Studija Dragana R. Simića nudi izvrstan analitički i politikološki pregled „kratke istorije“ američke spoljne politike, sa fokusom na dva predsednika koja su na nju odsudno i trajno uticala – Vudroa Vilsona i Frenklina Delana Ruzvelta. Uporednom analizom, autor ukazuje ne samo na sličnosti, već i značajne razlike u Vilsonovom i Ruzveltovom poimanju spoljne politike, bezbednosti u svetu, te poželjnog svetskog poretka. Analizom njihovih istupa, govora, političkih odluka i učinaka, Simić kontinuirano gradi i predočava psihološke portrete dvojce američkih predsednika. Preciznim mapiranjem i minucioznom analizom glavnih karakteristika politike i političkog delovanja Vilsona i Ruzvelta, prof. dr Dragan Simić, istovremeno, pokreće niz važnih pitanja o međunarodnim odnosima i globalizaciji svetske politike u XX veku. Lepo napisano naučno delo, tekst koji podstiče brojna asocijativna razmišljanja i poređenja sa trenutkom u kome živimo, pouzdano štivo i knjiga koja srpskoj političkoj, pravnoj i istorijskoj nauci može poslužiti kao siguran temelj i instruktivan putokaz. prof. dr Ljubodrag Dimić Knjiga koja je pred nama predstavlja značajan doprinos studijama međunarodnih odnosa, a naročito globalnog poretka, kao i američke vanjske politike, međunarodne povijesti i 20. stoljeća. prof. dr Dejan Jović Dragan R. Simić redovni je profesor i dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Za profesora Univerziteta Klemson, Južna Karolina, SAD, izabran je 2014. godine. Predaje međunarodne odnose, nacionalnu i globalnu bezbednost, velike strategije i strateško mišljenje, geopolitiku, spoljnu i bezbednosnu politiku SAD i srpsko-američke odnose. Objavio je knjige: Pozitivan mir-shvatanja Johana Galtunga(1993), Poredak sveta (1999), Nauka o bezbednosti (2002), Svetska politika, (2009), Rasprava o poretku (2012) i preveo značajan broj studija sa engleskog. Osnivač je i direktor Centra za studije Sjedinjenih Američkih Država na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (od 2004). Šef je projekta „Srpska obrazovna alijansa“ (Serbian Educational Alliance) koji zajedno izvode Ohio State University i Centar za studije SAD Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Bio je stipendista Fulbrajtovog programa o američkoj spoljnoj politici na Univerzitetu Južne Karoline, SAD (2003). Predsednik je Matičnog odbora za pravo, ekonomiju i političke nauke Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, počev od 2017. godine.

Ova knjiga je jedinstveno i kapitalno delo, ne samo srpske i balkanske, već i svetske istoriografije o antičkom Balkanu. Prvobitno zamišljena kao sinteza naših znanja o srednjobalkanskim plemenima, ova knjiga je, zbog karaktera izvora koji su autoru stajali na raspolaganju morala dobiti izrazito istraživački karakter. Minuciozno filološki i istorijski pretresajući oskudnu izvornu građu i interpretirajući grčko-rimske izvore, autorka je nastojala da ne podlegne njihovom uticaju u ocenjivanju karaktera i značaja srednjobalkanskih naroda i da ne zaboravi da mi te narode vidimo očima kojima su ih videli njihovi kulturniji susedi. U nastojanju da sačuva i istakne što jače individualnost pojedinih plemena, ona je svakome posvetila poseban odeljak. Zajednički je obradila u zasebnim poglavljima, rukovodeći se, opet, kako stanjem izvora, tako i samim predmetom, političko uređenje, društveni i privredni život i običaje i verovanja ovih naroda. Na tom planu je najviše došla do izraza srodnost koju rađa život u istoj epohi, na istom tlu i pod istim uslovima. U tim poglavljima se najbolje vidi šta je vezivalo i šta razdvajalo srednjobalkanska plemena. Posebnu vrednost knjige predstavlja Zbornik izvora, u kome su u originalnom tekstu, na grčkom, odnosno latinskom, data sva mesta iz antičkih pisaca i s antičkih natpisa u kojima se pominju pet pomenutih naroda. Autorka je težila da ne samo obuhvati doista sve što je zabeleženo o ovim narodima, do najmanjih i najpovršnijih pomena, već i da tu građu rasporedi tako kako bi što bolje došla do izraza genetska veza između pojedinih podataka, pa u tom smislu Zbornik nije običan dodatak knjizi, već njen organski deo. Sakupivši tako na jednom mestu i kritički pretresavši iznova sve što je o srednjobalkanskim plemenima zapisano od antike do danas, autorka je zapazila mnoge stvari koje ne vidi oko neupućenog. Na kraju njenog dugog i mukotrpnog puta čini se da su likovi Tribala, Autarijata, Dardanaca, Skordiska, Meza i njihovih suseda postali mnogo jasniji nego što su bili dosada, mnogo opipljiviji i življi. “Dva osnovna elementa opredeljuju karakter srednjobalkanskog područja: njegov centralni položaj, koji ga čini sponom između grčko-makedonskog juga, ilirskog zapada i tračkog istoka, i velika transverzala koja ga, spajajući Podunavlje sa jugom Balkanskog poluostrva, preseca upravo po sredini. Po svom položaju srednjobalkansko područje moglo je postati kolevka jedinstvene etničko-kulturne zajednice, kao što je to bilo docnije u srednjem veku. Međutim, geografski uslovi deluju u raznim epohama različito u zavisnosti od ekonomskog razvitka. U ranoistorijsko i antičko doba konfiguracija terena i mreža vodenih puteva učinili su od srednjobalkanskog prostora koridor kojim su se spuštale seobe i kretali ratnički i pljačkaški pohodi. Prirodni putevi olakšavali su, naravno, i miroljubiv saobraćaj među narodima i njihovo mešanje. Međutim, pošto nije bilo uslova za obrazovanje države koja bi bila u stanju da zagospodari celom oblašću i da izvlači koristi od takve saobraćajnice kao što je bio put od Dunava ka Egejskom moru, plemena su se na srednjobalkanskom prostoru potiskivala, mešala su se sa starincima i preslojavala jedna preko drugih, tako da je, uprkos svom centralnom položaju, ovo uvek nemirno područje postalo u stvari granična sfera ilirskih i tračkih zemalja. Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi nisu činili jednu celinu ni u etničkom ni u političkom smislu. Zajednički su im bili samo geografska sredina u kojoj su živeli i privredni i istorijski uslovi pod kojima su se razvijali. Tribali su bili bliži Tračanima nego Ilirima, ilirski Dardanci su obuhvatali jake tračke elemente, a Skordisci su bili keltski došljaci. Međutim, njihove sudbine bile su tako isprepletene da se moraju proučiti zajedno. Autarijati upadaju u srednjobalkanski prostor dolazeći s ilirskog zapada i za kratko vreme njihova se istorija meša s istorijom ostalih tamošnjih naroda. Mezi, s druge strane, pripadaju tračkoj porodici naroda i uglavnom izlaze iz okvira srednjobalkanskog područja. Ali oni su bili u takvom teritorijalnom odnosu prema Tribalima da je teško povući granicu između njih. Njihovo uključivanje u istoriju srednjobalkanskih plemena bilo je utoliko nužnije što su oni dali ime provinciji koja je u rimsko doba obuhvatala najveći deo zemalja tih plemena. Blisko susedstvo, slični uslovi materijalnog života, savezi i neprijateljstva, zajednički pohodi i međusobne otimačine, najzad, ratovi protiv Makedonaca i Rimljana, povezali su sudbine Tribala, Dardanaca, Autarijata, Skordiska i Meza. Iako etnički raznorodni, oni su bili bliži jedni drugima nego narodima koji su ih okružavali. I njihov odnos prema grčko-makedonskom svetu bio je sličan: nasuprot južno-ilirskim plemenima i Peoncima, koji su vrlo rano osetili uticaje helenske kulture, srednjobalkanska plemena nisu podlegla privlačnosti više civilizacije i ostala su van dometa heleniziranja. Uzeta u celini, istorija srednjobalkanskih plemena obuhvata period od V do I veka pre n. e. Na istorijsku pozornicu ovi narodi ne stupaju istovremeno. Najranije ulaze u horizont Grka, već tokom V veka, Tribali, verovatno putem tračke obale. Sredinom IV veka ratovi Filipa II Makedonskog sa severnim susedima, Ilirima, Peoncima i Tračanima, dovode Tribale, a isto tako i Dardance, u neposredan dodir sa grčko-makedonskim svetom. Iz tog vremena potiču i naše najstarije vesti o Autarijatima, koji pred kraj IV veka ulaze u srednjobalkanski prostor. Za Tribale i Autarijate to je doba najvećeg uspona. Oba ta naroda gube politički značaj u vremenu posle Aleksandra Velikog, a Autarijati uskoro i sasvim nestaju. Keltska seoba početkom III veka izbacuje na površinu Dardance i dovodi u srednjobalkansku oblast Skordiske. U III i II veku ova plemena gospodare zemljama između Makedonije i Dunava. Utvrđivanje Rimljana u Makedoniji, sredinom II veka, i njihovo nadiranje na sever, tokom I, prekida slobodan razvitak srednjobalkanskih plemena. Tek početkom I veka, u vezi s rimskim osvajanjima, pojavljuju se u našim izvorima Mezi, za koje je već Homer znao. Njihova istorija traje najkraće.“ (Iz Uvoda)

Crni grad Radnja novog romana Borisa Akunjina Crni Grad odvija se u Bakuu – naftnoj prestonici ondašnjeg Ruskog carstva, velelepnom i strašanom gradu, gde se obrće ogromni kapitali, realizuju se poslednja dostinuća tehničke misli, nadmeću se vodeće svetske korporacije… Erast Petrovič Fandorin saznaje iz novina o atentatu na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i dobija pismenu molbu vlade da smesta krene na Balkan, ne bi li svojim učešćem u pregovorima zadržao vatru svetskog konflikta u diplomatskim okvirima. I mi, čitaoci, ne sumnjamo – Fandorin bi ovaj zadatak obavio uspešno, ali… ,,Blagorodnom mužu samo se čini da ima izbor, izbora zapravo nikad nema.“ Leto 1914. godine – poslednji su dani Evrope i sveta kakve poznaje XIX vek. Na samom početku romana Fandorin, kao član komisije o Čehovljevom književnom nasledstvu. Razmišlja o smislu dramskog komada Višnjak. Od piščeve smrti je prošlo deset godina. Dakle, samo pre tri godine cela Rusija je sahranjiala Lava Tolstoja, pre dvadeset i tri u zajedničkom oduševljenju slušala govor Dostojevskog na otkrivanju Puškinovog spomenika u Moskvi, što je bila i poslednja godina u životu autora Braće Karamazovih … Ali pronicljivom čitaocu ostavljeno je sasvim malo vremena za ovakve asocijacije. Neumitne okolnosti teraju Erasta Petroviča da odmah otputuje iz Jalte, u Baku. Krajem devetnaestog veka bakuanska nafta činila je polovinu celokupne nafte, koja se vadila u svetu. Za kontrolu nad ovom naftom borili su se Nobeli, Rotšildi, Rokfeleri… Ruski kapital je imao 30-40% udela u celokupnoj količini izvađene nafte. Za pravo da gradi život u Bakuu prema svojim civilizacijskim tradicijama borili su se nosioci istočne i zapadne kulture, predstavnici svih verskih konfesija. Ovaj najbogatiji naftni kraj je za revolucionarni terorizam bio najslabija tačka Rusije, koja je mamila revolucionare svih vrsta. „Baš tu, šiklja najsnažnija novčana fontana, mlazevi biju na sve strane, samo da podmetneš kofu. A tu je još i nepresušni izvor revolucionarnih kadrova: Turci – usijane glave, Jermeni –živa vatra, borbeni proletarijat. Plus dosta značajan faktor – uhranjena i popustljiva policija. Najmanji nemir, bilo koja radnička demonstracija mogli bi lako ostaviti celu imperiju bez goriva“. Da spreći opasnost veliki detektiv stupa u borbu s lukavim i iskusnim neprijateljem, koji izgleda kao da ne može biti pobeđen. U Bakuu Fandorin susreće svoju suprugu. Njegov brak je na ivici raspada. Eliza Altairska-Luanten, junakinja romana Ceo svet je pozornica, uspela je „u međuvremenu“ da postane zvezda nemog filma. Zajedno s trupom glumaca pod rukovodstvom gospodina Simona (u kojem će čitalac prepoznati ljubavnika Smrti, jednog od najsimpatičnijih od Akunjinovih likova), sadašnja Klara Luna učestvuje u snimanju novog filma. To je ostrvce ruskog Srebrnog veka zagubljeno u Bakinskoj vrelini. U Bakuu Erasta Petroviča očekuje i ljubavna avantura. Njegova izabranica je emancipovana istočna žena, naftašica, koja ispod muslimanske burke krije vatreni temperamenat, posebnu ličnost i jak karakter. Kao i uvek kod Akunjina, neodoljivi krimi-siže nije jedino što nam nudi pisac. Pronicljivi čitalac pronaćiće u knjizi razmišljanje o dubinskim uzrocima istorijske tragedije, koja je zadesila Rusiju, početkom dvadesetog veka. Dinamičnu radnju na kratko zaustavljaju četiri ,,karamazovske“ besede Fandorinovog neprijatelja s Đavolom… One su kao zvuk prepukle strune u Čehovljevom Višnjaku, ili kao zvuk koraka komandanta u Puškinovom Don Guanu, podsećaju nas danas na približavanje tada neizbežnog. Čitalac, koji ne može da se odvoji od borbe Erasta Petroviča sa opasnim teroristom, stalno ima na umu: svet je na ivici totalnog rata. Kako je govorio Bulgakovljev Voland, ,,Anuška je već prosula ulje“… Na pragu je, dakle, ,,nekalendarski XX vek…“ Dva odlomka iz knjige Crni Grad Ispevši se na prevoj svoje pedesetogodišnjice, Fandorin je odlučio da otud ne pođe silaznom padinom, kao što to čine ljudi unapred pomireni s uvelošću koju nosi starenje, već da će nastaviti s usponom. Ko zna, može se ispostaviti da je najviša tačka života još pred njim. Pred svaku novu godinu postavljao je sebi dva nova zadatka za narednih dvanaest meseci: jedan za telo, drugi za duh. I tako se dogodilo da je u šestoj deceniji Erast Petrovič napredovao u samousavršavanju više nego tokom celog svog ranijeg bivstvovanja. Ponekad se i sam čudio koliko je novih mogućnosti – intelektualnih i fizičkih – otkrio u sebi za ovih osam godina. U pravu su mudraci što tvrde da većina ljudi resurse koje im je podario Bog, ili priroda, koristi tek neznatno – samo blago zagrebu gornji sloj, gotovo nikad ne dopirući do dubinskog, gde i jeste zapreteno glavno blago. Da bi se stiglo do toga blaga, valja ozbiljno poraditi, ali ti se napori višestruko isplate. U pedeset devetoj godini života Fandorin je bio u boljoj fizičkoj formi nego deset ili dvadeset godina ranije. Ljudsko telo, kao i duh, ako se pravilno razvija, ne stari, već stiče nove mogućnosti. Da se današnji Erast Petrovič u rvačkoj borbi uhvati ukoštac sa sobom tridesetogodišnjim, mladi Fandorin ne bi imao ni najmanje šanse. * * * U pomoć mu je, kao i obično, pritekla drevna mudrost. Pre mnogo vekova, još na začetku mišljenja i prvih predstava o ljudskim vrlinama, formulisana je verovatno najbolja maksima: „Blagorodni muž trpi poraz samo ako prestane da bude blagorodni muž.” Prikaži više

Porez uključen u cenu. Dostava se izračunava prilikom poručivanja Bombay Sapphire Gin proizvodi se od 10 različitih vrsta biljaka. Samo ime Bombay Sapphire Gin datira iz vremena popularnosti džina tokom Britanskog rata u Indiji. Nastao je kao poseban brend sa željom da se odvoji od ostalih londonskih suvih džinova. Prvi put je na tržištu predstavljen 1987. godine. Njegov nastanak inspirisan je receptom iz 1761. kada je momak po imenu Thomas Dakin stvorio „Warrington Gin“. Pedesetih godina prošlog veka Alain Subin obnovio je pomenuti proizvod, ali pod imenom „Bombay Dry“ koji je dostupan i danas, mada ni približno popularan koliko Bombay Sapphire Gin. Današnju slavu ovaj popularni džin duguje momku po imenu Michel Roux koji ga je osamdesetih godina prošlog veka vratio na tržište kao premium džin. Lepota Bombay Sapphire Gina ogleda se upravo u njegovom ukusu. Sastav bilja od kog nastaje odlično je izbalansiran, što mu daje uravnoteženost i hrskavost. Sastojci potiču sa raznih podneblja i uključuju italijanske bobice kleke i koren irisa, španski badem i limun, rajska zrna iz zapadne Africe, kineski sladić i koru kajsije, angeliku iz Saksonije, marokanski korijander i biber (cubeb) sa Jave. Rajska zrna iz Afrike slična su kardamomu, dok je biber iz Indonezije, i upravo ta dva sastojka daju ovom džinu gotovo paprenu ljutinu i oštru vrelinu. Nasuprot drugim džinovima, Bombay Sapphir Gin u procesu proizvodnje koristi neobičnu metodu destilacije koja se naziva infuzija pare. Sam proces se sprovodi u „Carterhead“ kazanu, koji umesto da uvodi biljke u sam proces destilacije sa osnovnim alkoholom, on zapravo ispušta paru koja prolazi kroz perforirane bakarne korpe u kojima se biljke nalaze i na taj način prikuplja njihove arome. U ovom procesu prvo se destiluje sam alkohol, pa mu se tek onda dodaju egzotični sastojci bilja i na kraju voda kako bi se odredio procenat alkohola. Većina industrijski proizvedenih džinova praktično su „multi-shoot“ (višestruki) džinovi koji nastaju u nekoliko neprekidnih ciklusa tako što generišu koncentrovani alkohol, kojem se kasnije dodaje neutralni alkohol i voda kako bi se pripremili za flaširanje. Bombay Sapphire Gin predstavlja novinu na tržištu džinova jer ga piju uglavnom mlađi ljudi. Njegovoj popularnosti doprinelo je i to što je on sastojak mnogobrojnih koktela od kojih su mnogi dobili nagrade na internacionalnim takmičenjima.Takođe, njegovom imidžu je u mnogome doprineo izuzetan dizajn i primamljiv izgled. Prepoznatljiv je po plavoj boci na kojoj se nalazi etiketa sa likom kraljice Viktorije, te kao takav predstavlja umetničko delo u kome se uživa svim čulima. Sam brend danas imao je više vlasnika, ali se od 2014. godine proizvodi u svojoj sopstvenoj destileriji u mestu Laverstoke Mill. Doprinos infuzije pare vidljiv je već pri prvom susretu. Na nosu možete osetiti lagane i sveže note zrelih citrusa, dodir kleke i mirisne arome začina. U tragovima malo korijandera i zemljanih nota, koje zajedno sa klekom daju punoću mirisu kojem teško možete odoleti. Na nepcima dominira gladak ukus, sa izraženim biljnim notama koje se lagano mešaju sa dodirom kleke. Nadovezuju se suptilne note slatkog badema i angelike, sa mekom toplinom bibera i ukusom bilja koje se oseća u pozadini. Završnica je smela, citrusna, sa aromom smreke, bibera i korijandera, ali zadržava oštrinu alkohola. Ime Email Poruka Pošalji Pošalji This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply. Sakupljajte bodove na razne načine i ostvarite dodatne popuste. Potrebno vam je 2 minuta za prijavu.

