Opis O autoru Dodatne informacije Dvotomna istorijsko-publicistička monografija Dva veka zajedno, delo nastalo na samom zalasku spisateljske karijere nobelovca Aleksandra Isajeviča Solženjicina, bavi se rusko-jevrejskim odnosima i suživotom Rusa i Jevreja na tlu Carske Rusije i Sovjetskog Saveza od kraja XVII do kraja XX veka. Prvi tom obuhvata period od 1795. kada je Rusija anektirala istočnu Poljsku, do 1916. godine, predvečerja Oktobarske revolucije, a drugi govori o samoj revoluciji i vremenu koje je usledilo. Ne namećući svoje mišljenje i citirajući mnogobrojne javne ličnosti tog vremena, autor daje čitaocu mogućnost da problem sagleda sa svih strana, te da doslovno oseti ono što su u datim istorijskim uslovima, upućeni jedni na druge osećali pripadnici slovenskog ruskog i jevrejskog naroda.

Opis proizvoda Dvotomna istorijsko-publicistička monografija Dva veka zajedno, delo nastalo na samom zalasku spisateljske karijere nobelovca Aleksandra Isajeviča Solženjicina, bavi se rusko-jevrejskim odnosima i suživotom Rusa i Jevreja na tlu Carske Rusije i Sovjetskog Saveza od kraja XVII do kraja XX veka. Prvi tom obuhvata period od 1795. kada je Rusija anektirala istočnu Poljsku, do 1916. godine, predvečerja Oktobarske revolucije, a drugi govori o samoj revoluciji i vremenu koje je usledilo. Ne namećući svoje mišljenje i citirajući mnogobrojne javne ličnosti tog vremena, autor daje čitaocu mogućnost da problem sagleda sa svih strana, te da doslovno oseti ono što su u datim istorijskim uslovima, upućeni jedni na druge osećali pripadnici slovenskog ruskog i jevrejskog naroda.

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 15 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 16 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 17 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Opis O autoru Dodatne informacije SAZNAJ VIŠE Posedujući izuzetno raznovrsnu građu i, posebno, primenjujući nove naučne metode, Goldstein je rekonstruisao i život u logoru, od načina ubijanja zarobljenika do mnogih podataka iz svakodnevnog života. Zahvaljujući dugogodišnjem radu na pitanjima Holokausta, Goldstein je uspeo da logor Jasenovac uklopi u evropski kontekst masovnih uništenja „nepoželjnih“ naroda i da ga time stavi u tokove evropske i svetske istorije. Dubravka Stojanović Monografija Jasenovac Ive Goldsteina nastala je u vremenu u kom je istorijski revizionizam u punom zamahu. Nacionalisti, zavisno od provenijencije, ustraju u tvrdnji da Jasenovac nije bio logor smrti, štaviše, posežu za izmišljotinom da je tek 1945. postao stratište, dok se, s druge strane, broj jasenovačkih žrtava morbidno uvećava preko svake mere. Mnogi će stoga knjigu Jasenovac Ive Goldsteina doživeti kao polemiku s revizionističkim ispadima. Ona to nije iz dva osnovna razloga. Prvo, revizionizam – neovisno o tome pokušava li negirati zločinačku narav ustaškog režima ili čitav jedan narod pokušava stigmatizirati kao zločinački – polemike nije dostojan. Drugo, i važnije, ovo je prva prava naučna monografija o jednom od najstrašnijih mučilišta i gubilišta Drugog svetskog rata. Utemeljena je na obilju arhivske građe i pisana akribično, odgovorno, bez ideoloških predrasuda, zadnjih namera i politikantskih motiva. No naučna objektivnost ne može i ne sme dokinuti moralni stav autora, niti može – posebno kada je reč o strahotnom nacifašističkom nasrtaju koji je čovečanstvo doživelo u Drugom svetskom ratu – dokinuti empatiju prema žrtvama tog nasrtaja. Utoliko Jasenovac Ive Goldsteina nije samo fenomenologija nepojmljivih ljudskih patnji i posrnuća, nego i primer harmonične uravnoteženosti naučnih i moralnih imperativa. Ivo Goldštajn (Zagreb, 1958), u rodnom je gradu završio Кlasičnu gimnaziju pa diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu. Od 1980. zaposlen je kao asistent-pripravnik na Odseku za istoriju, gde je napredovao sve do zvanja redovnog profesora (2001). Ispočetka se bavio vizantologijom i istorijom hrvatskog ranog srednjeg veka, potom i istorijom Jevreja u Hrvatskoj, a od sredine devedesetih i različitim aspektima hrvatske istorije 20. stoleća. Goldštajnov opus sastoji se od preko 20 knjiga i dvestotinjak znanstvenih i stručnih radova objavljenih u zemlji i inostranstvu. O hrvatskom srednjem veku objavio je Bizant na Jadranu 6–9. stoljeće (1992), Hrvatski rani srednji vijek (1995), Hrvati, hrvatske zemlje i Bizant (2003), a s B. Grginom Europa i Sredozemlje u srednjem vijeku (2006). Niz Goldštajnovih celovitih tekstova o hrvatskoj istoriji počinje 1999, kada objavljuje Croatia: A History (London – Montreal), slede tri hrvatska (Hrvatska povijest) te slovensko i albansko izdanje. Niz knjiga posvećenih hrvatskoj istoriji 20. stoleća počinje Holokaustom u Zagrebu (zajedno s ocem Slavkom, 2001). Slede Židovi u Zagrebu 1918–1941 (2004), Zagreb 1941–1945 (2011) te Povijest zagrebačke Кlasične gimnazije (zajedno s A. Sabo, 2007). Zajedno s ocem Slavkom napisao je Jasenovac i Bleiburg nisu isto (2011). Koautor je i glavni urednik Povijesti grada Zagreba I-II (2012–2013). Koautor je i u knjizi Rama 1942. Tragedija jednog mikrokozmosa (Rama – Prozor 2014). Opsežna Hrvatska 1918–2008. (2008) na početku je pregleda/sinteza