Kao novo. Bez posvete. Vesela anatomija - Adam Kej Godina izdanja: 2021 Broj strana: 413 Povez: Mek Kompletan (i totalno uvrnut) vodič kroz ljudsko telo.Kada lekar piše o ljudskom telu, to mora da je dosadno, jelda?Neee! Urnebesno! Presmešno! Zabavno! Ova knjiga je dokaz!Svakog od nas u nekom momentu mučilo je pitanje: zašto nam krče creva i kako to lekari zovu? Koliko vremena u životu ćemo provesti na ve-ce šolji? Šta našem telu rade bolesti poput epilepsije ili dijabetesa? Šta je ono pufnasto u pupku?Svakog od nas fasciniraće brojne neverovatne činjenice poput ovih: srce nije ni ružičasto ni srcolikog oblika. Pluća svakog dana izduvaju količinu vazduha kojom bi moglo da se naduva hiljadu rođendanskih balona. A odrastanje ne podrazumeva samo nošenje odela i kravate, ispijanje kafe i urlanje na one kojima si šef, već je to metamorfoza u paketu s kojom ide obilje emocija s kojima tinejdžer mora da se nosi. Vesela anatomija je kompletan vodič kroz ljudsko telo. Edukativno, informativno, jasno napisano štivo, s opisima i karikaturama, s dijagramima i škakljivim temama. Možete je čitati kao roman, od korica do korica, a možete je uzimati onda kada poželite da znate više o određenoj temi.Posebno blago predstavljaju završni odeljci na kraju svakog poglavlja: istina ili ćorak? Nešto kao verovali ili ne, samo o anatomiji.

„Duhovito, romantično i apsolutno šarmantno.“ – Journey of a Bookseller Atikus Kraftsmen je mladi britanski džentlmen koji sve rešava uz šolju čaja. Radi u izdavačkoj kući koja generacijama pripada njegovoj porodici. Jednog dana otac traži od njega da otputuje u Madrid i ugasi mali časopis u kome radi pet veoma složnih žena, duboko očajnih pri pomisli da će uskoro biti otpuštene. Kada Atikus neobjašnjivo nestane u srcu tame unutrašnjosti Španije, sumnja pada na tih pet dama, spremnih na sve samo da ne ostanu bez radnog mesta. Inspektor Mančego će biti zadužen da rasplete niti događaja u kojima se romantična komedija meša s najdirljivijom dramom, trilerski zaplet se završava vrhunskim književnim otkrićem svih vremena, gde teško postaje lako, a nevolje se utapaju u moru suza... od smeha. UPOZORENJE ČITAOCIMA: Ovaj roman uticaće ozbiljno na vaš pesimistički pogled na stvarnost. Izaziva grohotan smeh i želju da se smejete još više. Njegovi likovi su kao deca: što više posrću to ih više volimo. Čuvajte svoje srce jer se u njega može useliti neukrotiva želja. „Idealna priča za opušteno popodne, prijatna, duhovita, bez ikakvih pretenzija osim da osigura dobar provod.“ – lecturalia.com „Obradujte sebe ovim zabavnim, romantičnim romanom koji će vam vratiti osmeh na lice.“ – planetadelibros.com „Knjiga koja će vas podsetiti da ljubav još uvek postoji.“ Knjiga je bas kao nova, samo ja čitala - i uživala!!!!

Opis "Sreća je piti čaj s tobom - Mamen Sančez" „Duhovito, romantično i apsolutno šarmantno.“ – Journey of a Bookseller Atikus Kraftsmen je mladi britanski džentlmen koji sve rešava uz šolju čaja. Radi u izdavačkoj kući koja generacijama pripada njegovoj porodici. Jednog dana otac traži od njega da otputuje u Madrid i ugasi mali časopis u kome radi pet veoma složnih žena, duboko očajnih pri pomisli da će uskoro biti otpuštene. Kada Atikus neobjašnjivo nestane u srcu tame unutrašnjosti Španije, sumnja pada na tih pet dama, spremnih na sve samo da ne ostanu bez radnog mesta. Inspektor Mančego će biti zadužen da rasplete niti događaja u kojima se romantična komedija meša s najdirljivijom dramom, trilerski zaplet se završava vrhunskim književnim otkrićem svih vremena, gde teško postaje lako, a nevolje se utapaju u moru suza... od smeha. UPOZORENJE ČITAOCIMA: Ovaj roman uticaće ozbiljno na vaš pesimistički pogled na stvarnost. Izaziva grohotan smeh i želju da se smejete još više. Njegovi likovi su kao deca: što više posrću to ih više volimo. Čuvajte svoje srce jer se u njega može useliti neukrotiva želja. „Idealna priča za opušteno popodne, prijatna, duhovita, bez ikakvih pretenzija osim da osigura dobar provod.“ – lecturalia.com „Obradujte sebe ovim zabavnim, romantičnim romanom koji će vam vratiti osmeh na lice.“ – planetadelibros.com „Knjiga koja će vas podsetiti da ljubav još uvek postoji.“ – somoslibros.net

U pitanju je biljka koja se u narodu vekovima koristi zbog svojih moćnih lekovitih svojstav naročito kada se radi o zarastanju slomljenih kostiju i zaceljivanju sporozarastajućih rana. Gavez (Symphytum officinale) je korovska biljka koja se vrlo brzo širi i za kratko vreme osvaja velike površine, naročito na vlažnim livadama, pored potoka, na senovitim mestima kakva, ova biljka, voli. Gavez se vekovima koristi u narodnom vidarstvu za ubrzavanje zarastanja slomljenih kostiju. Koren se kuva u mleku dok se ne dobije homogena kaša koja se nanosi na prelom u tankom sloju i ostavlja da deluje dva sata. Potrebno je biti jako požljiv i ne stavljati ovu oblogu preko zgloba jer se lako može dogoditi da zglob okošta. Naravno potrebno je kost namestiti odnosno vratiti na pravo mesto. U narodu se veruje da ako oblogu od gaveza držite dovoljno dugo preko dva prsta da će oni srasti. Ove čudotvorne efekte gaveza potvrdila je i nauka. Ova biljka sadrži visok procenat purinskog derivata, alantoina koji stimuliše stvaranje novih ćelija (pored gaveza u manjem procentu sadrže ga i neven-Calendula officinalis i bokvica-Plantago major).Pored alantoina u ovoj biljci otkriveni su i hidrokoloidni polisaharidi, imunostimulativne supstance koje su nađene i u korenu čička, matičnjaku, bokvici, imeli, zovi i nevenu. Zbog sadržaja alantoina ova biljka ulazi u sastav raznih melema za zarastanje rana, protiv hemoroida i proširenih vena. Melem od listova gaveza od velike je pomoći onima koji pate od reumatizma. Takođe ekstrakt korena stavlja se u kreme za lice jer odlično ispravlja bore, a zahvaljujući alantoinu delotvoran je i kod akni i u tretmanima problematične kože. Tinktura od korena gaveza je jako korisna iz ispiranje rana i uboja a delotvorana je i kod modrica i otoka. Kašiku tinkture potrebno je razblažiti sa 100ml prokuvane vode, pa to koristiti za ispiranje ili za obloge. Čajevi od korena, ređe od lista gaveza koriste se u lečenju gastritisa i čira na želudcu i dvanaestopalačnom crevu (najčešće u kombinaciji sa iđirotom, slatkim korenom i bokvicom). Ovo se objašnjava delovanjem sluzi, tanina i naravno alantoina. Čajne mešavine sa gavezom preporučuju se i kod problema sa debelim crevom, u slučajevima diverkulitisa i kolitisa. Zbog visokog sadržaja tanina i sluzi gavez efikasno zaustavlja proliv. Gavez ublažava kašalj i pospešuje izbacivanje sluzi, pomaže kod bronhitisa i emfizema pluća. U poslednjih nekoliko godina sve više travara ne preporučuje unutrašnju upotrebu gaveza zbog toga što su u njemu, u tragovima, prisutni pirolizinski alkaloidi (otkriveni i u podbelu-Tussilago farfara). Za ove supstance je utvrđeno da mogu da oštete jetru. Međutim čini se da je ova bojazan prilično neopravdana s obzirom da u čaši piva ima više ovih jedinjenja nego u šolji čaja od gaveza. Međutim nemojte piti više od tri šolje čaja na dan i izbegavajte ovu lekovitu biljku ako vam jetra nije zdrava. Spoljašnja upotreba ove biljke je potpuno bezbedna. U Nemačkoj mlade listove gaveza dobro operu, iseckaju i stavljaju u omlet. Kupujete 10 semenki, a svo seme je od mojih biljaka gajenih po organskim principima. Uz svaku kupovinu semena dobijate seme gratis. Pogledajte i druga semena koja nudim. SVo seme i biljke koje nudim na prodaju možete pogledati ovde. Ima još puno toga što nije postavljeno ali uvek za određene sorte možete pitati :) https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=stoperins&Grupa=40

