Priredio Srđan Pirivatrić
Istorija
Barkod: 9788671023054
Knjiga Istorija Bugarske kolektivno je delo bugarskih istoričara srednje i starije generacije. Sastoji se od sedam celina – uvodni deo posvećen je tračkoj, antičkoj i poznoantičkoj (ranovizantijskoj) prošlosti prostora kasnije bugarska države; prvo poglavlje bavi se periodom od doseljavanja Bugara na Balkansko poluostrvo, 681. godine, do pada bugarskih država pod osmansku vlast, krajem 14. veka; drugo poglavlje obuhvata vlast Osmanovića nad bugarskim zemljama; treće period bugarskog Preporoda u prvoj polovini 19. veka; četvrto vreme od obnove Bugarske države, 1878. godine, do kraja Prvog svetskog rata, 1919. godine; peto poglavlje posvećeno je istoriji Bugarske između dva svetska rata; dok šesto, zajedno sa zaključnim, obuhvata vreme od početka drugog svetskog rata do pada komunističkog režima, 1989. godine, kao i prvu deceniju tranzicije, do 2001. godine. Ovim izdanjem po prvi put se na srpskom jeziku predstavlja jedna istorija ove susedne države, napisana od bugarskih autora. Ono pruža priliku za celovito sagledavanje istorije vekovnog prisustva Bugara na Balkanu, ali i za neposredno upoznavanje stavova koje o nekim spornim događajima i pitanjima, posebno iz novije istorije, imaju bugarski istoričari.

O knjizi: Knjiga Istorija Bugarske kolektivno je delo bugarskih istoričara srednje i starije generacije. Sastoji se od sedam celina – uvodni deo posvećen je tračkoj, antičkoj i poznoantičkoj (ranovizantijskoj) prošlosti prostora kasnije bugarska države; prvo poglavlje bavi se periodom od doseljavanja Bugara na Balkansko poluostrvo, 681. godine, do pada bugarskih država pod osmansku vlast, krajem 14. veka; drugo poglavlje obuhvata vlast Osmanovića nad bugarskim zemljama; treće period bugarskog Preporoda u prvoj polovini 19. veka; četvrto vreme od obnove Bugarske države, 1878. godine, do kraja Prvog svetskog rata, 1919. godine; peto poglavlje posvećeno je istoriji Bugarske između dva svetska rata; dok šesto, zajedno sa zaključnim, obuhvata vreme od početka drugog svetskog rata do pada komunističkog režima, 1989. godine, kao i prvu deceniju tranzicije, do 2001. godine. Ovim izdanjem po prvi put se na srpskom jeziku predstavlja jedna istorija ove susedne države, napisana od bugarskih autora. Ono pruža priliku za celovito sagledavanje istorije vekovnog prisustva Bugara na Balkanu, ali i za neposredno upoznavanje stavova koje o nekim spornim događajima i pitanjima, posebno iz novije istorije, imaju bugarski istoričari.

O knjizi: Knjiga Istorija Bugarske kolektivno je delo bugarskih istoričara srednje i starije generacije. Sastoji se od sedam celina – uvodni deo posvećen je tračkoj, antičkoj i poznoantičkoj (ranovizantijskoj) prošlosti prostora kasnije bugarska države; prvo poglavlje bavi se periodom od doseljavanja Bugara na Balkansko poluostrvo, 681. godine, do pada bugarskih država pod osmansku vlast, krajem 14. veka; drugo poglavlje obuhvata vlast Osmanovića nad bugarskim zemljama; treće period bugarskog Preporoda u prvoj polovini 19. veka; četvrto vreme od obnove Bugarske države, 1878. godine, do kraja Prvog svetskog rata, 1919. godine; peto poglavlje posvećeno je istoriji Bugarske između dva svetska rata; dok šesto, zajedno sa zaključnim, obuhvata vreme od početka drugog svetskog rata do pada komunističkog režima, 1989. godine, kao i prvu deceniju tranzicije, do 2001. godine. Ovim izdanjem po prvi put se na srpskom jeziku predstavlja jedna istorija ove susedne države, napisana od bugarskih autora. Ono pruža priliku za celovito sagledavanje istorije vekovnog prisustva Bugara na Balkanu, ali i za neposredno upoznavanje stavova koje o nekim spornim događajima i pitanjima, posebno iz novije istorije, imaju bugarski istoričari.

Captain Morgan Spiced – je premijum alkoholno piće napravljeno od najkvalitetnijeg karipskog ruma sa dodatkom začina i prirodnih aroma. Jednostavan za miksovanje, izuzetno glatkog ukusa, ovo piće je napravljeno za nezaboravne trenutke sa društvom. Kompleksna mešavima začina, prirodna voćna aroma ruma i odležavanje u paljenim američkim buradima od belog hrasta u kojima je prethodno odležavao burbon, zaslužne su za punu boju i arome koje ovaj rum nosi. Pun ukus prirodne vanile, žutog šećera, suvog voća i toplih začina koji odležavaju u hrastovim buradima spajaju se zajedno i stvaraju savršeno izbalansirano piće sa glatkom završnicom. Idealno je za mešanje sa kolom, jer su ukusi ova dva pića izuzetno komplementarni. Ovaj legendarni miks je najbolje poslužiti u krigli punoj leda sa kriškom limuna ili limete. Ovo je idealno osvežavajuće piće za društvo, ali isto tako idealno i za eksperimentisanje u vašim omiljenim koktelima. Probajte ga u Mojitu ili uz limunadu, sok od jabuke ili ginger ale. Da li ste znali da je Captain Morgan istorijska ličnosti sa Jamajke iz 17. veka, sa izuzetno zanimljivom biografijom? Počeo je kao gusar, bio je kapetan, dok je kasnije postao i guverner Jamajke. Život Henri Morgana bio je put avantura sa posadom, a njegov duh se prenosi u u legendarnim pićima na bazi ruma koja je obožavao. Živite i vi kao kapetan!

Captain Morgan Original Spiced Gold je premijum alkoholno piće napravljeno od najkvalitetnijeg karipskog ruma sa dodatkom začina i prirodnih aroma. Jednostavan za miksovanje, izuzetno glatkog ukusa, ovo piće je napravljeno za nezaboravne trenutke sa društvom. Kompleksna mešavima začina, prirodna voćna aroma ruma i odležavanje u paljenim američkim buradima od belog hrasta u kojima je prethodno odležavao burbon, zaslužne su za punu boju i arome koje ovaj rum nosi. Pun ukus prirodne vanile, žutog šećera, suvog voća i toplih začina koji odležavaju u hrastovim buradima spajaju se zajedno i stvaraju savršeno izbalansirano piće sa glatkom završnicom. Idealno je za mešanje sa kolom, jer su ukusi ova dva pića izuzetno komplementarni. Ovaj legendarni miks je najbolje poslužiti u krigli punoj leda sa kriškom limuna ili limete. Ovo je idealno osvežavajuće piće za društvo, ali isto tako idealno i za eksperimentisanje u vašim omiljenim koktelima. Probajte ga u Mojitu ili uz limunadu, sok od jabuke ili ginger ale. Da li ste znali da je Captain Morgan istorijska ličnosti sa Jamajke iz 17. veka, sa izuzetno zanimljivom biografijom? Počeo je kao gusar, bio je kapetan, dok je kasnije postao i guverner Jamajke. Život Henri Morgana bio je put avantura sa posadom, a njegov duh se prenosi u u legendarnim pićima na bazi ruma koja je obožavao.