Trilogija o nemogućoj ljubavi. Uzbudljiva saga o sudbini dve vojvođanske porodice u prelomnim godinama XX veka i priča o ljubavi koju vreme ne može izbrisati. Kazna za greh - Noć kada su došli svatovi U svom srcu sam ponela ravnicu, tu nepreglednu, napaćenu paorsku zemlju, veliko panonsko nebo i njegovu bistrinu, i tebe, malenu mrlju u beskraju... Nisi znao da sam putovala sa tobom i tvojim snovima i bez poziva, a ja nisam mogla znati da imam kartu u jednom pravcu. Sada znam, Mihajlo. Nisi ti kriv. Početkom XX veka u mirnoj vojvođanskoj ravnici na imanju grofa Ercega, u zabačenoj varošici u srcu Bačke, dogodiće se jedna od najneobičnijih ljubavnih priča na ovim prostorima. Tajna jedne mlade devojke zauvek će promeniti sudbinu dve porodice, vlastelinske i sirotinjske. Mihajlo i Emilija, grofov sin i kći kovača, odrastaju zajedno i s vremenom postaju najbolji prijatelji. Njihovo prijateljstvo prerasta u snažnu, silovitu i strastvenu ljubav suprotstavljenu društvenim normama i staleškim načelima. Posle mnogo godina zaogrnutih tajnama i lažima iza zidina grofovskog kaštela, jedna noć promeniće sve... Noć kada su došli svatovi je prva knjiga ambiciozne trilogije Kazna za greh, izuzetno emotivan roman prožet krhotinama ljudskog bola i slabosti, jalovim željama, lažima i neizrečenim tajnama. Jelena Bačić Alimpić nam suptilno pripoveda o davno prohujalom vremenu i zabranjenoj vezi dvoje mladih ljudi koji se bore za svoju ljubav. Kazna za greh – Knjiga uspomena Videla je njegove oči, tople i plave kao jasno letnje nebo, osetila dodire za kojima je čeznula i o njima maštala svih tih praznih, teških godina. Videla je i sebe, onakvu kakva je nekada bila, bosonogu, u noćnoj košulji, raščupane kose i rumenih devojačkih obraza. Mogla je da oseti meku, vlažnu travu pod nogama. Jasno je videla svoju majku, i osetila kako joj nežno ljubi čelo, njene ruke dok joj češljaju duge, zamršene uvojke i oca kako je brižno pita: „Jesi li srećna, Ema?“ Kao izuzetno talentovana učenica sa najboljim ocenama, Emilija po preporuci profesora Kostića dolazi na Bečki univerzitet. Njen mentor je jedan od vodećih intelektualaca naučne elite s početka tridesetih godina prošlog veka. Franc Nojbauer u svojoj višedecenijskoj karijeri konačno sreće studenta vrednog divljenja i odlučuje da mu Emilija postane asistent. Mlada žena koja se uspinje društvenom lestvicom živi svoj san. Istovremeno, na imanju Ercegovih, u srcu vojvođanske ravnice, živote njenih siromašnih roditelja i grofovske porodice prepliću nepredvidive niti sudbine. Kada nacisti preuzmu vlast u Beču, u godinama rata i nevolja, između Emilije i profesora Nojbauera razvija se čudan i jedinstven odnos dva jaka karaktera i briljantna uma: više od platonske ljubavi, a manje od telesne strasti. Knjiga uspomena Jelene Bačić Alimpić je drugi deo trilogije Kazna za greh, roman o sećanjima na valcere pored Dunava, o raspravama bečkog intelektualnog kruga, putovanjima austrijskim krajolicima i iskušenjima iz prošlosti. Oda životu koji pulsira uprkos Drugom svetskom ratu, i uspomenama na ljubav koju godine ne mogu izbrisati. Kazna za greh – Molitva za oproštaj Postoje životi koji nastanu i nestanu u trenu a da se ništa značajno i pomena vredno u njima ne zabeleži, kao što postoje trenuci koji vrede za čitav život zbog onog što se u njima dogodilo. Čestita, lepa i obrazovana Emilija Nojbauer posle mnogo godina borbe, učenja i odricanja konačno ostvaruje svoj san i postaje profesor na Univerzitetu u Beču. Njen mentor i suprug doktor Franc Nojbauer svim srcem je podržava, ali s vremenom gubi zdravlje, pa najpre njegovo slepilo, a zatim i psihički problemi zadaju velike muke svima oko njega. I dok imanje Ercegovih, pozornica Emilijine davne sreće i izvor večite tuge, tone u jad i propast, drage osobe u Beču i trenuci radosti obasjaće njenu dušu. Ipak, životna iskušenja ne posustaju. Posle bolnog pitanja materinstva, posle godina pristajanja da bude ono što joj srce nije, na pragu odluke da odabere sasvim drugačiji život, Emiliji će naposletku stići davno napisano pismo, a u njemu pretnja da će joj zaboravljena obećanja iz prošlosti zauvek promeniti budućnost. Kako najdraže zaštititi od počinjenog greha? Ko greh može oprostiti? I najzad – mladost jeste nepovratna, ali može li se ljubav vratiti? Molitva za oproštaj Jelene Bačić Alimpić veliko je finale trilogije Kazna za greh. Ovo je roman o prelomnim godinama, prećutkivanim istinama, lažima i grehovima. I ljubavi kao poslednjem utočištu.

O knjizi Trilogija o nemogućoj ljubavi. Uzbudljiva saga o sudbini dve vojvođanske porodice u prelomnim godinama XX veka i priča o ljubavi koju vreme ne može izbrisati. Kazna za greh - Noć kada su došli svatovi U svom srcu sam ponela ravnicu, tu nepreglednu, napaćenu paorsku zemlju, veliko panonsko nebo i njegovu bistrinu, i tebe, malenu mrlju u beskraju... Nisi znao da sam putovala sa tobom i tvojim snovima i bez poziva, a ja nisam mogla znati da imam kartu u jednom pravcu. Sada znam, Mihajlo. Nisi ti kriv. Početkom XX veka u mirnoj vojvođanskoj ravnici na imanju grofa Ercega, u zabačenoj varošici u srcu Bačke, dogodiće se jedna od najneobičnijih ljubavnih priča na ovim prostorima. Tajna jedne mlade devojke zauvek će promeniti sudbinu dve porodice, vlastelinske i sirotinjske. Mihajlo i Emilija, grofov sin i kći kovača, odrastaju zajedno i s vremenom postaju najbolji prijatelji. Njihovo prijateljstvo prerasta u snažnu, silovitu i strastvenu ljubav suprotstavljenu društvenim normama i staleškim načelima. Posle mnogo godina zaogrnutih tajnama i lažima iza zidina grofovskog kaštela, jedna noć promeniće sve... Noć kada su došli svatovi je prva knjiga ambiciozne trilogije Kazna za greh, izuzetno emotivan roman prožet krhotinama ljudskog bola i slabosti, jalovim željama, lažima i neizrečenim tajnama. Jelena Bačić Alimpić nam suptilno pripoveda o davno prohujalom vremenu i zabranjenoj vezi dvoje mladih ljudi koji se bore za svoju ljubav. Kazna za greh – Knjiga uspomena Videla je njegove oči, tople i plave kao jasno letnje nebo, osetila dodire za kojima je čeznula i o njima maštala svih tih praznih, teških godina. Videla je i sebe, onakvu kakva je nekada bila, bosonogu, u noćnoj košulji, raščupane kose i rumenih devojačkih obraza. Mogla je da oseti meku, vlažnu travu pod nogama. Jasno je videla svoju majku, i osetila kako joj nežno ljubi čelo, njene ruke dok joj češljaju duge, zamršene uvojke i oca kako je brižno pita: „Jesi li srećna, Ema?“ Kao izuzetno talentovana učenica sa najboljim ocenama, Emilija po preporuci profesora Kostića dolazi na Bečki univerzitet. Njen mentor je jedan od vodećih intelektualaca naučne elite s početka tridesetih godina prošlog veka. Franc Nojbauer u svojoj višedecenijskoj karijeri konačno sreće studenta vrednog divljenja i odlučuje da mu Emilija postane asistent. Mlada žena koja se uspinje društvenom lestvicom živi svoj san. Istovremeno, na imanju Ercegovih, u srcu vojvođanske ravnice, živote njenih siromašnih roditelja i grofovske porodice prepliću nepredvidive niti sudbine. Kada nacisti preuzmu vlast u Beču, u godinama rata i nevolja, između Emilije i profesora Nojbauera razvija se čudan i jedinstven odnos dva jaka karaktera i briljantna uma: više od platonske ljubavi, a manje od telesne strasti. Knjiga uspomena Jelene Bačić Alimpić je drugi deo trilogije Kazna za greh, roman o sećanjima na valcere pored Dunava, o raspravama bečkog intelektualnog kruga, putovanjima austrijskim krajolicima i iskušenjima iz prošlosti. Oda životu koji pulsira uprkos Drugom svetskom ratu, i uspomenama na ljubav koju godine ne mogu izbrisati. Kazna za greh – Molitva za oproštaj Postoje životi koji nastanu i nestanu u trenu a da se ništa značajno i pomena vredno u njima ne zabeleži, kao što postoje trenuci koji vrede za čitav život zbog onog što se u njima dogodilo. Čestita, lepa i obrazovana Emilija Nojbauer posle mnogo godina borbe, učenja i odricanja konačno ostvaruje svoj san i postaje profesor na Univerzitetu u Beču. Njen mentor i suprug doktor Franc Nojbauer svim srcem je podržava, ali s vremenom gubi zdravlje, pa najpre njegovo slepilo, a zatim i psihički problemi zadaju velike muke svima oko njega. I dok imanje Ercegovih, pozornica Emilijine davne sreće i izvor večite tuge, tone u jad i propast, drage osobe u Beču i trenuci radosti obasjaće njenu dušu. Ipak, životna iskušenja ne posustaju. Posle bolnog pitanja materinstva, posle godina pristajanja da bude ono što joj srce nije, na pragu odluke da odabere sasvim drugačiji život, Emiliji će naposletku stići davno napisano pismo, a u njemu pretnja da će joj zaboravljena obećanja iz prošlosti zauvek promeniti budućnost. Kako najdraže zaštititi od počinjenog greha? Ko greh može oprostiti? I najzad – mladost jeste nepovratna, ali može li se ljubav vratiti? Molitva za oproštaj Jelene Bačić Alimpić veliko je finale trilogije Kazna za greh. Ovo je roman o prelomnim godinama, prećutkivanim istinama, lažima i grehovima. I ljubavi kao poslednjem utočištu.

Trilogija o nemogućoj ljubavi. Uzbudljiva saga o sudbini dve vojvođanske porodice u prelomnim godinama XX veka i priča o ljubavi koju vreme ne može izbrisati. Kazna za greh - Noć kada su došli svatovi U svom srcu sam ponela ravnicu, tu nepreglednu, napaćenu paorsku zemlju, veliko panonsko nebo i njegovu bistrinu, i tebe, malenu mrlju u beskraju... Nisi znao da sam putovala sa tobom i tvojim snovima i bez poziva, a ja nisam mogla znati da imam kartu u jednom pravcu. Sada znam, Mihajlo. Nisi ti kriv. Početkom XX veka u mirnoj vojvođanskoj ravnici na imanju grofa Ercega, u zabačenoj varošici u srcu Bačke, dogodiće se jedna od najneobičnijih ljubavnih priča na ovim prostorima. Tajna jedne mlade devojke zauvek će promeniti sudbinu dve porodice, vlastelinske i sirotinjske. Mihajlo i Emilija, grofov sin i kći kovača, odrastaju zajedno i s vremenom postaju najbolji prijatelji. Njihovo prijateljstvo prerasta u snažnu, silovitu i strastvenu ljubav suprotstavljenu društvenim normama i staleškim načelima. Posle mnogo godina zaogrnutih tajnama i lažima iza zidina grofovskog kaštela, jedna noć promeniće sve... Noć kada su došli svatovi je prva knjiga ambiciozne trilogije Kazna za greh, izuzetno emotivan roman prožet krhotinama ljudskog bola i slabosti, jalovim željama, lažima i neizrečenim tajnama. Jelena Bačić Alimpić nam suptilno pripoveda o davno prohujalom vremenu i zabranjenoj vezi dvoje mladih ljudi koji se bore za svoju ljubav. Kazna za greh – Knjiga uspomena Videla je njegove oči, tople i plave kao jasno letnje nebo, osetila dodire za kojima je čeznula i o njima maštala svih tih praznih, teških godina. Videla je i sebe, onakvu kakva je nekada bila, bosonogu, u noćnoj košulji, raščupane kose i rumenih devojačkih obraza. Mogla je da oseti meku, vlažnu travu pod nogama. Jasno je videla svoju majku, i osetila kako joj nežno ljubi čelo, njene ruke dok joj češljaju duge, zamršene uvojke i oca kako je brižno pita: „Jesi li srećna, Ema?“ Kao izuzetno talentovana učenica sa najboljim ocenama, Emilija po preporuci profesora Kostića dolazi na Bečki univerzitet. Njen mentor je jedan od vodećih intelektualaca naučne elite s početka tridesetih godina prošlog veka. Franc Nojbauer u svojoj višedecenijskoj karijeri konačno sreće studenta vrednog divljenja i odlučuje da mu Emilija postane asistent. Mlada žena koja se uspinje društvenom lestvicom živi svoj san. Istovremeno, na imanju Ercegovih, u srcu vojvođanske ravnice, živote njenih siromašnih roditelja i grofovske porodice prepliću nepredvidive niti sudbine. Kada nacisti preuzmu vlast u Beču, u godinama rata i nevolja, između Emilije i profesora Nojbauera razvija se čudan i jedinstven odnos dva jaka karaktera i briljantna uma: više od platonske ljubavi, a manje od telesne strasti. Knjiga uspomena Jelene Bačić Alimpić je drugi deo trilogije Kazna za greh, roman o sećanjima na valcere pored Dunava, o raspravama bečkog intelektualnog kruga, putovanjima austrijskim krajolicima i iskušenjima iz prošlosti. Oda životu koji pulsira uprkos Drugom svetskom ratu, i uspomenama na ljubav koju godine ne mogu izbrisati. Kazna za greh – Molitva za oproštaj Postoje životi koji nastanu i nestanu u trenu a da se ništa značajno i pomena vredno u njima ne zabeleži, kao što postoje trenuci koji vrede za čitav život zbog onog što se u njima dogodilo. Čestita, lepa i obrazovana Emilija Nojbauer posle mnogo godina borbe, učenja i odricanja konačno ostvaruje svoj san i postaje profesor na Univerzitetu u Beču. Njen mentor i suprug doktor Franc Nojbauer svim srcem je podržava, ali s vremenom gubi zdravlje, pa najpre njegovo slepilo, a zatim i psihički problemi zadaju velike muke svima oko njega. I dok imanje Ercegovih, pozornica Emilijine davne sreće i izvor večite tuge, tone u jad i propast, drage osobe u Beču i trenuci radosti obasjaće njenu dušu. Ipak, životna iskušenja ne posustaju. Posle bolnog pitanja materinstva, posle godina pristajanja da bude ono što joj srce nije, na pragu odluke da odabere sasvim drugačiji život, Emiliji će naposletku stići davno napisano pismo, a u njemu pretnja da će joj zaboravljena obećanja iz prošlosti zauvek promeniti budućnost. Kako najdraže zaštititi od počinjenog greha? Ko greh može oprostiti? I najzad – mladost jeste nepovratna, ali može li se ljubav vratiti? Molitva za oproštaj Jelene Bačić Alimpić veliko je finale trilogije Kazna za greh. Ovo je roman o prelomnim godinama, prećutkivanim istinama, lažima i grehovima. I ljubavi kao poslednjem utočištu.