Lavirint - Dragi Bugarčić Unutra potpis autora! `... U romanu Lavirint (1995), sročenom iz jedne preduge rečenice, ispisao sam stranice o zatvorskom eksperimentu, o grupi Vrščana koji su u tom psihološkom ogledu bili podeljeni na zatvorenike i tamničare, pa su se ovi drugi toliko uživeli u svoje važne uloge da su bili presvirepi pa je eksperiment morao biti prekinut. Sada imamo po inostranim i našim televizijama rialiti predstave, stvarne surove igre u kojima učesnici lako gube živce. U tom romanu sam upotrebio imena naših poznatih pisaca da bih i tu samo psihološku i literarnu igru začinio „solju“ naših spisatelja od kojih se svaki u svom književnom delu poigrao stvarnošću, i preokrenuo je. Naročito Milorad Pavić čije sam ime takođe upotrebio. Jedino se malo zbog korišćenja svog imena naljutio Živojin Pavlović, ali je na kraju sve prihvatio kao umetničku šalu. Slanu. Roman Lavirint jeste moje učešće u pomenutim televizijskim igrama, neka vrsta njihovog manifesta. Neki cinik bi rekao „mašina za mlevenje ljudskog mesa“...` Dragi Bugarčić Izdavač: Prosveta, Beograd Godina: 1995 Broj strana: 165 Tvrdi povez Biblioteka: Savremena proza Ocena: 5. Vidi slike. Skladište: 4600 Težina: 260 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Žanrovski smestiv između reportaže i proze, književni debi Natalije Fjedorčuk Kako da zavoliš tržne centre u tematskom smislu predstavlja potpunu inovaciju, jer o materinstvu niko do sada nije pisao na takav način. Kritika je ovo ostvarenje definisala kao hipnotišuće delo koje izvlači na dnevno svetlo pitanje roditeljstva za koje nemamo ni želje ni snage da ga sebi postavimo: „Opisati neopisano a univerzalno, istinski je zadatak književnosti – a taj zadatak je ovde ispunjen sa velikim umećem” (Malgožata Halber). Pišući o izolaciji, unutrašnjoj emigraciji u fazi postporođajne depresije, pa i kasnije, fazi koja majku postavlja u položaj kompletne identitetske zbunjenosti – ko sam kada rodim dete? Hraniteljka, negovateljica, ruke koje grle i revnuju nad svim samo ne nad sobom? – proizvodi metaforu tržnih centara kao „nemesta” koja postaju enklave iscrpljenih žena što nad nadstrešnicama kolica sa uspavanim detetom piju kafu iz kartonskih šolji, koristeći taj teško stečeni međučin za doživljavanje vremena kao svete tajne, vremena sopstvene prisnosti sa stvarnošću. Sama autorka kaže da joj je pokretački motiv bila poseta mnoštvu ženskih blogova koji tematizuju religiju i hrišćanstvo u kontekstu savremenog vremena, i da se ukoračivši u svet s kojim se ranije nije poistovećivala, za neke pojave otvorila i donekle rasteretila konvencionalnog razmišljanja. Roman Kako da zavoliš tržne centre ne ograničava se samo na portret savremene Poljske iz vizure majke u kontekstu univerzalne priče o današnjem roditeljstvu – to je živa, humorna i autoironična povest o pokušaju savladavanja uloga koje nam je kultura dodelila. Naposletku – vanserijski književno uobličen, ovo je još jedan identitetski diskurs u raljama fluidnog modernog doba.

Nagrada The Man Booker „Best of Beryl“. Mladi hirurg i amaterski fotograf Džordž Hardi odlučuje u predvečerje rata 1854. godine da se kao lekar pridruži britanskoj vojsci i ukrcava se na brod za Krim. U njegovoj neobičnoj pratnji su i njegov zet, geolog i erudita dr Poter, kao i nezaobilazna Mirtl, devojka koju su njegovi roditelji nekada prihvatili kao siroče, a koja je tokom vremena postala nerazdvojni deo porodice. Dok se preko Carigrada i Varne zajedno sa vojskom približavaju krimskom ratištu, postepeno nam se otkrivaju tajne njihovih složenih odnosa, nepomirljive strasti, težnje i snovi koji ih istovremeno povezuju i razdvajaju. Na Krimu im se pridružuje zagonetni Pompej, nekadašnja ulična varalica, u ulozi pomoćnika ratnog fotografa. U potresnom romanu poznate engleske spisateljice Beril Bejnbridž rat će se sudbonosno umešati u živote likova, razbijajući njihovu veru u moć razuma i mogućnost upravljanja vlastitim životima. „Svako poglavlje ispreda se oko neke fotografije, i svako zasebnim pripovedačkim glasom, što daje mogućnost spisateljici da ostvari posebnu vrstu uverljive romaneskne opsene. Mirtl nas upoznaje sa porodicom Hardi i obožavanim mladim gospodinom Džordžijem, a poglavlja koja slede upotpunjuju njenu priču i stvaraju prizmu nalik fotografskom sočivu kroz koje se roman postepeno osvetljava.“ – The Guardian „Bejnbridžova stvara oporu sliku sveta u kojoj ljudskim odnosima vlada slučajnost, a čovekovo razumevanje za druge biva bitno narušeno i ograničeno sopstvenom ljudskom prirodom.“ – Kirkus Reviews „Romani Beril Bejnbridž su kao elegantne šolje za čaj koje sadrže jak, taman, možda zastrašujući, ali izvanredan napitak. Uzori sažetosti, oni pokazuju koliko likova, zapleta, sporednih zapleta, psihologije, duhovitosti i dubine može da stane u tananu, varljivo krhku posudu.“ – The New York Times

Laguna, 2022. 196 strana. Nagrada The Man Booker „Best of Beryl“. Mladi hirurg i amaterski fotograf Džordž Hardi odlučuje u predvečerje rata 1854. godine da se kao lekar pridruži britanskoj vojsci i ukrcava se na brod za Krim. U njegovoj neobičnoj pratnji su i njegov zet, geolog i erudita dr Poter, kao i nezaobilazna Mirtl, devojka koju su njegovi roditelji nekada prihvatili kao siroče, a koja je tokom vremena postala nerazdvojni deo porodice. Dok se preko Carigrada i Varne zajedno sa vojskom približavaju krimskom ratištu, postepeno nam se otkrivaju tajne njihovih složenih odnosa, nepomirljive strasti, težnje i snovi koji ih istovremeno povezuju i razdvajaju. Na Krimu im se pridružuje zagonetni Pompej, nekadašnja ulična varalica, u ulozi pomoćnika ratnog fotografa. U potresnom romanu poznate engleske spisateljice Beril Bejnbridž rat će se sudbonosno umešati u živote likova, razbijajući njihovu veru u moć razuma i mogućnost upravljanja vlastitim životima. „Svako poglavlje ispreda se oko neke fotografije, i svako zasebnim pripovedačkim glasom, što daje mogućnost spisateljici da ostvari posebnu vrstu uverljive romaneskne opsene. Mirtl nas upoznaje sa porodicom Hardi i obožavanim mladim gospodinom Džordžijem, a poglavlja koja slede upotpunjuju njenu priču i stvaraju prizmu nalik fotografskom sočivu kroz koje se roman postepeno osvetljava.“ – The Guardian „Bejnbridžova stvara oporu sliku sveta u kojoj ljudskim odnosima vlada slučajnost, a čovekovo razumevanje za druge biva bitno narušeno i ograničeno sopstvenom ljudskom prirodom.“ – Kirkus Reviews „Romani Beril Bejnbridž su kao elegantne šolje za čaj koje sadrže jak, taman, možda zastrašujući, ali izvanredan napitak. Uzori sažetosti, oni pokazuju koliko likova, zapleta, sporednih zapleta, psihologije, duhovitosti i dubine može da stane u tananu, varljivo krhku posudu.“ – The New York Times