Opis proizvoda • KOMPATIBILNOST: Ovaj filter je kompatibilan sa Rowenta Swift Power Cyclonic modelima MO291, MO292, MO293, RO291, RO293, RO295, RO298, TW291, TW292, TW294, TW297. • VISOKA EFIKASNOST: Set sadrži dva filtera - jedan visokoefikasni i jedan filter od pene, koji zajedno obezbeđuju optimalno filtriranje prašine i drugih čestica. • ODRŽAVANJE: Preporučuje se čišćenje filtera jednom nedeljno i zamena jednom godišnje, kako bi usisivač zadržao svoju maksimalnu efikasnost. • ZA ALERGIČARE: HEPA filter efikasno zadržava mikročestice poput prašine, grinja i buđi, čineći ga idealnim za osobe sa alergijama. • LAKO ČIŠĆENJE: Filter se može jednostavno oprati pod mlazom vode, osušiti i ponovo koristiti, što olakšava održavanje i produžava vek trajanja. Da li želiš da tvoj usisivač radi kao nov? Rowenta ZR904301 filter za usisivač je ključan za održavanje čistoće tvog doma. Dizajniran specifično za modele Swift Power Cyclonic, ovaj filter osigurava da tvoj usisivač hvata i najmanje čestice prašine, čineći prostor zdravijim za život. Set filtera koji dobijaš u pakovanju omogućava ti da bez brige održavaš čistoću vazduha u tvom domu. Visokoefikasni filter zajedno sa filterom od pene pruža dvostruku zaštitu od nečistoća, dok redovno čišćenje i zamena garantuju da će tvoj usisivač uvek raditi na vrhuncu svojih mogućnosti. Za one koji se bore sa alergijama, ovaj filter je prava olakšica. HEPA tehnologija zadržava alergene i pruža ti miran san znajući da je vazduh koji dišeš čist. A kada dođe vreme za čišćenje, jednostavno isperi filter vodom, osuši i vrati u usisivač. Ne dozvoli da performanse tvog usisivača padnu zbog zaprljanog filtera. Održi svoj Rowenta Swift Power Cyclonic u top formi sa Rowenta ZR904301 filterom. Kupi svoj set danas i uživaj u čistom i svežem vazduhu svakog dana.

Izdavački poduhvat kuće SEUIL, petotomno delo Istorija privatnog života (prvi tom: Od rimskog carstva do godine hiljadite; drugi tom: Od feudalne Evrope do renesanse; treći tom: Od renesanse do veka prosvećenosti; četvrti tom: Od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata; peti tom: Od Prvog svetskog rata do naših dana), predstavlja događaj u savremenoj istoriografiji. Prvi put je učinjen napor da se tokom dvadeset vekova istorije čovečanstva prati privatni život. Studija o privatnom nije zamišljena samo kao kontrast zvaničnom i javnom; ona se ne može svesti ni na individualno, intimno ili tajno, već obuhvata i ujedinjuje kroz specifičan kadar posmatranja sve ove sfere življenja, pokrećući najrazličitije teme, poput studija o detinjstvu, životu porodice ili smrti. Kako sami autori Istorije privatnog života ističu, ova knjiga je jedna vrsta avanture, posebno za one za koje je istorija putovanje u drugo, neophodan putokaz da izađemo iz sebe samih, shvaćen kao još jedna od mogućnosti traganja za budučnošću. Polazeći od obala Sredozemlja u doba Rimskog carstva, ovo grandiozno istraživanje obuhvata istoriju Evrope i anglosaksonskog sveta sve do naših dana, posmatrajući unutrašnji svet muškaraca i žena, njihove misli, osećanja, njihova tela, stavove i navike, kodove prema kojima su se odnosili prema životu, njihove tragove i znakove, sastavljajući na taj način „privatne slike“. Najveća imena „nove istorije“, zajedno sa plejadom sjajnih mladih stručnjaka, kroz dva milenijuma istorije oslikali su ove kadrove „privatnog“, posmatrajući ih onako kako se pred nama pomaljaju iz prošlosti: ispisane na pergamentima, utisnute u kamenje, sačuvane kroz predmete svakodnevnog života, modu, snove, marginalne beleške na knjigama.

Izdavački poduhvat kuće SEUIL, petotomno delo Istorija privatnog života (prvi tom: Od rimskog carstva do godine hiljadite; drugi tom: Od feudalne Evrope do renesanse; treći tom: Od renesanse do veka prosvećenosti; četvrti tom: Od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata; peti tom: Od Prvog svetskog rata do naših dana), predstavlja događaj u savremenoj istoriografiji. Prvi put je učinjen napor da se tokom dvadeset vekova istorije čovečanstva prati privatni život. Studija o privatnom nije zamišljena samo kao kontrast zvaničnom i javnom; ona se ne može svesti ni na individualno, intimno ili tajno, već obuhvata i ujedinjuje kroz specifičan kadar posmatranja sve ove sfere življenja, pokrećući najrazličitije teme, poput studija o detinjstvu, životu porodice ili smrti. Kako sami autori Istorije privatnog života ističu, ova knjiga je jedna vrsta avanture, posebno za one za koje je istorija putovanje u drugo, neophodan putokaz da izađemo iz sebe samih, shvaćen kao još jedna od mogućnosti traganja za budučnošću. Polazeći od obala Sredozemlja u doba Rimskog carstva, ovo grandiozno istraživanje obuhvata istoriju Evrope i anglosaksonskog sveta sve do naših dana, posmatrajući unutrašnji svet muškaraca i žena, njihove misli, osećanja, njihova tela, stavove i navike, kodove prema kojima su se odnosili prema životu, njihove tragove i znakove, sastavljajući na taj način „privatne slike“. Najveća imena „nove istorije“, zajedno sa plejadom sjajnih mladih stručnjaka, kroz dva milenijuma istorije oslikali su ove kadrove „privatnog“, posmatrajući ih onako kako se pred nama pomaljaju iz prošlosti: ispisane na pergamentima, utisnute u kamenje, sačuvane kroz predmete svakodnevnog života, modu, snove, marginalne beleške na knjigama.

Izdavački poduhvat kuće SEUIL, petotomno delo Istorija privatnog života (prvi tom: Od rimskog carstva do godine hiljadite; drugi tom: Od feudalne Evrope do renesanse; treći tom: Od renesanse do veka prosvećenosti; četvrti tom: Od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata; peti tom: Od Prvog svetskog rata do naših dana), predstavlja događaj u savremenoj istoriografiji. Prvi put je učinjen napor da se tokom dvadeset vekova istorije čovečanstva prati privatni život. Studija o privatnom nije zamišljena samo kao kontrast zvaničnom i javnom; ona se ne može svesti ni na individualno, intimno ili tajno, već obuhvata i ujedinjuje kroz specifičan kadar posmatranja sve ove sfere življenja, pokrećući najrazličitije teme, poput studija o detinjstvu, životu porodice ili smrti. Kako sami autori Istorije privatnog života ističu, ova knjiga je jedna vrsta avanture, posebno za one za koje je istorija putovanje u drugo, neophodan putokaz da izađemo iz sebe samih, shvaćen kao još jedna od mogućnosti traganja za budučnošću. Polazeći od obala Sredozemlja u doba Rimskog carstva, ovo grandiozno istraživanje obuhvata istoriju Evrope i anglosaksonskog sveta sve do naših dana, posmatrajući unutrašnji svet muškaraca i žena, njihove misli, osećanja, njihova tela, stavove i navike, kodove prema kojima su se odnosili prema životu, njihove tragove i znakove, sastavljajući na taj način „privatne slike“. Najveća imena „nove istorije“, zajedno sa plejadom sjajnih mladih stručnjaka, kroz dva milenijuma istorije oslikali su ove kadrove „privatnog“, posmatrajući ih onako kako se pred nama pomaljaju iz prošlosti: ispisane na pergamentima, utisnute u kamenje, sačuvane kroz predmete svakodnevnog života, modu, snove, marginalne beleške na knjigama.

Opis proizvoda • VISOKA EFIKASNOST: Rowenta filteri su dizajnirani da pruže maksimalnu efikasnost, zadržavajući do 99,98% prašine. Uživaj u čistijem i zdravijem okruženju u svom domu • SPECIJALIZOVANI DIZAJN: Ovaj set filtera je namenjen specifično za Rowenta Silence Force Cyclonic 4A usisivače, osiguravajući savršeno pristajanje i optimalne performanse uređaja • DVOJNI FILTERI: Set uključuje perivi sundjerasti filter i visokoefikasni filter, koji zajedno rade na hvatanju sitnih čestica, bakterija i alergena, štiteći tvoje zdravlje • PERIVI FILTER: Sundjerasti filter iz seta može se lako oprati i ponovo koristiti, što doprinosi dugotrajnosti i smanjenju otpada, čineći ga ekološki prihvatljivim izborom • JEDNOSTAVNA ZAMENA: Zamena filtera je brza i jednostavna, omogućavajući ti da održavaš usisivač u optimalnom stanju bez dodatnog truda Rowenta ZR903701 Set Filtera za Usisivač je ključan dodatak za tvoj Rowenta Silence Force Cyclonic 4A usisivač. Ovaj set sadrži dva filtera: perivi sundjerasti filter koji štiti motor i visokoefikasni filter koji se nalazi na izlazu za vazduh, osiguravajući da čak i najsitnije čestice prašine budu uhvaćene. Zahvaljujući ovim filterima, tvoj dom će biti zaštićen od prašine i alergena, pružajući ti i tvojoj porodici zdravije životno okruženje. Perivi sundjerasti filter ne samo da štedi novac, već i pomaže u očuvanju okoline, jer se može koristiti više puta. Visokoefikasni filter garantuje da će vazduh koji izlazi iz usisivača biti čist, što je posebno važno za osobe koje pate od alergija. Zamena filtera je veoma važna za održavanje performansi usisivača i produžavanje njegovog veka trajanja. Redovnom zamenom filtera osiguravaš da tvoj usisivač radi kao nov. Set filtera Rowenta ZR903701 je idealan izbor za one koji traže kvalitet i efikasnost.

Opis proizvoda • VISOKA EFIKASNOST: Rowenta filteri su dizajnirani da pruže maksimalnu efikasnost, zadržavajući do 99,98% prašine. Uživaj u čistijem i zdravijem okruženju u svom domu • SPECIJALIZOVANI DIZAJN: Ovaj set filtera je namenjen specifično za Rowenta Silence Force Cyclonic 4A usisivače, osiguravajući savršeno pristajanje i optimalne performanse uređaja • DVOJNI FILTERI: Set uključuje perivi sundjerasti filter i visokoefikasni filter, koji zajedno rade na hvatanju sitnih čestica, bakterija i alergena, štiteći tvoje zdravlje • PERIVI FILTER: Sundjerasti filter iz seta može se lako oprati i ponovo koristiti, što doprinosi dugotrajnosti i smanjenju otpada, čineći ga ekološki prihvatljivim izborom • JEDNOSTAVNA ZAMENA: Zamena filtera je brza i jednostavna, omogućavajući ti da održavaš usisivač u optimalnom stanju bez dodatnog truda Rowenta ZR903701 Set Filtera za Usisivač je ključan dodatak za tvoj Rowenta Silence Force Cyclonic 4A usisivač. Ovaj set sadrži dva filtera: perivi sundjerasti filter koji štiti motor i visokoefikasni filter koji se nalazi na izlazu za vazduh, osiguravajući da čak i najsitnije čestice prašine budu uhvaćene. Zahvaljujući ovim filterima, tvoj dom će biti zaštićen od prašine i alergena, pružajući ti i tvojoj porodici zdravije životno okruženje. Perivi sundjerasti filter ne samo da štedi novac, već i pomaže u očuvanju okoline, jer se može koristiti više puta. Visokoefikasni filter garantuje da će vazduh koji izlazi iz usisivača biti čist, što je posebno važno za osobe koje pate od alergija. Zamena filtera je veoma važna za održavanje performansi usisivača i produžavanje njegovog veka trajanja. Redovnom zamenom filtera osiguravaš da tvoj usisivač radi kao nov. Set filtera Rowenta ZR903701 je idealan izbor za one koji traže kvalitet i efikasnost.

Postoje različiti načini na koje se može posmatrati ostvareno delo istaknutih pojedinaca. Svako od njih se može proučiti u svetlu vlastitog individualnog razvoja, istorijskih uticaja kojima je bio izložen, ili neopipljivih kolektivnih uticajua izraženih rečju Zeitgeist. Jungova pažnja je usmerena uglavnom na velike kulturne pokrete – naročito na alhemiju – koji su kompenzirali Zeitgeist ili su ponikli u njemu i na stvaralački duh koji je uveo pionirska tumačenja u raznolike oblasti kao što su medcina, psihoanaliza, orijentalne studije, likovna umetnost i književnost. Eseji o Paracelzusu, Frojdu, sinologu Rihardu Vilhelmu, Pikasu i Džojsovom Uliksu se pojavljuju zajedno u ilustraciji ove centralne teme; preostala dva eseja razmatraju književne proizvode nezavisno od strukture ličnosti i psihologije individualnog umetnika. Izvor naučne I umetničke kreativnosti u arhetipskim strukturama, a naročito u dinamici “arhetipa duha”, formiraju suštinski kontrapunkt temi koju predstavlja ova zbirka ogleda. Jung je veliki, ne zato što je lucidan, genijalan, što mu ne promiče dozlaboga ništa značajno, nego možda najviše zato što je anticipirao ovo naše duhovno stanje danas, mnoga naša duhovna interesovanja danas – a ovo važi i za budućnost. Tu je onda, na primer, zanimljivo sledeće: ako je srednjoveekovni fantasta, lekar i alhemičar Paracelzus najavio hemiju kao nauku i psihosomatske osnove mnogih bolesti, da li je u pravu i u vezi sa vlastitim fantastičnim teorijama, recimo, onom o astralnom poreklu, karakteru, suštini naših bića, pa prema tome i bolesti? Frojda Jung stavlja na skener: šta je u Frojdovom delu veliko, i gde su ograničenja i slabosti. A Pikaso? Ako svaki umetnik zaranja u kolektivno nesvesno – onda je Pikasov arlekin junak Hada, Nekija, onda je plavo kod Pikasa Tuat-plavo egipatskih grobnica i mastaba… Duh u čoveku, umetnosti I književnosti se pojavljuje kao deseti tom Izabranih dela K. G. Junga koja ATOS-DK u kontinuitetu objavljuje počev od sredine devedesetih godina prošlog veka. (U nemačkim, britanskim i američkim izdanjima Duh se najčešće pojavljuje kao petnaesta knjiga Izabranih dela). Čitaj dalje