Trilogija o nemogućoj ljubavi. Uzbudljiva saga o sudbini dve vojvođanske porodice u prelomnim godinama XX veka i priča o ljubavi koju vreme ne može izbrisati. Kazna za greh - Noć kada su došli svatovi U svom srcu sam ponela ravnicu, tu nepreglednu, napaćenu paorsku zemlju, veliko panonsko nebo i njegovu bistrinu, i tebe, malenu mrlju u beskraju... Nisi znao da sam putovala sa tobom i tvojim snovima i bez poziva, a ja nisam mogla znati da imam kartu u jednom pravcu. Sada znam, Mihajlo. Nisi ti kriv. Početkom XX veka u mirnoj vojvođanskoj ravnici na imanju grofa Ercega, u zabačenoj varošici u srcu Bačke, dogodiće se jedna od najneobičnijih ljubavnih priča na ovim prostorima. Tajna jedne mlade devojke zauvek će promeniti sudbinu dve porodice, vlastelinske i sirotinjske. Mihajlo i Emilija, grofov sin i kći kovača, odrastaju zajedno i s vremenom postaju najbolji prijatelji. Njihovo prijateljstvo prerasta u snažnu, silovitu i strastvenu ljubav suprotstavljenu društvenim normama i staleškim načelima. Posle mnogo godina zaogrnutih tajnama i lažima iza zidina grofovskog kaštela, jedna noć promeniće sve... Noć kada su došli svatovi je prva knjiga ambiciozne trilogije Kazna za greh, izuzetno emotivan roman prožet krhotinama ljudskog bola i slabosti, jalovim željama, lažima i neizrečenim tajnama. Jelena Bačić Alimpić nam suptilno pripoveda o davno prohujalom vremenu i zabranjenoj vezi dvoje mladih ljudi koji se bore za svoju ljubav. Kazna za greh – Knjiga uspomena Videla je njegove oči, tople i plave kao jasno letnje nebo, osetila dodire za kojima je čeznula i o njima maštala svih tih praznih, teških godina. Videla je i sebe, onakvu kakva je nekada bila, bosonogu, u noćnoj košulji, raščupane kose i rumenih devojačkih obraza. Mogla je da oseti meku, vlažnu travu pod nogama. Jasno je videla svoju majku, i osetila kako joj nežno ljubi čelo, njene ruke dok joj češljaju duge, zamršene uvojke i oca kako je brižno pita: „Jesi li srećna, Ema?“ Kao izuzetno talentovana učenica sa najboljim ocenama, Emilija po preporuci profesora Kostića dolazi na Bečki univerzitet. Njen mentor je jedan od vodećih intelektualaca naučne elite s početka tridesetih godina prošlog veka. Franc Nojbauer u svojoj višedecenijskoj karijeri konačno sreće studenta vrednog divljenja i odlučuje da mu Emilija postane asistent. Mlada žena koja se uspinje društvenom lestvicom živi svoj san. Istovremeno, na imanju Ercegovih, u srcu vojvođanske ravnice, živote njenih siromašnih roditelja i grofovske porodice prepliću nepredvidive niti sudbine. Kada nacisti preuzmu vlast u Beču, u godinama rata i nevolja, između Emilije i profesora Nojbauera razvija se čudan i jedinstven odnos dva jaka karaktera i briljantna uma: više od platonske ljubavi, a manje od telesne strasti. Knjiga uspomena Jelene Bačić Alimpić je drugi deo trilogije Kazna za greh, roman o sećanjima na valcere pored Dunava, o raspravama bečkog intelektualnog kruga, putovanjima austrijskim krajolicima i iskušenjima iz prošlosti. Oda životu koji pulsira uprkos Drugom svetskom ratu, i uspomenama na ljubav koju godine ne mogu izbrisati. Kazna za greh – Molitva za oproštaj Postoje životi koji nastanu i nestanu u trenu a da se ništa značajno i pomena vredno u njima ne zabeleži, kao što postoje trenuci koji vrede za čitav život zbog onog što se u njima dogodilo. Čestita, lepa i obrazovana Emilija Nojbauer posle mnogo godina borbe, učenja i odricanja konačno ostvaruje svoj san i postaje profesor na Univerzitetu u Beču. Njen mentor i suprug doktor Franc Nojbauer svim srcem je podržava, ali s vremenom gubi zdravlje, pa najpre njegovo slepilo, a zatim i psihički problemi zadaju velike muke svima oko njega. I dok imanje Ercegovih, pozornica Emilijine davne sreće i izvor večite tuge, tone u jad i propast, drage osobe u Beču i trenuci radosti obasjaće njenu dušu. Ipak, životna iskušenja ne posustaju. Posle bolnog pitanja materinstva, posle godina pristajanja da bude ono što joj srce nije, na pragu odluke da odabere sasvim drugačiji život, Emiliji će naposletku stići davno napisano pismo, a u njemu pretnja da će joj zaboravljena obećanja iz prošlosti zauvek promeniti budućnost. Kako najdraže zaštititi od počinjenog greha? Ko greh može oprostiti? I najzad – mladost jeste nepovratna, ali može li se ljubav vratiti? Molitva za oproštaj Jelene Bačić Alimpić veliko je finale trilogije Kazna za greh. Ovo je roman o prelomnim godinama, prećutkivanim istinama, lažima i grehovima. I ljubavi kao poslednjem utočištu.

Opis proizvoda Trilogija o nemogućoj ljubavi. Uzbudljiva saga o sudbini dve vojvođanske porodice u prelomnim godinama XX veka i priča o ljubavi koju vreme ne može izbrisati. Kazna za greh - Noć kada su došli svatovi U svom srcu sam ponela ravnicu, tu nepreglednu, napaćenu paorsku zemlju, veliko panonsko nebo i njegovu bistrinu, i tebe, malenu mrlju u beskraju... Nisi znao da sam putovala sa tobom i tvojim snovima i bez poziva, a ja nisam mogla znati da imam kartu u jednom pravcu. Sada znam, Mihajlo. Nisi ti kriv. Početkom XX veka u mirnoj vojvođanskoj ravnici na imanju grofa Ercega, u zabačenoj varošici u srcu Bačke, dogodiće se jedna od najneobičnijih ljubavnih priča na ovim prostorima. Tajna jedne mlade devojke zauvek će promeniti sudbinu dve porodice, vlastelinske i sirotinjske. Mihajlo i Emilija, grofov sin i kći kovača, odrastaju zajedno i s vremenom postaju najbolji prijatelji. Njihovo prijateljstvo prerasta u snažnu, silovitu i strastvenu ljubav suprotstavljenu društvenim normama i staleškim načelima. Posle mnogo godina zaogrnutih tajnama i lažima iza zidina grofovskog kaštela, jedna noć promeniće sve... Noć kada su došli svatovi je prva knjiga ambiciozne trilogije Kazna za greh, izuzetno emotivan roman prožet krhotinama ljudskog bola i slabosti, jalovim željama, lažima i neizrečenim tajnama. Jelena Bačić Alimpić nam suptilno pripoveda o davno prohujalom vremenu i zabranjenoj vezi dvoje mladih ljudi koji se bore za svoju ljubav. Kazna za greh – Knjiga uspomena Videla je njegove oči, tople i plave kao jasno letnje nebo, osetila dodire za kojima je čeznula i o njima maštala svih tih praznih, teških godina. Videla je i sebe, onakvu kakva je nekada bila, bosonogu, u noćnoj košulji, raščupane kose i rumenih devojačkih obraza. Mogla je da oseti meku, vlažnu travu pod nogama. Jasno je videla svoju majku, i osetila kako joj nežno ljubi čelo, njene ruke dok joj češljaju duge, zamršene uvojke i oca kako je brižno pita: „Jesi li srećna, Ema?“ Kao izuzetno talentovana učenica sa najboljim ocenama, Emilija po preporuci profesora Kostića dolazi na Bečki univerzitet. Njen mentor je jedan od vodećih intelektualaca naučne elite s početka tridesetih godina prošlog veka. Franc Nojbauer u svojoj višedecenijskoj karijeri konačno sreće studenta vrednog divljenja i odlučuje da mu Emilija postane asistent. Mlada žena koja se uspinje društvenom lestvicom živi svoj san. Istovremeno, na imanju Ercegovih, u srcu vojvođanske ravnice, živote njenih siromašnih roditelja i grofovske porodice prepliću nepredvidive niti sudbine. Kada nacisti preuzmu vlast u Beču, u godinama rata i nevolja, između Emilije i profesora Nojbauera razvija se čudan i jedinstven odnos dva jaka karaktera i briljantna uma: više od platonske ljubavi, a manje od telesne strasti. Knjiga uspomena Jelene Bačić Alimpić je drugi deo trilogije Kazna za greh, roman o sećanjima na valcere pored Dunava, o raspravama bečkog intelektualnog kruga, putovanjima austrijskim krajolicima i iskušenjima iz prošlosti. Oda životu koji pulsira uprkos Drugom svetskom ratu, i uspomenama na ljubav koju godine ne mogu izbrisati. Kazna za greh – Molitva za oproštaj Postoje životi koji nastanu i nestanu u trenu a da se ništa značajno i pomena vredno u njima ne zabeleži, kao što postoje trenuci koji vrede za čitav život zbog onog što se u njima dogodilo. Čestita, lepa i obrazovana Emilija Nojbauer posle mnogo godina borbe, učenja i odricanja konačno ostvaruje svoj san i postaje profesor na Univerzitetu u Beču. Njen mentor i suprug doktor Franc Nojbauer svim srcem je podržava, ali s vremenom gubi zdravlje, pa najpre njegovo slepilo, a zatim i psihički problemi zadaju velike muke svima oko njega. I dok imanje Ercegovih, pozornica Emilijine davne sreće i izvor večite tuge, tone u jad i propast, drage osobe u Beču i trenuci radosti obasjaće njenu dušu. Ipak, životna iskušenja ne posustaju. Posle bolnog pitanja materinstva, posle godina pristajanja da bude ono što joj srce nije, na pragu odluke da odabere sasvim drugačiji život, Emiliji će naposletku stići davno napisano pismo, a u njemu pretnja da će joj zaboravljena obećanja iz prošlosti zauvek promeniti budućnost. Kako najdraže zaštititi od počinjenog greha? Ko greh može oprostiti? I najzad – mladost jeste nepovratna, ali može li se ljubav vratiti? Molitva za oproštaj Jelene Bačić Alimpić veliko je finale trilogije Kazna za greh. Ovo je roman o prelomnim godinama, prećutkivanim istinama, lažima i grehovima. I ljubavi kao poslednjem utočištu. Format: 13x20x5 cm Broj strana: 712 Pismo: Latinica Povez: Kutija + mek Godina izdanja: 10. avgust 2016. ISBN: 978-86-521-2302-5

O knjizi Trilogija o nemogućoj ljubavi. Uzbudljiva saga o sudbini dve vojvođanske porodice u prelomnim godinama XX veka i priča o ljubavi koju vreme ne može izbrisati. Kazna za greh - Noć kada su došli svatovi U svom srcu sam ponela ravnicu, tu nepreglednu, napaćenu paorsku zemlju, veliko panonsko nebo i njegovu bistrinu, i tebe, malenu mrlju u beskraju... Nisi znao da sam putovala sa tobom i tvojim snovima i bez poziva, a ja nisam mogla znati da imam kartu u jednom pravcu. Sada znam, Mihajlo. Nisi ti kriv. Početkom XX veka u mirnoj vojvođanskoj ravnici na imanju grofa Ercega, u zabačenoj varošici u srcu Bačke, dogodiće se jedna od najneobičnijih ljubavnih priča na ovim prostorima. Tajna jedne mlade devojke zauvek će promeniti sudbinu dve porodice, vlastelinske i sirotinjske. Mihajlo i Emilija, grofov sin i kći kovača, odrastaju zajedno i s vremenom postaju najbolji prijatelji. Njihovo prijateljstvo prerasta u snažnu, silovitu i strastvenu ljubav suprotstavljenu društvenim normama i staleškim načelima. Posle mnogo godina zaogrnutih tajnama i lažima iza zidina grofovskog kaštela, jedna noć promeniće sve... Noć kada su došli svatovi je prva knjiga ambiciozne trilogije Kazna za greh, izuzetno emotivan roman prožet krhotinama ljudskog bola i slabosti, jalovim željama, lažima i neizrečenim tajnama. Jelena Bačić Alimpić nam suptilno pripoveda o davno prohujalom vremenu i zabranjenoj vezi dvoje mladih ljudi koji se bore za svoju ljubav. Kazna za greh – Knjiga uspomena Videla je njegove oči, tople i plave kao jasno letnje nebo, osetila dodire za kojima je čeznula i o njima maštala svih tih praznih, teških godina. Videla je i sebe, onakvu kakva je nekada bila, bosonogu, u noćnoj košulji, raščupane kose i rumenih devojačkih obraza. Mogla je da oseti meku, vlažnu travu pod nogama. Jasno je videla svoju majku, i osetila kako joj nežno ljubi čelo, njene ruke dok joj češljaju duge, zamršene uvojke i oca kako je brižno pita: „Jesi li srećna, Ema?“ Kao izuzetno talentovana učenica sa najboljim ocenama, Emilija po preporuci profesora Kostića dolazi na Bečki univerzitet. Njen mentor je jedan od vodećih intelektualaca naučne elite s početka tridesetih godina prošlog veka. Franc Nojbauer u svojoj višedecenijskoj karijeri konačno sreće studenta vrednog divljenja i odlučuje da mu Emilija postane asistent. Mlada žena koja se uspinje društvenom lestvicom živi svoj san. Istovremeno, na imanju Ercegovih, u srcu vojvođanske ravnice, živote njenih siromašnih roditelja i grofovske porodice prepliću nepredvidive niti sudbine. Kada nacisti preuzmu vlast u Beču, u godinama rata i nevolja, između Emilije i profesora Nojbauera razvija se čudan i jedinstven odnos dva jaka karaktera i briljantna uma: više od platonske ljubavi, a manje od telesne strasti. Knjiga uspomena Jelene Bačić Alimpić je drugi deo trilogije Kazna za greh, roman o sećanjima na valcere pored Dunava, o raspravama bečkog intelektualnog kruga, putovanjima austrijskim krajolicima i iskušenjima iz prošlosti. Oda životu koji pulsira uprkos Drugom svetskom ratu, i uspomenama na ljubav koju godine ne mogu izbrisati. Kazna za greh – Molitva za oproštaj Postoje životi koji nastanu i nestanu u trenu a da se ništa značajno i pomena vredno u njima ne zabeleži, kao što postoje trenuci koji vrede za čitav život zbog onog što se u njima dogodilo. Čestita, lepa i obrazovana Emilija Nojbauer posle mnogo godina borbe, učenja i odricanja konačno ostvaruje svoj san i postaje profesor na Univerzitetu u Beču. Njen mentor i suprug doktor Franc Nojbauer svim srcem je podržava, ali s vremenom gubi zdravlje, pa najpre njegovo slepilo, a zatim i psihički problemi zadaju velike muke svima oko njega. I dok imanje Ercegovih, pozornica Emilijine davne sreće i izvor večite tuge, tone u jad i propast, drage osobe u Beču i trenuci radosti obasjaće njenu dušu. Ipak, životna iskušenja ne posustaju. Posle bolnog pitanja materinstva, posle godina pristajanja da bude ono što joj srce nije, na pragu odluke da odabere sasvim drugačiji život, Emiliji će naposletku stići davno napisano pismo, a u njemu pretnja da će joj zaboravljena obećanja iz prošlosti zauvek promeniti budućnost. Kako najdraže zaštititi od počinjenog greha? Ko greh može oprostiti? I najzad – mladost jeste nepovratna, ali može li se ljubav vratiti? Molitva za oproštaj Jelene Bačić Alimpić veliko je finale trilogije Kazna za greh. Ovo je roman o prelomnim godinama, prećutkivanim istinama, lažima i grehovima. I ljubavi kao poslednjem utočištu.

Trilogija o nemogućoj ljubavi. Uzbudljiva saga o sudbini dve vojvođanske porodice u prelomnim godinama XX veka i priča o ljubavi koju vreme ne može izbrisati. Kazna za greh - Noć kada su došli svatovi U svom srcu sam ponela ravnicu, tu nepreglednu, napaćenu paorsku zemlju, veliko panonsko nebo i njegovu bistrinu, i tebe, malenu mrlju u beskraju... Nisi znao da sam putovala sa tobom i tvojim snovima i bez poziva, a ja nisam mogla znati da imam kartu u jednom pravcu. Sada znam, Mihajlo. Nisi ti kriv. Početkom XX veka u mirnoj vojvođanskoj ravnici na imanju grofa Ercega, u zabačenoj varošici u srcu Bačke, dogodiće se jedna od najneobičnijih ljubavnih priča na ovim prostorima. Tajna jedne mlade devojke zauvek će promeniti sudbinu dve porodice, vlastelinske i sirotinjske. Mihajlo i Emilija, grofov sin i kći kovača, odrastaju zajedno i s vremenom postaju najbolji prijatelji. Njihovo prijateljstvo prerasta u snažnu, silovitu i strastvenu ljubav suprotstavljenu društvenim normama i staleškim načelima. Posle mnogo godina zaogrnutih tajnama i lažima iza zidina grofovskog kaštela, jedna noć promeniće sve... Noć kada su došli svatovi je prva knjiga ambiciozne trilogije Kazna za greh, izuzetno emotivan roman prožet krhotinama ljudskog bola i slabosti, jalovim željama, lažima i neizrečenim tajnama. Jelena Bačić Alimpić nam suptilno pripoveda o davno prohujalom vremenu i zabranjenoj vezi dvoje mladih ljudi koji se bore za svoju ljubav. Kazna za greh – Knjiga uspomena Videla je njegove oči, tople i plave kao jasno letnje nebo, osetila dodire za kojima je čeznula i o njima maštala svih tih praznih, teških godina. Videla je i sebe, onakvu kakva je nekada bila, bosonogu, u noćnoj košulji, raščupane kose i rumenih devojačkih obraza. Mogla je da oseti meku, vlažnu travu pod nogama. Jasno je videla svoju majku, i osetila kako joj nežno ljubi čelo, njene ruke dok joj češljaju duge, zamršene uvojke i oca kako je brižno pita: „Jesi li srećna, Ema?“ Kao izuzetno talentovana učenica sa najboljim ocenama, Emilija po preporuci profesora Kostića dolazi na Bečki univerzitet. Njen mentor je jedan od vodećih intelektualaca naučne elite s početka tridesetih godina prošlog veka. Franc Nojbauer u svojoj višedecenijskoj karijeri konačno sreće studenta vrednog divljenja i odlučuje da mu Emilija postane asistent. Mlada žena koja se uspinje društvenom lestvicom živi svoj san. Istovremeno, na imanju Ercegovih, u srcu vojvođanske ravnice, živote njenih siromašnih roditelja i grofovske porodice prepliću nepredvidive niti sudbine. Kada nacisti preuzmu vlast u Beču, u godinama rata i nevolja, između Emilije i profesora Nojbauera razvija se čudan i jedinstven odnos dva jaka karaktera i briljantna uma: više od platonske ljubavi, a manje od telesne strasti. Knjiga uspomena Jelene Bačić Alimpić je drugi deo trilogije Kazna za greh, roman o sećanjima na valcere pored Dunava, o raspravama bečkog intelektualnog kruga, putovanjima austrijskim krajolicima i iskušenjima iz prošlosti. Oda životu koji pulsira uprkos Drugom svetskom ratu, i uspomenama na ljubav koju godine ne mogu izbrisati. Kazna za greh – Molitva za oproštaj Postoje životi koji nastanu i nestanu u trenu a da se ništa značajno i pomena vredno u njima ne zabeleži, kao što postoje trenuci koji vrede za čitav život zbog onog što se u njima dogodilo. Čestita, lepa i obrazovana Emilija Nojbauer posle mnogo godina borbe, učenja i odricanja konačno ostvaruje svoj san i postaje profesor na Univerzitetu u Beču. Njen mentor i suprug doktor Franc Nojbauer svim srcem je podržava, ali s vremenom gubi zdravlje, pa najpre njegovo slepilo, a zatim i psihički problemi zadaju velike muke svima oko njega. I dok imanje Ercegovih, pozornica Emilijine davne sreće i izvor večite tuge, tone u jad i propast, drage osobe u Beču i trenuci radosti obasjaće njenu dušu. Ipak, životna iskušenja ne posustaju. Posle bolnog pitanja materinstva, posle godina pristajanja da bude ono što joj srce nije, na pragu odluke da odabere sasvim drugačiji život, Emiliji će naposletku stići davno napisano pismo, a u njemu pretnja da će joj zaboravljena obećanja iz prošlosti zauvek promeniti budućnost. Kako najdraže zaštititi od počinjenog greha? Ko greh može oprostiti? I najzad – mladost jeste nepovratna, ali može li se ljubav vratiti? Molitva za oproštaj Jelene Bačić Alimpić veliko je finale trilogije Kazna za greh. Ovo je roman o prelomnim godinama, prećutkivanim istinama, lažima i grehovima. I ljubavi kao poslednjem utočištu. Čitaj dalje