Opis "Mladi gospodin Džordži - Beril Bejnbridž" Nagrada The Man Booker „Best of Beryl“. Mladi hirurg i amaterski fotograf Džordž Hardi odlučuje u predvečerje rata 1854. godine da se kao lekar pridruži britanskoj vojsci i ukrcava se na brod za Krim. U njegovoj neobičnoj pratnji su i njegov zet, geolog i erudita dr Poter, kao i nezaobilazna Mirtl, devojka koju su njegovi roditelji nekada prihvatili kao siroče, a koja je tokom vremena postala nerazdvojni deo porodice. Dok se preko Carigrada i Varne zajedno sa vojskom približavaju krimskom ratištu, postepeno nam se otkrivaju tajne njihovih složenih odnosa, nepomirljive strasti, težnje i snovi koji ih istovremeno povezuju i razdvajaju. Na Krimu im se pridružuje zagonetni Pompej, nekadašnja ulična varalica, u ulozi pomoćnika ratnog fotografa. U potresnom romanu poznate engleske spisateljice Beril Bejnbridž rat će se sudbonosno umešati u živote likova, razbijajući njihovu veru u moć razuma i mogućnost upravljanja vlastitim životima. „Svako poglavlje ispreda se oko neke fotografije, i svako zasebnim pripovedačkim glasom, što daje mogućnost spisateljici da ostvari posebnu vrstu uverljive romaneskne opsene. Mirtl nas upoznaje sa porodicom Hardi i obožavanim mladim gospodinom Džordžijem, a poglavlja koja slede upotpunjuju njenu priču i stvaraju prizmu nalik fotografskom sočivu kroz koje se roman postepeno osvetljava.“ – The Guardian „Bejnbridžova stvara oporu sliku sveta u kojoj ljudskim odnosima vlada slučajnost, a čovekovo razumevanje za druge biva bitno narušeno i ograničeno sopstvenom ljudskom prirodom.“ – Kirkus Reviews „Romani Beril Bejnbridž su kao elegantne šolje za čaj koje sadrže jak, taman, možda zastrašujući, ali izvanredan napitak. Uzori sažetosti, oni pokazuju koliko likova, zapleta, sporednih zapleta, psihologije, duhovitosti i dubine može da stane u tananu, varljivo krhku posudu.“ – The New York Times

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Mladi gospodin Džordži - Beril Bejnbridž Godina izdanja: 2022 Broj strana: 200 Povez: Mek Nagrada The Man Booker „Best of Beryl“. Mladi hirurg i amaterski fotograf Džordž Hardi odlučuje u predvečerje rata 1854. godine da se kao lekar pridruži britanskoj vojsci i ukrcava se na brod za Krim. U njegovoj neobičnoj pratnji su i njegov zet, geolog i erudita dr Poter, kao i nezaobilazna Mirtl, devojka koju su njegovi roditelji nekada prihvatili kao siroče, a koja je tokom vremena postala nerazdvojni deo porodice. Dok se preko Carigrada i Varne zajedno sa vojskom približavaju krimskom ratištu, postepeno nam se otkrivaju tajne njihovih složenih odnosa, nepomirljive strasti, težnje i snovi koji ih istovremeno povezuju i razdvajaju. Na Krimu im se pridružuje zagonetni Pompej, nekadašnja ulična varalica, u ulozi pomoćnika ratnog fotografa. U potresnom romanu poznate engleske spisateljice Beril Bejnbridž rat će se sudbonosno umešati u živote likova, razbijajući njihovu veru u moć razuma i mogućnost upravljanja vlastitim životima. „Svako poglavlje ispreda se oko neke fotografije, i svako zasebnim pripovedačkim glasom, što daje mogućnost spisateljici da ostvari posebnu vrstu uverljive romaneskne opsene. Mirtl nas upoznaje sa porodicom Hardi i obožavanim mladim gospodinom Džordžijem, a poglavlja koja slede upotpunjuju njenu priču i stvaraju prizmu nalik fotografskom sočivu kroz koje se roman postepeno osvetljava.“ – The Guardian „Bejnbridžova stvara oporu sliku sveta u kojoj ljudskim odnosima vlada slučajnost, a čovekovo razumevanje za druge biva bitno narušeno i ograničeno sopstvenom ljudskom prirodom.“ – Kirkus Reviews „Romani Beril Bejnbridž su kao elegantne šolje za čaj koje sadrže jak, taman, možda zastrašujući, ali izvanredan napitak. Uzori sažetosti, oni pokazuju koliko likova, zapleta, sporednih zapleta, psihologije, duhovitosti i dubine može da stane u tananu, varljivo krhku posudu.“ – The New York Times

Autor:: Nando AbadŽanrovi:: E-knjige, KomedijeIzdavač:: LagunaGodina izdanja:: 25. oktobar 2021.Broj strana: 328Pismo: LatinicaPovez: MekFormat: 13x20 cmAndres bi vam posavetovao da ne čitate ovu knjigu.Da biste znali zašto je Andres takav, morate je pročitati.Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna.... Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika.Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da perdugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu?Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa.Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog.„Duhovit roman pun optimizma i radosti.“Telemadrid Radio„Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja.“Cronicas de una cinéfila„Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak, ova priča je puna nežnosti i okrepljujućeg humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom.“Blog Rellenita de Crema2/14

Autor:: Nando AbadŽanrovi:: E-knjige, KomedijeIzdavač:: LagunaGodina izdanja:: 25. oktobar 2021.Broj strana: 328Pismo: LatinicaPovez: MekFormat: 13x20 cmAndres bi vam posavetovao da ne čitate ovu knjigu.Da biste znali zašto je Andres takav, morate je pročitati.Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna.... Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika.Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da perdugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu?Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa.Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog.„Duhovit roman pun optimizma i radosti.“Telemadrid Radio„Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja.“Cronicas de una cinéfila„Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak, ova priča je puna nežnosti i okrepljujućeg humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom.“Blog Rellenita de Crema2/14

Autor:: Nando AbadŽanrovi:: E-knjige, KomedijeIzdavač:: LagunaGodina izdanja:: 25. oktobar 2021.Broj strana: 328Pismo: LatinicaPovez: MekFormat: 13x20 cmAndres bi vam posavetovao da ne čitate ovu knjigu.Da biste znali zašto je Andres takav, morate je pročitati.Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna.... Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika.Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da perdugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu?Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa.Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog.„Duhovit roman pun optimizma i radosti.“Telemadrid Radio„Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja.“Cronicas de una cinéfila„Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak, ova priča je puna nežnosti i okrepljujućeg humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom.“Blog Rellenita de Crema2/17

BERIL BEJNBRIDŽ MLADI GOSPODIN DŽORDŽI Prevod - Vladislava Ribnikar Izdavač - Laguna, Beograd Godina - 2022 196 strana 20 cm ISBN - 978-86-521-4112-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Mladi hirurg i amaterski fotograf Džordž Hardi odlučuje u predvečerje rata 1854. godine da se kao lekar pridruži britanskoj vojsci i ukrcava se na brod za Krim. U njegovoj neobičnoj pratnji su i njegov zet, geolog i erudita dr Poter, kao i nezaobilazna Mirtl, devojka koju su njegovi roditelji nekada prihvatili kao siroče, a koja je tokom vremena postala nerazdvojni deo porodice. Dok se preko Carigrada i Varne zajedno sa vojskom približavaju krimskom ratištu, postepeno nam se otkrivaju tajne njihovih složenih odnosa, nepomirljive strasti, težnje i snovi koji ih istovremeno povezuju i razdvajaju. Na Krimu im se pridružuje zagonetni Pompej, nekadašnja ulična varalica, u ulozi pomoćnika ratnog fotografa. U potresnom romanu poznate engleske spisateljice Beril Bejnbridž rat će se sudbonosno umešati u živote likova, razbijajući njihovu veru u moć razuma i mogućnost upravljanja vlastitim životima. „Svako poglavlje ispreda se oko neke fotografije, i svako zasebnim pripovedačkim glasom, što daje mogućnost spisateljici da ostvari posebnu vrstu uverljive romaneskne opsene. Mirtl nas upoznaje sa porodicom Hardi i obožavanim mladim gospodinom Džordžijem, a poglavlja koja slede upotpunjuju njenu priču i stvaraju prizmu nalik fotografskom sočivu kroz koje se roman postepeno osvetljava.“ – The Guardian „Bejnbridžova stvara oporu sliku sveta u kojoj ljudskim odnosima vlada slučajnost, a čovekovo razumevanje za druge biva bitno narušeno i ograničeno sopstvenom ljudskom prirodom.“ – Kirkus Reviews „Romani Beril Bejnbridž su kao elegantne šolje za čaj koje sadrže jak, taman, možda zastrašujući, ali izvanredan napitak. Uzori sažetosti, oni pokazuju koliko likova, zapleta, sporednih zapleta, psihologije, duhovitosti i dubine može da stane u tananu, varljivo krhku posudu.“ – The New York Times` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Beryl Bainbridge Master Georgie

