Opis RONIX Vazdušni kompresor 50l 2HP RC-5010 CB 8bar/200l/min – Rezervoar od 50 litara zajedno s motorom od 2KS pruža dovoljno kapaciteta za obavljanje različitih aplikacija – Maksimalni pritisak od 8 bara čuva dovoljno vazduha u rezervoaru za neprekidan rad alata – Lagan i kompaktan dizajn sa dva točka čini ga izuzetno prenosivim i lako se koristi – Mogućnost brzog punjenja rezervoara vazduhom – Opremljen jednim regulatorom protoka i dve brze spojnice kako bi se maksimizirala performansa pneumatskog alata – Metalni filter za vazduh rezultira boljom performansom i većom efikasnošću – Višenamenski uređaj koji je odličan za različita gradilišta i radionice. Pogodan za pričvršćivanje, heftanje, zavrtanje, farbanje… – Sistem termalne zaštite kontroliše temperaturu motora tokom dugotrajnog rada – Automatski prekidač sa polugom za uključivanje i isključivanje za veću efikasnost i duži vek trajanja – Opremljen sigurnosnim ventilom SPECIFIKACIJE: Snaga: 2HP Maksimalni pritisak: 8bar Rezervoar: 50l Protok vazduha na izlazu: 200l/min Broj obrtaja bez opterećenja: 2.800 RPM Težina: 22.5 kg Pakovanje: Kartonska kutija Uključuje: Vazdušni filter, bočica za ulje, dva točka, 2 spojnice

Opis RONIX Vazdušni kompresor 25l 2HP RC-2510 CB 8bar/200l/min – Rezervoar od 25 litara zajedno s motorom od 2KS pruža dovoljno kapaciteta za obavljanje različitih aplikacija – Maksimalni pritisak od 8 bara čuva dovoljno vazduha u rezervoaru za neprekidan rad alata – Lagan i kompaktan dizajn sa dva točka čini ga izuzetno prenosivim i lako se koristi – Mogućnost brzog punjenja rezervoara vazduhom – Opremljen jednim regulatorom protoka i dve brze spojnice kako bi se maksimizirala performansa pneumatskog alata – Metalni filter za vazduh rezultira boljom performansom i većom efikasnošću – Višenamenski uređaj koji je odličan za različita gradilišta i radionice. Pogodan za pričvršćivanje, heftanje, zavrtanje, farbanje… – Sistem termalne zaštite kontroliše temperaturu motora tokom dugotrajnog rada – Automatski prekidač sa polugom za uključivanje i isključivanje za veću efikasnost i duži vek trajanja – Opremljen sigurnosnim ventilom SPECIFIKACIJE: Snaga: 2HP Maksimalni pritisak: 8bar Rezervoar: 25l Protok vazduha na izlazu: 200l/min Broj obrtaja bez opterećenja: 2.800 RPM Težina: 22.5kg Pakovanje: Kartonska kutija Uključuje: Vazdušni filter, bočica za ulje, 2 spojnice

Akumulatorska bušilica-odvrtač GSR 12V-35 FC solo* Bosch Obrtni momenat (meko/tvrdo/maks.) 20/35/- Nm Broj obrtaja u praznom hodu (1. brzina / 2. brzina) 0 – 460 / 0 – 1,750 min-1 Tip akumulatora Litijum-jonski akumulator Raspon zatezanja stezne glave, min./maks. 0.8 / 10 mm Napon akumulatora 12,0 V Masa bez akumulatora 0.59 kg Stepeni obrtnog momenta 20+1 Obim isporuke Ekscentarski nastavak GFA 12-E, L-BOXX 102, nastavak držača bitova GFA 12-X, nastavak stezne glave GFA 12-B, ugaoni nastavak za desnu stranu GFA 12-W FlexiClick sistem: nastavci koji se lako menjaju i nude do 8 kombinacija. Izuzetno kompaktan, a ipak vrlo snažan sa 35 Nm i 1.750 min-1, obezbeđuje optimalno rukovanje na teško pristupačnim mestima. Motor bez četkica zajedno sa elektronskom zaštitom motora (Electronic Motor Protection) štiti motor od preopterećenja i osigurava dug radni vek alata. Garancija: 36 meseci *Akumulator i punjač nisu obuhvaćeni u isporuci **Pri kupovini bilo koja dva 12V solo Bosch alata iz Promix ponude dobijate poklon torbu.

Samostalni zidni kuhinjski aspirator WHT623E5X Gorenje 679563- Noviji modeli aspiratora sa LED osvetlenjem omogućava još bolju preglednost nad pločom za kuvanje i njegovom okolinom. Ugrađene LED diode su posebno ekonomične, u poređenju sa ostalim izvorima obezbeđuje bolje osvetljenje sa minimalnom potrošnjom energije, svetlost, bližu prirodnoj svetlosti, zajedno sa životnim vekom koji je višestruko duži. Tako postavljanje aspiratora sa LED osvetljenjem predstavlja važan i veliki estetski i vrlo funkcionalen element kuhinje. Specijalna vrsta pene u filterima eliminiše do 98% svih masnoća i drugih nečistoća. Ovo čini da vazduh u kuhinji bude značajno svežiji i čišći. Sve površin eod nerđajućeg čelika su premazani specialnom TouchFree filmom koji sprečava ostajanje otisaka od prstiju, površine su su uvek sjajne a omogućava i lakše čišćenje. Samostalni zidni kuhinjski aspirator WHT623E5X Gorenje 679563 je reciklirajući, što u prevodu znači da recirkulacioni aspirator uvlači paru i vazduh zaprljan mirisima od kuvanja kroz filter, i čist vazduh vraća u kuhinju. Kuhinjski aspiratori sa recirkulacijom su lagani za postavljanje i obično se koriste u stanovima gde je postavljanje izduvnih cevi izuzetno teško. Ugljeni filter treba zameniti jednom ili dva puta godišnje, u zavisnosti od toga koliko često se kuhinjski aspirator koristi.

Priredili Filip Arijes i Žorž Dibi ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA 1 - 5. 1. Pol Ven, Piter Braun, Ivon Teber, Mišel Ruš, Evlin Patlažan ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA Od rimskog carstva do 1000. godine 2. Dominik Bartelemi, Filip Braunštajn, Filip Kontamin, Žorž Dibi, Šarl de La Ronsijer, Danijela Renjije-Boler ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA od feudalne Evrope do renesanse 3. Filip Arijes, Moris Emar, Nikol Kastan, Iv Kastan, Rože Šartije, Alen Kolon, Danijel Fabr, Arlet Farž, Žen-Luj Flandren, Madlen Foazil, Žak Želi, Žan Mari Gulmo, Fransoa Lebrun, Orest Renam, Žak Revel ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA od renesanse do prosvećenosti 4. Rože-Anri Geran, Alen Korben, An Marten-Fižije, Mišel Pero, Katrin Hal, Lin Hant ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA Od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata 5. Sofi Bodi-Žandro, Žerar Vensan, Remi Levo, Kristina Orfali, Antoan Prost, Dominik Šnaper, Perina Simon-Naum ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA od Prvog svetskog rata do naših dana. Clio, 2000/2004. 5 knjiga, tvrd povez. 566 + 573 + 563 + 539 + 559 strana. Odlično očuvane. Izdavački poduhvat kuće SEUIL, petotomno delo Istorija privatnog života (prvi tom: Od rimskog carstva do godine hiljadite; drugi tom: Od feudalne Evrope do renesanse; treći tom: Od renesanse do veka prosvećenosti; četvrti tom: Od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata; peti tom: Od Prvog svetskog rata do naših dana), predstavlja događaj u savremenoj istoriografiji. Prvi put je učinjen napor da se tokom dvadeset vekova istorije čovecanstva prati privatni život. Studija o privatnom nije zamišljena samo kao kontrast zvaničnom i javnom; ona se ne može svesti ni na individualno, intimno ili tajno, već obuhvata i ujedinjuje kroz specifičan kadar posmatranja sve ove sfere življenja, pokrećući najrazličitije teme, poput studija o detinjstvu, životu porodice ili smrti. Kako sami autori Istorije privatnog života ističu, ova knjiga je jedna vrsta avanture, posebno za one za koje je istorija putovanje u drugo, neophodan putokaz da izađemo iz sebe samih, shvaćen kao još jedna od mogućnosti traganja za budučnošću. Polazeći od obala Sredozemlja u doba Rimskog carstva, ovo grandiozno istraživanje obuhvata istoriju Evrope i anglosaksonskog sveta sve do naših dana, posmatrajući unutrašnji svet muškaraca i žena, njihove misli, osećanja, njihova tela, stavove i navike, kodove prema kojima su se odnosili prema životu, njihove tragove i znakove, sastavljajući na taj način „privatne slike“. Najveća imena „nove istorije“, zajedno sa plejadom sjajnih mladih stručnjaka, kroz dva milenijuma istorije oslikali su ove kadrove „privatnog“, posmatrajući ih onako kako se pred nama pomaljaju iz prošlosti: ispisane na pergamentima, utisnute u kamenje, sačuvane kroz predmete svakodnevnog života, modu, snove, marginalne beleške na knjigama. Podstaknuta prevodom višetomne Istorije privatnog života, izdavačka kuća CLIO je odlučila da okupi tim naših najboljih stručnjaka – istoričara, etnologa, arheologa, istoričara umetnosti i književnosti – i da realizuje projekat istorije privatnog života na našim prostorima. Istorija „privatnog“ u periodu od doseljavanja Slovena na Balkan sve do naših dana tema je izložbe o istoriji privatnog života na tlu Srbije koja treba da bude realizovana kao istraživački projekat u saradnji sa Narodnim muzejom Srbije.

Automobil na baterije - model 308 - ima savršeno dopadljiv izgled terenskog vozila. Vaša deca će moći da ga voze brzinom i do 5km/h, što je duplo brže od normalne brzine ljudskog hoda. Mogucnosti za kretanje su napred, moze se voziti unazad, svetle prednja i zadnja svetla. Osposobite svoje dete da vozi i zajedno uživajte u boravku na svezem vazduhu, u bezbednom okruzenju. Sigurnosni pojas, retrovizori i jos niz detalja upotpunjuju izgled ovog džipa. Gabaritnih razmera sa velikim točkovima i metalnim osovinama, ne preporučuje se za decu mlađeg uzrasta. Pogodan je za upotrebu na ravnim površinama, ali i na travi, jer sa dvostrukim motorom veoma je mocan. Trenutno je dostupan u beloj i crnoj boji. Isporučuje se sa točkovima od EVA pene. dimenzije vozila 133x83x73cm preporuceno maksimalno opterećenje do 30kg baterija 1x12V vek trajanja baterije oko 300 punjenja adapter 12V1000mA vreme punjenja od 8 -12h predvidjen je za komfornu voznju dvoje male dece motori 2x35W brzina vozila od 3-5km/h težina vozila 30kg tezina upakovanog proizvoda 35kg dimenzije pakovanja 132x78x50cm sigurnosni pojas LED svetla Pakovanje uključuje: -R/C - automobil ima 2 moda za kretanje: dete može samostalno voziti koristeći papučicu za gas za kretanje i volan za upravljanje ili se autom upravlja pomoću daljinskog upravljača (R/C upravljanje vrši isključivo odrasla osoba). Roditelj pomoću daljinskog upravljanja može koristiti komande levo-desno, napred-nazad. Domet je maksimalno do 20m. -Sigurnosni pojas – auto ima ugrađen sigurnosni pojas zbog povećanja bezbednosti. -Sediste – ovaj auto ima dva sedista, i predvidjen je za komfornu voznju jednog starijeg ili za dvoje manje dece. -Svetla – auto ima svetlosne efekte. -Motori – dva motora, po jedan za svaki zadnji pogonski točak omogućavaju bolju vožnju po grubljim površinama ili po travi. -Sirena – na volanu aktiviramo zvuk sirene (kod pojedinih modela u volanu se stavljaju baterije tipa AA koje nisu deo seta i posebno se kupuju). U interesu sigurnosti vašeg deteta, vaše sigurnosti i sigurnosti drugih, treba da u potpunosti razumete preporučene smernice za ovaj tip dečijih igračaka. Ovo vozilo na baterije koristi samo baterije koju su u sklopu kompleta, nikako druge i sa drugačijim karakteristikama. Takođe, vozilo se ne sme koristiti na bilo kojim javnim putevima ili trotoarima. Vozilo bi trebalo koristiti samo na privatnom posedu uz dozvolu vlasnika, a od zaštitne opreme treba detetu staviti kacigu, štitnike za ruke i za kolena. Deca moraju biti pod nadzorom odrasle osobe u svakom trenutku kada se koristi vozilo. To je od suštinskog značaja za bezbednost vašeg deteta. Da bi proizvod dugo trajao sledite uputstva o održavanju i upotrebi istog. Ovo uključuje i informacije o punjenju baterije. Ove i ostale navode mozete naci u "Korisnickom uputstvu".Ako ste i dalje u nedoumici – kontaktirajte nas. Prikazane slike odgovaraju poslednjim fazama u proizvodnji. Međutim, zbog situacije na trzistu koja se stalno menja, stvarno isporučena roba može neznatno odstupati od slika što se tiče njenog dizajna i boje.Eventualna odstupanja ne uticu na kvalitet proizvoda. Proizvod se isporučuje u originalnoj kutiji, nenamontiran (Uputstvo za montiranje na srpskom jeziku u originalnoj kutiji i u "Dodatnim informacijama") Za montažu proizvoda potrebno je oko 30 min. (Servisna podrska, Viber/mob. 060/552-41-20) Od alata su vam potrebni šrafciger i klešta, alat nije deo seta Set sadrži vozilo, bateriju/baterije i punjač. Baterije tipa AA koje se kod pojedinih modela stavljaju u volan vozila, nisu deo seta Proizvod nije za profesionalnu upotrebu

Automobil na baterije - model 308 - ima savršeno dopadljiv izgled terenskog vozila. Vaša deca će moći da ga voze brzinom i do 5km/h, što je duplo brže od normalne brzine ljudskog hoda. Mogucnosti za kretanje su napred, moze se voziti unazad, svetle prednja i zadnja svetla. Osposobite svoje dete da vozi i zajedno uživajte u boravku na svezem vazduhu, u bezbednom okruzenju. Sigurnosni pojas, retrovizori i jos niz detalja upotpunjuju izgled ovog džipa. Gabaritnih razmera sa velikim točkovima i metalnim osovinama, ne preporučuje se za decu mlađeg uzrasta. Pogodan je za upotrebu na ravnim površinama, ali i na travi, jer sa dvostrukim motorom veoma je mocan. Trenutno je dostupan u beloj i crnoj boji. Isporucuje se u verziji sa sedištem od eko kože dimenzije vozila 133x83x73cm preporuceno maksimalno opterećenje do 30kg baterija 1x12V vek trajanja baterije oko 300 punjenja adapter 12V1000mA vreme punjenja od 8 -12h predvidjen je za komfornu voznju dvoje male dece motori 2x35W brzina vozila od 3-5km/h težina vozila 30kg tezina upakovanog proizvoda 35kg dimenzije pakovanja 132x78x50cm sigurnosni pojas LED svetla Pakovanje uključuje: -R/C - automobil ima 2 moda za kretanje: dete može samostalno voziti koristeći papučicu za gas za kretanje i volan za upravljanje ili se autom upravlja pomoću daljinskog upravljača (R/C upravljanje vrši isključivo odrasla osoba). Roditelj pomoću daljinskog upravljanja može koristiti komande levo-desno, napred-nazad. Domet je maksimalno do 20m. -Sigurnosni pojas – auto ima ugrađen sigurnosni pojas zbog povećanja bezbednosti. -Sediste – ovaj auto ima dva sedista, i predvidjen je za komfornu voznju jednog starijeg ili za dvoje manje dece. -Svetla – auto ima svetlosne efekte. -Motori – dva motora, po jedan za svaki zadnji pogonski točak omogućavaju bolju vožnju po grubljim površinama ili po travi. -Sirena – na volanu aktiviramo zvuk sirene (kod pojedinih modela u volanu se stavljaju baterije tipa AA koje nisu deo seta i posebno se kupuju). U interesu sigurnosti vašeg deteta, vaše sigurnosti i sigurnosti drugih, treba da u potpunosti razumete preporučene smernice za ovaj tip dečijih igračaka. Ovo vozilo na baterije koristi samo baterije koju su u sklopu kompleta, nikako druge i sa drugačijim karakteristikama. Takođe, vozilo se ne sme koristiti na bilo kojim javnim putevima ili trotoarima. Vozilo bi trebalo koristiti samo na privatnom posedu uz dozvolu vlasnika, a od zaštitne opreme treba detetu staviti kacigu, štitnike za ruke i za kolena. Deca moraju biti pod nadzorom odrasle osobe u svakom trenutku kada se koristi vozilo. To je od suštinskog značaja za bezbednost vašeg deteta. Da bi proizvod dugo trajao sledite uputstva o održavanju i upotrebi istog. Ovo uključuje i informacije o punjenju baterije. Ove i ostale navode mozete naci u "Korisnickom uputstvu".Ako ste i dalje u nedoumici – kontaktirajte nas. Prikazane slike odgovaraju poslednjim fazama u proizvodnji. Međutim, zbog situacije na trzistu koja se stalno menja, stvarno isporučena roba može neznatno odstupati od slika što se tiče njenog dizajna i boje.Eventualna odstupanja ne uticu na kvalitet proizvoda. Proizvod se isporučuje u originalnoj kutiji, nenamontiran (Uputstvo za montiranje na srpskom jeziku u originalnoj kutiji i u "Dodatnim informacijama") Za montažu proizvoda potrebno je oko 30 min. (Servisna podrska, Viber/mob. 060/552-41-20) Od alata su vam potrebni šrafciger i klešta, alat nije deo seta Set sadrži vozilo, bateriju/baterije i punjač. Baterije tipa AA koje se kod pojedinih modela stavljaju u volan vozila, nisu deo seta Proizvod nije za profesionalnu upotrebu

Opis proizvoda WHT 623 E5X GORENJE ASPIRATOR DEKORATIVNI, B/Š: 59,8/INOX Samostalni zidni kuhinjski aspirator / Upravljanje: Dugmad / Maksimalna buka: 68 dB(A)re1pW / Maksimalni protok vazduha kod odvodnog načina rada: 550 m³/h / Energetski razred: B / Gorenje / Essential linija / Dimenzije aparata (ŠxVxD): 59,8 × 4,2 × 45 cm Karakteristike Filteri - Efikasan čistač vazduha Specijalna vrsta pene u filterima eliminiše do 98% svih masnoća i drugih nečistoća. Ovo čini da vazduh u kuhinji bude značajno svežiji i čišći. TouchFree premaz - Sjajne površine bez otisaka prstiju Sve površin eod nerđajućeg čelika su premazani specialnom TouchFree filmom koji sprečava ostajanje otisaka od prstiju, površine su su uvek sjajne a omogućava i lakše čišćenje. LED osvetljenje Noviji modeli aspiratora sa LED osvetlenjem omogućava još bolju preglednost nad pločom za kuvanje i njegovom okolinom. Ugrađene LED diode su posebno ekonomične, u poređenju sa ostalim izvorima obezbeđuje bolje osvetljenje sa minimalnom potrošnjom energije, svetlost, bližu prirodnoj svetlosti, zajedno sa životnim vekom koji je višestruko duži. Tako postavljanje aspiratora sa LED osvetljenjem predstavlja važan i veliki estetski i vrlo funkcionalen element kuhinje. Recirkulacioni aspirator Recirkulacioni aspirator uvlači paru i vazduh zaprljan mirisima od kuvanja kroz filter, i čist vazduh vraća u kuhinju. Ukoliko nije moguće postaviti izduvne cevi, onda je recirkulacija vazduha alternativna opcija. U tom slučaju, vazduh prolazi kroz ugljeni filter koji odstranjuje paru i mirise od kuvanja, a čist vazduh se recirkuliše nazad u kuhinju. Kuhinjski aspiratori sa recirkulacijom su lagani za postavljanje i obično se koriste u stanovima gde je postavljanje izduvnih cevi izuzetno teško. Ugljeni filter treba zameniti jednom ili dva puta godišnje, u zavisnosti od toga koliko često se kuhinjski aspirator koristi. Nivo buke Otkad u modernim stanovima kuhinja predstavlja novu središnu prostoriju, više pažnje posvećujemo nivou buke uzrokovanu radom kuhinjskog aspiratora. Poslednjih godina kuhinjski aspiratori postali su znatno tiši, pa i mi u Gorenju sve češće kod takvih aparata koristimo materijale za zvučnu izolaciju. Smanjenu buku kuhinjskog aspiratorae možete postići i sami: Umesto rastegljivih, rebrastih cevi pre koristite okrugle glatke cevi. Protok vazduha kroz neravnu unutrašnjost rastegljive cevi stvara veću buku. Držite se preporučenog prečnika cevi kroz ceo sistem ventilacije. Cevi možete izolirati čime ćete smanjiti mogućnost nakupljanja kondezata na njima. Nivo buke se iskazuje u decibelima (dB). Prosečan nivo buke koji proizvodi kuhinjski aspirator je 55 dB. Korisni saveti Zapamtite da uključite aspirator pre početka kuvanja, jer to maksimizira kapacitet aspiratora. Ostavite kuhinjski aspirator da radi narednih 15 minuta kada završite sa kuvanjem, kako biste odstranili i poslednje tragove neprijatnih mirisa. Zapamtite da nikada ne otvarate prozor dok koristite aspirator, jer to utiče na cirkulaciju vazduha i poništava nizak pritisak. Odaberite kuhinjski aspirator koja je najmanje široka koliko i vaša ploča za kuvanje kako biste postigli najbolje efekte. Kapacitet Kakav kapacitet bi trebala imati novi kuhinjski aspirator? Kapacitet zavisi najviše od veličine kuhinje. Dobro i praktično pravilo je da aspirator treba biti u mogućnosti da zameni vazduh 10 do 20 puta u roku od sat vremena. Na primer, ukoliko kuhinja ima mere 4 x 4 m sa plafonom visokim 2,5 m, onda kuhinjsk aspirator mora zameniti u proseku 400-800 m³ vazduha po satu. Uvek će biti gubitka pritiska prilikom instalacije aspiratora. Zato je važno pratiti sledeća pravila: uvek pogledajte preporučeni ventilacioni prečnik (Ø) naznačen na ventilacijskim cevima ili na samom aspiratoru ukoliko je moguće, koristite glatke cevi da minimizujate otpor vazduha pokušajte da postavljanje bude što kraće i sa što manje zavoja koliko je to moguće težite ka tome da imate blaga zakrivljenja cevi, a ne oštre prevoje, kako bi vazduh mogao prolaziti nesmetano, minimizirajući gubitak pritiska. Tehnički detalji Samostalni zidni kuhinjski aspirator Odvodni i recirkulirajući Energetski razred: B Materijal kućišta/ dekorativnog dimnjaka: Inox / Inox Boja kućišta/ dekorativnog dimnjaka: Inox / Inox Razred efikasnosti osvetljenja: A Razred efikasnosti filtriranja masnoće: B Razred efikasnosti protoka vazduha: C Maksimalni protok vazduha kod odvodnog načina rada: 550 m³/h Maksimalni protok vazduha pri recirkulaciji: 413 m³/h Prečnik odvodne cevi: 15 cm Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 1: 245 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 2: 355 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 3: 550 m³/h Mehaničko upravljanje Upravljanje: Dugmad Broj nivoa ventiliranja: 3 Inox otporan na otiske prstiju TouchFree Vrsta sijalica: LED Dugme za isključenje/uključenje svetla Osvetljenje: 2 Snaga osvetljenja: 6 W Filter za masnoću: Perivi aluminijumski filter sa poluretanskom penom Ugljeni filter kao dodatna oprema: 698059 Šifra seta za recirkulaciju: 683038 Broj motora: 1 Klapna za nepovratni protok vazduha: 150 mm Maksimalna buka: 68 dB(A)re1pW Visina: 42 mm Min. visina dekorativnog dimnjaka: 740 mm Maks. visina dekorativnog dimnjaka: 980 mm Godišnja potrošnja energije: 69,3 kWh Dimenzije aparata (ŠxVxD): 59,8 × 4,2 × 45 cm Dimenzije spakovanog aparata (šxvxd): 71,1 × 59 × 49,1 cm Težina aparata: 11,6 kg Bruto težina aparata: 16,2 kg Priključna snaga: 206 W Osigurač: 16 A

Podeli sa drugima Tehnički detalji Samostalni zidni kuhinjski aspirator Odvodni i recirkulirajući Energetski razred: B Materijal kućišta/ dekorativnog dimnjaka: Inox / Inox Boja kućišta/ dekorativnog dimnjaka: Inox / Inox Razred efikasnosti osvetljenja: A Razred efikasnosti filtriranja masnoće: B Razred efikasnosti protoka vazduha: C Maksimalni protok vazduha kod odvodnog načina rada: 560 m³/h Maksimalni protok vazduha pri recirkulaciji: 420 m³/h Prečnik odvodne cevi: 15 cm Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 1: 240 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 2: 365 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 3: 560 m³/h Mehaničko upravljanje Upravljanje: Dugmad Broj nivoa ventiliranja: 3 Inox otporan na otiske prstiju TouchFree Vrsta sijalica: LED Dugme za isključenje/uključenje svetla Osvetljenje: 2 Snaga osvetljenja: 6 W Filter za masnoću: Perivi aluminijumski filter sa poluretanskom penom Ugljeni filter kao dodatna oprema: 698059 Šifra seta za recirkulaciju: 683038 Broj motora: 1 Klapna za nepovratni protok vazduha: 150 mm Maksimalna buka: 67 dB(A)re1pW Visina: 42 mm Min. visina dekorativnog dimnjaka: 740 mm Maks. visina dekorativnog dimnjaka: 980 mm Godišnja potrošnja energije: 68,9 kWh Dimenzije aparata (ŠxVxD): 89,8 × 4,2 × 45 cm Dimenzije spakovanog aparata (šxvxd): 101 × 53,8 × 52,4 cm Težina aparata: 13,3 kg Bruto težina aparata: 18,9 kg Priključna snaga: 206 W Osigurač: 16 A Šifra proizvoda: 679566 BAR kod: 3838782074042 Karakteristike Filteri Efikasan čistač vazduha Specijalna vrsta pene u filterima eliminiše do 98% svih masnoća i drugih nečistoća. Ovo čini da vazduh u kuhinji bude značajno svežiji i čišći. TouchFree premaz Sjajne površine bez otisaka prstiju Sve površin eod nerđajućeg čelika su premazani specialnom TouchFree filmom koji sprečava ostajanje otisaka od prstiju, površine su su uvek sjajne a omogućava i lakše čišćenje. LED osvetljenje Noviji modeli aspiratora sa LED osvetlenjem omogućava još bolju preglednost nad pločom za kuvanje i njegovom okolinom. Ugrađene LED diode su posebno ekonomične, u poređenju sa ostalim izvorima obezbeđuje bolje osvetljenje sa minimalnom potrošnjom energije, svetlost, bližu prirodnoj svetlosti, zajedno sa životnim vekom koji je višestruko duži. Tako postavljanje aspiratora sa LED osvetljenjem predstavlja važan i veliki estetski i vrlo funkcionalen element kuhinje. Više informacija Manje informacija Recirkulacioni aspirator Recirkulacioni aspirator uvlači paru i vazduh zaprljan mirisima od kuvanja kroz filter, i čist vazduh vraća u kuhinju. Ukoliko nije moguće postaviti izduvne cevi, onda je recirkulacija vazduha alternativna opcija. U tom slučaju, vazduh prolazi kroz ugljeni filter koji odstranjuje paru i mirise od kuvanja, a čist vazduh se recirkuliše nazad u kuhinju. Kuhinjski aspiratori sa recirkulacijom su lagani za postavljanje i obično se koriste u stanovima gde je postavljanje izduvnih cevi izuzetno teško. Ugljeni filter treba zameniti jednom ili dva puta godišnje, u zavisnosti od toga koliko često se kuhinjski aspirator koristi. Više informacija Manje informacija Nivo buke Otkad u modernim stanovima kuhinja predstavlja novu središnu prostoriju, više pažnje posvećujemo nivou buke uzrokovanu radom kuhinjskog aspiratora. Poslednjih godina kuhinjski aspiratori postali su znatno tiši, pa i mi u Gorenju sve češće kod takvih aparata koristimo materijale za zvučnu izolaciju. Smanjenu buku kuhinjskog aspiratorae možete postići i sami: • Umesto rastegljivih, rebrastih cevi pre koristite okrugle glatke cevi. • Protok vazduha kroz neravnu unutrašnjost rastegljive cevi stvara veću buku. • Držite se preporučenog prečnika cevi kroz ceo sistem ventilacije. • Cevi možete izolirati čime ćete smanjiti mogućnost nakupljanja kondezata na njima. Nivo buke se iskazuje u decibelima (dB). Prosečan nivo buke koji proizvodi kuhinjski aspirator je 55 dB. Više informacija Manje informacija Korisni saveti • Zapamtite da uključite aspirator pre početka kuvanja, jer to maksimizira kapacitet aspiratora. • Ostavite kuhinjski aspirator da radi narednih 15 minuta kada završite sa kuvanjem, kako biste odstranili i poslednje tragove neprijatnih mirisa. • Zapamtite da nikada ne otvarate prozor dok koristite aspirator, jer to utiče na cirkulaciju vazduha i poništava nizak pritisak. • Odaberite kuhinjski aspirator koja je najmanje široka koliko i vaša ploča za kuvanje kako biste postigli najbolje efekte. Više informacija Manje informacija Kapacitet Kakav kapacitet bi trebala imati novi kuhinjski aspirator? Kapacitet zavisi najviše od veličine kuhinje. Dobro i praktično pravilo je da aspirator treba biti u mogućnosti da zameni vazduh 10 do 20 puta u roku od sat vremena. Na primer, ukoliko kuhinja ima mere 4 x 4 m sa plafonom visokim 2,5 m, onda kuhinjsk aspirator mora zameniti u proseku 400-800 m³ vazduha po satu. Uvek će biti gubitka pritiska prilikom instalacije aspiratora. Zato je važno pratiti sledeća pravila: • uvek pogledajte preporučeni ventilacioni prečnik (Ø) naznačen na ventilacijskim cevima ili na samom aspiratoru • ukoliko je moguće, koristite glatke cevi da minimizujate otpor vazduha • pokušajte da postavljanje bude što kraće i sa što manje zavoja koliko je to moguće • težite ka tome da imate blaga zakrivljenja cevi, a ne oštre prevoje, kako bi vazduh mogao prolaziti nesmetano, minimizirajući gubitak pritiska. Podrška Skica za ugradnju aparata Uputstva za korišćenje i instalaciju Uputstva za korišćenje i instalaciju Energetska nalepnica Lista sa podacima aparata Produktna informacija

Podeli sa drugima Tehnički detalji Samostalni zidni kuhinjski aspirator Odvodni i recirkulirajući Energetski razred: B Materijal kućišta/ dekorativnog dimnjaka: Inox / Inox Boja kućišta/ dekorativnog dimnjaka: Inox / Inox Razred efikasnosti osvetljenja: A Razred efikasnosti filtriranja masnoće: B Razred efikasnosti protoka vazduha: C Maksimalni protok vazduha kod odvodnog načina rada: 550 m³/h Maksimalni protok vazduha pri recirkulaciji: 413 m³/h Prečnik odvodne cevi: 15 cm Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 1: 245 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 2: 355 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 3: 550 m³/h Mehaničko upravljanje Upravljanje: Dugmad Broj nivoa ventiliranja: 3 Inox otporan na otiske prstiju TouchFree Vrsta sijalica: LED Dugme za isključenje/uključenje svetla Osvetljenje: 2 Snaga osvetljenja: 6 W Filter za masnoću: Perivi aluminijumski filter sa poluretanskom penom Ugljeni filter kao dodatna oprema: 698059 Šifra seta za recirkulaciju: 683038 Broj motora: 1 Klapna za nepovratni protok vazduha: 150 mm Maksimalna buka: 68 dB(A)re1pW Visina: 42 mm Min. visina dekorativnog dimnjaka: 740 mm Maks. visina dekorativnog dimnjaka: 980 mm Godišnja potrošnja energije: 69,3 kWh Dimenzije aparata (ŠxVxD): 59,8 × 4,2 × 45 cm Dimenzije spakovanog aparata (šxvxd): 71,1 × 59 × 49,1 cm Težina aparata: 11,6 kg Bruto težina aparata: 16,2 kg Priključna snaga: 206 W Osigurač: 16 A Šifra proizvoda: 679563 BAR kod: 3838782074011 Karakteristike Filteri Efikasan čistač vazduha Specijalna vrsta pene u filterima eliminiše do 98% svih masnoća i drugih nečistoća. Ovo čini da vazduh u kuhinji bude značajno svežiji i čišći. TouchFree premaz Sjajne površine bez otisaka prstiju Sve površin eod nerđajućeg čelika su premazani specialnom TouchFree filmom koji sprečava ostajanje otisaka od prstiju, površine su su uvek sjajne a omogućava i lakše čišćenje. LED osvetljenje Noviji modeli aspiratora sa LED osvetlenjem omogućava još bolju preglednost nad pločom za kuvanje i njegovom okolinom. Ugrađene LED diode su posebno ekonomične, u poređenju sa ostalim izvorima obezbeđuje bolje osvetljenje sa minimalnom potrošnjom energije, svetlost, bližu prirodnoj svetlosti, zajedno sa životnim vekom koji je višestruko duži. Tako postavljanje aspiratora sa LED osvetljenjem predstavlja važan i veliki estetski i vrlo funkcionalen element kuhinje. Više informacija Manje informacija Recirkulacioni aspirator Recirkulacioni aspirator uvlači paru i vazduh zaprljan mirisima od kuvanja kroz filter, i čist vazduh vraća u kuhinju. Ukoliko nije moguće postaviti izduvne cevi, onda je recirkulacija vazduha alternativna opcija. U tom slučaju, vazduh prolazi kroz ugljeni filter koji odstranjuje paru i mirise od kuvanja, a čist vazduh se recirkuliše nazad u kuhinju. Kuhinjski aspiratori sa recirkulacijom su lagani za postavljanje i obično se koriste u stanovima gde je postavljanje izduvnih cevi izuzetno teško. Ugljeni filter treba zameniti jednom ili dva puta godišnje, u zavisnosti od toga koliko često se kuhinjski aspirator koristi. Više informacija Manje informacija Nivo buke Otkad u modernim stanovima kuhinja predstavlja novu središnu prostoriju, više pažnje posvećujemo nivou buke uzrokovanu radom kuhinjskog aspiratora. Poslednjih godina kuhinjski aspiratori postali su znatno tiši, pa i mi u Gorenju sve češće kod takvih aparata koristimo materijale za zvučnu izolaciju. Smanjenu buku kuhinjskog aspiratorae možete postići i sami: • Umesto rastegljivih, rebrastih cevi pre koristite okrugle glatke cevi. • Protok vazduha kroz neravnu unutrašnjost rastegljive cevi stvara veću buku. • Držite se preporučenog prečnika cevi kroz ceo sistem ventilacije. • Cevi možete izolirati čime ćete smanjiti mogućnost nakupljanja kondezata na njima. Nivo buke se iskazuje u decibelima (dB). Prosečan nivo buke koji proizvodi kuhinjski aspirator je 55 dB. Više informacija Manje informacija Korisni saveti • Zapamtite da uključite aspirator pre početka kuvanja, jer to maksimizira kapacitet aspiratora. • Ostavite kuhinjski aspirator da radi narednih 15 minuta kada završite sa kuvanjem, kako biste odstranili i poslednje tragove neprijatnih mirisa. • Zapamtite da nikada ne otvarate prozor dok koristite aspirator, jer to utiče na cirkulaciju vazduha i poništava nizak pritisak. • Odaberite kuhinjski aspirator koja je najmanje široka koliko i vaša ploča za kuvanje kako biste postigli najbolje efekte. Više informacija Manje informacija Kapacitet Kakav kapacitet bi trebala imati novi kuhinjski aspirator? Kapacitet zavisi najviše od veličine kuhinje. Dobro i praktično pravilo je da aspirator treba biti u mogućnosti da zameni vazduh 10 do 20 puta u roku od sat vremena. Na primer, ukoliko kuhinja ima mere 4 x 4 m sa plafonom visokim 2,5 m, onda kuhinjsk aspirator mora zameniti u proseku 400-800 m³ vazduha po satu. Uvek će biti gubitka pritiska prilikom instalacije aspiratora. Zato je važno pratiti sledeća pravila: • uvek pogledajte preporučeni ventilacioni prečnik (Ø) naznačen na ventilacijskim cevima ili na samom aspiratoru • ukoliko je moguće, koristite glatke cevi da minimizujate otpor vazduha • pokušajte da postavljanje bude što kraće i sa što manje zavoja koliko je to moguće • težite ka tome da imate blaga zakrivljenja cevi, a ne oštre prevoje, kako bi vazduh mogao prolaziti nesmetano, minimizirajući gubitak pritiska. Podrška Skica za ugradnju aparata Uputstva za korišćenje i instalaciju Uputstva za korišćenje i instalaciju Energetska nalepnica Lista sa podacima aparata Produktna informacija

Omladina, 1957. Prvo izdanje prve pesničke knjige Branka Miljkovića, jedne od najrevolucionarnijih, najvažnijih knjiga u istoriji srpske i jugoslovenske poezije. Izuzetno retko u ponudi, gotovo nenalazivo. Mali, delimično izbledeli pečat (nejasno čiji, nije bibliotečki, vidi se na slici 2), inače u odličnom stanju. Branko Miljković (Niš[1], 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, esejista i prevodilac. Miljković je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka.[2] Biografija Brankov otac Gligorije (1907–1999) poreklom je iz Gadžinog Hana, a majka Marija (1908. rođena Brailo) iz sela Trbounja kod Drniša. Imao je i brata Dragišu (1939–1993) čijim zalaganjem je za života i posle pesnikove smrti sređena i sačuvana Brankova zaostavština. Miljkovićeva porodica vodi poreklo iz Zaplanja kod Niša, odakle su se njegovi roditelji doselili u Niš.[3] Miljković je detinjstvo provodio u periodu Drugog svetskog rata u porodičnoj kući na periferiji Niša u ulici Ljube Didića 9. Brankovo odrastanje u porobljenom Nišu, u kome je bio svedok svih strahote rata i nasilja, najverovatnije će kasnije u psihološkom smislu biti začetnik tema o smrti u njegovoj poeziji. Na Veliki petak 1944. godine, Branko posmatra kako savezničke bombe padaju na Sabornu crkvu, ali i na školu `Sveti Sava`. Video je svoju mladu komšinicu Ružu, svoju prvu ljubav, kako je u nesvesnom stanju odnose u bolnicu. Uzalud su se Brankova majka i druge žene molile za Ružu. Ona se više nikada nije probudila, a Branko će svoja dečačka osećanja prema njoj iskazati dosta godina kasnije, u svojoj pesmi Uzalud je budim.[4] Miljković je stekao srednje školsko obrazovanje u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ Od 1941. do 1945. pohađao je osnovnu školu. Prvi, drugi i treći razred završio je u osnovnoj školi „Vožd Karađorđe“ u Nišu, a četvrti, pred kraj rata, u očevom rodnom mestu Gadžinom Hanu.[3][5] Od 1949. do 1953. godine Miljković je bio učenik Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu „Njegoš“, u kome je, pored ostalih, bila i pesnikinja Gordana Todorović. U Nišu piše i pred svojim vršnjacima i profesorima čita svoje prve pesme sa trinaest godina. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu „Zapisi“, imao je tada osamnaest godina. U Nišu, pesme objavljuje u „Službenom glasniku“, „Glasu omladine“, „Našem putu“, „Gledištima“...[3] Tokom gimnazijskog školovanja veliki uticaj na pesnika imao je profesor književnosti Dragoljub Milosavljević i, naročito, profesor filozofije, Fridrih Troj. Oni su najviše doprineli da upiše studije filozofije(1953) i da nastavi da se bavi književnošću.[2] Godine 1953. iz Niša je otišao u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista, čiji je idejni vođa bio prof. Dragan M. Jeremić, a koju su, pored Miljkovića, činili: Božidar Timotijević, Žika Lazić, Dragan Kolundžija, Milovan Danojlić, Petar Pajić, Kosta Dimitrijević, Vera Srbinović, Rajko Čukić... [6] Nastojeći da u poeziji sintetizuje pesničko iskustvo simbolista i nadrealista. Rukopisi Branka Miljkovića. Kada je došao u Beograd, Branko je pune tri godine, obilazio redakcije mnogih časopisa ali nije naišao na razumevanje.[7] Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo“, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim“ 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara, a potom i zbirke pesama: „Smrću protiv smrti“ (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), „Poreklo nade“ (1960), „Vatra i ništa“ (1960), „Krv koja svetli“ (1961)... Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada – Oktobarske. Branko je potom počeo da vodi računa o svom oblačenju, mogao se videti kako ide preko Terazija u sivom odelu, u prsluku višnjeve boje, sa leptir-mašnom, šeširom velikog oboda... Od studenta boema – postao je gospodin.[8] Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa“ u čijoj se osnovi, pored antičkih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila“. Pismo Branka Miljkovića redakciji lista `Delo`, u vezi pesama Petra Pajića. Original se nalazi u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u Beogradu. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugima (kako to u knjizi „Branko Miljković ili neukrotiva reč“, navodi Petar Džadžić) zbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom“, napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. U Zagrebu, najverovatnije nezadovoljan svojim životom, Branko se odaje alkoholu. Tragično je preminuo u Zagrebu u noći između 11. i 12. februara 1961. godine. Tom događaju prethodila su sledeća događanja. U januaru 1961. u zagrebačkoj pozorišnoj kafani koju su njeni gosti nazivali „Kavkaz“ prema svedočenjima Vladimira Bogdanovića on i Branko su jedne večeri privođeni u zagrebačku miliciju nakon jedne Brankove izjave u pijanom stanju: „ U jednom trenutku Branko je ustao, stao uz nisku ogradu i oslonjen rukama, malo nagnut, gledao dole. Pomislih namah da tamo nekoga traži, ili očekuje, ali se i uplaših da bi onako nagnut, a visok i već dobro podnapit, mogao da izgubi ravnotežu i padne dole. U jednom trenutku Branko je uzviknuo: „Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu`? Pokušah da ga povučem, ali on podiže ruke i nanovo viknu još jače. Sala je, na tren, utihnula. Svi gledaju gore u nas. Neko je pozvao miliciju. Uspeh nekako da ga vratim do stola. Seo je i u jednom gutljaju ispraznio čašu. Ubrzo, na galeriju popeše se dva milicionera. Uzeše nam legitimacije i, gurajući nas niz spiralne stepenice, nimalo nežno, izvedoše do kola koja su bila parkirana do samog ulaza. ” Ubrzo nakon ovog događaja, 12. februara 1961, Branka nalaze obešenog o drvo na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagađanja. Ovaj događaj i dalje izaziva mnoge kontroverze. Tanasije Mladenović je smatrao, da Branko Miljković nije izvršio samoubistvo. Maleno drvo, o koje se Miljković, navodno, obesio, naprosto nije moglo da izdrži krupno telo srpskog pesnika, navodi Mladenović. U razgovoru za „Politiku”, Mladenović je 1995. godine, doslovce, rekao: „Na licu mesta, posle nekoliko dana po Miljkovićevoj sahrani, vrativši se tada sa puta po inostranstvu, utvrdio sam čitav niz činjenica koje jasno govore da je tadašnjim vlastodršcima, i u Zagrebu, i u Beogradu, bilo veoma stalo da se čitav „slučaj” prekrije velom zaborava. Kvarilo bi to, zaboga, naše idilično i za večna vremena projektovano – bratstvo i jedinstvo”.[9] Mada, uprkos navodima, do danas je najverovatnija verzija Brankove smrti – samoubistvo.[10] Posle tragične smrti Branka Miljkovića u Zagrebu 1961. godine, celokupna pesnikova posmrtna ostavina nalazila se u njegovoj roditeljskoj kući u Beogradu, na Voždovcu, u ul. Đorđa Kratovca 52.[2][11] Skromna porodična kuća, koju su pesnikovi roditelji kupili i kasnije se doselili iz Niša u Beograd 1954. godine, dozidana je sa još jednom prostorijom (radnom sobom) u kojoj je živeo i stvarao veliki pesnik, u ambijentu „pesničke laboratorije“ i bogate lične biblioteke. Pesnikova kuća bila je i duhovno stecište čitave jedne generacije pesnika i pisaca u usponu, pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.[2] Pesništvo Srpski pisac Branko Miljković (1934–1961). U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje `Vaš put do pesme` naveo sledeće:[12] „ Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo `uprkos svakoj očiglednosti`. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti... ” Pišući o poeziji Alena Boskea, čiji je uticaj na pesnika nesumnjiv, Miljković je izrazio suštinu svog shvatanja pesništva, i poezije uopšte; da je „poezija pobeda nad pesnikom”, da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da ,,nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, ona je stvaranje”. U traganju za čistom poezijom i mogućnostima transpozicije stvarnosti u hram reči i simbola, po njemu ona ,,stvarnost pretvara u mogućnost”, a pesnika vidi kao ,,žrtvu” svoje poezije. O tome dalje kaže da ,,Pesma i pesnik vrlo brzo zamene svoje uloge. Pesnik umesto da kaže biva kazan. Da bi zadržao svoje pravo na reči, pesnik je prinuđen da postane objekat poezije. Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.”8 U svojim kritičkim napisima i ogledima o poeziji uopšte i pesnicima, Miljković je, po mišljenju mnogih kritičara, pisao o suštini i dilemama sopstvene poetike, tražio odgovore na pitanja koja su proizilazila iz bića njegove pesme, želeći na određen način „da se stavi na mesto odakle bi mogao da posmatra sopstvenu poeziju nepristrasnije, kao svoj sopstveni kritičar, kao pesnički dvojnik koji bi mu osvetljavao put u tami“.[2] „ Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha... ” Njegove pesme su bile hermetične pesme, a on je o njima govorio: „ Ono što ne možemo da izrazimo, sve se više udaljava, ali i gubi pri tom svoj prvobitni smisao neizrecivog i postaje nešto što se može razumeti, mada samo pod pretpostavkom, kao iznutra sažeto, neprilagođeno bilo čemu spolja. Tako nastaje hermetična pesma. Tamo gde prestaje, istinski započinje. To je tamo gde počinje zaborav ili zaboravljeno sećanje kako bi rekao Sipervjel. I njen sadržaj je svet, jedinstven i nikad drugi svet, ni kada duh izneveri ohološću i podelama. Ali sve svoje skorašnje hermetična pesma preuredi iznutra snagom zaborava, spajajući različito, razdvajajući jedno. ” Za Miljkovića je simbol bio „inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno.“ Sa druge strane, nadrealistička načela su mu poslužila da otkrije i dosegne onostrano, da otkrije podsvest, san, i da od iracionalnih izvora bića otkrije novu realnost. „Nejasnost je njena prednost, a ne nedostatak.“ Težio je nadrealističkom oslobađanju čoveka kroz prizmu simbola, do potpunog prožimanja stvarnosti i suštinskog izraza. U ovoj sintezi nastajali su stihovi koji su zračili magijskom lepotom i dubinom i koji su često izmicali dekodiranju. Jedan od najzanimljivijih i značajnijih ciklusa u zbirci Uzalud je budim je drugi po redu ciklus Sedam mrtvih pesnika. Branko je u ovom ciklusu posvetio po jednu pesmu pesnicima koje je verovatno najviše cenio jer su mu veoma slični po tematici i motivima u svojim pesmama. To su: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj.[13] Ostali rad Uporedo sa pesničkim radom, Miljkovićevo stvaralaštvo obuhvata intenzivnu kritičko-esejističku delatnost, objavljivanjem oko šezdesetak priloga u listovima i časopisima širom Jugoslavije u periodu od 1955. do 1961. god. Prvu kritiku (prikaz) objavio je 1955. god. u beogradskom listu Vidici, povodom zbirke pesama Velimira Lukića, Leto. Sagledavajući njegov kritičarski opus, može se sa pravom reći da je Miljković bio svojevrsni hroničar književnih zbivanja na jugoslovenskom prostoru; nema praktično nijednog značajnijeg imena savremene jugoslovenske (i srpske) poezije o kojima nije pisao. Nesumnjivo je da je svojim kritičarskim tekstovima i prikazima znatno doprineo predstavljanju tzv. druge posleratne generacije pesnika, kojoj je i sam pripadao.[2] Branko Miljković ili Orfejev dvojnik Za pesnike simbolističke orijentacije, pesnike koji nastoje da “sve zamene rečima” posebno je važna sloboda u kombinovanju reči. Tragajući za tom slobodom, Branko Miljković se posebno u pesmama Poreklo nade, približio pojedinim elementima nadrealističke poetike. Za njega su posebno bili izazovni oni elementi nadrealističke poetike koji su insistirali na udaljavanju od realnih stvari i pojava, na ulozi sna i nesvesnog.[14] Mada nema sumnje, za Miljkovića su najizazovniji bili pokušaji nadrealista da izgrade jednu takvu tehniku gradnje verbalne jave koju je on gotovo divinizovao u pesmi Kritika metafore. Miljković je prihvatio i jedan groteskno-humorni ton (tako važan za nadrealiste) da bi mogao da relativizuje ono stanovište koje dominira u pesmama sadržanim u knjizi Vatra ili ništa. Jednostavno rečeno, stavljajući pesniku zadatak da u jeziku izgradi posebnu realnost, paralelni svet, Branko Miljković je samu pesmu i njenu egzistenciju učinio paralelnom sa egzistencijom samog pesnika...[14] Nagrade Oktobarska nagrada Beograda, 1960, za zbirku Vatra i ništa. Nasleđe Film o Branku Miljkoviću Vatra i ništa (igrano-dokumentarni film, Niš, 1995, proizvodnja: ПП Krug, uz materijalnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Skupštine grada Niša, scenario i režija: Marislav Radisavljević, direktor fotografije filma: Ivan Zdravković, snimatelj: Darko Ković, scenograf: Boris Čerškov, kostimograf: Jelka Ašanin, kompozitor: Blagoje Radojević, slikar dekora: Perica Donkov, glumci: Goran Milev, Slađana Vlajović. Postoji i dokumentarni film o Branku Miljkoviću, pod imenom Princ Poezije. Film je snimljen u Nišu i Beogradu, uz obilnu muzejsku građu, a Miki Stamenković je uspeo da preko svojih prijatelja iz Zagreba obezbedi potrebnu dokumentaciju. Snimatelj filma je Jovica Krstić, montažer Miljan Đurović, stihove u filmu govori Predrag Ejdus, tekst čita Žarko Obračević, a muziku je napisao Žarko Stanković. Spomen soba Branka Miljkovića U porodičnoj kući u Beogradu, u pesnikovoj sobi, 12. februara 1962. god, na prvu godišnjicu njegove smrti, otvorena je Miljkovićeva spomen-soba u autentičnom ambijentu, gde je bila izložena njegova zaostavština: nameštaj, lični predmeti, rukopisi, prepiska, fotografije, biblioteka...24 (kat. br. 100) Roditelji, i posebno, brat Dragiša, brižljivo su sačuvali sve što se zateklo u kući od pesnikove ostavštine.25 U Knjizi utisaka povodom predaje zaostavštine i otvaranja Spomen-sobe u niškom Muzeju 1971. god, porodica Miljković je zapisala:[2] „ Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo, jer je od danas to vaše (majka Marija, otac Gligorije, brat Dragiša Miljković; 11. 2. 1971.) ” Književno-memorijalna postavka Stevan Sremac i Branko Miljković. Povodom desetogodišnjice smrti, pesnikovi roditelji Marija i Gligorije, 1971. god. ustupaju deo zaostavštine svoga sina gradu Nišu, odnosno Narodnom muzeju, uz svesrdno posredovanje predstavnika grada, Muzeja i poslenika iz kulturnog života. Osnovna namera bila je da se ustupanjem, prenosom i kasnijom muzejskom ekspozicijom fonda sačuva trajno uspomena na velikog pesnika, koji je duhovno i stvaralački stasao u svom rodnom gradu Nišu. Na dvadesetogodišnjicu pesnikove smrti 1981. god, njegovi roditelji poklanjaju Narodnom muzeju pesnikovu sobu iz beogradske kuće (sobe), jedan broj ličnih predmeta i prva izdanja pesnikovih zbirki pesama (Uzalud je budim i Vatra i ništa).[2] Narodni muzej u Nišu čuva celokupnu zaostavštinu pesnika Branka Miljkovića. Formiran je i fond istoimene muzejske zbirke. Godine 1971, povodom desetogodišnjice pesnikove smrti, njegovi roditelji, Marija i Gligorije i brat Dragiša, poklonili su muzeju u Nišu sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa. Zaostavštini pripada 1649 predmeta.[15] Povodom 50 godina od smrti Branka Miljkovića 2011. godine organizovana je velika izložba njegovih ličnih stvari koju je posetilo oko 9 hiljada ljudi u Nišu i Beogradu.[16][17] Tom prilikom je planirano da se do 2014. izdaju njegova sabrana dela.[18] Sabrana dela bi imala 12 knjiga, ali njihovo izdavanje nije realizovano u planiranom roku.[17] Spomen soba Branka Miljkovića kao deo izložbe u Sinagogi u Nišu u povodu obeležavanja 50. godišnjice od njegove smrt (29. septembar 2011) O životu i tragičnoj smrti Branka Miljkovića Dejan Stojiljković je napisao roman „Zvezda nad prazninom”.[19] Dela Sabrana dela Branka Miljkovića Bista Branka Miljkovića u Nišu, ispred Narodnog pozorišta. Na osnovu Protokola o izdavanju sabranih dela Branka Miljkovića, iz 2015. godine, čiji su potpisnici Filozofski fakultet iz Niša, Niški kulturni centar, Narodna biblioteka i Narodni muzej iz Niša, konačno su se stekli uslovi (jer su obezbeđena materijalna sredstva iz budžeta Grada Niša), da se krene u realizaciju projekta koji je trebalo da bude započet do kraja 2014. Prema navedenom Protokolu, do kraja 2015. godine biće štampani prvi tomovi sabranih dela Branka Miljkovića (1934-1961), dok bi čitav projekat, od 6 knjiga, završen krajem 2018. godine.[20] Knjige pesama Za života je objavio pet knjiga pesama: Uzalud je budim (Mlado pokolenje, Beograd, 1957), Smrću protiv smrti (zbirka patriotskih pesama u koautorstvu sa Blažom Šćepanovićem, Mlado pokolenje, Beograd, 1959), Poreklo nade (Lykos, Zagreb, 1960), Vatra i ništa (Prosveta, Beograd, 1960). Za zbirku pesama Vatra i ništa dobio je 1960. god. prestižnu Oktobarsku nagradu grada Beograda za književnost. U izdanju „Zadužbine Ras“ izašla je njegova poslednja knjiga Krv koja svetli (1961), bibliofilsko izdanje odabranih pesama patriotske poezije iz knjige.[2] Uzalud je budim, Beograd, 1957, Smrću protiv smrti, (Zajedno sa Blažom Šćepanovićem), Beograd, 1959. Vatra i ništa, Beograd, 1960, Poreklo nade, Zagreb, 1960, Krv koja svetli, Beograd, 1961. Prevod Osip Mandeljtšajm: Šum vremena, (zajedno sa Milicom Nikolić) Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu Petar Džadžić, Branko Miljković ili neukrotiva reč, Beograd 1965; Kritičari o Branku Miljkoviću, zbornik radova (prir. Sava Penčić), Niš 1973; Branko Miljković u sećanju savremenika, zbornik (prir. Vidosav Petrović), Niš 1973; Vidosav Petrović, Pesnikov uzlet – Sećanja na Branka Miljkovića, Niš 1988; Miodrag Petrović, Pesnički svet Branka Miljkovića, Niš 1991; Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu. Poezija i poetika Branka Miljkovića, zbornik radova (ured. Novica Petković), Beograd 1996; Branko Miljković i savremena srpska poezija, zbornik radova (ured. Radivoje Mikić), Gadžin Han/Beograd, 1997; Radivoje M. Petković, Branko Miljković – školski dani, Niš 1999; Radivoje Mikić, Orfejev dvojnik – o poeziji i poetici Branka Miljkovića, Beograd 2002; Radovan Popović, Princ pesnika, životopis Branka Miljkovića, Niš 2002; Kosta Dimitrijević, Ubijeni pesnik, roman o Branku Miljkoviću, Beograd 2002; Kosta Lozanić, Slike iz života Miljkovića, (Roman o Branku Miljkoviću u 77 slika), Obrenovac 2003; Poezija Branka Miljkovića – nova tumačenja, Zbornik (prir. Radivoje Mikić), Niš 2003; Gojko M. Tešić, Bio-bibliografija Branka Miljkovića i radova o njemu (1951–1973), I–II, Književna istorija (Beograd), VII/ 25 i 26, (1974): 151–197, 343–396; Tematski broj časopisa „Gradina“ posvećen Branku Miljkoviću i Nagradi Branko Miljković, Gradina, Niš, Nova serija broj 4/2004, 2004. Dragica S. Ivanović, Osvešćeni zaborav: imanentna poetika Branka Miljkovića, Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2010; Nedeljko Bogdanović, Reč i pesma (`Utva zlatokrila“ Branka Miljkovića), 2011; Marija Jeftimijević Mihajlović, Miljković između poezije i mita, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, Leposavić, 2012; Ljubisav Stanojević (1927 - 2005): Poezija i poetika Branka Miljkovića - orfejski iskaz i poetska sublimacija neizrecivog (doktorska disertacija, rukopis, 1973) Branko Miljković, prepiska, dokumenti, posvete, priredio Jovan Mladenović, Niš, 2012;[17]

Ekstremno retko u ponudi. Prvo izdanje treće knjige Ive Andrića. Knjigu je izdao ugledni izdavač Svetislav B. Cvijanović u Beogradu 1920. godine. U opsežnoj Andrićevoj bibliografiji ovo je jedinstvena knjiga i predstavlja raritet, jer je potpisana autorovim krsnim imenom Ivan. “Pa ne znam ko mi nadjenu novo ime Ivan (?!) kad se ja i kao pisac i kao ukazno lice pišem Ivo”, pisao je Andrić u pismu Cvijanoviću. Iste godine objavljena je i izdanje s ispravljenim imenom na koricama i u drugačijem dizajnu (v. sliku) Stranice u kompletu. Primetna žutina papira. Rikna - vidi sliku. Fizičko stanje verno prikazano na slikama. Uvećajte slike i procenite. Autor - osoba Andrić, Ivo, 1892-1975 = Andrić, Ivo, 1892-1975 Naslov Put Alije Gjerzeleza / Ivan Andrić Ostali naslovi Put Alije Đerzeleza Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1920 Izdavanje i proizvodnja Beograd : S. B. Cvijanović, 1920 (Novi Sad : Braća Grujić i Prometnog d. d.) Fizički opis 41 str. ; 18 cm ISBN (Broš.) Napomene Rečnik turskih reči i provincijalizama: str. [45-47]. „Put Alije Đerzeleza“ (1920), prva Andrićeva pripovetka koja je pisca na velika vrata uvela u književnost. Ostvarena je kao triptih, a ispripovedana sa stanovišta sveznajućeg pripovedača koji, pričajući o muslimanskom junaku Aliji Đerzelezu, koristi istorijske činjenice i narodno predanje, legendu i fikciju. Glavni lik poznat je u folkloru kao veliki junak čije su odlike hiperbolisane i idealizovane u megdanu, šenlučenju i odevanju. Andrićeva pripovetka nastaje kao parodija narodne epske pesme, postaje doslikavanje portreta i dovršavanje priče o nekadašnjem gaziji koga stižu umor i godine. Sve ono što su nekada u narodnoj pesmi bile viteške osobine junaka, u Andrićevoj priči postale su Đerzelezove mane. Sve ono što je nekada Đerzeleza činilo uzvišenim, sada ga čini smešnim. Svi koji nisu smeli da priđu njegovoj desnici i konju od megdana, sada teraju šegu sa njim. Đerzelezove osobine postaju anahrone, a on sam ne može da pokaže svoju veličinu jer nema odgovarajućeg protivnika. Ali ako Alija Đerzelez prestaje da bude junak u smislu epske pesme, on svakako ostaje tragični junak. Ne shvatajući suštinu sopstvene neostvarenosti, žaleći za stvarima koje nikada neće dostići, lepotom, željenom ženom, jer je i stvoren samo da želi, on upada u niz neugodnih situacija iz kojih izlazi ponižen i ismejan. Vrhunac njegove tragičnosti dat je u poslednjoj sceni kada se našao na krilu jedine žene koju nikada nije poželeo, a uspeo je da stigne samo u njeno naručje. I tada, pun damara i nemira, lamentira nad svojom sudbinom: „I ta ruka što je osjeća na sebi, je li to ruka žene? - Mlječanka u krznu i somotu čije se tjelo, vitko i plemenito, ne može ni zamisliti. Ciganka Zemka, drska i podmukla, a mila životinja. Gojna udovica. Strasna a prevejana Jevrejka. I Katinka, voće koje zri u hladu. - Ne, to je ruka Jekaterine. Samo Jekaterine! Jedino do Jekaterine se ide pravo!“ Andrićeva slika Alije Đerzeleza i slika istoimenog junaka iz epske pesme odnose se kao uljani portret na platnu i crtež olovkom. Piščeva snažna fikcionalna nadogradnja usmene legende i sama je to postala. U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u u Višegrad.most na drini U gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna“ i strastveni je borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. sarajevoDobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš.Naredne godine prelazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika. Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, Andrić biva bačen u konfinaciju u Ovčarevo i Zenicu gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti pluća, odmah odlazi na lečenje u Zagreb, u čuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, stecište hrvatske inteligencije koja se klonila učešća u ratu, na strani Austrije. Tu Andrić, zajedno sa konte Ivom Vojnovićem, dočekuje opštu amnestiju i aktivno se uključuje u pripreme prvog broja časopisa Književni jug. bolnica milosrdnih sestara 1918Istovremeno, pažljivo dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine sa predgovorom Nika Bartulovića. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu „Nezvani neka šute“ objavljenom u zagrebačkim Novostima, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum. Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć dr Tugomira Alaupovića i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sudeći prema pismima koja piše prijateljima, Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane Moskva. Već početkom 1920. godine Andrić započinje svoju vrlo uspešnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač Kugli objavljuje novu zbirku pesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B Cvijanović iz Beograda štampa pripovetku „Put Alije Đerzeleza“. S jeseni 1921. godine Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu, bukurest 1922a iste godine započinje saradnju sa Srpskim književnim glasnikom objavljujući u broju 8 priču „Ćorkan i Švabica“. Godine 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke („Za logorovanja“ i „Žena od slonove kosti“), ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“ i nekoliko književnih prikaza. Početkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budući da nije završio fakultet, preti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Između mogućnosti da fakultet završi državnim ispitom ili odbranom doktorata, Andrić bira drugu mogućnost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja: „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i „Dan u Rimu“. U junu mesecu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine. Petnaestog septembra, pošto je odbranio doktorat, stiče pravo da se vrati u diplomatsku službu. Krajem godine prelazi u Beograd u Političko odelenje Ministarstva inostranih dela. Ove godine pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove – „U zindanu“ i „Rzavski bregovi“. Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, godine 1926, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetke „Mara milosnica“ i „Čudo u Olovu“. Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. Sledeće godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andrić provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu Ministarstva inostranih poslova proučavajući istorijsku građu o Bosni s početka devetnaestog veka i čitajući korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku. S proleća 1928. godine premešten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje priče „Olujaci“, „Ispovijed“ i „Most na Žepi“.most na zepi Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej „Goja“. Već 1. januara 1930. godine u Ženevi počinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču „Kod kazana“ i tekst „Učitelj Ljubomir“. U Beogradu sledeće godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju „Anikina vremena“, a u kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis „Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. Andrić objavljuje pripovetke „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Na lađi“ i zapis „Leteći nad morem“. U martu mesecu 1933. godine vraća se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno piše, ove godine objavljuje samo pripovetku „Napast“ i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrštene u Antologiju novije hrvatske lirike: „...Ne bih nikada mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zato što su ili druge vere ili rođeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju“. Sledeće godine unapređen je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Postaje načelnik političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela 1935. godine i stanuje u hotelu Ekscelzior. Štampa pripovetke „Bajron u Sintri“, „Deca“, esej „Razgovor s Gojom“ i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova - „Njegoš kao tragični junak kosovske misli“. Tokom sledeće godine Srpska književna zadruga štampa drugu knjigu Andrićevih pripovedaka koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče „Mila i Prelac“ i „Svadba“. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mesecu 1937. godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić tokom ove godine objavljuje priče „Trup“ i „Likovi“, a iste godine u Beču, prikupljajući građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine - Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Početkom 1938. godine pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr Nikole Mirkovića. Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje: pripovetka „Čaša“ i zapisi „Staze“ i „Vino“ izlaze u Srpskom književnom glasniku tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: „...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin. Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku, ali bez ostalih članova Ambasade i njjihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Piše pismo Srpskoj književnoj zadruzi da za vreme dok „narod pati i strada“ ne objavljuje njegove pripovetke. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem 1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica. Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik Društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i većnik III zasedanja ZAVNOBIH-a. Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, među ostalim, objavljuje pripovetke „Zlostavljanje“ i „Pismo iz 1920. godine“. Sledeće godine postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje „Priču o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, a tokom 1948. godine prvi put će biti štampana „Priča o kmetu Simanu“. Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drži predavanja, govori na javnim skupovima, kao član različitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče „Bife Titanik“ (1950), „Znakovi“ (1951), „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“ (1952), „Aska i vuk“, „Nemirna godina“, „Lica“ (1953). Godine 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godini štampa u Matici srpskoj Prokletu avliju , a pripovetka „Igra“ pojavljuje se 1956. godine. Godine 1958. u šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju - Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan - u Ulici Proleterskih brigada 2a. Te godine objavljuje pripovetke „Panorama“, „U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Džumhura „Nekrolog jednoj čaršiji“. „Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu. Besedom „O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, 10. decembra 1961. godine zahvalio je na priznanju. Iako su do tada njegova dela prevođena na mnoge jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko tridest jezika. Iako odbija mnoge pozive, tih godina Andrić boravi u Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Egiptu. Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. kod Udruženih izdavača (Prosveta, Mladost, Svjetlost i Državna založba Slovenije) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova. Naredne godine boravi u Poljskoj gde u Krakovu biva promovisan za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta. Piše veoma malo, ali se njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. U martu mesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana. KC