DETALJNIJE Trilogija o nemogućoj ljubavi. Uzbudljiva saga o sudbini dve vojvođanske porodice u prelomnim godinama XX veka i priča o ljubavi koju vreme ne može izbrisati. Kazna za greh - Noć kada su došli svatovi U svom srcu sam ponela ravnicu, tu nepreglednu, napaćenu paorsku zemlju, veliko panonsko nebo i njegovu bistrinu, i tebe, malenu mrlju u beskraju... Nisi znao da sam putovala sa tobom i tvojim snovima i bez poziva, a ja nisam mogla znati da imam kartu u jednom pravcu. Sada znam, Mihajlo. Nisi ti kriv. Početkom XX veka u mirnoj vojvođanskoj ravnici na imanju grofa Ercega, u zabačenoj varošici u srcu Bačke, dogodiće se jedna od najneobičnijih ljubavnih priča na ovim prostorima. Tajna jedne mlade devojke zauvek će promeniti sudbinu dve porodice, vlastelinske i sirotinjske. Mihajlo i Emilija, grofov sin i kći kovača, odrastaju zajedno i s vremenom postaju najbolji prijatelji. Njihovo prijateljstvo prerasta u snažnu, silovitu i strastvenu ljubav suprotstavljenu društvenim normama i staleškim načelima. Posle mnogo godina zaogrnutih tajnama i lažima iza zidina grofovskog kaštela, jedna noć promeniće sve... Noć kada su došli svatovi je prva knjiga ambiciozne trilogije Kazna za greh, izuzetno emotivan roman prožet krhotinama ljudskog bola i slabosti, jalovim željama, lažima i neizrečenim tajnama. Jelena Bačić Alimpić nam suptilno pripoveda o davno prohujalom vremenu i zabranjenoj vezi dvoje mladih ljudi koji se bore za svoju ljubav. Kazna za greh – Knjiga uspomena Videla je njegove oči, tople i plave kao jasno letnje nebo, osetila dodire za kojima je čeznula i o njima maštala svih tih praznih, teških godina. Videla je i sebe, onakvu kakva je nekada bila, bosonogu, u noćnoj košulji, raščupane kose i rumenih devojačkih obraza. Mogla je da oseti meku, vlažnu travu pod nogama. Jasno je videla svoju majku, i osetila kako joj nežno ljubi čelo, njene ruke dok joj češljaju duge, zamršene uvojke i oca kako je brižno pita: „Jesi li srećna, Ema?“ Kao izuzetno talentovana učenica sa najboljim ocenama, Emilija po preporuci profesora Kostića dolazi na Bečki univerzitet. Njen mentor je jedan od vodećih intelektualaca naučne elite s početka tridesetih godina prošlog veka. Franc Nojbauer u svojoj višedecenijskoj karijeri konačno sreće studenta vrednog divljenja i odlučuje da mu Emilija postane asistent. Mlada žena koja se uspinje društvenom lestvicom živi svoj san. Istovremeno, na imanju Ercegovih, u srcu vojvođanske ravnice, živote njenih siromašnih roditelja i grofovske porodice prepliću nepredvidive niti sudbine. Kada nacisti preuzmu vlast u Beču, u godinama rata i nevolja, između Emilije i profesora Nojbauera razvija se čudan i jedinstven odnos dva jaka karaktera i briljantna uma: više od platonske ljubavi, a manje od telesne strasti. Knjiga uspomena Jelene Bačić Alimpić je drugi deo trilogije Kazna za greh, roman o sećanjima na valcere pored Dunava, o raspravama bečkog intelektualnog kruga, putovanjima austrijskim krajolicima i iskušenjima iz prošlosti. Oda životu koji pulsira uprkos Drugom svetskom ratu, i uspomenama na ljubav koju godine ne mogu izbrisati. Kazna za greh – Molitva za oproštaj Postoje životi koji nastanu i nestanu u trenu a da se ništa značajno i pomena vredno u njima ne zabeleži, kao što postoje trenuci koji vrede za čitav život zbog onog što se u njima dogodilo. Čestita, lepa i obrazovana Emilija Nojbauer posle mnogo godina borbe, učenja i odricanja konačno ostvaruje svoj san i postaje profesor na Univerzitetu u Beču. Njen mentor i suprug doktor Franc Nojbauer svim srcem je podržava, ali s vremenom gubi zdravlje, pa najpre njegovo slepilo, a zatim i psihički problemi zadaju velike muke svima oko njega. I dok imanje Ercegovih, pozornica Emilijine davne sreće i izvor večite tuge, tone u jad i propast, drage osobe u Beču i trenuci radosti obasjaće njenu dušu. Ipak, životna iskušenja ne posustaju. Posle bolnog pitanja materinstva, posle godina pristajanja da bude ono što joj srce nije, na pragu odluke da odabere sasvim drugačiji život, Emiliji će naposletku stići davno napisano pismo, a u njemu pretnja da će joj zaboravljena obećanja iz prošlosti zauvek promeniti budućnost. Kako najdraže zaštititi od počinjenog greha? Ko greh može oprostiti? I najzad – mladost jeste nepovratna, ali može li se ljubav vratiti? Molitva za oproštaj Jelene Bačić Alimpić veliko je finale trilogije Kazna za greh. Ovo je roman o prelomnim godinama, prećutkivanim istinama, lažima i grehovima. I ljubavi kao poslednjem utočištu. Format: 13x20x5 cm Broj strana: 712 Pismo: Latinica Povez: Kutija + mek Godina izdanja: 10. avgust 2016. ISBN: 978-86-521-2302-5

ČOVEK BEZ SVOJSTAVA 1 i 2 , Robert Muzil , Ethos i Beoknjiga Beograd 2007 , Ovaj roman kao i druga dela Roberta Muzila (1880-1942), odlikuje jezička virtuoznost i misaona strukturalnost, koja ovog pisca svrstava u sam vrh evropske književnosti, i koja, možda više nego ikad ranije, imaju veoma izražen uticaj na tokove svetske književnosti. Premda još nije dovoljno istraženo, književno delo ovog vrhunski i svestrano obrazovanog pisca uzdiže ga u sam vrh najelitnijih pisaca XX veka. Skeptični kao i Muzilov junak, sami i bez smisla, pitamo se postoji li uopšte država čije godišnjice slavimo. Pošto je kušao sa svakog drveta saznanja, od onog davnog biblijskog, do poslednjeg, nihilističkog, koje pupi u drugoj polovini devetnaestog veka, zlokobno se rascvetava i obeležava ceo dvadeseti vek i ulazi u dvadeset prvi, moglo bi se reći da je današnji čovek u sličnoj situaciji u kojoj se nalazio Ulrih, glavni junak romana Roberta Muzila (1880–1942) „Čovek bez svojstava”. Skalu užasa i velikih vrednosti koje je prošao za dva ili više milenijuma, koju neki doživljavaju kao čovekov stalni napredak u visine, a drugi kao permanentni pad i još veći pad u svetski kal, učinili su od najinteligentnije vrste na zemlji biće koje je sve manje zainteresovano za svet oko sebe, biće koje se ne opredeljuje (jer su se svi izbori pokazali kao promašeni), koje zaviruje u svoju nutrinu, pokušavajući na nađe kakav-takav izlaz. Tako smo, a da možda toga nismo ni svesni, postali sabraća Muzilovog junaka – postali smo ljudi bez svojstava, bez smisla za stvarnost u koju smo, sartrovski rečeno, bačeni bez svoje želje i bez svoje želje učestvujemo u nekim događajima koji nas se i ne tiču, simuliramo živa bića, a zapravo smo samo jedan Bodrijarov simulakrum. U tome se sastoji naš nazovinapredak – sami i bez smisla za život zavaravamo se pred konačnom istinom tako što, kao i Ulrih, pripremamo proslavu neke godišnjice, sumnjičavi i skeptični kao i Muzilov junak, pitajući se postoji li uopšte država čiju godišnjicu slavimo. U „Čoveku bez svojstava” ta nazovidržava jeste „Kakanija” (to jest k. u. k. monarhija, što će reći carska Austro-Ugarska u poslednjoj godini pred početak Prvog svetskog rata). I, dok ceo svet zna da se „Kakanija” (kakvog li nenadmašnog Muzilovog cinizma!) raspada, Ulrihu nepoznata država, iako u njoj živi, paradira i priprema se za prvu veliku svetsku klanicu. U toj „sablasno-nestvarnoj” atmosferi, Ulrih, kao sekretar odbora za proslavu jednog važnog jubileja kakanijske monarhije, biva uvučen u društvo ljudi kojima ne pripada, koje ne razume i, povrh svega, nema nikakve sličnosti s njima, ni ideološke ni intelektualne. Nesvesni raspada koji se, zapravo, već događa, iako rat još nije ni počeo, okupljeno društvo beskrajno i jalovo razmatra program velike proslave, ne shvatajući da im stvarnost već kuca u glavu. Iako ga je Muzil nazvao „čovekom bez svojstava”, Ulrih je zapravo jedini koji vidi tu užasnu jalovost koja najavljuje raspad dojučerašnje moćne države po svim šavovima; iako sumnja u „stvarnost zbilje”, on je jedini koji tu zbilju oseća, pa makar to bilo samo snatrenje nekog smislenijeg života, i na kraju (kakvog li obrta?), on, „čovek bez svojstava”, jedini je ljudsko biće koje sve to vidi i oseća. Muzil se dugo pripremao za pisanje svog glavnog nedovršenog dela. Prva sveska romana objavljena je 1930. godine, druga tri godine kasnije, a treća (nedovršena) posle njegove smrti, 1943. godine. Prva sveska ovog obimnog romana obuhvata građu cele prve knjige, podeljena u dva dela koja je pisac nazvao: „Kao neki uvod” i „Uvek jedno te isto”. Velika svetska ekonomska kriza tridesetih godina nije omela Muzila da za tri godine štampa drugu svesku. Da bi obezbedio sredstva za život on, inženjer mašinstva i doktor filozofije (doktorirao na Ernstu Mahu), dakle čovek različitih i izuzetnih sposobnosti, počinje da se bavi i nekim „sitnijim” stvarima – piše eseje za novine i odlazi u Berlin da bi radio kao pozorišni kritičar. Baš kad su nacisti došli na vlast, Muzil zbog svoje savesti napušta Nemačku i ponovo se vraća u Beč, gde mu 1933. godine izlazi druga sveska „Čoveka bez svojstava”. Ubrzo, pošto je nacističko ludilo doživelo neviđene razmere, a njegova jalova „Kakanija” postala deo Trećeg rajha, Muzil kao i većina bečkih intelektualaca dobrovoljno ili prinudno odlazi u izgnanstvo. Muzil to čini dobrovoljno, uostalom kao i mnogi nemački pisci (Tomas Man, Herman Hese), nastavljajući da stvara u neutralnoj Švajcarskoj i, naravno, da zajedno leče svoju savest zbog moralnih grozota koje je jedan austrijski, dakle kakanijski, kaplar sprovodio nad narodom koji je iznedrio Kanta, Hegela, Getea, Šilera, Baha... Na svoju sreću, ili možda nesreću, Muzil nije doživeo kraj rata, niti objavljivanje treće sveske svog „Čoveka bez svojstava”. Nezavršen, pojavio se 1943. u Švajcarskoj, godinu dana posle njegove prerane smrti, verovatno i kao posledica bede i zaborava u kojima je živeo. Tek su njegova literarna sabraća, pre svih Tomas Man, posle rata obnovili sećanje na njega, podsetivši one stare, zaboravne i jalove kakanijske, kao i nove generacije da je Muzilov roman jedan od najvećih romana dvadesetog veka. Ironija i nenadmašna psihologija, protkana čitavim esejističko-filozofskim pasažima, protkana Muzilovim samosvojnim jezičkim obrtima, dugo su za savremenike bile nerazumljive. Današnje generacije obrazovanih čitalaca pronašle su u Muzilovom romanu dah vremena u kojem živimo, onaj trenutak kad si sam i kad te ne razumeju jer nisi svrstan ni u kakve redove, civilne ili vojničke, bili oni kakanijski, nacistički, staljinistički, globalistički ili čak demokratski! Onaj ko može da proživi život izvan svih dogmi i društveno poželjnih pravila – zaslužuje u najboljem značenju naziv „čoveka bez svojstava”. POTPUNO NOVO , 2 knjige , tvrd povez, format 15,5 x 21 cm , ćirilica, 609 + 882 strane