Kao što sam naslov govori, avion u koji ćete zakoračiti sa ovom knjigom u rukama zaputio se ka prostoru noći. Kada budete došli do poslednje st(r)anice, nećete biti sasvim sigurni u to da li se stvarno dogodilo sve čega se sećate ili ste ipak zaspali i sanjali tokom leta. Jedno je sigurno – čitanjem ove knjige postajete piščev saučesnik u putešestviju koje je pred vama. Iako ćete se neprestano pitati da li je rutu Aviona za ponoć osmislio neko ko je otputovao i s tugom ostavio i ljude koje voli i svoj rodni grad, ili je putovanje još jedna piščeva maštarija kojoj se prepustio usled melanholije i čežnje za dalekim horizontima, ili je pak reč o delu nekog ljubitelja kosmografije koji je putovao samo pomoću atlasa i geografske karte, nećete želeti da se ova pustolovina završi. Važno je koji odgovor ćete odabrati, jer je svaki od njih karta za drugačiji pravac. Ta karta predodrediće i obrise i boju reljefa koje ćete videti kroz prozor Aviona za ponoć. „Otići – videti, otkriti, istražiti, proveriti, gladovati, spavati u parku, upoznati drugačije ljude, probati egzotična jela, govoriti jezikom koji slabo znaš, odabirati reči, slagati rečenice. Ili ostati i uživati u uobičajenim stvarima – jutarnjem čaju od lipe na kućnoj terasi, preko koje lenjo pada senka jorgovana, u rakiji od dunja, toploj supi od fazana, ćuretini s mlincima ili gombocama, u podnevnoj tišini rascvalog višnjika, koji nije na prodaju, zrelim trešnjama u činiji od terakote, muzici podnevnih zvona, traganju za podacima u očuvanim starim enciklopedijama, svečanoj tišini kasnog popodneva što miriše na kišu, šolji slatke crne kafe, romoru glasova na varoškom korzou, vatrenoj raspravi tambura u krčmi negde na periferiji, u niskom nebu islikanom sazvežđima, toploj postelji i snovima...“

Kao što sam naslov govori, avion u koji ćete zakoračiti sa ovom knjigom u rukama zaputio se ka prostoru noći. Kada budete došli do poslednje st(r)anice, nećete biti sasvim sigurni u to da li se stvarno dogodilo sve čega se sećate ili ste ipak zaspali i sanjali tokom leta. Jedno je sigurno – čitanjem ove knjige postajete piščev saučesnik u putešestviju koje je pred vama. Iako ćete se neprestano pitati da li je rutu Aviona za ponoć osmislio neko ko je otputovao i s tugom ostavio i ljude koje voli i svoj rodni grad, ili je putovanje još jedna piščeva maštarija kojoj se prepustio usled melanholije i čežnje za dalekim horizontima, ili je pak reč o delu nekog ljubitelja kosmografije koji je putovao samo pomoću atlasa i geografske karte, nećete želeti da se ova pustolovina završi. Važno je koji odgovor ćete odabrati, jer je svaki od njih karta za drugačiji pravac. Ta karta predodrediće i obrise i boju reljefa koje ćete videti kroz prozor Aviona za ponoć. „Otići – videti, otkriti, istražiti, proveriti, gladovati, spavati u parku, upoznati drugačije ljude, probati egzotična jela, govoriti jezikom koji slabo znaš, odabirati reči, slagati rečenice. Ili ostati i uživati u uobičajenim stvarima – jutarnjem čaju od lipe na kućnoj terasi, preko koje lenjo pada senka jorgovana, u rakiji od dunja, toploj supi od fazana, ćuretini s mlincima ili gombocama, u podnevnoj tišini rascvalog višnjika, koji nije na prodaju, zrelim trešnjama u činiji od terakote, muzici podnevnih zvona, traganju za podacima u očuvanim starim enciklopedijama, svečanoj tišini kasnog popodneva što miriše na kišu, šolji slatke crne kafe, romoru glasova na varoškom korzou, vatrenoj raspravi tambura u krčmi negde na periferiji, u niskom nebu islikanom sazvežđima, toploj postelji i snovima...“

Izdavač: Laguna, Beograd Format: 13x20 cm Broj strana: 150 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2011. Prevodilac: Tijana Tropin Dobitnica Nobelove nagrade. „Vindiš svаkog jutrа, dok se sаsvim sаm vozi putem u vodenicu, ubraja i tаj dаn. Ispred spomenikа rаtnicimа broji godine. Kod prve topole izа njegа, gde se bicikl uvek spusti u isto udubljenje, on broji dаne. A uveče, kаd Vindiš zаključаvа vodenicu, on još jednom broji godine i dаne. Izdаlekа vidi sitne bele ruže, spomenik rаtnicimа i topolu. A kаd je mаglа, belinа ružа i belinа kаmenа su tokom vožnje tik ispred njegа. Vindiš vozi kroz nju. Vindišu se lice vlаži i on vozi dok ne stigne tаmo. Dvаput je na čestаru ružа ostalo samo trnje, а korov pod njim bio boje rđe. Dvаput je topolа bilа tаko ogoljenа dа joj se stablo skoro polomilo. Dvаput je sneg bio nа putevimа. Vindiš zbraja dve godine ispred spomenikа rаtnicimа i dvestа dvаdeset jedаn dаn u udubljenju ispred topole. Svаkog dаnа, kаd udubljenje prodrmа Vindišа, on pomisli: ’Tu je krаj.’ Otkаko želi dа emigrirа, posvudа u selu vidi krаj. I vreme koje stoji, zа one koji žele dа ostаnu.“ „Istinska balada o iseljavanju. Bliskost se mrvi, prijatelji postaju podozrivi neprijatelji. Ništa se ne radi pošteno, sve se završava ’ispod žita’. Priča koja se ovde pripoveda, prodire kroz trenutak u sadašnjosti do mitskih dubina, i u svojoj pesničkoj sažetosti predstavlja veliki doprinos problemu emigracije kao temi veka.“ – Zidojče Cajtung „Onaj ko poseduje takvo umeće izražavanja, nije samo književnik već je, kako se nekada govorilo: pesnik.“ – Frankfurter Algemajne Cajtung Herta Miler je rođena 1953. godine u Ničidorfu u Rumuniji, a od 1987. godine živi u Berlinu kao spisateljica. Za svoje delo nagrađivana je brojnim nemačkim i međunarodnim nagradama. Godine 2009. Herta Miler dobila je Nobelovu nagradu za književnost. Izdavačka kuća Hanzer je objavila Kralj se klanja i ubija (2003), Bleda gospoda sa šoljama moke (2005), Zver srca (novo izdanje, 2007), Lisac je već tada bio lovac (novo izdanje, 2009) i roman Ljuljaška daha (2009). MG91 (N)

U dobrom stanju, verovatno nečitana Mladi gospodin Džordži / Beril Bejnbridž prevod sa engleskog i pogovor Vladislava Ribnikar Vrsta građe roman Cilјna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2022 Laguna, 2022 (Novi Sad : Artrint media) Fizički opis 196 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Ribnikar, Vladislava, 1947- = Ribnikar, Vladislava, 1947- Prevod dela: Master Georgie / Beryl Bainbridge Tiraž 1.500 Pogovor: str. 193-196 Beleške: str. 191. Nagrada The Man Booker „Best of Beryl“. Mladi hirurg i amaterski fotograf Džordž Hardi odlučuje u predvečerje rata 1854. godine da se kao lekar pridruži britanskoj vojsci i ukrcava se na brod za Krim. U njegovoj neobičnoj pratnji su i njegov zet, geolog i erudita dr Poter, kao i nezaobilazna Mirtl, devojka koju su njegovi roditelji nekada prihvatili kao siroče, a koja je tokom vremena postala nerazdvojni deo porodice. Dok se preko Carigrada i Varne zajedno sa vojskom približavaju krimskom ratištu, postepeno nam se otkrivaju tajne njihovih složenih odnosa, nepomirljive strasti, težnje i snovi koji ih istovremeno povezuju i razdvajaju. Na Krimu im se pridružuje zagonetni Pompej, nekadašnja ulična varalica, u ulozi pomoćnika ratnog fotografa. U potresnom romanu poznate engleske spisateljice Beril Bejnbridž rat će se sudbonosno umešati u živote likova, razbijajući njihovu veru u moć razuma i mogućnost upravljanja vlastitim životima. „Svako poglavlje ispreda se oko neke fotografije, i svako zasebnim pripovedačkim glasom, što daje mogućnost spisateljici da ostvari posebnu vrstu uverljive romaneskne opsene. Mirtl nas upoznaje sa porodicom Hardi i obožavanim mladim gospodinom Džordžijem, a poglavlja koja slede upotpunjuju njenu priču i stvaraju prizmu nalik fotografskom sočivu kroz koje se roman postepeno osvetljava.“ – The Guardian „Bejnbridžova stvara oporu sliku sveta u kojoj ljudskim odnosima vlada slučajnost, a čovekovo razumevanje za druge biva bitno narušeno i ograničeno sopstvenom ljudskom prirodom.“ – Kirkus Reviews „Romani Beril Bejnbridž su kao elegantne šolje za čaj koje sadrže jak, taman, možda zastrašujući, ali izvanredan napitak. Uzori sažetosti, oni pokazuju koliko likova, zapleta, sporednih zapleta, psihologije, duhovitosti i dubine može da stane u tananu, varljivo krhku posudu.“ – The New York Times