DETALJNIJE Trilogija o nemogućoj ljubavi. Uzbudljiva saga o sudbini dve vojvođanske porodice u prelomnim godinama XX veka i priča o ljubavi koju vreme ne može izbrisati. Kazna za greh - Noć kada su došli svatovi U svom srcu sam ponela ravnicu, tu nepreglednu, napaćenu paorsku zemlju, veliko panonsko nebo i njegovu bistrinu, i tebe, malenu mrlju u beskraju... Nisi znao da sam putovala sa tobom i tvojim snovima i bez poziva, a ja nisam mogla znati da imam kartu u jednom pravcu. Sada znam, Mihajlo. Nisi ti kriv. Početkom XX veka u mirnoj vojvođanskoj ravnici na imanju grofa Ercega, u zabačenoj varošici u srcu Bačke, dogodiće se jedna od najneobičnijih ljubavnih priča na ovim prostorima. Tajna jedne mlade devojke zauvek će promeniti sudbinu dve porodice, vlastelinske i sirotinjske. Mihajlo i Emilija, grofov sin i kći kovača, odrastaju zajedno i s vremenom postaju najbolji prijatelji. Njihovo prijateljstvo prerasta u snažnu, silovitu i strastvenu ljubav suprotstavljenu društvenim normama i staleškim načelima. Posle mnogo godina zaogrnutih tajnama i lažima iza zidina grofovskog kaštela, jedna noć promeniće sve... Noć kada su došli svatovi je prva knjiga ambiciozne trilogije Kazna za greh, izuzetno emotivan roman prožet krhotinama ljudskog bola i slabosti, jalovim željama, lažima i neizrečenim tajnama. Jelena Bačić Alimpić nam suptilno pripoveda o davno prohujalom vremenu i zabranjenoj vezi dvoje mladih ljudi koji se bore za svoju ljubav. Kazna za greh – Knjiga uspomena Videla je njegove oči, tople i plave kao jasno letnje nebo, osetila dodire za kojima je čeznula i o njima maštala svih tih praznih, teških godina. Videla je i sebe, onakvu kakva je nekada bila, bosonogu, u noćnoj košulji, raščupane kose i rumenih devojačkih obraza. Mogla je da oseti meku, vlažnu travu pod nogama. Jasno je videla svoju majku, i osetila kako joj nežno ljubi čelo, njene ruke dok joj češljaju duge, zamršene uvojke i oca kako je brižno pita: „Jesi li srećna, Ema?“ Kao izuzetno talentovana učenica sa najboljim ocenama, Emilija po preporuci profesora Kostića dolazi na Bečki univerzitet. Njen mentor je jedan od vodećih intelektualaca naučne elite s početka tridesetih godina prošlog veka. Franc Nojbauer u svojoj višedecenijskoj karijeri konačno sreće studenta vrednog divljenja i odlučuje da mu Emilija postane asistent. Mlada žena koja se uspinje društvenom lestvicom živi svoj san. Istovremeno, na imanju Ercegovih, u srcu vojvođanske ravnice, živote njenih siromašnih roditelja i grofovske porodice prepliću nepredvidive niti sudbine. Kada nacisti preuzmu vlast u Beču, u godinama rata i nevolja, između Emilije i profesora Nojbauera razvija se čudan i jedinstven odnos dva jaka karaktera i briljantna uma: više od platonske ljubavi, a manje od telesne strasti. Knjiga uspomena Jelene Bačić Alimpić je drugi deo trilogije Kazna za greh, roman o sećanjima na valcere pored Dunava, o raspravama bečkog intelektualnog kruga, putovanjima austrijskim krajolicima i iskušenjima iz prošlosti. Oda životu koji pulsira uprkos Drugom svetskom ratu, i uspomenama na ljubav koju godine ne mogu izbrisati. Kazna za greh – Molitva za oproštaj Postoje životi koji nastanu i nestanu u trenu a da se ništa značajno i pomena vredno u njima ne zabeleži, kao što postoje trenuci koji vrede za čitav život zbog onog što se u njima dogodilo. Čestita, lepa i obrazovana Emilija Nojbauer posle mnogo godina borbe, učenja i odricanja konačno ostvaruje svoj san i postaje profesor na Univerzitetu u Beču. Njen mentor i suprug doktor Franc Nojbauer svim srcem je podržava, ali s vremenom gubi zdravlje, pa najpre njegovo slepilo, a zatim i psihički problemi zadaju velike muke svima oko njega. I dok imanje Ercegovih, pozornica Emilijine davne sreće i izvor večite tuge, tone u jad i propast, drage osobe u Beču i trenuci radosti obasjaće njenu dušu. Ipak, životna iskušenja ne posustaju. Posle bolnog pitanja materinstva, posle godina pristajanja da bude ono što joj srce nije, na pragu odluke da odabere sasvim drugačiji život, Emiliji će naposletku stići davno napisano pismo, a u njemu pretnja da će joj zaboravljena obećanja iz prošlosti zauvek promeniti budućnost. Kako najdraže zaštititi od počinjenog greha? Ko greh može oprostiti? I najzad – mladost jeste nepovratna, ali može li se ljubav vratiti? Molitva za oproštaj Jelene Bačić Alimpić veliko je finale trilogije Kazna za greh. Ovo je roman o prelomnim godinama, prećutkivanim istinama, lažima i grehovima. I ljubavi kao poslednjem utočištu. Format: 13x20x5 cm Broj strana: 712 Pismo: Latinica Povez: Kutija + mek Godina izdanja: 10. avgust 2016. ISBN: 978-86-521-2302-5

Trilogija o nemogućoj ljubavi. Uzbudljiva saga o sudbini dve vojvođanske porodice u prelomnim godinama XX veka i priča o ljubavi koju vreme ne može izbrisati. Kazna za greh - Noć kada su došli svatovi U svom srcu sam ponela ravnicu, tu nepreglednu, napaćenu paorsku zemlju, veliko panonsko nebo i njegovu bistrinu, i tebe, malenu mrlju u beskraju... Nisi znao da sam putovala sa tobom i tvojim snovima i bez poziva, a ja nisam mogla znati da imam kartu u jednom pravcu. Sada znam, Mihajlo. Nisi ti kriv. Početkom XX veka u mirnoj vojvođanskoj ravnici na imanju grofa Ercega, u zabačenoj varošici u srcu Bačke, dogodiće se jedna od najneobičnijih ljubavnih priča na ovim prostorima. Tajna jedne mlade devojke zauvek će promeniti sudbinu dve porodice, vlastelinske i sirotinjske. Mihajlo i Emilija, grofov sin i kći kovača, odrastaju zajedno i s vremenom postaju najbolji prijatelji. Njihovo prijateljstvo prerasta u snažnu, silovitu i strastvenu ljubav suprotstavljenu društvenim normama i staleškim načelima. Posle mnogo godina zaogrnutih tajnama i lažima iza zidina grofovskog kaštela, jedna noć promeniće sve... Noć kada su došli svatovi je prva knjiga ambiciozne trilogije Kazna za greh , izuzetno emotivan roman prožet krhotinama ljudskog bola i slabosti, jalovim željama, lažima i neizrečenim tajnama. Jelena Bačić Alimpić nam suptilno pripoveda o davno prohujalom vremenu i zabranjenoj vezi dvoje mladih ljudi koji se bore za svoju ljubav. Kazna za greh – Knjiga uspomena Videla je njegove oči, tople i plave kao jasno letnje nebo, osetila dodire za kojima je čeznula i o njima maštala svih tih praznih, teških godina. Videla je i sebe, onakvu kakva je nekada bila, bosonogu, u noćnoj košulji, raščupane kose i rumenih devojačkih obraza. Mogla je da oseti meku, vlažnu travu pod nogama. Jasno je videla svoju majku, i osetila kako joj nežno ljubi čelo, njene ruke dok joj češljaju duge, zamršene uvojke i oca kako je brižno pita: „Jesi li srećna, Ema?“ Kao izuzetno talentovana učenica sa najboljim ocenama, Emilija po preporuci profesora Kostića dolazi na Bečki univerzitet. Njen mentor je jedan od vodećih intelektualaca naučne elite s početka tridesetih godina prošlog veka. Franc Nojbauer u svojoj višedecenijskoj karijeri konačno sreće studenta vrednog divljenja i odlučuje da mu Emilija postane asistent. Mlada žena koja se uspinje društvenom lestvicom živi svoj san. Istovremeno, na imanju Ercegovih, u srcu vojvođanske ravnice, živote njenih siromašnih roditelja i grofovske porodice prepliću nepredvidive niti sudbine. Kada nacisti preuzmu vlast u Beču, u godinama rata i nevolja, između Emilije i profesora Nojbauera razvija se čudan i jedinstven odnos dva jaka karaktera i briljantna uma: više od platonske ljubavi, a manje od telesne strasti. Knjiga uspomena Jelene Bačić Alimpić je drugi deo trilogije Kazna za greh , roman o sećanjima na valcere pored Dunava, o raspravama bečkog intelektualnog kruga, putovanjima austrijskim krajolicima i iskušenjima iz prošlosti. Oda životu koji pulsira uprkos Drugom svetskom ratu, i uspomenama na ljubav koju godine ne mogu izbrisati. Kazna za greh – Molitva za oproštaj Postoje životi koji nastanu i nestanu u trenu a da se ništa značajno i pomena vredno u njima ne zabeleži, kao što postoje trenuci koji vrede za čitav život zbog onog što se u njima dogodilo. Čestita, lepa i obrazovana Emilija Nojbauer posle mnogo godina borbe, učenja i odricanja konačno ostvaruje svoj san i postaje profesor na Univerzitetu u Beču. Njen mentor i suprug doktor Franc Nojbauer svim srcem je podržava, ali s vremenom gubi zdravlje, pa najpre njegovo slepilo, a zatim i psihički problemi zadaju velike muke svima oko njega. I dok imanje Ercegovih, pozornica Emilijine davne sreće i izvor večite tuge, tone u jad i propast, drage osobe u Beču i trenuci radosti obasjaće njenu dušu. Ipak, životna iskušenja ne posustaju. Posle bolnog pitanja materinstva, posle godina pristajanja da bude ono što joj srce nije, na pragu odluke da odabere sasvim drugačiji život, Emiliji će naposletku stići davno napisano pismo, a u njemu pretnja da će joj zaboravljena obećanja iz prošlosti zauvek promeniti budućnost. Kako najdraže zaštititi od počinjenog greha? Ko greh može oprostiti? I najzad – mladost jeste nepovratna, ali može li se ljubav vratiti? Molitva za oproštaj Jelene Bačić Alimpić veliko je finale trilogije Kazna za greh . Ovo je roman o prelomnim godinama, prećutkivanim istinama, lažima i grehovima. I ljubavi kao poslednjem utočištu. Format: 13x20x5 cm Broj strana: 712 Pismo: Latinica Povez: Kutija + mek Godina izdanja: 10. avgust 2016. ISBN: 978-86-521-2302-5

ČOVEK BEZ SVOJSTAVA 1 i 2 , Robert Muzil , Ethos i Beoknjiga Beograd 2007 , Ovaj roman kao i druga dela Roberta Muzila (1880-1942), odlikuje jezička virtuoznost i misaona strukturalnost, koja ovog pisca svrstava u sam vrh evropske književnosti, i koja, možda više nego ikad ranije, imaju veoma izražen uticaj na tokove svetske književnosti. Premda još nije dovoljno istraženo, književno delo ovog vrhunski i svestrano obrazovanog pisca uzdiže ga u sam vrh najelitnijih pisaca XX veka. Skeptični kao i Muzilov junak, sami i bez smisla, pitamo se postoji li uopšte država čije godišnjice slavimo. Pošto je kušao sa svakog drveta saznanja, od onog davnog biblijskog, do poslednjeg, nihilističkog, koje pupi u drugoj polovini devetnaestog veka, zlokobno se rascvetava i obeležava ceo dvadeseti vek i ulazi u dvadeset prvi, moglo bi se reći da je današnji čovek u sličnoj situaciji u kojoj se nalazio Ulrih, glavni junak romana Roberta Muzila (1880–1942) „Čovek bez svojstava”. Skalu užasa i velikih vrednosti koje je prošao za dva ili više milenijuma, koju neki doživljavaju kao čovekov stalni napredak u visine, a drugi kao permanentni pad i još veći pad u svetski kal, učinili su od najinteligentnije vrste na zemlji biće koje je sve manje zainteresovano za svet oko sebe, biće koje se ne opredeljuje (jer su se svi izbori pokazali kao promašeni), koje zaviruje u svoju nutrinu, pokušavajući na nađe kakav-takav izlaz. Tako smo, a da možda toga nismo ni svesni, postali sabraća Muzilovog junaka – postali smo ljudi bez svojstava, bez smisla za stvarnost u koju smo, sartrovski rečeno, bačeni bez svoje želje i bez svoje želje učestvujemo u nekim događajima koji nas se i ne tiču, simuliramo živa bića, a zapravo smo samo jedan Bodrijarov simulakrum. U tome se sastoji naš nazovinapredak – sami i bez smisla za život zavaravamo se pred konačnom istinom tako što, kao i Ulrih, pripremamo proslavu neke godišnjice, sumnjičavi i skeptični kao i Muzilov junak, pitajući se postoji li uopšte država čiju godišnjicu slavimo. U „Čoveku bez svojstava” ta nazovidržava jeste „Kakanija” (to jest k. u. k. monarhija, što će reći carska Austro-Ugarska u poslednjoj godini pred početak Prvog svetskog rata). I, dok ceo svet zna da se „Kakanija” (kakvog li nenadmašnog Muzilovog cinizma!) raspada, Ulrihu nepoznata država, iako u njoj živi, paradira i priprema se za prvu veliku svetsku klanicu. U toj „sablasno-nestvarnoj” atmosferi, Ulrih, kao sekretar odbora za proslavu jednog važnog jubileja kakanijske monarhije, biva uvučen u društvo ljudi kojima ne pripada, koje ne razume i, povrh svega, nema nikakve sličnosti s njima, ni ideološke ni intelektualne. Nesvesni raspada koji se, zapravo, već događa, iako rat još nije ni počeo, okupljeno društvo beskrajno i jalovo razmatra program velike proslave, ne shvatajući da im stvarnost već kuca u glavu. Iako ga je Muzil nazvao „čovekom bez svojstava”, Ulrih je zapravo jedini koji vidi tu užasnu jalovost koja najavljuje raspad dojučerašnje moćne države po svim šavovima; iako sumnja u „stvarnost zbilje”, on je jedini koji tu zbilju oseća, pa makar to bilo samo snatrenje nekog smislenijeg života, i na kraju (kakvog li obrta?), on, „čovek bez svojstava”, jedini je ljudsko biće koje sve to vidi i oseća. Muzil se dugo pripremao za pisanje svog glavnog nedovršenog dela. Prva sveska romana objavljena je 1930. godine, druga tri godine kasnije, a treća (nedovršena) posle njegove smrti, 1943. godine. Prva sveska ovog obimnog romana obuhvata građu cele prve knjige, podeljena u dva dela koja je pisac nazvao: „Kao neki uvod” i „Uvek jedno te isto”. Velika svetska ekonomska kriza tridesetih godina nije omela Muzila da za tri godine štampa drugu svesku. Da bi obezbedio sredstva za život on, inženjer mašinstva i doktor filozofije (doktorirao na Ernstu Mahu), dakle čovek različitih i izuzetnih sposobnosti, počinje da se bavi i nekim „sitnijim” stvarima – piše eseje za novine i odlazi u Berlin da bi radio kao pozorišni kritičar. Baš kad su nacisti došli na vlast, Muzil zbog svoje savesti napušta Nemačku i ponovo se vraća u Beč, gde mu 1933. godine izlazi druga sveska „Čoveka bez svojstava”. Ubrzo, pošto je nacističko ludilo doživelo neviđene razmere, a njegova jalova „Kakanija” postala deo Trećeg rajha, Muzil kao i većina bečkih intelektualaca dobrovoljno ili prinudno odlazi u izgnanstvo. Muzil to čini dobrovoljno, uostalom kao i mnogi nemački pisci (Tomas Man, Herman Hese), nastavljajući da stvara u neutralnoj Švajcarskoj i, naravno, da zajedno leče svoju savest zbog moralnih grozota koje je jedan austrijski, dakle kakanijski, kaplar sprovodio nad narodom koji je iznedrio Kanta, Hegela, Getea, Šilera, Baha... Na svoju sreću, ili možda nesreću, Muzil nije doživeo kraj rata, niti objavljivanje treće sveske svog „Čoveka bez svojstava”. Nezavršen, pojavio se 1943. u Švajcarskoj, godinu dana posle njegove prerane smrti, verovatno i kao posledica bede i zaborava u kojima je živeo. Tek su njegova literarna sabraća, pre svih Tomas Man, posle rata obnovili sećanje na njega, podsetivši one stare, zaboravne i jalove kakanijske, kao i nove generacije da je Muzilov roman jedan od najvećih romana dvadesetog veka. Ironija i nenadmašna psihologija, protkana čitavim esejističko-filozofskim pasažima, protkana Muzilovim samosvojnim jezičkim obrtima, dugo su za savremenike bile nerazumljive. Današnje generacije obrazovanih čitalaca pronašle su u Muzilovom romanu dah vremena u kojem živimo, onaj trenutak kad si sam i kad te ne razumeju jer nisi svrstan ni u kakve redove, civilne ili vojničke, bili oni kakanijski, nacistički, staljinistički, globalistički ili čak demokratski! Onaj ko može da proživi život izvan svih dogmi i društveno poželjnih pravila – zaslužuje u najboljem značenju naziv „čoveka bez svojstava”. POTPUNO NOVO , 2 knjige , tvrd povez, format 15,5 x 21 cm , ćirilica, 609 + 882 strane

