Bogdan Čiplić NOVI BEČEJ, 1979 Akvarel 36 x 49 cm plus ram signiran i datiran dole desno Bogdan Čiplić, sin Žarka i Sare Čiplić, učitelji novobečejski, rođen je u Novom Bečeju 2. novembra 1910. a umro 23. juna 1989. godine u Beogradu. I danas stanbenu zgradu u Novom Bečeju, do pravoslavne crkve u ulici Lole Ribara, posle više od šezdeset godina od kako su se Čiplićevi iselili iz nje, Novobečejci nazivaju Čiplićeva škola. U toj kući se rodio Bogdan Čiplić. On je srednji od tri sina Sare i Žarka Čiplića. Završio je filozofski fakultet u Beogradu 1932. godine i jedno vreme bio je asistent pri etnološkoj katedri pomenutog fakulteta. Od 1935. do 1937. godine bio je profesor u srpskim odelenjima gimnazije i učiteljske škole u Temišvaru, a zatim, kratko vreme, profesor gimnazije u Velikoj Kikindi. Krajem 1937. godine postao je profesor gimnazije u Novom Sadu, gde je ostao sve do 1945. godine tj. do završetka drugog svetskog rata. Posle rata, 1945. godine, radi kao sekretar, a zatim kao dramaturg i direktor Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, da bi 1947. godine postao direktor tog pozorišta. Na dužnosti direktora Srpskog narodnog pozorišta ostao je do kraja 1949. godine. Tada napušta službu i postaje profesionalni književnik u Beogradu, gde od 1956. do 1964. godine radi kao lektor u „Večernjim novostima`. Zbog bolesti svoje majke, prema kojoj je bio izuzetno pažljiv i nježan sin, ponovo napušta službu. Još od svoje 12. godine počeo se baviti literalnim radom. Sa svojim pesmama se javlja kao gimnazijalac u raznim listovima od Novog Bečeja, Kumanova, Kruševca do Subotice. Prvu zbirku pesama, pod nazivom POLJANA, izdao je u Novom Bečeju 2. juna 1930. godine. Pored mnoštva članaka i recenzija objavio je preko pedeset knjiga od kojih, preko dvadeset knjiga pesama i 9 romana. Prikazivani su mu na radiju, televiziji i pozorištima 18 pozorišnih komada. Za roman „Naveliko i namalo` dobio je nagradu SR Srbije, na knjigu stihova „Slatko pravoslavlje` Zmajevu nagradu Matice srpske, za dramu „Surova apoteoza` nagradu SR Srbije. Knjige su mu objavljivane u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Vršcu, Kikindi i Novom Bečeju, a njegovi pozorišni komadi prikazivani su: u Beogradu, Sarajevu, Ljubljani, Novom Sadu, Subotici, Mariboru, Osijeku, Prištini, Vršcu, Titovom Užicu, Novom Bečeju, Kikindi i mnogim drugim mestima širom Vojvodine. Pošto je mene posebno interesovalo njegovo pozorišno stvaralaštvo, toj strani njegovog rada posvetio sam malo više pažnje. Radio je malte ne sve pozorišne poslove, izuzev što nije bio glumac. Osnovao je i uređivao časopis „Naša scena` u Novom Sadu. Kao upravnik Srpskog narodnog pozorišta organizovao je operu u Novom Sadu. Njegova želja, da se aktivno uključi u pozorišni život učinila je da se, odmah po dolasku u Novi Sad 1937. godine, za profesora gimnazije, ponudi novosadskom dnevnom listu „Dan` da besplatno vodi rubriku pozorišna kritika, što je uredništvo lista prihvatilo. Njegov dosledni stav u kritici nije doprineo samo da je pozorište u Novom Sadu u svoj repertoar sve više uključivalo komade koji su imali napredno umetničko obeležje, nego je i sebi stvorio izvesni autoritet kod napredne novosadske omladine, što je na drugoj strani stvaralo negodovanje reakcionarne publike. O njegovoj pozorišnoj kritici profesor Stojković, u svojoj knjizi „Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba` pohvalno se izražava, a njegove recenzije su iz tog vremena sadržavale tačna zapažanja o raznim elementima inscenacije sa lepim dramaturškim analizama i posebno ističe njegov korektan stil, kao i njegovo savremeno realističko shvatanje pozorišta. Bogdanovo prvo pozorišno delo-komedija „Neverstva` igrali su diletanti u Novom Bečeju u režiji njegovog mlađeg brata Miloja Čiplića. Krajem 1939. godine ponudio je Pozorištu u Novom Sadu svoju dramu „Uspomena na Sorento`. Stavljanjem na repertoar, februara 1940. godine, komad je izazvao veliko interesovanje ne samo u Novom Sadu, nego širom Vojvodine. Prvi čin je završen sa do tada neuobičajenim aplauzom, ali su se čuli i zvižduci nacionalističke omladine, koja se plašila uspeha ove drame. U drugom činu se za vreme predstave prolamao aplauz i postojao sve burniji kada je nailazio tekst kojem se moglo dati i političko značenje. To je bila prva i poslednja predstava ovog komada. Policija je zabranila njegovo dalje izvođenje. Posle rata, 1948. godine, napisao je novi komad pod nazivom „Nad popom popa`. Komad je desetak puta davan u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Treći njegov komad bila je komedija „Varalica u Bečeju`, koji je prikazivan u vreme proslave stogodišnjice Srpskog narodnog pozorišta. Sledeći njegov komad „Traktat o sluškinjama` prikazivalo je Srpsko narodno pozorište više od 50 puta. Srpsko narodno pozorište davalo je i njegov komad „Kaplar i car`. Svi njegovi pozorišni komadi su iz vojvođanskog života, a najčešće sa novobečejskim motivima. Bogdanova dramatizacija Sremčeve pripovetke „Pop Ćira i pop Spira`, koju je dramatizovao dok je bio upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, davana je osim u novosadskom pozorištu, sedam sezona uzastopce u Narodnom pozorištu u Beogradu. Posle tridesetak godina od prve novosadske premijere ponovo je došla na repertoar Srpskog narodnog pozorišta. Istakao sam, da nisam pozvan da dajem ocenu književnog dela Bogdana Čiplića, pri tome mislim na njegovo mesto među vojvođanskim i srpskim piscima uopšte, ali zato hoću da dam svoj sud, kad se radi o njemu kao stvaraocu Novobečejcu. Možda je i u ovom slučaju potrebno uzeti nekakvu ogradu, ali ja sam tu čak smeo da tvrdim, da Novi Bečej u svojoj pisanoj prošlosti pa do danas, nije imao većeg građanina nego što je to bio Bogdan Čiplić. Teško je, da ne kažem nemoguće je, meriti veličinu pojedinih ličnosti kada se radi o sveopštem ljudskom stvaralaštvu i podvizima. Kako uporediti, primera radi, Miloša Obilića i Branka Radičevića, te tako Bogdana Čiplića, sa podvigom Aleksandra Berića, ili Bogdana i Josifa Marinkovića, kad su u pitanju različiti vidovi stvaralaštva. Ali na spisateljskom i književnom stvaralaštvu mogu mirne duše tvrditi da nema ravna. No, i ovo ostavljam Bogdanovim biografima da daju pravu ocenu i to ne samo sa stanovišta novobečejskih, već mnogo šire vojvođanskih, srpskih, pa i jugoslovenskih. Ovo smatram utoliko važnijim, jer mislim da za života, nije imao ono mesto u društvu koje mu je, po njegovom stvaralaštvu, pripadalo. Tu posebno mislim na vojvođansko društvo. Bogdan je verovatno spadao u red plodnijih vojvođanskih pisaca druge polovine dvadesetog veka, ali takva priznanja nisu ni nagoveštavana iz Vojvodine, izuzev što je dobio Zmajevu nagradu Matice srpske za knjigu stihova „Slatko pravoslavlje`, dok je dobio dve nagrade SR Srbije. Niko se nije setio da bi možda zaslužio da bude predložen makar i za dopisnog člana Akademije nauka Vojvodine, ili bar neko priznanje za životno delo i sl. Čiplić nije pripadao klanovima, niti se pojavljivao u sekcijama, društvima i udruženjima književnika. Možda je to činio u mlađim godinama svoga stvaralaštva pa se razočarao, osećajući se pomalo odbačenim, ili blaže rečeno potiskivanim od onih koji su umeli da se uspešnije probijaju kroz život, koji su na vreme shvatili da u tadašnjem društvu - na žalost - nije rad merilo vrednosti čoveka, već da čak naglašeniji značaj imaju drugi kvaliteti. Potrebno je znati šarmirati sredinu, ne misaonim rečima, već više lepršavim šalama i dosetkama na račun, posebno onih odbačenih, ili za koje se računa da će ih politički „krem` uskoro odbaciti. Trebalo je znati dodvorivati se političkim velmožama i na taj način krčiti put i svom, možda čak vrlo skromnom, stvaralaštvu, koje će se putem moćnih medija predstaviti javnosti kao izuzetno dostignuće i na taj način obezbediti istaknuto mesto u krugovima koji odlučuju ne samo o sudbinu dela nego i samog stvaraoca. Bogdanu je to bilo tuđe. Iako svojim postupcima nije nikog ugrožavao, možda je čak u izvesnim slučajevima bio prema nekom i snishodljiv, on je verovatno svojim radom, spisateljskom produktivnošću zatvarao sebi vrata koja bi mu, bez ljudske surevnjivosti, morala biti širom otvorena. Nisam, nikad, razgovarao sa njim zbog čega je otišao iz Novog Sada, da li samo zbog preseljenja roditelja u Beograd, kao i zašto se u Beogradu ograničio na svoju skromnu garsonjeru i pisaću mašinu, a u želji za relaksacijom prihvatao se slikarske četkice, slikajući akvarele, a u poslednje vreme i flomasterom u boji. Slikao je brzo ne pridržavajući se nikakvih pravila pa čak ni onih osnovnih, da ne kažem neophodnih. Slikao je onako kako je osećao u tom trenutku i kako je u tom trenutku to video i doživeo. Znao je da za dan uradi tri, četiri slike. Iz takvog brzog rada dobar deo slika je bio skromnog dometa, ali je iz tog mnoštva proizlazilo po nekoliko izvrsnih slika. To nije samo moje mišljenje, već je takvu ocenu za pojedine njegove slike dao i Zoran Petrović, profesor, baš akvarela, na Likovnoj akademiji u Beogradu, inače Bogdanov prijatelj i poštovalac. Pisao je Bogdan mnogo, slikao brzo i mnogo i voleo je te svoje slike da istakne po svim zidovima sobe i da u njima uživa. Često je, svake dve nedelje, vadio iz ramova jedne i stavljao druge i time osvežavao sobu novim slikama, ili kako je - on to znao da kaže - da time menja ambijent svoga življenja. To je bio njegov svet. Uz dva, tri mlađa prijatelja, po pravilu su to bili njegovi đaci, još dok je bio profesor u novosadskoj gimnaziji, ili oni koji su od njega učili da slikaju pa su se zbližili i postali njegovi poštovaoci, ali i njegovi bliski drugovi i prijatelji. Nije on želeo takvu odvojenost od društva već je njegova priroda bila takva - kako je meni u šali jednom rekao: - Ja sam vuk samotnjak - na prvom mestu radna, te je svaki izlazak u društvo, po kafanama, smatrao uludo izgubljenim vremenom. Mnogi književnici kao i umetnici su uglavnom provodili vreme po kafanama i u boemstvu se zbližavali sa mnogima, koji će im, ne samo praviti društvo u tim danima nerada, nego koji će im i sutra praviti reklamu za njihova dela. On to nije činio. Još u mladosti je bio povučen i pomalo izdvojen iz društva, iako je bio dobar kozer, otvoren kao čovek i iznad ostalog i muzički obrazovan, te bi kao takav u svakom kafanskom društvu mogao zauzeti dostojno mesto. Ali, nedostajalo je samo još ono malo, i to najglavnije - želja za takvim načinom života. Baš onako, kako se to u šali upotrebljava ta uzrečica „ali` - što devojci sreću kvari. Tako je „ali` bilo usmeravajuće za život Bogdana Ciplića. Znao sam ga još kao mladog čoveka, dok sam bio dečak (on je stariji od mene sedam godina), kao uvek ozbiljnog i povučenog. Znao sam ga i kao mladog profesora novosadske gimnazije, ali je sve to bilo poznanstvo iz daleka. Postali smo bliži - prisniji kad sam počeo da pišem o Novom Bečeju, negde krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka. Želja mi je bila, da on da sud o mom rukopisu u kome opisujem Novi Bečej i život u njemu tridesetih godina ovog veka. Svesrdno je prihvatio moju molbu, napomenuvši pri tome, da se ne plašim da će moje ideje iskoristiti za svoja pisanja. Dao je pozitivnu ocenu o koncepciji moga dela, a posebno se laskavo izrazio za prve pročitane stranice što se stila i pravopisa tiče. Iznenađen - kaže on - Uzviknuo sam pa ovaj lepše piše od Veljka Petrovića! - To njegovo raspoloženje je ubrzo splasnulo, jer je u daljem delu moga rukopisa osetio - kako je on to nazvao - kancelarijski stil. Baš ova primedba naterala me je, da se potrudim, da u novoj verziji svog rukopisa koliko toliko održim onaj stil iz prvih stranica i da uklonim „kancelarijski stil` i činovničku naraciju. Koliko sam u tome uspeo pružio sam prilike mojim sugrađanima da se i sami uvere u mojoj knjizi: „Čari prošlih dana`, u kojoj opisujem Novi Bečej i život u njemu od 1929-1935. godine. Ako sam u tome uspeo, onda tu ima zasluge i Bodina kritika. Od tih dana datira naše prijateljstvo. Često sam bio Bogdanov gost, jer je voleo da sluša priče o Novom Bečeju, koje su ga - kako on kaže - prosto odmarale. Mnogo sam lepih podataka o Novom Bečeju i Novobečejcima doznao od njega. Imao je izuzetnu memoriju, a poznavao je onaj sloj novobečejskog društva koji meni nije bio dostupan. Mnoge moje inicijative javljale su se posle razgovora sa njim i saznanja koja sam od njega čuo. Tu mislim na podatke potrebne za moju knjigu „Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju`. Mogao bih o tome pisati vrlo mnogo i nadugačko, ali to ne bi sve bilo od interesa za Bogdanovu biografiju, pa ću se zato zadržati na onom što smatram da je za nju bitno. Posebno što mislim, da osim mene i njegovog poštovaoca, inače njegovog učenika još iz novosadske gimnazije dr Živojina Živojinovića, sada profesora na novosadskom Filozofskom fakultetu, mnoge značajne momente, niko ne zna, a mogu biti od interesa za upoznavanje ličnosti i načina života Bogdana Ciplića u njegovom poslednjem životnom dobu. Pre nego što pređem na opisivanje tih razgovora i događaja, istaćiću da sam se i dopisivao sa njim, kad je bio odsutan iz Beograda u raznim mestima na Jadranu. Želeo je da mu pišem, a svoje odgovore je pisao na razglednicama, na kojima je maksimalno koristio, onaj njihov inače ograničen, prostor za pisanje. Strahovao sam, moram priznati, da mu odgovorim na njegovu prvu kartu-razglednicu. Bojao sam se njegove ocene moga stila i poznavanja pravopisa, jer mi je jednom prilikom pričao o svojoj „profesionalnoj deformaciji` - da ne može da sedne za kafanski sto, a da pre porudžbine ne izvrši jezičku ispravku jelovnika-cenovnika. Bio sam međutim, posebno polaskan, kada mi je na moje prvo pismo upućeno na njegovu adresu u Dubrovniku, početkom septembra 1982. godine, odgovorio razglednicom od 8. septembra (uzgred rečeno na moj rođendan) u kojoj između ostalog stoji: „Primio sam tvoje pismo puno tvojih lepih misli i zamisli, pisane ne samo divnim rukopisom nego i književnim jezikom i čvrstim pravopisom - što me sve zajedno veseli...` Možda mi je baš ova njegova ocena dala podstreka da pišem o Novom Bečeju - da proširim moja sećanja na period 1929-1935., da pokušam da istražim podatke i napišem knjigu o nastanku srpskog pozorišta, a zatim istoriju Novog Bečeja i Vranjeva i drugo. Moram, međutim, priznati, da me je - pri čitanju prvih pedesetak stranica moga rukopisa knjige „Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju` - prosto izmasakrirao. Sve je prilagođavao svom stilu, koji, iskrenosti radi moram reći, meni nikad nije bio prihvatljiv, bez obzira na svu njegovu jednostavnost i nastojanje da to bude nekakav narodni - banatski jezik. Išao je čak toliko daleko u ispravkama moga rukopisa, da se prosto izgubio pa je podvrgao ispravkama i sve citate, iako su ovi bili vidljivo obeleženi. To je bilo trenutno raspoloženje, jer je kasnije sva moja pisanja - moje prve dve knjige - mnogim lepim rečima, naročito što se stila i jezika tiče, prosto veličao. Da to nije bilo svojstveno samo Bogdanu, izneću i njegovo čuđenje kad mu je Zoran Petrović, profesor na Likovnoj akademiji u Beogradu - katedra za akvarele, najveći broj njegovih slika visoko ocenio, a među njima su bile i one koje je jednom, ranijom prilikom, odbacio kao bezvredne - rečima - „Ovo ništa ne vredi`. Ovim sam želeo da opravdam Bogdanov postupak prema mom rukopisu i da istaknem da svi imamo određene trenutke, kad smo spremni da budemo prestrogi prema sebi, pa naravno i prema drugima, ali kad se toga oslobodimo onda opet plivamo normalno realističkim sferama. Mnogima je Bogdan, znam iz njegovih priča, pomogao. Čitave romane, pisane nevičnim jezikom, učinio je pismenim i pogodnim za publikovanje. U jednom slučaju je, čak za dva romana istoj osobi bio više nego koautor, naravno, bez želje da sebe bilo na koji način i po tom osnovu istakne. To je bio razgovor o hrabrosti pojedinaca da pišu i onako usput on je izneo nekoliko svojih doživljaja, a naročito je imao mnogo slučajeva kada se radilo o poeziji. On, to nije govorio sa podcenjivanjem a još manje o nekom prezrenju, već naprotiv kao nešto pohvalno što ljudi žele da sebe iskažu, i da im u tome treba pomoći. Takav je bio i u slikarstvu. Imao je dva, tri svoja učenika -tako ih je on meni predstavio - i kad je hteo da mi objasni ko je kod njega dolazio, on je onda naglašavao - onaj moj učenik iz slikarstva. Bio je vrlo plodan kao pisac, iako je svaki svoj rad mnogo puta menjao i korigovao. Rekao mi je da je mnoge svoje radove - rukopise knjiga - obično po jedanaest do dvanaest puta prekucavao zbog raznih izmena i ispravki. Jednom mi je čak naglasio, da mu je žao što je neki rukopis predao u štampu bez dvanaest korekcija, jer su navodno svi ti radovi tako objavljeni, slabiji od onih koje je dvanaest puta prekucavao. To govori da njegova plodnost nije bila rezultat želje da se samo posao obavi i što više napiše, već upornog i marljivog rada. On jednostavno nije mogao da sedi da ne stvara. Marljivost je nasledio od svojih roditelja. Otac Bogdanov, Žarko, bio je izuzetno vredan i produktivan čovek, na svakom poslu kojeg se prihvatio. Njegov otac jednostavno nije mogao prihvatiti život bez rada i - kako mi je ispričao Bogdan - kada mu je saopšteno, a to je bilo u njegovoj sedamdesetoj godini života, da je penzionisan, on je tog dana i umro. Majka Sara, ne samo kao učiteljica, već i kao domaćica bila je izuzetno vredna žena. To sam imao prilike da slušam od moje sestre, koja je inače bila njena učenica u osnovnoj školi, kako je njihova kuća bila uredna i sve što je spremano za zimnicu, to je bilo prvoklasno i u tom pogledu je mnogima bila uzor. Roditelji, za razliku od Bogdana, bili su društveni i imali su puno obaveza prema prijateljima, što Bogdanu nije bila smetnja, već je možda zahvaljujući i tome, što nije imao takvih obaveza, mogao biti još produktivniji od roditelja. Nije njegova plodnost dovoljno prikazana u objavljenim knjigama i člancima. Možda je još isto toliko, ako ne i više, ostalo po fijokama raznih urednika, redakcionih odbora i izdavačkih saveta. Uostalom citiraću Bogdanove reči napisane o tome u knjizi „Tragom mezimčeta srpskog` na str. 165 gde piše: „Nevolja je za mene bila u tome što je broj mojih komada koji su odigrani u Srpskom narodnom pozorištu posle oslobođenja, bio u ogromnoj nesrazmeri prema mojoj ličnoj „produkciji` pozorišnih komada, koju sam, mislim u celini, dosad, podneo kao predlog Srpskom narodnom pozorištu da ih igra. Naravno da ih nije moglo odigrati sve i da su bili svi odlični - ima dosta, i sve ih je više, pisaca koji pišući pozorišne komade reflektiraju na pozornicu Srpskog narodnog pozorišta! Neki su se i pojavili na njoj sa svojim tekstovima, ali u porazno malom broju posebno ih računajući - na broj - prema mojim odigranim a pogotovu neodigranim! Ali to je moja privatna, lična „tragedija` kao pozorišnog pisca...` Imao je Bogdan dosta protivnika, naročito u krugovima koji su odlučivali o izdavanju ili ocenjivanju njegovih knjiga i rukopisa. Obično se kaže da protivnike imaju agresivni i nametljivi ljudi, što se za Bogdana ne može reći. Svojim radom i ponašanjem nije nikoga ugrožavao, ali njegovo samovanje je verovatno pogrešno tumačeno: bilo kao otpor i nezadovoljstvo prema uticajnim i odlučujućim ekipama, da ne kažem klanovima, ili jednostavno njegovo često pojavljivanje u člancima i mnogobrojnim rukopisima knjiga za štampu shvaćano je kao nametljivost. On jednostavno nije razmišljao o tome šta će drugi da misle o njegovom ponašanju i određenom postupku, već se trudio da ovekoveči neki događaj, pojedinca ili običaje i to onako kako ih je on doživeo ili sagledao. Takav je bio i u slikarstvu. On je takav bio i tu mu se ne bi imalo što zameriti, već bi ga pre trebalo sažaljevati što nije bio lukaviji i prepredeniji - što mi često nazivamo - mudrijim, i da se prilagođavao situaciji. Na taj način bio bi prihvaćen i on i njegova dela od onih koji su davali sud u ime javnog mnenja, ili stručnu književnu kritiku za popularizaciju odnosnog dela. On to jednostavno nije umeo, pa i kada je možda i pokušao, učinio je na pogrešan način, što mu se takođe uzimalo za greh - kao razmetljivost. Tako je jedna istaknuta ličnost novosadskog pozorišnog života u mom prisustvu i još dvojice Novobečejaca i dva službenika Srpskog narodnog pozorišta - u nevezanom razgovoru sa nipodaštavanjem govorio o Čiplićevom slikarstvu i sa potcenjivanjem ocenio njegov humani i prijateljski postupak da svojim drugovima i prijateljima pokloni svoje slike (akvarela). On je u tome video Čiplićevu razmetljivost sa bezvrednim slikama, i da je tako i njemu poklonio dva akvarela, obrativši se prisutnim službenicima Srpskog narodnog pozorišta rečima - Da li i neko od vas nije dobio na poklon od Čiplića njegove slike? - Naravno, da se na ovako izazovne reci, bivšeg glavnog čoveka Srpskog narodnog pozorišta jedan od prisutnih službenika oglasio da je i on dobio. Tako su se ti, članovi odlučujućih tela za ocenjivarije radova velikih stvaralaca odnosili prema njemu. Pri tome, moram napomenuti da, mnogi od njih, nisu ni slovca napisali i objavili, ali su zato vrlo spretni kozeri i šarmeri i zahvaljujući tim kvalitetima bili su u centru svih zbivanja i pozvani da daju sud o onom o čemu i o kome ne mogu da sude. Zahvaljujući takvima, pretpostavljam, Bogdan je morao da ode iz Novog Sada, ali kako su čitav njegov rad i njegova duša bili vezani za Vojvodinu, oni su bili u situaciji da ga uvek drže po strani i tek da tu i tamo daju propusnicu i za dela Bogdana Čiplića. On, srcem i dušom vezan za Vojvodinu, a oni koji su se dodvorili političarima i od njih ovlašćeni i promovisani da utiču na kulturni razvoj Vojvodine, su to prihvatili kao nametljivost. Da budem iskren, iznenadio sam se, kada sam u rukopisnom odeljenju Matice srpske pronašao njegova pisma iz perioda 1935-1936. godine upućena Vasi Stajiću, kao predsedniku Matice srpske, u kojima vrlo ošto protestvuje protiv postupaka književnog odbora Matice, prema mladim naprednim piscima Vojvodine. Pisma su pisana takvim tonom, da za mene predstavljaju pravo iznenađenje za takvu Bogdanovu hrabrost i odvažnost. Znači, Bogdan je još tada shvatio da je prisutna surevnjivost, a još više klanovska pristrasnost, protiv kojih se teško može boriti samo sopstvenim radom i delima. On je to shvatao, ali je bio nemoćan da se protiv toga izbori, a isto tako i nedovoljno jak da, u sebi prelomi, iskreno i opterećujuće shvatanje pojma poštenja. Bogdan je bio dobroćudan, možda to nije pravi izraz za njegovu osnovnu karakternu crtu, ali ne bi ni odgovaralo da je bio kukavica. On je uistini bio ličnost koja se dobrim delom formirala uz brižnu majku, kojoj je bio vrlo privržen, pa iako je ona imala tri sina, on je bio njeno mezimče. Usput da napomenem, on joj je tu njenu ljubav iskreno uzvratio i ona je bila sve do smrti okružena svom pažnjom i - kako mi je rekao - umrla je na njegovim rukama. Ta prevelika ljubav majke, i njena neprekidna briga za njegovo zdravlje i život, uneli su u njegov karakter dozu straha u inače odvažnu Bogdanovu prirodu. Dokaz da se radilo o velikoj odvažnosti je i njegovo napuštanje državne službe, bilo kao profesora gimnazije ili funkcionera u Srpskom narodnom pozorištu i drugim ustanovama u kojima je radio, i opredeliti se za život od samostalnog rada na području publicistike i književnosti, bila je velika smelost, više od obične odvažnosti. Izdavao je svoj list i na razne druge načine se dovijao da bude samostalan i nezavisan od bilo kakvih klanova i pojedinaca. To je bio život sa neprekidnom borbom za opstanak, ne samo za goli život, već za život na određenom dostojanstvenom nivou. Da u takvim uslovima, kakvi su tada vladali u našoj zemlji, nađe odgovarajuće izdavače za svoje mnogobrojne knjige, mogao je samo izuzetno uporan i odvažan čovek. To nije bilo jednostavno, jer je prema njegovim rečima samo u fijokama odgovornih u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu ostalo znatno više od onog što su prihvatili za štampu i prikazivanje na sceni. Izdržao je on takav život do kraja, a to je dokaz da se u osnovi radilo, iznad svega, o ponosnom, vrednom i hrabrom čoveku. Toga možda ni sam nije bio svestan, ali je on stvarno bio izuzetno smeo čovek. Bio je poseban i u tome što se prihvatao pisanja i onog gde nije bio potpuno u kursu događaja. Ali on je to svojom marljivošću i upornošću naknadnim upoznavanjem preodolevao i tako sebe osposobio da o odnosnom problemu toliko ovlada, da mu se ni od onih najupoznatijih sa odnosnim problemom nije nikad zamerilo, niti se imalo šta ozbiljnije zameriti. Bivalo je praznina i propusta, ali su oni uvek bili na margini osnovnog sadržaja dela, i kritika se u tom pogledu, kada je bila negativna, zadržavala u osnovi uvek na marginalnim delovima njegovih knjiga ili članaka. Verovatno je to svojstveno svakom čoveku, da je sazdan od mnoštva suprotnosti, pa se one izražavaju i u karakteru, ali o tome nikada do sada nisam razmišljao, dok nisam došao u situaciju da analiziram - ako to nije pretenciozno rečeno - izvesne postupke Bogdana Čiplića. On je pod uticajem roditelja, posebno majke, ostao za vreme drugog svetskog rata uz njih u Novom Sadu i to na položaju ne samo profesora, već pomoćnika direktora Gimnazije. Znajući, koliko je bio pod uticajem svog mlađeg brata Miloja, verujem da je on taj zahtev roditelja primio kao žrtvu koju podnosi u interesu Mame i Tate, umesto da se ponaša onako kako mu savest nalaže. On je, taj svoj nespokoj, ispoljio preda mnom još novembra 1944. godine, nekoliko dana posle oslobođenja Novog Sada. To je bio naš prvi susret posle rata u Novom Sadu. Kada sam ga zapitao šta je sa Miletom (Milojem) njegove reci su bile: - On je streljan u Beogradu, a ja sam eto, kao manje potreban ovom društvu, ostao živ. - To su bile reči izgovorene sa prilično patetike, jer se pomalo osećao postiđenim što i on nije pošao bratovljevim putem. Ovo je naravno moj sud, donet u momentu razmišljanja o tom razgovoru, pri pisanju ovih redova. Koliko je bio častan, odvažan, human i hrabar u odsudnim momentima ilustrovao je, prilikom Bogdanove sahrane u svom govoru Ivan Ivanji. On je između ostalog izneo, kako je kao Jevrejin uspeo da pobegne iz Banata, gde su Folksdojčeri, među prvima, sproveli genocid nad Jevrejima, u Bačku i bez ikakvih dokumenata stigao u Novi Sad. U želji da nastavi školovanje, obratio se Bogdanu Čipliću kao pomoćniku direktora novosadske gimnazije. Iskreno mu ispričao da je Jevrejin, izbeglica iz Zrenjanina, i da nema nikakvih dokaza da je završio drugi, ili treći razred gimnazije, a da ga je ustvari završio i da želi da se upiše u sledeći razred. Bogdan ga je saslušao i rekao mu da dođe sutra u školu i on će ga rasporediti u odgovarajući razred. To je Bogdan i učinio i Ivanji je nastavio sa školovanjem. Pa zar treba boljeg dokaza Bogdanove humanosti. U ovom slučaju nije bila dovoljna samo humanost, već je trebalo imati i mnogo hrabrosti, posebno, imajući u vidu njegov položaj u školi, da on to prihvati kao nešto najnormalnije i bez kolebanja. To nije bio tren, zbog koga se kasnije pokajao. Ivanji je završio školu zahvaljujući Bogdanu, koji se izložio velikom riziku, ali dobročinstva često ne pitaju za žrtve, a Bogdan je baš u tom duhu i postupio. Možda sam smeo u svojim ocenama ličnosti Bogdana Čiplića, jer su one date na osnovu nekoliko epizodnih činjenica iz njegovog bogatog života i plodnog stvaralaštva, ali to svesno činim jer mi je želja da sve ovo posluži kao skroman prilog za davanje pune i meritorne ocene o .njemu kao čoveku i stvaraocu. Kao poseban deo u ovom prilogu želim da iznesem Bogdanove želje i kolebanja oko svoje ostavštine. Negde u jesen 1981. godine, da li slučajno, ili je Bogdan tako „namontirao` našli smo se u njegovom stanu u Takovskoj ulici br. 33, drugi ulaz na prvom spratu, u 17 časova dr Živojin Živojinović, profesor na fakultetu u Novom Sadu i ja. Dr Živojinović je inače Bogdanov učenik još iz novosadske gimnazije i do Bogdanove smrti ostao je njegov poštovalac. I Bogdan je njega izuzetno cenio kao pametnog i poštenog čoveka, što možda lepo ilustruje i portret dr Živojinovića izrađen u akvarelu i koji po mom mišljenju spada u najuspelije Bogdanove, ne samo portrete, već i slike. Portret je skoro u prirodnoj veličini do pojasa. Bogdan nas je tom prilikom upoznao kako on- smrt smatra prirodnim procesom, pa prema tome i svoju. Prirodno je – kako je to imala običaj da kaže njegova mama Sara - veli Bogdan, - da stariji umiru pre mladih, a s obzirom da je on rođen 1910. godine normalno je da očekuje svoju smrt ranije nego mi mlađi. Kako nas izuzetno ceni, a poslednjih godina je opsednut onim šta će biti sa zaostavštinom posle njegove smrti, nije nalazio drugog rešenja, nego da nas dvojicu imenuje za izvršioce njegovog testamenta. Mi, pomalo iznenađeni, ali priznajem i polaskani na ukazanom poverenju, a uviđajući da je to njegovo opterećenje, bez prigovora i bilo kakvog otpora prihvatili smo njegov predlog. Napomenuo je, da on ima nekakve daljne rođake, po liniji svoje majke, u Uljmi, ali kako se oni, sve do smrti njegove Mame, nisu nikada interesovali za nju, to je i on ostao takav prema njima. Evo u glavnim crtama sadržina tog njegovog usmenog testamenta a drugog sve do pred samu smrt nije imao: Što se sahrane tiče, želi da bude sahranjen bez ikakvog ceremonijala i da se dan sahrane ne objavljuje. Da bude spaljen u prisustvu samo nas dvojice (Živojinovića i mene) i da se pepeo razaspe, bez čuvanja u kolumbariju. Tek posle sahrane može da se objavi njegova smrt. Da svu svoju skromnu imovinu ostavlja Osmogodišnjoj školi „Miloje Čiplić` u Novom Bečeju. Kada smo sve to saslušali i prihvatili, naglašavajući da smrt ne zna uvek za red, pa se može destiti da i neko od nas dvojice pre umre od njega, on je opet ponovio reči svoje majke -prirodno je da stariji umiru pre mlađih, sav razdragan kaže: - E sad mi je laknulo, kad znam da sam taj problem skinuo s vrata. Te jeseni je bio u Dubrovniku, odakle mi se javio sa 3-4 razglednice, a po povratku ispričao mi je da je bio sa jednim pravnikom, koji mu je rekao da smo nas dvojica poznanici iz Komore (dr Simić), sa kojim se konsultovao u vezi sa testamentom. Dr Simić mu je rekao da ne mora da pravi testament u pismenoj formi, ali je to ipak poželjno, i da će nas pozvati da to ozvaničimo i u sudu. Nisam nikakav komentar dao na to, već pristanak da ću se odazvati kad god on to poželi. Godine su prolazile, a on nije nikad više pominjao testament. Nikad se nisam, posle toga ni video ni čuo sa dr Živojinovićem, izuzev što me je preko Bogdana pozdravljao. Istog dana, kada je Bogdan umro, uveče me je telefonom pozvao dr Živojinović recima, da smo nas dvojica zaduženi da se brinemo o sahrani i izvršenju Bogdanovog testamenta. Kada sam mu saopštio da je Bogdan svu svoju imovinu zaveštao Matici srpskoj i da se ona obavezala da izvrši sahranu, te da mi, u tom pogledu, nemamo nikakve obaveze, on je bio prilično iznenađen, što znači da Bogdan, o promeni svoje odluke, nije ni sa njim razgovarao. Početkom 1989. godine, ili možda još krajem 1988. javio mi se telefonom da je bolestan, da je dobio trovanje hranom i čim se malo oporavi želeo bi da dođe do mene, da vidi moje slike, kao i da se malo osveži pričajući o Novom Bečeju. Rekao mi je da je pre bolesti bio u Novom Sadu i da je u Rukopisnom odeljenju Matice srpske uglavnom provodio dane. Da je za to vreme napisao tri knjige, a da je po povratku u Beograd pristupio pisanju knjige pod naslovom ,,O novobečejskoj književnoj školi` polazeći od svog oca Žarka i završavajući je sa Lazom Mečkićem. Posle nekoliko meseci, negde aprila, nazvao me je telefonom i ispričao mi, kako se trovanje hranom komplikovalo i da je zbog toga bio tri meseca u bolnici, zato mi se nije javljao, ali da sad želi da se vidimo. Rekao mi je kako je nesrećan zbog svog članka u novosadskom Dnevniku o „Golubnjači` i da se plaši da ga se svi u Vojvodini, s obzirom na nastale promene u političkim vrhovima, odriču, pa misli da ni Novobečejci, zbog toga, ne smeju da mu se jave. Kad sam mu rekao da to nema veze sa odnosom Novobečejaca, već da je on tamo uvek dobro došao i rado viđen kao vrli građanin, on je poželeo da dođe u Novi Bečej. Čak se bio i dogovorio sa Levaijem, da će biti smešten u hotelu „Tiski cvet` o trošku novobečejske Zajednice za kulturu. Na žalost - kroz nekoliko dana mi je saopštio da je dobio žuticu i da je njegova lekarka, kod koje je na odelenju ležao, posle trovanja hranom, dr Lesić naredila da odmah dođe na lečenje, u kom cilju je obezbeđena, za njega, jedna posebna soba u bolnici. Ona je znala da je on težak bolesnik i da je to poslednji stadij koji se manifestuje u vidu žutice. Pričao mi je telefonom kako je ona prema njemu bila posebno pažljiva, i da su se svi, na njenom odelenju, prema njemu odnosili sa posebnom pažnjom. Nisam mu obećao da ću ga posetiti, iako sam tu odluku doneo odmah, još dok smo razgovarali preko telefona. Posetio sam ga 8. juna 1989. po podne. Na infektivnoj klinici imao je posebnu sobicu (br. 3) i kada sam se u hodniku bolnice obratio dvema sestrama, koje su tu stajale, da bih želeo do Bogdana Čiplića, jedna od njih je odmah odgovorila: - Do našeg čika Bogdana, izvolte ja ću vas odvesti. Bilo je dva sata po podne. On je ležao na leđima gledajući u tavanicu. Kada sam se javio iznenadio se, ali me nije prepoznao. Tek kad sam rekao da sam Laza Mečkić, on se kao nikada do tada obradovao i kaže mi: - Nešto sam se zamislio, a i svetlo mi nezgodno pada pa te nisam prepoznao. Razgovarali smo o njegovoj bolesti i prešli na moje knjige, posebno na istoriju Novog Bečeja i Vranjeva. Pročitao sam mu šta sam napisao o njegovom tati. On je plačući rekao: - Dobri moj otac, kako si lepo napisao, baš ti hvala. Zamolio me je da telefoniram sekretaru Matice srpske u Novom Sadu dr Dušanu Popovu, da dođe da sačini testament, jer svu svoju imovinu ostavlja Matici. Zapitao sam ga šta ostavlja Matici? Odgovorio je: knjige, rukopise, imao je tri knjige u rukopisu - kako mi je rekao pre odlaska u bolnicu - koje je napisao u poslednje vreme dok je bio u Novom Sadu. Rekao je, verovatno da bi se opravdao zbog promenjene odluke - Ja sam dugogodišnji član Matice, a sad sam postao i počasni član i smatram da će se ti moji rukopisi tamo najbolje čuvati i biće dostupni drugima. Posle toga mi je ispričao da Ervin Mareš, penzioner iz Vršca, Trg Lenjina br. 6 tel. 814-641, navraća kod njega, jer je uzeo obavezu da sačini bibliografiju Bogdanovih izdatih knjiga. Posetiocima bolesnika bilo je dozvoljeno do 15 časova i kada sam hteo da pođem, da me bolničko osoblje ne bi na to upozorilo, on me je zadržavao da ostanem duže, jer da me zbog toga, što su kod njega retke posete, neće opominjati na vreme odlaska. Napomenuo je nekoliko puta da voli što sam došao da ga posetim, jer se nije nadao da ću doći. Saopštio sam Novobečejcima: Bati Kiseličkom, Radi Popovu, Zaretu Maljugiću i dr. o Bogdanovom teškom zdravstvenom stanju, kao i sadržinu moga razgovora sa njim u vezi zaostavštine, a pri tome naglasio da su u pitanju dani života. Po povratku iz Novog Bečeja, javio sam se sekretaru Matice dr Dušku Popovu i saopštio mu želju Bodganovu, upozorivši ga na hitnost, jer su u pitanju dani, do kada je to moguće učiniti. Kroz dan dva dr Popov, mi je javio da su obavili tu proceduru i da je u pitanju skromna imovina od 10.000 nemačkih maraka i devedeset dinara (ondašnjih - starih devedeset miliona). Možda je to, novčano gledano, skromna svota, ali je to ostavština jednog velikog čoveka, te ona kao takva, više znači nego prosta novcem izražena vrednost. Za Bogdanovu smrt saznao sam u petak 23. juna 1989. popodne - neposredno posle smrti. Istog dana uveče mi se javio dr Živojinović, računajući na našu ranije preuzetu obavezu u vezi sa testamentom. Nije mogao da shvati Bogdanov postupak, jer mu to nije nikad ni pomenuo. Na dan Bogdanove smrti uveče, oko 21 sat, razgovarao sam sa doktorkom Lesić, na čijem odelenju je ležao Bogdan, ali je umro na hirurškom, jer je pred kraj života izvršena operacija, više da bi se zadovoljila radoznalost lekara, nego kao zdravstvena intervencija. Doktorka Lesić bila je jako razočarana, što se do tog vremena iz Matice nije niko pojavio, a kod nje su Bogdanova knjižica iz banke, legitimacija i ključevi od stana i nalazi se u situaciji da ne zna kome sve to da preda. U međuvremenu je iz Novog Bečeja Bata Kiselički stupio u kontakt sa sekretarom Matice dr Popovim, o čemu sam odmah obavestio doktorku Lesić, i ona se obradovala da će ipak ubrzo biti organizovana sahrana. Rekla mi je kako je ispričala svom suprugu nesreću Bogdanovu, i kako je to strašno kad čovek nema nikog svog i pri samoj smrti. Na kraju, moram, u kratkim crtama, da objasnim čime se Bogdan zamerio beogradskim i srpskim književnicima i kulturnim poslenicima, a što je verovatno bio razlog, da se u njihovo ime nije niko ni oprostio od Bogdana Čiplića, a još manje se moglo očekivati da se oni založe da se sahrani među zaslužnim građanima Beograda. U interesu objektivnog prikaza njegovog napisa protiv pozorišnog komada „Golubnjača`, izneću kako su ga praktično izigrali vojvođanski autonomaši. Kada kažem objektivno, imam na umu činjenicu da sam bio kod Bogdana, sutradan po objavljivanju njegovog članka, protiv „Golubnjače` u novosadskom Dnevniku. Tom prilikom mi je pročitao svoj članak u rukopisu i ispričao kako se sve to odigralo. Takođe i sve neprijatnosti koje je doživeo u Beogradu već u toku dana. Posle nekoliko nedelja uspešnog prikazivanja „Golubnjače` u Novom Sadu, našao se, na jednoj takvoj predstavi u Srpskom narodnom pozorištu i Bogdan sa svojom bivšom suprugom Vidom. Za vreme pauze između činova u foajeu - priča Bogdan - Ja sam glasno komentarisao delo i izražavao svoje nezadovoljstvo. Prosto sam se pitao - kaže on - kome to danas treba? - On je, svoje nezadovoljstvo glasno izrazio i po završetku predstave u garderobi prilikom preuzimanja kaputa. To njegovo raspoloženje čula je i Vidina drugarica, koja je prema Bogdanovom verovanju bila nekakav faktor u novosadskom partijskom „aparatu`. Sutradan, posle ove predstave, Bogdan se vratio u Beograd. Ubrzo po njegovom povratku nazvao ga je urednik novosadskog Dnevnika Štajner i zatražio, po nalogu Duška Popovića i Žike Berisavljevića, članova Predstavništva Pokrajinskog komiteta partije, da Bogdan napiše kritiku te predstave, još u toku dana, a da će on poslati službenika Dnevnika da taj kritički prikaz preuzme. „Uhvaćen` pomalo na prepad, Bogdan je napisao članak, koji nije odgovarao njegovom nivou. U njemu nije bilo kritike na umetnički nivo predstave, ili kritički prikaz dela, što bi odgovaralo njemu kao vrsnom poznavaocu pozorišne veštine, već je to učinio na način kako bi ocenu komada dao sekretar manjeg opštinskog komiteta. Nisam mu to rekao, kada mi je pročitao svoj rukopis, iz prostog poštovanja prema njemu da ga ne unesrećim. Taj članak je objavljen u Dnevniku i odmah se isplela sva ona famozna polemika i zabrana prikazivanja „Golubnjače` u Novom Sadu. Bogdanu su, posle toga, stizale preko telefona preteće poruke psovke i mnoge druge neprijatnosti doživljavao je od pojedinaca. Bilo je anonimnih pretećih pisama. Njegov pozorišni komad o Loli Ribaru, Sarajevsko pozorište je otkazalo ne tražeći da im se vrati dinarski iznos avansa, koji je Čiplić na ime ugovora sa njima primio. Bio je jako potišten što se u to uopšte upuštao, ali mi je tada tvrdio da on kao vanpartijac, ali patriota i Jugosloven smatra da „Golubnjača` podgrejava osvetničke strasti i da u tim prilikama zaoštravanja međunacionalnih sukoba, ona nama ne treba. „Golubnjača` je bila njegovo opterećenje i krajem prošle godine, posle smene vojvođanskih autonomaških rukovodilaci, pa sve do smrti. Toliko radi sećanja na jednog velikog Novobečejca, kome je Novi Bečej ležao na srcu. Neka mu je večna slava! ЧИПЛИЋ Богдан – књижевник, преводилац и управник СНП (Нови Бечеј, 2. XI 1910 – Београд, 23. VI 1989). Отац Жарко и мати Сара били су учитељи; млађи брат Милоје (в), иначе песник, кратко је радио у СНП као благајник а у штампи се јављао чланцима о новосадском театру. У родном месту је похађао основну и грађанску школу и пети и шести разред гимназије (1920-1926), седми у Сомбору (1927), а осми у Србобрану (1928). Студирао је етнологију у Бгду (1928-1932) и од новембра 1934. до фебруара 1935. радио као асистент на етнолошкој катедри Филозофског факултета. Као студент био је београдски дописник суботичког и новосадског „Југословенског дневника“, а по завршетку студија 1935. прихватио је место професора у српскохрватским одељењима гимназије и учитељске школе у Темишвару, одакле је слао дописе „Политици“, издао књижевни алманах „Живот“ и уредио истоимени часопис, који је војна цензура забранила после првог двоброја (1936). Краће време био је професор гимназије у Великој Кикинди, а 1937. је дошао у НСад, где је до 1944. био гимназијски професор а за време рата и секретар. Сарађивао је у „Летопису Матице српске“, за који је почео да пише још 1930. Окупио је групу истакнутих писаца и 1938. и 1939. објавио је две свеске „Војвођанског зборника“. У то време редовно је објављивао позоришне критике и књижевне прилоге у дневнику „Дан“. После ослобођења, од фебруара 1945, преузео је најпре функцију секретара, лектора и драматурга СНП, а потом је у дневнику „Слободна Војводина“ уређивао културну рубрику и писао позоришну критику. Од 1. VIII 1947. до 1. XII 1949. био је управник СНП – у то време поново је установљена Опера а консолидован је и драмски ансамбл после масовног одласка еминентних глумаца у новоосновано Југословенско драмско позориште у Бгду. Као амбициозан и марљив управник непрестано је бдео над пробама и представама и обилазио радионице активно учествујући у решавању текућих, како уметничких тако и практичних, проблема. Одржавао је динамичне контакте са ресорским властима и друштвено-политичким телима и руководиоцима паметно и успешно користећи њихову наклоност према позоришту и настојећи да не изигра њихово поверење. Неговао је педантност и строгост и уз изванредну екипу редитеља (Ракитин, Кулунџић, Коњовић) постигао је да у сезонама његовог управниковања СНП од свих буде прихватано као „,мезимче“ – круна ове вишедеценијске плодне сарадње је Ч. књига Трагом мезимчета србског, коју је СНП издало 1980. Ту сарадњу не може да помути ни Ч. испад у „афери Голубњача“, када је у „Дневнику“ 9. XII 1982. објавио чланак Политички копци у голубијем перју „уметности“. Од децембра 1949. деловао је као професионални књижевник. Покренуо је 1952. књижевне новине под именом „Стражилово“ и издавао их г. дана, да би потом 1953/54. прихватио уређивање „Наше сцене“. Од 1956. до 1964. био је запослен као лектор и уредник београдских „Вечерњих новости“. Последње г. живота провео је као слободан уметник. Писао је песме са тематиком из завичаја. За прозни књижевни рад (за роман На велико и на мало) награђен је наградом Владе НР Србије (1946). На конкурсу за драму у НСаду 1952. његова драма Концерт за две виолине освојила је другу награду (извођена је на Радио-Сарајеву). Змајеву награду Матице српске добио је за збирку поезије Слатко православље (1968). На сцени СНП пре рата му је извођена драма Успомена на Соренто (27. II 1940), коју је волонтерски сâм режирао и која је због полицијске забране изведена само једном: „Контроверзна Чиплићева драма Успомена на Соренто, изведена у СНП фебруара 1940, изазвала је велику буру јер је била набијена политичким конотацијама. Први чин је завршен неуобичајеним аплаузом, али су се чули и звиждуци националистичке деснице која је настојала да онемогући представу. У другом чину се опет проломио аплауз за време извођења радње на сцени и настајао је све бурнији жагор како је наилазио текст који је имао политичко значење. То је била прва и последња представа овог комада, јер је полиција забранила његово даље извођење“ (А. Об.). На репертоару СНП била је и Ч. драматизација Сремчевог дела Поп Ћира и поп Спира (17. III 1949), као и позоришни комади Над попом попа (28. V 1954), Варалица у Бечеју (24. XI 1961), Трактат о слушкињама (8. XI 1966) и Каплар и цар (25. V 1971). По одласку у пензију бавио се више сликањем него писањем. У НСаду је објављена Антологија Чиплић, коју је 2003. приредио Д. Ређеп. БИБЛ: песме – Пољана, Нови Бечеј 1930; Обећана земља (за децу), Велика Кикинда 1931; Песме за Војводину, НСад 1940; Канал Дунав-Тиса-Дунав, НСад 1949; Дивље јато, НСад 1952; Паорске баладе, НСад 1955; Мртва Тиса, Бгд 1955; Окамењена стада, НСад 1959; Опроштај са Раховом, Бгд 1960; Је л’ добро диваним, Бгд 1964; Слатко православље, Бгд 1968; Лек од смрти, НСад 1968; приповетке – Преко Тисе, 1946; Из нових дана, НСад 1948; Лекарска посета, НСад 1950; Снага земље, Бгд 1951; Стравична звона, Суботица 1958; романи – На велико на мало, НСад 1946; Дечаци са Тисе, НСад 1950; Бурно пролеће, Бгд 1951; Синови равнице, НСад 1952; Окови, Бгд 1952; Јаруга, Бгд 1953; Зид плача, Бгд 1960; Кадрил, НСад 1964; романсиране биографије – Ђорђе Зличић Цига, Бгд 1951; Пинки, Бгд 1956; Ђура Јакшић, Бгд 1959. ЛИТ: Л. Дотлић, „Успомена на Соренто“ у Новом Саду, Дан, 29. II 1940; В. М., „Успомена на Соренто“ од Богдана Чиплића, Време, Бгд, 1. III 1940; Т., Премијера Богдана Чиплића: „Успомена на Соренто“, Правда, Бгд, 3. III 1940; В. Поповић, Нова драматизација Сремчева „Поп Ћире и поп Спире“, ЛМС, 1949, књ. 363, св. 6, с. 380; М. Мирковић, Синови равнице, Нова мисао, 1953, књ. I, с. 708-709; М. Кујунџић, Над попом попа, Дневник, 27. V 1954; Б. Глишић, Једна домаћа премијера, НИН, 6. VI 1954; М. Матко (А. Панов), Над попом попа, НС, 1954, бр. 82-83, с. 2; М. Антић, Паорске баладе, Дневник, 26. II 1956; Д. Ређеп, Окамењена стада, ЛМС, 1959, књ. 383, с. 92-94; М. Антић, Богдан Чиплић, Дневник, 27. XI 1960; М. И. Бандић, Лирика равнице, Политика, 12. XI 1961; Ј. Виловац, Опет промашај, Дневник, 26. XI 1961; М. Милорадовић, Трактат о слушкињама, ЛМС, 1962, књ. 389, с. 573-575; Ђ. Ђурђевић, Аутентично сценско доживљавање Војводине, Борба, 10. XI 1966; М. Кујунџић, Бечејске служавке и њина госпођа, Дневник, 10. XI 1966; М. Мирковић, Пун шушањ слушкиња, Политика експрес, 10. XI 1966; Ж. Јовановић, Бечејска вртешка, Вечерње новости, 10. XI 1966; Д. Ређеп, Догађаји у Гоги и Бечеју, Позориште, НСад, 1968, бр. 1, с. 8; М. Кујунџић, Убио град у наћве, Дневник, 27. V 1971; Д. Поповић, У позоришту, Бгд 1973, с. 163-168.

Vrlo dobro očuvano, a naročito s obzirom na godine, bez pisanja, podvlačenja, osim malog potpisa prethodnog vlasnika na najavnoj strani. Retko u ovakvom stanju! Autor - osoba Andrić, Ivo, 1892-1975 = Andrić, Ivo, 1892-1975 Naslov Na Drini ćuprija : roman / Ivo Andrić Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1945 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1945 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 366 str. ; 20 cm Zbirka Južnoslovenski pisci ; 1 ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 5.000 Rečnik turskih reči i provincializama: str. 363-366. U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u u Višegrad.most na drini U gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna“ i strastveni je borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. sarajevoDobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš.Naredne godine prelazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika. Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, Andrić biva bačen u konfinaciju u Ovčarevo i Zenicu gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti pluća, odmah odlazi na lečenje u Zagreb, u čuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, stecište hrvatske inteligencije koja se klonila učešća u ratu, na strani Austrije. Tu Andrić, zajedno sa konte Ivom Vojnovićem, dočekuje opštu amnestiju i aktivno se uključuje u pripreme prvog broja časopisa Književni jug. bolnica milosrdnih sestara 1918Istovremeno, pažljivo dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine sa predgovorom Nika Bartulovića. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu „Nezvani neka šute“ objavljenom u zagrebačkim Novostima, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum. Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć dr Tugomira Alaupovića i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sudeći prema pismima koja piše prijateljima, Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane Moskva. Već početkom 1920. godine Andrić započinje svoju vrlo uspešnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač Kugli objavljuje novu zbirku pesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B Cvijanović iz Beograda štampa pripovetku „Put Alije Đerzeleza“. S jeseni 1921. godine Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu, bukurest 1922a iste godine započinje saradnju sa Srpskim književnim glasnikom objavljujući u broju 8 priču „Ćorkan i Švabica“. Godine 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke („Za logorovanja“ i „Žena od slonove kosti“), ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“ i nekoliko književnih prikaza. Početkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budući da nije završio fakultet, preti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Između mogućnosti da fakultet završi državnim ispitom ili odbranom doktorata, Andrić bira drugu mogućnost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja: „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i „Dan u Rimu“. U junu mesecu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine. Petnaestog septembra, pošto je odbranio doktorat, stiče pravo da se vrati u diplomatsku službu. Krajem godine prelazi u Beograd u Političko odelenje Ministarstva inostranih dela. Ove godine pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove – „U zindanu“ i „Rzavski bregovi“. Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, godine 1926, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetke „Mara milosnica“ i „Čudo u Olovu“. Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. Sledeće godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andrić provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu Ministarstva inostranih poslova proučavajući istorijsku građu o Bosni s početka devetnaestog veka i čitajući korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku. S proleća 1928. godine premešten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje priče „Olujaci“, „Ispovijed“ i „Most na Žepi“.most na zepi Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej „Goja“. Već 1. januara 1930. godine u Ženevi počinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču „Kod kazana“ i tekst „Učitelj Ljubomir“. U Beogradu sledeće godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju „Anikina vremena“, a u kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis „Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. Andrić objavljuje pripovetke „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Na lađi“ i zapis „Leteći nad morem“. U martu mesecu 1933. godine vraća se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno piše, ove godine objavljuje samo pripovetku „Napast“ i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrštene u Antologiju novije hrvatske lirike: „...Ne bih nikada mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zato što su ili druge vere ili rođeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju“. Sledeće godine unapređen je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Postaje načelnik političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela 1935. godine i stanuje u hotelu Ekscelzior. Štampa pripovetke „Bajron u Sintri“, „Deca“, esej „Razgovor s Gojom“ i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova - „Njegoš kao tragični junak kosovske misli“. Tokom sledeće godine Srpska književna zadruga štampa drugu knjigu Andrićevih pripovedaka koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče „Mila i Prelac“ i „Svadba“. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mesecu 1937. godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić tokom ove godine objavljuje priče „Trup“ i „Likovi“, a iste godine u Beču, prikupljajući građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine - Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Početkom 1938. godine pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr Nikole Mirkovića. Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje: pripovetka „Čaša“ i zapisi „Staze“ i „Vino“ izlaze u Srpskom književnom glasniku tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: „...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin. Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku, ali bez ostalih članova Ambasade i njjihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Piše pismo Srpskoj književnoj zadruzi da za vreme dok „narod pati i strada“ ne objavljuje njegove pripovetke. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem 1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica. Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik Društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i većnik III zasedanja ZAVNOBIH-a. Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, među ostalim, objavljuje pripovetke „Zlostavljanje“ i „Pismo iz 1920. godine“. Sledeće godine postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje „Priču o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, a tokom 1948. godine prvi put će biti štampana „Priča o kmetu Simanu“. Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drži predavanja, govori na javnim skupovima, kao član različitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče „Bife Titanik“ (1950), „Znakovi“ (1951), „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“ (1952), „Aska i vuk“, „Nemirna godina“, „Lica“ (1953). Godine 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godini štampa u Matici srpskoj Prokletu avliju , a pripovetka „Igra“ pojavljuje se 1956. godine. Godine 1958. u šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju - Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan - u Ulici Proleterskih brigada 2a. Te godine objavljuje pripovetke „Panorama“, „U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Džumhura „Nekrolog jednoj čaršiji“. „Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu. Besedom „O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, 10. decembra 1961. godine zahvalio je na priznanju. Iako su do tada njegova dela prevođena na mnoge jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko tridest jezika. Iako odbija mnoge pozive, tih godina Andrić boravi u Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Egiptu. Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. kod Udruženih izdavača (Prosveta, Mladost, Svjetlost i Državna založba Slovenije) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova. Naredne godine boravi u Poljskoj gde u Krakovu biva promovisan za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta. Piše veoma malo, ali se njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. U martu mesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana.

Ekstremno retko u ponudi. Prvo izdanje treće knjige Ive Andrića. Knjigu je izdao ugledni izdavač Svetislav B. Cvijanović u Beogradu 1920. godine. U opsežnoj Andrićevoj bibliografiji ovo je jedinstvena knjiga i predstavlja raritet, jer je potpisana autorovim krsnim imenom Ivan. “Pa ne znam ko mi nadjenu novo ime Ivan (?!) kad se ja i kao pisac i kao ukazno lice pišem Ivo”, pisao je Andrić u pismu Cvijanoviću. Iste godine objavljena je i izdanje s ispravljenim imenom na koricama i u drugačijem dizajnu (v. sliku) Stranice u kompletu. Primetna žutina papira. Rikna - vidi sliku. Fizičko stanje verno prikazano na slikama. Uvećajte slike i procenite. Autor - osoba Andrić, Ivo, 1892-1975 = Andrić, Ivo, 1892-1975 Naslov Put Alije Gjerzeleza / Ivan Andrić Ostali naslovi Put Alije Đerzeleza Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1920 Izdavanje i proizvodnja Beograd : S. B. Cvijanović, 1920 (Novi Sad : Braća Grujić i Prometnog d. d.) Fizički opis 41 str. ; 18 cm ISBN (Broš.) Napomene Rečnik turskih reči i provincijalizama: str. [45-47]. „Put Alije Đerzeleza“ (1920), prva Andrićeva pripovetka koja je pisca na velika vrata uvela u književnost. Ostvarena je kao triptih, a ispripovedana sa stanovišta sveznajućeg pripovedača koji, pričajući o muslimanskom junaku Aliji Đerzelezu, koristi istorijske činjenice i narodno predanje, legendu i fikciju. Glavni lik poznat je u folkloru kao veliki junak čije su odlike hiperbolisane i idealizovane u megdanu, šenlučenju i odevanju. Andrićeva pripovetka nastaje kao parodija narodne epske pesme, postaje doslikavanje portreta i dovršavanje priče o nekadašnjem gaziji koga stižu umor i godine. Sve ono što su nekada u narodnoj pesmi bile viteške osobine junaka, u Andrićevoj priči postale su Đerzelezove mane. Sve ono što je nekada Đerzeleza činilo uzvišenim, sada ga čini smešnim. Svi koji nisu smeli da priđu njegovoj desnici i konju od megdana, sada teraju šegu sa njim. Đerzelezove osobine postaju anahrone, a on sam ne može da pokaže svoju veličinu jer nema odgovarajućeg protivnika. Ali ako Alija Đerzelez prestaje da bude junak u smislu epske pesme, on svakako ostaje tragični junak. Ne shvatajući suštinu sopstvene neostvarenosti, žaleći za stvarima koje nikada neće dostići, lepotom, željenom ženom, jer je i stvoren samo da želi, on upada u niz neugodnih situacija iz kojih izlazi ponižen i ismejan. Vrhunac njegove tragičnosti dat je u poslednjoj sceni kada se našao na krilu jedine žene koju nikada nije poželeo, a uspeo je da stigne samo u njeno naručje. I tada, pun damara i nemira, lamentira nad svojom sudbinom: „I ta ruka što je osjeća na sebi, je li to ruka žene? - Mlječanka u krznu i somotu čije se tjelo, vitko i plemenito, ne može ni zamisliti. Ciganka Zemka, drska i podmukla, a mila životinja. Gojna udovica. Strasna a prevejana Jevrejka. I Katinka, voće koje zri u hladu. - Ne, to je ruka Jekaterine. Samo Jekaterine! Jedino do Jekaterine se ide pravo!“ Andrićeva slika Alije Đerzeleza i slika istoimenog junaka iz epske pesme odnose se kao uljani portret na platnu i crtež olovkom. Piščeva snažna fikcionalna nadogradnja usmene legende i sama je to postala. U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u u Višegrad.most na drini U gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna“ i strastveni je borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. sarajevoDobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš.Naredne godine prelazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika. Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, Andrić biva bačen u konfinaciju u Ovčarevo i Zenicu gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti pluća, odmah odlazi na lečenje u Zagreb, u čuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, stecište hrvatske inteligencije koja se klonila učešća u ratu, na strani Austrije. Tu Andrić, zajedno sa konte Ivom Vojnovićem, dočekuje opštu amnestiju i aktivno se uključuje u pripreme prvog broja časopisa Književni jug. bolnica milosrdnih sestara 1918Istovremeno, pažljivo dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine sa predgovorom Nika Bartulovića. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu „Nezvani neka šute“ objavljenom u zagrebačkim Novostima, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum. Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć dr Tugomira Alaupovića i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sudeći prema pismima koja piše prijateljima, Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane Moskva. Već početkom 1920. godine Andrić započinje svoju vrlo uspešnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač Kugli objavljuje novu zbirku pesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B Cvijanović iz Beograda štampa pripovetku „Put Alije Đerzeleza“. S jeseni 1921. godine Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu, bukurest 1922a iste godine započinje saradnju sa Srpskim književnim glasnikom objavljujući u broju 8 priču „Ćorkan i Švabica“. Godine 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke („Za logorovanja“ i „Žena od slonove kosti“), ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“ i nekoliko književnih prikaza. Početkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budući da nije završio fakultet, preti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Između mogućnosti da fakultet završi državnim ispitom ili odbranom doktorata, Andrić bira drugu mogućnost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja: „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i „Dan u Rimu“. U junu mesecu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine. Petnaestog septembra, pošto je odbranio doktorat, stiče pravo da se vrati u diplomatsku službu. Krajem godine prelazi u Beograd u Političko odelenje Ministarstva inostranih dela. Ove godine pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove – „U zindanu“ i „Rzavski bregovi“. Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, godine 1926, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetke „Mara milosnica“ i „Čudo u Olovu“. Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. Sledeće godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andrić provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu Ministarstva inostranih poslova proučavajući istorijsku građu o Bosni s početka devetnaestog veka i čitajući korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku. S proleća 1928. godine premešten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje priče „Olujaci“, „Ispovijed“ i „Most na Žepi“.most na zepi Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej „Goja“. Već 1. januara 1930. godine u Ženevi počinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču „Kod kazana“ i tekst „Učitelj Ljubomir“. U Beogradu sledeće godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju „Anikina vremena“, a u kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis „Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. Andrić objavljuje pripovetke „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Na lađi“ i zapis „Leteći nad morem“. U martu mesecu 1933. godine vraća se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno piše, ove godine objavljuje samo pripovetku „Napast“ i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrštene u Antologiju novije hrvatske lirike: „...Ne bih nikada mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zato što su ili druge vere ili rođeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju“. Sledeće godine unapređen je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Postaje načelnik političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela 1935. godine i stanuje u hotelu Ekscelzior. Štampa pripovetke „Bajron u Sintri“, „Deca“, esej „Razgovor s Gojom“ i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova - „Njegoš kao tragični junak kosovske misli“. Tokom sledeće godine Srpska književna zadruga štampa drugu knjigu Andrićevih pripovedaka koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče „Mila i Prelac“ i „Svadba“. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mesecu 1937. godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić tokom ove godine objavljuje priče „Trup“ i „Likovi“, a iste godine u Beču, prikupljajući građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine - Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Početkom 1938. godine pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr Nikole Mirkovića. Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje: pripovetka „Čaša“ i zapisi „Staze“ i „Vino“ izlaze u Srpskom književnom glasniku tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: „...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin. Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku, ali bez ostalih članova Ambasade i njjihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Piše pismo Srpskoj književnoj zadruzi da za vreme dok „narod pati i strada“ ne objavljuje njegove pripovetke. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem 1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica. Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik Društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i većnik III zasedanja ZAVNOBIH-a. Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, među ostalim, objavljuje pripovetke „Zlostavljanje“ i „Pismo iz 1920. godine“. Sledeće godine postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje „Priču o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, a tokom 1948. godine prvi put će biti štampana „Priča o kmetu Simanu“. Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drži predavanja, govori na javnim skupovima, kao član različitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče „Bife Titanik“ (1950), „Znakovi“ (1951), „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“ (1952), „Aska i vuk“, „Nemirna godina“, „Lica“ (1953). Godine 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godini štampa u Matici srpskoj Prokletu avliju , a pripovetka „Igra“ pojavljuje se 1956. godine. Godine 1958. u šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju - Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan - u Ulici Proleterskih brigada 2a. Te godine objavljuje pripovetke „Panorama“, „U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Džumhura „Nekrolog jednoj čaršiji“. „Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu. Besedom „O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, 10. decembra 1961. godine zahvalio je na priznanju. Iako su do tada njegova dela prevođena na mnoge jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko tridest jezika. Iako odbija mnoge pozive, tih godina Andrić boravi u Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Egiptu. Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. kod Udruženih izdavača (Prosveta, Mladost, Svjetlost i Državna založba Slovenije) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova. Naredne godine boravi u Poljskoj gde u Krakovu biva promovisan za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta. Piše veoma malo, ali se njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. U martu mesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana. KC

Ekstremno retko u ponudi. Prvo izdanje treće knjige Ive Andrića. Knjigu je izdao ugledni izdavač Svetislav B. Cvijanović u Beogradu 1920. godine. U opsežnoj Andrićevoj bibliografiji ovo je jedinstvena knjiga i predstavlja raritet, jer je bila potpisana autorovim krsnim imenom Ivan (vidi sliku najavne stranice). `Pa ne znam ko mi nadjenu novo ime Ivan (?!) kad se ja i kao pisac i kao ukazno lice pišem Ivo”, pisao je Andrić u pismu Cvijanoviću. Ovo je, zbog piščevog insistiranja da se promeni korica, popravljeno izdanje s kojeg su uklonjene ranije plave korice i odštampane su nove sa ispravnim imenom Ivo. Stranice u kompletu. Fizičko stanje verno prikazano na slikama. Uvećajte slike i procenite. Autor - osoba Andrić, Ivo, 1892-1975 = Andrić, Ivo, 1892-1975 Naslov Put Alije Gjerzeleza / Ivan Andrić Ostali naslovi Put Alije Đerzeleza Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1920 Izdavanje i proizvodnja Beograd : S. B. Cvijanović, 1920 (Novi Sad : Braća Grujić i Prometnog d. d.) Fizički opis 41 str. ; 18 cm ISBN (Broš.) Napomene Rečnik turskih reči i provincijalizama: str. [45-47]. „Put Alije Đerzeleza“ (1920), prva Andrićeva pripovetka koja je pisca na velika vrata uvela u književnost. Ostvarena je kao triptih, a ispripovedana sa stanovišta sveznajućeg pripovedača koji, pričajući o muslimanskom junaku Aliji Đerzelezu, koristi istorijske činjenice i narodno predanje, legendu i fikciju. Glavni lik poznat je u folkloru kao veliki junak čije su odlike hiperbolisane i idealizovane u megdanu, šenlučenju i odevanju. Andrićeva pripovetka nastaje kao parodija narodne epske pesme, postaje doslikavanje portreta i dovršavanje priče o nekadašnjem gaziji koga stižu umor i godine. Sve ono što su nekada u narodnoj pesmi bile viteške osobine junaka, u Andrićevoj priči postale su Đerzelezove mane. Sve ono što je nekada Đerzeleza činilo uzvišenim, sada ga čini smešnim. Svi koji nisu smeli da priđu njegovoj desnici i konju od megdana, sada teraju šegu sa njim. Đerzelezove osobine postaju anahrone, a on sam ne može da pokaže svoju veličinu jer nema odgovarajućeg protivnika. Ali ako Alija Đerzelez prestaje da bude junak u smislu epske pesme, on svakako ostaje tragični junak. Ne shvatajući suštinu sopstvene neostvarenosti, žaleći za stvarima koje nikada neće dostići, lepotom, željenom ženom, jer je i stvoren samo da želi, on upada u niz neugodnih situacija iz kojih izlazi ponižen i ismejan. Vrhunac njegove tragičnosti dat je u poslednjoj sceni kada se našao na krilu jedine žene koju nikada nije poželeo, a uspeo je da stigne samo u njeno naručje. I tada, pun damara i nemira, lamentira nad svojom sudbinom: „I ta ruka što je osjeća na sebi, je li to ruka žene? - Mlječanka u krznu i somotu čije se tjelo, vitko i plemenito, ne može ni zamisliti. Ciganka Zemka, drska i podmukla, a mila životinja. Gojna udovica. Strasna a prevejana Jevrejka. I Katinka, voće koje zri u hladu. - Ne, to je ruka Jekaterine. Samo Jekaterine! Jedino do Jekaterine se ide pravo!“ Andrićeva slika Alije Đerzeleza i slika istoimenog junaka iz epske pesme odnose se kao uljani portret na platnu i crtež olovkom. Piščeva snažna fikcionalna nadogradnja usmene legende i sama je to postala. U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u u Višegrad.most na drini U gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna“ i strastveni je borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. sarajevoDobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš.Naredne godine prelazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika. Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, Andrić biva bačen u konfinaciju u Ovčarevo i Zenicu gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti pluća, odmah odlazi na lečenje u Zagreb, u čuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, stecište hrvatske inteligencije koja se klonila učešća u ratu, na strani Austrije. Tu Andrić, zajedno sa konte Ivom Vojnovićem, dočekuje opštu amnestiju i aktivno se uključuje u pripreme prvog broja časopisa Književni jug. bolnica milosrdnih sestara 1918Istovremeno, pažljivo dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine sa predgovorom Nika Bartulovića. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu „Nezvani neka šute“ objavljenom u zagrebačkim Novostima, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum. Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć dr Tugomira Alaupovića i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sudeći prema pismima koja piše prijateljima, Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane Moskva. Već početkom 1920. godine Andrić započinje svoju vrlo uspešnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač Kugli objavljuje novu zbirku pesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B Cvijanović iz Beograda štampa pripovetku „Put Alije Đerzeleza“. S jeseni 1921. godine Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu, bukurest 1922a iste godine započinje saradnju sa Srpskim književnim glasnikom objavljujući u broju 8 priču „Ćorkan i Švabica“. Godine 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke („Za logorovanja“ i „Žena od slonove kosti“), ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“ i nekoliko književnih prikaza. Početkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budući da nije završio fakultet, preti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Između mogućnosti da fakultet završi državnim ispitom ili odbranom doktorata, Andrić bira drugu mogućnost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja: „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i „Dan u Rimu“. U junu mesecu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine. Petnaestog septembra, pošto je odbranio doktorat, stiče pravo da se vrati u diplomatsku službu. Krajem godine prelazi u Beograd u Političko odelenje Ministarstva inostranih dela. Ove godine pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove – „U zindanu“ i „Rzavski bregovi“. Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, godine 1926, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetke „Mara milosnica“ i „Čudo u Olovu“. Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. Sledeće godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andrić provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu Ministarstva inostranih poslova proučavajući istorijsku građu o Bosni s početka devetnaestog veka i čitajući korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku. S proleća 1928. godine premešten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje priče „Olujaci“, „Ispovijed“ i „Most na Žepi“.most na zepi Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej „Goja“. Već 1. januara 1930. godine u Ženevi počinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču „Kod kazana“ i tekst „Učitelj Ljubomir“. U Beogradu sledeće godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju „Anikina vremena“, a u kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis „Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. Andrić objavljuje pripovetke „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Na lađi“ i zapis „Leteći nad morem“. U martu mesecu 1933. godine vraća se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno piše, ove godine objavljuje samo pripovetku „Napast“ i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrštene u Antologiju novije hrvatske lirike: „...Ne bih nikada mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zato što su ili druge vere ili rođeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju“. Sledeće godine unapređen je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Postaje načelnik političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela 1935. godine i stanuje u hotelu Ekscelzior. Štampa pripovetke „Bajron u Sintri“, „Deca“, esej „Razgovor s Gojom“ i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova - „Njegoš kao tragični junak kosovske misli“. Tokom sledeće godine Srpska književna zadruga štampa drugu knjigu Andrićevih pripovedaka koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče „Mila i Prelac“ i „Svadba“. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mesecu 1937. godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić tokom ove godine objavljuje priče „Trup“ i „Likovi“, a iste godine u Beču, prikupljajući građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine - Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Početkom 1938. godine pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr Nikole Mirkovića. Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje: pripovetka „Čaša“ i zapisi „Staze“ i „Vino“ izlaze u Srpskom književnom glasniku tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: „...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin. Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku, ali bez ostalih članova Ambasade i njjihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Piše pismo Srpskoj književnoj zadruzi da za vreme dok „narod pati i strada“ ne objavljuje njegove pripovetke. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem 1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica. Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik Društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i većnik III zasedanja ZAVNOBIH-a. Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, među ostalim, objavljuje pripovetke „Zlostavljanje“ i „Pismo iz 1920. godine“. Sledeće godine postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje „Priču o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, a tokom 1948. godine prvi put će biti štampana „Priča o kmetu Simanu“. Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drži predavanja, govori na javnim skupovima, kao član različitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče „Bife Titanik“ (1950), „Znakovi“ (1951), „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“ (1952), „Aska i vuk“, „Nemirna godina“, „Lica“ (1953). Godine 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godini štampa u Matici srpskoj Prokletu avliju , a pripovetka „Igra“ pojavljuje se 1956. godine. Godine 1958. u šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju - Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan - u Ulici Proleterskih brigada 2a. Te godine objavljuje pripovetke „Panorama“, „U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Džumhura „Nekrolog jednoj čaršiji“. „Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu. Besedom „O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, 10. decembra 1961. godine zahvalio je na priznanju. Iako su do tada njegova dela prevođena na mnoge jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko tridest jezika. Iako odbija mnoge pozive, tih godina Andrić boravi u Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Egiptu. Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. kod Udruženih izdavača (Prosveta, Mladost, Svjetlost i Državna založba Slovenije) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova. Naredne godine boravi u Poljskoj gde u Krakovu biva promovisan za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta. Piše veoma malo, ali se njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. U martu mesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana. KC

ovo je lot od 32 broja ruskog knjizevno - umetnickog casopisa PEREZVONI (zvona) tacnije 31 sveska - brojevi 7 i 8 su izasli kao dvobroj ruska emigracija u latviji - riga izdavac : salamander naslovna strana : ilustracija M. Dobuzhinsky format : 29,5 x 22,5 cm, tezina oko 4 kg stanje lose. nedostaju pojedine reprodukcije, fleke nepoznato mi je koliko je brojeva izaslo. ovde (od 1 do 43) nedostaju brojevi : 1,3,9,12,14,18,20,23,25,26,30 i 33. rusija, emigracija,periodika samo srbija ove casopise ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send these magazines abroad ---------------------------------- Било је потребно да прође стотину година да бисмо почели да се занимамо за Русе који су после 1918. дошли у наш град. Њихов утицај на развој друштва, науке, образовања и културе био је велики и зато је важно да сада, када је јавност заинтересована за ову тему, сазнамо праве чињенице о руској емиграцији у Србију. Велику победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо платила јер се процењује да смо изгубили чак око 60 одсто мушке популације, између 1,1 и 1,3 милиона људи, односно трећину укупног становништва. Таква изнурена, рањена и сељачка Србија ушла је 1918. године неспремна у државну заједницу са Словенијом и Хрватском, које нису претрпеле ратна разарања и биле су привредно напредније. Сматра се да је око два милиона Руса напустило своју земљу после Октобарске револуције и пораза у грађанском рату. Око 40.000 дошло их је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, највише у Београд и друге веће српске градове. Краљ Александар је руске емигранте дочекао раширених руку због посебног односа са убијеним руским царем Николајем, који му је био кум. Уосталом, и краљ и принц Ђорђе били су руски кадети, а прича се да је Олга, једна од кћерки цара Николаја, била обећана југословенском монарху за супругу. Какав је однос руска царска породица имала према Александру Карађорђевићу говори и чињеница да је Марија Фјодоровна, мајка цара Николаја, завештала југословенском монарху икону Пресвете Богородице Филермоса, коју је насликао свети апостол Лука, шаку Светог Јована Крститеља и делић Часног крста. Те светиње предате су краљу Александру 1928. године после смрти руске царице у Копенхагену, а чуване су у посебној крипти на Белом двору. О структури руских емиграната сведоче подаци које је објавио Николај Степанов, дипломирани историчар Државног универзитета у Нижњем Новгороду. Он наводи да је само на једном од бродова који је упловио у Боку било 30 генерала, професора, доктора. Према Степанову, више од половине придошлих Руса били су војна лица и државни службеници, око 30 одсто радило је у привреди, а 14 одсто су били предавачи, доктори, писци, свештенство и уметници, уз пет одсто административног кадра. Према овим подацима, њих 13 одсто имало је високу стручну спрему, а само три одсто било је без икаквог образовања. Веома брзо је на чело универзитетских катедри у Краљевини дошло чак 28 руских професора. Руски професори чинили су четвртину наставног кадра Београдског универзитета, а на Пољопривредном и Медицинском факултету чак половину. Основали су интерну клинику Медицинског факултета. Својој новој домовини Руси су дали дванаест акадмика Српске академије наука, попут Георгија Острогорског, једног од највећих византолога двадесетог века. Руски уметници обновили су балет и оперу Београдског народног позоришта, а најзначајнији су балерина Нина Кирсанова и сценограф Владимир Ждерински. Прву глумачку школу отворио је редитељ Јуриј Ракитин. Утицаји Ђорђа Лобачева на развој српског стрипа, Константина Константиновича Егера на развој мачевања, или сликара Степана Фјодоровича Колесникова на наше сликарство, били су непроцењиви. У Београду је радило више од педесет руских архитеката, међу којима су најзначајнији Николај Краснов, Сергеј Смирнов, Василиј Баумгартен, Јуриј Коваљевски, Роман Верховски, Валериј Сташевски и Василиј Андросов. Они су пројектовали велики број јавних зграда које постоје и данас, попут зграда Главне поште, Владе Србије, Министарства иностраних послова, старог Генералштаба, Белог двора, Патријаршије, Руског дома, Цркве Александра Невског и Цркве Свете Тројице. У Београду су издавани и превођени модерни руски писци као што су Борис Пиљњак, Данил Хармс, Иљф и Петров, који су били забрањени у СССР-у. За претежно неписмену земљу, чија половина становништва није знала да чита и пише, то свакако није била мала ствар. Рецимо, у Србију је дошло између 1.200 И 1.500 инжењера, а имали смо их око 500. Први декан машинског факултета био је академик Владимир Фармаковски. Први шеф пилота домаће авио-компаније „Аеропут“, претече ЈАТ-а и „Ер Србије“, био је Владимир Стрижевски, а за ту компанију летели су многи руски пилоти попут Михаила Јарошенка, Виктора Никитина и Леонида Бајдака. Бајдак је заједно са Тадијом Зондермајером 1927. године летео од Париза преко Београда до Бомбаја. Лет је у том тренутку био најдужи на свету, а организован је да би се јавност заинтересовала за акције компаније како би била купљена четири путничка авиона. Зондермајер је 1926. године био учесник последњег двобоја револверима у Србији, а противник му је био тада млади писац Милош Црњански. Руси су издавали своје возачке дозволе јер их Србија до њиховог доласка није имала, основали су такси службу и водили су све такси станице у Београду. ---------------------------------------------- White Russian émigrés were Russians who emigrated from the territory of the former Russian Empire in the wake of the Russian Revolution (1917) and Russian Civil War (1917–1923), and who were in opposition to the revolutionary Bolshevik communist Russian political climate. Many white Russian émigrés participated in the White movement or supported it, although the term is often broadly applied to anyone who may have left the country due to the change in regimes. Some white Russian émigrés, like Mensheviks and Socialist-Revolutionaries, were opposed to the Bolsheviks but had not directly supported the White Russian movement; some were apolitical. The term is also applied to the descendants of those who left and who still retain a Russian Orthodox Christian identity while living abroad.[citation needed] The term `émigré` is most commonly used in France, the United States, and the United Kingdom. A term preferred by the émigrés themselves was first-wave émigré (Russian: эмигрант первой волны, emigrant pervoy volny), `Russian émigrés` (Russian: русская эмиграция, russkaya emigratsiya) or `Russian military émigrés` (Russian: русская военная эмиграция, russkaya voyennaya emigratsiya) if they participated in the White Russian movement. In the Soviet Union, white émigré (белоэмигрант, byeloemigrant) generally had negative connotations. Since the end of the 1980s, the term `first-wave émigré` has become more common in Russia. In East Asia, White Russian is the term most commonly used for white Russian émigrés, even though with some being of Ukrainian and other ethnicities they are not all culturally Russians. Most white émigrés left Russia from 1917 to 1920 (estimates vary between 900,000 and 2 million), although some managed to leave during the 1920s and 1930s or were expelled by the Soviet government (such as, for example, Pitirim Sorokin and Ivan Ilyin). They spanned all classes and included military soldiers and officers, Cossacks, intellectuals of various professions, dispossessed businessmen and landowners, as well as officials of the Russian Imperial government and of various anti-Bolshevik governments of the Russian Civil War period. They were not only ethnic Russians but belonged to other ethnic groups as well. Most émigrés initially fled from Southern Russia and Ukraine to Turkey and then moved to other Slavic countries in Europe (the Kingdom of Yugoslavia, Bulgaria, Czechoslovakia, and Poland). A large number also fled to Estonia, Latvia, Lithuania, Finland, Iran, Germany and France. Some émigrés also fled to Portugal, Spain, Romania, Belgium, Sweden, Switzerland, and Italy. Berlin and Paris developed thriving émigré communities. Many military and civil officers living, stationed, or fighting the Red Army across Siberia and the Russian Far East moved together with their families to Harbin (see Harbin Russians), to Shanghai (see Shanghai Russians) and to other cities of China, Central Asia, and Western China. After the withdrawal of US and Japanese troops from Siberia, some émigrés traveled to Japan. During and after World War II, many Russian émigrés moved to the United Kingdom, the United States, Canada, Peru, Brazil, Mexico, Argentina, Chile, Colombia, South Africa and Australia – where many of their communities still exist in the 21st century. Many, estimated as being between the hundred thousands and a million, also served Germany in the Wehrmacht or in the Waffen-SS, often as interpreters. White émigrés were, generally speaking, anti-communist and did not consider the Soviet Union and its legacy to be representative of Russia but rather of an occupying force. They consider the period of 1917 to 1991 to have been a period of anti-Christian occupation by the Soviet regime. They used the pre-revolutionary tricolor (white-blue-red) as their flag, for example, and some organizations used the ensign of the Imperial Russian Navy. A significant percentage of white émigrés may be described as monarchists, although many adopted a position of being `unpredetermined` (`nepredreshentsi`), believing that Russia`s political structure should be determined by popular plebiscite. Many white émigrés believed that their mission was to preserve the pre-revolutionary Russian culture and way of life while living abroad, in order to return this influence to Russian culture after the fall of the USSR. Many symbols of the White émigrés were reintroduced as symbols of the post-Soviet Russia, such as the Byzantine eagle and the Russian tricolor. A religious mission to the outside world was another concept promoted by people such as Bishop John of Shanghai and San Francisco (canonized as a saint of the Russian Orthodox Church Abroad) who said at the 1938 All-Diaspora Council: To the Russians abroad it has been granted to shine in the whole world with the light of Orthodoxy, so that other peoples, seeing their good deeds, might glorify our Father Who is in Heaven, and thus obtain salvation for themselves. Many white émigrés also believed it was their duty to remain active in combat against the Soviet Union, with the hopes of liberating Russia. This ideology was largely inspired by General Pyotr Wrangel, who said upon the White army`s defeat `The battle for Russia has not ceased, it has merely taken on new forms`. White army veteran Captain Vasili Orekhov, publisher of the `Sentry` journal, encapsulated this idea of responsibility with the following words: There will be an hour – believe it – there will be, when the liberated Russia will ask each of us: `What have you done to accelerate my rebirth.` Let us earn the right not to blush, but be proud of our existence abroad. As being temporarily deprived of our Motherland let us save in our ranks not only faith in her, but an unbending desire towards feats, sacrifice, and the establishment of a united friendly family of those who did not let down their hands in the fight for her liberation. The émigrés formed various organizations for the purpose of combatting the Soviet regime such as the Russian All-Military Union, the Brotherhood of Russian Truth, and the NTS. This made the white émigrés a target for infiltration by the Soviet secret police (e.g. operation TREST and the Inner Line). Tens of White army veterans (numbers vary from 72 to 180) served as volunteers supporting Francisco Franco during the Spanish Civil War. Some white émigrés, labeled `Soviet patriots,` adopted pro-Soviet sympathies. These people formed organizations such as the Mladorossi, the Evraziitsi, and the Smenovekhovtsi. After 1933, there were attempts to copy the NSDAP and cozy up to the German National Socialists, thus the short-lived parties such as the ROND (Russian Popular Liberation Movement) came into existence in Germany. One of the most notable forms of activities by Russian émigrés was building monuments to Russian war dead of World War I, which stood in marked contrast to the Soviet Union, which did not build any monuments to the 2 million Russians killed between 1914 and 1917, as the war had been condemned by Lenin as an `imperialist war`. Besides for the war dead, other monuments were put up. In Brussels, Seattle, and Harbin, monuments were built to honor the executed Emperor Nicholas II while a monument was put up in Shanghai to honor Alexander Pushkin, Russia`s national poet. In fact, a monument to Pushkin would have been built in Paris had not a dispute arisen with the Ministry of Fine Arts over its precise location. The popularity of monuments for the war dead reflected not only sadness over the war dead, but also a way to bring together the often badly divided émigré communities shattered across Europe, Asia and North America. Monuments for the war dead were often a way to symbolically recreate Russia abroad with example at the monument for those Russians killed while serving in the Russian Expeditionary Force (REF) in France at village of Mourmelon-le-Grand having a hermitage built near it together with transplanted fir trees and a Russian style farm to make it look like home. To built community consensus around the war memorials, the design of the memorials were deliberately kept simple with no sculpture which could be given a symbolic meaning, thereby ensuring that no particular interpretation of the war could be put forward other than grief over the war dead. The design of Orthodox churches at the war memorials was done in the style of medieval Orthodox churches in Novgorod and Pskov as this architectural style was seen as politically neutral and hence able to bring the communities together better. Both left-wing and right-wing émigré who otherwise passionately disagreed came together to honor the war dead of World War I, which was virtually the only occasions when overseas Russian communities could all come together, explaining why such memorial services were so important to the émigré communities. The neo-classical style which typically adorned war memorials in Imperial Russia was consciously avoided as building a war memorial in that style was viewed as expressing support for restoring the monarchy. The sense of loss was not only for those the war monuments honored, but due to the sense of loss caused by defeat with a columnist in an émigré newspaper in Paris writing about the dedication of a memorial to the REF in 1930: `We lost everything - family, economic situation, personal happiness, the homeland...Are our sufferings good to anyone? In truth-we have nothing, we have lost everything. Weep, weep`. Such monuments were also a way of commanding respect from the host communities with an émigré newspaper saying in 1930: `Peoples honor heroes. To the living: care, to the dead: memory. We in a foreign land do not have a tomb of an `unknown soldier`, but we do have thousands of suffering people. They are our honor and our justification (opravdanie) before the world. Their wounds and suffering are for Russia. They remain true to honor and obligation. That is our Russian passport`. This was especially the case in France, the home of the largest overseas Russian community, where services honoring the events of World War I were a major part of French life after 1918, and where by honoring the Russian war dead allowed the Russian émigrés in France to take part in the ceremonials, letting the émigrés feel like a part of the wider French community. In 1927, the Orthodox Metropolitan Evlogii when he spoke at the war monument in Valenciennes: `Blood spilled on the soil of beautiful and glorious France is the best atmosphere to unite France forever with a Russia national and worthy`. The fact that the crosses of the Russians buried in France were painted white-the color of the French war dead and allies-while the crosses of the German war dead were painted black was widely noticed within the Russian community in France as a sign that the French regarded them as allies. In Czechoslovakia and Yugoslavia, war memorials to the Russian war dead were presented in Pan-Slavic terms, as a symbol of how Russians had fought together with the Czechs and Serbs in the war. Serbian King Alexander of Yugoslavia was a Russophile who welcomed Russian émigrés to his kingdom, and after France, Yugoslavia had the largest Russian émigré community, leading to Yugoslavia to have almost as many war memorials to the Russian war dead as France. War memorials in Yugoslavia usually also honored both Serbian war dead and the members of the Czechoslovak Legions who died in the war, giving them a decidedly pan-Slavic feel. A planned Orthodox church to honor the Russian prisoners who died in an Austrian POW camp outside Osijek would have featured busts of the Emperor Nicholas II, King Peter I and King Alexander to emphasis how the Houses of Romanov and Karađorđević had been allied in the war, linking the Russian and Serbian experiences of the war. Between 1934 and 1936, an ossuary containing the bones of Russian soldiers killed all over the world was built in the Novo Groblje cemetery in Belgrade, which used to illustrate the theme of Serbian-Russian friendship, and which King Alexander contributed 5,000 dinars to meet the construction costs. When the memorial was opened in 1936, the Patriarch Varnava of the Serbian Orthodox Church declared in a speech opening it: `The Russians bore great sacrifices on our account wishing to defend Serbs at a time when powerful enemies attacked tiny Serbia from all sides. And the great Slavic soul of the Russians did not allow it to be looked upon with indifference that a fraternal Slavic people should perish`. Karel Kramář, a wealthy conservative Czechoslovak politician and a Russophile worked together with Russian émigrés to build an Orthodox church in Prague which Kramář called in his opening speech `a monument of Slavic connection` and to `remind Russians not only of their former sufferings but also about the recognition on the side of the Slavs`. A service at the Russian war memorial in Terezin in 1930 turned into `a Russian-Czech political demonstration in a manifestation of Slavic mutuality` with the theme that the Russians had died so that the Czechs might be free. Prague had a large community of Russian émigrés, and by constantly linking the Russian experience of World War I to the experiences of the Czechoslovak Legions was a way of asserting that the Russians had helped to make Czechoslovakia possible. In Germany, right-wing émigrés found much to their own frustration that right-wing German veterans shunned their offers to participate in Totensonntag (`Day of the Dead`) as German conservatives did not wish to honor the sacrifices of those who had fought against Germany, and it was left-wing German veterans, usually associated with Social Democratic Party, who welcomed having Russians participate in Totensonntag to illustrate the theme that all peoples in the nations involved in the First World war were victims.[18] In Germany, November 11 was not a holiday as no one wanted to honor the day that the Reich lost the war, and Totensonntag played the same role in Germany that November 11 played in the Allied nations, as the time to honor the war dead. The anti-war and internationalist message at the Totensonntag ceremonies organized by the SPD did not sit well with right-wing Russian émigrés found themselves rather out of place at these ceremonies. The city of Harbin in China was founded by the Russians in 1896, becoming known the `Moscow of the Orient` due to its Russian appearance, and after the Revolution its Russian population was further reinforced by émigrés, through the majority of the Russians living in Harbin were people who had come before World War I. About 127,000 people living in Harbin in 1920 came from Russia, making it one of the largest Russian-speaking cites in East Asia. Many of the Russians in Harbin were wealthy, and the city was a center of Russian culture as the Russian community in Harbin made it their mission to preserve the pre-war Russian culture in a city on the plains of Manchuria with for instance Harbin having two opera companies and numerous theaters performing the traditional classics of the Russian stage. The economic success of the Russians in Harbin often surprised foreign visitors who assumed that they should be poor, leading one visitor in 1923 to comment that Russian “ladies as well gowned as at the Paris races [who] strolled with men faultlessly garbed by European standards”, leading him to wonder how they achieved this `deceptive appearance`. The extent of Russian economic dominance of Harbin could be seen that “Moya-tvoya`, a pidgin language combining aspects of Russian and Mandarin Chinese which developed in the 19th century when Chinese went to work in Siberia was considered essential by the Chinese merchants of Harbin. White émigrés fought with the Soviet Red Army during the Soviet invasion of Xinjiang and the Xinjiang War of 1937. During World War II, many white émigrés took part in the Russian Liberation Movement. The main reason that pushed the Whites to support the German power with action was the concept of a `spring offensive`, an armed intervention against the USSR that must be exploited in order to continue the civil war. The latter was perceived by many Russian officers as an ongoing case that was never finished since the day of their exile.[26] During the war, the white émigrés came into contact with former Soviet citizens from German-occupied territories who used the German retreat as an opportunity to either flee from the Soviet Union, or were in Germany and Austria as POWs and forced labor, and preferred to stay in the West, often referred to as the second wave of émigrés (often also called DPs – displaced persons, see Displaced persons camp). This smaller second wave fairly quickly began to assimilate into the white émigré community. After the war, active anti-Soviet combat was almost exclusively continued by NTS: other organizations either dissolved, or began concentrating exclusively on self-preservation and/or educating the youth. Various youth organizations, such as the Scouts-in-Exile became functional in raising children with a background in pre-Soviet Russian culture and heritage. The white émigrés formed the Russian Orthodox Church Abroad in 1924. The church continues its existence to this day, acting as both the spiritual and cultural center of the Russian Orthodox community abroad. On 17 May 2007, the Act of Canonical Communion with the Moscow Patriarchate reestablished canonical ties between the Russian Orthodox Church Abroad and the Russian Church of the Moscow Patriarchate, after more than 80 years of separation. White émigrés, called `White Russians` in East Asia, flooded into China after World War I and into the early 1920s. Most of the Russians went to Manchuria (especially in Harbin, which at the time had the largest population of Russians of any city outside Russia) and treaty ports such as Shanghai, but a few ended up in Beijing. In 1924, the Chinese government recognized the government of the Soviet Union and the majority of White Russians in China who refused to become Soviet citizens were rendered stateless, thus subject to Chinese law unlike other Europeans, Americans, and Japanese living in China who enjoyed the principles of extraterritoriality. Nor were White Russians born in China eligible to be Chinese citizens. Although some of the White Russians arrived with their fortunes intact, most were penniless and due to ethnic prejudices and their inability to speak Chinese, were unable to find jobs. To support themselves and their families, some of the younger women became prostitutes or taxi dancers. They were popular with both foreign men, there being a shortage of foreign women, and Chinese men. A League of Nations survey in Shanghai in 1935 found that 22% of Russian women between 16 and 45 years of age were engaging in prostitution to some extent. The White Russian women mostly worked in the `Badlands` area adjoining the Beijing Legation Quarter on the east, centered on Chuanban Hutong (alley). The American explorer Roy Chapman Andrews said he frequented the `cafes of somewhat dubious reputation` with the explorer Sven Hedin and scientist Davidson Black to `have scrambled eggs and dance with the Russian girls.` Some did find professional work, teaching music or French. Other women took work as dressmakers, shop assistants and hairdressers. Many men became career soldiers of the Shanghai Russian Regiment, the only professional/standing unit within the Shanghai Volunteer Corps. By slow degrees, and despite the many difficulties, the community not only retained a good deal of cohesion but did begin to flourish, both economically and culturally. By the mid-1930s there were two Russian schools, as well as a variety of cultural and sporting clubs. There were Russian-language newspapers and a radio station. An important part was also played by the local Russian Orthodox Church under the guidance of St. John of Shanghai and San Francisco. Approximately 150,000 White Russians, including princes, princesses, generals and senior officers, fled to the Ottoman Empire in the wake of the Revolution. Istanbul, which had a population of around 900,000 at that time, opened its doors to approximately 150 thousand White Russians. The parties to the war migration in 1917 were neither Crimean Turks nor Caucasian Muslims. This time, those who took refuge in Istanbul were the `nobles` and soldiers of Tsarist Russia, who had fought the Ottomans for centuries. The immigration, which started with small groups at the end of 1917, grew with the loss of Crimea to the Bolsheviks in 1920. Tens of thousands of people who left their titles, money and palaces in Russia and came to Istanbul tried to hold on to life by dispersing all over the city. Some sold books, some handcrafted souvenirs and some flowers. The place, formerly known as Hristaki Passage, became known as Çiçek Pasajı after the Russian flower girls took up residence. Russian refugees. Those who arrived in 1919 were better off economically. The first arrivals found some jobs in the French and British representations, commissions, or alongside them in civil service, translator, or even military or security units in Istanbul.

Osvetljenje projektora: 3600 ANSI lumena Tehnologija projektovanja: DLP Osnovna rezolucija projektora: XGA (1024x768) Radni vek izvora svetlosti: 15000 č Broj VGA portova: 3 Obrazovni projektor MV809STH poboljšava interaktivno učenje i saradnju u učionici sa izvanrednim kvalitetom slike, velikom osvetljenošću i mogućnošću kratkog dometa. Fleksibilnost pametne instalacije u kombinaciji sa smanjenim troškovima održavanja i vlasništva čine MV809STH idealnim izborom za današnje škole. Uključujući senzore točkića u boji sa genijalnom funkcijom protiv akumulacije prašine, MV809STH produžava optimalne performanse odbijanjem prašine koja se može akumulirati na tradicionalnim senzorima kako bi blokirala IR signal i izazvala treperenje, abnormalne boje ili čak isključivanje. Nudeći veliki ekran na maloj udaljenosti sa odnosom kratkog dometa od 0,49, MV809STH eliminiše ometajuće senke i odsjaj kako bi učenici i nastavnici mogli slobodno da se angažuju i sarađuju ispred table. MV809STH proizvodi osvetljenost i rezoluciju od 3.600 ANSI lumena za savršene performanse projekcije sa oštrim slikama i oštrim tekstom čak i u svetloj sali za predavanja. Visoka osvetljenost obezbeđuje jasan sadržaj pod jakim ambijentalnim osvetljenjem, omogućavajući da svetla budu uključena tokom časova radi vođenja beleški i interaktivne saradnje. BenK obrazovni projektori nude niz rezolucija i projektovanih veličina slike kako bi zadovoljili različite potrebe učionice. Uz oštar kvalitet slike do 120 inča, naši edukativni projektori ultra kratkog dometa pružaju povećanu svestranost učionice uz smanjene troškove. Sa zapečaćenim dizajnom koji štiti DLP čip od degradacije slike izazvane prašinom i industrijskom izdržljivošću DLP projekcijske tehnologije, BenK obrazovni projektori su u stanju da održe dugotrajan kvalitet slike eliminišući propadanje boje. Za razliku od projektora koji nisu DLP, BenK obrazovni projektori isporučuju vrhunski kvalitet slike ekvivalentan rezultatu potpuno novih projektora nakon zamene lampe. BenK DLP projektori imaju vodeći u klasi visoki faktor popunjenosti, minimizirajući crne ivice oko svakog piksela kako bi se eliminisao strašni „efekat vrata ekrana“ koji se obično primećuje kod ne-DLP projektora. BenK edukativni projektori proizvode vrhunsku definiciju i jasnoću u malom tekstu i finim detaljima za prelepo prikazane slike umesto pikselizovane grafike. Idealni za tekst, brojeve i tabele koji se široko koriste u nastavi, BenK obrazovni projektori koriste izvornu DLP prednost digitalno kontrolisanih mikroogledala na DMD čipu. Potpuno isključivanje reflektujućih mikroogledala da bi se stvorila duboka prava crna, BenK obrazovni projektori stvaraju visok prirodni odnos kontrasta za oštru čitljivost i oštru rezoluciju na svakom pojedinačnom podpikselu. Sa poboljšanom mogućnošću multi-touch za olovke ili prste, dva PointVrite™ projektora mogu se koristiti zajedno da udvostruče površinu interaktivne projekcije, stvarajući ogromne nove mogućnosti za interaktivno učenje u modernim digitalnim učionicama. U KVrite režimu bele table, nastavnici takođe mogu da pokreću različite aplikacije ili da prikazuju, pregledaju i beleže na dve površine. Projektor Osvetljenje projektora 3600 ANSI lumena Tehnologija projektovanja DLP Osnovna rezolucija projektora XGA (1024x768) Veličina matrice 1,24 cm (0.49") Tip matrice DMD Izvor svetlosti Radni vek izvora svetlosti 15000 č Portovi i interfejsi Broj VGA portova 3 Broj HDMI portova 1 DVI port Broj USB 2.0 portova 1 Vrsta serijskog interfejsa RS-232 Vrsta HDMI konektora Pune veličine Broj portova Mini-USB 2.0 1 PC Audio ulaz PC audio-izlaz 220V priključak Mreža Smart TV Eternet LAN Wi-Fi Medij za čuvanje podataka Integrisani čitač kartica Karakteristike OSD ekran Dizajni Tip proizvoda Projektor kratkog dometa Pozicioniranje na tržištu Short throw Boja proizvoda Belo Podloga Desktop Rupe za zaključavanje kablom Vrste proreza za kablovsko zaključavanje Kensington Displej Ugrađeni ekrani Menadžment potrošnje Izvor napajanja AC Deklaracija Model Benq MW809STH Short Throw projektor Naziv i vrsta robe Projektori Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Benq MW809STH Short Throw projektor 103.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 93.099 RSD (1) Epson EB-L210W 3LCD laserski projektor 216.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 194.999 RSD (0) Acer X138WHP (MR.JR911.00Y) DLP 3D projektor 1280x800 91.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 81.999 RSD (0) Acer X128HP (MR.JR811.00Y) DLP projektor 124.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 111.999 RSD (0) Acer X1129HP (MR.JUH11.001) DLP projektor 73.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 65.999 RSD (0) Acer PD2325W (MR.JWC11.001) DLP projektor 72.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 64.999 RSD (0) Acer P5827a DLP projektor 164.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 147.999 RSD (0) Acer H6546Ki DLP projektor 105.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 94.599 RSD (0) Benq MS560 DLP projektor 64.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 57.999 RSD (0) Benq MH536 DLP projektor 132.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 118.999 RSD (0) Zeus Z-CS LED LCD projektor 35.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.999 RSD (0) GoPro Suction Cup Mount (AUCMT-302) dodatak za akcionu kameru 4.389 RSD MP cena (0) GoPro (AGTSM-001) handlebar seatpost pole mount nosač za akcione kamere 5.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.899 RSD (1) GoPro Shorty (AFTTM-001) mini extension pole+tripod za sve GoPro akcione kamere 4.698 RSD MP cena (1) GoPro AJDIV-001 zaštitno kućište za Hero8 Black 6.454 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.809 RSD (1) GoPro (ACSST-004) silikonska zaštita kućišta pink+vezica za GoPro akcione kamere 1.999 RSD MP cena (3) GoPro Helmet Front Mount (AHFSM-001) Dodatak za Akcionu kameru 4.599 RSD MP cena (0) GoPro (AKTAC-001) sportski komplet opreme za GoPro akcione kamere 8.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.599 RSD (0) Zhiyun Crane Plus gimbal za DSLR fotoaparate 56.665 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.999 RSD (0) Insta360 vodootporno kućiste 30m za ONE R 360 Edition kameru 13.339 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) GoPro Jaws Flex Clamp Mount (ACMPM-001) Dodatak za Akcionu kameru 8.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.299 RSD (0) GoPro (AAMIC-001) Pro Mic adapter 3.5mm crni 9.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (0) GoPro (AHWBM-002) remen za ruku i zglob za GoPro akcione kamere 7.999 RSD MP cena (0) GoPro ACFLT-001 Floaty vodootporno plutajuće kućište za HERO8 Black 5.953 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.357 RSD (0) Saramonic LavMicro lavalier mikrofon 7.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.899 RSD (0) Gopro Jaws Flex Gooseneck (ACMFN-001) Dodatak za Akcionu kameru 3.588 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.229 RSD (0) GoPro AJFRC-001 Rollcage kućište 2.995 RSD MP cena (1) GoPro AJLCD-001-EU Display Mod dodatak 10.236 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.212 RSD (0) GoPro ASLBM-002 nosač Bite Mount+Floaty za Hero8 Black 5.254 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.728 RSD (0) GoPro The Handler (AFHGM-003) ručica za akcionu kameru 3.999 RSD MP cena (0) DJI Action 2 Macro objektiv za DJI Action 2 akcionu kameru 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Insta360 ONE X2 Lens Cap zaštitni poklopac 999 RSD MP cena (0) GoPro ADDBD-211-EU punjač+2 baterije 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) GoPro Enduro (ADBAT-011) baterija za Hero 9/10/11 3.999 RSD MP cena (0) Moye Venture baterija za kamere 1.299 RSD MP cena (0) Manfrotto MVGBF-CF Fast GimBoom Carbon gimbal 27.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.990 RSD (0) Joby Pop Filter za mikrofon Wavo POD 1.390 RSD MP cena (0) GoPro Max (ADWAL-001) ultra wide objektiv za Hero 9 i Hero 10 akcionu kameru 14.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.099 RSD (0) Zhiyun Weebill S gimbal za DSLR fotoaparate 49.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 44.999 RSD (0) Insta360 Selfie Stick Extended Edition 3m 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Insta360 X3 Water Sport Rope Mount 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) DJI Action 2 modul za prednji dodirni ekran 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) DJI Ronin 3D fokusni sistem 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) DJI Action 2 vodootporno kućište 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Xiaomi Mi Action Camera 4K baterija 1450mAh 1.799 RSD MP cena (0) Dahua HAC-HDBW1200E-0280B IR HDCVI Dome nadzorna kamera 2Mpx 3.999 RSD MP cena (0) Gembird M3EM Rfid čital 3.999 RSD MP cena (0) Dahua HFW1239TLM-A-LED nadzorna kamera HD Bulet 2.0Mpx 3.6mm 9.199 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.279 RSD (6) Denver ACT-5051W akciona kamera 4.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.399 RSD (9) Denver ACT-1303 akciona kamera 3.279 RSD MP cena 20% (4) DJI Action 2 Dual Screen Combo akciona kamera 20% 69.444 RSD 55.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD 20% (6) Moye Venture 4K akciona kamera 20% 13.888 RSD 11.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD 20% (8) Moye Venture 4K Duo akciona kamera 20% 19.444 RSD 15.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (29) GoPro Hero 11 Black akciona kamera crna 62.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 55.999 RSD 15% (3) DJI Osmo Action 3 Adventure Combo akciona kamera 15% 71.895 RSD 61.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (0) Insta360 ONE RS Twin akciona kamera 76.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 68.999 RSD 20% (0) DJI Osmo Action 4 Adventure Combo akciona kamera 20% 90.278 RSD 72.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 64.999 RSD (0) DJI Osmo Action 4 Standard Combo akciona kamera 64.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 57.999 RSD 20% (0) GoPro Hero12 Black Creator Edition akciona kamera 20% 118.055 RSD 94.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 84.999 RSD 15% (0) GoPro Hero12 Black Accessory Bundle akciona kamera 15% 78.431 RSD 66.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (21) Eken A8 Akciona Kamera Crna 4.999 RSD MP cena 20% (0) Insta360 Ace Pro akciona kamera 20% 79.167 RSD 63.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 56.999 RSD (0) Canon Baterija NB-12L (AJ9426B001AA) 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Saramonic Blink 500 B1 bežični mikrofon 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) Joby GorillaPod 1K Kit mini tripod stativ sa Ball Head za fotoaparate 5.499 RSD MP cena (0) Canon LP-E10 Baterija za Fotoaparat EOS 1100D 8.519 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.664 RSD (0) Manfrotto Befree MKBFRLA4BK-BH tripod stativ za fotoaparate 32.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.699 RSD (0) Zhiyun Weebill 2 stabilizator 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) Zhiyun Crane M3 Pro gimbal za DSLR fotoaparate/mobilne telefone/akcione kamere 94.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 84.999 RSD (0) Canon LP-E12 baterija baterija za Canon fotoaparate 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Canon LP-E17 baterija 1040mAh 10.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD (0) Joby Vert vertikalni nosac za fotoaparat 2.990 RSD MP cena (0) Vox WM1070-SAT2T15D veš mašina 7kg 1000 obrtaja 36.705 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.199 RSD (1) LowePro S&F Shoulder Harness L nosač SlipLock kompatibilnih torbi 2.999 RSD MP cena (1) Lowepro S&F Filter Pouch 100 torba za 10 pravougaonih ili kockastih filtera + ekstra adapter 2.999 RSD MP cena (0) Joby 3-Way Camera (80021) kaiš traka za fotoaparat 3.499 RSD MP cena (0) Lowepro S&F Light Utility Belt opasač za SlipLock proizvode 4.499 RSD MP cena (1) Lowepro Nova 140 AW II torba za fotoaparat crna 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Lowepro Nova 170 AW II torba za fotoaparat crna 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Manfrotto MB PL-RL-TL55 Reloader kofer za fotoaparat 39.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.999 RSD (1) Lowepro Nova 180 AW II torba za fotoaparat crna 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) LowePro Whistler BP 450 AW II ranac za fotoaparate 54.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 48.999 RSD (0) Lowepro ProTactic BP 450 AW II crni ranac za fotoaparate 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Lowepro Pro Trekker BP 350AW II ranac za fotoaparate 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) LowePro Flipside BP 300 AW III crni ranac za fotoaparate 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Manfrotto Advanced MB MA3-BP-FM crna torba za fotoaparate 20.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.499 RSD (0) Lowepro Adventura BP 300 III ranac za fotoaparate 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Manfrotto MB MA3-BP-A torba za fotoaparate 14.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.499 RSD (0) Manfrotto Reloader MB PL-RL-TH-TR crna torba za fotoaparate 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) Manfrotto MB MA3-SB-L torba za fotoaparate 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) Manfrotto MB PL-RL-H55 Reloader Switch H-55 crna torba za fotoaparat 62.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 55.990 RSD (0) Lowepro Gearup PRO camera box XL II siva torba za fotoaparat 7.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.990 RSD (0) Lowepro Gearup PRO camera box L II siva torba za fotoaparat 6.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.490 RSD (0) Lowepro Flipside BP 400 AW III rtamno sivi ranac za fotoaparat 27.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.990 RSD (0) Lowepro Photo Active TLZ 50 AW crna torba za fotoaparat 8.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.990 RSD (0) Manfrotto MB MA3-H-L Advanced Holester L III crni ranac za fotoaparat 6.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.990 RSD (0) Lowepro ProTactic BP 350 AW II crni ranac za fotoaparat 32.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.990 RSD (0) Manfrotto MB MA3-BP-T Advanced Travel Backpack III crni ranac za fotoaparat 21.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.490 RSD (0) Manfrotto MB MA3-BP-BF Advanced Beefree Backpack III crni ranac za fotoaparat 18.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.990 RSD (0) Manfrotto MB MA3-BP-C Advanced Compact Backpack III crni ranac za fotoaparat 13.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.490 RSD (0) Manfrotto Advanced Holester M III MB MA3-H-M crna torba za fotoaparate 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (8) Hama Star 5 Foto Stativ sa Torbom 1.799 RSD MP cena (9) Hama Star 63 Foto Stativ sa Torbom 6.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.990 RSD (0) Manfrotto 200PL Quick Relese Plate pločica za stativ 2.639 RSD MP cena (5) Hama Star 62 Foto Stativ sa Torbom 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (0) Joby FL1-0BM5 Gorillatorch stativ sa baterijskom lampom za fotoaparate plavi 4.989 RSD MP cena (1) Joby GorillaTorch Flare (80018) stativ sa baterijskom lampom za fotoaparate crno crveni 4.989 RSD MP cena (4) Manfrotto Tripod (055) ALU 3-s Stativ za Fotoaparat 31.109 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (0) Manfrotto MHXPRO-BHQ2 Ball Head glava za stativ sa 200PL 23.799 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.419 RSD (2) Manfrotto MVH500AH fluidna video glava za HDSLR fotoaparate 21.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.499 RSD (0) Manfrotto MB PL-RL-TH55 Reloader kofer za fotoaparat 42.921 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.629 RSD (0) JOBY Compact Action tripod 12.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.899 RSD (0) JOBY Compact Action Kit tripod 12.229 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Manfrotto MK290DUA3-3W DUAL SET 3WAY HEAD tripod 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) Kata NGPM002 National Geographic Photo 3u1 stativ 8.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.299 RSD (0) Celly CLICKNANOTRIBK tripod za pametne telefone/akcione kamere 1.699 RSD MP cena (0) Manfrotto MVK502AM-1 KIT TELESCOPIC video set tripod stativ 99.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 89.990 RSD (0) Manfrotto MVK500AM 500 twin alu leg video set tripod stativ 70.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 63.490 RSD (0) Manfrotto MVMXPRO500 video monopod 44.434 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.990 RSD (0) Manfrotto set MK055XPRO3-3W Alu 3-S Kit 3W tripod stativ 43.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.990 RSD (0) Manfrotto MHXPRO-3W glava za tripod stativ 23.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.990 RSD (0) Manfrotto MTPIXIMII-B mini tripod stativ crni 2.490 RSD MP cena (0) Joby FL1-01M4 Gorillatorch stativ sa baterijskom lampom za fotoaparate sivi 3.499 RSD MP cena (0) Manfrotto MPMXPROA4 monopod 16.121 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.509 RSD (0) Manfrotto MVMXPROA4 ALU XPRO profesionalni video monopod sa fluidnom bazom 31.732 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.559 RSD (0) Ulanzi OP-4 Wifi adapter za tripod za Osmo Pocket 699 RSD MP cena (1) Canon Blic Speedlite 430EX III RT (AC0585C011AA) 43.332 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD (0) Nikon DK-10 gumeni okular za fotoaparat Nikon F60 899 RSD MP cena (0) Nikon HB-34 Bayonet Lenshood senilo za objektiv AF-S DX 55-200mm F/4-5.6 1.399 RSD MP cena (0) Nikon LC-CP23 zaštitni poklopac objektiva za Nikon CoolPix P500 1.499 RSD MP cena (1) Nikon HB-36 Lenshood senilo za objektiv 70-300 f/4.5-5.6 G IF-ED VR 1.899 RSD MP cena (0) Nikon C-PL II filter za objektiv 62mm 13.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.899 RSD (0) Canon objektiv EF-S 24mm 2.8 STM 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (2) Canon Objektiv EF-S 10-18mm f/4.5-5.6 IS STM (AC9519B005AA) 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD (0) Canon objektiv EF 24-105MM 4L IS II USM 197.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 177.499 RSD (0) Canon Objektiv EF16-35mm f/4L IS USM (AC9518B005AA) 197.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 177.999 RSD (1) Canon Objektiv EF 100mm f/2.8L IS USM (AC3554B005AA) 147.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 132.990 RSD (0) Canon objektiv EF 16-35mm/2, 8 L III USM 329.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 296.999 RSD (0) Nikon Nikkor Z objektiv 85mm f/1.8 S 111.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 99.999 RSD (0) Canon objektiv RF 85mm f/1.2L USM 391.674 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 352.506 RSD (0) Manfrotto MFXLC72 Xume poklopac objektiva 72mm 1.499 RSD MP cena (0) Canon objektiv RF 35mm f/1.8 MACRO IS STM 76.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 68.999 RSD (0) Canon objektiv RF 24-240mm f/4-6.3 IS USM 131.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 117.999 RSD (0) Canon objektiv RF 50mm f/1.2 L USM 349.370 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 314.433 RSD (0) Canon objektiv RF 15-35mm F2.8 L IS USM 299.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 269.990 RSD (0) Canon objektiv RF 70-200 f/2.8L IS USM 407.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 366.999 RSD (0) Canon objektiv RF 28-70mm f/2 L USM 416.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 374.999 RSD (0) Nikon AF-S Micro Nikkor 40mm f/2.8G objektiv 38.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.990 RSD (0) Canon RF 16mm F2.8 STM objektiv 51.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 45.999 RSD (0) Canon RF 50mm f/1.8 STM objektiv 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Canon extender RF 2x 102.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 91.999 RSD (0) Canon RF 100-500mm f/4.5-7.1L IS USM objektiv 433.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 389.999 RSD (0) Canon RF 600mm F11 IS STM objektiv 122.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 109.999 RSD (0) Canon RF 100mm f2.8L IS USM Macro objektiv 211.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 189.999 RSD (0) Nikon Nikkor Z 24-200mm f/4-6.3 VR objektiv 122.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 109.990 RSD (0) Nikon Nikkor Z 40mm objektiv 33.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.990 RSD (0) Canon Objektiv EF 1.4 X III (AC4409B005AA) 61.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (0) Canon objektiv EF-S 10-22mm/1:3.5-4.5 USM 82.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 73.999 RSD (0) Nikon Nikkor Z 28-75mm objektiv 122.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 109.999 RSD (0) Nikon Nikkor Z objektiv 70-200mm f/2.8 S VR 338.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 304.999 RSD (0) Canon objektiv EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS nano USM 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (0) Nikon Nikkor Z objektiv 24-70mm f/2.8 S 294.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 264.999 RSD (0) Nikon AF-S Nikkor 50mm f/1.4G objektiv 57.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.990 RSD (0) Nikon NIKKOR Z 17-28mm f/2.8 objektiv 155.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 139.999 RSD (0) Nikon Nikkor Z objektiv 50mm f/1.8 S 84.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 75.999 RSD (0) Bandai Namco (PS4) The Dark Pictures Anthology: House of Ashes igrica za PS4 1.999 RSD MP cena (0) Commel (c6338-4) trostruki razdelnik crni 799 RSD MP cena (0) Commel c290-601 Euro utikač 2.5A 250V beli 199 RSD MP cena (1) Acer Nitro ANV15-51 (NH.QNCEX.00D) gejmerski laptop Intel Octa Core i5 13420H 15.6" FHD 8GB 512GB SSD GeForce RTX3050 crni 133.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 119.799 RSD (4) Hama Kabl Strujni (44215) detelina 2.5m 1.299 RSD MP cena (1) S-BOX strujni kabl za napajanje računara 999 RSD MP cena (4) Hama Kabl Strujni (29934) za napajanje računara (220V) 1 5m 999 RSD MP cena (4) Hama Kabl Strujni (78480) detelina 1.5m 999 RSD MP cena (0) Commel (C0615) priključni strujni kabl 16A 250V 2m crni 1.099 RSD MP cena (0) E-Green (OST03830) naponski kabl osmica 1.5m crni 199 RSD MP cena (0) Commel (c0115) priključni kabl 2.5A 250V 2m crni 399 RSD MP cena (0) Commel (c0119) priključni kabl 2.5A 250V 3m crni 539 RSD MP cena (0) Commel (c0285) priključni strujni kabl 10A 250V 3.5m crni 999 RSD MP cena (0) Commel (c0333m) priključni kabl za peglu 6A 250V 2m sivo beli 899 RSD MP cena (0) Commel (c0610) priključni strujni kabl 16A 250V 1.5m beli 999 RSD MP cena (0) S-BOX (1034) strujni kabl 220V Euro 2m 849 RSD MP cena (0) Commel (c0514) priključni strujni kabl 16A 250V 2m beli 999 RSD MP cena (1) Commel (c0339) priključni kabl za peglu 6A 250V 3m sivo beli 999 RSD MP cena (0) Commel (c0519) priključni strujni kabl 16A 250V 3m crni 999 RSD MP cena (0) Commel (c0282) priključni strujni kabl 10A 250V 4m crni 1.499 RSD MP cena (0) Commel (c0518) priključni strujni kabl 16A 250V 3m beli 999 RSD MP cena (1) S-BOX PC (625) schuko kabl za napajanje računara ugaoni 2m 899 RSD MP cena (1) Commel (c0635) priključni strujni kabl 16A 250V 2m crni 1.189 RSD MP cena (0) S-BOX PC POWER-C14-2 UPS produžni strujni kabl C-13-C14 2m 999 RSD MP cena (0) Commel (c0639) priključni strujni kabl 16A 250V 3m crni 1.999 RSD MP cena (0) Commel (c0713) priključni strujni kabl trofazni 16A 400V 1.5m crni 1.999 RSD MP cena (0) Commel (c0715) priključni strujni kabl trofazni 16A 400V 2m crni 2.999 RSD MP cena (0) Commel (c0719) priključni strujni kabl trofazni 16A 400V 3m crni 3.999 RSD MP cena (0) Commel (c0739) priključni strujni kabl trofazni 16A 400V 3m crni 3.999 RSD MP cena (0) Commel (c0118) priključni kabl 2.5A 250V 3m beli 399 RSD MP cena (0) Commel (c0518m) priključni strujni kabl 16A 250V 3m beli 999 RSD MP cena (2) RED naponski kabl za računar 1.8m crni 499 RSD MP cena (0) Red naponski kabl detelina 1.5m crni 499 RSD MP cena (0) Red naponski kabl osmica 1.5m crni 199 RSD MP cena (0) E-Green (OST04968) kabl za napajanje detelina 1.8m crni 399 RSD MP cena (0) 3G (41007) kabl za napajanje osmica 249 RSD MP cena (0) 3G (99355) kabl naponski (C13) na (C14) 1.8m crni 799 RSD MP cena (0) 3G (83646) kabl za napajanje za PC 1.5m crni 399 RSD MP cena (0) Hama (200735) naponski kabl 1.5m crni 999 RSD MP cena (0) Hama (200736) naponski kabl 2.5m crni 1.399 RSD MP cena (0) Gembird PC-186A-VDE kabl za napajanje računara ugaoni 1.8m 699 RSD MP cena (0) Commel (c0975) produžni kabl sa motalicom 230mm 25m 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Gembird (PC-186-VDE-3M) naponski kabl za računar 3m crni 1.199 RSD MP cena (0) Gembird (EG-PSU3-01) produžni kabl sa 3 utičnice ulaz (C14) 0.6m crni 999 RSD MP cena (0) Gembird (PC-189) kabl naponski (C13) na (C14) 1.8m crni 899 RSD MP cena (0) Gembird (PC-186) naponski kabl za računar 1.8m crni 499 RSD MP cena (0) Gembird (PC-186-ML12-1M) naponski kabl detelina 1m crni 899 RSD MP cena (0) E-Green (OST03612) kabl naponski (C13) na (C14) 1.8m crni 499 RSD MP cena (0) Gembird (PC-186-VDE-5M) naponski kabl za računar 5m 1.799 RSD MP cena (0) Secomp (19.99.1118-50) naponski kabl pod uglom IEC 320-C13 1.8m 599 RSD MP cena (0) Plantronics Blackwire C510-M mono slušalice crne 14.359 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.918 RSD (0) Haier HDW3620DNPK kombinovani frižider 135.283 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 114.990 RSD (0) Jabra 8800-00-94 adapter QD na RJ45 za telefone 0.5m 1.099 RSD MP cena (0) Jabra 8800-01-11 adapter QD na RJ10 0.5 1.599 RSD MP cena (0) Jabra 8800-00-46 adapter QD na 2.5mm 0.15m 1.799 RSD MP cena (0) Jabra 8800-01-37 adapter QD na RJ10 0.5 3.099 RSD MP cena (0) E-Green (OST03823) kabl telefonski 100m beli 1.999 RSD MP cena (6) Hama Telefonski kabl (44492) 6p4c na 6p4c 15m Beli 1.099 RSD MP cena (0) Gembird (TC6P4CR-2M) telefonski kabl 2m crni 149 RSD MP cena (0) Poly qd y-kabl za IP slušalice 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (5) Hama Antenski Kabl (11903) 75dB duplo izolovan (muško - ženski) 10m Beli 799 RSD MP cena (8) Hama Antenski Razdelnik za TV ili Kablovski TV (122469) 1 ulaz na 2 izlaza 22dB Metalni 499 RSD MP cena (6) Hama Antenski Kabl (11902) 75dB duplo izolovan (muško - ženski) 5m Beli 499 RSD MP cena (0) Hama (205031) antenski kabl m/ž 75db 10m 999 RSD MP cena (0) Hama (205030) antenski kabl m/ž 75db 5m 799 RSD MP cena (0) Hama (205216) antenski konektor (muški) ugaoni 90 stepeni beli 299 RSD MP cena (0) Hama (205217) antenski konektor (ženski) ugaoni 90 stepeni beli 299 RSD MP cena (0) Gembird KABL-COAX-RG6 antenski kabl 100m beli 2.499 RSD MP cena (0) Nedis (VLSP40120W250) antenski kabl musko-zenski 120dB ugaoni 25m beli 999 RSD MP cena (1) S-BOX Kabl (901) optički konekcioni kabl muško/muški 1.5m 699 RSD MP cena (8) Hama Kabl (42929) Optički konekcioni kabl muško/muški 3m 999 RSD MP cena (0) HPE Premier Flex (QK735A) optički kabl 15m 20.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.099 RSD (0) E-Green (OST03967) kabl Optički Audio (Muški) na Optički Audio (Muški) 2.2 2m crni 499 RSD MP cena (0) 3G (85443) kabl Optički Audio (muški) na Optički Audio (muški) 6.0mm 3m crni 799 RSD MP cena (0) 3G (85443) kabl Optički Audio (muški) na Optički Audio (muški) 4.0mm 5m crni 799 RSD MP cena (0) Extralink EX.2756 optički kabl SC/APC-LC/UPC FTTH G.652D 1m 309 RSD MP cena (0) Extralink EX.8505 optički kabl SM SC/UPC-SC/APC FTTH G.652D 2m 359 RSD MP cena (0) Extralink EX.12288 optički kabl LC/UPC-SC/UPC FTTH G.652D 1m 359 RSD MP cena (0) Extralink EX.12301 optički kabl LC/UPC-SC/UPC FTTH G.652D 2m 359 RSD MP cena (0) Extralink EX.1391 optički kabl LC/UPC-SC/APC FTTH G.652D 2m 399 RSD MP cena (0) Extralink EX.1803 optički kabl SC/UPC-SC/APC FTTH G.657.A1 3m 399 RSD MP cena (0) Extralink EX.12431 optički kabl SC/APC-SC/UPC FTTH G.652D 3m 399 RSD MP cena (0) Extralink EX.2923 optički kabl duplex LC/UPC FTTH G.657.A1 1m 599 RSD MP cena (0) Extralink EX.2909 optički kabl duplex SC/UPC-SC/APC FTTH G.652D 2m 629 RSD MP cena (0) Extralink EX.9274 optički kabl duplex LC/UPC FTTH G.652D 2m 699 RSD MP cena (0) Extralink EX.1308 optički kabl duplex LC/APC-LC/APC FTTH G.657.A1 1m 719 RSD MP cena (0) Extralink EX.3654 optički kabl duplex SC/UPC-LC/UPC FTTH G.657.A1 2m 729 RSD MP cena (0) Extralink EX.10284 optički kabl duplex LC/UPC-LC/UPC FTTH OM3 1m 759 RSD MP cena (0) Extralink EX.1315 optički kabl duplex LC/APC-LC/APC FTTH G.657.A1 2m 769 RSD MP cena (0) Extralink EX.1384 optički kabl duplex LC/UPC-SC/APC FTTH G.657.A1 2m 799 RSD MP cena (0) Extralink EX.3715 optički kabl duplex SC/UPC-SC/UPC FTTH OM2 3m 799 RSD MP cena (0) Extralink EX.14787 optički kabl duplex LC/UPC-LC/UPC FTTH OM3 3m 899 RSD MP cena (0) Gembird CC-OPT-3M Toslink optički kabl 3m 799 RSD MP cena (0) Stark (151288) kabl optički konekcioni kabl muško/muški 1.5m 699 RSD MP cena (0) 3G (85443) kabl Optički Audio (muški) na Optički Audio (muški) 4.0mm 3m crni 599 RSD MP cena (0) 3G (62879) kabl HDMI (muški) na DVI (muški) 1.5m crno-zlatni 899 RSD MP cena (1) Samsung Odyssey Neo G7 LS32BG750NPXEN VA zakrivljeni gejmerski monitor 32" 183.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 164.999 RSD (6) S-BOX Kabl (689) DisplayPort (muški) na HDMI (muški) 2m 1.899 RSD MP cena (3) S-BOX Kabl (880) DisplayPort (muški) na mini DisplayPort (muški) 2m 1.899 RSD MP cena (2) Hama Kabl (54563) mini DisplayPort (muški) na DisplayPort (muški) 1.8m 2.299 RSD MP cena (4) Hama Kabl (54594) DisplayPort (muški) 1.8m na HDMI (muški) 2.999 RSD MP cena (1) S-BOX (1040) kabl Display Port (muški) na DVI (muški) 2m 2.399 RSD MP cena (10) Hama Kabl (78442) DisplayPort (muški) na DisplayPort (muški) 1.8m 2.199 RSD MP cena (0) RED kabl DisplayPort (muški) na DisplayPort (muški) 1.8m crni 799 RSD MP cena (0) Xwave kabl DisplayPort (muški) na DisplayPort (muški) 2m crni 1.299 RSD MP cena (0) Gembird CC-DP-HDMI-3M kabl DisplayPort (muški) na HDMI (muški) 3m 1.199 RSD MP cena (0) Hama (205144) kabl DisplayPort (muški) na HDMI (muški) Ultra-HD 4K 1.5m crni 1.699 RSD MP cena (0) Secomp (11.04.5602-20) kabl Display Port (Muški) na Display Port (Muški) 2.0m 1.999 RSD MP cena (0) Red kabl DisplayPort (Muški) na DisplayPort (Muški) 8K 1.8m crni 2.499 RSD MP cena (0) Red R357 kabl Display Port (muški) na HDMI (muški) 1.8m crni 1.499 RSD MP cena (0) 3G (81917) kabl Mini Display Port (muški) na HDMI (muški) 5m beli 1.099 RSD MP cena (0) 3G (65685) kabl Display Port (muški) na DVI (muški) 1.8m crni 1.099 RSD MP cena (0) E-Green (OST05419) kabl Display Port 1.4 (muški) na HDMI 2.0 (ženski) 20cm crni 3.199 RSD MP cena (0) Gembird CC-DP-HDMI-6 kabl DisplayPort (muški) na HDMI (muški) 1.8m crni 1.199 RSD MP cena (0) Gembird (CC-DPM-DVIM-4K-6) kabl Display Port (muški) na DVI (ženski) 1.8m crni 2.999 RSD MP cena (0) Gembird CC-DPM-DVIM-3M kabl DisplayPort (muški) na DVI (muški) 3m 2.099 RSD MP cena (0) Hama Mini Display Port (muški) na Display Port (muški) 1.5m crni 1.999 RSD MP cena (0) Gembird (CC-MDP-HDMI-6) kabl mini DisplayPort (muški) na HDMI (muški) 1.8m crni 1.999 RSD MP cena (0) Gembird (CCP-DPM-VGAM-6) kabl DisplayPort (muški) na VGA (muški) 1.8m crni 1.799 RSD MP cena (0) Gembird (CC-DP2-10) kabl DisplayPort (muški) na DisplayPort (muški) 4K 3m crni 1.699 RSD MP cena (0) Gembird (CCP-mDPmDP2-6) kabl Mini DisplayPort (muški) na Mini DisplayPort (muški) 1.8m crni 1.199 RSD MP cena (0) Gembird (CC-DP2-5M) kabl DisplayPort (muški) na DisplayPort (muski) 5m crni 1.999 RSD MP cena (0) Secomp (S3691-100) kabl Display Port (Muški) na Display Port (Muški) 2.0m 999 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST05844) kabl Display Port (muški) na HDMI (muški) 1.8m crni 1.399 RSD MP cena (0) 3G X mart 9D zaštitno staklo za telefon Samsung A125F Galaxy A12 1.199 RSD MP cena (5) Hama Kabl VGA (42092) 15 pin (muški) na 15 pin (muški) 5m 999 RSD MP cena (3) S-BOX Kabl VGA (608) 15 pin (muški) na 15 pin (muški) 5m 1.899 RSD MP cena (0) S-BOX Kabl VGA (673) 15 pin (muški) na 15 pin (muški) 20m 4.999 RSD MP cena (0) Hama 45077 kabl DVI-D (muški) na DVI-D (muški) 1.8m 1.499 RSD MP cena (0) RED HQ feritno jezgro kabl VGA D (muški) na VGA D (muški) 1.8m crni 599 RSD MP cena (0) Gembird CC-PPVGA-10-B kabl VGA (muški) na VGA (muški) 3m crni 1.099 RSD MP cena (0) E-Green (OST05094) kabl Micro C (Muški) na Micro C (Muški) 1m beli 599 RSD MP cena (0) E-Green (OST03917) kabl VGA (Muški) na VGA (Muški) 1.8m feritno jezgro crni 699 RSD MP cena (0) E-Green (OST03689) kabl DVI-D (Muški) na DVI-D (Muški) 2m crni 999 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST01014) kabl VGA (Muški) na VGA (Muški) 5m feritno jezgro crni 999 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST00424) kabl VGA (Muški) na VGA (Muški) 10m feritno jezgro crni 1.999 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST05219) kabl USB 3.1 tip C (Muški) na DisplayPort (Muški) 1.8m crni 2.499 RSD MP cena (0) E-Green (OST03917) kabl VGA (Muški) na VGA (Muški) 15m feritno jezgro crni 2.999 RSD MP cena (0) E-Green (OST04083) kabl VGA (Muški) na VGA (Muški) 20m feritno jezgro crni 3.999 RSD MP cena (0) 3G (74328) kabl DVI (muški) na DVI (muški) 1.5m crni 699 RSD MP cena (0) 3G (81902) kabl VGA (muški) na DVI (muški) 1.5m crni 799 RSD MP cena (0) 3G (81901) kabl DVI (muški) na DVI (muški) 3m crni 999 RSD MP cena (0) 3G (83481) kabl VGA (muški) na VGA (muški) 3m crni 899 RSD MP cena (0) 3G (62877) kabl VGA (muški) na VGA (muški) 15m plavi 1.499 RSD MP cena (0) 3G (71618) kabl HDMI (muški) na DVI (muški) 5m crno-zlatni 1.599 RSD MP cena (0) Hama kabl VGA (muški) na VGA (muški) 1.5m crni 1.199 RSD MP cena (0) Hama VGA (muški) na VGA (mušli) 3m crni 1.399 RSD MP cena (0) Hama kabl DVI (muški) na DVI (muški) 1.50 m crni 1.599 RSD MP cena (0) Gembird CC-PPVGA-30M-B kabl VGA (muški) na VGA (muški) 30m crni 4.299 RSD MP cena (0) Gembird CC-PPVGA-5M-B kabl VGA (muški) na VGA (muški) 5m crni 1.499 RSD MP cena (0) Gembird (CC-PPVGA-20M-B) kabl VGA (muški) na VGA (muški) 20m crni 3.299 RSD MP cena (0) Gembird (CC-PPVGA-6B) kabl VGA (muški) na VGA (muški) 1.8m crni 999 RSD MP cena (0) Nedis (CCGP52135IV20) kabl D-Sub 25-pin (muški) na D-Sub 9-pin (ženski) 2m beli 999 RSD MP cena (0) Gembird (CC-PPVGA-15M-B) kabl VGA (muški) na VGA (muški) 15m crni 2.999 RSD MP cena (0) E-Green (OST04601) kabl VGA (Muški) na VGA (Muški) 10m feritno jezgro crni 1.799 RSD MP cena (4) Hama Kabl VGA (42087) 15 pin (muški) na 15 pin (muški) 3m 1.199 RSD MP cena (0) 3G (71014) kabl DVI (muški) na DVI (muški) 3m crno-zlatni 699 RSD MP cena (0) Hama (205150) audio kabl 3xRCA (muški) na 3xRCA (muški) 1.5m crni 999 RSD MP cena (4) Commel utičnica sa daljinskim upravljačem, domet 20m 1.999 RSD MP cena (4) S-BOX Kabl (686) SCART (muški) na SCART (muški) 1.5m 399 RSD MP cena (0) RED kabl Scart (muški) na Scart (muški) 1.5m crni 399 RSD MP cena (0) Xwave SCART (muški) na 3x činč (muški) IN/OUT prekidač 1.5m crni 449 RSD MP cena (0) Stark (151292) kabl Scart Audio-Video 1.5m 499 RSD MP cena (0) Gembird (CCV-518) kabl SCART (muški) na SCART (muški) 1.8m crni 449 RSD MP cena (0) Gembird (CCV-518) kabl SCART (muški) na SCART (muški) 1.5m crni 299 RSD MP cena (0) Gembird (CCV-4444-10M) kabl SCART (muški) na S-Video (muški)+audio kabl 10m crni 599 RSD MP cena (0) Gembird CCA-404 audio kabl 3.5mm 1.2m crni 199 RSD MP cena (0) MS V-HH31000 1.4 kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) 10m crni 1.099 RSD MP cena (0) MS V-HH3500 1.4 kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) 5m crni 799 RSD MP cena (0) MS V-HH3200 1.4 kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) 1m crni 499 RSD MP cena (0) Teracell Giulietta mat ljubičasta zaštitna maska za Samsung A235F Galaxy A23 4G/5G 599 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST05325) kabl HDMI (Muški) na HDMI (Muški) 2.1 8K 5m crno-crvena 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) ABB UPS 11RT G2 B (4NWP100202R0001) UPS uređaj 3000VA/3000W on-line 194.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 174.999 RSD (0) MS (1254225) kabl TIP C (muški) na TIP C (muški) 2m beli 599 RSD MP cena (0) 3G Silikon Pro Camera tamno zelena zaštitna maska za mobilni Samsung A536B Galaxy A53 5G 949 RSD MP cena (0) Union N-7121N veš mašina 7kg 1200 obrtaja 32.823 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.899 RSD (0) MS MSP40061 adapter Display Port (muški) na HDMI (ženski) 20cm crni 899 RSD MP cena (0) 3G (85501) kabl USB 3.0 (muški) na USB 3.0 (ženski) 5m plavi 1.099 RSD MP cena (6) Nikon Z50 MILC fotoaparat+objektiv 16-50mm f/3.5-6.3 VR+torba 133.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 119.999 RSD (34) Nikon D780 (Body) DSLR fotoaparat crni 294.434 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 264.990 RSD 20% (12) Canon EOS 250D crni DSLR fotoaparat+objektiv 18-55 IS 20% 101.388 RSD 81.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 72.999 RSD 20% (31) Canon EOS 4000D digitalni fotoaparat+objektiv EF-S 18-55mm DC III 20% 66.667 RSD 53.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 47.999 RSD (6) Canon EOS 90D (Body) DSLR fotoaparat crni 187.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 168.799 RSD (0) Nikon Z6 II MILC fotoaparat+objektiv 24-70mm f4 349.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 314.999 RSD (40) Nikon Z6 II (Body) MILC fotoaparat 272.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 244.999 RSD (4) Canon EOS R5 5 (Body) DSLM fotoaparat 578.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 520.999 RSD (5) Canon EOS 4000D DSLR fotoaparat+objektiv EF-S 18-55mm+torba SB130+SD16GB kartica 61.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (2) Nikon Zfc MILC fotoaparat+objektiv 28mm 155.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 139.990 RSD (23) Canon EOS R3 (Body) fotoaparat crni 937.843 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 844.059 RSD (1) Canon EOS 90D DSLR fotoaparat+objektiv 18-135mm IS USM 251.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 225.999 RSD (30) Canon EOS RP (Body) DSLM fotoaparat 144.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 129.999 RSD (0) Canon EOS R (Body) DSLM fotoaparat 244.433 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 219.990 RSD (0) Nikon Z fc crni MILC fotoaparat+objektiv 16-50mm f/3.5-6.3 VR+objektiv 50-250mm f/4.5-6.3 VR DX 176.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 158.990 RSD (0) Canon EOS R50 Content creator kit MILC fotoaparat+objektiv RF-S 18-45mm 119.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 107.999 RSD (0) Nikon Z fc crno srebrni MILC fotoaparat+objektiv 16-50mm f/3.5-6.3 VR+objektiv 50-250mm f/4.5-6.3 VR DX 176.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 158.990 RSD (0) Nikon Z fc crni MILC fotoaparat+objektiv 28mm f/2.8 SE 155.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 139.990 RSD (0) Nikon Z6 II MILC fotoaparat+objektiv 24-120mm f/4 394.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 354.999 RSD (15) Canon EOS R6 (Body) DSLM fotoaparat 399.432 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 359.489 RSD (0) Canon EOS R50 crni MILC fotoaparat+objektiv RF-S 18-45 IS STM+objektiv RF-S 55-210mm F5-7.1 IS STM 144.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 129.999 RSD (0) Canon EOS R50 (Body) crni MILC fotoaparat 95.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 85.999 RSD (0) Nikon Zf (body) DSLM fotoaparat 327.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 294.999 RSD 20% (8) Canon Zoemini S2 beli fotoaparat-štampač 20% 19.444 RSD 15.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD 20% (2) Canon Zoemini S2 teal fotoaparat-štampač 20% 19.444 RSD 15.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD 20% (4) Fuji Instax Mini 12 plavi kompaktni fotoaparat 20% 18.055 RSD 14.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD 20% (9) Fuji Instax Mini 12 roze kompaktni fotoaparat 20% 18.055 RSD 14.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD 20% (2) Fuji Instax Mini 12 ljubičasti kompaktni fotoaparat 20% 18.055 RSD 14.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (1) Canon PowerShot V10 Advanced Vlogging Kit 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) Canon PowerShot V10 Vlog (5947C014AA) kamera crna 72.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 64.999 RSD (0) Polaroid NOW Gen 2 Bundle (6248) crni foto kompaktni aparat+i-Type Color beli foto papir 16 komada 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD 11% (0) Polaroid Now Gen 2 (9095) crni kompaktni fotoaparat 11% 21.223 RSD 18.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD 15% (0) Polaroid GO Gen 2 (9096) crni kompaktni fotoaparat 15% 16.993 RSD 14.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD 15% (0) Polaroid GO Gen 2 (9098) crveni kompaktni fotoaparat 15% 16.993 RSD 14.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Polaroid Now Plus Gen 2 (9075) zeleni kompaktni fotoaparat 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Polaroid Now Plus Gen 2 (9077) beli kompaktni fotoaparat 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Polaroid Now Gen 2 (9073) plavo beli kompaktni fotoaparat 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Polaroid Now Gen 2 (9074) crveno beli kompaktni fotoaparat 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Garmin HRM-Dual monitor otkucaja srca za grudi 11.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.990 RSD (0) Garmin HRM-PRO Plus pojas sa senzorom za praćenje otkucaja srca 18.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.990 RSD (0) 3G crveni drzač čaše za električni trotoinet 999 RSD MP cena (0) 3G torbica za električni trotoinet M 2.999 RSD MP cena (0) 3G torba za prenos električnog trotoineta 3.999 RSD MP cena (0) 3G H01 crvena zaštitna kaciga 2.099 RSD MP cena (1) 3G Smart4U crna zaštitna kaciga 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (1) 3G Smart4U bela zaštitna kaciga 7.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.799 RSD (0) 3G Smart4U plava zaštitna kaciga 7.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.799 RSD (0) Comic&Online Vintage Style M crna zaštitna kaciga 2.499 RSD MP cena (0) Comic&Online Vintage Style S crna zaštitna kaciga 2.499 RSD MP cena (0) Comic&Online Vintage Style L crna zaštitna kaciga 2.499 RSD MP cena (0) Comic&Online Vintage Style S bela zaštitna kaciga 2.499 RSD MP cena (1) MS Energy MSB-20R torbica za električne trotinete crna 2.199 RSD MP cena (1) MS Energy MSH-05 crna zaštitna kaciga L 2.799 RSD MP cena (0) MS Energy MSH-500 crna zaštitna kaciga L 5.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.699 RSD (0) MS Energy MSH-500 zaštitna kaciga crna XL 5.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.899 RSD (0) MS Energy FL-10 sigurnosna preklopna brava 2.199 RSD MP cena (0) MS Energy SL-10 spiralni katanac za zaključavanje 1.299 RSD MP cena (0) MS Energy MSBH-10 nosač sa bocom za vodu 999 RSD MP cena (0) MS Energy BH-10 držač boce za biciklu 399 RSD MP cena (0) Xiaomi BHR6750GL torba za trotinet 4.199 RSD MP cena (0) Xiaomi BHR6749GL crne L rukavice za trotinet i ostala vozila 4.199 RSD MP cena (0) Xiaomi BHR6758GL crne XL rukavice za trotinet i ostala vozila 4.199 RSD MP cena (0) Segway Ninebot Commuter žuta zaštitna kaciga L 6.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.699 RSD (0) Segway Ninebot Commuter narandžasta zaštitna kaciga L 6.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.699 RSD (0) Segway prednja torba za električni trotinet 2.999 RSD MP cena (1) Livall BH62 crno bela zaštitna kaciga 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Livall MT1 M crna kaciga sa mogućnošču povezivanja na bluetooth 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (1) Livall MT1 L crna kaciga sa mogućnošču povezivanja na bluetooth 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (3) Hoco kompresor za auto 3.5 bara 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (6) Denver DBO-6531BLACK balans skuter crni 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (1) Denver BSB-65 torba za balans skutere Denver do 6.5" 999 RSD MP cena (2) Denver DBO-6531 balans skuter pink 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD 15% (50) Xiaomi električni trotinet Mi Essential crni 15% 43.333 RSD 36.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 32.999 RSD 20% (1) MS Energy R10 električni trotinet crno zeleni 20% 68.055 RSD 54.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 48.999 RSD (1) Segway Ninebot F40E crni električni trotinet 85.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 76.999 RSD (1) Sharp EM-KS1AEU-B električni trotinet 68.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 61.999 RSD 20% (10) MS Energy E21 narandžasti električni trotinet 20% 90.278 RSD 72.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 64.999 RSD (30) Xiaomi PRO 2 elektricni trotinet crni 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) Denver SEL-10800 elektricni totinet sivi 74.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 66.999 RSD (0) Denver SEL-10510 elektricni totinet crni 58.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 52.999 RSD (1) Segway Ninebot F2E električni trotinet tamno sivi 62.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 55.999 RSD (0) Sencor SCOOTER TWO S60 električni trotinet crni 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) SoFlow SOX električni trotinet tirkizni 129.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 116.999 RSD (0) SoFlow SO4 Pro električni trotinet tirkizni 123.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 110.999 RSD (0) SoFlow So2 Air 3rd Gen električni trotinet tirkizni 65.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 58.999 RSD (0) SoFlow So2 Zero električni trotinet tirkizni 44.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.999 RSD (0) Sharp EM-KS1CEU-B električni trotinet 56.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.999 RSD (1) Segway Ninebot KickScooter E2 Pro E električni tortinet 53.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 47.999 RSD (1) Segway Ninebot MAXG2 električni trotinet tamno sivi 98.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 88.999 RSD (2) Gorenje W2PNA14APWIFI veš mašina 10kg 1400 obrtaja 72.352 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 61.499 RSD (0) MS Energy eBike t10 električni bicikl crno crveni 205.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 184.999 RSD 20% (2) MS Energy eBike c101 električni bicikl crni 20% 209.722 RSD 167.777 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 150.999 RSD 20% (0) MS Energy eBike m100 električni bicikl sivo zeleni 20% 213.888 RSD 171.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 153.999 RSD 20% (0) MS Energy eBike m10 električni bicikl crno žuti 20% 138.888 RSD 111.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 99.999 RSD (0) MS Energy eBike c11 M električni bicikl plavi 161.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 144.999 RSD (0) Hanman Canvas Original roze preklopna futrola za telefon Galaxy S23 Ultra 1.499 RSD MP cena (4) LDNIO Z4 adapter za utičnicu EU/US/AU/UK beli 999 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Hogwarts Houses) šolja 3.999 RSD MP cena (0) Loungefly Harry Potter Scorcerers Stone novčanik 2.999 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Intricate Houses Gryffindor) šolja 2.199 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Intricate Houses Slytherin) šolja 2.199 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Intricate Houses Ravenclaw) šolja 2.199 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Gryffindor) stoni sat 1.499 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Floo Powder) šolja 1.499 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (All Aboard) šolja 1.499 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Gryffindor) šolja 1.499 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Ravenclaw) šolja 1.499 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Houses) šolja 1.499 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Gryffindor) Enamel Pin bedž 499 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (SlytherIn) Enamel PIn bedž 499 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Hogwarts Crest) bedž 299 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Hufflepuff Crest) bedž 299 RSD MP cena (0) Paladone (049737) XBOX Travel termos 2.999 RSD MP cena (0) Paladone (049736) Set Mandalorian šolja i čarape 2.499 RSD MP cena (0) Paladone (049725) FIFA Football šolja 2.499 RSD MP cena (0) Paladone (049726) Set FIFA šolja i čarape 2.499 RSD MP cena (0) Paladone (049728) Hogwarts šolja 2.199 RSD MP cena (0) Paladone (049742) Stranger Things Colour Change čaša 1.999 RSD MP cena (0) Paladone (049735) The Batman šolja 1.999 RSD MP cena