hrvatske istorije 20. stoleća. Slede proširena i dopunjena izdanja njenih delova – Dvadeset godina samostalne Hrvatske (2010) te Povijest Hrvatske 1945–2011. (I-III, 2011) u džepnom formatu. U leksikografskom delu opusa ističe se koautorstvo (zajedno s V. Anićem) Rječnika stranih riječi (1999, II izdanje 2000, te sažeto izdanje 2006), kao i koautorstvo (jedan od sedmorice) Hrvatskog enciklopedijskog rječnika (2002). Goldštajn je i urednik i glavni autor Кronologije – Hrvatska – Europa – svijet (1996; II izdanje 2002). Preveo je i prilozima te komentarom opremio traktat Teodora Hercla Židovska država (Zagreb, 2011), temeljni programatski tekst cionističkog pokreta. Urednik je svetske istorije od antike do početka 21. stoleća u 20 tomova (Povijest) u izdanju Jutarnjeg lista (2007–2008). Autor je ili koautor šest srednjoškolskih udžbenika iz istorije, odnosno iz politike i privrede. Bio je na višemesečnim studijskim boravcima u Parizu, Atini i Jeni (Nemačka), prevodi s engleskog i francuskog jezika, napisao je više scenarija za TV, povremeno sarađuje kao kolumnista i na druge načine u raznim hrvatskim i inostranim medijima. Bio je član raznih veća i organizacija u Hrvatskoj i inostranstvu. Bio je jedan od dvojice kopredsedavajućih sekcije za Holokaust na Кongresu evropskih židovskih studija u Moskvi (2006). Dobitnik je Nagrade grada Zagreba 2005. za ukupni naučno - istraživački doprinos te posebno za knjigu Židovi u Zagrebu 1918–1941. Predsednik RH Stjepan Mesić odlikovao ga je 2007. redom Danice hrvatske s likom Ruđera Boškovića za ukupni naučni doprinos. Ivo Goldštajn bio je ambasador Republike Hrvatske u Francuskoj i Monaku te pri UNESКO-u (2013–2017). Težina 1,7 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez tvrd sa omotom Broj stranica 960 ISBN 978-86-6263-242-5 Dimenzije 165x235 PRIKAZ: Ivo Goldstein – ,,Jasenovac", Čitaonica, mesto za dobre knjige, april 2022.

Opis proizvoda Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 18 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1 SBT Alati nude vam više opcija plaćanja, bilo da ste fizičko ili pravno lice: - plaćanje pouzećem (prilikom preuzimanja pošiljke) - plaćanje na račun firme (avansno, profaktura, faktura) - odloženo plaćanje čekovima građana do 3 mesečne rate - u našoj prodavnici Omogućili smo Vam beskamatno plaćanje do 6 jednakih mesečnih rata u našoj prodavnici u saradnji sa Banca Intesom. Isporuka se vrši putem kurirske službe. Očekivano vreme isporuke je najčešće 1 do 2 radna dana od dana slanja vaše porudžbine. Prilikom poručivanja, dobijate e-mail sa potvrdom i detaljima porudžbine, a takođe, naš tim vam šalje obaveštenje kada je vaša porudžbina poslata. SBT Alati vam nude isključivo nove, originalne proizvode. Proizvodi iz naše ponude dolaze uz garanciju do 3 godine uz mogućnost servisiranja. Uz svaki kupljen proizovd dobijate fiskalni račun i informacije kako aktivirati garanciju. Detalje kako produžiti garanciju i registrovati svoj novi alat, pogledajte OVDE.

Opis proizvoda Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 16 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1 SBT Alati nude vam više opcija plaćanja, bilo da ste fizičko ili pravno lice: - plaćanje pouzećem (prilikom preuzimanja pošiljke) - plaćanje na račun firme (avansno, profaktura, faktura) - odloženo plaćanje čekovima građana do 3 mesečne rate - u našoj prodavnici Omogućili smo Vam beskamatno plaćanje do 6 jednakih mesečnih rata u našoj prodavnici u saradnji sa Banca Intesom. Isporuka se vrši putem kurirske službe. Očekivano vreme isporuke je najčešće 1 do 2 radna dana od dana slanja vaše porudžbine. Prilikom poručivanja, dobijate e-mail sa potvrdom i detaljima porudžbine, a takođe, naš tim vam šalje obaveštenje kada je vaša porudžbina poslata. SBT Alati vam nude isključivo nove, originalne proizvode. Proizvodi iz naše ponude dolaze uz garanciju do 3 godine uz mogućnost servisiranja. Uz svaki kupljen proizovd dobijate fiskalni račun i informacije kako aktivirati garanciju. Detalje kako produžiti garanciju i registrovati svoj novi alat, pogledajte OVDE.

Opis proizvoda Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 17 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1 SBT Alati nude vam više opcija plaćanja, bilo da ste fizičko ili pravno lice: - plaćanje pouzećem (prilikom preuzimanja pošiljke) - plaćanje na račun firme (avansno, profaktura, faktura) - odloženo plaćanje čekovima građana do 3 mesečne rate - u našoj prodavnici Omogućili smo Vam beskamatno plaćanje do 6 jednakih mesečnih rata u našoj prodavnici u saradnji sa Banca Intesom. Isporuka se vrši putem kurirske službe. Očekivano vreme isporuke je najčešće 1 do 2 radna dana od dana slanja vaše porudžbine. Prilikom poručivanja, dobijate e-mail sa potvrdom i detaljima porudžbine, a takođe, naš tim vam šalje obaveštenje kada je vaša porudžbina poslata. SBT Alati vam nude isključivo nove, originalne proizvode. Proizvodi iz naše ponude dolaze uz garanciju do 3 godine uz mogućnost servisiranja. Uz svaki kupljen proizovd dobijate fiskalni račun i informacije kako aktivirati garanciju. Detalje kako produžiti garanciju i registrovati svoj novi alat, pogledajte OVDE.