Bombay Sapphire Gin smatra se jednim od najpopularnijih premium džinova u svetu. I to sa razlogom! Svojim mirisom, ukusom i sastavom idealan je sastojak mnogih koktela. Sem toga, dostupan je i sa vrlo prihvatljivom cenom, te je kao takav privlačan ne samo ljubiteljima džina i koktela, već i svima koji žele da probaju nešto novo, drugačije i osvežavajuće u svetu osvežavajućih letnjih napitaka. Bombay Sapphire Gin proizvodi se od 10 različitih vrsta biljaka. Samo ime Bombay Sapphire Gin datira iz vremena popularnosti džina tokom Britanskog rata u Indiji. Nastao je kao poseban brend sa željom da se odvoji od ostalih londonskih suvih džinova. Prvi put je na tržištu predstavljen 1987. godine. Njegov nastanak inspirisan je receptom iz 1761. kada je momak po imenu Thomas Dakin stvorio „Warrington Gin“. Pedesetih godina prošlog veka Alain Subin obnovio je pomenuti proizvod, ali pod imenom „Bombay Dry“ koji je dostupan i danas, mada ni približno popularan koliko Bombay Sapphire Gin. Današnju slavu ovaj popularni džin duguje momku po imenu Michel Roux koji ga je osamdesetih godina prošlog veka vratio na tržište kao premium džin. Lepota Bombay Sapphire Gina ogleda se upravo u njegovom ukusu. Sastav bilja od kog nastaje odlično je izbalansiran, što mu daje uravnoteženost i hrskavost. Sastojci potiču sa raznih podneblja i uključuju italijanske bobice kleke i koren irisa, španski badem i limun, rajska zrna iz zapadne Africe, kineski sladić i koru kajsije, angeliku iz Saksonije, marokanski korijander i biber (cubeb) sa Jave. Rajska zrna iz Afrike slična su kardamomu, dok je biber iz Indonezije, i upravo ta dva sastojka daju ovom džinu gotovo paprenu ljutinu i oštru vrelinu. Nasuprot drugim džinovima, Bombay Sapphir Gin u procesu proizvodnje koristi neobičnu metodu destilacije koja se naziva infuzija pare. Sam proces se sprovodi u „Carterhead“ kazanu, koji umesto da uvodi biljke u sam proces destilacije sa osnovnim alkoholom, on zapravo ispušta paru koja prolazi kroz perforirane bakarne korpe u kojima se biljke nalaze i na taj način prikuplja njihove arome. U ovom procesu prvo se destiluje sam alkohol, pa mu se tek onda dodaju egzotični sastojci bilja i na kraju voda kako bi se odredio procenat alkohola. Većina industrijski proizvedenih džinova praktično su „multi-shoot“ (višestruki) džinovi koji nastaju u nekoliko neprekidnih ciklusa tako što generišu koncentrovani alkohol, kojem se kasnije dodaje neutralni alkohol i voda kako bi se pripremili za flaširanje. Bombay Sapphire Gin predstavlja novinu na tržištu džinova jer ga piju uglavnom mlađi ljudi. Njegovoj popularnosti doprinelo je i to što je on sastojak mnogobrojnih koktela od kojih su mnogi dobili nagrade na internacionalnim takmičenjima.Takođe, njegovom imidžu je u mnogome doprineo izuzetan dizajn i primamljiv izgled. Prepoznatljiv je po plavoj boci na kojoj se nalazi etiketa sa likom kraljice Viktorije, te kao takav predstavlja umetničko delo u kome se uživa svim čulima. Sam brend danas imao je više vlasnika, ali se od 2014. godine proizvodi u svojoj sopstvenoj destileriji u mestu Laverstoke Mill. Doprinos infuzije pare vidljiv je već pri prvom susretu. Na nosu možete osetiti lagane i sveže note zrelih citrusa, dodir kleke i mirisne arome začina. U tragovima malo korijandera i zemljanih nota, koje zajedno sa klekom daju punoću mirisu kojem teško možete odoleti. Na nepcima dominira gladak ukus, sa izraženim biljnim notama koje se lagano mešaju sa dodirom kleke. Nadovezuju se suptilne note slatkog badema i angelike, sa mekom toplinom bibera i ukusom bilja koje se oseća u pozadini. Završnica je smela, citrusna, sa aromom smreke, bibera i korijandera, ali zadržava oštrinu alkohola. Destilerija: Bombay Sapphire Brend: Bombay Sapphire Gin Stil: London Dry Gin Alkohol: 40% Additional Information Zemlja porekla Engleska Destilerija Bombay Sapphire Zapremina 0.70l % alkohola 40% Uvoznik Rauch doo decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product

Bombay Sapphire Gin smatra se jednim od najpopularnijih premium džinova u svetu. I to sa razlogom! Svojim mirisom, ukusom i sastavom idealan je sastojak mnogih koktela. Sem toga, dostupan je i sa vrlo prihvatljivom cenom, te je kao takav privlačan ne samo ljubiteljima džina i koktela, već i svima koji žele da probaju nešto novo, drugačije i osvežavajuće u svetu osvežavajućih letnjih napitaka. Bombay Sapphire Gin proizvodi se od 10 različitih vrsta biljaka. Samo ime Bombay Sapphire Gin datira iz vremena popularnosti džina tokom Britanskog rata u Indiji. Nastao je kao poseban brend sa željom da se odvoji od ostalih londonskih suvih džinova. Prvi put je na tržištu predstavljen 1987. godine. Njegov nastanak inspirisan je receptom iz 1761. kada je momak po imenu Thomas Dakin stvorio „Warrington Gin“. Pedesetih godina prošlog veka Alain Subin obnovio je pomenuti proizvod, ali pod imenom „Bombay Dry“ koji je dostupan i danas, mada ni približno popularan koliko Bombay Sapphire Gin. Današnju slavu ovaj popularni džin duguje momku po imenu Michel Roux koji ga je osamdesetih godina prošlog veka vratio na tržište kao premium džin. Lepota Bombay Sapphire Gina ogleda se upravo u njegovom ukusu. Sastav bilja od kog nastaje odlično je izbalansiran, što mu daje uravnoteženost i hrskavost. Sastojci potiču sa raznih podneblja i uključuju italijanske bobice kleke i koren irisa, španski badem i limun, rajska zrna iz zapadne Africe, kineski sladić i koru kajsije, angeliku iz Saksonije, marokanski korijander i biber (cubeb) sa Jave. Rajska zrna iz Afrike slična su kardamomu, dok je biber iz Indonezije, i upravo ta dva sastojka daju ovom džinu gotovo paprenu ljutinu i oštru vrelinu. Nasuprot drugim džinovima, Bombay Sapphir Gin u procesu proizvodnje koristi neobičnu metodu destilacije koja se naziva infuzija pare. Sam proces se sprovodi u „Carterhead“ kazanu, koji umesto da uvodi biljke u sam proces destilacije sa osnovnim alkoholom, on zapravo ispušta paru koja prolazi kroz perforirane bakarne korpe u kojima se biljke nalaze i na taj način prikuplja njihove arome. U ovom procesu prvo se destiluje sam alkohol, pa mu se tek onda dodaju egzotični sastojci bilja i na kraju voda kako bi se odredio procenat alkohola. Većina industrijski proizvedenih džinova praktično su „multi-shoot“ (višestruki) džinovi koji nastaju u nekoliko neprekidnih ciklusa tako što generišu koncentrovani alkohol, kojem se kasnije dodaje neutralni alkohol i voda kako bi se pripremili za flaširanje. Bombay Sapphire Gin predstavlja novinu na tržištu džinova jer ga piju uglavnom mlađi ljudi. Njegovoj popularnosti doprinelo je i to što je on sastojak mnogobrojnih koktela od kojih su mnogi dobili nagrade na internacionalnim takmičenjima.Takođe, njegovom imidžu je u mnogome doprineo izuzetan dizajn i primamljiv izgled. Prepoznatljiv je po plavoj boci na kojoj se nalazi etiketa sa likom kraljice Viktorije, te kao takav predstavlja umetničko delo u kome se uživa svim čulima. Sam brend danas imao je više vlasnika, ali se od 2014. godine proizvodi u svojoj sopstvenoj destileriji u mestu Laverstoke Mill. Doprinos infuzije pare vidljiv je već pri prvom susretu. Na nosu možete osetiti lagane i sveže note zrelih citrusa, dodir kleke i mirisne arome začina. U tragovima malo korijandera i zemljanih nota, koje zajedno sa klekom daju punoću mirisu kojem teško možete odoleti. Na nepcima dominira gladak ukus, sa izraženim biljnim notama koje se lagano mešaju sa dodirom kleke. Nadovezuju se suptilne note slatkog badema i angelike, sa mekom toplinom bibera i ukusom bilja koje se oseća u pozadini. Završnica je smela, citrusna, sa aromom smreke, bibera i korijandera, ali zadržava oštrinu alkohola. Destilerija: Bombay Sapphire Brend: Bombay Sapphire Gin Stil: London Dry Gin Alkohol: 40% Additional Information Zemlja porekla Engleska Destilerija Bombay Sapphire Zapremina 0.70l % alkohola 40% Uvoznik Rauch doo decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product

,,Doba mjedi" je roman o dvoje ljudi koji su odživeli svoje živote u doba ekstrema i o njihovom potomku kojem je zapalo ne baš srećno nasledstvo, ali s kojim treba da izađe na kraj. Georg i Vera imali su, naime, do neke tačke tih svojih života ekstremno suprostavljene biografije. Oni su se sastajali kada je to bilo gotovo nemoguće, ali su otišli različtim putevima, kad ih je baš sve upućivalo na to da ostanu zajedno. Priča svedoči o moći ideologije koja zna podeliti ljude, juče kao i danas, takođe u ovom veku koje nije ništa manje obeleženo ekstremima. Iz recenzija: ’’Ova je knjiga jedan od onih retkih, dragocenih evropskih romana koji sažimaju cele epohe, te kao takva teško će danas naći premca.’’ Cornelius Hell, Ö1, Ex libris ’’Šnajderov tako dojmljiv, humani roman ne objavljuje nikakvu poruku, već prodornim okom proniče jedan svet koji se nadaje nepopravljivim.’’ Gisela Trahm, Tagesspiegel ’’Šnajderu je tim romanom pošlo za rukom da ispiše remek-delo evropske književnosti, panoramu sveta što se raspao, a koji se ponovo spaja jedino u oku pisca zagledanog u prošlost.’’ Gerhard Zeillinger, Der Standard ’’Koliko Odiseja može podneti jedan čovek? Živi i mrtvi, priroda i povest, razdaljeni prostori i doba agiraju na način koji može omogućiti jedino mašta pesnika.’’ Ilma Rakusa, NZZ ’’Remek-delo hrvatskog književnika, na italijanskom objavljeno pod naslovom Popravljanje sveta, prepričava dvesta godina evropskih katastrofa koje su naš svet dovele do stanja da su popravke danas nužne.’’ Antonella Cilento, La Repubblica ’’Ovo je gotovo mitski mini-obiteljski roman, mračan, ujedno ljubavni, s prizorima koji očaravaju nalažući strahopoštovanje (o Hrvatskoj, o Drugom svetskom ratu, o poratnom komunizmu), o migracijama, identitetu, egzistencijalnom značenju umetnosti i nadasve o velikom pitanju šta učiniti sa životom.’’ Marten Steenmeijer, De Volkskrant, Amsterdam ’’Šnajderov epski roman nesumnjivo se može smatrati remek-delom evropske književnosti. Prizori u ovom romanu mogu se nadmetati s velikim delima svetske književnosti kao što su Grossmanov Život i sudbina i Tolstojev Rat i mir.’’ Michel Krielaars, NCR-Handelsblad, Rotterdam ’’Poput Olge Tokarczuk, i Šnajder je ispisao roman o jednoj Evropi koja je izgubila svoju raznolikost razorena fašizmom, komunizmom i u novije doba opet nacionalizmom. Izrekom crpeći od starogrčkih modela Hesioda odnosno Ksenofonta, on konstruiše moderan ep.(…) Zaslužuje divljenje njegovo suptilno nijansiranje zamršenih političkih odnosa koje ova knjiga približava današnjem čitaocu.’’ Nikolas Weill, Le Monde ’’To je roman koji opisuje dva stoleća evropske povesti, zastrašujuće i tajnovite poput Dunava. Blistavo!’’ Sebastien Lapaque, Le Figaro

