Opis proizvoda Od dobitnika nobelove nagrade.Uspon i pad Trećeg rajha iz perspektive žrtve, svedoka i krivca.U malograđanskoj sredini grada Gdanjska dvadesetih godina prošlog veka dva dečaka, polu-Jevrejin Edi Amzel i arijevac Valter Matern, postaju pobratimi ritualnim mešanjem krvi. Njihove dečačke podvige prati verna keruša Zenta, koja će ošteniti Harasa, budućeg oca ovčara Princa, Firerovog ljubimca. Godine odmiču, prijateljstvo mladića i dalje je snažno i iskreno, a onda na vlast dolaze nacisti. Amzel je talentovani umetnik koji stvarnost komentariše stvarajući strašila po liku ljudskom. Napadaju ga devetorica mladih pripadnika SA i izbijaju mu zube. Jedan od njih je – Matern. Pseće godine su sada u punom zamahu: marširaju pravo u rat. Na sceni se ne menjaju igrači sve dok Princ konačno ne napusti svog gospodara – jer i psu može biti dosta svega. U posleratnim godinama i Maternu je svega dosta. Zajedno sa Princom on kreće u potragu za počiniocima nacističkih zlodela i svojim izgubljenim pobratimom Amzelom. Matern je nevin, on je antifašista, drugi su ti koji su krivi iako ih je talas prosperiteta Zapadne Nemačke naizgled oprao.„„Pseće godine su književno delo koje se ističe po izuzetnoj snazi jezičkog izraza to je oluja ideja i provokacija, antologija savršeno napisanih kratkih priča, poetskih odlomaka i satiričnih majstorija to je istovremeno i umetnički roman i bajka i zavičajna priča i istorijska freska.““ Der Spiegel Vidi još informacija

O knjizi: Dobitnik Nobelove nagrade. Uspon i pad Trećeg rajha iz perspektive žrtve, svedoka i krivca. U malograđanskoj sredini grada Gdanjska dvadesetih godina prošlog veka dva dečaka, polu-Jevrejin Edi Amzel i arijevac Valter Matern, postaju pobratimi ritualnim mešanjem krvi. Njihove dečačke podvige prati verna keruša Zenta, koja će ošteniti Harasa, budućeg oca ovčara Princa, Firerovog ljubimca. Godine odmiču, prijateljstvo mladića i dalje je snažno i iskreno, a onda na vlast dolaze nacisti. Amzel je talentovani umetnik koji stvarnost komentariše stvarajući strašila po liku ljudskom. Napadaju ga devetorica mladih pripadnika SA i izbijaju mu zube. Jedan od njih je – Matern. Pseće godine su sada u punom zamahu: marširaju pravo u rat. Na sceni se ne menjaju igrači sve dok Princ konačno ne napusti svog gospodara – jer i psu može biti dosta svega. U posleratnim godinama i Maternu je svega dosta. Zajedno sa Princom on kreće u potragu za počiniocima nacističkih zlodela i svojim izgubljenim pobratimom Amzelom. Matern je nevin, on je antifašista, drugi su ti koji su krivi iako ih je talas prosperiteta Zapadne Nemačke naizgled oprao. „Pseće godine su književno delo koje se ističe po izuzetnoj snazi jezičkog izraza; to je oluja ideja i provokacija, antologija savršeno napisanih kratkih priča, poetskih odlomaka i satiričnih majstorija; to je istovremeno i umetnički roman i bajka i zavičajna priča i istorijska freska.“ Der Spiegel

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Traganje - Nikos Temelis Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2007 Broj strana: 274 Format: 20 cm Povez: Broširani Jedna priča u šest pričanja Šest lica pričaju isti broj priča, pletući na ovaj način životnu avanturu glavnog junaka, kao i svoje odnose s njim. Odnose vlasti i pritiska, ali i odnose prijateljstva, ljubavi i stvaralaštva. U jednom svetu koji nestaje i u drugom svetu koji se rađa, na kraju prošlog veka i s početka dvadesetog, neki od njih tragaju za novim odgovorima, sukobljavaju se u pogledu ideja, sanjaju lične i zajedničke snove. Likovi koji nasleđuju istoriju svojih predaka, i odlučuju se da zapišu svoju, zacrtavaju sami svoje puteve, veruju u prave vrednosti, stvaraju i sposobni su da crpe snagu čak i kad im ništa ne ide od ruke. Životni stavovi i strasti, saznanje i poluznanje, ponekad ih vode napred, a ponekad su izvor njihovih muka. Neki poimaju svet bez granica dok drugi, u svom mikrosvetu znaju da odžive, zbratimljeni i u slozi zajedno s pripadnicima drugih vera i nacija, svoju bajku. Nikos Temelis je autor pet knjiga. Roman Traganje, prvi put objavljen 1998. godine, do sada je doživeo preko osamdeset izdanja. Sledeći Temelisov roman Preobražaj (2000), imao je sedamdeset izdanja, Odblesak (2003) je objavljen u četrdeset i šest izdanja, a knjiga Za naše druženje (2005) u trideset i četiri izdanja. Dva života u jednom, poslednja knjiga koju je Nikos Temelis napisao objavljena je 2007. godine. Nikos Temelis je rođen 1947. godine u Atini. Studirao je pravo u Grčkoj i Nemačkoj. Traganje je njegovo prvo iskoračenje izvan polja njegovog naučnog zanimanja. Do sada je objavio romane: Traganje 1998. (81 izdanje), Preobražaj 2000. (68 izdanja), Odblesak 2003. (46 izdanja), Za naše druženje 2005. (34 izdanja), Dva života u jednom 2007.

Opis proizvoda • KOMPATIBILNOST: Ovaj filter je kompatibilan sa Rowenta Swift Power Cyclonic modelima MO291, MO292, MO293, RO291, RO293, RO295, RO298, TW291, TW292, TW294, TW297. • VISOKA EFIKASNOST: Set sadrži dva filtera - jedan visokoefikasni i jedan filter od pene, koji zajedno obezbeđuju optimalno filtriranje prašine i drugih čestica. • ODRŽAVANJE: Preporučuje se čišćenje filtera jednom nedeljno i zamena jednom godišnje, kako bi usisivač zadržao svoju maksimalnu efikasnost. • ZA ALERGIČARE: HEPA filter efikasno zadržava mikročestice poput prašine, grinja i buđi, čineći ga idealnim za osobe sa alergijama. • LAKO ČIŠĆENJE: Filter se može jednostavno oprati pod mlazom vode, osušiti i ponovo koristiti, što olakšava održavanje i produžava vek trajanja. Da li želiš da tvoj usisivač radi kao nov? Rowenta ZR904301 filter za usisivač je ključan za održavanje čistoće tvog doma. Dizajniran specifično za modele Swift Power Cyclonic, ovaj filter osigurava da tvoj usisivač hvata i najmanje čestice prašine, čineći prostor zdravijim za život. Set filtera koji dobijaš u pakovanju omogućava ti da bez brige održavaš čistoću vazduha u tvom domu. Visokoefikasni filter zajedno sa filterom od pene pruža dvostruku zaštitu od nečistoća, dok redovno čišćenje i zamena garantuju da će tvoj usisivač uvek raditi na vrhuncu svojih mogućnosti. Za one koji se bore sa alergijama, ovaj filter je prava olakšica. HEPA tehnologija zadržava alergene i pruža ti miran san znajući da je vazduh koji dišeš čist. A kada dođe vreme za čišćenje, jednostavno isperi filter vodom, osuši i vrati u usisivač. Ne dozvoli da performanse tvog usisivača padnu zbog zaprljanog filtera. Održi svoj Rowenta Swift Power Cyclonic u top formi sa Rowenta ZR904301 filterom. Kupi svoj set danas i uživaj u čistom i svežem vazduhu svakog dana.