Bombay Sapphire Gin smatra se jednim od najpopularnijih premium džinova u svetu. I to sa razlogom! Svojim mirisom, ukusom i sastavom idealan je sastojak mnogih koktela. Sem toga, dostupan je i sa vrlo prihvatljivom cenom, te je kao takav privlačan ne samo ljubiteljima džina i koktela, već i svima koji žele da probaju nešto novo, drugačije i osvežavajuće u svetu osvežavajućih letnjih napitaka. Bombay Sapphire Gin proizvodi se od 10 različitih vrsta biljaka. Samo ime Bombay Sapphire Gin datira iz vremena popularnosti džina tokom Britanskog rata u Indiji. Nastao je kao poseban brend sa željom da se odvoji od ostalih londonskih suvih džinova. Prvi put je na tržištu predstavljen 1987. godine. Njegov nastanak inspirisan je receptom iz 1761. kada je momak po imenu Thomas Dakin stvorio „Warrington Gin“. Pedesetih godina prošlog veka Alain Subin obnovio je pomenuti proizvod, ali pod imenom „Bombay Dry“ koji je dostupan i danas, mada ni približno popularan koliko Bombay Sapphire Gin. Današnju slavu ovaj popularni džin duguje momku po imenu Michel Roux koji ga je osamdesetih godina prošlog veka vratio na tržište kao premium džin. Lepota Bombay Sapphire Gina ogleda se upravo u njegovom ukusu. Sastav bilja od kog nastaje odlično je izbalansiran, što mu daje uravnoteženost i hrskavost. Sastojci potiču sa raznih podneblja i uključuju italijanske bobice kleke i koren irisa, španski badem i limun, rajska zrna iz zapadne Africe, kineski sladić i koru kajsije, angeliku iz Saksonije, marokanski korijander i biber (cubeb) sa Jave. Rajska zrna iz Afrike slična su kardamomu, dok je biber iz Indonezije, i upravo ta dva sastojka daju ovom džinu gotovo paprenu ljutinu i oštru vrelinu. Nasuprot drugim džinovima, Bombay Sapphir Gin u procesu proizvodnje koristi neobičnu metodu destilacije koja se naziva infuzija pare. Sam proces se sprovodi u „Carterhead“ kazanu, koji umesto da uvodi biljke u sam proces destilacije sa osnovnim alkoholom, on zapravo ispušta paru koja prolazi kroz perforirane bakarne korpe u kojima se biljke nalaze i na taj način prikuplja njihove arome. U ovom procesu prvo se destiluje sam alkohol, pa mu se tek onda dodaju egzotični sastojci bilja i na kraju voda kako bi se odredio procenat alkohola. Većina industrijski proizvedenih džinova praktično su „multi-shoot“ (višestruki) džinovi koji nastaju u nekoliko neprekidnih ciklusa tako što generišu koncentrovani alkohol, kojem se kasnije dodaje neutralni alkohol i voda kako bi se pripremili za flaširanje. Bombay Sapphire Gin predstavlja novinu na tržištu džinova jer ga piju uglavnom mlađi ljudi. Njegovoj popularnosti doprinelo je i to što je on sastojak mnogobrojnih koktela od kojih su mnogi dobili nagrade na internacionalnim takmičenjima.Takođe, njegovom imidžu je u mnogome doprineo izuzetan dizajn i primamljiv izgled. Prepoznatljiv je po plavoj boci na kojoj se nalazi etiketa sa likom kraljice Viktorije, te kao takav predstavlja umetničko delo u kome se uživa svim čulima. Sam brend danas imao je više vlasnika, ali se od 2014. godine proizvodi u svojoj sopstvenoj destileriji u mestu Laverstoke Mill. Doprinos infuzije pare vidljiv je već pri prvom susretu. Na nosu možete osetiti lagane i sveže note zrelih citrusa, dodir kleke i mirisne arome začina. U tragovima malo korijandera i zemljanih nota, koje zajedno sa klekom daju punoću mirisu kojem teško možete odoleti. Na nepcima dominira gladak ukus, sa izraženim biljnim notama koje se lagano mešaju sa dodirom kleke. Nadovezuju se suptilne note slatkog badema i angelike, sa mekom toplinom bibera i ukusom bilja koje se oseća u pozadini. Završnica je smela, citrusna, sa aromom smreke, bibera i korijandera, ali zadržava oštrinu alkohola. Destilerija: Bombay Sapphire Brend: Bombay Sapphire Gin Stil: London Dry Gin Alkohol: 40% Additional Information Zemlja porekla Engleska Destilerija Bombay Sapphire Zapremina 0.70l % alkohola 40% Uvoznik Rauch doo decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product