NIJE IGRACKA - prava korisna masina za male novce! ! ! !【Potpuno unapređeni vazdušni kompresor】 Najnovija električna pumpa sa velikom baterijom od 6000 mAh velikim LCD ekranom, kablom za napajanje automobila za korišćenje bez struje, brzom brzinom naduvavanja sa dva cilindra, automatskim isključivanjem, četiri režima naduvavanja, SOS LED. Prenosivi vazdušni kompresor je idealan poklon za vas, vašu porodicu ili prijatelje koji moze da radi i kao Power Bank Charger(dopunite vas mobilni, laptop, cameru, . . . vrlo lako i brzo). Stizu dani za odmor. . . napumpajte dusek, loptu, gumu na bicikli. . . vlo lako i bez muke. . . za more, piknik, izlete. . .【Velika baterija od 6000 mAh i upotreba bez napajanja】 Najnovija pumpa sa najvećom baterijom od 6000 mAh na tržištu, baterija ostaje nakon što naduvate svoje 4 gume na 2 automobila, sa dva metalna cilindra. Maksimalna podrška za pritisak od 150PSI/10,3BAR, zajedno sa punjivom velikom baterijom od 6000mAh, osiguravajući da lako možete naduvati sve gume/lopte automobila/bicikla/motocikla ili druge stvari u roku od nekoliko minuta. Takođe sa kablom za napajanje , i dalje možete direktno naduvati gumu pomoću priloženog kabla čak i kada je baterija prazna.【Brzo naduvavanje i automatsko isključivanje】Pumpa je izuzetno laka za korišćenje, 4 režima naduvavanja: Auto/Bicikl/Motocikl/Lopta, jedno dugme bira režim, a zatim može odmah da počne da naduvava. Sa nadograđenim motorom i dizajnom potpuno metalnog cilindra, brzina naduvavanja je 1,5 puta veća od pumpe drugih, oko 30 sekundi za dopunu gume za bicikl.【Super Bright LED &SOS &Veliki LCD】Ugrađena LED lampa obezbeđuje do 8 sati trajnog osvetljenja i 80 lumena, što olakšava naduvavanje i popravku noću. U svakom slučaju ćete imati svetlo vidno polje. Ovaj prenosivi vazdušni kompresor takođe ima SOS svetlosni režim, može vam pomoći da budete lako i brzo vidljivi kada ste u hitnom slučaju. LCD ekran sa velikim ekranom se lako vidi i prilično precizno očitava pritisak. 【Pouzdana pumpa za napuhavanje guma】U poređenju sa drugim pumpama za naduvavanje guma, dizajnira se sa ventilatorom za hlađenje i ima mnogo otvora za hlađenje sa obe strane, obezbeđuje dobro odvođenje toplote i duži vek upotrebe.Packing list:1 x car wireless air pump1 x inflatable nozzle3 x inflatable adapter1 x USB charging cable1 x user manual Online sam svakog dana i odgovaram na poruke u najkraćem vremenskom periodu.Ako želite da vam pošaljem predmet, potrebni su sledeci podaci:           -Ime i prezime,            -Ulica i broj,            -Mesto i poštanski broj,            -Broj telefona za kontakt. Šaljem istog dana, ako naručite do 17,00 sati.  ░░░  POST   ░░░                            ░░░EXPRESS  ░░░

Acana Heritage Puppy Small Breed je veoma kvalitetna suva hrana super premium kvaliteta, a koja je svojom recepturom posebno prilagođena potrebama štenaca malih rasa koji rastu do 9 kg. Acana se ne odlikuje samo raznolikošću korišćenih sastojaka nego i pre svega visokom kvalitetom upotrebljenih sirovina. Štenci tokom razvoja imaju potrebe za višim nivoom proteina i upravo im to pruža Acana Heritage Puppy Small Breed. Proteine kao i ostale hranljive sastojke iz Acana hrane odlikuje visok stepen svarljivosti. 70% obroka se sastoji od svežeg mesa i ribe. Cobb piletina potiče iz slobodnog uzgoja i dostavljena je zajedno sa jajima iz regionalnih prerijskih farma. Iverak dolazi iz održivog divljeg lova u vodama oko severnog Vancouvera. Meso i riba su dopušteni i za ljudsku upotrebu i osim toga su u potpunosti bez konzervansa. 20% svežeg voća i povrća kao crvene delicious jabuke, bartlett kruške, butternut bundeva, burbank krompir i listovi španaća su izvori prirodnih vitamina za potporu snažnog imunološkog sistema. Mlevena zob upotpunjuje hranu, i čini je Hipoalergenskom sa niskim glikemijskim indeksom, što u kombinaciji sa visokim udelom proteina pogoduje konstantnom nivou šećera u krvi u dužem vremenskom periodu. Tako se pozitivno utiče na osetljivost na insulin. Divlje ulovljeni sleđ iz New Brunswicka sadrži posebno važne DHA i EPA. One su posebno dugolančane omega 3 masne kiseline i potpomažu sjajno krzno i zdravu kožu, kao i razvoj mozga i snažan vid. Ostali biljni sastojci kao morske alge, bobice kleke i alfalfa podstiču metabolizam i zdravu probavu. Ostali funkcionalni sastojci zaokružuju ovu kvalitetnu hranu i potpomažu Vašeg štenca tokom važnog razdoblja rasta. Analiza: sirovi protein 33.0%, sirove masti 20.0%, sirova vlakna 5.0%, sirovi pepeo 7.0%, kalcijum 1.5%, fosfor 1.1%, hondrotin 900.0 mg/kg, glukozamin 1400.0 mg/kg, omega 3 masne kiseline 1.0%, omega 6 masne kiseline 2.7%, kalorije koje se mogu potrošiti 3660.0 kcal/kg. Sastav: sveža piletina bez kostiju (16 %), osušena piletina (13 %), osušena ćuretina (12 %), crveno sočivo, zeleni grašak, sveže pileće iznutrice (jetra, srce, bubrezi) (7 %), pileće masnoće (7 %), sveža jaja (4 %), sveži iverak (4 %), osušenaatlantska haringa (3 %), ulje haringe (2 %), alfalfa sazrela na suncu (2 %), zeleno sočivo, grašak poljak (2 %), žuti grašak (celi), vlakna graška, sveža pileća hrskavica (2 %), smeđe