Onore de Balzak IZABRANA DELA KOMPLET 1-12 BIBLIOFILSKI Svjetlost Sarajevo, 1969. godine, tvrd platneni povez, zlatotisak, suvi žig, obeleživač za stranice. Knjige su izvanredno dobro očuvane, lux izdanje, šire margine, krupniji font. BIBLIOFILSKI PRIMERCI, OVAKVI SU RETKO U PRODAJI! Komplet sadrži sledeće naslove: 01. EUGENIJA GRANDE 02. LJILJAN U DOLU 03. ŠAGRINSKA KOŽA 04. ROĐAKA BETA 05. ROĐAK PONS 06. ČIČA GORIO 07. GOLICAVE PRIČE 08. TRAŽENJE APSOLUTNOG 09. SELJACI 10. KAD ŽENA ZRI 11. SJAJ I BIJEDA KURTIZANA I 12. SJAJ I BIJEDA KURTIZANA II Onore de Balzak (1799 — 1850), jedan od najpoznatijih, najčitanijih i najtalentovanijih francuskih književnika svih vremena, a svakako najplodniji realista. Kao talentovan i kao racionalan, nije lamentirao nad nedostatkom sopstvene lepote - smatrao je da nije lep, pa je tako poznata njegova misao: `Ružnoća ima prednost nad lepotom - lepota prolazi, a ružnoća ostaje` - šta god to značilo! Njegovi savremenici i biografi govorili su da je Balzak najbolje pisao onda kada je morao da vraća nagomilane dugove zelenašima, što je, po pravilu, uvek bilo u poslednji čas. Mnogi smatraju da mu je glave došla kafa, koju je konzumirao u neograničenim količinama tokom pisanja, kako bi ostao budan. Balzak je za relativno kratko vreme stvaralaštva - dvadesetak godina plodnog rada, napisao veliki broj romana i priča pod zajedničkim nazivom LJUDSKA KOMEDIJA, u kojima je opisivao likove iz najrazličitijih slojeva društva XIX veka u Francuskoj i Evropi. Voleo je novac i slavu - i to je, prema sopstvenom priznanju, bio njegov osnovni motiv za pisanje. Bavio se temama za koje je verovao da su popularne i da će njima zainteresovati čitaoce. Često je pisao i po 16 sati dnevno, uz sveću, ne bi li što pre objavio svoje novo delo. Nije posvećivao neku naročitu pažnju frazama, slikama i nijansama stilskog savršenstva. Izražavao se često poput najbanalnijih pisaca takozvane narodne literature. Zbog toga, jedan broj njegovih knjiga i pripovedaka ostavlja utisak nedovršenosti i neurednosti, ima grešaka u tekstu, a pojedini delovi su površni ili nedovršeni. Ipak, Balzak je jedan od najvećih pripovedača svih vremena, a mnogi književni kritičari porede ga sa Tolstojom, Dostojevskim i Čarlsom Dikensom. Pisao je brzo. Pravio je pauze samo da bi popio kafu. Znao ja da popije i nekoliko desetina šolja kafe u jednom danu. Kafa ga je održavala budnog i ona ga je, najverovatnije, uz nekontrolisan apetit, odvela u preranu smrt. Balzak je ulazio u različite poslovne poduhvate koji su mu, umesto zarade, donosili samo gubitke i dugove. Propao je u poslu sa štamparijom. Posle tog finansijskog sloma, dugovi će ga pratiti čitav život. Često je pisao samo da bi vratio dugove, trkajući se sa rokovima i nastojeći da preda romane izdavaču kako bi od novca platio rate duga. Svom prezimenu dodao je plemićko `de` 1830. godine. Od tada se potpisivao kao Onore de Balzak. Smatra se prethodnicom književnog realizma, jer je upotrebljavao detalje, naročito objekata, za ilustraciju života svojih likova. Likovi propalih karijerista, nesrećnih ljubavnika, suludih škrtica i deklasiranih dostojanstvenika bonapartističkog carstva predstavljaju uvod u novu modu književnog stvaranja, koja će se po svim evropskim književnostima razviti pod zajedničkim nazivom - realizam. Onore de Balzak obuhvatio je književnim delom čitavo francusko društvo svoga vremena - rojalističku aristokratiju, koja se ne snalazi u vrtlogu stvaranja novog društva, i nove grube elemente mladih građanskih snaga u nastajanju: pustolove, skorojeviće, propalice, deklasirane činovnike, korumpiranu administraciju, novinare, provincijalne gospođice, advokate, popove i legitimističko plemstvo. Poznata je izjava Fridriha Engelsa da je više naučio o kapitalizmu XIX veka iz Balazakove književnosti, nego iz mnogih stručnih knjiga. Balzak je bio racionalan u proceni života i vodio se materijalnim interesima. Tako je birao i žene - isključivo starije i često one koje su bile dobro situirane. Poznata je njegova veza sa vojvotkinjom od Abranta, bogatom udovicom koju je upoznao 1825. godine, kada je ona imala 40 godina. Osim svog bogatstva, kojim je platila nešto Balzakovih dugova, vojvotkinja je bila privlačna i zbog činjenice da je prethodno bila ljubavnica austrijskog kancelara Meterniha. Markiza de Kastri, jedna od najlepših aristokratkinja Francuske tog vremena, odbila je Balzakova udvaranja. Ona je bila jedna od retkih koja nije mogla da svari njegovu ružnoću, pošto je Blazak bio oniži i imao je viška kilograma. Njeno odbijanje teško je pogodilo pisca-zavodnika, koji je tada imao 33 godine i čiji su se dugovi nagomilavali. Osvetio joj se tako što ju je ismejao u svom romanu VOJVOTKINJA OD LANŽEA. # PL ORMAN

Onore de Balzak IZABRANA DELA KOMPLET 1-12 Svjetlost Sarajevo, 1975. godine, tvrd platneni povez, zlatotisak, obeleživač za stranice. Knjige su odlično očuvane kao nove 01. EUGENIJA GRANDE 02. LJILJAN U DOLU 03. ŠAGRINSKA KOŽA 04. ROĐAKA BETA 05. ROĐAK PONS 06. ČIČA GORIO 07. GOLICAVE PRIČE 08. TRAŽENJE APSOLUTNOG 09. SELJACI 10. KAD ŽENA ZRI 11. SJAJ I BIJEDA KURTIZANA I 12. SJAJ I BIJEDA KURTIZANA II Onore de Balzak (1799 — 1850), jedan od najpoznatijih, najčitanijih i najtalentovanijih francuskih književnika svih vremena, a svakako najplodniji realista. Kao talentovan i kao racionalan, nije lamentirao nad nedostatkom sopstvene lepote - smatrao je da nije lep, pa je tako poznata njegova misao: `Ružnoća ima prednost nad lepotom - lepota prolazi, a ružnoća ostaje` - šta god to značilo! Njegovi savremenici i biografi govorili su da je Balzak najbolje pisao onda kada je morao da vraća nagomilane dugove zelenašima, što je, po pravilu, uvek bilo u poslednji čas. Mnogi smatraju da mu je glave došla kafa, koju je konzumirao u neograničenim količinama tokom pisanja, kako bi ostao budan. Balzak je za relativno kratko vreme stvaralaštva - dvadesetak godina plodnog rada, napisao veliki broj romana i priča pod zajedničkim nazivom LJUDSKA KOMEDIJA, u kojima je opisivao likove iz najrazličitijih slojeva društva XIX veka u Francuskoj i Evropi. Voleo je novac i slavu - i to je, prema sopstvenom priznanju, bio njegov osnovni motiv za pisanje. Bavio se temama za koje je verovao da su popularne i da će njima zainteresovati čitaoce. Često je pisao i po 16 sati dnevno, uz sveću, ne bi li što pre objavio svoje novo delo. Nije posvećivao neku naročitu pažnju frazama, slikama i nijansama stilskog savršenstva. Izražavao se često poput najbanalnijih pisaca takozvane narodne literature. Zbog toga, jedan broj njegovih knjiga i pripovedaka ostavlja utisak nedovršenosti i neurednosti, ima grešaka u tekstu, a pojedini delovi su površni ili nedovršeni. Ipak, Balzak je jedan od najvećih pripovedača svih vremena, a mnogi književni kritičari porede ga sa Tolstojom, Dostojevskim i Čarlsom Dikensom. Pisao je brzo. Pravio je pauze samo da bi popio kafu. Znao ja da popije i nekoliko desetina šolja kafe u jednom danu. Kafa ga je održavala budnog i ona ga je, najverovatnije, uz nekontrolisan apetit, odvela u preranu smrt. Balzak je ulazio u različite poslovne poduhvate koji su mu, umesto zarade, donosili samo gubitke i dugove. Propao je u poslu sa štamparijom. Posle tog finansijskog sloma, dugovi će ga pratiti čitav život. Često je pisao samo da bi vratio dugove, trkajući se sa rokovima i nastojeći da preda romane izdavaču kako bi od novca platio rate duga. Svom prezimenu dodao je plemićko `de` 1830. godine. Od tada se potpisivao kao Onore de Balzak. Smatra se prethodnicom književnog realizma, jer je upotrebljavao detalje, naročito objekata, za ilustraciju života svojih likova. Likovi propalih karijerista, nesrećnih ljubavnika, suludih škrtica i deklasiranih dostojanstvenika bonapartističkog carstva predstavljaju uvod u novu modu književnog stvaranja, koja će se po svim evropskim književnostima razviti pod zajedničkim nazivom - realizam. Onore de Balzak obuhvatio je književnim delom čitavo francusko društvo svoga vremena - rojalističku aristokratiju, koja se ne snalazi u vrtlogu stvaranja novog društva, i nove grube elemente mladih građanskih snaga u nastajanju: pustolove, skorojeviće, propalice, deklasirane činovnike, korumpiranu administraciju, novinare, provincijalne gospođice, advokate, popove i legitimističko plemstvo. Poznata je izjava Fridriha Engelsa da je više naučio o kapitalizmu XIX veka iz Balazakove književnosti, nego iz mnogih stručnih knjiga. Balzak je bio racionalan u proceni života i vodio se materijalnim interesima. Tako je birao i žene - isključivo starije i često one koje su bile dobro situirane. Poznata je njegova veza sa vojvotkinjom od Abranta, bogatom udovicom koju je upoznao 1825. godine, kada je ona imala 40 godina. Osim svog bogatstva, kojim je platila nešto Balzakovih dugova, vojvotkinja je bila privlačna i zbog činjenice da je prethodno bila ljubavnica austrijskog kancelara Meterniha. Markiza de Kastri, jedna od najlepših aristokratkinja Francuske tog vremena, odbila je Balzakova udvaranja. Ona je bila jedna od retkih koja nije mogla da svari njegovu ružnoću, pošto je Blazak bio oniži i imao je viška kilograma. Njeno odbijanje teško je pogodilo pisca-zavodnika, koji je tada imao 33 godine i čiji su se dugovi nagomilavali. Osvetio joj se tako što ju je ismejao u svom romanu VOJVOTKINJA OD LANŽEA. L. 1. O. 4.+. KOM.

NANDO ABAD BAŠ JE NEZGODNO KADA NAĐEŠ RASPARENU Prevod - Gordana Mihajlović Izdavač - Laguna, Beograd Godina - 2021 322 strana 20 cm ISBN - 978-86-521-4237-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Andres bi vam posavetovao da ne čitate ovu knjigu. Da biste znali zašto je Andres takav, morate je pročitati. Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna.... Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika. Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da predugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu? Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa. Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog. „Duhovit roman pun optimizma i radosti.“ Telemadrid Radio „Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja.“ Cronicas de una cinéfila „Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak, ova priča je puna nežnosti i okrepljujućeg humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom.“ Blog Rellenita de Crema` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Lo que jode encontrarte un calcetín desparejado

Bokvica spada u jednu od najrasprostranjenijih biljaka. Ovaj biljni lek je cenjen još iz davnina po brojnim lekovitim svojstvima. Bokvica ima dve sorte a to su: - ženska bokvica (Plantago major) - glatka bokvica (Plantago media) obe imaju istu lekovitu vrednost i koriste se u istu svrhu za prirodno lečenje. Sirup od bokvice čisti krv od otrovnih materija. Sveži, oprani izgnječeni listovi stavljaju se na posekotine, ogrebotine i razne druge površinske povrede kože i sluzokože, na mesto ujeda otrovnih insekata, zmija i pasa. List bokvice pojačava lučenje tečnosti u plućima i na taj način olakšava iskašljavanje guste sluzi iz organa za disanje. Takođe, biljni lek bokvica smanjuje učestalo mokrenje i deluje povoljno na probavu i organe za varenje (protiv grčeva, proliva, čira na dvanaestopalačnom crevu i želudcu). Takođe dobra je kao prirodni lek za lečenje akni i crvenila kože. Možete je i servirati kao ukusnu prolećnu salatu pošto je jestiva i možete je pomešati sa mladim lišćem maslačka, potočarke začiniti bundevinim uljem, morskom solju ili limunovim sokom. Bokvica sadrži Vitamin C, provitamin A, fitoncide i soli kalijuma. Mozete napraviti i varivo od bokvice ukoliko je obarite sa mladim izdancima koprive. Recept za biljni lek od bokvica za jačanje organizma (melem) potrebno vam je: - ženska bokvica 300 g lista - 1 kg planinskog meda Priprema: List bokvice je potrebno dobro oprati, osušiti i samleti u mašini za mlevenje mesa. Pomešati sa medom i uzimati po jednu kašiku svaki dan pre jela. Ovaj biljni lek je odličan za jačanje imuniteta. Obloge za rane Sveže listove bokvice oprati i zgnječiti oklagijom, staviti na ranu ili posekotinu. Čaj od bokvice Punu kašičicu lišća od bokvice prelijte sa 0.25 dl ključale vode i stavite kratko da odstoji. Pijte ujutru jednu šoljicu obavezno, 1 do 2 šoljice u toku dana i jednu pre spavanja. Čaj od bokvice je odličan za izbacivanje šlajma iz organa za disanje. Sirup od bokvice Sameljite 2 pune kašike listova bokvice (prethodno ih dobro operite) u mašini za mlevenje mesa. U tu masu dodajte malo vode zatim 300 grama šećera (nerafinisanog) i 250g meda. Kuvajte na tihoj vatri (uz stalno mešanje) dok se ne zgusne. Prelijte u staklenu flašu dok je još vruće, nakon što se sirup od bokvice ohladi, čuvajte ga u frižideru. Pijte po jednu kašiku pre svakog obroka. Sirup od bokvice je odličan za jačanje imuniteta i čišćenje krvi. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Autor: Antonio Tabuki Povez: tvrd Br. strana: 128 Format: 14,5x21 Kada se o smrti govori veselim tonom Antonio Tabuki je bio dugogodišnji direktor Italijanskog kulturnog centra u Lisabonu. Priredio je i preveo celokupno delo velikog portugalskog pesnika Fernanda Pesoe na italijanski jezik. Upravo će ova autorova iskustva biti glavna inspiracija za mnoga njegova dela, a to se naročito odnosi na Rekvijem, koji je napisan upravo na portugalskom.Autor u Napomeni navodi da se ovaj roman i nije mogao napisati na nekom drugom jeziku. Okvirni hronotop romana Rekvijem je Lisabon, jedne vrele julske nedelje, na izmaku dvadesetog veka. Glavni junak, koji je istovremeno i pripovedno lice, govori o susretima sa neobičnim likovima: drogirani maldić, hromi prodavac lozova, stara Ciganka, prodavac priča. Junak se susreće i sa mrtvima iz svoje prošlosti: prijatelj Tadeuš, bivša ljubav Izadora, pesnik Fernando Pesoa... Svaki od tih susreta mogao bi da predstavlja jednu zasebnu narativnu celinu, koja se sa drugim celinama vezuje kroz ličnost glavnog junaka, koji je, kao i ostale ličnosti, prikazan sa izvesnim ironičnim prizvukom. Postupak podseća na stvaranje priče po principu omnibus filmova poput Noći na Zemlji Džima Džarmuša. Na prvom površinskom nivou, pisac je, dakle, zainteresovan za ljudske sudbine, za živote autsajdera, marginalaca, promašenih individua, ali i za one koji su umrli ne iskupivši se za grehove koje su počinili. Opisani živi i mrtvi junaci egzistiraju u istoj ravni, u kojoj se brišu prostorno-vremenske granice, što daje priči jednu drugu, višu ravan. Iz materijalne realnosti prelazi se u imaterijalnu, iz fizičkog prostora prelazi se u metafizički. Susret sa mrtvima i živima koji se odvija u istoj ravni jeste svojevrsna težnja da se prevaziđe dualizam duha i tela i nađe spona koja deli materijalni od duhovnog sveta. Ti prelazi, opštenja sa mrtvima, koji katkad podsećaju na dela pisaca magičnog realizma, motivišu se na razne načine - preobilnom i teškom hranom ili pićem (sarabuljo, porto, koktel), letnjom vrelinom, snom. Priče o ljudskim sudbinama, prerastaju tako u suštinska etička, estetička, filozofska pitanja.Hrana postaje jedan od bitnijih narativnih elemenata u ovom romanu, kao što je to slučaj i u romanima Izgubljena glava Damašena Monteira, Pereira tvrdi da... U romanu Rekvijem hrana se vaspostavlja kao materijalna kultura uz pomoć koje se leči duša, i njome se takođe pravi veza između dva sveta, pored toga što se opisivanjem tradicionalne portugalske kuhinje na zavodljiv način dočarava i sama Portugalija.U celini uzev, Rekvijem je `ispevan` za sene prošlosti sa kojima se svako mora suočiti, za zaboravljeni Portugal, za dvadeseti vek koji je iza nas.Neki od recepata koje nam otkriva glavni junak Rekvijema:SarabuljoPečenica se ispeče na jednake komade i začini sitno seckanim belim lukom, vinom, solju, biberom i kimom. Ovu smesu treba pripremiti dan ranije. Uzeti zemljanu posudu u koju se isecka loj i pustiti da se istopi na blagoj vatri. Zatim ubaciti kožure da porumene na jakoj vatri i ostaviti ih da se polako krčkaju. Kada meso bude skoro skuvano, izdinstati ga u marinadi od prethodnog dana, sve dok marinada ne ispari. U međuvremenu iseckati creva i džigericu i pržiti ih na masti dok ne dobiju zlatastu boju. Odvojeno na ulju propržiti iseckani crni luk i pomešati ga sa kuvanom krvlju i čašom belog vina. Na kraju sve to sipati u zemljani sud, začiniti sa još kima, ubaciti knedle ili pirinač.San zelenih prozora(Ovo je koktel koji je barmen Muzeja stare umetnosti u Lisabonu pripremio za glavnog junaka Rekvijema, pre nego što će otići da vidi čuvenu Bošovu sliku Iskušenje svetog Antona, koja se čuva u pomenutom muzeju.)3/4 votke, 1/4 soka od limuna, jedna kašika sirupa od nane. Sve to se stavi u šejker sa tri kocke leda, mućka se dok ruka ne zaboli i izvadi se led pre serviranja.