Bombay Sapphire Gin smatra se jednim od najpopularnijih premium džinova u svetu. I to sa razlogom! Svojim mirisom, ukusom i sastavom idealan je sastojak mnogih koktela. Sem toga, dostupan je i sa vrlo prihvatljivom cenom, te je kao takav privlačan ne samo ljubiteljima džina i koktela, već i svima koji žele da probaju nešto novo, drugačije i osvežavajuće u svetu osvežavajućih letnjih napitaka. Bombay Sapphire Gin proizvodi se od 10 različitih vrsta biljaka. Samo ime Bombay Sapphire Gin datira iz vremena popularnosti džina tokom Britanskog rata u Indiji. Nastao je kao poseban brend sa željom da se odvoji od ostalih londonskih suvih džinova. Prvi put je na tržištu predstavljen 1987. godine. Njegov nastanak inspirisan je receptom iz 1761. kada je momak po imenu Thomas Dakin stvorio „Warrington Gin“. Pedesetih godina prošlog veka Alain Subin obnovio je pomenuti proizvod, ali pod imenom „Bombay Dry“ koji je dostupan i danas, mada ni približno popularan koliko Bombay Sapphire Gin. Današnju slavu ovaj popularni džin duguje momku po imenu Michel Roux koji ga je osamdesetih godina prošlog veka vratio na tržište kao premium džin. Lepota Bombay Sapphire Gina ogleda se upravo u njegovom ukusu. Sastav bilja od kog nastaje odlično je izbalansiran, što mu daje uravnoteženost i hrskavost. Sastojci potiču sa raznih podneblja i uključuju italijanske bobice kleke i koren irisa, španski badem i limun, rajska zrna iz zapadne Africe, kineski sladić i koru kajsije, angeliku iz Saksonije, marokanski korijander i biber (cubeb) sa Jave. Rajska zrna iz Afrike slična su kardamomu, dok je biber iz Indonezije, i upravo ta dva sastojka daju ovom džinu gotovo paprenu ljutinu i oštru vrelinu. Nasuprot drugim džinovima, Bombay Sapphir Gin u procesu proizvodnje koristi neobičnu metodu destilacije koja se naziva infuzija pare. Sam proces se sprovodi u „Carterhead“ kazanu, koji umesto da uvodi biljke u sam proces destilacije sa osnovnim alkoholom, on zapravo ispušta paru koja prolazi kroz perforirane bakarne korpe u kojima se biljke nalaze i na taj način prikuplja njihove arome. U ovom procesu prvo se destiluje sam alkohol, pa mu se tek onda dodaju egzotični sastojci bilja i na kraju voda kako bi se odredio procenat alkohola. Većina industrijski proizvedenih džinova praktično su „multi-shoot“ (višestruki) džinovi koji nastaju u nekoliko neprekidnih ciklusa tako što generišu koncentrovani alkohol, kojem se kasnije dodaje neutralni alkohol i voda kako bi se pripremili za flaširanje. Bombay Sapphire Gin predstavlja novinu na tržištu džinova jer ga piju uglavnom mlađi ljudi. Njegovoj popularnosti doprinelo je i to što je on sastojak mnogobrojnih koktela od kojih su mnogi dobili nagrade na internacionalnim takmičenjima.Takođe, njegovom imidžu je u mnogome doprineo izuzetan dizajn i primamljiv izgled. Prepoznatljiv je po plavoj boci na kojoj se nalazi etiketa sa likom kraljice Viktorije, te kao takav predstavlja umetničko delo u kome se uživa svim čulima. Sam brend danas imao je više vlasnika, ali se od 2014. godine proizvodi u svojoj sopstvenoj destileriji u mestu Laverstoke Mill. Doprinos infuzije pare vidljiv je već pri prvom susretu. Na nosu možete osetiti lagane i sveže note zrelih citrusa, dodir kleke i mirisne arome začina. U tragovima malo korijandera i zemljanih nota, koje zajedno sa klekom daju punoću mirisu kojem teško možete odoleti. Na nepcima dominira gladak ukus, sa izraženim biljnim notama koje se lagano mešaju sa dodirom kleke. Nadovezuju se suptilne note slatkog badema i angelike, sa mekom toplinom bibera i ukusom bilja koje se oseća u pozadini. Završnica je smela, citrusna, sa aromom smreke, bibera i korijandera, ali zadržava oštrinu alkohola. Destilerija: Bombay Sapphire Brend: Bombay Sapphire Gin Stil: London Dry Gin Alkohol: 40% Additional Information Zemlja porekla Engleska Destilerija Bombay Sapphire Zapremina 0.70l % alkohola 40% Uvoznik Rauch doo decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product

PS3 Call Of Duty - Black Ops 3 Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 06.11.2015. High-tech bojištima 2065 godine dominiraju kibernetski implanti, ali tvoje najjače oružje je i dalje vojnik pored tebe. CoD BO3 je explozivan shooter koji savšeno čuva split-second, hair-trigger pucnjavu svojih predhodnika. Novina ovog nastavka je da je svaki aspekat igre - od tehno kampanje do Zombie moda podešen upravo za co-op igru. Lepo je imati fensi nišan ili dodatak na pušci, ali na kraju krajeva, tvoj saborac je taj koji će te izvući iz vatre. Timski Black Ops 3 je jedna od najzanimljivijih i najboljih pucačina. Postaraj se da ti neko uvek čuva ledja! Activision je uspostavio odličnu dinamiku za razvoj Call of Duty igara, naslova iz njihove udarne franšize. Tri tima se smenjuju svake godine sa svojim CoD naslovom, pa je tako sada došao red na Treyarch, koji je na novom naslovu iz Black Ops franšize koja je njima pripala, vredno radio poslednje tri godine. I dok su prethodna dva CoD-a, Ghosts i Advanced Warfare, bila na papiru pokušaj inovacija a u praksi dva prilično standardna godišnja CoD-a (uz izuzetak kampanje iz Advanced Warfare) Black Ops III se drži proverene formule. Treyarch je odradio upravo ono što se od njih i očekivalo, a to je ovoga puta čini nam se i bila dobra odluka. Black Ops III se prema očekivanjima može posmatrati kao tri zasebne celine – single player kampanja (koja ovoga puta i ne mora biti baš skroz single), zombie mod i naravno multiplayer. Svaki od njih, iako suštinski sličan prethodnicima, ima ponešto novo vredno pažnje. Pa krenimo redom. Sinleplayer kampanja Call of Duty igrama nikada nije bila najjači adut. Međutim svedoci smo da Activision i CoD developeri očigledno sve više i više pažnje posvećuju ovom aspektu, sa rezultatima koji vrlo variraju. Ovoga puta je pred nama kampanja sačinjena od 11 misija. Po prvi put za CoD serijal na početku ste u prilici da birate muškog ili ženskog lika koga ćete voditi u kampanji. Ono što je još veća novina – kampanju ovoga puta možete igrati zajedno sa još 3 igrača. Prilično dobar dodatak, bez obzira na to što prisustvo dodatnih igrača koje kontrolišu ljudi u kampanji, neke njene delove učine značajno lakšim nego kada igrate solo. Vaši saborci su inače jednostavno pridodati gameplay sekcijama i neće imati nikakav uticaj na priču, što iako smo već puno puta videli u drugim igrama, i dalje nam je u pojedinim momentima vrlo smešno. Kada je u pitanju sama priča, igra je smeštena 40 godina nakon dešavanja iz Black Ops II, u 2065-u. Zemlja je u budućnosti, po Black Ops predviđanjima, prilično problematično mesto, pa očekujte standardno klišeiziranu priču prepunu teških odluka koje super vojnici donese u trenutku, robota, zlih AI-a, ljudske rase pred velikim odlukama i sličnim stvarima. Priča definitivno nije nešto što ćete upamtiti, ali verujemo da to niste ni očekivali. Sa druge strane, pošto je igra smeštena u budućnost, sada su tu i za video igre već standardne gameplay mogućnosti koje vam daju priliku da trčite po zidovima, koristite jetpack, omogućuju supermoći koje vam pruža telo koje je polu mašina i slično. Ovi moderni elementi su lepo osvežili gameplay, pa je prolaz kroz kampanju sada znatno prijatnije iskustvo, iako se osnovna struktura i dalje može definisati i kao – ti si ovde na tački A, idi do tačke B, usput eliminiši sve što puca na tebe. Vremenom sekcije kampanje počinju i previše da liče jedne na drugu, a varijetet neprijatelja definitivno nije nešto čime igra može da se pohvali (naročito iritantno deluju generički roboti koje dok pogađate, imate osećaj kao da samo pucate u blago pokretne hitbox-ove koji vam ne daju nikakav feedback). Zombie co-op mod se ovoga puta odvija u 40-im godinama prošlog veka. Tu su četiri prilično raznovrsan lika kojima glasove pozajmljuju poznati glumci (Jeff Goldblum, Heather Graham, Neal McDonough i Ron Perlman). Postavka je standardna, na vama je da se odbranite od talasa zombie neprijatelja a sam mod ume da bude i prilično težak u zavisnosti kako sarađujete kao tim. Kao svojevrsni cross između zombie moda i kampanje bi istakli i Nightmare mode koji se otvara kada jednom pređete kampanju i u okviru koga su zombiji ubačeni na lokalitete iz standardne kampanje. Bilo kako bilo, u svakom slučaju vam neće ponestati na koga da pucate u novom CoD-u, a kampanja i Zombie mod iako vremenom postanu repetativni, mogu da budu zabava za par gameplay sesija od po par sati. Multiplayer je uvek suštinski element jedne Call of Duty igre. Tako je i ovoga puta, a Treyarch je dovoljno začinio poznatu formulu da ona ovoga puta deluje svežije nego proteklih par godina. Najznačajnija promena koju ćete odmah primetiti je to da sada na raspolaganju imate 9 specijalnih klasa vojnika od kojih svaki nosi svoje unikatne mogućnosti. Ono što vam svaki od njih omogućuje je da pored standardnog izbora oružja, izaberete i posebnu mogućnost koju nosi ta klasa ili posebno oružje. Morate izabrati jedno od ova dva, a čitav sistem u multiplayer donosi potpuno novu dinamiku, pa nikada nećete biti sto posto sigurni šta možete očekivati od vaših protivnika. Velika agilnost pri kretanju je takođe vrlo značajan dodatak koji u mnogome menja način na koji se odigravaju multiplayer partije. Boost koji možete koristiti pri skakanju ili mogućnost trčanja po zidovima, iako ne predstavljaju ništa što već nismo videli u drugim shooterima, sada i u CoD donose potpuno novi nivo taktiziranja i veštine. Igrači koji u CoD multiplayeru godišnje provedu po stotinu i više sati će čini nam se u Black Ops III imati više materijala nego ikada da se iznova i iznova vraćaju online napucavanju. Sama činjenica da ovoga puta na raspolaganju imate devet unikatnih klasa, svaka sa svojim prednostima i manama i mogućnošću levelovanja, dovoljna je da prilično dugo drži pažnju onima koji od igre hoće da izvuku što više sati gameplaya. Call of Duty Black Ops III je upravo ono što bi i očekivali od nove CoD igre. Glavni noviteti bi mogli da se pripišu gameplay mogućnostima koje sa sobom nosi setting igre u budućnosti. Međutim ono što je jako važno je to da iako ne previše (zapravo ni malo) inovativna, igra u okviru onoga što nudi daje vrlo ispeglano CoD iskustvo koje je ovaj serijal i učinilo najvećim u industriji zabave sve ukupno. Verujemo da je ovo i bio cilj developerima, ne izmišljati toplu vodu, već ono što je proslavilo serijal, odraditi na što bolji način. Rekli bismo da su ove godine u tome i uspeli. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

Pohod na mjesec Branko Ćopić POSVETA AUTORA (Hašani, Bosanska krajina, 1. januar 1915 — Beograd, 26. mart 1984) bio je srpski i jugoslovenski književnik. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, nižu gimnaziju u Bihaću, a učiteljsku školu pohađao je u Banjoj Luci, Delnicama i Sarajevu, te je završio u Karlovcu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1940. godine na grupi za pedagogiju.[1] Prvu priču objavio je 1928. godine, a prvu pripovetku 1936. Njegova dela su, između ostalih, prevođena na engleski, nemački, francuski i ruski jezik. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Izvršio je samoubistvo skokom sa Mosta bratstva i jedinstva.[2]Branko ĆopićBranko ĆopićDatum rođenja1. januar 1915.Mesto rođenjaHašani, Bosanska krajinaAustrougarskaDatum smrti26. mart 1984. (69 god.)Mesto smrtiBeogradSFRJSuprugadr Bogdanka Ilić-ĆopićProfesijaknjiževnikUčešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borbaPotpisOdlikovanjaU Ćopićevim delima dominiraju teme iz života ljudi iz Bosanske krajine i Narodnooslobodilačkog rata.BiografijaUrediBranko Ćopić, bista u Herceg NovomBranko Ćopić rođen je 1. januara 1915. godine u selu Hašanima pod planinom Grmečom.[3] U isto vreme, njegov otac Vid, kao vojnik austrougarske armije, borio se negde na frontu u Karpatima, a njegov stric Nidžo, srpski dobrovoljac, borio se u srpskoj vojsci protiv Austrougarske. Kad mu je bilo četiri godine, umro mu je otac. Ćopić je, zajedno sa mlađim bratom i sestrom, ostao da živi pored majke Soje, dede Radeta i strica Nidže.Prva pročitana knjiga bila mu je „Migel Servantes“ koju je, negde u trećem razredu, kupio od učiteljice. U toj knjizi bio je opisan život slavnog španskog pisca Servantesa, skupa sa nekoliko odlomaka iz njegovog romana „Don Kihot“. Sledeće pročitane knjige bile su „Doživljaji jednog vuka“, pa „Doživljaji jedne kornjače“.[4]Branko Ćopić, Mira Alečković i Aco Šopov u partizanima (1944).Prvo štampano delo objavio je sa četrnaest godina u omladinskom časopisu „Venac“ 1928. godine. Ćopić je pohađao učiteljsku školu u Banjoj Luci i Sarajevu, a završio u Karlovcu, a Filozofski fakultet u Beogradu. Već kao student afirmisao se kao darovit pisac i skrenuo na sebe pažnju književne kritike, između ostalog pišući u „Politici”, gde mu je urednik Živko Milićević u književnom dodatku objavio tek šestu poslatu pripovetku – „Smrtno ruvo Soje Čubrilove” ( (Politika, 8. 5. 1936). „Taj datum sam zapamtio za čitav život”, ispovedao se docnije. „Imao sam dvadeset jednu godinu… Zaredao ja onda da objavljujem priče u ’Politici’, mjesečno po dvije, čak i tri… ”.[5]1939. godine je dobio novoustanovljenu nagradu „Milan Rakić”.[6] U martu 1941. je dobio nagradu za delo "Borci i begunci".[7] Uoči Drugog svetskog rata nalazio se u đačkom bataljonu u Mariboru. U danima Aprilskog rata on je, sa grupom svojih drugova, pokušao da pruži otpor neprijatelju kod Mrkonjić Grada. Posle toga je otišao u svoj rodni kraj, a sa početkom ustanka, stupio je u redove ustanika i među njima ostao tokom cele narodnooslobodilačke borbe. Sve vreme rata bio je ratni dopisnik zajedno s nerazdvojnim prijateljem i kumom, književnikom Skenderom Kulenovićem.Posle rata jedan je od osnivača dečjeg lista Pionir i njegov urednik, a potom je počeo profesionalno da se bavi književnošću.[8] Smatra se jednim od najvećih dečjih pisaca rođenih na jugoslovenskim prostorima.Dela su mu prevođena na ruski, engleski, francuski, nemački, ukrajinski, poljski, češki, bugarski, rumunski, slovenački i mađarski jezik. Bio je član SANU i ANUBiH.Celi radni i životni vek nakon Drugog svetskog rata Branko Ćopić je proveo u Beogradu, ali je često putovao po Jugoslaviji i drugim evropskim državama.Za književni rad dobio je, među ostalim, Nagradu AVNOJ-a i Njegoševu nagradu (obe 1972). Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih visokih odlikovanja.Svoj stan u Beogradu, ulica kralja Milana 23, u kom je živeo od 1972. do smrti, poklonio je SANU.[9]Puriša Đorđević je 2015. godine režirao dokumentarni film „Mala moja iz Bosanske Krupe“ posvećen Branku Ćopiću.[10]Svake godine se održava simpozijum o Branku Ćopiću, 2019. je bio u Beču.[11]Književni opusUrediNjegova prozna dela prožeta su lirikom i živopisnim realističkim slikanjem seoskog života, poznavanjem života i mentaliteta ljudi sa sela, vedrinom i živošću duha. Kreirao je mnoštvo upečatljivih i živopisnih likova i događaja nadahnutom pripovedačkom tehnikom koristeći svež, sočan i slikovit jezik pri čemu je inspiraciju nalazio u svom podgrmečkom zavičaju. Ćopića su doratnim pripovetkama najviše zanimali siromašni seljaci, sanjari i prosjaci, deca, skitnice i nadničari, i on je o svima njima pričao sa brižnim, zaštitničkim razumevanjem. U lirski intoniranim ratnim pripovetkama Ćopić je nadahnuto opisivao herojske podvige, mučeništvo i samopregor svojih junaka.Početkom 1950ih godina Ćopić je počeo da piše i satirične priče u kojima je oštro kritikovao ružne pojave u tadašnjici. Jedna od takvih priča bila je i „Jeretička priča“ objavljena u „Ježu“ koja je pokrenula lavinu osuda sa vrha partije i vlasti, a u hajci na pisca učestvovao je i Broz koji je rekao da on lično takvu satiru neće dozvoliti, ali da pisac neće biti ni uhapšen.[12] Književni istoričar Ratko Peković napisao je knjigu „Sudanije Branku Ćopiću“ u kojoj je detaljno opisana cela hajka na pisca.Sa uspehom se ogledao i u pisanju romana iako su prirodi njegovog književnog talenta više odgovarale kraće forme — pripovetke i novele. Romani „Prolom“ i „Gluvi barut“ slikaju učešće seljaka Bosanske Krajine u ustanku, a „Ne tuguj bronzana stražo“ prilagođavanje tih istih seljaka, sada kolonista, novim uslovima života u Vojvodini.Glavnina Ćopićevog proznog opusa humoristički je intonirana, a humor nalazi u prirodi i mentalitetu njegovih junaka koji i u najtežim životnim trenucima znaju da sačuvaju vedrinu i da se nasmeju čak i vlastitoj nevolji. Sem toga, Ćopić je od onih pisaca koji su svoj posmatrački talenat naročito iskazivali kroz otkrivanje sitnih ljudskih mana i nedostataka.Iako je Ćopić bio pisac epske širine i zamaha sa urođenim pripovedačkim i humorističkim darom, u njegovim delima vidljiva je i jedna lirska žica koja se nije pokazivala samo u opisima bosanskih pejzaža već i u portretisanju ljudskih likova koji su mu bili bliski i dragi. Ta Ćopićeva poetska žica naročito je vidljiva u njegovoj ratnoj lirici, pre svega u zbirci „Ognjeno rađanje domovine“.Branko Ćopić je cenjen i kao dečji pisac, prvenstveno zahvaljujući živoj mašti i daru za spretno uobličavanje svojih posmatranja, ali i nesumnjivom humorističkom talentu. Napisao je preko trideset knjiga za decu, među kojima su i dva romana.DelaUrediGrob Branka Ćopića u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom grobljuZbirke pripovedakaUrediPod Grmečom (1938),Borci i bjegunci (1939),[13]Planinci (1940),Rosa na bajonetima (1946),Sveti magarac (1946),Surova škola (1948),Ljudi s repom (1949),Odabrane ratne pripovetke (1950),Izabrane humorističke priče (1952),Ljubav i smrt (1953),Dragi likovi (1953),Doživljaji Nikoletine Bursaća (1955),Dječak prati zmaja (1956),Gorki med (1959),Bašta sljezove boje (1970);Vasilisa i monah (1975);Skiti jure zeca (1977)

Sergej Jesenjin Komplet 1 - 5Tvrdi povez sa zaštitnim omotomOmoti zacepani ,samo knjige u dobrom stanjuСергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.Познате песмеБреза (1913)Јесен (1914)Песма о керуши (1915)Мангуп (1919)Исповест мангупа (1920)Ја сам последњи песник села (1920)Молитва за умрле (1920)Не жалим, не зовем, не плачем (1921)Пугачов (1921)Писмо мајци (1924)Кафанска Москва (1924)Ко сам, шта сам? (1925)Ана Сњегина (1925)Снежно поље (1925)Црни човек (1925)Качаловљевом псу (1925)До виђења, друже, до виђења (1925)Ти ме не волиш (1925)ПубликацијеЗа живота1916:С. А. Јесењин, Радуница. — Петроград: Издавач М. В. Аверјанов1918:С. А. Јесењин, Исус-младенац. — ПетроградС. А. Јесењин, Плаветнило. — МоскваС. А. Јесењин, Радуница. — друго издање — МоскваС. А. Јесењин, Сеоски часослов. — МоскваС. А. Јесењин, Преображење. — Москва1920:С. А. Јесењин, Плаветнило. — друго издање — МоскваС. А. Јесењин, Кључеви Марије. — МоскваС. А. Јесењин, Русејањ. - Москва: АљционаС. А. Јесењин, Трерјадница. - Москва: ЗлакС. А. Јесењин, Триптих. Поеме. — Берлин: СкифыС. А. Јесењин, Россия и Инония. — Берлин: Скифы1921:С. А. Јесењин, Исповест хулигана. — МоскваС. А. Јесењин, Ражани коњи. - Москва: АљционаС. А. Јесењин, Преображење. — друго издање — Москва: ИмажинистиС. А. Јесењин, Трерјадница. — друго издање — Москва: ИмажинистиС. А. Јесењин, Радуница. — 3-е изд. — Москва: ИмажинистиС. А. Јесењин, Пугачов. — Москва: Имажинисти1922:С. А. Јесењин, Аутобиографија // Савремено обозрение: Часопис новог типа (Књижевност — уметност — живот). — Петроград: Издавач «Ars». (Прва публикација аутобиографије Сергеја Јесењина у Русији за живота).С. А. Јесењин, Пугачов. — друго издање — Петроград: ЕљзевирС. А. Јесењин, Пугачов. — треће издање — Берлин: Руско универзално издаваштвоС. А. Јесењин, Изабрана дела. — Москва: ГосиздатС. А. Јесењин, Сабране песме и поеме. - Москва — Том 1. — БерлинS. Esenin, Confession d’un voyou. — Paris (превод на француски: Франц Еленс и Марија Милославска)1923:С. А. Јесењин, Песме кавгаџије. — Берлин: Издавач И. Т. Благов.Године 1924,С. А. Јесењин, Кафанска Москва. — Л., 1924. — 44 с.С. А. Јесењин, Песме (1920—24). — Москва: КругС. А. Јесењин, Русија совјетска. — Баку: Бакински радник1925:С. А. Јесењин, Земља совјетска. — Тифлис: Совјетски КавказС. А. Јесењин, Песма о великом походу. — Москва: ГосиздатС. А. Јесењин, О Русији и револуцији. — Москва: Современная РоссияС. А. Јесењин, Брезин циц. — Москва: Госиздат, 1925. — 100 с.С. А. Јесењин, Изабране песме. — Москва: Огонек, 1925. — 44 с.С. А. Јесењин, Персидски мотиви. — Москва: Современная РоссияМеђународнеС. А. Јесењин, Ана Сњегина. Поема / Издање на 12 језика (руски, енглески, српски, бугарски, мађарски, италијански, немачки, румунски, словеначки, словачки, хрватски, чешки). — Москва: Центар књиге ВГБИЛ, М. И. Рудомино, 2010Други о песникуН. Виноградска, Како је живео Јесењин. — Л.: Огонек, 1926. — 36 с.Н. Бухарин, Зле забелешке. — Москва, ГИЗ, 1927. — 20 с.А. Маријенхоф, Роман без лажи. - Л.: 1928.В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 1. (1895—1920). — Москва: Сов. Россия, 1969.В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 2. (1921—1925). — Москва: Сов. Россия, 1970.Јесењин и савременост. Зборник. — Москва: Современник, 1975. — 406 с.П. Епифанов Двобој при месечевој светлости. Још једном о духовном свету поезије Сергеја Јесењина // Крила голубова : Алманах. — 2007. — № 1. — С. 50—79.О. Лекманов, М. Свердлов, Сергеј Јесењин: Биографија. — Москва: Астрељ, Corpus. 2011. ISBN 978-5-271-34953-9.А. М. Марченко, Јесењин: Пут и беспуће. — Москва: Астрељ, 2012.Сергеј Александрович Јесењин / Саставио С. Куњајев. Москва: Русскiй Мiръ, Жизнь и мысль,10/3