morske alge, spirulina, sveža bundeva, sveži paškanat, sveži kupus, sveži španać, sveži smeđi senf, sveže lišće repe, sveže šargarepe, sveže jabuke "red delicious", sveže kruške "bartlett", liofilizirana pileća jetra, liofilizirana ćureća jetra, sveže brusnice (cele), sveže borovnice (cele), koren cikorije, kurkuma, sikavica, veliko korenje čička, cveće lavande, korenje belog sleza, šipak.Sastav: sveža piletina bez kostiju (16 %), osušena piletina (13 %), osušena ćuretina (12 %), crveno sočivo, zeleni grašak, sveže pileće iznutrice (jetra, srce, bubrezi) (7 %), pileće masnoće (7 %), sveža jaja (4 %), sveži iverak (4 %), osušenaatlantska haringa (3 %), ulje haringe (2 %), alfalfa sazrela na suncu (2 %), zeleno sočivo, grašak poljak (2 %), žuti grašak (celi), vlakna graška, sveža pileća hrskavica (2 %), smeđe morske alge, spirulina, sveža bundeva, sveži paškanat, sveži kupus, sveži španać, sveži smeđi senf, sveže lišće repe, sveže šargarepe, sveže jabuke "red delicious", sveže kruške "bartlett", liofilizirana pileća jetra, liofilizirana ćureća jetra, sveže brusnice (cele), sveže borovnice (cele), koren cikorije, kurkuma, sikavica, veliko korenje čička, cveće lavande, korenje belog sleza, šipak. Minerali i vitamini: vitamin A (13.500 IE/kg), vitamin D3 (1300 IE/kg), gvožđe (170 mg/kg), jod (2.01 mg/kg), bakar (17 mg/kg), mangan (13mg/kg), cink (200 mg/kg), selen (0,6 mg/kg). Konzervans: vitamin E. Mislimo da će vam se svideti ACANA. Što je još važnije, mislimo da će i vaši psi i mačke Champion Petfoods je nagrađivani proizvođač hrane za kućne ljubimce sa reputacijom poverenja koja se proteže više od četvrt veka. Biološki prihvatljivu hranu za pse i mačke pravimo od svežih regionalnih sastojaka i pravimo ih od početka do kraja u vlastitoj nagrađivanoj kuhinji. Naša misija predstavlja novi standard u hrani za kućne ljubimce, osmišljen da hrani pse i mačke na dva načina. Prvo, prema njihovoj prirodnoj evoluciji za ishranu zasnovanu na mesu. Drugo, koristeći sastojke koji su održivi i sakupljeni od regionalnih dobavljača, isporučeni u našu kuhinju SVEŽI ili SIROVI. Mislimo da će vam se svideti ACANA. Što je još važnije, mislimo da će i vaši psi i mačke.

Aleksa Šantić PesmeTvrdi povezZbirka pesama, u dva toma, koja obuhvata celokupan Šantićev pesnički opus i sastoji se od 717 pesama napisanih od 1887. do 1924. godine.Алекса Шантић (Мостар, 27. мај 1868 — Мостар, 2. фебруар 1924) био је српски песник и академик, родом из Мостара где је провео већину живота и песничког стваралаштва.БиографијаРођен је у Мостару, од оца Риста и мајке Маре, где је провео већину живота. Отац му је умро у раном детињству, па је живео у породици стрица Миха званог „Аџа“. Имао је два брата, Јефтана и Јакова, и једну сестру Персу, док му је друга сестра, Зорица, умрла још као беба. Пошто је живео у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, потом се вратио у Мостар.Из Трста се вратио у Мостар 1883. године и ту затекао „необично мртвило“, које је било последица „недавног угушеног херцеговачког устанка против Османског царства“, како пише о њему Владимир Ћоровић.[1] Био је „прво време прилично повучен“, водио књиге у очевој трговини и читао „листове и књиге до којих је могао у Мостару доћи“. Неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад.Највећа дела стварао је крајем 19. и почетком 20. века. Узори су му били српски писци Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних је највише поштовао Хајнриха Хајнеа. У његовим песмама има емоционалног бола, родољубља, љубавне чежње и пркоса за национално и социјално угрожен српски народ.Године 1887, постао је сарадник „Голуба“, затим „Босанске виле“, „Нове Зете“, „Јавора“, „Отаџбине.“ Био је 1888. оснивач и председник Српског певачког друштва „Гусле“, које узима за програм неговање песме и развијање националне свести. Затим је изабран за првог потпредседника мостарског пододбора „Просвете“. Године 1896. када је покренута „Зора“ био је један од њених првих уредника.Алекса Шантић у друштву писаца око 1905. (Седе: Светозар Ћоровић, Симо Матавуљ, Алекса Шантић и Јанко Веселиновић. Други ред: Слободан Јовановић (лево) и Милорад Митровић (десно). Стоје: Миле Павловић Крпа, Атанасије Шола, Радоје Домановић, Светолик Јакшић, Љубо Оборина, Ристо Одавић и Јован Скерлић.)Године 1902, отишао је у Женеву, али је тамо једва „издржао три недеље; у наивној песми „Ја не могу овде“ он је простосрдачно завапио како не може да поднесе туђину“. 1907. Мостар га је изабрао „као једног од своја четири представника“ за прву скупштину Народне организације. 1908. је „почео да озбиљно поболевати, најпре од камена у бубрезима, а после, иза Светског рата, од тобопарализе.“ „За време анексионе кризе био је, са Светозаром Ћоровићем и Николом Кашиковићем, пребегао у Италију и ставио се на расположење српској влади, као што ће то поновити и 1912. године, на почетку Балканског рата“Купио је 1910. вилу у Борцима код Коњица, где је живео 1913. године када су га аустроугарске власти протерале из Мостара.[2]У току Првог светског рата затворен је као талац и „у два пута понављаној парници“ оптуживан због својих песама. По завршетку рата изабран је у Мостару за члана Српског одбора.За време његовог живота књижевна критика је истакла два „основна и јака“ осећања у његовој поезији. Прво осећање је „жарка љубав према своме народу“. Од почетка то осећање јавља се, углавном, у три вида: као понос јуначком прошлошћу, као протест против мучне садашњости и као вера у бољу будућност до које ће се доћи кроз борбу и победу која ће представљати васкрснулу прошлост.Протест против мучне садашњости, као један од видова у којима се изражава родољубиво осећање, налази се често у Шантићевим песмама. Једна од њих је указивање на тешку народну беду проузроковану непријатељским пљачкањем - као, на пример, у песми „О, класје моје“ из 1910. године:Сву муку твоју, напор црна робапојешће силни при гозби и пиру,а теби само, ко псу у синџиру,бациће мрве... О, срам и грдоба!Други исказ протеста је оптуживање „обешчашћеног и кукавног доба“. То оптуживање одмерено је према јуначкој прошлости и према захтевима будућности која је такође одређена јуначком прошлошћу. У том духу је, на пример, песма из 1908. године која почиње стихом „Обешчашћено и кукавно доба“.Шантић је доста писао и љубавну поезију, али она је код њега углавном сетна и одише чежњом. Таква је, на пример и песма Једна суза:И кобна мисо морит ме стаде:што моја ниси и што смирај данане носи мени звијезде, но јаде?Вај, вјетар хуји... а ја мислим на те,И све те гледам кроз сузу што лије,Гдје береш слатке, распукле гранате.[а]Алекса Шантић, српски песник.Током живота је објавио велики број песама, а од дела се издвајају: „Хасанагиница“, „На старим огњиштима“, „Анђелија“, „Немања“ и „Под маглом“. Најпознатије његове песме су: „Емина“ (1903), „Не вјеруј“ (1905), „Остајте овдје“ (1896), „Претпразничко вече“ (1910), „Што те нема?“ (1897), „Вече на шкољу“ (1904), „О класје моје“ (1910), „Моја отаџбина“ (1908), „Ми знамо судбу“ (1907), „Бока“ (1906), „Под крстом“ (1906), „Ковач“ (1905).Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1914.Умро је од туберкулозе у Мостару 2. фебруарa 1924.По њему се назване школе у Бања Луци, Калуђерици, Гајдобри, Степановићеву и Равном Тополовцу.Српски културни покретЗаједно са Светозаром Ћоровићем и Јованом Дучићем, Шантић је био следбеник романтизма Војислава Илића и међу најзначајнијим вођама културног и националног покрета херцеговачких Срба.[3]Шантић и Ћоровић су намеравали да оснују часопис за српску децу под називом „Херцеговче“, не само за српску децу из Херцеговине, већ и за сву српску децу.[4]Шантић је био један од запажених чланова српског културног друштва Просвјета. Химну друштва написао је Шантић.[5]Шантић је председавао Српским певачким друштвом „Гусле“ основаним 1888. године.[6] У овом друштву Шантић је био не само председник, већ и главни певач хора, композитор и предавач.[7] Часопис за књижевност „Зора“ излазио је под покровитељством „Гусле“.[8] Шантић је постао главни уредник овог часописа „Зора“ (Зора; 1896–1901) у издању Српског културног друштва у Мостару, једног од најважнијих друштава која су се борила за очување српске културне аутономије и националних права.[9] „Зора“ је постала један од најбољих српских часописа о књижевности.[10] Часопис Зора окупио је српске интелектуалце који су тежили побољшању образовања српског становништва неопходног за постизање економског и политичког напретка.[11]Шантић је 1903. био међу оснивачима Српског гимнастичког друштва „Обилић“.[12]У том својству дошао је у фокус живота овог региона који је, својом културном и националном свешћу, тврдоглаво противио немачком Културтрагеру. У пролеће 1909. године, због босанске кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, Шантић је морао да побегне у Италију заједно са Николом Кашиковићем и Ћоровићем.[13] Породица Шантић је 1910. године купила ладањску кућу у селу Борци, надомак Коњица, од аустроугарског барона Бенка који ју је саградио 1902. године.[14]Производ његове патриотске инспирације током балканских ратова 1912–1913 је књига „На старим огњиштима“ (1913). Шантић је припадао песницима који су написали читаве збирке песама славећи победе Војске Краљевине Србије током балканских ратова, укључујући `На обали Драча` , која велича ослобођење древног града који је некада био део српског Царства под краљем Милутином.[15] [16]Дана 3. фебруара 1914. Шантић је постао члан Српске краљевске академије (преседан савремене Српске академије наука и уметности). [17]Током Првог светског рата Аустријанци су га узели за таоца, али је преживео рат. Шантић се преселио из Мостара у Борце код Коњица 1914. године када је сумњиво градско српско становништво Мостара евакуисано из града.[18] Аустријски гувернер у Сарајеву забранио је 13. новембра 1914. Шантићеву збирку песама `Пјесме` објављену 1911.[19]Шантић је био плодан песник и писац. Написао је скоро 800 песама, седам позоришних представа и нешто прозе. Многи списи су били висококвалитетни и имали су за циљ да критикују установу или да заступају различита социјална и културна питања. На њега је снажно утицао Хајнрих Хајне, чија је дела преводио.[20] Његови пријатељи и вршњаци на пољу културе били су Светозар Ћоровић, Јован Дучић и Милан Ракић. Једна од његових сестара, Радојка (Перса) удала се за Светозара Ћоровића. Историчар књижевности и критичар Еуген Штампар веровао је да је Шантић припадао групи српских песника који су покушавали да привуку босанске муслимане ка српском национализму.[21]НаслеђеБиста у част Алекси Шантићу на Калемегдану.Биста Алекса Шантића у Мостару.Алекса Шантић је село у Србији названо по овом песнику. Сликан је и на конвертибилним маркама у Босни и Херцеговини.[22]1920. године Соколски савез у Мостару добио је име по Шантићу.[23] Скупштина општине Мостар 1969. године установила је Награду за књижевност „Алекса Шантић“ у част центинела његовог рођења.[24]Биста Алексе Шантића постављена је у парку Калемегдан у Београду, Србија.[25]Осамдесетих година прошлог века у његово сећање снимљен је филм под називом Мој брат Алекса.[26]ДелаИздато за време Шантићевог живота:Пјесме, Мостар, 1891Пјесме Алексе Р. Шантића. Књига I Мостар Штампарија Владимира М. Радовића. 1891.Пјесме, Мостар, 1895Пјесме Алексе Р. Шантића. Књига II Мостар. Штампарија Владимира М. Радовића. 1895.Пјесме, Мостар, 1901Издавачка књижарница и штампарско-умјетнички завод Пахера и Кисића. 1901.Под маглом. Слика из горње Херцеговине. Београд, 1907Штампа Демократска штампарија. 1907.Пјесме, Мостар, 1908Штампа Штампарско-умјетнички завод Пахера и Кисића. 1908.Под маглом. Слика из горње Херцеговине. Мостар, 1908Штампа Штампарско-умјетнички завод Пахера и Кисића. 1908. Мала библиотека, књига XXX, св. 150.Пјесме, Београд, 1911Штампарија Саве Раденковића и брата. 1911. Српска књижевна задруга. књ. 135.Хасанагиница, 1911Драмска слика у стиховима с пјевањем. Прештампано из Летописа Матице српске, бр. 277. Штампарија `Натошевић`. 1911.На старим огњиштима, Мостар, 1913.Пјесме. Мостар. Књижара Трифка Дудића. 1913.На старим огњиштима, Београд, 1914Пјесме. Друго попуњено издање. Београд. Коло српских сестара. 1914.Песме, Загреб, 1918 (Податак о години издавања према `Историји нове српске књижевности Јована Скерлића`)Песме. (Предговор написао Владимир Ћоровић). Загреб. `Књижевни југ`. (Без године, 1918), Хрватски штампарски заводХасанагиница, Београд — Сарајево 1919Драмска слика с певањем. Друго издање. Београд - Сарајево. И. Ђ. Ђурђевић. 1919. Мала библиотека, књ. 211.Поздрав Војводи Степи Степановићу, Мостар 1919Поезија, Т. Боградновић-ДудићВидов-дану, Мостар 1919Поезија, Т. Боградновић-Дудић, Хрватска тискара Т. П.На старим огњиштима, Сарајево, 1920Песме. Треће попуњено издање. Сарајево. Просвета. 1914. Радничка штампаријаПод маглом, Београд — Сарајево 1920Слика из горње Херцеговине. Београд - Сарајево. И. Ђ. Ђурђевић. 1920. Мала библиотека, књига 150.Песме, Београд 1924Издавачка књижарница Геце Кона. 1924.Преводилачки радовиЛирски интермецо, Мостар, 1897Пјесме Хајнриха Хајнеа. Превео Алекса Шантић. Мостар. Књижарница Пахер и Кисић 1897.Лиирски интермецо, Мостар, 1898Пјесме Хајнриха Хајнеа. Превео Алекса Шантић. Друго попуњено, поправљено и илустровано издање. Мостар. Издање књижарнице Пахер и Кисић 1898.Из њемачке лирике, Мостар, 1910Штампарско-умјетнички завод Пахера и Кисића. Мостар. 1910. Мала библиотека, књ. XXXVI, св. 178-185.Лирски интермецо, Београд - Сарајево 1919Превео Алекса Шантић. С предговором Марка Цара. Београд — Сарајево. И. Ђ. Ђурђевић. 1919. Мала библиотека, књ. 199.Песме роба, Сватоплук Чех, Сарајево 1919Препевао Алекса Шантић. Сарајево. Уредништво `Звона`. 1919.Виљем Тел. Београд, 1922Позоришна игра у 5 чинова. Јохан Христоф Фридрих фон Шилер. С немачког превео Алекса Шантић. Београд. 1922. Српска књижевна задруга, књ. 167.Из Хајнеове лирике, Мостар, 1923Књижарница Трифка Дудића. 1923.7/29

Aleksa Šantić PesmeZbirka pesama, u dva toma, koja obuhvata celokupan Šantićev pesnički opus i sastoji se od 717 pesama napisanih od 1887. do 1924. godine.Алекса Шантић (Мостар, 27. мај 1868 — Мостар, 2. фебруар 1924) био је српски песник и академик, родом из Мостара где је провео већину живота и песничког стваралаштва.БиографијаРођен је у Мостару, од оца Риста и мајке Маре, где је провео већину живота. Отац му је умро у раном детињству, па је живео у породици стрица Миха званог „Аџа“. Имао је два брата, Јефтана и Јакова, и једну сестру Персу, док му је друга сестра, Зорица, умрла још као беба. Пошто је живео у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, потом се вратио у Мостар.Из Трста се вратио у Мостар 1883. године и ту затекао „необично мртвило“, које је било последица „недавног угушеног херцеговачког устанка против Османског царства“, како пише о њему Владимир Ћоровић.[1] Био је „прво време прилично повучен“, водио књиге у очевој трговини и читао „листове и књиге до којих је могао у Мостару доћи“. Неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад.Највећа дела стварао је крајем 19. и почетком 20. века. Узори су му били српски писци Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних је највише поштовао Хајнриха Хајнеа. У његовим песмама има емоционалног бола, родољубља, љубавне чежње и пркоса за национално и социјално угрожен српски народ.Године 1887, постао је сарадник „Голуба“, затим „Босанске виле“, „Нове Зете“, „Јавора“, „Отаџбине.