Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda vremena se može postići zahvaljujući sledećim faktorima: Prvo, prstenasti rezač seče materijal samo na ivici, za razliku od spiralne bušilice koja seče punim prečnikom. Drugo, dva agresivna oštra ugla kroz reznu ivicu povećavaju brzinu bušenja i smanjuju otpor. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač seče materijal samo na ivici rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik bušilice, veća je ušteda energije. Duži vek – Rezna ivica prstenastih glodala radi manje od spiralne bušilice, buši više rupa. Telo debljine 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje veću stabilnost i smanjuje oštećenja izazvana preopterećenjem. HSS nastavci za trepaniranje sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i životni vek. Ima standardnu Weldon dršku od 19 mm. 30 mm dubina reza. Koristi se za bušenje rupa u cevima ili limovima od konstrukcijskog čelika, obojenih metala ili plastike. Prečnik: 13 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 20 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 24 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 19 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 15 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 22 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 23 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 21 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 18 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 16 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 50 mm dubina reza. Prečnik: 15 mm Ukupna dužina: 50 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda vremena se može postići zahvaljujući sledećim faktorima: Prvo, prstenasti rezač seče materijal samo na ivici, za razliku od spiralne bušilice koja seče punim prečnikom. Drugo, dva agresivna oštra ugla kroz reznu ivicu povećavaju brzinu bušenja i smanjuju otpor. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač seče materijal samo na ivici rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik bušilice, veća je ušteda energije. Duži vek – Rezna ivica prstenastih glodala radi manje od spiralne bušilice, buši više rupa. Telo debljine 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje veću stabilnost i smanjuje oštećenja izazvana preopterećenjem. HSS nastavci za trepaniranje sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i životni vek. Ima standardnu Weldon dršku od 19 mm. 30 mm dubina reza. Koristi se za bušenje rupa u cevima ili limovima od konstrukcijskog čelika, obojenih metala ili plastike. Prečnik: 12 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 50 mm dubina reza. Prečnik: 14 mm Ukupna dužina: 50 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 14 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Veoma efikasan i brz kružni rezač koji seče materijal samo po ivici. 100% brže – Ušteda u brzini i vremenu se postiže zahvaljujući sledećim faktorima. Prvo, princip prstenastog rezača samo seče materijal sa periferije rupe za razliku od spiralne bušilice koja mora da seče kompletan prečnik rupe. Drugo, prednost dva agresivna oštra ugla po reznoj ivici pomaže u postizanju bržeg pomaka i manjeg otpora na sečenje. 30% veća produktivnost – jer prstenasti rezač samo seče materijal sa periferije rupe. Potrebno je manje energije motora i pogonske snage. Što je veći prečnik burgije, veća je ušteda energije. Duži životni vek – rezne ivice prstenastih glodala obavljaju manje posla od spiralne burgije, što rezultira više rupa između oštrenja. Debelo telo od 6 mm zajedno sa posebnom geometrijom zubaca obezbeđuje visoku stabilnost i smanjuje na minimum rizik od loma usled preopterećenja. HSS prstenasti rezači sa debelim zidovima za povećanu izdržljivost i vek trajanja. Sa standardnim 19 mm Veldon prijemom. 30 mm dubina reza. Prečnik: 17 mm Ukupna dužina: 30 mm Količina pakovanja: 1

Kilbeggan je dobio ime po Svetom Bekanu, jednom od Dvanaestorice apostola Irske koji je osnovao manastir na tom području u 6. veku. Viski Kilbeggan se proizvodi po tradicionalnim irskim metodama još iz 1757. godine, kao i vekovnom receptu koji Kilbeggan destilerija čuva kao pravo blago. Da bi se sačuvao visok intenzitet ukusa Kilbeggan viski se destiluje dva puta, zbog čega ima posebno blag i izbalansiran ukus. Kilbeggan viski se destiluje od najboljeg ječma i sveže izvorske vode iz St Columb’s Rill-a, koja poseduje visok sadržaj minerala. Arome slatke karamele, vanile i tostiranog drveta. Delikatni slad i čisto zrno sa vremenom postaju očitiji. Ukusi mekog nugata od badema, breskve, karamele i vanile pre nego što brzo završite sa mekim, laganim aromama šećernog slada. Suvoća viskija se zadržava zajedno sa nekim originalnim drvenim hrastovim tonovima.

Ова је књижица настала случајно, као покушај да се одговори на нека питања која се о српској прошлости нису дуго смела постављати, а на која су увек одговарали само они који су све знали и према чијим је мерама одређивана суштина српске историје. Тако је, рецимо, нордијска историјска памет одредила да Срба није било до шестог/седмог века, а онда су се они, одједном и ниоткуд, појавили на Хелму (или на Илиричком полуострву или, по најновијем, на Балкану), и одмах се распоредили од делте Дунава до Трста и од Гемера до Пелопонеза. И од тада до данас не посустаје германско настојање да се њихово тамошње (или овамошње) присуство прикаже као случајност и да се они отуда баце у море (било посебно, било заједно с Грцима). За то су у прошлом веку послужила два светска рата, а сад и оно што се са Србима догађа као приправа трећега. При томе, у она два рата Срби су се појавили као узгредни учесници (као колатералне жртве – такорећи) јер су искоришћени као жишка да потпале сукоб међу Великим Империјама: у Првом (најпре званом Велики) – да се сруши Велика Православна Русија, а у Другом (који баш и није био мали) – да се успостави Мала Јеврејска Држава. И да подмире макар део оних рачуна које су Велики приправили: у Првом рату остали су без милион и по глава, а у Другом (и много година после њега) – макар без још два милиона. Наслов: Распети народ Издавач: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Страна: 326 (cb) Страна у боји: 326 Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 22.5 x 14 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-7543-343-9

Grejl Markus, vrhunski ekspert za američku pop-rok kulturu, započeo je rad na ovoj knjizi fasciniran grupom Sex Pistols, tom „skandaloznom antimuzičkom grupom“ koja je nastala u Londonu 1975, i nestala u roku od dve godine, inicirajući pojavu pank supkulture i dovodeći do transformacije pop-rok muzike širom sveta. Studija „Tragovi karmina“ predstavlja pank kao pokretač istorije intelektualne avangarde XX veka. Za Markusa, pank je simbol same prirode XX veka... Autor: Grejl Markus Izdavač: Gradac Godina: 2013 Broj strana: 418 Povez: mek Format: 23 x 17 cm Verzija prva: POSLEDNJI KONCERT SEX PISTOLS-A Verzija druga: TAJNA ISTORIJA JEDNOG VREMENA KOJE JE PROŠLO - Lica - Legende slobode - Umetnost jučerašnjeg sloma - Slom jučerašnje umetnosti - Juriš na Notr Dam - Napad na Čarlija Čaplina - Tragovi karmina (na cigareti) U svojoj studiji „Tragovi karmina” Greil Markus napisao je svojevrsnu tajnu istoriju otpadnika i pobunjenika, koji su direktne preteče rokera i pankera. Markus pronalazi slične buntovnike kroz istoriju, a kao direktne prethodnike rokenrol i pank posvećenika on vidi katarsku sektu „čistih” iz XIII veka, heroje francuske revolucije iz XVIII veka, holandske provose i francuske situacioniste iz XX veka. Provosi su živeli u komunama izvan velikih gradova, propagirali slobodnu ljubav, ekologiju i biciklizam. Situacionisti su bili izuzetno kritični spram potrošačkog društva i veoma bliski Marksovim levičarskim idejama, preciznije, mnogo bliži idejama Trockog ili još više Albera Kamija. Piše: Dragan Ambrozić Najveća negacija Autor nekolicine najvažnijih knjiga o fenomenu rokenrola, po prvi put je preveden na srpski sa svojim najhrabrijim i najspekulativnijim delom, drugačijom vizijom bliske prošlosti Rođen 1945. u San Francisku, ali poreklom iz južnjačke jevrejske porodice (ne tako čest slučaj, osim u Montgomeriju, Alabama), Grejl Markus kao da se decenijama spremao za ulogu koju je preuzeo. Studije su bile zanimljive, ali je u Kaliforniji bogatoj otpadničkim i boemskim tradicijama, sredinom šezdesetih trajala jedna vrsta pop-kulturne pobune u kojoj je svako slobodouman tražio svoje mesto. U vremenima originalnog leta ljubavi 1967, Markus se dohvatio pisanja u žanru muzičke kritike, te je kao čudo od deteta vrlo brzo postao prvi urednik recenzija u `Rolling Stone`, najprestižnijem, i ako je to važno, najtiražnijem muzičkom magazinu u SAD. Od tad živi pokraj Berklija kao svedok koji i dalje boravi u svojim svedočanstvima. Njegov stil pisanja, kao i stvari koje je govorio, promenile su način na koji se razume rokenrol još početkom sedamdesetih, u vreme kad su se stidljivo promolili prvi akademski glasovi da nešto saopšte na ovu temu. TAJANSTVENI VOZ: Kad se 1975. pojavio sa knjigom „Tajanstveni voz“, njegovo pisanje bilo je ogromna inovacija u izražavanju o popularnoj muzici – naraslo na jeziku tadašnje kontrakulture, ono je zapljusnulo čitaoce sa puno strasnih, a ipak analitičkih tumačenja, stalno isprepletanih vrtoglavim digresijama i fusnotama, koje su često opčinjavale um toliko da se i sam autor pomalo zaboravljao u lepoti obrta i otvaranja novih mogućih značenja. Najvažnije od svega, on je uspeo u neočekivanom – da naučničku dimenziju probudi i održi kroz pesničko izlaganje, i obrnuto. Grejl je u naučno razmišljanje i izlaganje uveo ritam rokenrola, a oko rokenrola stvorio auru ozbiljnog razmišljanja o značenju svega što se pod tim imenom dešava. Njegovo najvažnije „otkriće` bilo je smeštanje roka kao pojave među druge značajne kulturne fenomene koji su nicali širom Amerike tokom XX veka, rad na razumevanju (zajedno sa čitaocima) njegovog porekla i pravca kretanja, i konačno prepoznavanje jedne matrice koja se stalno ponavlja kroz muziku i vreme, govoreći puno toga o samoj Americi i tamošnjem stanju duhova. Angažovana kulturna arheologija kojom se bavio otkrila je mnoge zaboravljene slojeve čije je nasleđe rokenrol pojačao do neslućenih dimenzija kroz masovne medije. Upravo je Markus stavio rokenrol u istorijsku perspektivu, dajući mu čvrstu prošlost, neizvesnu sadašnjost i izvesnu budućnost. NEPREVEDENO: Njegove tri najznačanije knjige svakako su „Tajanstveni voz“, „Tragovi karmina“ i „Nevidljiva republika“. Prva i treća još čekaju prevodioca na srpski, druga nam je upravo stigla u izdanju „Gradca` i prevodu Dejana D. Markovića. „Tajanstveni voz“ se pojavio 1975. i od tad se proučava kao najbolja dubinska spisateljska epopeja ka smislu rok muzike, što je Markusova stalna tema. „Predstave o Americi u rokenrol muzici`, kako je glasio podnaslov koji je više sakrivao nego otkrivao sadržaj knjige, zapravo su produžena zbirka eseja u kome – jednim namerno nekoherentnim stilom izlaganja, ali sa zanesenošću istraživača koji kopa po džungli – Markus pokušava da kroz nekoliko primera osvetli kako je pogled upućen na američko društvo iz rokenrola, zapravo izmenio društvo oko sebe ili mu bar dao mogućnost da se promeni. Primeri su Robert Džonson i Elvis Prisli, te Harmonika Frenk i Slaj Stoun, ali i Rendi Njumen, pa je izbor pogleda na Ameriku veliki i sveobuhvatan, prelazi rasne barijere i uglavnom otkriva kako su američki san i njegovo rušenje imali mnogo svojih slučajem ogorčenih, nenamerno ukletih pesnika, koji su kroz muziku napipali mogućnost transformacije sebe i društva. „Nevidljiva republika“, iz 1998, produžava tamo gde je „Tajanstveni voz“ stao – u pitanju je još jedna magična disperzivna studija, koja se u ovom slučaju bavi Bobom Dilanom i njegovim čuvenim odsustvom sa scene posle slavnih dana tokom kraja šezdesetih. Iza njegovog povlačenja na farmu i sviranja prastarih folk pesama sa prijateljima krilo se putovanje u sebe koje je zabeleženo i kasnije objavljeno na The Basement Tapes, epskom izdanju sa sastavom The Band. Markus se kao i obično samo naizgled bavi temom koju je izabrao – ovde nema ničeg od uobičajenog romantizovanja biografije, nabrajanja anegdota sa snimanja ili alkoholičarskih tračeva – on ovde ispituje ni manje ni više nego poreklo američke popularne kulture kao takve, odnosno američku kulturnu podsvest i poreklo mitova na tamošnjoj javnoj sceni. Pitanje zajedničkih mitova u XX veku ovde se razotkriva, i postaje otvoreno posle ove knjige koja zahvata duboko ka srednjovekovnom periodu da bi objasnila poreklo nekih motiva, smeštajući ih u kontekst uskovitlanih zbivanja s kraja šezdesetih. Markus se, ukratko, uvek bavio značenjem umetničkog čina u rokenrolu. U ova dva izdanja za tu svrhu je svojeručno skovao revoluciju u jeziku i pristupu pisanju o muzici, menjajući naše shvatanje kako se o njoj sme pisati, još pre nego što je postmodernizam postao reč kojom se svaka nelinearna naracija objašnjava. Ali njegov najveći poduhvat svakako je onaj koji ga je izvukao daleko izvan popularne muzike i opet vratio nazad, promenjenog. UPRAVO PREVEDENO: Kad se pojavila 1989, knjiga „Tragovi karmina“ je postala kulturna senzacija i prouzrokovala je promenu ugla gledanja pre svega na pank, kao značajnu pojavu u popularnoj kulturi, ali je pokrenula i lavinu interesovanja i za situacioniste – do tad pomalo zaboravljen neoavangardni umetnički pokret koji je od kraja pedesetih do sedamdesetih bio u samom središtu umetničke kritike društva, do te mere da je značajno oblikovao iznutra jezik pobune Maja 1968, prvo u Parizu, a potom i širom sveta. Gi Debor, njihov neprikosnoveni lider, našim čitaocima je dostupan samo kroz prevod „Društva spektakla“, programskog dela u kome su prvi put ocrtane krajnje granice spektakularizacije svakodnevice, radi povećanja potrošnje, kao i ograničenja pobune u takvim uslovima (koje danas živimo). Deborovo plediranje za potpuno odbacivanje rada i odavno predviđenih potrošačkih uloga u ime kreativnog življenja, i danas ima svoj jak naboj, a Grejlu Markusu pripada zasluga što je ovu eksplozivnu napravu vratio u žižu javnosti. „Tragovi karmina“ jeste istup od ogromnog značaja – kroz seriju veličanstveno neizmišljenih priča o ličnom činu apsolutne negacije kao fenomenu koji prati civilizaciju i neophodnom pretekstu za uzimanje slobode, knjiga je ustanovila da je hrabrost da se odbije jedini neupitan revolucionaran stav. Bez suvišnih ideoloških tumačenja, Markus kroz XX vek (uz digresije ka srednjem veku!) prati svekoliko nastojanje malih, običnih i zaboravljenih da kažu „ne` u situacijama u kojima osećaju kako se nešto duboko nemoralno dešava oko njih. Naravno, ovo je pre svega istorija izgubljenih umetničkih pokreta koji su sa one strane priznatog društvenog poretka govorili o mogućnosti da se nešto drugačije dešava u našim životima, često ne nudeći jasnu alternativu, nego isključivo najdublje egzistencijalno uznemirenje kao osnovu za moguću viziju drugačijeg. U centru pažnje je vratolomna studija o vezi dade i panka, veza koja je svim savremenicima koje je to uopšte zanimalo, a bilo ih je malo, morala izgledati kao uverljiva, mada fizički nemoguća – no Markus je u situacionistima otkrio izgubljenu kariku, tanak most kroz vreme koji ih je povezivao. Glavno otkriće Markusove avanturističke analize i jeste bilo otkrivanje novog značaja umetničkog pokreta situacionizma koji je uveo anarhoidnu pobunu u svet popularne kulture i dao joj jezik, ne gubeći subverzivnu sadržinu. I dok je sa dadaizmom sve jasno (te su storije o svesnim otpadnicima od nasilne politike evropskih sila u vreme Prvog rata koji su se okupili u Cirihu, i ovde napunile mnoge stranice), u novoj perspektivi se ispostavilo da je njegov pravi naslednik – pre nego međuratni nadrealizam – zapravo bio situacionizam, dosta posle Drugog svetskog rata. Ovaj pokret je sam po sebi bio naslednik letrizma, a ova dva, srodna, ali udaljena pokreta, nastala su na Levoj obali Sene, u posleratnom miljeu studenata, besposličara i umetnika bez karijere. Letrizam je počeo da se probija do javnosti jednim skandaloznim ekscesom tokom večeri posvećene Tristanu Cari, kada su letristi simbolično ubili svog dadaističkog oca, dok je situacionizam iznikao iz jednog letrističkog krila, osvešćen naglim udarima masovne kulture. Na sličan način, Debor je morao u svojim programskim filmovima da simbolički eliminiše Isidora Isua, lidera letrista, ne bi li stupio na veliku pozornicu na kojoj je umetnost bila jedini projekat menjanja društva vredan pažnje. U sledećoj fazi, situacionisti su krajem šezdesetih uticajna sveevropska umetničko-intelektualna grupacija, koja duboko iza javne scene inspiriše na pobunu koja u sebe uključuje sredstva popularne kulture, i, uopšte, koristi se jezikom potrošačkog društva da ga izvrne i da mu novi, oslobodilački smisao. Danas tako uobičajene majice sa porukama na grudima, upravo su na taj način nastale, kao i obrtanje konfekcijske garderobe i prikačinjanje zihernadli, koje potom zatičemo na pankerima po londonskim ulicama, a sve zahvaljujući činjenici da su dve osobe koje su panku dale grafički izgled – Malkolm Meklaren i Džimi Rid – bili deo engleskog situacionističkog miljea. Najbolji delovi knjige su oni koji se tiču ranih doživljaja panka od strane javnosti i opisi njegovih prvobitnih, anonimnih dana provedenih u totalnom siromaštvu i uličnoj neobaveznosti. Po uzbudljivoj proživljenosti oni su u knjizi podudarni s poglavljima u kojima su opisani rani počeci letrista i situacionista u godinama posle Drugog svetskog rata. Markus se nijednog trenutka ne suzdržava da stvari ostavi samo na nagoveštajima i da sugeriše umesto da tvrdi, ostavljajući nam da sami sebe uverimo da ove veze postoje, jer čvrstih dokaza osim ljudskih sećanja nema. Posle ekstenzivnih istraživanja i susreta sa preživelim dadaistima, situacionistima i pankerima, Markus je zaključio da je potreba za potpunom negacijom fenomen koji stalno prati naše kulise civilizovanosti. Razni potražioci apsolutne slobode kao takve, slede društvo i povremeno njihov glas dopire do svih, menjajući način na koji gledamo stvari oko sebe. „Tragovi karmina“ su knjiga koju možemo posmatrati i kao definitivnu studiju primera kako umetnost menja svet i šta je za to potrebno. Umetnost, pravilno shvaćena, donosi sa sobom svakodnevnu revoluciju stalne promene sebe, a onda i društva. Suprotno ideološkim umotvorinama, svet vredi menjati samo kad nam padne na pamet, usput i jedino kroz sebe. „U društvu koje je ukinulo avanturu, jedina preostala avantura je ukinuti društvo` – danas ovaj izazovni situacionistički slogan zvuči tako prirodno, kao jedini mogući izlaz.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM KLIFA RIČARDA IZ 1965.G. Poslata iz Londona 21. julaa 1965. godina Crno bela fotografija 15 x 9 cm Klif Ričard (1940- ) je glumac i muzičar. Bio je na trećem mestu kao muzičar sa najprodavanijim tiražom u Ujedinjenom kraljevstvu, iza Bitlsa i Elvis Prislija. 1958. objavio svoju prvu pesmu Move It, a sledeće godine je imao dva hita koja su bila na prvom mestu britanskih top lestvica: Living Doll i Travellin’ Light. U početku karijere (sve do 1969. godine) pratio ga je bend The Shadows sa kojim je doživio veliki uspeh… pevao pesme na raznim svetskim jezicima, među kojima je i na japanskom. Dva puta je predstavljao Ujedinjeno Kraljevstvo na Pesmi Evrovizije. Takođe je bio voditelj od 1970. do 1972. britanskog nacionalnog izbora za Pesmu Evrovizije A Song for Europe. Tokom osamdesetih godina prošlog veka sarađivao je sa brojnim poznatim izvođačima kao Olivija Njutn Džon, Elton Džon, Stivi Vonder i drugim. 1995. Kraljica Elizabeta II ga je proglasila vitezom, čime je postao prvi rok pevač koji je dobio tu titulu. 1996. je zajedno sa Timom Rajsom producirao mjuzikl na osnovu romana Emili Bronte Orkanski visovi, pod nazivom Heathcliff i takođe su glumili u njemu. Mjuzikl je izvođen u Londonu i Birminghamu. 2018. godine je snimio album Rise Up, na kojem su pesme koje je snimio u proteklih 14 godina. Tokom karijere je objavio brojne uspešne pesme poput Dreamin’, Some People, My Pretty One, Miss You Nights i Mistletoe and Wine. Pojavljivao se i u filmovima od kojih su najpoznatiji Expresso Bongo, Run for Your Wife i Two a Penny.

U dobrom stanju! Korice malo poustile i stranice jos nisu rasecene, sve ostalo u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Oblast: Istorija Opis: 1. izdanje, Beograd 1932, str. 161, meki orig. povez, (nerasečeni tabaci), ćirilica Izdavač: Srpska kraljevska akademija Autor: Jorjo Tadić Težina: 0.3 kg Jorjo Tadić (Stari Grad na Hvaru, 5. jun 1899 — Beograd, 4. oktobar 1969) je bio srpski istoričar i akademik SANU. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a klasičnu gimnaziju u Zadru i Splitu. Istoriju i filozofiju je studirao u Zagrebu, Berlinu, Lajpcigu, Pragu i Beogradu. Bio je jedno vreme suplent Pomorske akademije u Kotoru a potom profesor i direktor Pomorsko-trgovačke škole u Dubrovniku. Za docenta Filozofskog fakulteta u Zagrebu izabran je 1935. godine na predmetu istorija novog vijeka. Tadić je zbog svoje jugoslovenske orijentacije imao različite probleme u toj sredini, pa je želeo da pređe u Beograd.[1] Viši savetnik ministarstva prosvete u Beogradu postao je 1938. godine. Za docenta Filozofskog fakulteta u Beogradu izabran je 1939. godine.[2] Od 1951. godine radio je kao redovni profesor Filozofskog fakulteta na predmetu Opšta istorija novog veka. Bio je i dopisni član Srpske kraljevske akademije od 1940, a redovni član SANU od 1959. godine. Sekretar Odeljenja društvenih nauka SAN od 1. III 1963. do 6. IV 1966; od 10. V 1966. do 4. X 1969. godine član Predsedništva Srpske akademije nauka od 15. IV 1960. do 1. III 1963; od 24. IV do 4. X 1969.a do smrti 1970, direktor Istorijskog instituta u Beogradu.[3] Bio je i dopisni član zagrebačke JAZU. Istoriografski rad Jorjo Tadić se pojavio u naučnoj javnosti nakon Prvog svetskog rata, kao vrstan istoričar.[4] Njegovo delo nastajalo je tokom više decenija i čini ga veliki broj radova o srednjovekovnoj istoriji Dubrovnika i o raznim temama iz srpske i jevrejske istorije u periodu između 16. i 18. veka. Hronološki se može podeliti na dva perioda: predratni od 1925. do 1941. i posleratni od 1945. do smrti 1969. godine. Zgrožen ustaškim zločinima i ulogom rimokatoličke crkve u NDH, Tadić je, premda katolik, starinom doseljenik iz Pivske oblasti u današnjoj Crnoj Gori, 1942. godine, zajedno sa Viktorom Novakom, uzeo krsnu slavu i počeo da slavi Sv. Jovana. Od svih istraživača dao je najviše podataka i tumačenja dubrovačke istorije[5] Napisao je biografije mnogih istaknutih ličnosti iz dubrovačke isorije između ostalih i Franja Gundulića, Nikole Pracatovića, Serafima Gučetića, Cvijete Zuzorić i Johanesa Gazulusa u zbirci radova Dubrovački portreti objavljenoj 1948. godine u izdanju Srpske književne zadruge. U kasnijoj fazi svog stvaranja pretežno se okreće temama iz privredne istorije, a izučavanje političke istorije ostavlja za skupove u inostranstvu gde je obavio desetine radova preglednog karaktera. Njegovi radovi o privrednoj istoriji imaju izuzetno veliki istoriografski značaj zbog iznošenja niza, do tada, nepoznatih podataka o ovoj tematici. Zaslugom Jorja Tadića, koji je prijateljevao sa francuskim istoričarem Fernanom Brodelom, Brodel je imao priliku da se upozna sa serijama građe u Dubrovačkom arhivu, što ga je inspirisalo da počne da piše o `dugom trajanju` u istoriji Mediterana kao celini. Bio je jedan od najboljih latinskih paleografa svoga vremena. Izuzetno je bilo njegovo poznavanje rukopisa dubrovačkih kancelara i notara srednjeg veka. Sistematski je objavljivao dubrovačku arhivsku građu (Pisma i uputstva Dubrovačke republike I, Prilozi za istoriju zdravstvene kulture starog Dubrovnika (zajedno sa Ristom Jeremićem), Dubrovačka arhivska građa o Beograd i Građa o slikarskoj školi u Dubrovniku XVIII—XVI veka u dva toma). Pored studija usko vezanih za dubrovačku istoriju značajan je njegov rad na rasvetljavanju privredne prošlosti srpskih i balkanskih zemalja srednjeg veka. Na osnovu dubrovačke arhivske građe dobio je čitav niz brojčanih podataka o agrarnoj i rudarskoj proizvodnji u Srbiji srednjeg veka. Proučavanjem srpske ekonomije i društva pokazao je kako je Srbija od Kosovske bitke do pada Despotovine pod tursku vlast imala jednu od najrazvijenijih rudarskih proizvodnji u Evropi onoga vremena. Ukazao je na razvoj trgovačkog staleža u srednjovekovnoj Srbiji. Takođe je ukazao na značaj srpske rudarske proizvodnje za razvoj Dubrovačke republike. Objavljivao je i radove o kulturi Dubrovnika. Kao istoričar kulture naročitu pažnju je posvećivao biografijama i razmatrao je dela pojedinih književnika i likovnih umetnika. Posebno je zanimljiv njegov rad na izučavanju istorije svakodnevnog života u Dubrovačkoj republici, čiju je istoriju, sa svim njenim specifičnostima, smatrao integralnom sastavnicom srpske istorije. Njegov poslednji tekst, `Sablasti kruže Jugoslavijom`, objavljen posthumno 1971. godine upozoravao je na rastući hrvatski nacionalizam i opasnost od raspada Jugoslavije. Bibliografija Španija i Dubrovnik u XVI veku, Beograd 1932; Miha Pracatović–Pracat, Dubrovnik 1933; Jevreji u Dubrovniku do polovine XVII stoleća, Sarajevo 1937; Promet putnika u starom Dubrovniku, Dubrovnik 1939; Organizacija dubrovačkog pomorstva u XVI veku, Istorijski časopis 1949: Dubrovački portreti I, Beograd, SKZ 1948. Tadić, Jorjo (1963). „Testamenti Božidara Vukovića, srpskog štampara XVI veka”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 7 (1): 337—360. Privreda Dubrovnika i srpske zemlje u prvoj polovini XV veka, Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu 1968 Sablasti kruže Jugoslavijom, Istorijski časopis, Beograd 1971.

Grejl Markus, vrhunski ekspert za američku pop-rok kulturu, započeo je rad na ovoj knjizi fasciniran grupom Sex Pistols, tom „skandaloznom antimuzičkom grupom“ koja je nastala u Londonu 1975, i nestala u roku od dve godine, inicirajući pojavu pank supkulture i dovodeći do transformacije pop-rok muzike širom sveta. Studija „Tragovi karmina“ predstavlja pank kao pokretač istorije intelektualne avangarde XX veka. Za Markusa, pank je simbol same prirode XX veka... Autor - osoba Markus, Greil, 1945- Naslov Tragovi karmina : tajna istorija XX veka / Grejl Markus ; preveo s engleskog Dejan D. Marković Jedinstveni naslov Lipstick Traces. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2012 Izdavanje i proizvodnja Čačak : Gradac K, 2012 (Beograd : Zuhra) Fizički opis 418 str. : ilustr. ; 23 cm Drugi autori - osoba Marković, Dejan D. ISBN 978-86-83507-87-0 (broš.) Napomene Prevod dela: Lipstick Traces / Greil Marcus Tiraž 500 Str. 7-10: Predgovor / Dejan D. Marković Bibliografija: str. 385-416. Predmetne odrednice Pank muzika -- 20v Potkultura -- 20v Umetnost -- Društvo -- 20v SADRŽAJ: PREDGOVOR PROLOG Verzija prva: POSLEDNJI KONCERT SEX PISTOLS-A Verzija druga: TAJNA ISTORIJA JEDNOG VREMENA KOJE JE PROŠLO - Lica - Legende slobode - Umetnost jučerašnjeg sloma - Slom jučerašnje umetnosti - Juriš na Notr Dam - Napad na Čarlija Čaplina - Tragovi karmina (na cigareti) U svojoj studiji „Tragovi karmina” Greil Markus napisao je svojevrsnu tajnu istoriju otpadnika i pobunjenika, koji su direktne preteče rokera i pankera. Markus pronalazi slične buntovnike kroz istoriju, a kao direktne prethodnike rokenrol i pank posvećenika on vidi katarsku sektu „čistih” iz XIII veka, heroje francuske revolucije iz XVIII veka, holandske provose i francuske situacioniste iz XX veka. Provosi su živeli u komunama izvan velikih gradova, propagirali slobodnu ljubav, ekologiju i biciklizam. Situacionisti su bili izuzetno kritični spram potrošačkog društva i veoma bliski Marksovim levičarskim idejama, preciznije, mnogo bliži idejama Trockog ili još više Albera Kamija. Piše: Dragan Ambrozić Najveća negacija Autor nekolicine najvažnijih knjiga o fenomenu rokenrola, po prvi put je preveden na srpski sa svojim najhrabrijim i najspekulativnijim delom, drugačijom vizijom bliske prošlosti Rođen 1945. u San Francisku, ali poreklom iz južnjačke jevrejske porodice (ne tako čest slučaj, osim u Montgomeriju, Alabama), Grejl Markus kao da se decenijama spremao za ulogu koju je preuzeo. Studije su bile zanimljive, ali je u Kaliforniji bogatoj otpadničkim i boemskim tradicijama, sredinom šezdesetih trajala jedna vrsta pop-kulturne pobune u kojoj je svako slobodouman tražio svoje mesto. U vremenima originalnog leta ljubavi 1967, Markus se dohvatio pisanja u žanru muzičke kritike, te je kao čudo od deteta vrlo brzo postao prvi urednik recenzija u `Rolling Stone`, najprestižnijem, i ako je to važno, najtiražnijem muzičkom magazinu u SAD. Od tad živi pokraj Berklija kao svedok koji i dalje boravi u svojim svedočanstvima. Njegov stil pisanja, kao i stvari koje je govorio, promenile su način na koji se razume rokenrol još početkom sedamdesetih, u vreme kad su se stidljivo promolili prvi akademski glasovi da nešto saopšte na ovu temu. TAJANSTVENI VOZ: Kad se 1975. pojavio sa knjigom „Tajanstveni voz“, njegovo pisanje bilo je ogromna inovacija u izražavanju o popularnoj muzici – naraslo na jeziku tadašnje kontrakulture, ono je zapljusnulo čitaoce sa puno strasnih, a ipak analitičkih tumačenja, stalno isprepletanih vrtoglavim digresijama i fusnotama, koje su često opčinjavale um toliko da se i sam autor pomalo zaboravljao u lepoti obrta i otvaranja novih mogućih značenja. Najvažnije od svega, on je uspeo u neočekivanom – da naučničku dimenziju probudi i održi kroz pesničko izlaganje, i obrnuto. Grejl je u naučno razmišljanje i izlaganje uveo ritam rokenrola, a oko rokenrola stvorio auru ozbiljnog razmišljanja o značenju svega što se pod tim imenom dešava. Njegovo najvažnije „otkriće` bilo je smeštanje roka kao pojave među druge značajne kulturne fenomene koji su nicali širom Amerike tokom XX veka, rad na razumevanju (zajedno sa čitaocima) njegovog porekla i pravca kretanja, i konačno prepoznavanje jedne matrice koja se stalno ponavlja kroz muziku i vreme, govoreći puno toga o samoj Americi i tamošnjem stanju duhova. Angažovana kulturna arheologija kojom se bavio otkrila je mnoge zaboravljene slojeve čije je nasleđe rokenrol pojačao do neslućenih dimenzija kroz masovne medije. Upravo je Markus stavio rokenrol u istorijsku perspektivu, dajući mu čvrstu prošlost, neizvesnu sadašnjost i izvesnu budućnost. NEPREVEDENO: Njegove tri najznačanije knjige svakako su „Tajanstveni voz“, „Tragovi karmina“ i „Nevidljiva republika“. Prva i treća još čekaju prevodioca na srpski, druga nam je upravo stigla u izdanju „Gradca` i prevodu Dejana D. Markovića. „Tajanstveni voz“ se pojavio 1975. i od tad se proučava kao najbolja dubinska spisateljska epopeja ka smislu rok muzike, što je Markusova stalna tema. „Predstave o Americi u rokenrol muzici`, kako je glasio podnaslov koji je više sakrivao nego otkrivao sadržaj knjige, zapravo su produžena zbirka eseja u kome – jednim namerno nekoherentnim stilom izlaganja, ali sa zanesenošću istraživača koji kopa po džungli – Markus pokušava da kroz nekoliko primera osvetli kako je pogled upućen na američko društvo iz rokenrola, zapravo izmenio društvo oko sebe ili mu bar dao mogućnost da se promeni. Primeri su Robert Džonson i Elvis Prisli, te Harmonika Frenk i Slaj Stoun, ali i Rendi Njumen, pa je izbor pogleda na Ameriku veliki i sveobuhvatan, prelazi rasne barijere i uglavnom otkriva kako su američki san i njegovo rušenje imali mnogo svojih slučajem ogorčenih, nenamerno ukletih pesnika, koji su kroz muziku napipali mogućnost transformacije sebe i društva. „Nevidljiva republika“, iz 1998, produžava tamo gde je „Tajanstveni voz“ stao – u pitanju je još jedna magična disperzivna studija, koja se u ovom slučaju bavi Bobom Dilanom i njegovim čuvenim odsustvom sa scene posle slavnih dana tokom kraja šezdesetih. Iza njegovog povlačenja na farmu i sviranja prastarih folk pesama sa prijateljima krilo se putovanje u sebe koje je zabeleženo i kasnije objavljeno na The Basement Tapes, epskom izdanju sa sastavom The Band. Markus se kao i obično samo naizgled bavi temom koju je izabrao – ovde nema ničeg od uobičajenog romantizovanja biografije, nabrajanja anegdota sa snimanja ili alkoholičarskih tračeva – on ovde ispituje ni manje ni više nego poreklo američke popularne kulture kao takve, odnosno američku kulturnu podsvest i poreklo mitova na tamošnjoj javnoj sceni. Pitanje zajedničkih mitova u XX veku ovde se razotkriva, i postaje otvoreno posle ove knjige koja zahvata duboko ka srednjovekovnom periodu da bi objasnila poreklo nekih motiva, smeštajući ih u kontekst uskovitlanih zbivanja s kraja šezdesetih. Markus se, ukratko, uvek bavio značenjem umetničkog čina u rokenrolu. U ova dva izdanja za tu svrhu je svojeručno skovao revoluciju u jeziku i pristupu pisanju o muzici, menjajući naše shvatanje kako se o njoj sme pisati, još pre nego što je postmodernizam postao reč kojom se svaka nelinearna naracija objašnjava. Ali njegov najveći poduhvat svakako je onaj koji ga je izvukao daleko izvan popularne muzike i opet vratio nazad, promenjenog. UPRAVO PREVEDENO: Kad se pojavila 1989, knjiga „Tragovi karmina“ je postala kulturna senzacija i prouzrokovala je promenu ugla gledanja pre svega na pank, kao značajnu pojavu u popularnoj kulturi, ali je pokrenula i lavinu interesovanja i za situacioniste – do tad pomalo zaboravljen neoavangardni umetnički pokret koji je od kraja pedesetih do sedamdesetih bio u samom središtu umetničke kritike društva, do te mere da je značajno oblikovao iznutra jezik pobune Maja 1968, prvo u Parizu, a potom i širom sveta. Gi Debor, njihov neprikosnoveni lider, našim čitaocima je dostupan samo kroz prevod „Društva spektakla“, programskog dela u kome su prvi put ocrtane krajnje granice spektakularizacije svakodnevice, radi povećanja potrošnje, kao i ograničenja pobune u takvim uslovima (koje danas živimo). Deborovo plediranje za potpuno odbacivanje rada i odavno predviđenih potrošačkih uloga u ime kreativnog življenja, i danas ima svoj jak naboj, a Grejlu Markusu pripada zasluga što je ovu eksplozivnu napravu vratio u žižu javnosti. „Tragovi karmina“ jeste istup od ogromnog značaja – kroz seriju veličanstveno neizmišljenih priča o ličnom činu apsolutne negacije kao fenomenu koji prati civilizaciju i neophodnom pretekstu za uzimanje slobode, knjiga je ustanovila da je hrabrost da se odbije jedini neupitan revolucionaran stav. Bez suvišnih ideoloških tumačenja, Markus kroz XX vek (uz digresije ka srednjem veku!) prati svekoliko nastojanje malih, običnih i zaboravljenih da kažu „ne` u situacijama u kojima osećaju kako se nešto duboko nemoralno dešava oko njih. Naravno, ovo je pre svega istorija izgubljenih umetničkih pokreta koji su sa one strane priznatog društvenog poretka govorili o mogućnosti da se nešto drugačije dešava u našim životima, često ne nudeći jasnu alternativu, nego isključivo najdublje egzistencijalno uznemirenje kao osnovu za moguću viziju drugačijeg. U centru pažnje je vratolomna studija o vezi dade i panka, veza koja je svim savremenicima koje je to uopšte zanimalo, a bilo ih je malo, morala izgledati kao uverljiva, mada fizički nemoguća – no Markus je u situacionistima otkrio izgubljenu kariku, tanak most kroz vreme koji ih je povezivao. Glavno otkriće Markusove avanturističke analize i jeste bilo otkrivanje novog značaja umetničkog pokreta situacionizma koji je uveo anarhoidnu pobunu u svet popularne kulture i dao joj jezik, ne gubeći subverzivnu sadržinu. I dok je sa dadaizmom sve jasno (te su storije o svesnim otpadnicima od nasilne politike evropskih sila u vreme Prvog rata koji su se okupili u Cirihu, i ovde napunile mnoge stranice), u novoj perspektivi se ispostavilo da je njegov pravi naslednik – pre nego međuratni nadrealizam – zapravo bio situacionizam, dosta posle Drugog svetskog rata. Ovaj pokret je sam po sebi bio naslednik letrizma, a ova dva, srodna, ali udaljena pokreta, nastala su na Levoj obali Sene, u posleratnom miljeu studenata, besposličara i umetnika bez karijere. Letrizam je počeo da se probija do javnosti jednim skandaloznim ekscesom tokom večeri posvećene Tristanu Cari, kada su letristi simbolično ubili svog dadaističkog oca, dok je situacionizam iznikao iz jednog letrističkog krila, osvešćen naglim udarima masovne kulture. Na sličan način, Debor je morao u svojim programskim filmovima da simbolički eliminiše Isidora Isua, lidera letrista, ne bi li stupio na veliku pozornicu na kojoj je umetnost bila jedini projekat menjanja društva vredan pažnje. U sledećoj fazi, situacionisti su krajem šezdesetih uticajna sveevropska umetničko-intelektualna grupacija, koja duboko iza javne scene inspiriše na pobunu koja u sebe uključuje sredstva popularne kulture, i, uopšte, koristi se jezikom potrošačkog društva da ga izvrne i da mu novi, oslobodilački smisao. Danas tako uobičajene majice sa porukama na grudima, upravo su na taj način nastale, kao i obrtanje konfekcijske garderobe i prikačinjanje zihernadli, koje potom zatičemo na pankerima po londonskim ulicama, a sve zahvaljujući činjenici da su dve osobe koje su panku dale grafički izgled – Malkolm Meklaren i Džimi Rid – bili deo engleskog situacionističkog miljea. Najbolji delovi knjige su oni koji se tiču ranih doživljaja panka od strane javnosti i opisi njegovih prvobitnih, anonimnih dana provedenih u totalnom siromaštvu i uličnoj neobaveznosti. Po uzbudljivoj proživljenosti oni su u knjizi podudarni s poglavljima u kojima su opisani rani počeci letrista i situacionista u godinama posle Drugog svetskog rata. Markus se nijednog trenutka ne suzdržava da stvari ostavi samo na nagoveštajima i da sugeriše umesto da tvrdi, ostavljajući nam da sami sebe uverimo da ove veze postoje, jer čvrstih dokaza osim ljudskih sećanja nema. Posle ekstenzivnih istraživanja i susreta sa preživelim dadaistima, situacionistima i pankerima, Markus je zaključio da je potreba za potpunom negacijom fenomen koji stalno prati naše kulise civilizovanosti. Razni potražioci apsolutne slobode kao takve, slede društvo i povremeno njihov glas dopire do svih, menjajući način na koji gledamo stvari oko sebe. „Tragovi karmina“ su knjiga koju možemo posmatrati i kao definitivnu studiju primera kako umetnost menja svet i šta je za to potrebno. Umetnost, pravilno shvaćena, donosi sa sobom svakodnevnu revoluciju stalne promene sebe, a onda i društva. Suprotno ideološkim umotvorinama, svet vredi menjati samo kad nam padne na pamet, usput i jedino kroz sebe. „U društvu koje je ukinulo avanturu, jedina preostala avantura je ukinuti društvo` – danas ovaj izazovni situacionistički slogan zvuči tako prirodno, kao jedini mogući izlaz. pank muzika, punk, situacionisti, Sex Pistols, situacionistička internacionala, dada, dadaizam, anarhija, anarhizam MG110 (M)

Полазећи од чињенице да се српска култура све до Велике сеобе 1690. превасходно развијала у хоризонту византијске цивилизације могли бисмо рећи да сваки савремени систематски обухват вишевековног духовног живота на тлу Византије представља изванредно важан извор и путоказ када је реч о нашем саморазумевању. Наиме, развој тзв. "источне" мисли од апологетског периода па до 9 века нема само теолошку релевантност, он напросто није препоручљив само православним учењацима. Енормно богатство тема и историјских искустава које је обухваћено у књизи Лурјеа и Баранова у значајној мери превазилази опсег теолошког интереса. О томе превасходно сведочи обиље историјских увида посредством којих се унапређују наша сазнања у погледу јеврејске духовне традиције, као и сложеног процеса конституције хришћанске цркве и њеног искорака из те традиције. Поред тога, аутори уз помоћ најсавременијих сазнања демонстрирају нужност хришћанског прикључивања баштини античке филозофије, посебно када је реч о њеним незаобилазним терминолошким достигнућима. Поентирајући да бисмо без византијске духовности данас највероватније били лишени енормног доприноса античког мишљења, аутори највећу пажњу с правом посвећују постепеном, али далекосежном поступку "превођења" античких мисаоних засада на хришћанско духовно тло. Један од несвакидашњих квалитета ове књиге се састоји у тези да се при том не ради о пукој транслацији из филозофског у теолошки регистар. Несумњиви и неспорни теолошки контекст у којем се обликовала византијска мисао нипошто не подразумева и лишеност сваког другог теоријског интереса. За разлику од уврежених и доминантних мњења, аутори тврде да се може говорити о двоструком мисаоном ткању византијског света, тј. о напоредом постојању античке, заједно са византијском филозофијом. Садржај Читаоцу, 7 О чему је реч у овој књизи, 9 Изјаве захвалности, 11 Предговор српском издању, 12 УВОД, 15 I - РАНОХРИШЋАНСКИ ПРОЛОГ Прва глава: Концептуализација хришћанског вероучења у новозаветној епоси, 23 Друга глава: Философска мисао у хришћанском богословљу преникејске епохе, 42 II- КАКО СУ НАСТАЛИ "ПРИРОДА" И "ИПОСТАС" Прва глава: Концепције тријадолошке полемике 4. века, 65 Друга глава: Философске концепције у христолошкој полемици 5. века, 100 III - РАНОВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Прва глава: Шести век: хришћанско богословље у лавиринтима метафизике, 127 Друга глава: Богословска синтеза седмог века: св. Максим Исповеник и његова епоха, 277 Трећа глава: Иконоборство и иконопоштовање. Византијско богословље у 8. и 9. веку, 386 Четврта глава: Средњовизантијски епилог: Лав Халкидонски и Евстратије Никејски, 462 АДДЕНДА, 491 I Леонтије Јерусалимски - аутор 7. века, 491 II Максим Исповеник и два Леонтија, 496 III Лав III и иконоборство јерменских монофизита, 501 Поговор, 505 ПОВЕСТ О ПРИРОДИ И ИПОСТАСИ, 505 МЕТОДОЛОШКИ ПОСТ СКРИПТУМ И ПОНЕШТО О Ј. МАЈЕНДОРФУ, 508 ИМЕНСКИ РЕГИСТАР, 514 Наслов: Историја византијске филозофије Издавач: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Страна: 531 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 23 x 15 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-7543-213-5

RUSIJA na prelomu vekova Sava ZIVANOV NOVA 1855 1914 poslednje decenije ruskog carstva od zavrsetka Krimskog rata do pocetka Prvog svetskog rata VREDNO izdavac Sluzbeni list Srbije Sava Živanov je jedan od najuglednijih i najplodnijih domaćih autora u oblasti poznavanja Rusije i ruske istorije. Dugogodišnji profesor Fakulteta političkih nauka predavao je predmet pod nazivom „savremeni socijalizam“, ali je istovremeno strpljivo istraživao i pisao o predoktobarskoj, tj. predrevolucionarnoj istoriji Rusije. Knjige Save Živanova odnose se na sve važne etape i likove ruske istorije od kraja 19. do početka 21. veka. Сава Живанов БУЂЕЊЕ РУСИЈЕ Односи између Русије и Србије током протекла два века одвијали су се неравномерно – у плимама приближавања, разумевања, сарадње и међусобне помоћи и у осекама неразумевања и удаљавања. Различите оцене које о тим односима постоје произлазе не само из различитих, често политички обојених приступа, него и из неједнозначних момената у тим односима. Заједнички именитељ тих односа у последња два столећа своди се на засновану оцену да је то посебни тип односа, у коме су на одређујуће национално-државне интересе сваке земље, под притиском јавности, увелико утицали и сродност и блискост два народа. То је налагало такав степен међусобне подршке који је понекад више или мање ишао и на штету неких непосредних државних интереса. Током три четвртине 19. века Русија је била главни међународни ослонац у обнављању и учвршћењу српске државе. Дипломатски је помагала стицање и проширење српске аутономије, слала је оружје и добровољце за помоћ српским устаницима, а под притиском своје јавности Русија је – ради помоћи својој балканској браћи – 1877. ступила у рат против Турске. Руске и српске победе у том рату крунисане су, наредне године, стицањем државне независности Србије. Као штићеник и савезник Русије, Србија је – и поред незаинтересованости Француске и отпора Енглеске – приступила Антанти, савезу демократских држава. То је било и остало трајно спољнополитичко опредељење Србије, упркос искушењима на том путу. Током већег дела 20. века – упркос привременим удаљавањима – и царска и совјетска Русија биле су уз нас у тешким моментима. Тако је било током анексионе кризе и за време балканских ратова. У јулској кризи 1914. Русија је подржала Србију изложену ратним претњама Беча, а и сама није одступила пред ултиматумом Берлина. У Манифесту поводом објаве рата, Николај II је нагласио да је Русија ушла у рат `да узме у заштиту неправедно увређену и нама сродну земљу` Србију и да брани `част, достојанство и целовитост Русије и њен статус међу великим силама`. Тридесет година касније снаге Црвене армије учествовале су у ослобођењу Србије и Београда, а више хиљада њих ’пали су ту, на пољу славе’, учвршћујући темеље нашег пријатељства. У критичном раздобљу за српски и руски народ у 90-им годинама 20. века, Русија Јељцина, Козирјева и Черномирдина постала је једна од полуга западног притиска на нашу земљу. Оваква несамостална спољна политика у целини, а према Србима посебно, изазвала је незадовољство у интелектуалним срединама Русије и постепено се пренела на шире кругове. Ово је нарочито дошло до изражаја за време агресије снага НАТО-а на Југославију. То је, заједно са крупним неуспесима у унутрашњој политици, изазвало кризу и пад Јељциновог режима. Председник Путин са сарадницима, уз подршку широких кругова јавности, придигао је Русију и преусмерио њену спољну политику. У новој оријентацији поново се све више афирмише позитивни однос према Србији, што је посебно дошло до изражаја после мартовских догађаја (2004) на Космету. Упоредо са реалистичким и прагматистичним приступима решавању бројних међународних проблема, у политици Русије поново долази до изражаја специфични однос према Србима као пријатељском и братском народу. Јасно је исказана спремност Русије да нас, у оквирима Повеље ОУН, подржи у решавању косметског проблема. Остаје питање колико је државно руководство Србије, због своје једностране политичке оријентације, спремно да прихвати ова нова руска настојања. У том оквиру је питање како и колико може српска јавност да утиче на српске власти да ради тренутних интереса не испусте из вида традиционално блиске и пријатељске односе нашег народа с Русијом, што представља једну од вертикала нашег битисања. Професор Факултета политичких наука

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! SRPSKI PRAVOSLAVNI NAROD I CRKVA U SARAJEVU u 17. i 18. vijeku , Vladislav Skarić , Državna štamparija Sarajevo 1928. Vladislav Skarić (Sarajevo, 10/22. juni 1869 — Sarajevo, 6. avgust 1943) bio je srpski istoričar i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Biografija Rodio se u bogatoj srpskoj trgovačkoj porodici u Sarajevu. Njegov otav Kosta Skarić je bio trgovac duvanom koji se trgovinom obogatio i sagradio jednu od najvećih kuća u Sarajevu toga doba. U toj kući kod hotela Evrope se danas nalazi muzej savremene umjetnosti. U Sarajevu je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije, nakon čega ga otac šalje na školovanje u Sremske Karlovce. Nakon završene Karlovačke gimnazije odlazi na školovanje u Grac gdje je studirao istoriju i geografiju. Po povratku iz Graca je radio kao prvi profesor u Relnoj gimnaziji u Banjaluci, te kao profesor u Srpskoj školi u Sarajevu. Bio je aktivista srpskog narodnog pokreta toga doba, pisao je za srpski časopis Bosanska vila, i bio jedan od osnivača Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva Prosvjeta. Kao istaknutog srpskog intelektualca, austrougarske vlasti ga hapse zajedno sa velikim brojem Srba odmah nakon Vidovdanskog atentata 1914. Prvi svjetski rat je proveo u austrougarskom zatočeništvu. Ubrzo nakon oslobođenja 1919. postaje kustos Zemaljskog muzeja, čiji je bio direktor od 1926. do 1936. godine. Pred Drugi svjetski rat je izvršio popis predmeta Muzeja Stare srpske pravoslavne crkve na Baščaršiji, a 1939. je zajedno sa Đokom Mazalićem i Darinkom Despić otvorio nove prostorije i novu postavku muzeja. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti je izabran na Izbornoj skupštini, 18. februara 1935. godine.

Opis proizvoda • KOMPATIBILNOST: Set za recirkulaciju Bosch DHZ5275 je dizajniran da se savršeno uklopi sa određenim modelima Bosch kuhinjskih napa, osiguravajući efikasnu ponovnu cirkulaciju vazduha • KVALITETNI MATERIJALI: U kompletu se nalaze dva visokokvalitetna ugljena filtera i plastični usmerivač vazduha, koji zajedno doprinose boljem kvalitetu vazduha u tvojoj kuhinji • LAKA INSTALACIJA: Zahvaljujući jednostavnom dizajnu i priloženim uputstvima, instalacija ovog seta je brza i ne zahteva posebne veštine ili alate • BOSCH GARANCIJA: Kao proizvod renomiranog proizvođača, Bosch DHZ5275 set za recirkulaciju garantuje pouzdanost i dugotrajnost, što ti pruža dodatni mir u korišćenju • UNAPREĐENJE KUHINJE: Ovaj set je idealan izbor za poboljšanje funkcionalnosti tvoje kuhinje, posebno ako nemaš mogućnost spoljnog odvodnog sistema Razmišljaš o unapređenju sistema ventilacije u svojoj kuhinji? Bosch DHZ5275 set za recirkulaciju je pravi izbor za tebe. Ovaj set je specijalno dizajniran da se uklopi sa odabranim modelima Bosch kuhinjskih napa, omogućavajući ti da uživaš u svežem vazduhu bez obzira na to da li tvoja kuhinja ima spoljni odvodni sistem ili ne. U pakovanju ćeš pronaći dva visokokvalitetna ugljena filtera koja efikasno apsorbuju mirise i nečistoće, kao i plastični usmerivač vazduha koji pomaže u optimalnom raspoređivanju vazduha. Instalacija ovog seta je jednostavna i ne zahteva mnogo vremena, što znači da ćeš brzo moći da nastaviš sa svojim kulinarskim avanturama. Kao proizvod poznate kompanije Bosch, možeš biti siguran u kvalitet i pouzdanost ovog dodatnog pribora. Ne samo da ćeš poboljšati kvalitet vazduha u svojoj kuhinji, već ćeš i produžiti vek trajanja svoje nape zahvaljujući ovom efikasnom rešenju za recirkulaciju. Vidi još informacija