Knjiga je u upotrebljivom stanju.Otpis biblioteke.Poslednjih dvadesetak strana do pola odvojeno. ,,Напукло огледало (издат 1962) је криминалистички роман роман Агате Кристи објављен у Великој Британији 1962.[1][2] и годину дана касније у САД-у.[3] У се појављује детективка-почетница госпођица Марпл која решава загонетку у Сент Мери Миду. Џејн Марпл је пала док је шетала Сент Мери Мидом. Помогла јој је Хедер Бедкок која ју је одвела у свој дом да се одмори. Уз шољу чаја, госпођа Бедкок је испричала госпођици Марпл како је једном упознала америчку глумицу Марину Грег која се недавно преселила у ту област и купила вилу `Госингтон` од пријатељице госпођице Марпл Доли Бантри. Марина и њен најновији супруг, филмски продуцент Џејсон Рад, организовали сју прославу у част Хитне помоћи Светог Јована. Гости су били госпођа Бантри, глумица Лола Брустер, Маринин пријатељ Ардвик Фен и госпођа Бедкок са супругом Артуром. Хедер Бедкок је салетела Марину и почела дугу причу о томе како су се упознали пре много година док је Марина била у посети Бермудима где је Хедер Бедкок у то време радила. Хедер је била болесна, али као Маринина велика обожаватељка напустила је болесничку постељу како би упознала своју омиљену звезду и добила аутограм. Госпођа Бантри која је стајала у близини приметила је чудан поглед на Маринином лицу током монолога госпође Бедкок. Недуго касније, госпођа Бедлок се срушила и умрла. Када је госпођа Бантри препричала догађаје госпођици Марпл, она је искористила стихове из песме „Дама од Шалота“ (у којој клетва пада на јунакињу песме) да опише израз који је приметила на лицу Марине Грег. Детектив-инспектор Дермот Кредок истражује смрт и открива да је госпођа Бедкок умрла пошто је прогутала шест пута већу од препоручене количине средства за смирење Калмо. Лек је била у даикирију, првобитно Маринином, који је Марина дала госпођи Бедкок пошто је просула своје пиће. Кредок улази у сложену прошлост претпостављене мете Марине Грег. Како је очејнички хтела дете, она је усвојила троје деце пре него што је родила сина са психичким потешкоћама и због тога је доживела живчани слом. Једно од усвојене деце Марго Бенс била је у вили `Госингтон` на пријему. Упркос лошем осећању према својој усвојитељки, она пориче да је ставила лек Марини у пиће. Још две особе су побијене док се истрага настављала: ​​Радова социјална тајница Ела Зајлински умрла је од отрованог атомизера који је користила за поленску грозницу, а Маринин батлер Ђузепе је убијен те ноћи пошто је провео дан у Лондону и положио 500 фунти на свој банковни рачун. Ардвик Фен каже Кредоку да је примио телефонски позив неколико дана раније у ком га неко оптужује да је убио госпођу Бедкок и да је анонимног позиваоца препознао као Зајлинску када је кинула. Чистачица госпођице Марпл Шери Бејкер каже да њена пријатељица Гледис, која је била послужитељка у вили `Госингтон` на пријему, верује да је Марина Грег намерно просула пиће госпође Бедкок и да је требало да се састане са Ђузепеом пре него што је он умро. Госпођица Марпл шаље Гледис на одмор у Борнмут пре него што је отпутовала у вилу `Госингтон` и открила да је Марина умрла у сну од прекомерне количине лека за спавање. Госпођица Марпл разговара са Џејсоном Радом и објашњава њему и инспектору Кредоку како је закључила да је Марина морала да буде убица. Госпођа Бедкок је била болесна од немачких морбила када је на Бермудима потражила Маринин аутограм. Марина је, у то време у раној трудноћи, оболела од те болести што је довело до тога да се њена беба родила са инвалидитетом, а потом и до њеног живчаног слома. Израз на Маринином лицу који је госпођа Бантри приметила на свечаности изазван је због тога што је Марина док је гледала слику Мадоне са дететом на зиду иза Хедер Бадкок коначно схватила шта се догодило. Обузета осећањима, Марина је ставила Калмо у свој даикири, трзнула руком госпођу Бедкок да је натера да пролије пиће, а затим дала Хедер сопствени дрогирани коктел као замену. Да би прикрила свој злочин, Марина је покушала да убеди све да је била мета покушаја убиства. Убила је Зајлинску и Ђузепеа пошто су погодили њену умешаност, а Ђузепе ју је уцењивао. Госпођица Марпл имплицира да верује да је Џејсон Руд дао Марину прекомерну количину лекова за спавање да би је спречио да одузме још један живот. Рад је једноставно изнео опаску о лепоти своје жене и патњи коју је претрпела док се прича завршава.``

Autor - osoba Rodić, Vuk, 1958- Naslov Tužna felisidada / Vuk Rodić Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opća (lijepa književnost) Jezik bosanski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo ; Zagreb : Buybook, 2021 (Sarajevo : Dobra knjiga) Fizički opis 117 str. ; 21 cm Zbirka Savremena bh. književnost ISBN 978-953-8226-81-6 (Buybook, Zagreb) Napomene Slika autora i bilješka o njemu na korici. „Tužna felisidada” Vuka Rodića: Poetika haosa i samoće „Tužna felisidada” je roman koji imenuje, priziva i omogućava doživljavanje nemira koji je nastao kao posljedica liječenja na psihijatrijskoj klinici i života na književnoj i svakoj drugoj margini Tužna sreća, paradoks kojim je ispunjeno nešto više od stotinjak stranica posljednje knjige bosanskohercegovačkog književnika Vuka Rodića „Tužna felisidada”, pojavljuje se kao jedina smislena konstanta njegovog hazarderskog života. Ispovijest oblikovana u roman počinje i završava sa slikama iz svakodnevne stvarnosti, a ono što se nalazi između su različita egzistencijalna propitivanja i zaključci. Kako će to sam pisac i istaći, ovo je pokušaj ispisivanja romana koji prati tok svijesti i tog se dojma nećemo moći riješiti prilikom čitanja. Međutim, postoji nešto izvan ili iza te spisateljske nakane, a riječ je o izvanrednom poetskom oblikovanju misli koje Rodić pokušava ispravno artikulisati u svakodnevnici u kojoj mora paziti na majku, ali i na sebe kojem je dio života nepovratno zarobljen negdje u duševnim razaranjima. NAGRIŽENA SVIJEST Na trenutke ili ipak (po)često, ovaj će se roman neopreznom čitaocu činiti kao zbunjeno i nesuvislo tumaranje po kojekakvim ostacima onoga što se nekada nazivalo život; premda se ni pažljiviji čitatelj neće moći oteti utisku kako je ovo zaista knjiga u kojoj se pisac, sa prošlosti nagriženom sviješću i neizvjesnom sadašnjicom, bori u jednom kontinuiranom delirijumskom stanju, taj princip i pristup nije nužno prisutan kako bi pojačao nerazumijevanje ukupnosti knjige, naprotiv. Usudila bih se reći kako ne postoji življe i ljudskije pripovijedanje u vlastitom životu, negoli je ono ispričano kroz nestabilne fokalizatorske tačke, dakle, kroz meandre toka svijesti. „Ovo jeste u svojoj suštini roman toka svijesti u fragmentima, s digresijama u reminiscenciju. U prvom draftu stotinu stranica je otpalo – Damir kaže da je to dobar trening. Nisam pod presijom, nigdje ne žurim, kada laganim korakom hodam, brže stignem.” Pisac biva otvoreno zagledan u proces pisanja i nastajanja romana, vrlo svjestan kako čitaocu mora ponuditi knjigu, stvarnu knjigu, a ne kojekakve sumanute nacrte iz svakodnevnice. Vrijeme provedeno u umobolnici i život koji je uslijedio nakon, Rodić sažima u sljedećim riječima: „Moj život je tužna felisidada, dijabolični urnebes samoće, ludila. Teškog kokuzluka.” Egzistencija u ovome romanu biva opisana kao očaj samoće, ali i kao željena izoliranost koja, pak, vodi ka tjeskobi. Paradoksalno spajanje proturječnih osjećanja, tužne sreće i grozne ljepote, ovdje se ujedinjuje u pokušaju stvaranja jednog principa na kojem je zasnovan i njegov život i poetički izraz, a to je načelo haosa i užasa. „Tužna felisidada” je roman koji imenuje, priziva i omogućava doživljavanje nemira koji je nastao kao posljedica liječenja na psihijatrijskoj klinici i života na književnoj i svakoj drugoj margini. Ipak, ovo nije toliko lament o izopštenosti koliko u ovome romanu titra prkos i piščeva želja da se, još jedanput, otkrije svijetu. Stoga epizode koje ovdje čitamo obuhvataju raspon od najintimnijih, a usputnih sekvenci jednog dana, do velikih misli o apstraktnim stvarima i propitivanja životnog smisla. „Uživam u činu vršenja velike nužde. Ustanem sa WC šolje nasmijan, uđem u kuhinju. Ložim se na lijepe stvari koje bih volio da se dese. Ipak, to zvuči trivijalno, cijeli čovjekov život prođe u disaonici, u strašnom kontrapunktu. Ništa novo, ipak na momenat zvuči originalno. Nisam postao mudrac, doista to ne želim. Želim tako malo, gotovo ništa. Želim da živim. Što je to tako teško?” Književnost je u slučaju Rodićeve knjige viđena i mišljena kao oštro povećalo pod kojim se razlaže život pojedinca, često disfunkcionalnog i napadnutog različitim psihozama. Pisac rastače scene iz vlastite stvarnosti kako bi toj melanholiji, ponavljanju i ništavilu, ponudio smisao i pokušao ga razumjeti. Za njega je smisao njegovog svijeta sadržan u stihu, poeziji i umjetnosti – suština koja izbavlja iz paranoidnog mraka i pomaže da se redukuje pogled na svijet. „Od vlastitog života napravio sam eksperiment, stradao u strašnoj eksploziji. Osvanuo sam u komadima, nisam se lijepio sekundarnim ljepilom, stihom sam se lijepio, stih mi je kičmu ispravio. Poeziju, uopće umjetnost, doživljavam kao najbolju varijantu reanimacije. Ispljunuo sam sav mrak umobolnice.” Knjiga „Tužna felisidada“ u izdanju Buybooka Vuk Rodić nam ovdje ne ostavlja pretenciozni, uzvišeni traktat o svojoj bolesti, već ogoljava vlastiti život i propituje mehanizme ispisivanja književnog djela. Kao što se u čovjekovoj egzistenciji dese trenuci kada ne može misliti, raditi i živjeti, tako se i u piščevom životu dogode traumatični bljeskovi odsustva bilo kakve mogućnosti da se bilo šta napiše. Da li je tada posezanje za načelom strukture toka svijesti viđeno kao linija manjeg otpora? Kod nekih autora je to sasvim sigurno slučaj, ali je ovdje i više nego očigledno kako je pratiti i ispisivati tok sopstvene svijesti otpor ka letargiji i melanholiji, i pokušaj smislenog prodiranja u bit (svog) postojanja. „Pisanje doživljavam kao najbolju anesteziju za dušu, u ovo vrijeme kada mrak pod bubrege udara”, napisaće Rodić i pokazati nam kako je pisanje zaista njegov način na koji se pokušava nositi sa svim implikacijama svijeta i stvarnosti. Brojne nesigurnosti, nemiri i razočaranja se u ovome romanu kultivišu kroz kratke rečenice, isprekidani dah čovjeka koji hoda ulicom, sjedi u kafani, prisjeća se žena koje su mu prilazile, a sve kako bi konačno i sebi pokušao objasniti život. „Otkud odjednom iznebuha toliko srušenih ljudi, otkud taj grozni užas koji se pred mojim očima dešava. Nemam odgovor. Pomislim na tren da je čovjek po sebi samo otpadak civilizacije. Ne volim hipotetičko promišljanje, nisam vidovnjak, pred mojim očima blješti crniIo, crnje od mrke noći. Da ne ispadnem u ovoj priči gavran koji grakće, zlo priziva. Svjedok sam i žrtva ovog rasula. Ne znam očigledno šta hoću. I nije ni važno. Važno je da istresem trunje duvana iz džepova, otisnem se na ulicu – alternativni dom bezorijentisanog ludaka.” KNJIŽEVNOST JE KONTROLISANO LUDILO Fatalizam koji čitamo kod Rodića nije nužno samo rušilački. Uhodani užas koji čini dobar dio atmosfere ovoga romana nije bez mogućnosti izbavljenja. „Život je grozna ljepota. Možda me bašta privlači, tjera da istrajem u trci kroz pustoš. Puca me osjećanje besmisla, osjećanje opasnije od strašne nemani ipak istrajavam. Sam sam sebi fascinacija.” Ima nešto mazohističko u fascinaciji disfunkcionalnim čovjekom – nije u pitanju naslada tužnim životom, već oduševljenost trenutkom u kojem doznamo kako se naš junak, uprkos svim doživljenim stvarima, i dalje osjeća čovjekom i želi nam ponuditi još štošta od svijeta kojeg je dio. „Sam sam, jer ja to želim. Ne želim čak biti ni sretan. Život je igra, igra je strast, i ovo ispisivanje literarnih fleševa je igra, odista me ne zanima nikakva pobjeda”, rečenica je koja zvuči kao nada i trijumf koliko god da je neupitno natopljena tjeskobom. Odatle i naslov ovog romana odražava cjelokupni osjećaj svijeta i života doživljen očima pisca, junaka proznog djela, (bivšeg) luđaka, čovjeka koji više ne kleči, nije nijem pred ništavilom, i koji je prigrlio paradokse vlastitog postojanja. „Tužna felisidada” je roman koji pokazuje kako pred samoćom i užasom malo šta postaje stvarno utočište, sve je samo privid – sve osim pisanja, pripovijedanja koje u ovim teškim časovima ispunjava srce pisca životom. Ivana GLOJANIN MG46