Opis proizvoda Pamučna dukserica visokog kvaliteta. Na rukavu i kapuljači su prišivene diskretne etikete 011. Održavanje: Prati na temperaturi do 40°, sa garderobom sličnih boja. Ne iskuvavati i ne koristiti izbeljivače. Peglati sa unutrašnje strane, a nikako preko štampe. Skupljanje nakon prvog pranja u proseku 2-3% po širini i dužini. U srpskoj srednjevekovnoj državi, kult Svetih Ratnika bio je na veoma visokom nivou, i srpsko srednjevekovno viteštvo, kako nam ukazuju najnovija arheološka istraživanja, stojalo je u istoj ravni sa zapadnim tradicionalno viteškim zemljama. I ako se dugo smatralo da viteštvo nastaje u Južnoj Francuskoj u 12. veku, zapravo je zapadna ideja Milles Hristi (Hristov Vojnik) duboko istočna, odnosno preuzeta je iz Vizantije. Jer Sveti Ratnik, ratnik sa viteškim osobinama, odnosno tada već sa moralnim kodeksom, koji se bori da zaštiti slabije, i svoj rat shvata kao služenje, upravo je Hrišćanski Ratnik, kakav je nama na istoku poznat od samog nastanka hrišćanstva. Prvi sveti ratnik koji se pominje kod nas, u Srbiji, je svakako, i naš prvi svetitelj, Sveti Kralj Jovan Vladimir Zetski. Odmah na početku valja posetiti da je reč o prednemanjićkom periodu. Na ikonama sveti Jovan Vladimir se slika poput svetih ratnika. Njegovo žitije, pisano s kraja jedanaestog veka je najraniji dokument napisan na južnoslovenskim jezicima, pisan i glagoljicom i ćirilicom. Interesanto je da povest o Svetim ratnicima na zapadu uvek prati i trubadurska književnost, koja je pretežno romantična, i koju uvek vezujemo za misije vitezova. Ovu karakteristiku ima i žitije svetog kralja Jovana Vladimira zetskog , reč je o ljubavi svetog kralja sa Kosarom, koja se kruniše brakom. Ova priča takođe ima snažnu moralnu pouku i kroz nju se vrhuni priča o moralnom vitezu i Svetom ratniku, kroz bračnu ljubav. Priča o Svetim Ratnicima, ne može se razumeti bez vezanosti hrišćana za Sveti Grad Jerusalim, duhovni stožer hrišćanstva, ali i Srbije. O ovome se jako malo zna. Naime kako najovija filološka istraživanja, profesora Viktora Savića pokazuju, u toku prvog krstaškog pohoda u Jerusalimu je postajao Srbin književnik koji je poznat pod imenom Dimitrije Sinajit, čija su dela sačuvana u fragmentima i koja su tek nešto mlađa od pomenutog žitija svetog kralja Jovana Vladimira zetskog. Ovaj podatak je dragocen jer nam svedoči o prisustvu Srba u Jerusalimu u Svetoj Zemlji i njašoj vezanosti za ideju viteštva i Svetih Ratnika. Kada Saladin, islamski gospodar Svete Zemlje potpisuje februara meseca 1229. Godine ugovor sa krstašima da hrišćani u narednih deset godina mogu posećivati Svetu Zemlju, Sveti Sava u Budvi ulazi u brod i aprila meseca isplovljava za Svetu Zemlju. Fascinantna je ličnost svetog Save, koji u 13 veku uspeva da obezbedi svu infranstrukturu i podršku za jedno takvo impozantno putovanje. On služi liturgiju u Jerusalimu , prvi od episkopa van jerusalimske Ptrijaršije , dok latinski episkopi još uvek nisu dobili dozvolu za služenje u svetoj Zemlji. I što je najvažnije, kupuje manastir svetih Arhangela na brdu Sinaju. Mi često imamo običaj da kažemo da je Hilandar najznačajniji srpski srednjevekovni manastir, koji i ako izvan srpske države predstavlja simbol moći srpske srednjevekovne države, međutim nije tako.kao što smo gradili najmanje dva manastira na Svetoj Gori (Hilandar i Pantelejmon) Sveti Sava i kasniji Nemanjići su ktitori i manastira na Sinaju, tom centru srednjevekovnog viteštva i ideje Svetih Ratnika , na latinskom nazvanih MILLES HRISTI. Svest o Jerusalimu, postoji u kolektivnom sećanju srpskog naroda. U narodnoj epskoj pesmi, koja govori o boju na Kosovu, knezu Lazaru dolazi ptica iz Jerusalima, sa poukom i pitanjem hoće li se odlučiti za zemaljsko ili Nebesko Carstvo. Znači ne iz Carigrada, ne iz Žiče ili Studenice, ne sa Kosova ili Hilandara, već iz Jerusalima. Najbolji primer Svetih ratnika su upravo Kosovski ratnici i njihova žrtva. I ako nikada nije kanonizovan Miloš Obilić i njegova žrtva, upravo u kontekstu rata kao služenja i žrtve, radi ljubavi prema Hristu i bližnjima, je u narodnoj svesti prihvaćen kao Sveti Ratnik i Hristov Vojnik. Poslednji i verovatno najupečatljiviji primer Svetog Ratnika je najveći srpski srednjevekovni vladar, despot Stefan Lazarević. Vitez i pesnik, čovek koji u punoći nastavlja srpsku srednjevekovnu vitešku tradiciju. Sa samo devetnaest godina, Stefan predvodi srpske vitezove svog oca, prekaljene kosovske ratnike u bici kod nikopolja, gde sa petstotina teških oklopnika pravi klin, napada krstaške vođe i oduzima im zastavu,m što je značilo kraj bitke i poraz krstaša… U najvećoj bitci srednjeg veka, u bitci kod Angore, današnje Ankare, gde Bajazit, zajedno sa Stefanom Lazarevićem, kao svojim vazalom dočekuje Kana Temerlana, unuka slavnog Džingis Kana, koji predvodi vojsku mongola i cele azije, despot Stefan ponovo pokazuje svoje junaštvo. On ponovo sa petstotine oklopnika u crnim oklopima pravi klin i probija se do neprijateljskog barjaka, i ako njegovi saborci Bajazitovi ratnici na drugom krilu, bivaju potpuno razoreni i gube bitku. Snaga Mongola se možda najbolje ogleda u tome što su oni porazili Bajazita koji je bio toliko veliki ratnik da mu je nadimak bio „munja“. I ako potpuno bez logističke pomoći, Despot Stefan je bio toliko superioran da su se, kako nam svedoče turski hroničari, mongoli sklanjali pred njegovom konjicom nepokušavajući uopšte da uđu u sukob sa njim. Nakon bitke, koju je Bajazit izgubio, kan Temerlan zahteva da vidi tog Hrišćanskog Ratnika, našeg Stefana Lazarevića i uz sve vojničke počasti ga pušta da se vrati u Srbiju. Stefan, kao uslov, postavlja da se iz Bajazitovog harema pusti i sestra despota Stefana Olivera Lazarević… U Srbiji u srednjem veku nisu nepoznate ni žene Sveti Ratnici… Dušanov zakon predviđa da celokupnu vitešku opremu može, posle smrti muža, naslediti i žena. Starija sestra despota Stefana Jelena Lazarević, poseduje celokupnu vitešku opremu, kao iprsten sa zmajem, koji dokazuje da je ona, poput brata, bila ravan vitez reda zmaja. Poslednje dane, Jelena lazarević provodi u manastiru, baveći se duhovnom poezijom. Ovi događaji nam pokazuju da knez Lazar, na dvoru u Kruševcu u 14. Veku, onakokako vaspitava mušku decu, tako vaspitava i žensku.. Dok, da i to napomenemo, npr u Belgiji, žene te sedamdesetih godina dvedesetog veka dobijaju pravo glasa. Slavnu istoriju srpskih svetih ratnika, završavaju jasenovački mučenici, kao i Milunka Savić i plejada naših svetih ratnika iz prvog svetskog rata, koji sledeći hrišćansku maksimu, rat kao služenje, pokazuju zašto imamo Svete Ratnike a ne sveti rat. Jer od ove ljubavi nema veće, da ko život svoj polaže za druge… Autor teksta Stevan Stefanović za Vidovdan

Opis proizvoda Majica visokog kvaliteta sašivena od najfinijeg češljanog pamuka. Na rukavu je prišivena diskretna etiketa 011. U srpskoj srednjevekovnoj državi, kult Svetih Ratnika bio je na veoma visokom nivou, i srpsko srednjevekovno viteštvo, kako nam ukazuju najnovija arheološka istraživanja, stojalo je u istoj ravni sa zapadnim tradicionalno viteškim zemljama. I ako se dugo smatralo da viteštvo nastaje u Južnoj Francuskoj u 12. veku, zapravo je zapadna ideja Milles Hristi (Hristov Vojnik) duboko istočna, odnosno preuzeta je iz Vizantije. Jer Sveti Ratnik, ratnik sa viteškim osobinama, odnosno tada već sa moralnim kodeksom, koji se bori da zaštiti slabije, i svoj rat shvata kao služenje, upravo je Hrišćanski Ratnik, kakav je nama na istoku poznat od samog nastanka hrišćanstva. Prvi sveti ratnik koji se pominje kod nas, u Srbiji, je svakako, i naš prvi svetitelj, Sveti Kralj Jovan Vladimir Zetski. Odmah na početku valja posetiti da je reč o prednemanjićkom periodu. Na ikonama sveti Jovan Vladimir se slika poput svetih ratnika. Njegovo žitije, pisano s kraja jedanaestog veka je najraniji dokument napisan na južnoslovenskim jezicima, pisan i glagoljicom i ćirilicom. Interesanto je da povest o Svetim ratnicima na zapadu uvek prati i trubadurska književnost, koja je pretežno romantična, i koju uvek vezujemo za misije vitezova. Ovu karakteristiku ima i žitije svetog kralja Jovana Vladimira zetskog , reč je o ljubavi svetog kralja sa Kosarom, koja se kruniše brakom. Ova priča takođe ima snažnu moralnu pouku i kroz nju se vrhuni priča o moralnom vitezu i Svetom ratniku, kroz bračnu ljubav. Priča o Svetim Ratnicima, ne može se razumeti bez vezanosti hrišćana za Sveti Grad Jerusalim, duhovni stožer hrišćanstva, ali i Srbije. O ovome se jako malo zna. Naime kako najovija filološka istraživanja, profesora Viktora Savića pokazuju, u toku prvog krstaškog pohoda u Jerusalimu je postajao Srbin književnik koji je poznat pod imenom Dimitrije Sinajit, čija su dela sačuvana u fragmentima i koja su tek nešto mlađa od pomenutog žitija svetog kralja Jovana Vladimira zetskog. Ovaj podatak je dragocen jer nam svedoči o prisustvu Srba u Jerusalimu u Svetoj Zemlji i njašoj vezanosti za ideju viteštva i Svetih Ratnika. Kada Saladin, islamski gospodar Svete Zemlje potpisuje februara meseca 1229. Godine ugovor sa krstašima da hrišćani u narednih deset godina mogu posećivati Svetu Zemlju, Sveti Sava u Budvi ulazi u brod i aprila meseca isplovljava za Svetu Zemlju. Fascinantna je ličnost svetog Save, koji u 13 veku uspeva da obezbedi svu infranstrukturu i podršku za jedno takvo impozantno putovanje. On služi liturgiju u Jerusalimu , prvi od episkopa van jerusalimske Ptrijaršije , dok latinski episkopi još uvek nisu dobili dozvolu za služenje u svetoj Zemlji. I što je najvažnije, kupuje manastir svetih Arhangela na brdu Sinaju. Mi često imamo običaj da kažemo da je Hilandar najznačajniji srpski srednjevekovni manastir, koji i ako izvan srpske države predstavlja simbol moći srpske srednjevekovne države, međutim nije tako.kao što smo gradili najmanje dva manastira na Svetoj Gori (Hilandar i Pantelejmon) Sveti Sava i kasniji Nemanjići su ktitori i manastira na Sinaju, tom centru srednjevekovnog viteštva i ideje Svetih Ratnika , na latinskom nazvanih MILLES HRISTI. Svest o Jerusalimu, postoji u kolektivnom sećanju srpskog naroda. U narodnoj epskoj pesmi, koja govori o boju na Kosovu, knezu Lazaru dolazi ptica iz Jerusalima, sa poukom i pitanjem hoće li se odlučiti za zemaljsko ili Nebesko Carstvo. Znači ne iz Carigrada, ne iz Žiče ili Studenice, ne sa Kosova ili Hilandara, već iz Jerusalima. Najbolji primer Svetih ratnika su upravo Kosovski ratnici i njihova žrtva. I ako nikada nije kanonizovan Miloš Obilić i njegova žrtva, upravo u kontekstu rata kao služenja i žrtve, radi ljubavi prema Hristu i bližnjima, je u narodnoj svesti prihvaćen kao Sveti Ratnik i Hristov Vojnik. Poslednji i verovatno najupečatljiviji primer Svetog Ratnika je najveći srpski srednjevekovni vladar, despot Stefan Lazarević. Vitez i pesnik, čovek koji u punoći nastavlja srpsku srednjevekovnu vitešku tradiciju. Sa samo devetnaest godina, Stefan predvodi srpske vitezove svog oca, prekaljene kosovske ratnike u bici kod nikopolja, gde sa petstotina teških oklopnika pravi klin, napada krstaške vođe i oduzima im zastavu,m što je značilo kraj bitke i poraz krstaša… U najvećoj bitci srednjeg veka, u bitci kod Angore, današnje Ankare, gde Bajazit, zajedno sa Stefanom Lazarevićem, kao svojim vazalom dočekuje Kana Temerlana, unuka slavnog Džingis Kana, koji predvodi vojsku mongola i cele azije, despot Stefan ponovo pokazuje svoje junaštvo. On ponovo sa petstotine oklopnika u crnim oklopima pravi klin i probija se do neprijateljskog barjaka, i ako njegovi saborci Bajazitovi ratnici na drugom krilu, bivaju potpuno razoreni i gube bitku. Snaga Mongola se možda najbolje ogleda u tome što su oni porazili Bajazita koji je bio toliko veliki ratnik da mu je nadimak bio „munja“. I ako potpuno bez logističke pomoći, Despot Stefan je bio toliko superioran da su se, kako nam svedoče turski hroničari, mongoli sklanjali pred njegovom konjicom nepokušavajući uopšte da uđu u sukob sa njim. Nakon bitke, koju je Bajazit izgubio, kan Temerlan zahteva da vidi tog Hrišćanskog Ratnika, našeg Stefana Lazarevića i uz sve vojničke počasti ga pušta da se vrati u Srbiju. Stefan, kao uslov, postavlja da se iz Bajazitovog harema pusti i sestra despota Stefana Olivera Lazarević… U Srbiji u srednjem veku nisu nepoznate ni žene Sveti Ratnici… Dušanov zakon predviđa da celokupnu vitešku opremu može, posle smrti muža, naslediti i žena. Starija sestra despota Stefana Jelena Lazarević, poseduje celokupnu vitešku opremu, kao iprsten sa zmajem, koji dokazuje da je ona, poput brata, bila ravan vitez reda zmaja. Poslednje dane, Jelena lazarević provodi u manastiru, baveći se duhovnom poezijom. Ovi događaji nam pokazuju da knez Lazar, na dvoru u Kruševcu u 14. Veku, onakokako vaspitava mušku decu, tako vaspitava i žensku.. Dok, da i to napomenemo, npr u Belgiji, žene te sedamdesetih godina dvedesetog veka dobijaju pravo glasa. Slavnu istoriju srpskih svetih ratnika, završavaju jasenovački mučenici, kao i Milunka Savić i plejada naših svetih ratnika iz prvog svetskog rata, koji sledeći hrišćansku maksimu, rat kao služenje, pokazuju zašto imamo Svete Ratnike a ne sveti rat. Jer od ove ljubavi nema veće, da ko život svoj polaže za druge… Autor teksta Stevan Stefanović za Vidovdan Pamuk: 100% Održavanje: Prati na temperaturi do 40°, sa garderobom sličnih boja. Ne iskuvavati i ne koristiti izbeljivače. Peglati sa unutrašnje strane, nikako preko štampe. Skupljanje nakon prvog pranja 2-3% po širini i dužini.

PS3 Assassin's Creed 3 ProizvoÄ‘ač: Ubisoft Datum izlaska: 01.01.2000. Novo poglavlje Assassin's Creed sage nas vodi u period američke revolucije i postavlja u ulogu Konora, Desmondovog pretka. Akcija se ovoga puta seli u divljnu američkih šuma gde će biti potrebno svladati i tehnike preživljanja u surovim uslovima. Svet možda jeste postao surovije mesto za Assassine, ali i oni su! Treći deo donosi dosta toga novog i osvežavajućeg, pogotovo na polju gejmplej unapreÄ‘enja, kao i neke zaista fantasične momente koji će obradovati sve veterane, ali i privući one koji se do sada nisu oprobali u ovoj igri. Ipak, ne može se baš reći da predstavlja revolucionarni pomak u odnosu na ranije delove, kao što su se možda neki nadali, pa tako osim novog endžina i okruženja ( Amerika, 18. vek ) ne postoji ništa istinski novo. Pre bismo rekli da su postojeći elementi unapreÄ‘eni i optimizovani. Predivan pogled sa vrha jedne od mnogobrojnih graÄ‘evina koji oduzima dah predstavlja na neki način zaštitni znak franšize, ujedno reprezentujući sve ono što Assassin’s Creed čini posebnim. Jedinstvena istorijski potkrepljena priča, ogromna posvećenost detaljima, fascinanta arhitektura zajedno sa mnogim drugim elementima koji su obeležili konkretne istorijske periode, fantastična upotreba graÄ‘evina i „vertikalne“ ose u kontekstu gejmpleja – sve su to momenti koji čine da igranje postane nešto više od pukog kontrolisanja virtuelnog junaka, a Assassin’s Creed 3 definitivno nastavlja u istom smeru. Glavni protagonista, pod imenom Dezmond Majls, član je tima savremenih - takoreći „dobrih“ plaćenika, koji se bore da zaustave ekstremističku grupu Templara, u javnosti poznatih kao Abstergo korporacija, i njihovu vekovnu težnju za konačnim uspostavljanjem svetske dominacije. Igra počinje tako što se Dezmond priprema za još jedan skok u „Animus“, specijalnu napravu koja mu omogućava da upliva u sećanja svojih genetskih predaka kako bi iznova doživeo njihova iskustva i uspeo da sazna odreÄ‘ene informacije od značaja iz prošlosti. Prvi kvest ga vodi na teritoriju nekadašnje Nove Engleske, sveže kolonizovanog Bostona, godina je 1770. i vreme je zahuktavanja velikog rata, a Dezmond će uskočiti u čizme izvesnog „Ratohnhake:ton-a“ koji će odigrati važnu ulogu u iniciranju američke Revolucije. Momak sa komplikovanim imenom je zapravo rezultat mešovitog braka, od oca britanca i majke mohikanke, koji se na neki način nalazi u rascepu izmeÄ‘u interesa dva naroda, starosedeoca i kolonista. On je plaćeni ubica koji voli i ne stidi se svog porekla, veruje u osnovno ljudsko pravo da ljudi budu slobodni i da razmišljaju i donose odluke na osnovu sopstvenih nahoÄ‘enja. Veliki deo igre se vrti oko ovog zanimljivog i pomalo kontradiktornog junaka, koji je poznat još i pod imenom Konor. MeÄ‘utim on neće biti jedini alter ego igrača. Konorov životni put je isprepleten nekim ključnim momentima američkog rata za nezavisnost kao što su „Battle of Bunker Hill“ tj. bitka kod ÄŒarlstauna i Bostonska čajanka, gde se najvećim delom igre borio na strani Patriota. Assassin’s Creed igre su vrlo dobro poznate po velikoj posvećenosti istorijskim detaljima, te ni ovaj nastavak nije izuzetak, pa ćete tako tokom igre virtuelno obići izuzetno realistično rekreirane gradove Boston i Njujork ali i pojedine enterijere kao što je fantastično detaljno odraÄ‘ena “Begar’s” opera. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:SAD