“ Био је 1888. оснивач и председник Српског певачког друштва „Гусле“, које узима за програм неговање песме и развијање националне свести. Затим је изабран за првог потпредседника мостарског пододбора „Просвете“. Године 1896. када је покренута „Зора“ био је један од њених првих уредника.Алекса Шантић у друштву писаца око 1905. (Седе: Светозар Ћоровић, Симо Матавуљ, Алекса Шантић и Јанко Веселиновић. Други ред: Слободан Јовановић (лево) и Милорад Митровић (десно). Стоје: Миле Павловић Крпа, Атанасије Шола, Радоје Домановић, Светолик Јакшић, Љубо Оборина, Ристо Одавић и Јован Скерлић.)Године 1902, отишао је у Женеву, али је тамо једва „издржао три недеље; у наивној песми „Ја не могу овде“ он је простосрдачно завапио како не може да поднесе туђину“. 1907. Мостар га је изабрао „као једног од своја четири представника“ за прву скупштину Народне организације. 1908. је „почео да озбиљно поболевати, најпре од камена у бубрезима, а после, иза Светског рата, од тобопарализе.“ „За време анексионе кризе био је, са Светозаром Ћоровићем и Николом Кашиковићем, пребегао у Италију и ставио се на расположење српској влади, као што ће то поновити и 1912. године, на почетку Балканског рата“Купио је 1910. вилу у Борцима код Коњица, где је живео 1913. године када су га аустроугарске власти протерале из Мостара.[2]У току Првог светског рата затворен је као талац и „у два пута понављаној парници“ оптуживан због својих песама. По завршетку рата изабран је у Мостару за члана Српског одбора.За време његовог живота књижевна критика је истакла два „основна и јака“ осећања у његовој поезији. Прво осећање је „жарка љубав према своме народу“. Од почетка то осећање јавља се, углавном, у три вида: као понос јуначком прошлошћу, као протест против мучне садашњости и као вера у бољу будућност до које ће се доћи кроз борбу и победу која ће представљати васкрснулу прошлост.Протест против мучне садашњости, као један од видова у којима се изражава родољубиво осећање, налази се често у Шантићевим песмама. Једна од њих је указивање на тешку народну беду проузроковану непријатељским пљачкањем - као, на пример, у песми „О, класје моје“ из 1910. године:Сву муку твоју, напор црна робапојешће силни при гозби и пиру,а теби само, ко псу у синџиру,бациће мрве... О, срам и грдоба!Други исказ протеста је оптуживање „обешчашћеног и кукавног доба“. То оптуживање одмерено је према јуначкој прошлости и према захтевима будућности која је такође одређена јуначком прошлошћу. У том духу је, на пример, песма из 1908. године која почиње стихом „Обешчашћено и кукавно доба“.Шантић је доста писао и љубавну поезију, али она је код њега углавном сетна и одише чежњом. Таква је, на пример и песма Једна суза:И кобна мисо морит ме стаде:што моја ниси и што смирај данане носи мени звијезде, но јаде?Вај, вјетар хуји... а ја мислим на те,И све те гледам кроз сузу што лије,Гдје береш слатке, распукле гранате.[а]Алекса Шантић, српски песник.Током живота је објавио велики број песама, а од дела се издвајају: „Хасанагиница“, „На старим огњиштима“, „Анђелија“, „Немања“ и „Под маглом“. Најпознатије његове песме су: „Емина“ (1903), „Не вјеруј“ (1905), „Остајте овдје“ (1896), „Претпразничко вече“ (1910), „Што те нема?“ (1897), „Вече на шкољу“ (1904), „О класје моје“ (1910), „Моја отаџбина“ (1908), „Ми знамо судбу“ (1907), „Бока“ (1906), „Под крстом“ (1906), „Ковач“ (1905).Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1914.Умро је од туберкулозе у Мостару 2. фебруарa 1924.По њему се назване школе у Бања Луци, Калуђерици, Гајдобри, Степановићеву и Равном Тополовцу.Српски културни покретЗаједно са Светозаром Ћоровићем и Јованом Дучићем, Шантић је био следбеник романтизма Војислава Илића и међу најзначајнијим вођама културног и националног покрета херцеговачких Срба.[3]Шантић и Ћоровић су намеравали да оснују часопис за српску децу под називом „Херцеговче“, не само за српску децу из Херцеговине, већ и за сву српску децу.[4]Шантић је био један од запажених чланова српског културног друштва Просвјета. Химну друштва написао је Шантић.[5]Шантић је председавао Српским певачким друштвом „Гусле“ основаним 1888. године.[6] У овом друштву Шантић је био не само председник, већ и главни певач хора, композитор и предавач.[7] Часопис за књижевност „Зора“ излазио је под покровитељством „Гусле“.[8] Шантић је постао главни уредник овог часописа „Зора“ (Зора; 1896–1901) у издању Српског културног друштва у Мостару, једног од најважнијих друштава која су се борила за очување српске културне аутономије и националних права.[9] „Зора“ је постала један од најбољих српских часописа о књижевности.[10] Часопис Зора окупио је српске интелектуалце који су тежили побољшању образовања српског становништва неопходног за постизање економског и политичког напретка.[11]Шантић је 1903. био међу оснивачима Српског гимнастичког друштва „Обилић“.[12]У том својству дошао је у фокус живота овог региона који је, својом културном и националном свешћу, тврдоглаво противио немачком Културтрагеру. У пролеће 1909. године, због босанске кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, Шантић је морао да побегне у Италију заједно са Николом Кашиковићем и Ћоровићем.[13] Породица Шантић је 1910. године купила ладањску кућу у селу Борци, надомак Коњица, од аустроугарског барона Бенка који ју је саградио 1902. године.[14]Производ његове патриотске инспирације током балканских ратова 1912–1913 је књига „На старим огњиштима“ (1913). Шантић је припадао песницима који су написали читаве збирке песама славећи победе Војске Краљевине Србије током балканских ратова, укључујући `На обали Драча` , која велича ослобођење древног града који је некада био део српског Царства под краљем Милутином.[15] [16]Дана 3. фебруара 1914. Шантић је постао члан Српске краљевске академије (преседан савремене Српске академије наука и уметности). [17]Током Првог светског рата Аустријанци су га узели за таоца, али је преживео рат. Шантић се преселио из Мостара у Борце код Коњица 1914. године када је сумњиво градско српско становништво Мостара евакуисано из града.[18] Аустријски гувернер у Сарајеву забранио је 13. новембра 1914. Шантићеву збирку песама `Пјесме` објављену 1911.[19]Шантић је био плодан песник и писац. Написао је скоро 800 песама, седам позоришних представа и нешто прозе. Многи списи су били висококвалитетни и имали су за циљ да критикују установу или да заступају различита социјална и културна питања. На њега је снажно утицао Хајнрих Хајне, чија је дела преводио.[20] Његови пријатељи и вршњаци на пољу културе били су Светозар Ћоровић, Јован Дучић и Милан Ракић. Једна од његових сестара, Радојка (Перса) удала се за Светозара Ћоровића. Историчар књижевности и критичар Еуген Штампар веровао је да је Шантић припадао групи српских песника који су покушавали да привуку босанске муслимане ка српском национализму.[21]НаслеђеБиста у част Алекси Шантићу на Калемегдану.Биста Алекса Шантића у Мостару.Алекса Шантић је село у Србији названо по овом песнику. Сликан је и на конвертибилним маркама у Босни и Херцеговини.[22]1920. године Соколски савез у Мостару добио је име по Шантићу.[23] Скупштина општине Мостар 1969. године установила је Награду за књижевност „Алекса Шантић“ у част центинела његовог рођења.[24]Биста Алексе Шантића постављена је у парку Калемегдан у Београду, Србија.[25]Осамдесетих година прошлог века у његово сећање снимљен је филм под називом Мој брат Алекса.[26]ДелаИздато за време Шантићевог живота:Пјесме, Мостар, 1891Пјесме Алексе Р. Шантића. Књига I Мостар Штампарија Владимира М. Радовића. 1891.Пјесме, Мостар, 1895Пјесме Алексе Р. Шантића. Књига II Мостар. Штампарија Владимира М. Радовића. 1895.Пјесме, Мостар, 1901Издавачка књижарница и штампарско-умјетнички завод Пахера и Кисића. 1901.Под маглом. Слика из горње Херцеговине. Београд, 1907Штампа Демократска штампарија. 1907.Пјесме, Мостар, 1908Штампа Штампарско-умјетнички завод Пахера и Кисића. 1908.Под маглом. Слика из горње Херцеговине. Мостар, 1908Штампа Штампарско-умјетнички завод Пахера и Кисића. 1908. Мала библиотека, књига XXX, св. 150.Пјесме, Београд, 1911Штампарија Саве Раденковића и брата. 1911. Српска књижевна задруга. књ. 135.Хасанагиница, 1911Драмска слика у стиховима с пјевањем. Прештампано из Летописа Матице српске, бр. 277. Штампарија `Натошевић`. 1911.На старим огњиштима, Мостар, 1913.Пјесме. Мостар. Књижара Трифка Дудића. 1913.На старим огњиштима, Београд, 1914Пјесме. Друго попуњено издање. Београд. Коло српских сестара. 1914.Песме, Загреб, 1918 (Податак о години издавања према `Историји нове српске књижевности Јована Скерлића`)Песме. (Предговор написао Владимир Ћоровић). Загреб. `Књижевни југ`. (Без године, 1918), Хрватски штампарски заводХасанагиница, Београд — Сарајево 1919Драмска слика с певањем. Друго издање. Београд - Сарајево. И. Ђ. Ђурђевић. 1919. Мала библиотека, књ. 211.Поздрав Војводи Степи Степановићу, Мостар 1919Поезија, Т. Боградновић-ДудићВидов-дану, Мостар 1919Поезија, Т. Боградновић-Дудић, Хрватска тискара Т. П.На старим огњиштима, Сарајево, 1920Песме. Треће попуњено издање. Сарајево. Просвета. 1914. Радничка штампаријаПод маглом, Београд — Сарајево 1920Слика из горње Херцеговине. Београд - Сарајево. И. Ђ. Ђурђевић. 1920. Мала библиотека, књига 150.Песме, Београд 1924Издавачка књижарница Геце Кона. 1924.Преводилачки радовиЛирски интермецо, Мостар, 1897Пјесме Хајнриха Хајнеа. Превео Алекса Шантић. Мостар. Књижарница Пахер и Кисић 1897.Лиирски интермецо, Мостар, 1898Пјесме Хајнриха Хајнеа. Превео Алекса Шантић. Друго попуњено, поправљено и илустровано издање. Мостар. Издање књижарнице Пахер и Кисић 1898.Из њемачке лирике, Мостар, 1910Штампарско-умјетнички завод Пахера и Кисића. Мостар. 1910. Мала библиотека, књ. XXXVI, св. 178-185.Лирски интермецо, Београд - Сарајево 1919Превео Алекса Шантић. С предговором Марка Цара. Београд — Сарајево. И. Ђ. Ђурђевић. 1919. Мала библиотека, књ. 199.Песме роба, Сватоплук Чех, Сарајево 1919Препевао Алекса Шантић. Сарајево. Уредништво `Звона`. 1919.Виљем Тел. Београд, 1922Позоришна игра у 5 чинова. Јохан Христоф Фридрих фон Шилер. С немачког превео Алекса Шантић. Београд. 1922. Српска књижевна задруга, књ. 167.Из Хајнеове лирике, Мостар, 1923Књижарница Трифка Дудића. 1923.7/29