Opis proizvoda • KOMPATIBILNOST: Ovaj filter je kompatibilan sa Rowenta Swift Power Cyclonic modelima MO291, MO292, MO293, RO291, RO293, RO295, RO298, TW291, TW292, TW294, TW297. • VISOKA EFIKASNOST: Set sadrži dva filtera - jedan visokoefikasni i jedan filter od pene, koji zajedno obezbeđuju optimalno filtriranje prašine i drugih čestica. • ODRŽAVANJE: Preporučuje se čišćenje filtera jednom nedeljno i zamena jednom godišnje, kako bi usisivač zadržao svoju maksimalnu efikasnost. • ZA ALERGIČARE: HEPA filter efikasno zadržava mikročestice poput prašine, grinja i buđi, čineći ga idealnim za osobe sa alergijama. • LAKO ČIŠĆENJE: Filter se može jednostavno oprati pod mlazom vode, osušiti i ponovo koristiti, što olakšava održavanje i produžava vek trajanja. Da li želiš da tvoj usisivač radi kao nov? Rowenta ZR904301 filter za usisivač je ključan za održavanje čistoće tvog doma. Dizajniran specifično za modele Swift Power Cyclonic, ovaj filter osigurava da tvoj usisivač hvata i najmanje čestice prašine, čineći prostor zdravijim za život. Set filtera koji dobijaš u pakovanju omogućava ti da bez brige održavaš čistoću vazduha u tvom domu. Visokoefikasni filter zajedno sa filterom od pene pruža dvostruku zaštitu od nečistoća, dok redovno čišćenje i zamena garantuju da će tvoj usisivač uvek raditi na vrhuncu svojih mogućnosti. Za one koji se bore sa alergijama, ovaj filter je prava olakšica. HEPA tehnologija zadržava alergene i pruža ti miran san znajući da je vazduh koji dišeš čist. A kada dođe vreme za čišćenje, jednostavno isperi filter vodom, osuši i vrati u usisivač. Ne dozvoli da performanse tvog usisivača padnu zbog zaprljanog filtera. Održi svoj Rowenta Swift Power Cyclonic u top formi sa Rowenta ZR904301 filterom. Kupi svoj set danas i uživaj u čistom i svežem vazduhu svakog dana.

Opis proizvoda • KOMPATIBILNOST: Ovaj filter je kompatibilan sa Rowenta Swift Power Cyclonic modelima MO291, MO292, MO293, RO291, RO293, RO295, RO298, TW291, TW292, TW294, TW297. • VISOKA EFIKASNOST: Set sadrži dva filtera - jedan visokoefikasni i jedan filter od pene, koji zajedno obezbeđuju optimalno filtriranje prašine i drugih čestica. • ODRŽAVANJE: Preporučuje se čišćenje filtera jednom nedeljno i zamena jednom godišnje, kako bi usisivač zadržao svoju maksimalnu efikasnost. • ZA ALERGIČARE: HEPA filter efikasno zadržava mikročestice poput prašine, grinja i buđi, čineći ga idealnim za osobe sa alergijama. • LAKO ČIŠĆENJE: Filter se može jednostavno oprati pod mlazom vode, osušiti i ponovo koristiti, što olakšava održavanje i produžava vek trajanja. Da li želiš da tvoj usisivač radi kao nov? Rowenta ZR904301 filter za usisivač je ključan za održavanje čistoće tvog doma. Dizajniran specifično za modele Swift Power Cyclonic, ovaj filter osigurava da tvoj usisivač hvata i najmanje čestice prašine, čineći prostor zdravijim za život. Set filtera koji dobijaš u pakovanju omogućava ti da bez brige održavaš čistoću vazduha u tvom domu. Visokoefikasni filter zajedno sa filterom od pene pruža dvostruku zaštitu od nečistoća, dok redovno čišćenje i zamena garantuju da će tvoj usisivač uvek raditi na vrhuncu svojih mogućnosti. Za one koji se bore sa alergijama, ovaj filter je prava olakšica. HEPA tehnologija zadržava alergene i pruža ti miran san znajući da je vazduh koji dišeš čist. A kada dođe vreme za čišćenje, jednostavno isperi filter vodom, osuši i vrati u usisivač. Ne dozvoli da performanse tvog usisivača padnu zbog zaprljanog filtera. Održi svoj Rowenta Swift Power Cyclonic u top formi sa Rowenta ZR904301 filterom. Kupi svoj set danas i uživaj u čistom i svežem vazduhu svakog dana.

Opis proizvoda • KOMPATIBILNOST: Ovaj filter je kompatibilan sa Rowenta Swift Power Cyclonic modelima MO291, MO292, MO293, RO291, RO293, RO295, RO298, TW291, TW292, TW294, TW297. • VISOKA EFIKASNOST: Set sadrži dva filtera - jedan visokoefikasni i jedan filter od pene, koji zajedno obezbeđuju optimalno filtriranje prašine i drugih čestica. • ODRŽAVANJE: Preporučuje se čišćenje filtera jednom nedeljno i zamena jednom godišnje, kako bi usisivač zadržao svoju maksimalnu efikasnost. • ZA ALERGIČARE: HEPA filter efikasno zadržava mikročestice poput prašine, grinja i buđi, čineći ga idealnim za osobe sa alergijama. • LAKO ČIŠĆENJE: Filter se može jednostavno oprati pod mlazom vode, osušiti i ponovo koristiti, što olakšava održavanje i produžava vek trajanja. Da li želiš da tvoj usisivač radi kao nov? Rowenta ZR904301 filter za usisivač je ključan za održavanje čistoće tvog doma. Dizajniran specifično za modele Swift Power Cyclonic, ovaj filter osigurava da tvoj usisivač hvata i najmanje čestice prašine, čineći prostor zdravijim za život. Set filtera koji dobijaš u pakovanju omogućava ti da bez brige održavaš čistoću vazduha u tvom domu. Visokoefikasni filter zajedno sa filterom od pene pruža dvostruku zaštitu od nečistoća, dok redovno čišćenje i zamena garantuju da će tvoj usisivač uvek raditi na vrhuncu svojih mogućnosti. Za one koji se bore sa alergijama, ovaj filter je prava olakšica. HEPA tehnologija zadržava alergene i pruža ti miran san znajući da je vazduh koji dišeš čist. A kada dođe vreme za čišćenje, jednostavno isperi filter vodom, osuši i vrati u usisivač. Ne dozvoli da performanse tvog usisivača padnu zbog zaprljanog filtera. Održi svoj Rowenta Swift Power Cyclonic u top formi sa Rowenta ZR904301 filterom. Kupi svoj set danas i uživaj u čistom i svežem vazduhu svakog dana. Vidi još informacija

Opis proizvoda • KOMPATIBILNOST: Ovaj filter je kompatibilan sa Rowenta Swift Power Cyclonic modelima MO291, MO292, MO293, RO291, RO293, RO295, RO298, TW291, TW292, TW294, TW297. • VISOKA EFIKASNOST: Set sadrži dva filtera - jedan visokoefikasni i jedan filter od pene, koji zajedno obezbeđuju optimalno filtriranje prašine i drugih čestica. • ODRŽAVANJE: Preporučuje se čišćenje filtera jednom nedeljno i zamena jednom godišnje, kako bi usisivač zadržao svoju maksimalnu efikasnost. • ZA ALERGIČARE: HEPA filter efikasno zadržava mikročestice poput prašine, grinja i buđi, čineći ga idealnim za osobe sa alergijama. • LAKO ČIŠĆENJE: Filter se može jednostavno oprati pod mlazom vode, osušiti i ponovo koristiti, što olakšava održavanje i produžava vek trajanja. Da li želiš da tvoj usisivač radi kao nov? Rowenta ZR904301 filter za usisivač je ključan za održavanje čistoće tvog doma. Dizajniran specifično za modele Swift Power Cyclonic, ovaj filter osigurava da tvoj usisivač hvata i najmanje čestice prašine, čineći prostor zdravijim za život. Set filtera koji dobijaš u pakovanju omogućava ti da bez brige održavaš čistoću vazduha u tvom domu. Visokoefikasni filter zajedno sa filterom od pene pruža dvostruku zaštitu od nečistoća, dok redovno čišćenje i zamena garantuju da će tvoj usisivač uvek raditi na vrhuncu svojih mogućnosti. Za one koji se bore sa alergijama, ovaj filter je prava olakšica. HEPA tehnologija zadržava alergene i pruža ti miran san znajući da je vazduh koji dišeš čist. A kada dođe vreme za čišćenje, jednostavno isperi filter vodom, osuši i vrati u usisivač. Ne dozvoli da performanse tvog usisivača padnu zbog zaprljanog filtera. Održi svoj Rowenta Swift Power Cyclonic u top formi sa Rowenta ZR904301 filterom. Kupi svoj set danas i uživaj u čistom i svežem vazduhu svakog dana. Vidi još informacija

Opis Od dobitnika nobelove nagrade. Uspon i pad Trećeg rajha iz perspektive žrtve, svedoka i krivca. U malograđanskoj sredini grada Gdanjska dvadesetih godina prošlog veka dva dečaka, polu-Jevrejin Edi Amzel i arijevac Valter Matern, postaju pobratimi ritualnim mešanjem krvi. Njihove dečačke podvige prati verna keruša Zenta, koja će ošteniti Harasa, budućeg oca ovčara Princa, Firerovog ljubimca. Godine odmiču, prijateljstvo mladića i dalje je snažno i iskreno, a onda na vlast dolaze nacisti. Amzel je talentovani umetnik koji stvarnost komentariše stvarajući strašila po liku ljudskom. Napadaju ga devetorica mladih pripadnika SA i izbijaju mu zube. Jedan od njih je – Matern. Pseće godine su sada u punom zamahu: marširaju pravo u rat. Na sceni se ne menjaju igrači sve dok Princ konačno ne napusti svog gospodara – jer i psu može biti dosta svega. U posleratnim godinama i Maternu je svega dosta. Zajedno sa Princom on kreće u potragu za počiniocima nacističkih zlodela i svojim izgubljenim pobratimom Amzelom. Matern je nevin, on je antifašista, drugi su ti koji su krivi iako ih je talas prosperiteta Zapadne Nemačke naizgled oprao. „Pseće godine su književno delo koje se ističe po izuzetnoj snazi jezičkog izraza; to je oluja ideja i provokacija, antologija savršeno napisanih kratkih priča, poetskih odlomaka i satiričnih majstorija; to je istovremeno i umetnički roman i bajka i zavičajna priča i istorijska freska.“ Der Spiegel Format: 13x20 cm Broj strana: 760 Pismo: Latinica Povez: Mek

Izdavački poduhvat kuće SEUIL, petotomno delo Istorija privatnog života (prvi tom: Od rimskog carstva do godine hiljadite; drugi tom: Od feudalne Evrope do renesanse; treći tom: Od renesanse do veka prosvećenosti; četvrti tom: Od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata; peti tom: Od Prvog svetskog rata do naših dana), predstavlja događaj u savremenoj istoriografiji. Prvi put je učinjen napor da se tokom dvadeset vekova istorije čovečanstva prati privatni život. Studija o privatnom nije zamišljena samo kao kontrast zvaničnom i javnom; ona se ne može svesti ni na individualno, intimno ili tajno, već obuhvata i ujedinjuje kroz specifičan kadar posmatranja sve ove sfere življenja, pokrećući najrazličitije teme, poput studija o detinjstvu, životu porodice ili smrti. Kako sami autori Istorije privatnog života ističu, ova knjiga je jedna vrsta avanture, posebno za one za koje je istorija putovanje u drugo, neophodan putokaz da izađemo iz sebe samih, shvaćen kao još jedna od mogućnosti traganja za budučnošću. Polazeći od obala Sredozemlja u doba Rimskog carstva, ovo grandiozno istraživanje obuhvata istoriju Evrope i anglosaksonskog sveta sve do naših dana, posmatrajući unutrašnji svet muškaraca i žena, njihove misli, osećanja, njihova tela, stavove i navike, kodove prema kojima su se odnosili prema životu, njihove tragove i znakove, sastavljajući na taj način „privatne slike“. Najveća imena „nove istorije“, zajedno sa plejadom sjajnih mladih stručnjaka, kroz dva milenijuma istorije oslikali su ove kadrove „privatnog“, posmatrajući ih onako kako se pred nama pomaljaju iz prošlosti: ispisane na pergamentima, utisnute u kamenje, sačuvane kroz predmete svakodnevnog života, modu, snove, marginalne beleške na knjigama.

Izdavački poduhvat kuće SEUIL, petotomno delo Istorija privatnog života (prvi tom: Od rimskog carstva do godine hiljadite; drugi tom: Od feudalne Evrope do renesanse; treći tom: Od renesanse do veka prosvećenosti; četvrti tom: Od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata; peti tom: Od Prvog svetskog rata do naših dana), predstavlja događaj u savremenoj istoriografiji. Prvi put je učinjen napor da se tokom dvadeset vekova istorije čovečanstva prati privatni život. Studija o privatnom nije zamišljena samo kao kontrast zvaničnom i javnom; ona se ne može svesti ni na individualno, intimno ili tajno, već obuhvata i ujedinjuje kroz specifičan kadar posmatranja sve ove sfere življenja, pokrećući najrazličitije teme, poput studija o detinjstvu, životu porodice ili smrti. Kako sami autori Istorije privatnog života ističu, ova knjiga je jedna vrsta avanture, posebno za one za koje je istorija putovanje u drugo, neophodan putokaz da izađemo iz sebe samih, shvaćen kao još jedna od mogućnosti traganja za budučnošću. Polazeći od obala Sredozemlja u doba Rimskog carstva, ovo grandiozno istraživanje obuhvata istoriju Evrope i anglosaksonskog sveta sve do naših dana, posmatrajući unutrašnji svet muškaraca i žena, njihove misli, osećanja, njihova tela, stavove i navike, kodove prema kojima su se odnosili prema životu, njihove tragove i znakove, sastavljajući na taj način „privatne slike“. Najveća imena „nove istorije“, zajedno sa plejadom sjajnih mladih stručnjaka, kroz dva milenijuma istorije oslikali su ove kadrove „privatnog“, posmatrajući ih onako kako se pred nama pomaljaju iz prošlosti: ispisane na pergamentima, utisnute u kamenje, sačuvane kroz predmete svakodnevnog života, modu, snove, marginalne beleške na knjigama.

Izdavački poduhvat kuće SEUIL, petotomno delo Istorija privatnog života (prvi tom: Od rimskog carstva do godine hiljadite; drugi tom: Od feudalne Evrope do renesanse; treći tom: Od renesanse do veka prosvećenosti; četvrti tom: Od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata; peti tom: Od Prvog svetskog rata do naših dana), predstavlja događaj u savremenoj istoriografiji. Prvi put je učinjen napor da se tokom dvadeset vekova istorije čovečanstva prati privatni život. Studija o privatnom nije zamišljena samo kao kontrast zvaničnom i javnom; ona se ne može svesti ni na individualno, intimno ili tajno, već obuhvata i ujedinjuje kroz specifičan kadar posmatranja sve ove sfere življenja, pokrećući najrazličitije teme, poput studija o detinjstvu, životu porodice ili smrti. Kako sami autori Istorije privatnog života ističu, ova knjiga je jedna vrsta avanture, posebno za one za koje je istorija putovanje u drugo, neophodan putokaz da izađemo iz sebe samih, shvaćen kao još jedna od mogućnosti traganja za budučnošću. Polazeći od obala Sredozemlja u doba Rimskog carstva, ovo grandiozno istraživanje obuhvata istoriju Evrope i anglosaksonskog sveta sve do naših dana, posmatrajući unutrašnji svet muškaraca i žena, njihove misli, osećanja, njihova tela, stavove i navike, kodove prema kojima su se odnosili prema životu, njihove tragove i znakove, sastavljajući na taj način „privatne slike“. Najveća imena „nove istorije“, zajedno sa plejadom sjajnih mladih stručnjaka, kroz dva milenijuma istorije oslikali su ove kadrove „privatnog“, posmatrajući ih onako kako se pred nama pomaljaju iz prošlosti: ispisane na pergamentima, utisnute u kamenje, sačuvane kroz predmete svakodnevnog života, modu, snove, marginalne beleške na knjigama.

Opis proizvoda • VISOKA EFIKASNOST: Rowenta filteri su dizajnirani da pruže maksimalnu efikasnost, zadržavajući do 99,98% prašine. Uživaj u čistijem i zdravijem okruženju u svom domu • SPECIJALIZOVANI DIZAJN: Ovaj set filtera je namenjen specifično za Rowenta Silence Force Cyclonic 4A usisivače, osiguravajući savršeno pristajanje i optimalne performanse uređaja • DVOJNI FILTERI: Set uključuje perivi sundjerasti filter i visokoefikasni filter, koji zajedno rade na hvatanju sitnih čestica, bakterija i alergena, štiteći tvoje zdravlje • PERIVI FILTER: Sundjerasti filter iz seta može se lako oprati i ponovo koristiti, što doprinosi dugotrajnosti i smanjenju otpada, čineći ga ekološki prihvatljivim izborom • JEDNOSTAVNA ZAMENA: Zamena filtera je brza i jednostavna, omogućavajući ti da održavaš usisivač u optimalnom stanju bez dodatnog truda Rowenta ZR903701 Set Filtera za Usisivač je ključan dodatak za tvoj Rowenta Silence Force Cyclonic 4A usisivač. Ovaj set sadrži dva filtera: perivi sundjerasti filter koji štiti motor i visokoefikasni filter koji se nalazi na izlazu za vazduh, osiguravajući da čak i najsitnije čestice prašine budu uhvaćene. Zahvaljujući ovim filterima, tvoj dom će biti zaštićen od prašine i alergena, pružajući ti i tvojoj porodici zdravije životno okruženje. Perivi sundjerasti filter ne samo da štedi novac, već i pomaže u očuvanju okoline, jer se može koristiti više puta. Visokoefikasni filter garantuje da će vazduh koji izlazi iz usisivača biti čist, što je posebno važno za osobe koje pate od alergija. Zamena filtera je veoma važna za održavanje performansi usisivača i produžavanje njegovog veka trajanja. Redovnom zamenom filtera osiguravaš da tvoj usisivač radi kao nov. Set filtera Rowenta ZR903701 je idealan izbor za one koji traže kvalitet i efikasnost.

... U jedanaest država Balkana na početku druge decenije XXI veka živi preko 136.100.000 ljudi, koji se razlikuju po nacionalnim, kulturnim, jezičkim, religijskim i drugim odlikama – od tog broja pripadnici etničkih manjina su podeljeni unutar najmanje 141 etničke grupe. Taj broj je daleko veći jer ne uključuje etničke grupe u tri države Balkana gde je, prema podacima iz devedesetih godina prošlog veka, konstatovano postojanje najmanje 22 etničke grupe. Može se zaključiti da je broj etničkih grupa u jedanaest država Balkana najmanje 163. ... Balkanske države i u njima prisutne manjinske zajednice su u periodu od skoro dva veka zajedno prošle dug „put“ različitih odnosa i promena, od nepriznavanja postojanja manjina, prinudne asimilacije, međusobnih oružanih sukoba, preseljenja i proterivanja pripadnika manjina, do prihvatanja obaveze priznavanja manjina, priznanja postojanja samo nekih manjina i izgradnje normativnog okvira za unapređenje položaja i prava većine ili svih manjinskih zajednica. Većina država na Balkanu načinila je pozitivne korake u svojoj manjinskoj politici (priznanju postojanja različitih manjinskih zajednica i unapređenju njihovog položaja i obima prava), posebno u zadnjoj deceniji. Taj pozitivan pristup prema manjinama ogleda se u usvajanju posebnih zakona koji se odnose na manjine, povećanju broja manjinskih zajednica koje su priznate od strane države, osnivanju posebnih tela koja predstavljaju nacionalne manjine i „bore se za njihova prava“, učešće predstavnika manjina u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti država kao i na lokalnom nivou, zaključenju većeg broja međudržavnih ugovora o zaštiti pripadnika manjina, formiranju mešovitih međudržavnih komiteta (komisija) za pitanja manjina; osnivanju organizacija i udruženja manjina koje se finansiraju samostalno ili uz podršku države i dr. Ali, i pored svih pomenutih i drugih pozitivnih pomaka u manjinskoj politici i činjenice da je manjinsko pitanje početkom XXI veka u većini balkanskih država postalo činilac po kom se procenjuje demokratski karakter društva, još uvek postoje brojne nelogičnosti, dvostruki aršini, nespremnost da se pojedine manjine priznaju, nerazumevanje država prema potrebama različitih manjina, različite administrativne prepreke koje onemogućavaju ili otežavaju ostvarivanje prava pripadnika manjinskih zajednica, problem odgovarajuće – proporcionalne zastupljenosti pripadnika manjina u javnim službama, pravosuđu, informisanju, delovanje da se nivo postojećih prava pripadnika manjina u praksi ograniči pa čak i umanji, nedostatak volje da se primene sudske odluke od značaja za manjine, kako domaće tako i međunarodne, nespremnost da se dokumenta o manjinama usvoje ili da se usvojena dokumenta o manjinama (u potpunosti) primene i dr... ... Dešavanja na Balkanu, i nastojanja balkanskih naroda da ostvare svoje državne i nacionalne ciljeve gotovo uvek su imala javnu ili prikrivenu podršku velikih sila koje su nastojale, koristeći pojedine države Balkana, da urede taj prostor i međudržavne granice po meri svojih interesa. Taj uticaj velikih sila na balkanska dešavanja ostao je neprekinut tokom dugog istorijskog perioda. Velike sile su nastajale i nestajale, ali njihovo „interesovanje“ za Balkan nije jenjavalo. Jedino su se menjali neposredni akteri...

U jedanaest država Balkana na početku druge decenije XXI veka živi preko 136.100.000 ljudi, koji se razlikuju po nacionalnim, kulturnim, jezičkim, religijskim i drugim odlikama – od tog broja pripadnici etničkih manjina su podeljeni unutar najmanje 141 etničke grupe. Taj broj je daleko veći jer ne uključuje etničke grupe u tri države Balkana gde je, prema podacima iz devedesetih godina prošlog veka, konstatovano postojanje najmanje 22 etničke grupe. Može se zaključiti da je broj etničkih grupa u jedanaest država Balkana najmanje 163.... Balkanske države i u njima prisutne manjinske zajednice su u periodu od skoro dva veka zajedno prošle dug „put“ različitih odnosa i promena, od nepriznavanja postojanja manjina, prinudne asimilacije, međusobnih oružanih sukoba, preseljenja i proterivanja pripadnika manjina, do prihvatanja obaveze priznavanja manjina, priznanja postojanja samo nekih manjina i izgradnje normativnog okvira za unapređenje položaja i prava većine ili svih manjinskih zajednica. Većina država na Balkanu načinila je pozitivne korake u svojoj manjinskoj politici (priznanju postojanja različitih manjinskih zajednica i unapređenju njihovog položaja i obima prava), posebno u zadnjoj deceniji. Taj pozitivan pristup prema manjinama ogleda se u usvajanju posebnih zakona koji se odnose na manjine, povećanju broja manjinskih zajednica koje su priznate od strane države, osnivanju posebnih tela koja predstavljaju nacionalne manjine i „bore se za njihova prava“, učešće predstavnika manjina u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti država kao i na lokalnom nivou, zaključenju većeg broja međudržavnih ugovora o zaštiti pripadnika manjina, formiranju mešovitih međudržavnih komiteta (komisija) za pitanja manjina; osnivanju organizacija i udruženja manjina koje se finansiraju samostalno ili uz podršku države i dr. Ali, i pored svih pomenutih i drugih pozitivnih pomaka u manjinskoj politici i činjenice da je manjinsko pitanje početkom XXI veka u većini balkanskih država postalo činilac po kom se procenjuje demokratski karakter društva, još uvek postoje brojne nelogičnosti, dvostruki aršini, nespremnost da se pojedine manjine priznaju, nerazumevanje država prema potrebama različitih manjina, različite administrativne prepreke koje onemogućavaju ili otežavaju ostvarivanje prava pripadnika manjinskih zajednica, problem odgovarajuće – proporcionalne zastupljenosti pripadnika manjina u javnim službama, pravosuđu, informisanju, delovanje da se nivo postojećih prava pripadnika manjina u praksi ograniči pa čak i umanji, nedostatak volje da se primene sudske odluke od značaja za manjine, kako domaće tako i međunarodne, nespremnost da se dokumenta o manjinama usvoje ili da se usvojena dokumenta o manjinama (u potpunosti) primene i dr...... Dešavanja na Balkanu, i nastojanja balkanskih naroda da ostvare svoje državne i nacionalne ciljeve gotovo uvek su imala javnu ili prikrivenu podršku velikih sila koje su nastojale, koristeći pojedine države Balkana, da urede taj prostor i međudržavne granice po meri svojih interesa. Taj uticaj velikih sila na balkanska dešavanja ostao je neprekinut tokom dugog istorijskog perioda. Velike sile su nastajale i nestajale, ali njihovo „interesovanje“ za Balkan nije jenjavalo. Jedino su se menjali neposredni akteri...

… U jedanaest država Balkana na početku druge decenije XXI veka živi preko 136.100.000 ljudi, koji se razlikuju po nacionalnim, kulturnim, jezičkim, religijskim i drugim odlikama – od tog broja pripadnici etničkih manjina su podeljeni unutar najmanje 141 etničke grupe. Taj broj je daleko veći jer ne uključuje etničke grupe u tri države Balkana gde je, prema podacima iz devedesetih godina prošlog veka, konstatovano postojanje najmanje 22 etničke grupe. Može se zaključiti da je broj etničkih grupa u jedanaest država Balkana najmanje 163. … Balkanske države i u njima prisutne manjinske zajednice su u periodu od skoro dva veka zajedno prošle dug „put“ različitih odnosa i promena, od nepriznavanja postojanja manjina, prinudne asimilacije, međusobnih oružanih sukoba, preseljenja i proterivanja pripadnika manjina, do prihvatanja obaveze priznavanja manjina, priznanja postojanja samo nekih manjina i izgradnje normativnog okvira za unapređenje položaja i prava većine ili svih manjinskih zajednica. Većina država na Balkanu načinila je pozitivne korake u svojoj manjinskoj politici (priznanju postojanja različitih manjinskih zajednica i unapređenju njihovog položaja i obima prava), posebno u zadnjoj deceniji. Taj pozitivan pristup prema manjinama ogleda se u usvajanju posebnih zakona koji se odnose na manjine, povećanju broja manjinskih zajednica koje su priznate od strane države, osnivanju posebnih tela koja predstavljaju nacionalne manjine i „bore se za njihova prava“, učešće predstavnika manjina u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti država kao i na lokalnom nivou, zaključenju većeg broja međudržavnih ugovora o zaštiti pripadnika manjina, formiranju mešovitih međudržavnih komiteta (komisija) za pitanja manjina; osnivanju organizacija i udruženja manjina koje se finansiraju samostalno ili uz podršku države i dr. Ali, i pored svih pomenutih i drugih pozitivnih pomaka u manjinskoj politici i činjenice da je manjinsko pitanje početkom XXI veka u većini balkanskih država postalo činilac po kom se procenjuje demokratski karakter društva, još uvek postoje brojne nelogičnosti, dvostruki aršini, nespremnost da se pojedine manjine priznaju, nerazumevanje država prema potrebama različitih manjina, različite administrativne prepreke koje onemogućavaju ili otežavaju ostvarivanje prava pripadnika manjinskih zajednica, problem odgovarajuće – proporcionalne zastupljenosti pripadnika manjina u javnim službama, pravosuđu, informisanju, delovanje da se nivo postojećih prava pripadnika manjina u praksi ograniči pa čak i umanji, nedostatak volje da se primene sudske odluke od značaja za manjine, kako domaće tako i međunarodne, nespremnost da se dokumenta o manjinama usvoje ili da se usvojena dokumenta o manjinama (u potpunosti) primene i dr… … Dešavanja na Balkanu, i nastojanja balkanskih naroda da ostvare svoje državne i nacionalne ciljeve gotovo uvek su imala javnu ili prikrivenu podršku velikih sila koje su nastojale, koristeći pojedine države Balkana, da urede taj prostor i međudržavne granice po meri svojih interesa. Taj uticaj velikih sila na balkanska dešavanja ostao je neprekinut tokom dugog istorijskog perioda. Velike sile su nastajale i nestajale, ali njihovo „interesovanje“ za Balkan nije jenjavalo. Jedino su se menjali neposredni akteri…

У једанаест држава Балкана на почетку друге деценије XXI века живи преко 136.100.000 људи, који се разликују по националним, културним, језичким, религијским и другим одликама – од тог броја припадници етничких мањина су подељени унутар најмање 141 етничке групе. Тај број је далеко већи јер не укључује етничке групе у три државе Балкана где је, према подацима из деведесетих година прошлог века, констатовано постојање најмање 22 етничке групе. Може се закључити да је број етничких група у једанаест држава Балкана најмање 163.... Балканске државе и у њима присутне мањинске заједнице су у периоду од скоро два века заједно прошле дуг „пут“ различитих односа и промена, од непризнавања постојања мањина, принудне асимилације, међусобних оружаних сукоба, пресељења и протеривања припадника мањина, до прихватања обавезе признавања мањина, признања постојања само неких мањина и изградње нормативног оквира за унапређење положаја и права већине или свих мањинских заједница. Већина држава на Балкану начинила је позитивне кораке у својој мањинској политици (признању постојања различитих мањинских заједница и унапређењу њиховог положаја и обима права), посебно у задњој деценији. Тај позитиван приступ према мањинама огледа се у усвајању посебних закона који се односе на мањине, повећању броја мањинских заједница које су признате од стране државе, оснивању посебних тела која представљају националне мањине и „боре се за њихова права“, учешће представника мањина у законодавној и извршној власти држава као и на локалном нивоу, закључењу већег броја међудржавних уговора о заштити припадника мањина, формирању мешовитих међудржавних комитета (комисија) за питања мањина; оснивању организација и удружења мањина које се финансирају самостално или уз подршку државе и др. Али, и поред свих поменутих и других позитивних помака у мањинској политици и чињенице да је мањинско питање почетком XXИ века у већини балканских држава постало чинилац по ком се процењује демократски карактер друштва, још увек постоје бројне нелогичности, двоструки аршини, неспремност да се поједине мањине признају, неразумевање држава према потребама различитих мањина, различите административне препреке које онемогућавају или отежавају остваривање права припадника мањинских заједница, проблем одговарајуће – пропорционалне заступљености припадника мањина у јавним службама, правосуђу, информисању, деловање да се ниво постојећих права припадника мањина у пракси ограничи па чак и умањи, недостатак воље да се примене судске одлуке од значаја за мањине, како домаће тако и међународне, неспремност да се документа о мањинама усвоје или да се усвојена документа о мањинама (у потпуности) примене и др...... Дешавања на Балкану, и настојања балканских народа да остваре своје државне и националне циљеве готово увек су имала јавну или прикривену подршку великих сила које су настојале, користећи поједине државе Балкана, да уреде тај простор и међудржавне границе по мери својих интереса. Тај утицај великих сила на балканска дешавања остао је непрекинут током дугог историјског периода. Велике силе су настајале и нестајале, али њихово „интересовање“ за Балкан није јењавало. Једино су се мењали непосредни актери... Наслов: Балкански етнички мозаи: мањинско питање на Балкану Издавач: Čigoja štampa Страна: 790 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 210 mm Година издања: 2014 ИСБН: 978-86-531-0098-8

ovo je dodatak (supplement) francuskom casopisu - reviji `l`europe nouvelle` otisnuto na debljem papiru (nije novinski) i ima omot od paus papira 25 x 16,5 cm L`Europe Nouvelle je politički časopis specijalizovan za spoljnopolitička pitanja, osnovan nakon Lige naroda i subvencionisan od nje, 12. januara 1918. Prvobitno režiran od strane Filuza, brokera za finansijsko oglašavanje, zamenila ga je Luiz Vajs. kao direktor 1920. Dvadesetih godina prošlog veka L`Europe Nouvelle, vođen idealom Ženeve i Brijanovom politikom, zadržao je veliki uticaj među elitama. Od 1934. međunarodni kontekst i gubitak prestiža S.D.N-a razočarali su Luiz Vajs koja je napustila novine. Politička linija časopisa je tada postala nejasnija sve do njegovog poslednjeg broja 8. juna 1940. godine. ---------------------------- ------------------------ RODOLPHE-TEOFIL BOŠARD 1889 - 1960 Rođen 1889. u Morgesu, Rodolphe-Theophile Bosshard studira na Ženevskoj školi lepih umetnosti. 1910. odlazi u Pariz i otkriva Luvr pored Gustava Bušea. Dok je stil njegovih prvih slika ekspresionistički, kubizam uskoro utiče na način na koji on strukturira svoje kompozicije. 1920. odlazi u Pariz, gde će živeti četiri godine i gde se sprijatelji sa Osipom Zadkinom, Markom Šagalom, Andreom Derenom i Đinom Severinijem, zajedno sa piscima i sunarodnicima Šarl-Alberom Singijom i Blezom Sendrarom. Vrativši se u Švajcarsku, nastanjuje se u selu Rieks (Lavauk), u kući koju je obezbedio ženevanski bankar Rene Hentš. Nekoliko puta putuje u zemlje oko sredozemnog basena — Grčku, Alžir, Italiju — koja mu omogućavaju da obnovi svoje podanike. Zajedno sa štafelajnim slikarstvom, Bosshard radi na komadima velikog formata i bavi se mozaikom za dva javna rada koja je dobio 1930-ih (Les Muses, 1934, Visoka škola za mlade dame u Lozani; i dekoracija za krematorijum Vevi , 1939). Iako je Bosshard slikar stilizovanih pejzaža, mrtvih priroda i mističnih kompozicija, ženski akt dominira njegovim radom. On prikazuje ogoljena tela, ugrađujući ih u delove okruženja u spoj oblika koji je sličan kubizmu. Svetlost često funkcioniše na proizvoljan način na njegovim slikama, dajući nestvaran sjaj motivima slike koji je dodatno pojačan njegovim maglovitim nejasnim potezom četkice. Poslednjih dvadeset godina njegovog života karakteriše rad zasnovan na mineralnom i biljnom svetu koji sve više klizi ka apstrakciji. Njegova prva retrospektiva postavljena je za njegovog života, 1949. godine, u Vevejevom Musee Jenisch. Od njegove smrti 1960. godine, tri dodatne retrospektive su sastavljene u regionu Ženevskog jezera, između 1962. i 1986. godine.

Odlično stanje 1983 - 1984 370+366, format 24cm Engleska književnost je pojam kojim su obuhvaćena sva književna dela nastala na engleskom jeziku na Britanskim ostrvima, uključujuči i Irsku, od 7. veka do savremenog doba. Književnost nastala na engleskom jeziku izvan Britanskih ostrva se zasebno proučavaju u sklopu američke, australijske, kanadske i novozelandske književnosti.[1] Engleski jezik se razvio tokom perioda od više od 1400 godina.[2] Najranije forme engleskog, set anglofrizijskih dijalekata doneli su u Veliku Britaniju anglosaksonski naseljenici u petom veku, a nazivaju se staroengleski. Srednjeengleski je nastao tokom jedanaestog veka Normanskim osvajanjem Engleske.[3] Rani moderni engleski je nastao u kasnom 15. veku sa uvođenjem štamparske mašine u London i Biblijom kralja Džejmsa kao i velikom promenom samoglasnika.[4] Kroz uticaj Britanskog carstva, engleski jezik se raširio širom sveta počevši od 17. veka. Садржај Istorija Уреди Staroengleska književnost (do 1066) Уреди Prva strana epske pesme Beovulf Staroengleska književnost, ili anglosaksonska književnost, obuhvata sačuvanu književnost napisanu na staroengleskom u Anglosaksonskoj Engleskoj, u periodu nakon naseljavanja Saksonaca i drugih germanskih plemena u Engleskoj (Juti i Angli) c. 450, nakon povlačenja Rimljana, i „okončava se ubrzo nakon Normanskog osvajanja” 1066. godine.[5] Ti radovi obuhvataju žanrove kao što je epska poezija, hagiografija, sermoni, prevodi Biblije, pravni radovi, hronike i zagonetke.[6] Sve zajedno sačuvano je oko 400 rukopisa iz tog perioda.[6] Iz najstarijeg doba anglosaske književnosti potiču narativna pesma „Vidsit” o legendarnim plemenima, dvorovima i kraljevstvima, elegijske pesme „Lutalac” (The Wanderer) i „Pomorac” (The Seafarer) o udaljenosti od doma, samoći i pogibiji na moru i druge. Epska pesma Beovulf je najstariji i najveći spomenik čitavog germanskog pesništva,[7] i najstariji junački ep nastao u zapadnoj Evropi nakon razdoblja klasične antike. Ima više od 3000 stihova. Autor je nepoznat. Nastao je verojatno oko 8. veka, a sačuvan u rukopisu iz 10. veka. Beovulf je nećak kralja Higelaca, junak iz plemena Gaeta s područja današnje južne Švedske. Dolazi u pomoć danskom kralju Hrotgaru čije kraljevstvo i podanike napada čudovište Grendel, a zatim i Grendelova majka. Beovulf ih oboje pobeđuje. Vraća se kući i postaje kraljem. Nakon duge srećne vladavine zmaj napada i njegovu zemlju te mu se Beovulf suprotstavlja s grupom mladih ratnika. U borbi gine, iako uspeva da nadvlada zmaja.[8] Ova su dela nastala na bitno drugačijoj verziji engleskoga od današnje pa su kao književno štivo dostupna uglavnom užem krugu stručnjaka koji ih proučava.[7] Dolaskom hršćanstva u poeziju na engleskom tlu ulaze biblijski motivi i legende („Egzod”, „Judit”, „San o krstu”, „Krst”). Javlja se nova škola koju predvode pesnici Kadmon i Sinevulf.[7] Kralj Alfred Veliki (kraj 9. veka) udara temelje engleskoj prozi svojom redakcijom „Anglosaske hronike”. S latinskog je preveo i dela Orozija („Istorija protiv pagana”), Boetija („O utehi filozofije”) i Bede („Crkvena istorija naroda Angla”`). Njegovi nastavljači u 11. veku su Alfrik i Vulfstan.[7] Među rukopisima iz staroengleskog (anglosaskog) razdoblja su propovedke i priče o životima svetaca, prevodi Biblije i crkvenih spisa, anglosaske hronike i istorijsko-narativni spisi, zakoni, oporuke i drugi pravni dokumenti, zapisi iz područja gramatike, medicine i geografije, te poezija. Srednjoenglesko razdoblje (1066–1485) Уреди Nakon bitke kod Hastingsa (1066) Normani osvajaju Englesku s juga. Donose francuski jezik i kulturu. Počinje široki proces stapanja Normana i Anglosasa u budući engleski narod.[9] U iduća dva veka dva se jezika teže usuglasiti i integrisati. Javlja se dvojezičnost i različiti procesi konsolidacije. Na francuskom se u Engleskoj piše i čita od 12. do kasnog 14. veka, a istovremeno od 1204. normanski osvajači usvajaju engleski identitet i jezik. U engleski ulazi sve više francuskih reči. Takav se engleski profilira kao jezik na kojem se izdaju knjige i na kojem čitaju tadašnji učeni krugovi čitatelja. London se uspostavlja kao glavni grad. U formiranju londonskog dijalekta jači su uticaji sa severa (iz univerzitetskih gradova Oksforda i Kembridža, te s područja Midlandsa) nego s juga. Ranija dela su pobožnog tipa: „Ormulum”, „Handlyng Synne”, „Pravila za isposnice”.[10] Velški crkvenjak Džefri od Monmuta piše fiktivnu „Istoriju kraljeva Britanije” na latinskom jeziku (verovatno oko 1136). U njoj zaokružuje keltske legende o kralju Arturu i vitezovima Okruglog stola, temu koja je stalno prisutna u engleskoj književnosti. Te legende dalje obrađuju normanski pisac Vejko na francuskom jeziku („Geste des Bretons”), a na engleskome Lejamon, koji u epu „Brut” osim o Arturu peva i o drevnim britanskim kraljevima Cimbelinu i Liru, čiji lik će kasnije preuzeti Šekspir za svoju poznatu tragediju Kralj Lir. S pojavom Lejamona početkom 13. veka u engleskoj književnosti se postupno učvršćuje i koncept autora. „Brut” je prvi nacionalni spev na engleskom jeziku. Lejamon je preuzeo temu od Vejda i građu iz drugih izvora, te sastavio ep o postanku Britanije kroz dva veka između odlaska Rimljana i pojave prvih britanskih kultura.[11] U 13. veku nastaju prva crkvena prikazanja, ali i svetovna lirika („Pesma kukavice” i „Sova i slavuj”), satire, moralne propovedke i humoristične anegdote. Francuski uticaji očituju se kroz ulazak ljubavnih tema u književnost, što naročito potiče iz provansalske tradicije trubadura koji su pevali o udvaranju nedostižnoj, idealizovanoj dami. Počinju se slaviti „ženske” vrline strpljenja, čekanja, lepote i vernosti (što potiče od antičkog mitskog lika Penelope). Velik uticaj u formiranju kanona i načina obrade ljubavne tematike i žene je izvršio francuski „Le Roman de la Rose”. Autori srednjoengleskog razdoblja nisu nužno uvek pisali na engleskom. Francuski i latinski jezik i dalje su prisutni kao jezici na kojima se piše, i to francuski posebno na dvoru, a latinski u crkvenim redovima. Jači zamah u književnosti događa se više od sto godina nakon nastanka Lajamonovog Bruta. Sredinom 14. veka se javljaju prvi engleski autori u modernom smislu. Vilijam Langland (oko 1330–1400) u spevu „Pirs Orač” (Piers Plowman) ujedinjuje engleske tradicije s francuskim uticajima. U spevu prikazuje pokvarenost crkvenih i dvorskih krugova, i patnju siromaha. Iz ovog razdoblja potiče i jedna od najboljih obrada legendi o kralju Arturu, spev „Gavejn i zeleni vitez” (Sir Gawain and the Green Knight, oko 1370) anonimnog autora kojem se pripisuje i autorstvo lirske alegorije „Biserka” (Pearl). Ta su dela još uvek pisana u aliteracijskom stihu. Prvi koji se dosledno služi rimom umesto aliteracije je Džon Gover (oko 1330–1408). Svoje najpoznatije delo „Ispovest zaljubljenog” (Confessio Amantis), opsežnu zbirku priča u osmercima, je napisao na engleskom, a ostala dela na latinskom i francuskom.[11] Prvi pravi pesnik i jedan od najvećih u engleskoj književnosti je Džefri Čoser (oko 1342–1400). Pisao je gotovo isključivo na engleskom. Rođen je u imućnoj građanskoj porodici. Nije bio profesionalni književnik – taj se koncept pojavljuje na engleskom tlu nekoliko vekova kasnije. Radio je u javnoj službi (na dvoru) i poslom boravio u Kentu, Francuskoj, i dvaput u Italiji, gde se upoznao s delom Dantea, Petrarke i Bokača.[11] Prevodeći s francuskog, u englesko pesništvo unosi francusku metriku. Od Italijana, prvenstveno Bokača, preuzima jedanaesterac. Njegov spev „Troilo i Kresida”, pisan po uzoru na Bokačov „Filostrato”, je prvi i znameniti engleski roman u stihovima.[7] Glavno Čoserovo delo su Kenterberijske priče (The Canterbury Tales), zbirka novela u stihovima. Verojatno ju je počeo pisati oko 1387. Radnja je smeštena na londonsko područje Čoserovog doba.[11] Trinaestoro ljudi hodočasti iz Sautvarka u Kenterberiju te svako od njih u odlasku i povratku pripoveda po dve priče. Do kraja života Čoser je napisao manje od četvrtine planiranih priča u kojima je majstorski prikazao niz tema i motiva iz svih slojeva ondašnjeg društva. U 15. veku književnost u Engleskoj opada, ali se u Škotskoj pod uticajem Čosera javlja niz snažnih, originalnih pesnika (V. Danbar, škotski kralj Džejms I, R. Henrison i Gavin Daglas). U Engleskoj, oko 1470. godine Tomas Malori u prozi prepričava francuske i engleske legende o kralju Arturu. U to doba nastaje i većina narodnih balada.[7] Renesansa (1500–1660) Уреди Period renesanse je obeležen otkićem novih kontinenata, velikim interesom za proučavanje antičkih klasika, i rađanjem nove nauke. Nakon što je Vilijam Kekston uveo štamparsku presu u Englesku 1476. godine, kolokvijalna književnost je cvetala.[12] Reformacija je inspirisala produkciju narodne liturgije što je dovelo do objavljivanja Knjige uobičajenih molitvi (1549), sa trajnim uticajem na književni jezik. Engleska renesansa je bila kulturni i umetnički pokret u Engleskoj od kasnog 15. do 17. veka. Ona je povezana s paneuropskim renesansom za koju se obično smatra da jze započela u Italiji u kasnom 14. veku. Poput većeg dela severne Evrope, u Engleskoj se malo toga događalo do jednog veka kasnije. Renesansni stil i ideje su veoma sporim tempom penetrirale Englesku, i elizabetansko doba iz druge polovine 16. veka se obično smatra najvišim stupnjem engleske renesanse.[13] Italijanski uticaj se isto takom može naći u poeziji Tomasa Vajata (1503–1542), jednog od najranijih engleskih renesansnih pesnika. On je odgovoran za mnoge izume u engleskoj poeziji, i zajedno sa Henrijem Hauardom (1516/1517–1547) uveo je sonet iz Italije u Englesku u ranom 16. veku.[14][15][16] Šekspir de kvinsi dzejms dzojs carls dikens romanticari engleski pisci istorija engleske knjizevnosti uliks roman toka svesti ivo vidan

Prošlost Kosova i Metohije obeležena je krupnim istorijskim događajima, značajnim duhovnim i kulturnim sadržajima, velikim nacionalnim, religioznim i ideološkim previranjima. Sve to obuhvatiti, zahtevan je i težak posao, posebno stoga što je ova važna tema iz istorije Srbije, dugo bila zanemarivana. Među stručnjacima za Kosovu i Metohiju Dušan T. Bataković je svakako naš najpozvaniji stručnjak, autor više zapaženih knjiga o prošlosti pokrajine, objavljivanih i često citiranih i na stranim jezicima (francuskom, engleskom, nemačkom, rumunskom). Podlogu za njegove pouzdane, na izvornoj građi zasnovane sudove o prošlosti Kosmeta čini zbirka studija, osvežena i dopunjena novim prilozima, sakupljenih u knjizi pod naslovom Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji. Uzeti zajedno, ovi članci su pouzdan vodič kroz modernu i savremenu istoriju Kosova i Metohije, obrađujući, sintetički ili tematski glavne tokove srpsko-arbašakih odnosa kroz vekove. Posebnu vrednost ima uvodna studija: Kosovo i Metohija. Pogled u prošlost zavetne zemlje, gde se u jasnim celinama obrađuju dominantni istorijski procesi od srednjega veka do današnjih dana, od uspona u srednjem veku, kada Kosovo i Metohija postaju središte političkog, kulturnog i duhovnog života srednjovekovne Srbije, preko osmanskog razdoblja kada, pod štitom islama, počinje postepeno naseljavanje Arbanasa (srpsko istorijsko ime za Albance) sa posnih albanskih visoravni u plodne kotline Metohije, a potom i Kosova, pa sve do turbulentnih konflikata, nacionalnih i ideoloških, u tek isteklom prethodnom veku. Bataković posebnu pažnju poklanja razdoblju u kojem su Arbanasi, voljom Osmanlija, preuzeli dominantnu političku ulogu na prostoru današnje pokrajine, istiskujući, na jedan sistematičan način, a uz blagoslov Visoke Porte u Carigradu, domorodačko srpsko stanovništvo, putem progona i terora koji posebno uzima maha od vremena stvaranje Albanske (Prizrenske) lige 1878. godine. Samo u periodu od 1880. do 1900, sa prostora Kosova i Metohije bilo je prognano oko 60.000 Srba, a do Prvog balkanskog rata, čak njih 150.000 sa šireg prostora Stare Srbije. U tim demografskim procesima, Bataković vidi jedan od glavnih uzroka kasnijih krupnih verskih i nacionalnih sukoba između ova dva naroda, koji ni do danas nisu prevladani.

Prošlost Kosova i Metohije obeležena je krupnim istorijskim događajima, značajnim duhovnim i kulturnim sadržajima, velikim nacionalnim, religioznim i ideološkim previranjima. Sve to obuhvatiti, zahtevan je i težak posao, posebno stoga što je ova važna tema iz istorije Srbije, dugo bila zanemarivana. Među stručnjacima za Kosovu i Metohiju Dušan T. Bataković je svakako naš najpozvaniji stručnjak, autor više zapaženih knjiga o prošlosti pokrajine, objavljivanih i često citiranih i na stranim jezicima (francuskom, engleskom, nemačkom, rumunskom). Podlogu za njegove pouzdane, na izvornoj građi zasnovane sudove o prošlosti Kosmeta čini zbirka studija, osvežena i dopunjena novim prilozima, sakupljenih u knjizi pod naslovom Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji. Uzeti zajedno, ovi članci su pouzdan vodič kroz modernu i savremenu istoriju Kosova i Metohije, obrađujući, sintetički ili tematski glavne tokove srpsko-arbašakih odnosa kroz vekove. Posebnu vrednost ima uvodna studija: Kosovo i Metohija. Pogled u prošlost zavetne zemlje, gde se u jasnim celinama obrađuju dominantni istorijski procesi od srednjega veka do današnjih dana, od uspona u srednjem veku, kada Kosovo i Metohija postaju središte političkog, kulturnog i duhovnog života srednjovekovne Srbije, preko osmanskog razdoblja kada, pod štitom islama, počinje postepeno naseljavanje Arbanasa (srpsko istorijsko ime za Albance) sa posnih albanskih visoravni u plodne kotline Metohije, a potom i Kosova, pa sve do turbulentnih konflikata, nacionalnih i ideoloških, u tek isteklom prethodnom veku. Bataković posebnu pažnju poklanja razdoblju u kojem su Arbanasi, voljom Osmanlija, preuzeli dominantnu političku ulogu na prostoru današnje pokrajine, istiskujući, na jedan sistematičan način, a uz blagoslov Visoke Porte u Carigradu, domorodačko srpsko stanovništvo, putem progona i terora koji posebno uzima maha od vremena stvaranje Albanske (Prizrenske) lige 1878. godine. Samo u periodu od 1880. do 1900, sa prostora Kosova i Metohije bilo je prognano oko 60.000 Srba, a do Prvog balkanskog rata, čak njih 150.000 sa šireg prostora Stare Srbije. U tim demografskim procesima, Bataković vidi jedan od glavnih uzroka kasnijih krupnih verskih i nacionalnih sukoba između ova dva naroda, koji ni do danas nisu prevladani.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ciljevi jednog istraživanja ne moraju uvek da se poklope i sa rezultatima do kojih istraživač dođe. Istraživanje, iz tog razloga, liči na putovanje koje nikada nije toliko poznato, da ne bi moglo da iznenadi, a može da bude, ponekad, tako neočekivano, pa da u njemu istraživači-putnici zalutaju. Na samom početku pokušaćemo, u osnovnim crtama da ukažemo na glavni cilj našeg istraživanja i da odredimo predmet kojim se ono bavi. Osnovni cilj, u ovom istraživanju, se sastoji u pokušaju da se utvrdi tendencija razvoja sociološkopravne misli, na području nekadašnje i današnje Rusije. Prije svega, u periodu Oktobarske revolucije do kraja osme decenije ovog vijeka. Namjera nam je da ukažemo na uzroke takvog toka, i da pokažemo njegove glavne etape. Imanuel Kant (22.4. 1724. - 12.2. 1804.) nemački je filozof koji se smatra poslednjim velikim misliocem razdoblja Prosvjetiteljstva. Poznat je po filozofskoj doktrini koja se naziva transcendentalni idealizam. Poznat je i po svojim djelima na polju etike, i po tome što je formulisao kategorički imperativ. On je imao veliki uticaj na romantičke i idealističke filozofe devetnaestog veka, i njegov rad je bio polazna tačka za Hegela. Zajedno sa Hegelom, Fitheom i Šelingom pripadao je klasičnom nemačkom idealizmu ili u njegovom ličnom slučaju transcendentalnom idealizmu. Kantova filozofija se može podeliti u dva perioda: `dokritički period` i `kritički period`. U dokritičkom periodu Kant se bavi materijalističkim tumačenjem svijeta. Svoju teoriju o nastanku kosmosa izneo je u delu `Opšta istorija prirode i teorija neba` (Allgemeine Naturgeschichte und Theorie des Himmels, 1755). U ovom delu on je predvideo postojanje planete Uran, koja će 1881. godine biti i otkrivena. U kritičkom periodu on daje kritiku prethodne filozofije (filozofije svojih prethodnika) i potpuno prelazi na idealizam. U ovom periodu je napisao svoja najveća djela: Kritika čistog uma, Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Nedovršena igra - Kit Devlin Izdavač: Centar za promociju nauke Godina izdanja: 2017 Broj strana: 166 Format: 23 cm Povez: Broširani Dva velika francuska matematičara koji se nikada nisu sreli i njihova kratka, tek delimično sačuvana korespondencija koja je zauvek promenila svet! Matematika 17. veka koja uveliko oblikuje doba u kome živimo, ali i vreme koje je pred nama. Knjiga o verovatnoći – naizgled toliko složenoj i nepredvidivoj, a suštinski racionalnoj i matematički sasvim jasnoj. „Verovatnoća je takva. Svakodnevni problemi, svima jasni i zanimljivi, često u praksi veoma važni, ali začinjeni neizvesnošću koja zna da zavrti mozak i najgenijalnijim matematičarima. Jedan od njih, Devlin, stavlja čuveno pismo na početak puta koji vodi do Hajzenbergovog principa neodređenosti u kvantnoj mehanici i do čuvene Blek-Šouls jednačine kojom se određuju cene opcija na berzi. Popularnim jezikom Devlin nas, poput majstora krimi romana, vodi ovim putem. Knjiga neće ostaviti ravnodušnim ni profesionalne matematičare ni potpune matematičke laike. Možete je videti kao istorijski pregled nastanka jedne od najvažnijih naučnih teorija današnjice, ili kao popularni priručnik tipa „Verovatnoća za svakoga“.Zbog svoje velike primenjivosti, kako u svakodnevnom životu, tako i u svim naukama, verovatnoća je danas deo nastave matematike u najnižim razredima u većini država u svetu. Ali nije samo velika primena razlog učenja verovatnoće. Razvoj koncepta neizvesnosti i matematičkog pristupa procene šansi i rizika je prepoznat kao veoma važan za razvoj mišljenja. Prevod Devlinove knjige je ugledao svetlost dana baš u momentu kada ova matematička teorija i kod nas ulazi u škole na velika vrata. U tom smislu, ova knjiga može biti veoma korisna učiteljima i nastavnicima matematike, kako zbog lične motivacije, tako i kao pomoć da zajedno sa svojim đacima uplove u svet neizvesnosti, svet rizika i šansi, mogućeg i nemogućeg. ” (Izvod iz recenzije dr Ivana Anića)

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Sledeći put – vatra - Džejms Boldvin Izdavač: Darma books Godina izdanja: 2019 Broj strana: 58 Format: 21 cm Povez: Broširani Sledeći put – vatra, esej iz dva dela napisan sredinom 60-ih godina, jeste autobiografsko-polemički tekst o položaju Afroamerikanaca u modernom američkom društvu. Objavljen u periodu prvih uspeha Pokreta za građanska prava, esej razmatra osnovna načela crnačke borbe protiv rasizma i nejednakosti – ujedno problematizujući koncepte afroameričkog identiteta i religije. Opisujući svoje odrastanje u siromašnoj harlemskoj četvrti i svoje razočaranje u propovedničku profesiju, Boldvin daje autentično iskustvo života američkog crnca – njegove potrage za dostojanstvom i identitetom nasuprot izboru između kriminala, otupljujućeg rada i crkve. Za razliku od militantnosti Islamske nacije i Crnih pantera, Boldvin posmatra odnose između rasa sa pozicije opšteg pomirenja i humanosti, odbacujući religiozni fanatizam i anatemisanje belaca kao sredstvo crnačke borbe za ravnopravnost. Smatrajući strah i težnju ka superiornosti za osnovne uzroke rasističkog karaktera zapadne civilizacije, on poziva crnce da prevaziđu bes i uske predstave o sebi koje su im nametnute, ali i da istovremeno prihvate svoje složeno poreklo i svoju neminovnu pripadnost američkoj naciji. Zbog autentičnosti prikaza socijalnih problema svog vremena i ideološke nepotkupljivosti svojih pogleda na afroameričku borbu za slobodu, Boldvin se smatra jednim od najistaknutijih američkih esejista i javnih figura Amerike iz druge polovine 20. veka. * Ono što sam video svuda oko sebe tog leta u Harlemu nije se razlikovalo od onoga što sam tu oduvek viđao – ništa se nije promenilo. Ali odjednom su, bez ikakve najave, kurve i makroi, kao i ucenjivači na Aveniji, za mene postali lična pretnja. Ranije mi nikada nije palo na pamet da bih i ja mogao postati jedan od njih, ali sam tog trenutka shvatio da smo svi zajedno proizvod istih okolnosti.

Kant je iz horizonta svoje kritičke filozofije tačno definisao estetsko kao racionalnost sui generis ali ga nije sasvim odvojio od naučne (scijentističke) racionalnosti. Na taj način, otvorio je i za današnju diskusiju aktualno pitanje tipa estetske racionalnosti i značaja estetskog iskustva uopšte. Ako u estetskom stavu čovek refleksivno stavlja u pokret svoje saznajne potencijale i ako estetski subjekt slobodno raspolaže svojim saznajnim snagama, to se on sledstveno oseća kao da je potvrđen u svom postojanju; štaviše, iz tog njegovog slobodnog ophođenja proističe prinos razvoju njegove subjektivnosti kao uslovu kritičkog držanja i racionalne prakse. Kant je istakao refleksivno „lebdenje“ estetskog iskustva kao specifičnost tog iskustva i time definitivno odredio estetsko iskustvo kao načelno otvoreno refleksivno zbivanje, o čemu na neobično aktualan način svedoči moderna i postmoderna umetnost. Imanuel Kant (22. 4. 1724. – 12. 2. 1804.) nemački filozof koji se smatra poslednjim velikim misliocem razdoblja Prosvjetiteljstva. Poznat je po filozofskoj doktrini koja se naziva transcendentalni idealizam. Poznat je i po svojim delima na polju etike, i po tome što je formulisao kategorički imperativ. On je imao veliki uticaj na romantičke i idealističke filozofe devetnaestog veka, i njegov rad je bio polazna tačka za Hegela. Zajedno sa Hegelom, Fihteom i Šelingom pripadao je klasičnom nemačkom idealizmu ili u njegovom ličnom slučaju transcendentalnom idealizmu. Kantova filozofija se može podeliti u dva perioda: „do kritički period“ i „kritički period“. U do-kritičkom periodu Kant se bavi materijalističkim tumačenjem sveta. Svoju teoriju o nastanku kosmosa izneo je u delu Opšta istorija prirode i teorija neba (Allgemeine Naturgeschichte und Theorie des Himmels, 1755). U ovom delu on je predvideo postojanje planete Uran, koja će 1881. godine biti i otkrivena. U kritičkom periodu on daje kritiku predhodne filozofije (filozofije svojih predhodnika) i potpuno prelazi na idealizam. U ovom periodu je napisao svoja najveća dela: Kritiku čistog uma, Kritiku praktičnog uma i Kritiku moći suđenja.