PS3 Assassin's Creed 3 ProizvoÄ‘ač: Ubisoft Datum izlaska: 01.01.2000. Novo poglavlje Assassin's Creed sage nas vodi u period američke revolucije i postavlja u ulogu Konora, Desmondovog pretka. Akcija se ovoga puta seli u divljnu američkih šuma gde će biti potrebno svladati i tehnike preživljanja u surovim uslovima. Svet možda jeste postao surovije mesto za Assassine, ali i oni su! Treći deo donosi dosta toga novog i osvežavajućeg, pogotovo na polju gejmplej unapreÄ‘enja, kao i neke zaista fantasične momente koji će obradovati sve veterane, ali i privući one koji se do sada nisu oprobali u ovoj igri. Ipak, ne može se baš reći da predstavlja revolucionarni pomak u odnosu na ranije delove, kao što su se možda neki nadali, pa tako osim novog endžina i okruženja ( Amerika, 18. vek ) ne postoji ništa istinski novo. Pre bismo rekli da su postojeći elementi unapreÄ‘eni i optimizovani. Predivan pogled sa vrha jedne od mnogobrojnih graÄ‘evina koji oduzima dah predstavlja na neki način zaštitni znak franšize, ujedno reprezentujući sve ono što Assassin’s Creed čini posebnim. Jedinstvena istorijski potkrepljena priča, ogromna posvećenost detaljima, fascinanta arhitektura zajedno sa mnogim drugim elementima koji su obeležili konkretne istorijske periode, fantastična upotreba graÄ‘evina i „vertikalne“ ose u kontekstu gejmpleja – sve su to momenti koji čine da igranje postane nešto više od pukog kontrolisanja virtuelnog junaka, a Assassin’s Creed 3 definitivno nastavlja u istom smeru. Glavni protagonista, pod imenom Dezmond Majls, član je tima savremenih - takoreći „dobrih“ plaćenika, koji se bore da zaustave ekstremističku grupu Templara, u javnosti poznatih kao Abstergo korporacija, i njihovu vekovnu težnju za konačnim uspostavljanjem svetske dominacije. Igra počinje tako što se Dezmond priprema za još jedan skok u „Animus“, specijalnu napravu koja mu omogućava da upliva u sećanja svojih genetskih predaka kako bi iznova doživeo njihova iskustva i uspeo da sazna odreÄ‘ene informacije od značaja iz prošlosti. Prvi kvest ga vodi na teritoriju nekadašnje Nove Engleske, sveže kolonizovanog Bostona, godina je 1770. i vreme je zahuktavanja velikog rata, a Dezmond će uskočiti u čizme izvesnog „Ratohnhake:ton-a“ koji će odigrati važnu ulogu u iniciranju američke Revolucije. Momak sa komplikovanim imenom je zapravo rezultat mešovitog braka, od oca britanca i majke mohikanke, koji se na neki način nalazi u rascepu izmeÄ‘u interesa dva naroda, starosedeoca i kolonista. On je plaćeni ubica koji voli i ne stidi se svog porekla, veruje u osnovno ljudsko pravo da ljudi budu slobodni i da razmišljaju i donose odluke na osnovu sopstvenih nahoÄ‘enja. Veliki deo igre se vrti oko ovog zanimljivog i pomalo kontradiktornog junaka, koji je poznat još i pod imenom Konor. MeÄ‘utim on neće biti jedini alter ego igrača. Konorov životni put je isprepleten nekim ključnim momentima američkog rata za nezavisnost kao što su „Battle of Bunker Hill“ tj. bitka kod ÄŒarlstauna i Bostonska čajanka, gde se najvećim delom igre borio na strani Patriota. Assassin’s Creed igre su vrlo dobro poznate po velikoj posvećenosti istorijskim detaljima, te ni ovaj nastavak nije izuzetak, pa ćete tako tokom igre virtuelno obići izuzetno realistično rekreirane gradove Boston i Njujork ali i pojedine enterijere kao što je fantastično detaljno odraÄ‘ena “Begar’s” opera. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:SAD

Српски народ је имао, у своме историјском животу, два велика државна слома. Први је извршен 15. јуна 1389. године, под царем Лазарем, а други 4. октобра 1915. године (по старом календару), за владе краља Петра И Карађорђевића, кога је као болесног заступао у вршењу краљевске власти, његов млађи син и наследник престола, Александар Карађорђевић. Из доба прве пропасти није остало у српској књижевности озбиљних и тачних писаних извора, који би помоћу доказних средстава утврдили праве узроке, због којих је она наступила. Овај основни и најкрупнији историјски недостатак, који онемогућава тачно познавање ове прошлости српскога народа, појавио се отуда што је срп. народ онда имао мало људи добро писмених и што и овај мали број добро писмених људи није био свестан ове потребе. Ова два узрока дали су ту рђаву последицу, што је као најважнији извор за историју тога доба остало обећање ондашњег непросвећеног народа, које се налази изражено у народним песмама. Као такво ово је осећање сву кривицу за ову пропаст збацило на Вука Бранковића иако је поред овога било још и много других узрока, који су проузроковали ову пропаст. У доба ове друге пропасти не постоје узроци, који су историју прве пропасти направили штуром. Данас срп. народ има велики број људи са вишом, средњом, нижом и основном школском образованошћу. Он има и таквих својих синова, који су самоуки, и који су научили писати у војсци. Сви они имају право, као савременици, да напишу: или изворе за историју другога слома, или његову потпуну историју. Они би и требали ово да учине, јер то захтевају дух и морал XX века. Био би стид и поруга за цео савремени појас срп. народа, ако толики његови писмени синови, буди из којих разлога, не би изнели на јавност узроке, који су проузроковали другу пропаст, и ако би ови узроци остали непознати, као што су и они који су изазвали прву пропаст. Такав случај био би јасан доказ, да савременици овог догађаја нису схватили смисао умног напретка или опште људске цивилизације! Али и ако сви ови синови срп. народа имају права да пишу о овоме догађају, ипак такви њихови списи не би могли имати у погледу несумњиве тачности, један и исти значај. Ево због чега се јавља разлика у значају описивања овог догађаја. У времену друге пропасти срп. народ се потпуно јасно делио на два дела. У први део спадају: државници, народни посланици, дипломатија, војсковође, крупни трговци, државни чиновници који су заузимали високе положаје, и политичари, што су били чланови разних партијских одбора. Прве четири групе људи имађаху сву власт над народом и војском, у својим рукама. Они су стварали планово за извођење свих догађаја, што беху на дневном реду, и наређиваху народу и војсци да ове догађаје наводе према њиховим плановима. Последње три групе беху саветници онима из претходне четири групе. Оне су својим саветима утицале на стварање планова и на начин извођења догађаја. Оне су, поред тога, у име претходних група, вршиле извесне државне и јавне послове. Збир умне моћи свих ових главних седам група управљао је Краљевином Србијом, у доба другога слома. Тих седам група састављају стварни и морални управни круг у држави. Овај управни круг је све своје радње заснивао на државном уставу и на законима, који су израђени на основи овога устава. Он је у току ових догађаја издавао наредбе, које су, по његовом нахођењу, потицале из духа и смисла уставних одредаба и законских прописа. Управни круг је све своје радње називао „поверљивим“ и ,,државном тајном“ па је због тога изрично забрањивао народној маси, да се у току догађаја меша у расправљање политичких и војних питања. Тако тумачећи одредбе држ. устава и остале зак. прописе управни круг је неограничено владао срп. народом, који је, осим стараца, жена и деце, био сав под војном заставом. На овај начин управни круг је узео на себе одговорност за све своје радње и ставио је себе, према народној маси, у положај рачунополагача, како пред Народним судом тако исто и пред Судом историје. У други део спада: народна маса. Њу састављаху: нижи чиновници, сељаци, ситни трговци, занатлије и раденици. Она је у већини неписмена, јер на 100 људи има писмених 17, а на 100 жена само 1. Овај други део срп. народа није имао у току ових догађаја право, нити да зна планове управнога круга, нити да утиче на развој догађаја, или на начин њиховог извођења. Он је имао само дужност, да без изговора извршује све оно што је управни круг наређивао, да се мора извршити. Све што је овај део срп. народа могао знати и видети, то су последице, које су проистицале при остваривању планова и тежњи управног круга. Овај други део беше извршни део срп. народа у Краљевини Србији. Према томе овај извршни део срп. народа налази се према управном кругу, у положају рачунопрегледача. Од има право да тражи од управног круга рачун о његовом раду. То се његово неоспорно право заснива на одредбама оног истог устава Краљевине Србије и на прописима ових истих позитивних закона, на чијим је основицама њему управни круг издавао наређења, да их мора извршити. Преглед овога рачуна може се извршите на Народном суду или на суду историје. Као што се види сама природа деобе срп. народа истиче карактер, који ће носити у себи списи, што их буду написали људи из оба дела срп. народа. Људи из управнога круга тежиће у својим списама да оправдају поступке и радње управнога круга. Због ове потребе ови се списи неће објављивати све донде, докле не буду изумрли савременици друге пропасти. Они ће се чувати у поверљивим званичним архивама и њих ће овде наћи тек после неколико десетина година онај, који буде желео да напише историју пропасти из 1915. године. Учиниће се, да их савременици не могу проверити. У таквим рукописима или списима неће бити изнети политички и војни планови на чијим је основама отпочета, развијала се и завршила игра ових догађаја, и неће бити истакнуте последице које су истицале непосредно при извршавању ових планова и које је народна маса преживела у току ових догађаја. Уместо свега тога у њима ће бити узето дело уједињења троименог народа: Срба, Хрвата и Словенаца, као крајња добра последица, те ће према њој иако она није успех управнога круга, бити написани пригодни планови и биће објашњено, као да је ово дело производ великог ума управнога круга. Да је ово моје тврђење тачно навешћу само три доказа. Већ су протекле пуне три године од свршетка другога слома. У току овога времена упр. круг није нигде и ништа наштампао у целини о својим плановима и њиховим последицама, да би ту историју савременици могли проверети, а када су све срп. новине објављивале омање критике на поједине политичке и војне планове управнога круга, из онога доба он је увек ћутао, као да је и нем и глух. Шестог децембра 1919. година ја сам упутио регенту Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца једно штампано писмо, у коме сам изнео оптужбу противу управнога круга и изнео мишљење да се образује Народни суд, који ће му судити за кривична дела учињена према срп. народу. Но иако су ово „писмо“ прочитали сви они, које сам оптужио, иако је оно познато целом јавном мишљењу, ипак је цео управни круг прешао ћутке преко ове оптужбе. Он је као ној завукао главу у песак, те се не може видети: да ли му је образ поруменео или није!? То је јасан доказ да је свестан своје кривице и да власт не сме испустити из својих руку, јер би га иначе Нар. суд осудио као кривца, за државни слом! Трећи случај јесте спор два ђенерала о успеху у Колубарској бици. Овде се види да људи из управнога круга насилно отимају успех од народне масе и да га приписују себи. Па кад се тако ради око једног тренутка и то пред очима савременика овог догађаја, онда је јасно да ће оваква њихова смелост бити безгранична у списима, које савременици неће моћи проверити, а у којима ће бити описана целина догађаја и последица.1 У списима људи из извршног дела срп. народа не могу бити изнети сви планови, на основу којих је управни круг изводио догађаје, о којима је реч. Они су народној маси били непознати и онда па и сада. Али ако народној маси нису познати ови планови, њој су познате последице, које су истицале из појединих радњи управнога круга и из његових планова, када их је она остваривала. Ове последице, она је осетила и у својој души и на своме телу. Ове последице јесу теразије на којима се мери значај појединих планова. Јер ако су последице добре, онда је јасно да су и планови, из којих су оне истицале, били несумњиво добри, а ако су последице рђаве, онда је и природно и логично да су и планови због којих су се оне појавиле, били неоспорно рђави. У првом случају, планове су стварали зрели умови, који имају моћ за стварање и моћ за предвиђање, и за њих се с пуним правом може рећи да су државнички или умови војсковођа, а у другом, да су умови простака и глупака, које је зла судбина наметнула народу, као државнике и војсци као војсковође. Према томе и списи људи из народне масе, који описују историју друге пропасти према последицама извршених догађаја, једини имају прави и несумњиви значај за историју. Историја пропасти Кр. Србије у 1915. години мора се искључиво ослонити на изворе ове врсте. Ја сам један од писмених људи народне масе. Пре 1915. године учествовао сам у јавном животу срп. народа, а 1915. године био сам заједно са наоружаним народом у рату и у рову. Све што је народна маса преживела, ја сам видео и осетио и у мојој души и на моме телу. Све што смо заједно видели и осетили за време мира и у току највећих ратних окршаја, ја сам записивао у оном тренутку, чим је која последица од ма којега догађаја до дирнула било нашу заједничку душу било наше заједничко тело. Величину заједничке радости и јачину заједничког бола ја сам мерио онда, када они беху најсвежија и најврући. Имало је случајева, када је опште врење очајних тренутака претило многим појавама и многим последицама, да остану угушене и да не буду изнете на светлост дана, већ да остану на дну народне мученичке душе, и да онде тињају до свршетка времена, али сам их ја одмах и још при њиховој појави тумачио и објашњавао њихов значај и смисао. Да нисам овако радио пред сведоцима и јавно, историја овога народнога страдања и мучења, а тако исто и велика дела народнога генија, остала би нејасна, па можда и непозната. Због ове моје намере и оваквих мојих поступака у књизи ће се наћи на много места истакнуто, моје „ја“. Оно је, дакле употребљавано искључиво као правни доказ за оно о чему се говори. Сада, после свега овога, народну масу и мене разумеће само они, који су у току ових догађаја били бар близу топлих народних груди и дна његове душе, а и они који имају велику душу и непомућен разум. Њих ради, а и ради обавештења будућих покољења срп. народа о страдањима и мучењу срп. народа ја сам прошао кроз најстрашнија пожар, који није свет до сада видео, и силазио сам на дно народно душе. Све што сам онда и на овим местима записивао, данас објављујем у књизи: Узроци пропасти Краљ. Србије у 1915 години. У њој су догађаји цењени и описани према последицама. Сваки догађај, узрок и последица везани су за имена нихових твораца. Истакао сам имена и оних „људи“, који су се за време мира представљали у јавном животу, као „народни пријатељи“ и који су му се као такви попели на леђа, те их је народ пресићене својом добротом носио по целој васиони, а који су га у време слома оставили самом себи, то нису били, ни у оном делу срп. народа, што је остао у Србији да носи ропски јарам, ни у оном делу, који је био на солунском фронту, па да са њиме ратује за ослобођење Србије и уједињене троименог народа, већ су отумарали у оба света и тамо су помоћу народног новца, уживали плодове културе и цивилизације XX века. Ништа није написано што није доказано. Доказна средства су: писмене радње (акта) званичних власти и сведоци. На тај начин сваки може све проверити. Књигу сам поделио на три дела. Први део говори о догађајима који су претходили 1915. години. Други део то је овај, о коме је реч, а у трећем су догађаји од 1916. године до последњих дана. Други део предајем јавности пре првог дела зато што су ми цео материјал за његову обраду пружили сами догађаји и последице, а за први треба да прикупим материјал још и са друге стране. Нисам издао други део одмах по доласку у Србију са солунског фронта зато, што сам чекао док Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је подигнута умом, на костима и на крви масе српскога народа из Краљевине Србије, добије уредним путем државни устав. Јер кад сам и ја учествовао у зидању ове највеличанственије зграде, од које свет никад није видео лепшу, то сам, са изношењем истине о њеном постанку, хтео да чекам да се и њен унутрашни живот среди. У примедбама ове књиге ја сам узео у оцену и две појаве, које имају везе са овом књигом, а које су избиле на јавност после повратка из изгнанства. Прва је та, што је Филозофски факултет Београдског универзитета почаствовао војводу Живојина Мишића титулом ,,почасног доктора филозофије” и друга што је Београдска Академија Наука изабрала ђенерала Живка Павловића за свога редовнога члана. Овим изборима, ове две највише српске просветне установе имале су намеру да изнесу пред историју суд савременика о пропасти у 1915. години, као да је ова морала бити онако страшне, као што је била и да су српске војсковође и државници својим генијем спречили коначну пропаст. Међутим у овој се књизи налазе стварни докази, који утврђују необориву истину, да су војвода Мишић и ђенерал Павловић два најизразитија творца слома српске војске у 1915. години. Ови докази до опипљивости јасно доказују, да су њих двоје заједно са српским државницима и политичарима баш и створили слом Краљ. Србије у 1915 години. Према томе ова два избора јесу дело признања само управног круга срп. народа, које је он изразио својим члановима, али није и дело признања народне масе. Као што се види, ова књига износи на јавно пресуђење један спор, који се до сада у потаји водио између управнога круга и извршног дела срп. народа из бивше Краљевине Србије. Срби, савременица друге пропасти, дужни су у првом реду да га редовним путем пресуде, јер од правилне оцене овога питања зависи бољи напредак државе, друштвеног уређења и духовног живота свих грађана државе: Срба, Хрвата и Словенаца. Ако ово не учине заслужиће осуду од својих будућих поколења. Поред овога ја износим ово питање и пред споменуте просветне установе, високо просвећене државнике, политичаре, војсковође и уредништва листова и имам част молити их, да и они као пријатељи срп. народа, чији рад око ових догађаја стоји у најтешњој вези са радом срп. народа, изнесу свој суд о овоме спору. Њихово просвећено мишљење биће најмоћнији савет непросвећеном срп. народу за његов препорођај у политичком и духовном животу. Верујем да ће ово учинити они, који управљају својим народима и који га васпитавају на основи начела чистога и здравога морала. 6. јануара 1922. године у Крагујевцу. др Милан Г. Петровић, професор Крагујевачке женске учитељске школе. Наслов: Узроци пропасти Краљевине Србије 1915. године Издавач: Talija izdavaštvo Страна: 820 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: B5 Година издања: 2023 ИСБН:

Acana Heritage Puppy Small Breed je veoma kvalitetna suva hrana super premium kvaliteta, a koja je svojom recepturom posebno prilagođena potrebama štenaca malih rasa koji rastu do 9 kg. Acana se ne odlikuje samo raznolikošću korišćenih sastojaka nego i pre svega visokom kvalitetom upotrebljenih sirovina. Štenci tokom razvoja imaju potrebe za višim nivoom proteina i upravo im to pruža Acana Heritage Puppy Small Breed. Proteine kao i ostale hranljive sastojke iz Acana hrane odlikuje visok stepen svarljivosti. 70% obroka se sastoji od svežeg mesa i ribe. Cobb piletina potiče iz slobodnog uzgoja i dostavljena je zajedno sa jajima iz regionalnih prerijskih farma. Iverak dolazi iz održivog divljeg lova u vodama oko severnog Vancouvera. Meso i riba su dopušteni i za ljudsku upotrebu i osim toga su u potpunosti bez konzervansa. 20% svežeg voća i povrća kao crvene delicious jabuke, bartlett kruške, butternut bundeva, burbank krompir i listovi španaća su izvori prirodnih vitamina za potporu snažnog imunološkog sistema. Mlevena zob upotpunjuje hranu, i čini je Hipoalergenskom sa niskim glikemijskim indeksom, što u kombinaciji sa visokim udelom proteina pogoduje konstantnom nivou šećera u krvi u dužem vremenskom periodu. Tako se pozitivno utiče na osetljivost na insulin. Divlje ulovljeni sleđ iz New Brunswicka sadrži posebno važne DHA i EPA. One su posebno dugolančane omega 3 masne kiseline i potpomažu sjajno krzno i zdravu kožu, kao i razvoj mozga i snažan vid. Ostali biljni sastojci kao morske alge, bobice kleke i alfalfa podstiču metabolizam i zdravu probavu. Ostali funkcionalni sastojci zaokružuju ovu kvalitetnu hranu i potpomažu Vašeg štenca tokom važnog razdoblja rasta. Analiza: sirovi protein 33.0%, sirove masti 20.0%, sirova vlakna 5.0%, sirovi pepeo 7.0%, kalcijum 1.5%, fosfor 1.1%, hondrotin 900.0 mg/kg, glukozamin 1400.0 mg/kg, omega 3 masne kiseline 1.0%, omega 6 masne kiseline 2.7%, kalorije koje se mogu potrošiti 3660.0 kcal/kg. Sastav: sveža piletina bez kostiju (16 %), osušena piletina (13 %), osušena ćuretina (12 %), crveno sočivo, zeleni grašak, sveže pileće iznutrice (jetra, srce, bubrezi) (7 %), pileće masnoće (7 %), sveža jaja (4 %), sveži iverak (4 %), osušenaatlantska haringa (3 %), ulje haringe (2 %), alfalfa sazrela na suncu (2 %), zeleno sočivo, grašak poljak (2 %), žuti grašak (celi), vlakna graška, sveža pileća hrskavica (2 %), smeđe morske alge, spirulina, sveža bundeva, sveži paškanat, sveži kupus, sveži španać, sveži smeđi senf, sveže lišće repe, sveže šargarepe, sveže jabuke "red delicious", sveže kruške "bartlett", liofilizirana pileća jetra, liofilizirana ćureća jetra, sveže brusnice (cele), sveže borovnice (cele), koren cikorije, kurkuma, sikavica, veliko korenje čička, cveće lavande, korenje belog sleza, šipak.Sastav: sveža piletina bez kostiju (16 %), osušena piletina (13 %), osušena ćuretina (12 %), crveno sočivo, zeleni grašak, sveže pileće iznutrice (jetra, srce, bubrezi) (7 %), pileće masnoće (7 %), sveža jaja (4 %), sveži iverak (4 %), osušenaatlantska haringa (3 %), ulje haringe (2 %), alfalfa sazrela na suncu (2 %), zeleno sočivo, grašak poljak (2 %), žuti grašak (celi), vlakna graška, sveža pileća hrskavica (2 %), smeđe morske alge, spirulina, sveža bundeva, sveži paškanat, sveži kupus, sveži španać, sveži smeđi senf, sveže lišće repe, sveže šargarepe, sveže jabuke "red delicious", sveže kruške "bartlett", liofilizirana pileća jetra, liofilizirana ćureća jetra, sveže brusnice (cele), sveže borovnice (cele), koren cikorije, kurkuma, sikavica, veliko korenje čička, cveće lavande, korenje belog sleza, šipak. Minerali i vitamini: vitamin A (13.500 IE/kg), vitamin D3 (1300 IE/kg), gvožđe (170 mg/kg), jod (2.01 mg/kg), bakar (17 mg/kg), mangan (13mg/kg), cink (200 mg/kg), selen (0,6 mg/kg). Konzervans: vitamin E. Mislimo da će vam se svideti ACANA. Što je još važnije, mislimo da će i vaši psi i mačke Champion Petfoods je nagrađivani proizvođač hrane za kućne ljubimce sa reputacijom poverenja koja se proteže više od četvrt veka. Biološki prihvatljivu hranu za pse i mačke pravimo od svežih regionalnih sastojaka i pravimo ih od početka do kraja u vlastitoj nagrađivanoj kuhinji. Naša misija predstavlja novi standard u hrani za kućne ljubimce, osmišljen da hrani pse i mačke na dva načina. Prvo, prema njihovoj prirodnoj evoluciji za ishranu zasnovanu na mesu. Drugo, koristeći sastojke koji su održivi i sakupljeni od regionalnih dobavljača, isporučeni u našu kuhinju SVEŽI ili SIROVI. Mislimo da će vam se svideti ACANA. Što je još važnije, mislimo da će i vaši psi i mačke.

PS3 Call Of Duty - Black Ops 3 Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 06.11.2015. High-tech bojištima 2065 godine dominiraju kibernetski implanti, ali tvoje najjače oružje je i dalje vojnik pored tebe. CoD BO3 je explozivan shooter koji savšeno čuva split-second, hair-trigger pucnjavu svojih predhodnika. Novina ovog nastavka je da je svaki aspekat igre - od tehno kampanje do Zombie moda podešen upravo za co-op igru. Lepo je imati fensi nišan ili dodatak na pušci, ali na kraju krajeva, tvoj saborac je taj koji će te izvući iz vatre. Timski Black Ops 3 je jedna od najzanimljivijih i najboljih pucačina. Postaraj se da ti neko uvek čuva ledja! Activision je uspostavio odličnu dinamiku za razvoj Call of Duty igara, naslova iz njihove udarne franšize. Tri tima se smenjuju svake godine sa svojim CoD naslovom, pa je tako sada došao red na Treyarch, koji je na novom naslovu iz Black Ops franšize koja je njima pripala, vredno radio poslednje tri godine. I dok su prethodna dva CoD-a, Ghosts i Advanced Warfare, bila na papiru pokušaj inovacija a u praksi dva prilično standardna godišnja CoD-a (uz izuzetak kampanje iz Advanced Warfare) Black Ops III se drži proverene formule. Treyarch je odradio upravo ono što se od njih i očekivalo, a to je ovoga puta čini nam se i bila dobra odluka. Black Ops III se prema očekivanjima može posmatrati kao tri zasebne celine – single player kampanja (koja ovoga puta i ne mora biti baš skroz single), zombie mod i naravno multiplayer. Svaki od njih, iako suštinski sličan prethodnicima, ima ponešto novo vredno pažnje. Pa krenimo redom. Sinleplayer kampanja Call of Duty igrama nikada nije bila najjači adut. Međutim svedoci smo da Activision i CoD developeri očigledno sve više i više pažnje posvećuju ovom aspektu, sa rezultatima koji vrlo variraju. Ovoga puta je pred nama kampanja sačinjena od 11 misija. Po prvi put za CoD serijal na početku ste u prilici da birate muškog ili ženskog lika koga ćete voditi u kampanji. Ono što je još veća novina – kampanju ovoga puta možete igrati zajedno sa još 3 igrača. Prilično dobar dodatak, bez obzira na to što prisustvo dodatnih igrača koje kontrolišu ljudi u kampanji, neke njene delove učine značajno lakšim nego kada igrate solo. Vaši saborci su inače jednostavno pridodati gameplay sekcijama i neće imati nikakav uticaj na priču, što iako smo već puno puta videli u drugim igrama, i dalje nam je u pojedinim momentima vrlo smešno. Kada je u pitanju sama priča, igra je smeštena 40 godina nakon dešavanja iz Black Ops II, u 2065-u. Zemlja je u budućnosti, po Black Ops predviđanjima, prilično problematično mesto, pa očekujte standardno klišeiziranu priču prepunu teških odluka koje super vojnici donese u trenutku, robota, zlih AI-a, ljudske rase pred velikim odlukama i sličnim stvarima. Priča definitivno nije nešto što ćete upamtiti, ali verujemo da to niste ni očekivali. Sa druge strane, pošto je igra smeštena u budućnost, sada su tu i za video igre već standardne gameplay mogućnosti koje vam daju priliku da trčite po zidovima, koristite jetpack, omogućuju supermoći koje vam pruža telo koje je polu mašina i slično. Ovi moderni elementi su lepo osvežili gameplay, pa je prolaz kroz kampanju sada znatno prijatnije iskustvo, iako se osnovna struktura i dalje može definisati i kao – ti si ovde na tački A, idi do tačke B, usput eliminiši sve što puca na tebe. Vremenom sekcije kampanje počinju i previše da liče jedne na drugu, a varijetet neprijatelja definitivno nije nešto čime igra može da se pohvali (naročito iritantno deluju generički roboti koje dok pogađate, imate osećaj kao da samo pucate u blago pokretne hitbox-ove koji vam ne daju nikakav feedback). Zombie co-op mod se ovoga puta odvija u 40-im godinama prošlog veka. Tu su četiri prilično raznovrsan lika kojima glasove pozajmljuju poznati glumci (Jeff Goldblum, Heather Graham, Neal McDonough i Ron Perlman). Postavka je standardna, na vama je da se odbranite od talasa zombie neprijatelja a sam mod ume da bude i prilično težak u zavisnosti kako sarađujete kao tim. Kao svojevrsni cross između zombie moda i kampanje bi istakli i Nightmare mode koji se otvara kada jednom pređete kampanju i u okviru koga su zombiji ubačeni na lokalitete iz standardne kampanje. Bilo kako bilo, u svakom slučaju vam neće ponestati na koga da pucate u novom CoD-u, a kampanja i Zombie mod iako vremenom postanu repetativni, mogu da budu zabava za par gameplay sesija od po par sati. Multiplayer je uvek suštinski element jedne Call of Duty igre. Tako je i ovoga puta, a Treyarch je dovoljno začinio poznatu formulu da ona ovoga puta deluje svežije nego proteklih par godina. Najznačajnija promena koju ćete odmah primetiti je to da sada na raspolaganju imate 9 specijalnih klasa vojnika od kojih svaki nosi svoje unikatne mogućnosti. Ono što vam svaki od njih omogućuje je da pored standardnog izbora oružja, izaberete i posebnu mogućnost koju nosi ta klasa ili posebno oružje. Morate izabrati jedno od ova dva, a čitav sistem u multiplayer donosi potpuno novu dinamiku, pa nikada nećete biti sto posto sigurni šta možete očekivati od vaših protivnika. Velika agilnost pri kretanju je takođe vrlo značajan dodatak koji u mnogome menja način na koji se odigravaju multiplayer partije. Boost koji možete koristiti pri skakanju ili mogućnost trčanja po zidovima, iako ne predstavljaju ništa što već nismo videli u drugim shooterima, sada i u CoD donose potpuno novi nivo taktiziranja i veštine. Igrači koji u CoD multiplayeru godišnje provedu po stotinu i više sati će čini nam se u Black Ops III imati više materijala nego ikada da se iznova i iznova vraćaju online napucavanju. Sama činjenica da ovoga puta na raspolaganju imate devet unikatnih klasa, svaka sa svojim prednostima i manama i mogućnošću levelovanja, dovoljna je da prilično dugo drži pažnju onima koji od igre hoće da izvuku što više sati gameplaya. Call of Duty Black Ops III je upravo ono što bi i očekivali od nove CoD igre. Glavni noviteti bi mogli da se pripišu gameplay mogućnostima koje sa sobom nosi setting igre u budućnosti. Međutim ono što je jako važno je to da iako ne previše (zapravo ni malo) inovativna, igra u okviru onoga što nudi daje vrlo ispeglano CoD iskustvo koje je ovaj serijal i učinilo najvećim u industriji zabave sve ukupno. Verujemo da je ovo i bio cilj developerima, ne izmišljati toplu vodu, već ono što je proslavilo serijal, odraditi na što bolji način. Rekli bismo da su ove godine u tome i uspeli. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Call Of Duty - Black Ops 3 Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 06.11.2015. High-tech bojištima 2065 godine dominiraju kibernetski implanti, ali tvoje najjače oružje je i dalje vojnik pored tebe. CoD BO3 je explozivan shooter koji savšeno čuva split-second, hair-trigger pucnjavu svojih predhodnika. Novina ovog nastavka je da je svaki aspekat igre - od tehno kampanje do Zombie moda podešen upravo za co-op igru. Lepo je imati fensi nišan ili dodatak na pušci, ali na kraju krajeva, tvoj saborac je taj koji će te izvući iz vatre. Timski Black Ops 3 je jedna od najzanimljivijih i najboljih pucačina. Postaraj se da ti neko uvek čuva ledja! Activision je uspostavio odličnu dinamiku za razvoj Call of Duty igara, naslova iz njihove udarne franšize. Tri tima se smenjuju svake godine sa svojim CoD naslovom, pa je tako sada došao red na Treyarch, koji je na novom naslovu iz Black Ops franšize koja je njima pripala, vredno radio poslednje tri godine. I dok su prethodna dva CoD-a, Ghosts i Advanced Warfare, bila na papiru pokušaj inovacija a u praksi dva prilično standardna godišnja CoD-a (uz izuzetak kampanje iz Advanced Warfare) Black Ops III se drži proverene formule. Treyarch je odradio upravo ono što se od njih i očekivalo, a to je ovoga puta čini nam se i bila dobra odluka. Black Ops III se prema očekivanjima može posmatrati kao tri zasebne celine – single player kampanja (koja ovoga puta i ne mora biti baš skroz single), zombie mod i naravno multiplayer. Svaki od njih, iako suštinski sličan prethodnicima, ima ponešto novo vredno pažnje. Pa krenimo redom. Sinleplayer kampanja Call of Duty igrama nikada nije bila najjači adut. Međutim svedoci smo da Activision i CoD developeri očigledno sve više i više pažnje posvećuju ovom aspektu, sa rezultatima koji vrlo variraju. Ovoga puta je pred nama kampanja sačinjena od 11 misija. Po prvi put za CoD serijal na početku ste u prilici da birate muškog ili ženskog lika koga ćete voditi u kampanji. Ono što je još veća novina – kampanju ovoga puta možete igrati zajedno sa još 3 igrača. Prilično dobar dodatak, bez obzira na to što prisustvo dodatnih igrača koje kontrolišu ljudi u kampanji, neke njene delove učine značajno lakšim nego kada igrate solo. Vaši saborci su inače jednostavno pridodati gameplay sekcijama i neće imati nikakav uticaj na priču, što iako smo već puno puta videli u drugim igrama, i dalje nam je u pojedinim momentima vrlo smešno. Kada je u pitanju sama priča, igra je smeštena 40 godina nakon dešavanja iz Black Ops II, u 2065-u. Zemlja je u budućnosti, po Black Ops predviđanjima, prilično problematično mesto, pa očekujte standardno klišeiziranu priču prepunu teških odluka koje super vojnici donese u trenutku, robota, zlih AI-a, ljudske rase pred velikim odlukama i sličnim stvarima. Priča definitivno nije nešto što ćete upamtiti, ali verujemo da to niste ni očekivali. Sa druge strane, pošto je igra smeštena u budućnost, sada su tu i za video igre već standardne gameplay mogućnosti koje vam daju priliku da trčite po zidovima, koristite jetpack, omogućuju supermoći koje vam pruža telo koje je polu mašina i slično. Ovi moderni elementi su lepo osvežili gameplay, pa je prolaz kroz kampanju sada znatno prijatnije iskustvo, iako se osnovna struktura i dalje može definisati i kao – ti si ovde na tački A, idi do tačke B, usput eliminiši sve što puca na tebe. Vremenom sekcije kampanje počinju i previše da liče jedne na drugu, a varijetet neprijatelja definitivno nije nešto čime igra može da se pohvali (naročito iritantno deluju generički roboti koje dok pogađate, imate osećaj kao da samo pucate u blago pokretne hitbox-ove koji vam ne daju nikakav feedback). Zombie co-op mod se ovoga puta odvija u 40-im godinama prošlog veka. Tu su četiri prilično raznovrsan lika kojima glasove pozajmljuju poznati glumci (Jeff Goldblum, Heather Graham, Neal McDonough i Ron Perlman). Postavka je standardna, na vama je da se odbranite od talasa zombie neprijatelja a sam mod ume da bude i prilično težak u zavisnosti kako sarađujete kao tim. Kao svojevrsni cross između zombie moda i kampanje bi istakli i Nightmare mode koji se otvara kada jednom pređete kampanju i u okviru koga su zombiji ubačeni na lokalitete iz standardne kampanje. Bilo kako bilo, u svakom slučaju vam neće ponestati na koga da pucate u novom CoD-u, a kampanja i Zombie mod iako vremenom postanu repetativni, mogu da budu zabava za par gameplay sesija od po par sati. Multiplayer je uvek suštinski element jedne Call of Duty igre. Tako je i ovoga puta, a Treyarch je dovoljno začinio poznatu formulu da ona ovoga puta deluje svežije nego proteklih par godina. Najznačajnija promena koju ćete odmah primetiti je to da sada na raspolaganju imate 9 specijalnih klasa vojnika od kojih svaki nosi svoje unikatne mogućnosti. Ono što vam svaki od njih omogućuje je da pored standardnog izbora oružja, izaberete i posebnu mogućnost koju nosi ta klasa ili posebno oružje. Morate izabrati jedno od ova dva, a čitav sistem u multiplayer donosi potpuno novu dinamiku, pa nikada nećete biti sto posto sigurni šta možete očekivati od vaših protivnika. Velika agilnost pri kretanju je takođe vrlo značajan dodatak koji u mnogome menja način na koji se odigravaju multiplayer partije. Boost koji možete koristiti pri skakanju ili mogućnost trčanja po zidovima, iako ne predstavljaju ništa što već nismo videli u drugim shooterima, sada i u CoD donose potpuno novi nivo taktiziranja i veštine. Igrači koji u CoD multiplayeru godišnje provedu po stotinu i više sati će čini nam se u Black Ops III imati više materijala nego ikada da se iznova i iznova vraćaju online napucavanju. Sama činjenica da ovoga puta na raspolaganju imate devet unikatnih klasa, svaka sa svojim prednostima i manama i mogućnošću levelovanja, dovoljna je da prilično dugo drži pažnju onima koji od igre hoće da izvuku što više sati gameplaya. Call of Duty Black Ops III je upravo ono što bi i očekivali od nove CoD igre. Glavni noviteti bi mogli da se pripišu gameplay mogućnostima koje sa sobom nosi setting igre u budućnosti. Međutim ono što je jako važno je to da iako ne previše (zapravo ni malo) inovativna, igra u okviru onoga što nudi daje vrlo ispeglano CoD iskustvo koje je ovaj serijal i učinilo najvećim u industriji zabave sve ukupno. Verujemo da je ovo i bio cilj developerima, ne izmišljati toplu vodu, već ono što je proslavilo serijal, odraditi na što bolji način. Rekli bismo da su ove godine u tome i uspeli. Hardverska zahtevnost: - OS: Windows 7 64-Bit / Windows 8 64-Bit / Windows 8.1 64-Bit - Processor: Intel® Core™ i3-530 @ 2.93 GHz / AMD Phenom™ II X4 810 @ 2.60 GHz - Memory: 6 GB RAM - Graphics: NVIDIA® GeForce® GTX 470 @ 1GB / ATI® Radeon™ HD 6970 @ 1GB - DirectX: Version 11 - Mreža: Broadband Internet connection - Zvučna karta: DirectX kompatibilna Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika