Spoljašnjost kao na fotografijama, na desetak mesta ima podvucenih recenica hem. olovkom i ostavljeno nekoliko kvakica na margini, sve ostalo uredno! Cirilica! Konsulska vremena Retko ! Prvo izdanje! 1945. godina Travnička hronika je istorijski roman pisan za vreme Drugog svetskog rata, ostvaren po modelu evropskog realističkog romana. Obuhvata vreme od 1807. do 1814. godine i po tome predstavlja klasičan roman više od bilo kojeg drugog Andrićevog romanesknog ostvarenja. Roman je ispripovedan u trećem licu i sklopljen je od prologa, epiloga i 28 poglavlja. Razlika između travničke i višegradske hronike jeste u tome što se roman Na Drini ćuprija mahom zasniva na fikcionalnoj nadogradnji usmenih legendi dok je Travnička hronika nastala imaginiranjem vrlo bogate dokumentarne građe. Hronika o Travniku je beletristički sedmogodišnji letopis koji obrađuje vreme boravka stranih konzula u tom vezirskom gradu. Počinje dolaskom francuskog konzula, a završava se odlaskom drugopostavljenog austrijskog konzula. Prema poetičkom pravilu koje važi za sve Andrićeve romane (izuzimajući donekle Gospođicu) i ovaj roman okrenut je istoriji. U procesu stvaranja Travničke hronike Andrić se služio bogatom dokumentarnom građom iz oblasti istorije civilizacije, etnologije i autentičnu spisima o istorijskim ličnostima koje su predstavljene u romanu. Istorija je `utkana tako reći, u svaku rečnicu (do te mjere, ponekad, da bi se mogle staviti, pri dnu stranice referencije izvora), dajući joj na taj način izvjesnu autentičnost i životnost`, napisao je Mithad Šamić u studiji Istorijski izvori Travničke hronike Ivo Andrić (Dolac, kod Travnika, 9. oktobar 1892 — Beograd, 13. mart 1975) bio je srpski i jugoslovenski književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije.[a] Godine 1961. dobio je Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“.[5] Kao gimnazijalac, Andrić je bio pripadnik naprednog revolucionarnog pokreta protiv Austrougarske vlasti Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije. U austrijskom Gracu je diplomirao i doktorirao, a vreme između dva svetska rata proveo je u službi u konzulatima i poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Rimu, Bukureštu, Gracu, Parizu, Madridu, Briselu, Ženevi i Berlinu.[6] Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti u koju je primljen 1926. godine. Njegova najpoznatija dela su pored romana Na Drini ćuprija i Travnička hronika, Prokleta avlija, Gospođica i Jelena, žena koje nema. U svojim delima se uglavnom bavio opisivanjem života u Bosni za vreme osmanske vlasti. U Beogradu je osnovana Zadužbina Ive Andrića, prva i najvažnija odredba piščeve oporuke bila je da se njegova zaostavština sačuva kao celina i da se, kao legat odnosno, zadužbina, nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe. Na osnovu piščeve testamentarne volje, svake godine dodeljuje se Andrićeva nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku Ivo Andrić je rođen 9. oktobra ili 10. oktobra 1892. godine[7][8][9] u Docu pored Travnika u tadašnjoj Austrougarskoj od oca Antuna Andrića (1863—1896)[10], školskog poslužitelja, i majke Katarine Andrić (rođena Pejić). Budući veliki pisac se rodio u Docu sticajem okolnosti, dok mu je majka boravila u gostima kod rodbine. Andrić je kao dvogodišnji dečak ostao bez oca koji je umro od posledica tuberkuloze. Ostavši bez muža i suočavajući se sa besparicom, Ivina majka je zajedno sa sinom prešla da živi kod svojih roditelja u Višegrad gde je mladi Andrić proveo detinjstvo i završio osnovnu školu.[11][12][13][14] Andrić je 1903. godine upisao sarajevsku Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u „Bosanskoj vili“ objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“.[15] Kao gimnazijalac, Andrić je bio vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik naprednog nacionalističkog pokreta Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije.[16] Dobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije slovenske književnosti i istorije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. Naredne godine prelazi na Bečki univerzitet ali mu bečka klima ne prija i on, nasledno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filozofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. U Krakovu je stanovao kod porodice čija je ćerka Jelena Ižikovska mogla da bude prototip za „Jelenu, ženu koje nema”.[17] Prvi svetski rat Godine 1914, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje studentske kofere, napušta Krakov i dolazi u Split. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija ga hapsi i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik i pripadnik Mlade Bosne, ostati do marta 1915. godine. Za vreme boravka u mariborskom zatvoru, Andrić je intenzivno pisao pesme u prozi.[18] Po izlasku iz zatvora, Andriću je bio određen kućni pritvor u Ovčarevu i Zenici u kojem je ostao sve do leta 1917. godine, kada je objavljena opšta amnestija, posle čega se vratio u Višegrad. Između dva rata Nakon izlaska iz kućnog pritvora zbog ponovljene bolesti pluća, odlazi na lečenje u Zagreb, u Bolnicu Milosrdnih sestara gde dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom „Ex Ponto“ biti objavljena u Zagrebu 1918. godine. Nezadovoljan posleratnom atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć Tugomira Alaupovića, i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Milošem Crnjanskim, Stanislavom Vinaverom, Simom Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane „Moskva“. Ivo Andrić u svom domu u Beogradu koji je pretvoren u Spomen-muzej Ive Andrića. Andrić je imao veoma uspešnu diplomatsku karijeru: godine 1920. bio je postavljen za činovnika u poslanstvu u Vatikanu, a potom je radio kao diplomata u konzulatima u Bukureštu, Trstu i Gracu.[19] U to vreme objavio je zbirku pesama u prozi „Nemiri“, pripovetke „Ćorkan i Švabica“, „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“. U junu 1924. godine je na Univerzitetu u Gracu odbranio doktorsku tezu „Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft). Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, 1926. godine, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske kraljevske akademije, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetku „Mara milosnica“. Tokom 1927. godine radio je u konzulatima u Marselju i Parizu, a naredne godine u poslanstvu u Madridu. Iste godine objavljena je njegova pripovetka „Most na Žepi“. Od 1930. do 1933. godine bio je sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda u Ženevi. 1934. godine postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Po dolasku Milana Stojadinovića na mesto predsednika vlade i ministra inostranih poslova, jula 1935. je postavljen za vršioca dužnosti načelnika Političkog odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova.[20] U vladi Milana Stojadinovića više od dve godine, od 1937. do 1939, obavljao je dužnost zamenika ministra inostranih poslova.[21] Ivo je 16. februara 1939. na godišnjoj skupštini Srpske kraljevske akademije, na predlog profesora Bogdana Popovića, slikara Uroša Predića i vajara Đorđa Jovanovića, izabran jednoglasno u zvanje redovnog člana Akademije.[22] Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu.[23] Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha – Adolfu Hitleru.[24] Drugi svetski rat U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i umetnike odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Zbog neslaganja sa politikom vlade u rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu podnosi ostavku na mesto ambasadora, ali njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem napušta Berlin. Naredna dva meseca su proveli na Bodenskom jezeru. Odbio je da se skloni u Švajcarsku,[25] i sa osobljem i članovima njihovih porodica, 1. juna 1941. je specijalnim vozom doputovao u Beograd, čime se završila njegova diplomatska karijera. Novembra 1941. je penzionisan na sopstveni zahtev, mada je odbio da prima penziju.[26] Rat provodi u Beogradu u izolaciji. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru.[27] Iz moralnih razloga je odbio poziv kulturnih radnika, da se njegove pripovetke uključe u „Antologiju savremene srpske pripovetke“ za vreme dok „narod pati i strada“: „Kao srpski pripovedač, kao dugogodišnji saradnik Srpske književne zadruge i član njenog bivšeg Književnog odbora, ja bih se u normalnim prilikama, razumljivo, odazvao ovom pozivu. Danas mi to nije moguće, jer u sadašnjim izuzetnim prilikama, ne želim i ne mogu da učestvujem u ni u kakvim publikacijama, ni sa novim, ni sa ranije već objavljenim svojim radovima.” U tišini svoje iznajmljene sobe u Prizrenskoj ulici, piše prvo roman Travnička hronika, a krajem 1944. godine okončava i roman Na Drini ćuprija. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata. Krajem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica.[28] Nakon rata Andrićev grob u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Godine 1946. postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije.[26] Tokom 1946. godine objavljuje „Pismo iz 1920. godine“. Između 1947. i 1953. godine objavljuje pripovetke „Priča o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, „Priča o kmetu Simanu“, „Bife Titanik“, „Znakovi“, „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“, „Aska i vuk“, „Nemirna godina“ i „Lica“. Godine 1954, postao je član Komunističke partije Jugoslavije. Potpisao je Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Roman „Prokleta avlija“ je štampao u Matici srpskoj 1954. godine. Oženio se 1958. godine kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, Milicom Babić, udovicom Andrićevog prijatelja, Nenada Jovanovića.[29] Nobelov komitet 1961. godine dodeljuje Andriću Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“. Besedom „O priči i pričanju“ se 10. decembra 1961. godine zahvalio na priznanju. Andrić je novčanu nagradu od milion dolara dobijenu osvajanjem Nobelove nagrade u potpunosti poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini.[30] Dana 16. marta 1968. Andrićeva supruga Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Bio je član Upravnog odbora Srpske književne zadruge od 1936. do 1939. i od 1945. do smrti 1975. godine.[31] Andrić umire 13. marta 1975. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana. Književni rad Andrić je u književnost ušao pesmama u prozi „U sumrak“ i „Blaga i dobra mesečina“ objavljenim u „Bosanskoj vili“ 1911. godine.[32] Pred Prvi svetski rat, u junu 1914. godine, u zborniku Hrvatska mlada lirika objavljeno je šest Andrićevih pesama u prozi („Lanjska pjesma“, „Strofe u noći“, „Tama“, „Potonulo“, „Jadni nemir“ i „Noć crvenih zvijezda“).[32] Prvu knjigu stihova u prozi - „Ex Ponto“ - Andrić je objavio 1918. godine u Zagrebu, a zbirku „Nemiri“ štampao je u Beogradu 1920. godine.[33] Spomenik Ivi Andriću u Beogradu Andrićevo delo možemo podeliti u nekoliko tematsko-žanrovskih celina. U prvoj fazi, koju obeležavaju lirika i pesme u prozi (Ex Ponto, Nemiri), Andrićev iskaz o svetu obojen je ličnim egzistencijalno-spiritualnim traganjem koje je delimično bilo podstaknuto i lektirom koju je u to vreme čitao (Kirkegor na primer). Mišljenja kritike o umetničkim dosezima tih ranih radova podeljena su: dok srpski kritičar Nikola Mirković u njima gleda vrhunsko Andrićevo stvaralaštvo, hrvatski književni istoričar Tomislav Ladan smatra da se radi o nevažnim adolescentskim nemirima koji odražavaju piščevu nezrelost i nemaju dublje ni univerzalnije vrednosti. Druga faza, koja traje do Drugog svetskog rata, obeležena je Andrićevim okretanjem pripovedačkoj prozi i, na jezičkom planu, definitivnim prelaskom na srpsku ekavicu. Po opštem priznanju, u većini pripovedaka Andrić je našao sebe, pa ta zrela faza spada u umetnički najproduktivnije, s većinom Andrićevih najcenjenijih priča. Pisac nije bio sklon književnim eksperimentima koji su dominirali u to doba, nego je u klasičnoj tradiciji realizma 19. veka, plastičnim opisima oblikovao svoju vizuru Bosne kao razmeđa istoka i zapada, natopljenu iracionalizmom, konfesionalnim animozitetom i emocionalnim erupcijama. Ličnosti su pripadnici sve četiri etničko-konfesionalne zajednice (Muslimani, Jevreji, Hrvati, Srbi – uglavnom prozvani po konfesionalnim, često pejorativnim imenima (Vlasi, Turci)), uz pojave stranaca ili manjina (Jevreji, strani činovnici), a vremensko razdoblje pokriva uglavnom 19. vek, ali i prethodne vekove, kao i 20. Treća faza obeležena je obimnijim delima, romanima Na Drini ćuprija, Travnička hronika, Gospođica i nedovršenim delom Omerpaša Latas, kao i pripovetkom Prokleta avlija. Radnja većine ovih dela je uglavnom smeštena u Bosni, u njenu prošlost ili u narativni spoj prošlosti i sadašnjosti gde je pisac, na zasadama franjevačkih letopisa i spore, sentencama protkane naracije, uspeo da kreira upečatljiv svet „Orijenta u Evropi“. Piščevo se pripovedanje u navedenim delima odlikuje uverljivo dočaranom atmosferom, upečatljivim opisima okoline i ponašanja i psihološkim poniranjem. Osim tih dela, autor je u ovom periodu objavio i niz pripovedaka, putopisne i esejističke proze i poznato i često citirano delo, zbirku aforističkih zapisa Znakovi pored puta (posthumno izdato), nesumnjivo jedno od Andrićevih najvrednijih dela. Andrić o umetnosti Ivo Andrić 1922. godine Svoje shvatanje smisla i suštine umetnosti Andrić je izlagao, bilo u posebnim napisima bilo implicitno, u pojedinim pasažima svog umetničkog dela. U tom pogledu posebno se ističe njegov esej Razgovor sa Gojom, pripovetka Aska i vuk, beseda povodom dobijanja Nobelove nagrade, „O priči i pričanju“ i zbirka aforističkih zapisa „Znakovi pored puta“. Umetničko stvaranje je po Andriću složen i naporan čin koji se vrši po diktatu čovekove nagonske potrebe za stvaranjem. U osnovi nagonska, čovekova potreba za lepotom odbrana je od umiranja i zaborava; ona je dijalektička suprotnost zakonima prolaznosti. U igri jagnjeta iz alegorijske pripovetke Aska i vuk simbolizovan je umetnički nagon čovekov kao „instinktivan otpor protiv smrti i nestajanja“ koji „u svojim najvišim oblicima i dometima poprima oblik samog života“. Umetnost i volja za otporom, kazuje Andrić na kraju ove pripovetke, pobeđuje sve, pa i samu smrt, a svako pravo umetničko delo čovekova je pobeda nad prolaznošću i trošnošću života. Život je Andrićevom delu divno čudo koje se neprestano troši i osipa, dok umetnička dela imaju trajnu vrednost i ne znaju za smrt i umiranje. Stvaralački akt, po Andrićevom shvatanju, nije prost reproduktivan čin kojim se gola fotografije unosi u umetničko dela. Umetnost, istina, mora da ima dubokih veza sa životom, ali umetnik od materijala koji mu pruža život stvara nova dela koja imaju trajnu lepotu i neprolazan značaj. Fenomen stvaralaštva ogleda se u tome što umetnici izdvajaju iz života samo one pojave koje imaju opštije i dublje značenje. Dajući takvim pojavama umetnički oblik, umetnici ih pojačavaju „jedva primetno za jednu liniju ili jednu nijansu u boji“, stvarajući umetničku lepotu koja otada sama nastavlja svoju slobodnu sudbinu. Sve što u životu postoji kao lepota – delo je čovekovih ruku i njegova duha. Sastavni je deo „života i autentičan oblik ljudskog ispoljavanja“, stvoren za jedan lepši i trajniji život. Mostovi i arhitektonske građevine najbolje ilustruju Andrićevo shvatanje trajnosti lepote koju čovek stvara. Anonimni neimar iz Mosta na Žepi spasava se od zaborava time što svoju stvaralačku viziju prenosi u kamenu lepotu luka razapetog nad obalama pod kojima kao prolaznost protiču hučne vode Žepe. Funkcija umetnosti je i u naporu umetnika da svoje delo uključi u trajne tokove života, da čoveka izvede iz „uskog kruga ... samoće i uvede ga u prostran i veličanstven svet ljudske zajednice“. Postojanje zla u čoveku i životu ne sme da zaplaši umetnika niti da ga odvede u beznađe. I zlo i dobro, kao dijalektičke autonomne sile, samo su latentnost života i ljudske prirode. Dužnost je umetnika da otkriva i jedno i drugo, ali, istovremeno, i da svojim delom utire put spoznaji da je moguće pobediti zlo i stvoriti život zasnovan na dobroti i pravdi. Umetnost je dužna da čoveku otkriva lepotu napora podvižnika koji koračaju ispred savremenika i predosećaju buduće tokove života. Tako umetnost stalno otvara perspektive životu pojedinaca, naroda i čovečanstva, u podvizima i porazima onih koji su prethodili umetnost nalazi nataložena iskustva čovečanstva. Prohujala stoleća sublimišu čovekovo iskustvo oko nekolikih legendi, koje potom inspirišu umetnika. Smisao savremenosti je u stvaralačkom prenošenju iskustva prošlosti u one vrednosti savremenog stvaranja koje će, nadživljavajući nas, korisno poslužiti potomcima. „Samo neuki, nerazumni ljudi – kaže Andrić – mogu da smatraju i da je prošlost mrtva i neprolaznim zidom zauvek odvojena od sadašnjice. Istina je, naprotiv, da je sve ono što je čovek mislio i osećao i radio neraskidivo utkao u ono što mi danas mislimo, osećamo i radimo. Unositi svetlost naučne istine u događaje prošlosti, znači služiti sadašnjosti“. Svrha umetnosti je u povezivanju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, u povezivanju „suprotnih obala života, u prostoru, u vremenu, u duhu“. Po Andrićevom shvatanju umetnik je i vesnik istine, a njegovo delo poruka kojom se iskazuje složena stvarnost ljudske istorije. On je „jedan od bezbrojnih neimara koji rade na složenom zadatku življenja, otkrivanja i izgrađivanja života“. Opisujući svoje stvaralačke trenutke, Andrić kazuje: „Ni traga da se vratim sebi. Samo da mogu, kao surovo drvo i studen metal, u službi ljudske slabosti i veličine, u zvuk da se pretvorim i da ljudima i njihovoj zemlji potpuno razumno prenesem bezimene melodije života ...“ Govoreći o opasnostima koje vrebaju umetnika, Andrić posebno upozorava na formalizam reči i dela: „Beskrajno nagomilavanje velikih reči sve nam manje kazuje što se više ponavlja i pod njim izdišu istina i lepota kao robinje“. Najdublji poraz doživljuje onaj umetnik koji smatra da „prasak reči i vitlanje slika mogu biti umetnička lepota. Istina, svakom pravom umetničkom delu potreban je i estetski sjaj, ali on se ostvaruje samo u jednostavnosti. „Savršenstvo izražavanja forme – kaže Andrić – služba je sadržini“. Pružajući „zadovoljstvo bez patnje i dobro bez zla“, umetničko delo će pružiti čoveku najviši vid života – česta je poruka Andrićevog dela. Andrićeva vizija harmoničnog života budućeg čovečanstva zasnovana je upravo na uverenju da će umetnička lepota uništiti zlo i izmiriti protivrečnosti čovekovog bitisanja. Napomena: Tekst ovog članka je delom, ili u potpunosti, prvobitno bio preuzet sa prezentacije Znanje.org uz odobrenje. Umetnički postupak Poštanska marka s likom Ive Andrića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine U načinu izgrađivanja likova i umetničkom postupku pri oblikovanju svojih misli o životu i ljudima, Andrić se ne odvaja od najlepših tradicija škole realističke književnosti, iako takav njegov postupak ne znači i ponavljanje tradicionalnih realističkih manira.[34] Njegove slike života nisu samo realistički izraz određene životne i istorijske stvarnosti, jer on u njih utkiva i znatno šira uopštavanja i opštija, gotovo trajna životna značenja. Legendarni bosanski junak Alija Đerzelez nije samo tip osmanlijskog pustolova i avanturiste, već i večiti čovek pred večitim problemom žene. Tamnica iz pripovetke Prokleta avlija ima znatno šire značenje: ona je izvan vremena i mesta kojima ih je pisac lokalizovao. Iako se u Andrićevom književnom delu najčešće javlja Bosna, gotovo svi njeni likovi se izdižu izvan životnog kruga u kome ih pisac nalazi. Andrić, prirodno, nikada ne izneverava tipičnost sredine i vremena, ali on pri tom tako kompleksne ličnosti ume da dogradi i u njima podvuče ono što je opštije i životno šire od osobenosti određenih konkretnom sredinom i vremenom. Ono po čemu se Andrić naročito ističe u srpskoj savremenoj književnosti, to su vanredne analize i psihološka sagledavanja onih čovekovih stanja koja su u srpskoj književnosti, do njega, bila izvan značajnih literarnih interesovanja. Njega najviše zanima onaj tamni i neizrecivi nagon u čoveku, koji je izvan domašaja njegove svesti i volje. Polazeći od nekih savremenih postavki psihološke nauke, Andrić je prikazao kako ti tajanstveni unutrašnji impulsi fatalno truju i opterećuju čoveka. Osim toga, on je sa posebnom sugestivnošću slikao dejstvo seksualnih nagona i čulnih percepcija na duševni život čoveka. Zbog svega toga Andrić se prvenstveno pokazuje kao moderni psihoanalitičar u našoj savremenoj književnosti. U sudbini svake ličnosti ovog našeg pripovedača je i neka opštija ideja, izvesna misao o životu, čoveku i njegovoj sreći. Zato se za njegovu prozu s pravom kaže da nosi u sebi obeležja filozofskog realizma. Andrić je i majstor i reči i stila. Njegova proza je sačuvala apsolutnu, kristalnu jasnost izraza. On ne traži stilski efekat u neobičnoj metafori ili u naglašenom izrazu. Skladna i jednostavna rečenica, uverljivost i sugestivna estetska i misaona funkcionalnost pripovedačkih slika čine da Andrićevo delo predstavlja najsuptilniju umetničku vrednost koju srpska književnost poseduje. Andrićevo delo je postalo ponos srpske kulture, a sa visokim međunarodnim priznanjem, oličenim u Nobelovoj nagradi, ono danas živi i kao trajna svojina svetske literature. Zadužbina Ive Andrića Ivo Andrić iz profila Glavni članak: Zadužbina Ive Andrića Zadužbina Ive Andrića je počela sa radom 12. marta 1976. godine na temelju testamentarne volje Ive Andrića.[35] Prva i najvažnija odredba piščeve oporuke bila je da se njegova zaostavština „sačuva kao celina i da se, kao legat odnosno, zadužbina, nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe“. Organizujući naučne skupove o Andrićevom delu i o različitim aspektima savremene srpske književnosti, Zadužbina služi najdubljim intersima srpske književnosti, umetnosti i kulture. Veliki je broj diplomaca i postdiplomaca koji su dobili stipendiju Andrićeve zadužbine za radove iz oblasti književnosti, a takođe su kao gosti i stipendisti, u piščevoj Zadužbini boravili i radili mnogobrojni slavisti iz celoga sveta. Andrićeva nagrada Glavni članak: Andrićeva nagrada Na osnovu piščeve testamentarne volje, počev od 1975. godine, svake godine se dodeljuje Andrićeva nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku. Prvi dobitnik nagrade je bio Dragoslav Mihailović za delo Petrijin venac.[36] Spomen-muzej Ive Andrića Glavni članak: Spomen-muzej Ive Andrića U okviru Zadužbine Ive Andrića spada i Spomen-muzej Ive Andrića se nalazi u sastavu Muzeja grada Beograda i otvoren je 1976. godine u stanu na Andrićevom vencu 8, u kome je pisac živeo sa suprugom Milicom Babić od 1958. godine. Sačuvani su autentični raspored i izgled ulaznog hola, salona i Andrićeve radne sobe, a nekadašnje dve spavaće sobe preuređene su u izložbeni prostor gde je otvorena stalna postavka koja raznovrsnim eksponatima predstavlja Andrićev životni put i markantne tačke njegove stvaralačke biografije. Pored reprezentativnih dokumenata (indeksi, pasoši, plakete, diplome, Nobelova plaketa i medalja, Vukova nagrada, počasni doktorati) i fotografija, u izložbenoj postavci mogu se videti i originalni rukopisi Andrićevih dela, pisma, izdanja njegovih knjiga na raznim jezicima, kao i neki piščevi lični predmeti. Sveske Zadužbine Ive Andrića Glavni članak: Sveske Zadužbine Ive Andrića Od 1982. godine Zadužbina izdaje časopis Sveske Zadužbine Ive Andrića koje izlaze jednom godišnje. Ova publikacija objavljuje nepoznate i nepublikovane Andrićeve rukopise, prepisku, naučne i kritičke studije o Andrićevom slojevitom delu i njegovom životu, njegovom duhovnom prostoru kao i o vremenu i svetu u kojem je živeo.[37] Andrićgrad Glavni članak: Andrićgrad Andrićgrad ili Kamengrad je grad, kulturni centar i vrsta etno-sela, koji se nalazi na lokaciji Ušće na samom ušću reka Drina i Rzav u Višegradu čiji je idejni tvorac režiser Emir Kusturica. Za posetioce je otvoren 5. jula 2012.[38] Grad je izgrađen od kamena i u njemu se nalazi pedesetak objekata.[39] U gradu će postojati gradsko pozorište, moderni bioskop, gradska uprava, akademija lijepih umjetnosti, zgrada Andrićeve gimnazije, riječna marina i pristanište, hoteli, trgovi, crkva, stari han, dućani i spomen kuća Ive Andrića.[39] U okviru akademije lepih umetnosti koja će postojati u Kamengradu, radiće Fakultet za režiju.[39] Očekuje se i da Srbija, a možda i neke druge zemlje, otvore svoje konzulate i počasne konzulate u Andrićevom gradu.[39] Dana 28. juna 2013. godine otvoren je Andrićev institut.[40] Ivo, Srbin i srpski pisac Ivo se izravno i nedvosmisleno izjašnjavao kao Srbin i srpski pisac, kako je on to volio da kaže, u `njegovim zrelim godinama i ne od juče`. U svom pismu komesaru Srpske književne zadruge (1942) ističe da je srpski pisac.[41] dok u svojim ličnim dokumentima, ličnoj karti (1951), vojnoj knjižici (1951), partijskoj knjižici (1954), izvodima iz matične knjige rođenih i venčanih, u rubrici `narodnost`, Ivo unosi `srpska`. S druge strane, dva puta se eksplicitno distancira od hrvatstva: 1933. odbijanjem da njegove pesme uđu u Antologiju hrvatske lirike [42], a zatim 1954. odbija da se u njegovoj biografiji u Jugoslovenskoj enciklopediji pomene da je hrvatskog porekla[43] Kao neku vrstu potvrde Ivine narodnosti spomenimo kanadsko-američkog istoričara MekNila (William H. McNeil) koji piše da su roditelji Ivine majke bili Srbi[44] te Vojnovićevo pismo svom bratu Luji u kome kaže: „Šaljem to djelo Ex ponto koje je probudilo veliku senzaciju. Pisac mladi katolički Srbin iz Bosne, idealan mladić, 26 god.`.[45] Jednako treba dodati dva druga stranca, Ivine prijatelje i savremenike L. F. Edvardsa (Lovett F. Edwards), koji u svom predgovoru prevodu knjige (1944) kaže da je Ivo istovremeno i Srbin i Bosanac[46], te stalnog sekretara Švedske kraljevske akademije Osterlinga (Anders Österling), koji u svom govoru prilikom dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi, ističe da se je Ivo, kao mlad srpski student, priključio nacionalnom revolucionarnom pokretu, bio progonjen pa zatvoren 1914 na početku Prvog svetskog rata. Srpska književna kritika vidi Andrića kao srpskog književnika srpske avangarde i međuratnog modernizma 20. veka[47] i književnika koji je izrastao iz srpske književne tradicije [48] Bibliografija Ivo Andrić sa suprugom Milicom na vest o Nobelovoj nagradi (1961) Autor je brojnih eseja, zapisa i kritičkih osvrta o srpskim piscima, kao što su Simo Matavulj, Bora Stanković, Branko Radičević, Petar Kočić, koji se odlikuju dokumentarnošću, bogatstvom podataka i racionalnom analizom istorijskih i aktuelnih problema.[49] Ex Ponto, stihovi u prozi, 1918. Nemiri, stihovi u prozi, 1920. Put Alije Đerzeleza, 1920. Most na Žepi, 1925. Anikina vremena, 1931. Portugal, zelena zemlja, putopisi, 1931. Španska stvarnost i prvi koraci u njoj, putopisi, 1934. Razgovor sa Gojom, esej, 1936. Na Drini ćuprija, roman, 1945. Deca, zbirka pripovedaka Gospođica, roman, 1945. Travnička hronika, roman, 1945. Na Nevskom prospektu, 1946. Na kamenu, u Počitelju Priča o vezirovom slonu, 1948. Prokleta avlija, roman, 1954. Igra, 1956. O priči i pričanju, beseda povodom dodele Nobelove nagrade, 1961. Jelena, žena koje nema, pripovetka, 1963. Šta sanjam i šta mi se događa, lirske pesme, objavljene posthumno 1977. Omerpaša Latas, nedovršen roman, objavljen posthumno 1977. Na sunčanoj strani, nedovršen roman, objavljen posthumno Znakovi pored puta, knjiga, objavljena posthumno Sveske, knjiga, objavljena posthumno Dela Ive Andrića su prevođena na više od 50 jezika

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ponegde ima flekice kao da je od vode, ali nije nista strasno, sve je suvo i uredno! Retko u ponudi !!! Ex Ponto je knjiga stihova u lirskoj prozi koju je napisao Ivo Andrić 1918. godine.[1] Naziv ovog dela inspirisan je nazivom zbirke pesama „Epistulae ex Ponto“ latinskog pesnika Ovidija, u kojima on peva svoje patne i utiske iz prognanstva u Pontu na obali Crnog mora gde je proteran od strane Oktavijana Avgusta.[2] U ovom ranom Andrićevom delu, nazvanom „razgovorom s dušom“ (Niko Bartulović), stilizovano je lično iskustvo u nastojanju da mu se, u lirskoj sentenci, pridoda značenje filozofsko-poetske istine, a da pritom zadrži fabulativno-narativnu osnovu, na osnovu koje bi se mogla rekonstruisati stanja jednog zatočenika. Ova knjiga pesama u prozi razvrstana je u tri ciklusa: prvi ima 26, drugi 25, a treći 88 tekstova, uz završni „Epilog“. U strasnom lirskom monologu, pesnik se obračunava sa sobom, pokušava da u tamničkim bdenjima razreši unutrašnju dramu i oslobodi se traume izazvane utamničenjem. Nepravedan pad iza rešetaka u drugi, surov i mučan svet, gde je žrtva „na suvom ukletom sprudu“, dovodi pesnika u stanje da postavlja važna egzistencijlna pitanja i grozničavo razmišlja o svetu i mestu pojedinca u njegovim tragičnim okvirima. U početku pisanja ga prate motivi usamljenosti, strepnje i melanholije. Zatočenost njegovih misli i obuzetost samoćom ga prate tokom celog dela. Osnovni motivi pisanja ovog dela su bili samoća i nemir, a zbog boravka u ćeliji i u izgnanstvu biva nemoćan da piše i jedini trenuci svetlosti su mu trenuci inspiracijakoja ga pogađa kao bljesak. Sama poenta dela se nalazi u epilogu kada mladić razočaran životom ipak odluči da živi jer je život kratkotrajan. Ivo Andrić (Dolac, kod Travnika, 9. oktobar 1892 — Beograd, 13. mart 1975) bio je srpski i jugoslovenski književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije.[a] Godine 1961. dobio je Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“.[5] Kao gimnazijalac, Andrić je bio pripadnik naprednog revolucionarnog pokreta protiv Austrougarske vlasti Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije. U austrijskom Gracu je diplomirao i doktorirao, a vreme između dva svetska rata proveo je u službi u konzulatima i poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Rimu, Bukureštu, Gracu, Parizu, Madridu, Briselu, Ženevi i Berlinu.[6] Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti u koju je primljen 1926. godine. Njegova najpoznatija dela su pored romana Na Drini ćuprija i Travnička hronika, Prokleta avlija, Gospođica i Jelena, žena koje nema. U svojim delima se uglavnom bavio opisivanjem života u Bosni za vreme osmanske vlasti. U Beogradu je osnovana Zadužbina Ive Andrića, prva i najvažnija odredba piščeve oporuke bila je da se njegova zaostavština sačuva kao celina i da se, kao legat odnosno, zadužbina, nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe. Na osnovu piščeve testamentarne volje, svake godine dodeljuje se Andrićeva nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku Ivo Andrić je rođen 9. oktobra ili 10. oktobra 1892. godine[7][8][9] u Docu pored Travnika u tadašnjoj Austrougarskoj od oca Antuna Andrića (1863—1896)[10], školskog poslužitelja, i majke Katarine Andrić (rođena Pejić). Budući veliki pisac se rodio u Docu sticajem okolnosti, dok mu je majka boravila u gostima kod rodbine. Andrić je kao dvogodišnji dečak ostao bez oca koji je umro od posledica tuberkuloze. Ostavši bez muža i suočavajući se sa besparicom, Ivina majka je zajedno sa sinom prešla da živi kod svojih roditelja u Višegrad gde je mladi Andrić proveo detinjstvo i završio osnovnu školu.[11][12][13][14] Andrić je 1903. godine upisao sarajevsku Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u „Bosanskoj vili“ objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“.[15] Kao gimnazijalac, Andrić je bio vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik naprednog nacionalističkog pokreta Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije.[16] Dobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije slovenske književnosti i istorije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. Naredne godine prelazi na Bečki univerzitet ali mu bečka klima ne prija i on, nasledno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filozofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. U Krakovu je stanovao kod porodice čija je ćerka Jelena Ižikovska mogla da bude prototip za „Jelenu, ženu koje nema”.[17] Prvi svetski rat Godine 1914, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje studentske kofere, napušta Krakov i dolazi u Split. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija ga hapsi i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik i pripadnik Mlade Bosne, ostati do marta 1915. godine. Za vreme boravka u mariborskom zatvoru, Andrić je intenzivno pisao pesme u prozi.[18] Po izlasku iz zatvora, Andriću je bio određen kućni pritvor u Ovčarevu i Zenici u kojem je ostao sve do leta 1917. godine, kada je objavljena opšta amnestija, posle čega se vratio u Višegrad. Između dva rata Nakon izlaska iz kućnog pritvora zbog ponovljene bolesti pluća, odlazi na lečenje u Zagreb, u Bolnicu Milosrdnih sestara gde dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom „Ex Ponto“ biti objavljena u Zagrebu 1918. godine. Nezadovoljan posleratnom atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć Tugomira Alaupovića, i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Milošem Crnjanskim, Stanislavom Vinaverom, Simom Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane „Moskva“. Ivo Andrić u svom domu u Beogradu koji je pretvoren u Spomen-muzej Ive Andrića. Andrić je imao veoma uspešnu diplomatsku karijeru: godine 1920. bio je postavljen za činovnika u poslanstvu u Vatikanu, a potom je radio kao diplomata u konzulatima u Bukureštu, Trstu i Gracu.[19] U to vreme objavio je zbirku pesama u prozi „Nemiri“, pripovetke „Ćorkan i Švabica“, „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“. U junu 1924. godine je na Univerzitetu u Gracu odbranio doktorsku tezu „Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft). Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, 1926. godine, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske kraljevske akademije, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetku „Mara milosnica“. Tokom 1927. godine radio je u konzulatima u Marselju i Parizu, a naredne godine u poslanstvu u Madridu. Iste godine objavljena je njegova pripovetka „Most na Žepi“. Od 1930. do 1933. godine bio je sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda u Ženevi. 1934. godine postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Po dolasku Milana Stojadinovića na mesto predsednika vlade i ministra inostranih poslova, jula 1935. je postavljen za vršioca dužnosti načelnika Političkog odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova.[20] U vladi Milana Stojadinovića više od dve godine, od 1937. do 1939, obavljao je dužnost zamenika ministra inostranih poslova.[21] Ivo je 16. februara 1939. na godišnjoj skupštini Srpske kraljevske akademije, na predlog profesora Bogdana Popovića, slikara Uroša Predića i vajara Đorđa Jovanovića, izabran jednoglasno u zvanje redovnog člana Akademije.[22] Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu.[23] Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha – Adolfu Hitleru.[24] Drugi svetski rat U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i umetnike odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Zbog neslaganja sa politikom vlade u rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu podnosi ostavku na mesto ambasadora, ali njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem napušta Berlin. Naredna dva meseca su proveli na Bodenskom jezeru. Odbio je da se skloni u Švajcarsku,[25] i sa osobljem i članovima njihovih porodica, 1. juna 1941. je specijalnim vozom doputovao u Beograd, čime se završila njegova diplomatska karijera. Novembra 1941. je penzionisan na sopstveni zahtev, mada je odbio da prima penziju.[26] Rat provodi u Beogradu u izolaciji. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru.[27] Iz moralnih razloga je odbio poziv kulturnih radnika, da se njegove pripovetke uključe u „Antologiju savremene srpske pripovetke“ za vreme dok „narod pati i strada“: „Kao srpski pripovedač, kao dugogodišnji saradnik Srpske književne zadruge i član njenog bivšeg Književnog odbora, ja bih se u normalnim prilikama, razumljivo, odazvao ovom pozivu. Danas mi to nije moguće, jer u sadašnjim izuzetnim prilikama, ne želim i ne mogu da učestvujem u ni u kakvim publikacijama, ni sa novim, ni sa ranije već objavljenim svojim radovima.” U tišini svoje iznajmljene sobe u Prizrenskoj ulici, piše prvo roman Travnička hronika, a krajem 1944. godine okončava i roman Na Drini ćuprija. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata. Krajem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica.[28] Nakon rata Andrićev grob u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Godine 1946. postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije.[26] Tokom 1946. godine objavljuje „Pismo iz 1920. godine“. Između 1947. i 1953. godine objavljuje pripovetke „Priča o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, „Priča o kmetu Simanu“, „Bife Titanik“, „Znakovi“, „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“, „Aska i vuk“, „Nemirna godina“ i „Lica“. Godine 1954, postao je član Komunističke partije Jugoslavije. Potpisao je Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Roman „Prokleta avlija“ je štampao u Matici srpskoj 1954. godine. Oženio se 1958. godine kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, Milicom Babić, udovicom Andrićevog prijatelja, Nenada Jovanovića.[29] Nobelov komitet 1961. godine dodeljuje Andriću Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“. Besedom „O priči i pričanju“ se 10. decembra 1961. godine zahvalio na priznanju. Andrić je novčanu nagradu od milion dolara dobijenu osvajanjem Nobelove nagrade u potpunosti poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini.[30] Dana 16. marta 1968. Andrićeva supruga Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Bio je član Upravnog odbora Srpske književne zadruge od 1936. do 1939. i od 1945. do smrti 1975. godine.[31] Andrić umire 13. marta 1975. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana. Književni rad Andrić je u književnost ušao pesmama u prozi „U sumrak“ i „Blaga i dobra mesečina“ objavljenim u „Bosanskoj vili“ 1911. godine.[32] Pred Prvi svetski rat, u junu 1914. godine, u zborniku Hrvatska mlada lirika objavljeno je šest Andrićevih pesama u prozi („Lanjska pjesma“, „Strofe u noći“, „Tama“, „Potonulo“, „Jadni nemir“ i „Noć crvenih zvijezda“).[32] Prvu knjigu stihova u prozi - „Ex Ponto“ - Andrić je objavio 1918. godine u Zagrebu, a zbirku „Nemiri“ štampao je u Beogradu 1920. godine.[33] Spomenik Ivi Andriću u Beogradu Andrićevo delo možemo podeliti u nekoliko tematsko-žanrovskih celina. U prvoj fazi, koju obeležavaju lirika i pesme u prozi (Ex Ponto, Nemiri), Andrićev iskaz o svetu obojen je ličnim egzistencijalno-spiritualnim traganjem koje je delimično bilo podstaknuto i lektirom koju je u to vreme čitao (Kirkegor na primer). Mišljenja kritike o umetničkim dosezima tih ranih radova podeljena su: dok srpski kritičar Nikola Mirković u njima gleda vrhunsko Andrićevo stvaralaštvo, hrvatski književni istoričar Tomislav Ladan smatra da se radi o nevažnim adolescentskim nemirima koji odražavaju piščevu nezrelost i nemaju dublje ni univerzalnije vrednosti. Druga faza, koja traje do Drugog svetskog rata, obeležena je Andrićevim okretanjem pripovedačkoj prozi i, na jezičkom planu, definitivnim prelaskom na srpsku ekavicu. Po opštem priznanju, u većini pripovedaka Andrić je našao sebe, pa ta zrela faza spada u umetnički najproduktivnije, s većinom Andrićevih najcenjenijih priča. Pisac nije bio sklon književnim eksperimentima koji su dominirali u to doba, nego je u klasičnoj tradiciji realizma 19. veka, plastičnim opisima oblikovao svoju vizuru Bosne kao razmeđa istoka i zapada, natopljenu iracionalizmom, konfesionalnim animozitetom i emocionalnim erupcijama. Ličnosti su pripadnici sve četiri etničko-konfesionalne zajednice (Muslimani, Jevreji, Hrvati, Srbi – uglavnom prozvani po konfesionalnim, često pejorativnim imenima (Vlasi, Turci)), uz pojave stranaca ili manjina (Jevreji, strani činovnici), a vremensko razdoblje pokriva uglavnom 19. vek, ali i prethodne vekove, kao i 20. Treća faza obeležena je obimnijim delima, romanima Na Drini ćuprija, Travnička hronika, Gospođica i nedovršenim delom Omerpaša Latas, kao i pripovetkom Prokleta avlija. Radnja većine ovih dela je uglavnom smeštena u Bosni, u njenu prošlost ili u narativni spoj prošlosti i sadašnjosti gde je pisac, na zasadama franjevačkih letopisa i spore, sentencama protkane naracije, uspeo da kreira upečatljiv svet „Orijenta u Evropi“. Piščevo se pripovedanje u navedenim delima odlikuje uverljivo dočaranom atmosferom, upečatljivim opisima okoline i ponašanja i psihološkim poniranjem. Osim tih dela, autor je u ovom periodu objavio i niz pripovedaka, putopisne i esejističke proze i poznato i često citirano delo, zbirku aforističkih zapisa Znakovi pored puta (posthumno izdato), nesumnjivo jedno od Andrićevih najvrednijih dela. Andrić o umetnosti Ivo Andrić 1922. godine Svoje shvatanje smisla i suštine umetnosti Andrić je izlagao, bilo u posebnim napisima bilo implicitno, u pojedinim pasažima svog umetničkog dela. U tom pogledu posebno se ističe njegov esej Razgovor sa Gojom, pripovetka Aska i vuk, beseda povodom dobijanja Nobelove nagrade, „O priči i pričanju“ i zbirka aforističkih zapisa „Znakovi pored puta“. Umetničko stvaranje je po Andriću složen i naporan čin koji se vrši po diktatu čovekove nagonske potrebe za stvaranjem. U osnovi nagonska, čovekova potreba za lepotom odbrana je od umiranja i zaborava; ona je dijalektička suprotnost zakonima prolaznosti. U igri jagnjeta iz alegorijske pripovetke Aska i vuk simbolizovan je umetnički nagon čovekov kao „instinktivan otpor protiv smrti i nestajanja“ koji „u svojim najvišim oblicima i dometima poprima oblik samog života“. Umetnost i volja za otporom, kazuje Andrić na kraju ove pripovetke, pobeđuje sve, pa i samu smrt, a svako pravo umetničko delo čovekova je pobeda nad prolaznošću i trošnošću života. Život je Andrićevom delu divno čudo koje se neprestano troši i osipa, dok umetnička dela imaju trajnu vrednost i ne znaju za smrt i umiranje. Stvaralački akt, po Andrićevom shvatanju, nije prost reproduktivan čin kojim se gola fotografije unosi u umetničko dela. Umetnost, istina, mora da ima dubokih veza sa životom, ali umetnik od materijala koji mu pruža život stvara nova dela koja imaju trajnu lepotu i neprolazan značaj. Fenomen stvaralaštva ogleda se u tome što umetnici izdvajaju iz života samo one pojave koje imaju opštije i dublje značenje. Dajući takvim pojavama umetnički oblik, umetnici ih pojačavaju „jedva primetno za jednu liniju ili jednu nijansu u boji“, stvarajući umetničku lepotu koja otada sama nastavlja svoju slobodnu sudbinu. Sve što u životu postoji kao lepota – delo je čovekovih ruku i njegova duha. Sastavni je deo „života i autentičan oblik ljudskog ispoljavanja“, stvoren za jedan lepši i trajniji život. Mostovi i arhitektonske građevine najbolje ilustruju Andrićevo shvatanje trajnosti lepote koju čovek stvara. Anonimni neimar iz Mosta na Žepi spasava se od zaborava time što svoju stvaralačku viziju prenosi u kamenu lepotu luka razapetog nad obalama pod kojima kao prolaznost protiču hučne vode Žepe. Funkcija umetnosti je i u naporu umetnika da svoje delo uključi u trajne tokove života, da čoveka izvede iz „uskog kruga ... samoće i uvede ga u prostran i veličanstven svet ljudske zajednice“. Postojanje zla u čoveku i životu ne sme da zaplaši umetnika niti da ga odvede u beznađe. I zlo i dobro, kao dijalektičke autonomne sile, samo su latentnost života i ljudske prirode. Dužnost je umetnika da otkriva i jedno i drugo, ali, istovremeno, i da svojim delom utire put spoznaji da je moguće pobediti zlo i stvoriti život zasnovan na dobroti i pravdi. Umetnost je dužna da čoveku otkriva lepotu napora podvižnika koji koračaju ispred savremenika i predosećaju buduće tokove života. Tako umetnost stalno otvara perspektive životu pojedinaca, naroda i čovečanstva, u podvizima i porazima onih koji su prethodili umetnost nalazi nataložena iskustva čovečanstva. Prohujala stoleća sublimišu čovekovo iskustvo oko nekolikih legendi, koje potom inspirišu umetnika. Smisao savremenosti je u stvaralačkom prenošenju iskustva prošlosti u one vrednosti savremenog stvaranja koje će, nadživljavajući nas, korisno poslužiti potomcima. „Samo neuki, nerazumni ljudi – kaže Andrić – mogu da smatraju i da je prošlost mrtva i neprolaznim zidom zauvek odvojena od sadašnjice. Istina je, naprotiv, da je sve ono što je čovek mislio i osećao i radio neraskidivo utkao u ono što mi danas mislimo, osećamo i radimo. Unositi svetlost naučne istine u događaje prošlosti, znači služiti sadašnjosti“. Svrha umetnosti je u povezivanju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, u povezivanju „suprotnih obala života, u prostoru, u vremenu, u duhu“. Po Andrićevom shvatanju umetnik je i vesnik istine, a njegovo delo poruka kojom se iskazuje složena stvarnost ljudske istorije. On je „jedan od bezbrojnih neimara koji rade na složenom zadatku življenja, otkrivanja i izgrađivanja života“. Opisujući svoje stvaralačke trenutke, Andrić kazuje: „Ni traga da se vratim sebi. Samo da mogu, kao surovo drvo i studen metal, u službi ljudske slabosti i veličine, u zvuk da se pretvorim i da ljudima i njihovoj zemlji potpuno razumno prenesem bezimene melodije života ...“ Govoreći o opasnostima koje vrebaju umetnika, Andrić posebno upozorava na formalizam reči i dela: „Beskrajno nagomilavanje velikih reči sve nam manje kazuje što se više ponavlja i pod njim izdišu istina i lepota kao robinje“. Najdublji poraz doživljuje onaj umetnik koji smatra da „prasak reči i vitlanje slika mogu biti umetnička lepota. Istina, svakom pravom umetničkom delu potreban je i estetski sjaj, ali on se ostvaruje samo u jednostavnosti. „Savršenstvo izražavanja forme – kaže Andrić – služba je sadržini“. Pružajući „zadovoljstvo bez patnje i dobro bez zla“, umetničko delo će pružiti čoveku najviši vid života – česta je poruka Andrićevog dela. Andrićeva vizija harmoničnog života budućeg čovečanstva zasnovana je upravo na uverenju da će umetnička lepota uništiti zlo i izmiriti protivrečnosti čovekovog bitisanja. Napomena: Tekst ovog članka je delom, ili u potpunosti, prvobitno bio preuzet sa prezentacije Znanje.org uz odobrenje. Umetnički postupak Poštanska marka s likom Ive Andrića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine U načinu izgrađivanja likova i umetničkom postupku pri oblikovanju svojih misli o životu i ljudima, Andrić se ne odvaja od najlepših tradicija škole realističke književnosti, iako takav njegov postupak ne znači i ponavljanje tradicionalnih realističkih manira.[34] Njegove slike života nisu samo realistički izraz određene životne i istorijske stvarnosti, jer on u njih utkiva i znatno šira uopštavanja i opštija, gotovo trajna životna značenja. Legendarni bosanski junak Alija Đerzelez nije samo tip osmanlijskog pustolova i avanturiste, već i večiti čovek pred večitim problemom žene. Tamnica iz pripovetke Prokleta avlija ima znatno šire značenje: ona je izvan vremena i mesta kojima ih je pisac lokalizovao. Iako se u Andrićevom književnom delu najčešće javlja Bosna, gotovo svi njeni likovi se izdižu izvan životnog kruga u kome ih pisac nalazi. Andrić, prirodno, nikada ne izneverava tipičnost sredine i vremena, ali on pri tom tako kompleksne ličnosti ume da dogradi i u njima podvuče ono što je opštije i životno šire od osobenosti određenih konkretnom sredinom i vremenom. Ono po čemu se Andrić naročito ističe u srpskoj savremenoj književnosti, to su vanredne analize i psihološka sagledavanja onih čovekovih stanja koja su u srpskoj književnosti, do njega, bila izvan značajnih literarnih interesovanja. Njega najviše zanima onaj tamni i neizrecivi nagon u čoveku, koji je izvan domašaja njegove svesti i volje. Polazeći od nekih savremenih postavki psihološke nauke, Andrić je prikazao kako ti tajanstveni unutrašnji impulsi fatalno truju i opterećuju čoveka. Osim toga, on je sa posebnom sugestivnošću slikao dejstvo seksualnih nagona i čulnih percepcija na duševni život čoveka. Zbog svega toga Andrić se prvenstveno pokazuje kao moderni psihoanalitičar u našoj savremenoj književnosti. U sudbini svake ličnosti ovog našeg pripovedača je i neka opštija ideja, izvesna misao o životu, čoveku i njegovoj sreći. Zato se za njegovu prozu s pravom kaže da nosi u sebi obeležja filozofskog realizma. Andrić je i majstor i reči i stila. Njegova proza je sačuvala apsolutnu, kristalnu jasnost izraza. On ne traži stilski efekat u neobičnoj metafori ili u naglašenom izrazu. Skladna i jednostavna rečenica, uverljivost i sugestivna estetska i misaona funkcionalnost pripovedačkih slika čine da Andrićevo delo predstavlja najsuptilniju umetničku vrednost koju srpska književnost poseduje. Andrićevo delo je postalo ponos srpske kulture, a sa visokim međunarodnim priznanjem, oličenim u Nobelovoj nagradi, ono danas živi i kao trajna svojina svetske literature. Zadužbina Ive Andrića Ivo Andrić iz profila Glavni članak: Zadužbina Ive Andrića Zadužbina Ive Andrića je počela sa radom 12. marta 1976. godine na temelju testamentarne volje Ive Andrića.[35] Prva i najvažnija odredba piščeve oporuke bila je da se njegova zaostavština „sačuva kao celina i da se, kao legat odnosno, zadužbina, nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe“. Organizujući naučne skupove o Andrićevom delu i o različitim aspektima savremene srpske književnosti, Zadužbina služi najdubljim intersima srpske književnosti, umetnosti i kulture. Veliki je broj diplomaca i postdiplomaca koji su dobili stipendiju Andrićeve zadužbine za radove iz oblasti književnosti, a takođe su kao gosti i stipendisti, u piščevoj Zadužbini boravili i radili mnogobrojni slavisti iz celoga sveta. Andrićeva nagrada Glavni članak: Andrićeva nagrada Na osnovu piščeve testamentarne volje, počev od 1975. godine, svake godine se dodeljuje Andrićeva nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku. Prvi dobitnik nagrade je bio Dragoslav Mihailović za delo Petrijin venac.[36] Spomen-muzej Ive Andrića Glavni članak: Spomen-muzej Ive Andrića U okviru Zadužbine Ive Andrića spada i Spomen-muzej Ive Andrića se nalazi u sastavu Muzeja grada Beograda i otvoren je 1976. godine u stanu na Andrićevom vencu 8, u kome je pisac živeo sa suprugom Milicom Babić od 1958. godine. Sačuvani su autentični raspored i izgled ulaznog hola, salona i Andrićeve radne sobe, a nekadašnje dve spavaće sobe preuređene su u izložbeni prostor gde je otvorena stalna postavka koja raznovrsnim eksponatima predstavlja Andrićev životni put i markantne tačke njegove stvaralačke biografije. Pored reprezentativnih dokumenata (indeksi, pasoši, plakete, diplome, Nobelova plaketa i medalja, Vukova nagrada, počasni doktorati) i fotografija, u izložbenoj postavci mogu se videti i originalni rukopisi Andrićevih dela, pisma, izdanja njegovih knjiga na raznim jezicima, kao i neki piščevi lični predmeti. Sveske Zadužbine Ive Andrića Glavni članak: Sveske Zadužbine Ive Andrića Od 1982. godine Zadužbina izdaje časopis Sveske Zadužbine Ive Andrića koje izlaze jednom godišnje. Ova publikacija objavljuje nepoznate i nepublikovane Andrićeve rukopise, prepisku, naučne i kritičke studije o Andrićevom slojevitom delu i njegovom životu, njegovom duhovnom prostoru kao i o vremenu i svetu u kojem je živeo.[37] Andrićgrad Glavni članak: Andrićgrad Andrićgrad ili Kamengrad je grad, kulturni centar i vrsta etno-sela, koji se nalazi na lokaciji Ušće na samom ušću reka Drina i Rzav u Višegradu čiji je idejni tvorac režiser Emir Kusturica. Za posetioce je otvoren 5. jula 2012.[38] Grad je izgrađen od kamena i u njemu se nalazi pedesetak objekata.[39] U gradu će postojati gradsko pozorište, moderni bioskop, gradska uprava, akademija lijepih umjetnosti, zgrada Andrićeve gimnazije, riječna marina i pristanište, hoteli, trgovi, crkva, stari han, dućani i spomen kuća Ive Andrića.[39] U okviru akademije lepih umetnosti koja će postojati u Kamengradu, radiće Fakultet za režiju.[39] Očekuje se i da Srbija, a možda i neke druge zemlje, otvore svoje konzulate i počasne konzulate u Andrićevom gradu.[39] Dana 28. juna 2013. godine otvoren je Andrićev institut.[40] Ivo, Srbin i srpski pisac Ivo se izravno i nedvosmisleno izjašnjavao kao Srbin i srpski pisac, kako je on to volio da kaže, u `njegovim zrelim godinama i ne od juče`. U svom pismu komesaru Srpske književne zadruge (1942) ističe da je srpski pisac.[41] dok u svojim ličnim dokumentima, ličnoj karti (1951), vojnoj knjižici (1951), partijskoj knjižici (1954), izvodima iz matične knjige rođenih i venčanih, u rubrici `narodnost`, Ivo unosi `srpska`. S druge strane, dva puta se eksplicitno distancira od hrvatstva: 1933. odbijanjem da njegove pesme uđu u Antologiju hrvatske lirike [42], a zatim 1954. odbija da se u njegovoj biografiji u Jugoslovenskoj enciklopediji pomene da je hrvatskog porekla[43] Kao neku vrstu potvrde Ivine narodnosti spomenimo kanadsko-američkog istoričara MekNila (William H. McNeil) koji piše da su roditelji Ivine majke bili Srbi[44] te Vojnovićevo pismo svom bratu Luji u kome kaže: „Šaljem to djelo Ex ponto koje je probudilo veliku senzaciju. Pisac mladi katolički Srbin iz Bosne, idealan mladić, 26 god.`.[45] Jednako treba dodati dva druga stranca, Ivine prijatelje i savremenike L. F. Edvardsa (Lovett F. Edwards), koji u svom predgovoru prevodu knjige (1944) kaže da je Ivo istovremeno i Srbin i Bosanac[46], te stalnog sekretara Švedske kraljevske akademije Osterlinga (Anders Österling), koji u svom govoru prilikom dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi, ističe da se je Ivo, kao mlad srpski student, priključio nacionalnom revolucionarnom pokretu, bio progonjen pa zatvoren 1914 na početku Prvog svetskog rata. Srpska književna kritika vidi Andrića kao srpskog književnika srpske avangarde i međuratnog modernizma 20. veka[47] i književnika koji je izrastao iz srpske književne tradicije [48] Bibliografija Ivo Andrić sa suprugom Milicom na vest o Nobelovoj nagradi (1961) Autor je brojnih eseja, zapisa i kritičkih osvrta o srpskim piscima, kao što su Simo Matavulj, Bora Stanković, Branko Radičević, Petar Kočić, koji se odlikuju dokumentarnošću, bogatstvom podataka i racionalnom analizom istorijskih i aktuelnih problema.[49] Ex Ponto, stihovi u prozi, 1918. Nemiri, stihovi u prozi, 1920. Put Alije Đerzeleza, 1920. Most na Žepi, 1925. Anikina vremena, 1931. Portugal, zelena zemlja, putopisi, 1931. Španska stvarnost i prvi koraci u njoj, putopisi, 1934. Razgovor sa Gojom, esej, 1936. Na Drini ćuprija, roman, 1945. Deca, zbirka pripovedaka Gospođica, roman, 1945. Travnička hronika, roman, 1945. Na Nevskom prospektu, 1946. Na kamenu, u Počitelju Priča o vezirovom slonu, 1948. Prokleta avlija, roman, 1954. Igra, 1956. O priči i pričanju, beseda povodom dodele Nobelove nagrade, 1961. Jelena, žena koje nema, pripovetka, 1963. Šta sanjam i šta mi se događa, lirske pesme, objavljene posthumno 1977. Omerpaša Latas, nedovršen roman, objavljen posthumno 1977. Na sunčanoj strani, nedovršen roman, objavljen posthumno Znakovi pored puta, knjiga, objavljena posthumno Sveske, knjiga, objavljena posthumno Dela Ive Andrića su prevođena na više od 50 jezika

Prvo izdanje iz 1920. godine. Izuzetno retko u ponudi. Korice minimalno iskrzane. U odličnom antikvarnom stanju. Autor - osoba Andrić, Ivo, 1892-1975 = Andrić, Ivo, 1892-1975 Naslov Nemiri / Andrić Ivo Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina [1920] Izdavanje i proizvodnja Zagreb : St. Kugli, [1920] (Zagreb : St. Kugli) Fizički opis 61 str. ; 20 cm Sadržaj Sadržaj: Nemiri od vijeka ; Nemiri dana ; Bregovi. (Broš.) Napomene Podatak o godini izdanja prema: Popis autorovih djela u: I. Andrić, Na Drini ćuprija, 4. izd., Sarajevo, 1948, str. 359. I knjiga Nemiri (1920) nastaje delom u zatvoru i internaciji. Kao i Ex Ponto, i to delo je ispovednog karaktera, s tim što su autobiografski elementi zamaskirani ili poetski transformisani. Tri ciklusa koji čine knjigu – „Nemir od vijeka“, „Nemir dana“ i „Bregovi“ – predstavljaju tri bitna odnosa subjekta prema fundamentalnim ljudskim mogućnostima. U delu se javlja i reska socijalna nota. Pesnik setnih i melanholičnih raspoloženja, koji svojim dotadašnjim stihovima postavlja pitanja suštine i smisla prolaznoga života, budi se najednom kao borac za socijalnu pravdu. Pored mračnog, introvertovanog, samozagledanog Andrića, u delu se pojavljuje jedan borbeni, aktivistički Andrić, okrenut svetu. U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u Višegrad. U gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna“ i strastveni je borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. Dobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš. Naredne godine prelazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika. Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, Andrić biva bačen u konfinaciju u Ovčarevo i Zenicu gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti pluća, odmah odlazi na lečenje u Zagreb, u čuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, stecište hrvatske inteligencije koja se klonila učešća u ratu, na strani Austrije. Tu Andrić, zajedno sa konte Ivom Vojnovićem, dočekuje opštu amnestiju i aktivno se uključuje u pripreme prvog broja časopisa Književni jug. bolnica milosrdnih sestara 1918Istovremeno, pažljivo dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine sa predgovorom Nika Bartulovića. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu „Nezvani neka šute“ objavljenom u zagrebačkim Novostima, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum. Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć dr Tugomira Alaupovića i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sudeći prema pismima koja piše prijateljima, Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane Moskva. Već početkom 1920. godine Andrić započinje svoju vrlo uspešnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač Kugli objavljuje novu zbirku pesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B Cvijanović iz Beograda štampa pripovetku „Put Alije Đerzeleza“. S jeseni 1921. godine Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu, a iste godine započinje saradnju sa Srpskim književnim glasnikom objavljujući u broju 8 priču „Ćorkan i Švabica“. Godine 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke („Za logorovanja“ i „Žena od slonove kosti“), ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“ i nekoliko književnih prikaza. Početkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budući da nije završio fakultet, preti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Između mogućnosti da fakultet završi državnim ispitom ili odbranom doktorata, Andrić bira drugu mogućnost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja: „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i „Dan u Rimu“. U junu mesecu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine. Petnaestog septembra, pošto je odbranio doktorat, stiče pravo da se vrati u diplomatsku službu. Krajem godine prelazi u Beograd u Političko odeljenje Ministarstva inostranih dela. Ove godine pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove – „U zindanu“ i „Rzavski bregovi“. Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, godine 1926, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetke „Mara milosnica“ i „Čudo u Olovu“. Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. Sledeće godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andrić provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu Ministarstva inostranih poslova proučavajući istorijsku građu o Bosni s početka devetnaestog veka i čitajući korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku. S proleća 1928. godine premešten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje priče „Olujaci“, „Ispovijed“ i „Most na Žepi“. Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej „Goja“. Već 1. januara 1930. godine u Ženevi počinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču „Kod kazana“ i tekst „Učitelj Ljubomir“. U Beogradu sledeće godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju „Anikina vremena“, a u kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis „Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. Andrić objavljuje pripovetke „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Na lađi“ i zapis „Leteći nad morem“. U martu mesecu 1933. godine vraća se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno piše, ove godine objavljuje samo pripovetku „Napast“ i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrštene u Antologiju novije hrvatske lirike: „...Ne bih nikada mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zato što su ili druge vere ili rođeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju“. Sledeće godine unapređen je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Postaje načelnik političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela 1935. godine i stanuje u hotelu Ekscelzior. Štampa pripovetke „Bajron u Sintri“, „Deca“, esej „Razgovor s Gojom“ i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova – „Njegoš kao tragični junak kosovske misli“. Tokom sledeće godine Srpska književna zadruga štampa drugu knjigu Andrićevih pripovedaka koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče „Mila i Prelac“ i „Svadba“. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mesecu 1937. godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić tokom ove godine objavljuje priče „Trup“ i „Likovi“, a iste godine u Beču, prikupljajući građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine - Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Početkom 1938. godine pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr Nikole Mirkovića. Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje: pripovetka „Čaša“ i zapisi „Staze“ i „Vino“ izlaze u Srpskom književnom glasniku tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: „...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin. Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku, ali bez ostalih članova Ambasade i njihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Piše pismo Srpskoj književnoj zadruzi da za vreme dok „narod pati i strada“ ne objavljuje njegove pripovetke. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem 1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica. Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik Društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i većnik III zasedanja ZAVNOBIH-a. Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, među ostalim, objavljuje pripovetke „Zlostavljanje“ i „Pismo iz 1920. godine“. Sledeće godine postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje „Priču o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, a tokom 1948. godine prvi put će biti štampana „Priča o kmetu Simanu“. Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drži predavanja, govori na javnim skupovima, kao član različitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče „Bife Titanik“ (1950), „Znakovi“ (1951), „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“ (1952), „Aska i vuk“, „Nemirna godina“, „Lica“ (1953). Godine 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godini štampa u Matici srpskoj Prokletu avliju , a pripovetka „Igra“ pojavljuje se 1956. godine. Godine 1958. u šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju – Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan – u Ulici Proleterskih brigada 2a. Te godine objavljuje pripovetke „Panorama“, „U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Džumhura „Nekrolog jednoj čaršiji“. „Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu. Besedom „O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, 10. decembra 1961. godine zahvalio je na priznanju. Iako su do tada njegova dela prevođena na mnoge jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko trideset jezika. Iako odbija mnoge pozive, tih godina Andrić boravi u Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Egiptu. Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. kod Udruženih izdavača (Prosveta, Mladost, Svjetlost i Državna založba Slovenije) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova. Naredne godine boravi u Poljskoj gde u Krakovu biva promovisan za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta. Piše veoma malo, ali se njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. U martu mesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana. KC

Слободијада : епски спјев у десет пјесама владике црногорског Петра II Петровића Његоша Петровић Његош, Петар II, 1813-1851 Издавање и производња - У Новоме Саду : Издање Српске књижаре браће М. Поповића, 1886 225 стр. ; 19 cm Extra retko u ponudi Petar II Petrović Njegoš (1/13. novembar 1813 — 19/31. oktobar 1851) bio je srpski pravoslavni vladika crnogorski i brdski i poglavar Stare Crne Gore i Brda od 1830. do 1851. godine.[1] Jedan je od najvećih srpskih pjesnika i filozofa. Petar II Petrović Njegoš Petar II Petrovic-Njegos.jpg Petar II Petrović Njegoš Datum rođenja 13. novembar 1813. Mesto rođenja Njeguši Crna Gora Datum smrti 31. oktobar 1851. (37 god.) Mesto smrti Cetinje Crna Gora Mitropolit cetinjski Godine (1833—1851) Prethodnik Petar I Petrović Njegoš Naslednik Nikanor Ivanović (kao mitropolit) Danilo Petrović (kao vladar Crne Gore) Arhimandrit Godine (1831—1833) Grb Petrovića Vladike Njegoša.png Njegoš je ostao upamćen kao veoma harizmatična i markantna ličnost srpske istorije, i takođe kao duboko prosvetljena misaona figura, o čemu svedoče njegovi romani. Rođen je u selu Njeguši, blizu Cetinja, kao Radoje „Rade” Tomov Petrović, a obrazovao se u nekoliko manastira u Crnoj Gori i postao je duhovni i svjetovni vođa Crne Gore nakon smrti svog strica Petra I. Pošto je uklonio sve početne unutrašnje protivnike svojoj vladavini, skoncentrisao se na ujedinjavanje crnogorskih plemena i uspostavljanje centralizovane države. Uveo je redovne poreze i niz novih zakona da zamijene one koje su njegovi prethodnici uveli mnogo prije njega. Uvođenje poreza se pokazalo vrlo nepopularnim među crnogorskim plemenima i zbog toga je tokom njegove vladavine izbilo nekoliko buna. Njegoševa vladavina je takođe obilježena stalnim političkim i vojnim sukobom sa Osmanskim carstvom i njegovim pokušajima da proširi teritoriju Crne Gore uz dobijanje bezuslovnog priznanja od Visoke porte. Zalagao se za oslobođenje i ujedinjenje svih Srba i bio je spreman da se odrekne svojih svjetovnih vlasti zarad ujedinjenja sa Srbijom. Njegoš je poštovan kao pjesnik i filozof, a najpoznatiji je po svojoj epskoj poemi „Gorski vijenac“, koja se smatra za remek-djelo srpske i južnoslovenske književnosti. Druga njegova važna djela su „Luča mikrokozma“, „Ogledalo srpsko“ i „Lažni car Šćepan Mali“. Kao izraziti srpski rodoljub, Njegoš u svojim književnim radovima skoro 200 puta spominje Srbe i Srpstvo.[2] Sahranjen je u maloj kapeli na Lovćenu, koju su srušili Austrougari u Prvom svjetskom ratu. Njegovi ostaci su premješteni u Cetinjski manastir, a potom u obnovljenu kapelu 1925. godine. Kapela je uz podršku jugoslovenske vlade 1974. zamenjena Meštrovićevim mauzolejom. Petar II Petrović Njegoš je na nivou Mitropolije Crnogorsko-primorske kanonizovan, i uveden u red svetitelja kao Sveti Mitropolit Petar Drugi Lovćenski Tajnovidac. Na nivou Mitropolije crnogorsko-primorske, 19. maj je ustanovljen kao datum praznovanja Svetog Mitropolita Petra Drugi Lovćenskog Tajnovidca kao svetitelja. Biografija Rodoslovlje Petra II Petrovića Njegoša Porijeklo i djetinjstvo Prema predanjima i mnogim istraživačima koji su se bavili genezom njeguških Petrovića (Jovan Erdeljanović, Pavle Rovinski itd), prema sjećanjima najstarijih Petrovića kao i samog crnogorskog vladike Petra II Petrovića Njegoša, oni vode porijeklo iz centralne Bosne, iz okoline Travnika (ili Zenice). Pokrenuti su iz ovih krajeva 1463. godine padom Bosne pod Turke. Jedno vrijeme su se zadržali na nevesinjskoj visoravni, a uskoro su se i odatle povukli prema Crnoj Gori.[3][4] Po Kovijanić Risti, u knjizi „ Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima“, (knjiga II)- kotorski notarski spisi, zabilježeno je da je predak Petrovića, Herak Heraković, 1441. godine bio nastanjen u Drobnjaku. Još 1399. godine u Drobnjaku se spominje i Herakov djed, Đurađ Bogutović.[5] Samo ime plemena ili kraja ne podrazumijeva da su i kasniji pripadnici određenog plemena ili kraja oduvijek živjeli na toj teritoriji, pogotovo što se zna da su mnogi od tih krajeva, prije turskog osvajanja, u srednjem vijeku bili samo povremeno naseljeni katuni. Dva su velika talasa naseljavanja u Crnu Goru nakon turskih osvajanja, iz Bosne i sa sjevera današnje Makedonije.[6] Vladika Petar II Petrović Njegoš rodio se 1813. godine `kraj ognjišta`[7] na Njegušima, kao drugi sin Tome Markova Petrovića, najmlađeg brata vladike Petra I, i Ivane Proroković, iz sela Prorokovića. Na 450 strani sabranih Njegoševih pisama u knjizi I iz 1951. godine piše: „ Njegoš je na krštenju dobio ime Rafael, ali se zvao Radivoj, a najradije su ga zvali Rade.[4] ” Po Vuku Karadžiću njegovo kršteno ime bilo je `Radoje`. U narodu je ostalo vladika Rade. Po zavladičenju on se potpisivao samo svojim kaluđerskim imenom — Petar i prezimenom — Petrović: vladika Petar Petrović. Međutim, u narodu nije bio poznat kao vladika Petar nego upravo kao vladika Rade. Vladikom Petrom narod je nazivao jedino njegovog strica. Njegoš nikada nije upotrebljavao ono II uz Petar, nego je to dodato kasnije, kao i I uz ime njegovog strica, da bi ih razlikovali. Ne zna se tačno zbog čega je uzeo dodatak Njegoš, a ne Njeguš, kao što bi trebalo prema imenu njegovog plemena i najužeg zavičaja. Pretpostavlja se da je to preuzeo od strica vladike Petra, koji je katkad uz svoje prezime dodavao Njegoš, a ne Njeguš. Rade je proveo djetinjstvo u Njegušima. Vladika Petar I, njegov stric, uzeo ga je k sebi 1825. u Cetinjski manastir da ga školuje monah Misail Cvetković Bajkuš i vladičin sekretar Jakov Cek. Tu je Rade napisao svoje prve pjesme da zabavlja lokalne glavare i sveštenike. Sredinom te godine, Rade je bio poslat u manastir Toplu kod Herceg Novog, gdje mu je starješina manastira Josip Tropović predavao italijanski, matematiku, crkveno pjevanje, psaltir i druge predmete. Njegoš je često posjećivao službe u obližnjem manastiru Savina. U Topli je ostao do kraja 1826. kada se vratio na Cetinje. Izbor za nasljednika Posljednje godine života vladike Petra I obilježene su njegovim sve gorim zdravljem i stalnom nemogućnošću da sebi nađe naslednika. Zvanje crnogorske vladike je tradicionalno bilo u posjedu porodice Petrović, i ono je prelazilo sa strica na nećaka, pošto se od vladike zahtijevalo da bude neženja.[8] Petrov prvi izbor je bio Mitar Petrović, sin njegovog najstarijeg brata Stjepana. Mitar je umro nakon nekoliko godina i Petar I je bio primoran da pronađe drugog nasljednika. Svoju pažnju je usmjerio na Đorđija Savova Petrovića, sina svog drugog brata. Pošto je Đorđije bio nepismen, Petar I ga poslao u Sankt Peterburg da pohađa školu. Tamo je Đorđije shvatio da mu se više sviđa život u Rusiji nego u Crnoj Gori. Svom stricu je 1828. poslao pismo u kom ga je obavijestio da želi da se prijavi u rusku carsku vojsku i zatražio da bude oslobođen nasleđivanja. Petar je 1829. obavijestio Jeremiju Gagića, ruskog vicekonzula u Dubrovniku i ruskoj vezi sa Crnom Gorom da Đorđije ima njegovu dozvolu da stupi u rusku vojsku, čime je lišen vladičanskog trona.[9] Izbor je pao na mladog Rada, pa ga je vladika Petar za svog nasljednika proglasio 20. januara 1827.[10] Kako Rade nije imao formalno obrazovanje, vladika Petar je želio da ga pošalje u Rusiju, ali nije imao novca da plati školovanje, pa ga je sam učio italijanski, ruski, njemački, engleski i francuski. Takođe mu je omogućio pristup njegovoj bogatoj biblioteci. Poslije mu je stric doveo za učitelja Simu Milutinovića Sarajliju. Sarajlija mu je predavao istoriju, književnost i filozofiju. Prije svoje smrti, ostareli vladika je izdiktirao svoju posljednju želju Simi Milutinoviću Sarajliji. Vladika je imenovao Radeta za svog nasljednika i prenio na njega sve svoje duhovne i svjetovne ovlasti.[11] Vladičina poslednja želja je takođe proklinjala svakog ko bi žrtvovao tradicionalne crnogorske veze sa Rusijom u zamjenu za bolje odnose sa Austrijom.[12] Protivnici porodice Petrović su tvrdili da je Milutinović falsifikovao taj dokument kao bi Rade postao vladika, a kao dokaz su isticali njihovo blisko prijateljstvo. Slamanje opozicije Petar II Petrović Njegoš kao vladika[13] Poslije stričeve smrti, 1830, Njegoš je primio upravu nad Crnom Gorom. Petar I je u testamentu odredio Rada za svog nasljednika. Međutim, to pravo je osporavao guvernadur Vukolaj Radonjić, koji je smatrao da on treba da bude jedini vladar Crne Gore. Isto kao što se vladika birao iz porodice Petrovića, tako je po tradiciji titula guvernadura pripadala porodici Radonjić. Iako titula guvernadura nije bila nikada precizirana, Radonjićeve pristalice su smatrale da je po značaju jednaka tituli vladike.[8] Vukolaj Radonjić je pokušao da istakne prvenstvo svog zvanja u svjetovnim pitanjima, ali nije uspio da stekne podršku glavara. Radonjić je tajno održavao veze sa Austrijom. Kada je to otkriveno, crnogorski glavari su osudili Radonjića na smrt, ali je Petar II preinačio kaznu u progonstvo i ukidanje zvanja guvernadurstva u Crnoj Gori. Njegoš je već prvih godina vladavine počeo ozbiljno da radi na jačanju državne vlasti. Najprije je, uz podršku većine glavara u novembru 1830. godine donio odluku o ukidanju guvernadurskog zvanja. Početkom 1831. godine, primio je monaški postrig, uzevši ime Petar, u spomen na strica, pokojnog vladiku Petra. Za jerođakona i jeromonaha rukopoložio ga je raško-prizrenski mitropolit Ananije (1830—1836), koji je mladog Petra potom proizveo i u zvanje arhimandrita.[14] Time je Njegošev položaj bio znatno ojačan, iako još uvek nije bio zavladičen. Ovo veoma važno pitanje nije moglo biti riješeno odmah. Sticajem okolnosti, u Crnu Goru je tokom naredne, 1832. godine, doputovao užički episkop Nikifor Maksimović (1831—1853) koji je znatno pomogao Njegošu u vršenju crkvenih poslova, pošto je kao vladika bio u prilici da po Njegoševom nalogu rukopolaže nove sveštenike.[15] Međutim, to je bilo samo privremeno rješenje, koje je trajalo do naredne godine, kada je konačno riješeno i pitanje o Njegoševom vladičanskom zvanju. Uspostavljanje Praviteljstvujuščeg senata Detaljnije: Praviteljstvujušči senat crnogorski i brdski Cetinjski manastir Početak Njegoševe vladavine obilježen je oživljavanjem tradicionalnog saveza Crne Gore sa Rusijom. Odnosi između dvije države su bili motivisani potrebom Crne Gore da ima moćnog saveznika koji bi mogao da pruži političku i finansijsku podršku njihovoj slaboj državi i ruskom željom da iskoristi strateški položaj Crne Gore u geopolitičkoj bici sa Austrijom. Srpski pravoslavni manastir na Cetinju i institucija vladike su preživjeli vijekove zahvaljujući ruskoj podršci, ali posljednje godine vladavine Petra I su obilježene zahlađenjem rusko-crnogorskih odnosa. Pošto je protjerao Radonjiće, Njegoš je 1832. ukinuo zvanje guvernadura. Ovaj potez mu nije donio nikakve nove moći, pošto je Rusija insistirala na osnivanju na Praviteljstvujuščeg senata crnogorskog i brdskog, čija je svrha bila da ograniči i reguliše moći vladike. Kao i slučaju Praviteljstvujuščeg sovjeta u ustaničkoj Srbiji, većinu članova senate su izabrali Rusi zbog njihovih političkih stavova koji su često više odgovarali Sankt Peterburgu nego Beču. Stvoren da zamjeni Kuluk koji je obrazovao Petar I 1798, Senat je uspostavio Ivan Vukotić, crnogorski diplomata u službi Rusije. Njega je Rusija poslala na Cetinje 1831. zajedno sa njegovim nećakom Matijom Vučićevićem. Njih dvojica su poticali iz Zetske ravnice koju su u to doba držali Turci i veliki deo svog života su živili u Rusiji. Dat im je zadatak da uspostave jaku centralnu vlast koja bi mogla kontrolisati brojna crnogorska plemena. Vukotići su bili prilično bogati, pošto su naslijedili velike količine novca od jednog plemića i imali su iskustvo podoficira u ruskoj vojsci. Vukotića i Vučićevića je pratio Dimitrije Milaković, poliglota rodom iz Dubrovnika koji je studirao filozofiju u Beču. Milaković će kasnije postati Njegošev lični sekretar, zamjenivši na tom mjestu Milutinovića.[16][17][18][19] Osim što je morao da vodi računa o ruskom miješanju u unutrašnju politiku, Njegoš se suočio sa drugim ograničenjima svoje vlasti. Nije imao vojsku, miliciju ili policiju koju bi sprovodili njegovu vlast na teritoriji koju je nominalno kontrolisao i morao je da se oslanja na ratnike iz svog bratstva zarad zaštite. Plemena na obodu Crne Gore su često ili odbijala da ga slušaju ili su sklapali saveze sa njegovim protivnicima. Pljačkaški pohodi, koji su zalazili duboko u osmansku Hercegovinu, su se dešavali često i oni su se pokazali važnim za ekonomski opstanak regiona. Iako su takvi upadi normalno prouzrokovali oštar odgovor Turaka, Njegoš je bio nemoćan da ih zaustavi.[8] Obrazovanje Praviteljstvujuščeg senata je uvelo neki vid reda u Crnogorsku politiku. Vukotić je proglašen za predsjednika Senata, a Vučićević je postao njegov potpredsjednik. Senat je ukupno bio sačinjen od dvanaest osoba koji su dobijali godišnju platu od 40 talira. Imao je zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast i bio je prva državna institucija u modernoj istoriji Crne Gore. Mogućnost bilo kakve ozbiljne opozicije obrazovanju Senata je bila uklonjena imenovanjem važnih glavara i drugih istaknutih građana za senatore. Sam Njegoš nije bio član Senata, kojim su prvih godina njegovog postojanja dominirali Vukotić i Vučićević. Odluke Senata je sprovodila milicijsko-policijska organizacija nazvana Gvardija. Ona je imala regionalne predstavnike širom plemenskih teritorija, a sjedište joj je bilo u Rijeci Crnojevića. Svi njeni viši zapovjednici su nazivani kapetani i bili su birani među najistaknutijim ljudima iz bratstava. Početni broj pripadnika Gvardije je bio 150, ali je kasnije taj broj narastao na 420. Ruske subvencije su osigurale da svi njeni pripadnici dobiju plate bez kašnjenja. Centralna vlast je dalje ojačana uvećanjem broja perjanika, vladičine lične garde.[20][18][17][21][22] Bitka za Podgoricu i prvi pokušaji oporezivanja Top „zelenko” koji se nalazi u Biljardi. Crnogorci su ga donijeli na Cetinje sa Žabljaka Crnojevića. Njegoš je naredio da se na njemu urežu stihovi: „Crnogorci kad ono viteški, Žabljak tvrdi turski poharaše; Onda mene starca zarobiše, Na Cetinje srbsko dovukoše Mjeseca marta 10.1835.” Devetnaestogodišnji Njegoš je 1832. naredio napad na muslimanska plemena iz Podgorice, koja su pomagala Turcima da uguše pobune u Bosni i susjednoj Albaniji. Kao i prije kada su vladika i guvernadur zajedno vodili crnogorske ratnike u bitku, Njegošu su se pridružili Vukotić i njegovi ljudi. Crnogorcima su takođe pomagali pobunjeni Hoti iz sjeverne Albanije. Ipak, Njegoš i njegova vojska su i dalje bili u zaostatku, pošto nisu imali jasnu strategiju kako da se bore protiv Turaka i nisu očekivali da će Turci dovesti konjicu na bojište. Crnogorski gerilski pristup ratovanju nije pogodovao zauzimanju grada kao što je Podgorica, čiji su visoke zidine učinili je neprobojnom za napade iz obližnje ravnice. Pokretanjem napada Njegoš je takođe rizikovao pogoršanje odnosa sa Rusima, koji su u to vrijeme bili u savezu sa Turcima. Crnogorci si bili nadjačani i primorani na povlačenje, povevši sa sobom mnoge ranjene. Za Njegoša je poraz postao stalni razlog za kajanje. Veliki vezir Rešid Mehmed-paša je iskoristio priliku i kao odmazdu za napad, napao je niz crnogorskih varoši i sela, nabijajući na kolac i vešajući sve Crnogorce koje je zarobio. Kasniji politički pritisak Rusije je odvratio Njegoša od traženja osvete.[23][24] Kao odgovor na poraz kod Podgorice, Crnogorci su obrazovali savez sa okolnim muslimanskim plemenima koja su bila neprijateljski nastrojena prema Porti. Takvim potezom Njegoš je rizikovao dalje udaljavanje od Rusije, na čiju su se pomoć Crnogorci očajnički oslanjali. Da bi neutralisao sumnje da Crna Gora djeluje protiv ruskih interesa, održavao je bliske odnose sa vice-konzulom Grujićem, koji je savjetovao cara da je Njegoš bio zavisan od Rusa kao i uvijek.[25][26]. U jednom od svojih pisama Grujiću, Njegoš je zabilježio da je posljednji savjet koji mu je dao Petar I prije svoje smrti bilo da se „moli Bogu i drži Rusije“.[27][18]. Vukotić je 1833. uveo redovno oporezivanje. Isto kao i Vukotić, i Grujić i Njegoš su shvatili da bez oporezivanja Crna Gora nema šanse da funkcioniše kao centralizovana država, a još manje da osnuje nezavisnu vojsku ili preživi bez oslanjanja na pljačku ili rusku pomoć.[26] Iako su porezi bili mali, plemena su se oštro suprotstavljala novim zakonima, koji nikada nisu uspjeli da donesu više prihoda nego sredstva dobijena od ruske pomoći.[22] Mnogi glavari su odbijali da uvedu poreze svojim plemenima, a čak su izazivali Njegoša da dođe i sam ih prikupi.[28] Putovanje u Sankt Peterburg i posvećenje za vladiku Na narodnom zboru 23. maja 1833. odlučeno je da Njegoš pođe u Rusiju, u Sankt Peterburg kako bi ga tamo zavladičili i kako bi izneo molbe za pomoć Rusije Crnoj Gori. Na put je krenuo 3. juna, prilikom čega je boravio u Kotoru, Trstu, Beču i u istočnoj Poljskoj. U Petrograd je stigao 20. jula. U crkvi Kazanski sabor, 6. avgusta, rukopoložen je za arhijereja, u prisustvu cara Nikolaja I i svih članova Sinoda.[4] Petar II se susretao sa istim problemima kao i njegov prethodnik, koji su ograničavali njegovu vlast. Nije imao svoju vojsku ni policiju, već je morao koristiti pratnju koju mu je pružala porodica ili njegovo pleme. Najveći problem su bila plemena na obodima Crne Gore, koja ga često nisu slušala ili su se pridruživala njegovim neprijateljima. U svim plemenima je postojao stalni otpor njegovoj vlasti. Nije mogao da kontroliše njihove pljačkaške pohode na tursku teritoriju.[8] Pomoću ruske vlade, ustanovio je tri nove institucije državne vlasti. Najprije je donesena odluka o osnivanju Senata, potom Gvardije koja je brojala 156 ljudi, a nakon Senata i Gvardije, ustanovljena je i institucija perjanika, koji su bili oružana pratnja vladara i izvršioci odluka Senata. Njegova slika iz 1833. godine, kada je posvećen za vladiku, čuva se u manastiru Kaleniću.[29] Kanonizacija Petra I, pobuna zbog poreza i bitka na Grahovu Godine 1837. donesena je odluka o obaveznom plaćanju poreza. Njegoš je bio i vjerski i svjetovni poglavar srpskog naroda u Crnoj Gori, u kojoj je bila jaka nacionalna svijest i patrijarhalni moral, ali u kojoj je vladala domaća anarhija, plemenska surevnjivost i krvna osveta. Kad je došao na vlast, odmah je počeo da uvodi red i modernizuje društvo i državu. Podizao je škole, osnivao sudove, pravio puteve, uzimao postupno svu vlast u svoje ruke i uveo porez. U jednoj kulturno zaostaloj sredini to je išlo teško i to je moralo boljeti ovog velikoga rodoljuba, koji je svom dušom bio predan narodu. „Ja sam vladar među varvarima, a varvarin među vladarima“, pisao je on. Drugo putovanje u Sankt Peterburg Na četvrto putovanje u Beč Njegoš je otputovao u septembru 1846. godine, ostavivši brata Pera, predsjednika Senata, zaduženog za zemlju. Na putu za Beč kupio je žito u Trstu da bi ga poslao svojim gladnim zemljacima. To je žito plaćao prodajom dijamantskog prstena koji je 1841. godine dobio od austrijskog cara u znak priznanja austrijsko-crnogorske granice. Međutim, bilo je potrebno više od mjesec dana da žito stigne do Crne Gore. U januaru 1847. Njegoš je od Pera dobio izvještaje da njegovi „ljudi rade bilo šta da bi preživjeli`.[30] Jedan dokument iz arhive u Trstu govori o tome da je vladika di Montenegro priveden i saslušan zbog prodaje skupocjenog nakita. To je bilo sušne 1847, kada je za kupovinu žita prodao odlikovanje dobijeno od Meterniha.[traži se izvor] Još jedanput je išao, zbog državnih poslova, u Petrograd i dva puta u Beč. Putovao je i po Italiji u cilju razgledanja umjetničkih spomenika, ali i radi liječenja. Vijesti o porazu na Grahovu su uskoro stigle do Sankt Peterburga, i zajedno sa optužbama za nenamjensko trošenje novca, zacementirali su Njegoševu reputaciju među Rusima kao agresivnog provokatora. Njegoš je odmah zatražio dozvolu od glavara da otputuje u Sankt Peterburg i objasni svoje postupke pred carem, pošto je Crnoj Gori sve više očajnički bila potrebna ruska finansijska i politička pomoć. Glavari su dali Njegošu svoj pristanak i krenuo je u Beč, prije nego što je uopšte dobio odgovor od Rusa na svoj prvi zahtjev. Bio je primoran da odsjedne u Beču nekoliko nedjelja, dok je car razmatrao da li da ga primi u posjetu. U Beču je više vremena provodio sa Vukom Karadžićem, koji se tek bio vratio sa svog proučavanja slovenskih lingvističkih osobina u Crnoj Gori i bio je u procesu pisanja etnografske studije na njemačkom jeziku Crna Gora i Crnogorci. Njegoševi susreti sa Karadžićem privukli su pažnju austrijskog kancelara Klemensa fon Meterniha, čije nepovjerenje prema Njegoševu je bilo pojačanom zahtjevom mladog vladike za vizu zarad puta u Francusku, koja je tada smatrana kolijevkom radikalnih ideja. Meternih se pobrinuo da ovaj zahtjev bude odbijen. U pismu jednom svom podređenom, Meternih je zapisao da se Njegoš „duhovno i fizički razvio“. Napisao je da Njegoš pokazuje „malo poštovanja za principe religije i monarhije, da ne vjeruje čvrsto u njih i da je pod uticajem liberalnih i revolucionarnih ideja“. Svoju poruku je završio napomenom da austrijski agenti moraju pažljivo da motre Njegoša u zemlji i u inostranstvu.[31] Car Nikolaj je 1837. dozvolio Njegošu da posjeti Sankt Peterburg, baš kada je teška glad pogodila Crnu Goru. Njegoš je odmah osjetio da će njegova posjeta ruskoj prijestonici biti drugačija od prve. Nije toplo dočekan kao 1833. i Rusi su iskoristili ovu priliku da ga kritikuju za njegovo „nekaluđersko“ ponašanje, naročito na to što je Njegoš uživao da bude u društvu žena.[32] Uprkos ovome, Rusija je uvećala svoje godišnje subvencije i obezbijedila pšenicu za stanovnike Crne Gore ugrožene glađu. Iako je crnogorska zavisnost od Rusije često donosila siromašnoj državici očajnički neophodna sredstva, ona je geopolitički bila katastrofalna za Crnogorce, jer su i Osmansko carstvo i Austrija vjerovali da će izlaz Crne Gore na Jadransko more de fakto predstavljati ruski proboj u Sredozemno more zbog prirode rusko-crnogorskih odnosa.[22] Pokušaji modernizacije Onovremena ilustracija Tabije, kamene kule blizu Cetinja gde su glave obezglavljenih turskih vojnika nabijane na koplje i javno izlagane. Njegoš je ostao u Sankt Peterbugu manje od mjesec dana. Iz grada ga je ispratio ruski potpukovnik Jakov Ozereckovski, koji se vratio na Cetinje sa crnogorskim izaslanstvom da lično u carevo ime nagleda razvitak Crne Gore.[33] Njegoševa posjeta Rusiji ga je ohrabrila na dalje pokušaje modernizacije. Brojnost perjanika i gvardijana je značajno uvećana, a Crnogorci uhvaćeni u borbama ili vođenju pljačkaških pohoda na turske pogranične gradove su oštrije kažnjavani.[34] Njegoš je osnovao dvije fabrike baruta u Rijeci Crnojevića i naredio da se sagrade brojni putevi i bunari.[28] Promovisao je pansrpski identitet među svojim narodom, ubijedivši Crnogorce da pokažu solidarnost sa Srbijom i prestanu da nose fes, koji su širom Balkana nosili i muslimani i nemuslimani. Razlog zašto je nošenje fesa dugo zadržano kao dio crnogorske narodne nošnje je bilo rasprostranjeno vjerovanje da je fes prvobitno srpska kapa koju su Turci kasnije prihvatili. Umjesto toga Njegoš je predložio da se usvoji tradicionalna okrugla kapa koja se često nosila u kotorskoj regiji. Takođe je ustanovio Obilića medalju, koja je postala najviše crnogorsko vojno odlikovanje sve do ujedinjenja Crne Gore sa Srbijom 1918.[35] U skladu sa svojim težnjama prema sekularizaciji, Njegoš je insistirao da mu se obraćaju kao gospodaru, a ne kao vladici.[36] Godine 1838, ugostio je saksonskog kralja Fridriha Augusta II, posvećenog prirodnjaka koji je došao u Crnu Goru da proučava raznovrsnu floru Crne Gore. Kralj je odsjeo u Cetinjskom manastiru, a Njegoš je bio prisiljen da ide iz sobe u sobu da bi mu udovoljio. Iziritiran ovim stanjem i nezadovoljan izvještajima njemačke štampe koja je opisivala Crnu Goru kao zaostalu, Njegoš je naredio izgradnju svetovnog zdanja koje će mu služiti i kao lična rezidencija i kao sjedište države. Ovo zdanje je projektovao Ozereckovski. Zdanje je bilo dugačko kameno zdanje sa dva sprata i 25 prostorija, izgrađeno iza ojačanog zida i okruženo odbrambenim kulama sa sve četiri strane. Nalazilo se odmah sjeveroistočno od Cetinjskog manastira, a sa istočne strane je bilo okrenuto prema Carigradu. Rezidencija je nazvana Biljarda, po glavnoj sobi na drugom spratu u kojoj se nalazio sto za bilijar koji je Njegoš prenio sa jadranske obale na leđima desetak jakih ljudi. Biljarda se nalazila u vidokrugu nedovršene kamene kule koja je trebalo da brani manastir od topovske vatre i čija je izgradnja počela pet godina ranije. Kada je Njegoš shvatio da je njen položaj nepodesan za jednu tvrđavu, naredio je da se prekine njena izgradnja i ona je pretvorena u kulu gde su glave obezglavljenih turskih vojnika nabijana na koplja i izlagana. Prethodno su turske glave nabijane izvan manastirskih zidina. Kula je nazvana Tabija, po turskoj citadeli u Mostaru koju je sagradi Ali-paša, gdje su u svakom trenutku stojale odsječene glave četvorice ili petorice Srba.[37] Zavjera za ubistvo Smail-age Čengića Doprinos Smail-age Čengića turskoj pobjedi na Grahovu je bila toliko velika, da mu je Porta podarila vlastiti čitluk koji se prostirao od Gacka do Kolašina i bio veći od cijele tadašnje Crne Gore. Dobitak posjeda je sa zebnjom primljen među okolnim turskim begovima, koji su se plašili da će njegov uspon ugroziti njihov uticaj na vlast. Srpski knez Miloš Obrenović je 1839. poslao pismo Ali-paši Rizvanbegoviću u kom ga je obavijestio da će Smail-aga praviti plan sa Portom da ga ukloni sa mjesta hercegovačkog vezira. Ali-paša je odmah pisao Njegošu, tražeći da organizuju Čengićevo ubistvo. Smatrao je da bi Njegoš, koji je smatrao Čengića lično odgovornim za masakr na Grahovu, žarko željeti priliku da osveti svoje rođake. Ali-paša je takođe smatrao da će, dopuštajući Crnogorcima da ubiju ambicioznog hercegovačkog bega, on otkloniti sumnju sa sebe, jer su Crnogorci imali više nego dovoljno razloga da ubiju Smail-agu Čengića. Njegoš je sredinom 1839. počeo prepisku sa Smail-agom. Njegova pisma su uvjerila Čengića da mu je oprošteno za ubistva, a trebalo je da ga uvjere i u njegovu bezbjednost.[38] Između 1836. i 1840. odnosi između Smail-age i hrišćanskih stanovnika njegovog posjeda su se pogoršali. Sin Smail-age, Rustem-beg, je bio alkoholičar i često je silovao žene iz plemena Drobnjaka i Pivljana dok se zaustavljao u njihovim selima da prikuplja porez. Bijesni, Drobnjaci su zatražili od Njegoša pomoć da ubiju Rustem-bega. Njegoš je smatrao da bi ubistvo Rustem-bega bilo rizično jer bi se razljutio Smail-agu, koji bi želio da se osveti Njegošu, kao i Drobnjacima i Pivljanima. Umjesto toga, ubijedio je plemena da ubiju samog Smail-agu, kao i njegove najbliže saradnike, poslije čega bi Rustem-beg bio nezaštićen i bespomoćan da osveti očevu smrt. Početkom septembra 1840. neki Drobnjaci su se pobunili i odbili su da plaćaju porez Smail-aginom sinu, i umjesto toga izazvali Smail-agu da dođe u njihova sela i sam prikupi porez. Smail-aga je organizovao zaprežnu kolonu do Drobnjaka i ulogorio se u Mljetičku, zaseoku iz kog se pružao pogled na Nikšić. Smail-aga i njegova pratnja su 23. septembra upali u zasjedu oko 300-400 Drobnjaka koje su predvodili Novica Cerović, Đoko Malović i Šujo Karadžić. Smail-aga je pokušao da pobjegne, ali je otkrio da je jedan špijun zavezao sve konje. Opkolili su ga u šatoru i ubili. Još oko 40 Turaka je ubijeno u zasjedi. Mrtvom Smail-agi je Mirko Aleksić sjekirom odsjekao glavu. Cerović je smjestio glavu u kožnu torbu i odnio ju je Njegošu na Cetinje. Njegoš je bio oduševljen ishodom zavjere i nagradio Cerovića zvanjem senatora.[38] Ubistvo Smail-age je pokrenulo niz okršaja u kojima su poginuli brojni Crnogorci i Turci. Vođen željom da prikrije svoju ulogu u ubistvu, Ali-paša se pretvarao da je bijesan i naredio je napad na Drobnjake. Više od 70 drobnjačkih ratnika je ubijeno, na desetine kuća je spaljeno, izvori su zatrovani, a nekoliko žena je silovano. U isto vrijeme, Ali-paša je želio da osigura svoj položaj uklanjajući bilo koji razlog za intervenciju Porte. Obratio se Njegošu i izrazio želju da vodi pregovore o miru. Njegoš je bio u dilemi: znao je da neuspjeh da se osvete Drobnjaci predstavljao rizik da se od njega udalji značajni dio njegovih zemljaka. U isto vrijeme, shvatio je da bi ti pregovori mogli da uvećaju teritoriju Crne Gore i donesu diplomatsko priznanje Austrije i Osmanskog carstva, koje je željelo mir i okončanje stalnih okršaja na crnogorsko-turskoj granici. Njegoš i Ali-paša su se 1842. sreli u Dubrovniku da pregovaraju o miru. Njih dvojica su potpisali mir u prisustvo austrijskih i ruskih predstavnika. Kada su dvojica vođa izašli iz palate u kojoj su vođeni pregovori, Ali-paša je izvadio torbu punu zlatnika i počeo da ih baca u vazduh. Okupljeni Crnogorci, među kojima i nekoliko crnogorskih glavara, su pojurili da skupe što je više moguće zlatnika. Ali-paša je time zapravo pokazao crnogorsko siromaštvo pred Austrijancima i Rusima i tako osramotio Njegoša.[39] Napad Osman-paše Skopljaka Ostrvo Vranjina Skadarski vezir Osman-paša Skopljak je bio izuzetan političar i vojskovođa. Uprkos svom srpskom porijeklu, mrzio je Crnu Goru, a naročito Njegoša. Osman-paša je bio zet Smail-age Čengića i krivio je Crnogorce za Čengićevu strašnu smrt. Takođe je želio da prati stope svog oca Sulejman-paše Skopljaka, koji je igrao značajnu ulogu u slamanju Prvog srpskog ustanka 1813. Osman-paša je 1843. napao južni dio Crne Gore i brzo zauzeo strateški važna ostrva Vranjinu i Lesendro u Skadarskom jezeru. Zauzimanje ovih ostrva je učinilo skoro nemogućim trgovinu Crnogoraca sa Podgoricom i Skadrom. Porta je osjetila mogućnost da umiri Crnu Goru, pa je ponudila Njegošu da ga prizna za svetovnog vladara Crne Gore, ako on prizna suverenitet Porte nad svojom zemljom. Njegoš je odbio i pokušao je da silom vrati ostrva. Crnogorci nisu imali artiljeriju vrijednu pomena, pa se svaki pokušaj zauzimanja ostrva završavao neuspjehom. Njegoš je pokušao da stekne stranu pomoć, naročito od Rusije ili Francuske. Na Njegoševo iznenađenje, Rusi nisu bili zainteresovani da se umješaju u spor. Francuzi, iako su podržavali Crnogorce, nisu intervenisali. Ujedinjeno Kraljevstvo, kao i uvijek prije izbora Vilijama Gledstona za premijera, stalo je na stranu Turaka. Kada je Njegoš pokušao da sagradi brodove da povrati ostrva, Austrijanci su intervenisali da spriječe njegovu namjeru, a kasnije su odbili da isporuče municiju potrebnu da bi se izvršio protivnapad.[40] Velika suša je pogodila Crnu Goru krajem 1846, a pratila ju je katastrofalna glad 1847. Osman-paša je iskoristio crnogorsku nevolju i obećao nekim crnogorskim glavarima velike količine pšenice ako se pobune protiv Petrovića. Njegoš je zatečen nespreman, pošto je veći dio kraja 1846. proveo u Beču gdje je nadgledao štampanje svoje poeme Gorski vijenac. Vođe pobune bili su Markiša Plamenac, kapetan perjanika u Crmnici i Todor Božović, senator iz plemena Pipera. Plamenac je ranije bio jedan od Njegoševih najbližih saradnika. Prema predanju, planirao je da postane pripadnik bratstva Petrovića oženivši kćerku Njegoševog brata Pera, tako uvećavajući svoju moć i ugled. Kada je Pero udao svoju kćer za Plamenčevog rođaka, sina sveštenika Jovana Plamenca, nekada odani kapetan je promjenio stranu i postao agent Osman-paše. Plamenac je 26. marta 1847. poveo grupu pobunjenika u napad na donju Crmincu zajedno za Turcima. Na Njegoševu sreću, neki članovi Plamenčevog plemena su ostali vjerni Petrovićima. Nakon dvije nedelje, vojska od oko 2000 Petrovića, Plamenaca i pripadnika katunskog plemena je istjerala Turke iz Crmnice. Plamenac je pobjegao iz Crne Gore i utočište potražio kod skadarskog vezira, ubijedivši ga da podigne tursko utvrđenje na ostrvu Grmožur da drži na oku Njegoševe snage. Njegoš je uzvratio sagradivši odbrambenu kulu koja je nadgledala Skadarsko jezero.[41] Pošto nije mogao vojnički da porazi Turke, Njegoš se usredsrijedio na uklanjanje onih koji su izdali njega i njegovo bratstvo. Nekoliko nedjelja po gušenju bune, obavijestio je Božovića da mu je oprostio i dao mu riječ da neće povrijediti ni njega ni dvojicu njegove braće ako se vrate na Cetinje. Dvije strane su se dogovorile da se sretnu u jednom selu izvan Cetinja. Umjesto da ode na susret sa Božovićima, Njegoš je poslao nekoliko pomoćnika da se u njegovo ime nađu sa Božovićima. Božovići su uhapšeni i strijeljani. Njihova tijela su javnom izložena kao upozorenje protiv neke buduće neposlušnosti. Početkom novembra, Plamenca je ubio neki Crnogorac na turskoj teritoriji. Turci su uhvatili ubicu i objesili ga u Skadru. Njegoš je tog Crnogorca posmrtno odlikovao medaljom Obilića. Osman-paša je ubrzo pokrenuo drugu bunu. Ona je takođe ugušena, a Njegoš je naredio da se svi pobunjenici strijeljaju.[42] Potom je poslao ubicu u Skadar u neuspješni pokušaj da se ubije Osman-paša, koji je takođe poslao nekoliko svojih ubica da ubiju Njegoša, koji je preživio nekoliko pokušaja trovanja i podmetanja eksploziva ispod svog štaba. Do 1848. pat-pozicija je dovela do popuštanja tenzija kako se stanje na južnoj granici Crne Gore stabilizovalo.[43] Posljednje godine i smrt Portret koji je uslikao Anastas Jovanović u Beču u ljeto 1851. je jedina poznata fotografija Njegoša. Do 1849. Njegoš je počeo neprekidno da kašlje i uskoro je ljekar iz Kotora otkrio da boluje od tuberkuloze. Do početka 1850. bilo je jasno da je njegovo stanje teško. Svjestan bolne činjenice da Crna Gora nije imala nijednog školovanog ljekara, u proljeće je otputovao u Kotor i sastavio svoj testament. Poslao ga je poštom vicekonzulu Gagiću u Dubrovnik, sa porukom da mu se dokument vrati neotvoren u slučaju da mu se vrati zdravlje. Zatim je krenuo u Veneciju i Padovu, gdje je najviše vremena proveo odmarajući i naočigled je uspio da zaustavi svoju bolest. Kašalj mu se vratio poslije osam dana. Napustio je Padovu i vratio se u Crnu Gore u nadi da će mu svjež planinski vazduh ublažiti simptome. Proveo je ljeto 1850. odmarajući se i pišući poeziju. Njegova bolest ga je spriječavala da leži, pa je morao biti držan u uspravnom položaju, čak i u snu. Do novembra 1850. kašalj se stišao i Njegoš je krenuo na još jedan put u Italiju. U Italiju je stigao u januaru 1851. u putovao je kroz Veneciju, Milano, Đenovu i Rim. Posjetio je ruševine Pompeja sa Ljubomirom Nenadovićem, a njih dvojica su putovali duž zapadne obale Italije, diskutujući o filozofiji i dnevnoj politici. Ovo putovanje je zabilježeno u knjizi Pisma iz Italije, koju je Nenadović objavio po Njegoševoj smrti.[44] Dok je bio u Italiji, Njegoš je bio uznemiren vijestima o planovima Omer-paše Latasa da napadne Crnu Goru. Planirao je još jednu posjetu Sankt Peterburgu da dobije rusku podršku, ali je car odbio da se sastane sa njim. Njegoš se uputio u Crnu Goru na ljeto, pošto je konsultovao ljekare u Beču. Dok je bio u Beču, sreo je fotografa Anastasa Jovanovića, koji ga je ubijedio da mu pozira u njegovom studiju. Jovanovićev kalotip je jedina poznata fotografija Njegoša. Jovanović je takođe fotografisao grupu perjanika koji su pratili Njegoša na njegovom putu po Italiji, kao i glavare Mirka Petrovića Njegoša i Petra Vukotića. Njegoš se vratio na Cetinje u avgustu 1851, a njegovo zdravlje se brzo pogoršavalo. Preminuo je 31. oktobra, okružen svojim najbližim saradnicima i samo dvije nedjelje prije svog 38. rođendana. Njegoš kao svetitelj Petar II Petrović Njegoš je na nivou Mitropolije Crnogorsko-primorske kanonizovan, i uveden u red svetitelja kao Sveti Mitropolit Petar Drugi Lovćenski Tajnovidac. Na nivou Mitropolije crnogorsko-primorske, 19. maj je ustanovljen kao datum praznovanja Svetog Mitropolita Petra Drugi Lovćenskog Tajnovidca kao svetitelja. Na svojoj prvoj ikoni, koja je 19. maja 2013. unijeta u Cetinjski manastir, Sveti Mitropolit Petar Drugi Lovćenski Tajnovidac je predstavljen u arhijerejskim odeždama. U desnoj ruci on drži lovćensku crkvu Svetog Petra Cetinjskog, a u lijevoj svitak sa stihovima iz „Luče mikrokozme“. Stihovi na prvoj ikoni Njegoša posvećeni su vaskrsnuću Hrista, a nalaze se na samom kraju „Luče“.[45] Prvi hram posvećen Svetom Mitropolitu Petru Lovćenskom Tajnovidcu, podignut je u Baru, u porti hrama Svetog Jovana Vladimira. Hram je identična kopija Njegoševe zavjetne crkve, koja se nalazila na Lovćenu, gdje su po sopstvenoj želji počivali svetiteljevi posmrtni ostaci. [46] Književni rad Gorski vijenac Srbski bukvar Njegoš se nije redovno školovao, niti je prošao kroz više škole. Kod bokeljskih kaluđera se učio samo osnovnoj pismenosti. Poslije mu je učitelj bio Sima Milutinović, koji takođe nije prošao kroz redovne škole. On je kod Njegoša razvio ljubav prema narodnoj poeziji, ukazivao mu na njene ljepote i podsticao ga na pisanje. On ga je vjerovatno upućivao u mitologiju i klasičnu starinu uopšte. Mitološki rječnik, naklonost prema arhaizmima i novim riječima, Njegoš je primio od Milutinovića. Na Njegoša je uticao i Lukijan Mušicki, koji je 1830-ih godina imao glas velikog pjesnika. Klasičnu grčku poeziju čitao je na ruskom a jedan dio „Ilijade“ je preveo sa ruskog na srpski jezik, u narodnom desetercu. Njegoš je bio pod uticajem antičkog klasicizma, posredno i više formalno, skoro isključivo u rječniku. Ukoliko je više pjevao i produbljavao svoju ličnost, utoliko se sve više oslobađao tog uticaja. Njegovo najbolje djelo, Gorski vijenac, uzvišenom dikcijom i oblikom podseća na grčku tragediju; pa ipak, djelo je u potpunosti samostalno i kao neposredan proizvod narodnog duha i jezika. Pored ruskog, Njegoš je poznavao i francuski i italijanski, i na tim jezicima čitao najveće pjesnike i mislioce. Njegoš je počeo da piše još kao dječak. To su bile kratke i beznačajne pjesme, sasvim u duhu narodne poezije, često ispjevane uz gusle. Sima Milutinović je u svoju zbirku narodnih pjesama unio pet za koje tvrdi da su Njegoševe. Kasnije, 1834. godine, objavio je dvije zbirčice pjesama, gdje ima i nekoliko pjesama u kojima se već nazire genijalni pjesnik Luče mikrokozme i Gorskog vijenca. Među pjesmama u kojima prevladava dubok i smio misaoni lirizam naročito se ističu: „Crnogorac k svemogućem Bogu“, „Vjerni sin noći pjeva pohvalu mislima“ i „Oda Suncu“. Ostale pjesme pjevaju savremena crnogorska junaštva i ispjevane su sasvim u duhu narodne pjesme. Njegoš je, u vrijeme neprekidnih bojeva s Turcima, zaneseno volio narodne pjesme, skupljao ih i sam stvarao nove. Pored pjesama u pomenutim zbirkama, štampao je kasnije i dva kraća spjeva u istom duhu i razmjeru: „Kula Đurišića“ i „Čardak Aleksića“. Godine 1854, objavljena je „Slobodijada“, epski spjev u deset pjevanja, u kome se slave crnogorske pobjede nad Turcima i Francuzima. Njegoš je htio da posveti svoju »Slobodijadu« prestolonasljedniku Aleksandru, ali to mu nije bilo dozvoljeno, pošto je ruska cenzura dala nepovoljan sud o vladičinom djelu.[47] Vuk Karadžić je smatrao da je i druge pjesme o novim bojevima crnogorskim ispjevao upravo Njegoš. On je radio i na prikupljanju narodnih pjesama i izdao ih u zbirci Ogledalo srpsko. Po savremenim listovima i časopisima izišao je znatan broj njegovih kraćih pjesama, prigodnog i moralnog karaktera, kao i veliki broj oda i poslanica. Njegoš je počeo skromno, podražavajući narodnu poeziju ili učenu i objektivnu savremenu liriku, kakvu je prije njega pisao Lukijan Mušicki i njegovi sljedbenici. Ali se on sve više razvijao, istina postupno, ali snažno i sigurno. Čitanjem i razmišljanjem, on je ulazio u sve teže moralne i filozofske probleme, sve dublje i potpunije uobličavao svoje umjetničko izražavanje i posljednjih sedam godina života stvorio tri svoja glavna djela: „Luča mikrokozma“, „Gorski vijenac“ i „Lažni car Šćepan Mali“. Njegova djela prevođena su na više jezika, uključujući i japanski („Gorski vijenac“, „Luča mikrokozma“).[48][49] „Gorski vijenac“ na francuski jezik prepjevala je Biljana Janevska, u desetercu.[50][51] Njegoševa kapela Detaljnije: Njegoševa zavetna crkva Knjaz Danilo je izvršio amanet, i prenio stričeve ostatke na Lovćen 1855. godine. Nevrijeme i gromovi su rastrošili kapelicu ali se knez Nikola poslije ratnih pobjeda sjetio da je 1879. godine pritvrdi i osigura gromobranima. Kad je Austrija u Prvom svjetskom ratu osvojila Crnu Goru, generalni guverner fon Veber naredio je da se Njegoševe kosti prenesu na Cetinje, što je i učinjeno 12. avgusta 1916. godine. Iskopavanje su vršili vojnici i mnoge kosti su, kako navodi Vladika Dožić, zbog nepažnje izgubljene. Jedan austrijski vojnik, Srbin, našao je 3 koščice nepokupljene, uzeo ih, sačuvao kroz rat i dostavio Cetinju.[52] Na dan 23. septembra 1925. godine, kralj Aleksandar Karađorđević je izvršio svečani prenos Njegoševih kostiju u kapelu i mramorni sarkofag, koji je naredio da se izgradi posebno za tu namjenu. Na mjestu stare kapele koja je srušena 1974. godine podignut je mauzolej. Njegošev mauzolej na Lovćenu Njegošev mauzolej na Lovćenu Detaljnije: Njegošev mauzolej Njegošev mauzolej nalazi se u Nacionalnom parku Lovćen, na Jezerskom vrhu (1.657 m), drugom po visini vrhu planine Lovćen. Podignut je po zamisli hrvatskog vajara Ivana Meštrovića. Od Cetinja do mauzoleja vodi asfaltni put u dužini od 21 km. Do mauzoleja vodi stepenište sa 461 stepenikom, koje prolazi kroz tunel probijen u masivu Lovćena.[53] Mauzolej je podignut na mjestu na kome se prethodno nalazila kapela – Njegoševa zavetna crkva, koju je oko 1845. godine za života podigao Njegoš u slavu Svetog Petra Cetinjskog, sa željom da u njoj bude sahranjen. Crkva je granatirana u oba svjetska rata. Srušena je 1974. godine, uprkos protivljenju Mitropolije i pravoslavnih vjernika i na njenom mjestu podignut je današnji mauzolej.[54] Sudbina Njegoševe zaostavštine Njegoševe stvari su propadale i gubile se nepovratno. Tome su doprinosile promjene vlasti, ratovi, širenje Cetinja, a ponajviše nemar i neshvatanje njihovog značaja. Njegoš je, međutim, čuvao svaki papirić i svaku sitnicu. Bez traga su nestali njegova odjeća, oružje, pera, diviti i čibuci. Knjige s njegovim primjedbama na marginama godinama su se vukle po cetinjskim školama i nestajale. Od sveg namještaja, od slika iz njegovih soba, od ličnih stvari — preživjela je jedna fotelja. Preživjelo je više njegovih portreta, i to izvan Crne Gore. Njegov bilijar je izgoreo u hotelu na Durmitoru, kad su partizani 1942. godine spalili Žabljak. Kule i ogradni zidovi Biljarde su porušeni, a ona prepravljena. Brijest kraj Biljarde je posječen da bi se napravilo mjesto spomeniku ubijenog kralja Aleksandra Karađorđevića. Njegoševe topove su odvukli austrijski okupatori u svoje livnice. Nestali su i njegovi rukopisi, čak i najvažniji: „Luča mikrokozma“ i „Lažni car Šćepan Mali“. Srpska akademija nauka i umjetnosti je novembra 2013. svečano obilježila dva vijeka od rođenja Njegoša.[55][56] Po njemu je nazvana OŠ „Petar Petrović Njegoš” Savski venac. Glavna djela Luča mikrokozma (1845) Gorski vijenac (1847) Lažni car Šćepan Mali (1851) Ogledalo srpsko Poeme Crnogorac k svemogućemu Bogu (1834) Oda na dan rođenja sverusijskog imperatora Nikolaja Prvoga (1834) Zarobljeni Crnogorac od vile (1834) Knezu Meternihu (1836. ili početak 1837. godine) Plač ili žalosni spomen na smrt mojega desetoljetnog sinovca Pavla Petrovića Njegoša, paža ego veličestva imperatora Nikolaja I-go (1844) Misao (1844) Posvećeno G. S. Milutinoviću (1845) Polazak Pompeja (1851) Zanimljivosti Beogradski dnevni list Politika od 18. septembra 1925. godine kompletan broj posvjetio je u sjećanje i slavu na Petra II Petrovića Njegoša. Na naslovnoj strani ovog lista, iznad napisa „POLITIKA“, iznad koga nikada i ništa nije pisalo, stoji: „Njegošev broj“, što je presedan u cijelokupnoj istoriji izlaženja ovog lista.[57][58] Pre Drugog svetskog rata, negde od 1934,[59] postojalo je Društvo za podizanje spomenika Njegošu.[60] Pre nego u zemlji, Njegoš je dobio bistu u Klivlendu, maja 1937, u Kulturalnom vrtu.[61] U Rusiji, gde je proveo godinu dana, najviše putujući i upoznajući njen crkveni život, dušu ruskog čoveka i njegove svetinje sveti Vladika Nikolaj Velimirović napisao je svoje prvo veće delo – studiju „Religija Njegoševa“. Galerija

Bogdan Čiplić NOVI BEČEJ, 1979 Akvarel 36 x 49 cm plus ram signiran i datiran dole desno Bogdan Čiplić, sin Žarka i Sare Čiplić, učitelji novobečejski, rođen je u Novom Bečeju 2. novembra 1910. a umro 23. juna 1989. godine u Beogradu. I danas stanbenu zgradu u Novom Bečeju, do pravoslavne crkve u ulici Lole Ribara, posle više od šezdeset godina od kako su se Čiplićevi iselili iz nje, Novobečejci nazivaju Čiplićeva škola. U toj kući se rodio Bogdan Čiplić. On je srednji od tri sina Sare i Žarka Čiplića. Završio je filozofski fakultet u Beogradu 1932. godine i jedno vreme bio je asistent pri etnološkoj katedri pomenutog fakulteta. Od 1935. do 1937. godine bio je profesor u srpskim odelenjima gimnazije i učiteljske škole u Temišvaru, a zatim, kratko vreme, profesor gimnazije u Velikoj Kikindi. Krajem 1937. godine postao je profesor gimnazije u Novom Sadu, gde je ostao sve do 1945. godine tj. do završetka drugog svetskog rata. Posle rata, 1945. godine, radi kao sekretar, a zatim kao dramaturg i direktor Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, da bi 1947. godine postao direktor tog pozorišta. Na dužnosti direktora Srpskog narodnog pozorišta ostao je do kraja 1949. godine. Tada napušta službu i postaje profesionalni književnik u Beogradu, gde od 1956. do 1964. godine radi kao lektor u „Večernjim novostima`. Zbog bolesti svoje majke, prema kojoj je bio izuzetno pažljiv i nježan sin, ponovo napušta službu. Još od svoje 12. godine počeo se baviti literalnim radom. Sa svojim pesmama se javlja kao gimnazijalac u raznim listovima od Novog Bečeja, Kumanova, Kruševca do Subotice. Prvu zbirku pesama, pod nazivom POLJANA, izdao je u Novom Bečeju 2. juna 1930. godine. Pored mnoštva članaka i recenzija objavio je preko pedeset knjiga od kojih, preko dvadeset knjiga pesama i 9 romana. Prikazivani su mu na radiju, televiziji i pozorištima 18 pozorišnih komada. Za roman „Naveliko i namalo` dobio je nagradu SR Srbije, na knjigu stihova „Slatko pravoslavlje` Zmajevu nagradu Matice srpske, za dramu „Surova apoteoza` nagradu SR Srbije. Knjige su mu objavljivane u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Vršcu, Kikindi i Novom Bečeju, a njegovi pozorišni komadi prikazivani su: u Beogradu, Sarajevu, Ljubljani, Novom Sadu, Subotici, Mariboru, Osijeku, Prištini, Vršcu, Titovom Užicu, Novom Bečeju, Kikindi i mnogim drugim mestima širom Vojvodine. Pošto je mene posebno interesovalo njegovo pozorišno stvaralaštvo, toj strani njegovog rada posvetio sam malo više pažnje. Radio je malte ne sve pozorišne poslove, izuzev što nije bio glumac. Osnovao je i uređivao časopis „Naša scena` u Novom Sadu. Kao upravnik Srpskog narodnog pozorišta organizovao je operu u Novom Sadu. Njegova želja, da se aktivno uključi u pozorišni život učinila je da se, odmah po dolasku u Novi Sad 1937. godine, za profesora gimnazije, ponudi novosadskom dnevnom listu „Dan` da besplatno vodi rubriku pozorišna kritika, što je uredništvo lista prihvatilo. Njegov dosledni stav u kritici nije doprineo samo da je pozorište u Novom Sadu u svoj repertoar sve više uključivalo komade koji su imali napredno umetničko obeležje, nego je i sebi stvorio izvesni autoritet kod napredne novosadske omladine, što je na drugoj strani stvaralo negodovanje reakcionarne publike. O njegovoj pozorišnoj kritici profesor Stojković, u svojoj knjizi „Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba` pohvalno se izražava, a njegove recenzije su iz tog vremena sadržavale tačna zapažanja o raznim elementima inscenacije sa lepim dramaturškim analizama i posebno ističe njegov korektan stil, kao i njegovo savremeno realističko shvatanje pozorišta. Bogdanovo prvo pozorišno delo-komedija „Neverstva` igrali su diletanti u Novom Bečeju u režiji njegovog mlađeg brata Miloja Čiplića. Krajem 1939. godine ponudio je Pozorištu u Novom Sadu svoju dramu „Uspomena na Sorento`. Stavljanjem na repertoar, februara 1940. godine, komad je izazvao veliko interesovanje ne samo u Novom Sadu, nego širom Vojvodine. Prvi čin je završen sa do tada neuobičajenim aplauzom, ali su se čuli i zvižduci nacionalističke omladine, koja se plašila uspeha ove drame. U drugom činu se za vreme predstave prolamao aplauz i postojao sve burniji kada je nailazio tekst kojem se moglo dati i političko značenje. To je bila prva i poslednja predstava ovog komada. Policija je zabranila njegovo dalje izvođenje. Posle rata, 1948. godine, napisao je novi komad pod nazivom „Nad popom popa`. Komad je desetak puta davan u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Treći njegov komad bila je komedija „Varalica u Bečeju`, koji je prikazivan u vreme proslave stogodišnjice Srpskog narodnog pozorišta. Sledeći njegov komad „Traktat o sluškinjama` prikazivalo je Srpsko narodno pozorište više od 50 puta. Srpsko narodno pozorište davalo je i njegov komad „Kaplar i car`. Svi njegovi pozorišni komadi su iz vojvođanskog života, a najčešće sa novobečejskim motivima. Bogdanova dramatizacija Sremčeve pripovetke „Pop Ćira i pop Spira`, koju je dramatizovao dok je bio upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, davana je osim u novosadskom pozorištu, sedam sezona uzastopce u Narodnom pozorištu u Beogradu. Posle tridesetak godina od prve novosadske premijere ponovo je došla na repertoar Srpskog narodnog pozorišta. Istakao sam, da nisam pozvan da dajem ocenu književnog dela Bogdana Čiplića, pri tome mislim na njegovo mesto među vojvođanskim i srpskim piscima uopšte, ali zato hoću da dam svoj sud, kad se radi o njemu kao stvaraocu Novobečejcu. Možda je i u ovom slučaju potrebno uzeti nekakvu ogradu, ali ja sam tu čak smeo da tvrdim, da Novi Bečej u svojoj pisanoj prošlosti pa do danas, nije imao većeg građanina nego što je to bio Bogdan Čiplić. Teško je, da ne kažem nemoguće je, meriti veličinu pojedinih ličnosti kada se radi o sveopštem ljudskom stvaralaštvu i podvizima. Kako uporediti, primera radi, Miloša Obilića i Branka Radičevića, te tako Bogdana Čiplića, sa podvigom Aleksandra Berića, ili Bogdana i Josifa Marinkovića, kad su u pitanju različiti vidovi stvaralaštva. Ali na spisateljskom i književnom stvaralaštvu mogu mirne duše tvrditi da nema ravna. No, i ovo ostavljam Bogdanovim biografima da daju pravu ocenu i to ne samo sa stanovišta novobečejskih, već mnogo šire vojvođanskih, srpskih, pa i jugoslovenskih. Ovo smatram utoliko važnijim, jer mislim da za života, nije imao ono mesto u društvu koje mu je, po njegovom stvaralaštvu, pripadalo. Tu posebno mislim na vojvođansko društvo. Bogdan je verovatno spadao u red plodnijih vojvođanskih pisaca druge polovine dvadesetog veka, ali takva priznanja nisu ni nagoveštavana iz Vojvodine, izuzev što je dobio Zmajevu nagradu Matice srpske za knjigu stihova „Slatko pravoslavlje`, dok je dobio dve nagrade SR Srbije. Niko se nije setio da bi možda zaslužio da bude predložen makar i za dopisnog člana Akademije nauka Vojvodine, ili bar neko priznanje za životno delo i sl. Čiplić nije pripadao klanovima, niti se pojavljivao u sekcijama, društvima i udruženjima književnika. Možda je to činio u mlađim godinama svoga stvaralaštva pa se razočarao, osećajući se pomalo odbačenim, ili blaže rečeno potiskivanim od onih koji su umeli da se uspešnije probijaju kroz život, koji su na vreme shvatili da u tadašnjem društvu - na žalost - nije rad merilo vrednosti čoveka, već da čak naglašeniji značaj imaju drugi kvaliteti. Potrebno je znati šarmirati sredinu, ne misaonim rečima, već više lepršavim šalama i dosetkama na račun, posebno onih odbačenih, ili za koje se računa da će ih politički „krem` uskoro odbaciti. Trebalo je znati dodvorivati se političkim velmožama i na taj način krčiti put i svom, možda čak vrlo skromnom, stvaralaštvu, koje će se putem moćnih medija predstaviti javnosti kao izuzetno dostignuće i na taj način obezbediti istaknuto mesto u krugovima koji odlučuju ne samo o sudbinu dela nego i samog stvaraoca. Bogdanu je to bilo tuđe. Iako svojim postupcima nije nikog ugrožavao, možda je čak u izvesnim slučajevima bio prema nekom i snishodljiv, on je verovatno svojim radom, spisateljskom produktivnošću zatvarao sebi vrata koja bi mu, bez ljudske surevnjivosti, morala biti širom otvorena. Nisam, nikad, razgovarao sa njim zbog čega je otišao iz Novog Sada, da li samo zbog preseljenja roditelja u Beograd, kao i zašto se u Beogradu ograničio na svoju skromnu garsonjeru i pisaću mašinu, a u želji za relaksacijom prihvatao se slikarske četkice, slikajući akvarele, a u poslednje vreme i flomasterom u boji. Slikao je brzo ne pridržavajući se nikakvih pravila pa čak ni onih osnovnih, da ne kažem neophodnih. Slikao je onako kako je osećao u tom trenutku i kako je u tom trenutku to video i doživeo. Znao je da za dan uradi tri, četiri slike. Iz takvog brzog rada dobar deo slika je bio skromnog dometa, ali je iz tog mnoštva proizlazilo po nekoliko izvrsnih slika. To nije samo moje mišljenje, već je takvu ocenu za pojedine njegove slike dao i Zoran Petrović, profesor, baš akvarela, na Likovnoj akademiji u Beogradu, inače Bogdanov prijatelj i poštovalac. Pisao je Bogdan mnogo, slikao brzo i mnogo i voleo je te svoje slike da istakne po svim zidovima sobe i da u njima uživa. Često je, svake dve nedelje, vadio iz ramova jedne i stavljao druge i time osvežavao sobu novim slikama, ili kako je - on to znao da kaže - da time menja ambijent svoga življenja. To je bio njegov svet. Uz dva, tri mlađa prijatelja, po pravilu su to bili njegovi đaci, još dok je bio profesor u novosadskoj gimnaziji, ili oni koji su od njega učili da slikaju pa su se zbližili i postali njegovi poštovaoci, ali i njegovi bliski drugovi i prijatelji. Nije on želeo takvu odvojenost od društva već je njegova priroda bila takva - kako je meni u šali jednom rekao: - Ja sam vuk samotnjak - na prvom mestu radna, te je svaki izlazak u društvo, po kafanama, smatrao uludo izgubljenim vremenom. Mnogi književnici kao i umetnici su uglavnom provodili vreme po kafanama i u boemstvu se zbližavali sa mnogima, koji će im, ne samo praviti društvo u tim danima nerada, nego koji će im i sutra praviti reklamu za njihova dela. On to nije činio. Još u mladosti je bio povučen i pomalo izdvojen iz društva, iako je bio dobar kozer, otvoren kao čovek i iznad ostalog i muzički obrazovan, te bi kao takav u svakom kafanskom društvu mogao zauzeti dostojno mesto. Ali, nedostajalo je samo još ono malo, i to najglavnije - želja za takvim načinom života. Baš onako, kako se to u šali upotrebljava ta uzrečica „ali` - što devojci sreću kvari. Tako je „ali` bilo usmeravajuće za život Bogdana Ciplića. Znao sam ga još kao mladog čoveka, dok sam bio dečak (on je stariji od mene sedam godina), kao uvek ozbiljnog i povučenog. Znao sam ga i kao mladog profesora novosadske gimnazije, ali je sve to bilo poznanstvo iz daleka. Postali smo bliži - prisniji kad sam počeo da pišem o Novom Bečeju, negde krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka. Želja mi je bila, da on da sud o mom rukopisu u kome opisujem Novi Bečej i život u njemu tridesetih godina ovog veka. Svesrdno je prihvatio moju molbu, napomenuvši pri tome, da se ne plašim da će moje ideje iskoristiti za svoja pisanja. Dao je pozitivnu ocenu o koncepciji moga dela, a posebno se laskavo izrazio za prve pročitane stranice što se stila i pravopisa tiče. Iznenađen - kaže on - Uzviknuo sam pa ovaj lepše piše od Veljka Petrovića! - To njegovo raspoloženje je ubrzo splasnulo, jer je u daljem delu moga rukopisa osetio - kako je on to nazvao - kancelarijski stil. Baš ova primedba naterala me je, da se potrudim, da u novoj verziji svog rukopisa koliko toliko održim onaj stil iz prvih stranica i da uklonim „kancelarijski stil` i činovničku naraciju. Koliko sam u tome uspeo pružio sam prilike mojim sugrađanima da se i sami uvere u mojoj knjizi: „Čari prošlih dana`, u kojoj opisujem Novi Bečej i život u njemu od 1929-1935. godine. Ako sam u tome uspeo, onda tu ima zasluge i Bodina kritika. Od tih dana datira naše prijateljstvo. Često sam bio Bogdanov gost, jer je voleo da sluša priče o Novom Bečeju, koje su ga - kako on kaže - prosto odmarale. Mnogo sam lepih podataka o Novom Bečeju i Novobečejcima doznao od njega. Imao je izuzetnu memoriju, a poznavao je onaj sloj novobečejskog društva koji meni nije bio dostupan. Mnoge moje inicijative javljale su se posle razgovora sa njim i saznanja koja sam od njega čuo. Tu mislim na podatke potrebne za moju knjigu „Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju`. Mogao bih o tome pisati vrlo mnogo i nadugačko, ali to ne bi sve bilo od interesa za Bogdanovu biografiju, pa ću se zato zadržati na onom što smatram da je za nju bitno. Posebno što mislim, da osim mene i njegovog poštovaoca, inače njegovog učenika još iz novosadske gimnazije dr Živojina Živojinovića, sada profesora na novosadskom Filozofskom fakultetu, mnoge značajne momente, niko ne zna, a mogu biti od interesa za upoznavanje ličnosti i načina života Bogdana Ciplića u njegovom poslednjem životnom dobu. Pre nego što pređem na opisivanje tih razgovora i događaja, istaćiću da sam se i dopisivao sa njim, kad je bio odsutan iz Beograda u raznim mestima na Jadranu. Želeo je da mu pišem, a svoje odgovore je pisao na razglednicama, na kojima je maksimalno koristio, onaj njihov inače ograničen, prostor za pisanje. Strahovao sam, moram priznati, da mu odgovorim na njegovu prvu kartu-razglednicu. Bojao sam se njegove ocene moga stila i poznavanja pravopisa, jer mi je jednom prilikom pričao o svojoj „profesionalnoj deformaciji` - da ne može da sedne za kafanski sto, a da pre porudžbine ne izvrši jezičku ispravku jelovnika-cenovnika. Bio sam međutim, posebno polaskan, kada mi je na moje prvo pismo upućeno na njegovu adresu u Dubrovniku, početkom septembra 1982. godine, odgovorio razglednicom od 8. septembra (uzgred rečeno na moj rođendan) u kojoj između ostalog stoji: „Primio sam tvoje pismo puno tvojih lepih misli i zamisli, pisane ne samo divnim rukopisom nego i književnim jezikom i čvrstim pravopisom - što me sve zajedno veseli...` Možda mi je baš ova njegova ocena dala podstreka da pišem o Novom Bečeju - da proširim moja sećanja na period 1929-1935., da pokušam da istražim podatke i napišem knjigu o nastanku srpskog pozorišta, a zatim istoriju Novog Bečeja i Vranjeva i drugo. Moram, međutim, priznati, da me je - pri čitanju prvih pedesetak stranica moga rukopisa knjige „Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju` - prosto izmasakrirao. Sve je prilagođavao svom stilu, koji, iskrenosti radi moram reći, meni nikad nije bio prihvatljiv, bez obzira na svu njegovu jednostavnost i nastojanje da to bude nekakav narodni - banatski jezik. Išao je čak toliko daleko u ispravkama moga rukopisa, da se prosto izgubio pa je podvrgao ispravkama i sve citate, iako su ovi bili vidljivo obeleženi. To je bilo trenutno raspoloženje, jer je kasnije sva moja pisanja - moje prve dve knjige - mnogim lepim rečima, naročito što se stila i jezika tiče, prosto veličao. Da to nije bilo svojstveno samo Bogdanu, izneću i njegovo čuđenje kad mu je Zoran Petrović, profesor na Likovnoj akademiji u Beogradu - katedra za akvarele, najveći broj njegovih slika visoko ocenio, a među njima su bile i one koje je jednom, ranijom prilikom, odbacio kao bezvredne - rečima - „Ovo ništa ne vredi`. Ovim sam želeo da opravdam Bogdanov postupak prema mom rukopisu i da istaknem da svi imamo određene trenutke, kad smo spremni da budemo prestrogi prema sebi, pa naravno i prema drugima, ali kad se toga oslobodimo onda opet plivamo normalno realističkim sferama. Mnogima je Bogdan, znam iz njegovih priča, pomogao. Čitave romane, pisane nevičnim jezikom, učinio je pismenim i pogodnim za publikovanje. U jednom slučaju je, čak za dva romana istoj osobi bio više nego koautor, naravno, bez želje da sebe bilo na koji način i po tom osnovu istakne. To je bio razgovor o hrabrosti pojedinaca da pišu i onako usput on je izneo nekoliko svojih doživljaja, a naročito je imao mnogo slučajeva kada se radilo o poeziji. On, to nije govorio sa podcenjivanjem a još manje o nekom prezrenju, već naprotiv kao nešto pohvalno što ljudi žele da sebe iskažu, i da im u tome treba pomoći. Takav je bio i u slikarstvu. Imao je dva, tri svoja učenika -tako ih je on meni predstavio - i kad je hteo da mi objasni ko je kod njega dolazio, on je onda naglašavao - onaj moj učenik iz slikarstva. Bio je vrlo plodan kao pisac, iako je svaki svoj rad mnogo puta menjao i korigovao. Rekao mi je da je mnoge svoje radove - rukopise knjiga - obično po jedanaest do dvanaest puta prekucavao zbog raznih izmena i ispravki. Jednom mi je čak naglasio, da mu je žao što je neki rukopis predao u štampu bez dvanaest korekcija, jer su navodno svi ti radovi tako objavljeni, slabiji od onih koje je dvanaest puta prekucavao. To govori da njegova plodnost nije bila rezultat želje da se samo posao obavi i što više napiše, već upornog i marljivog rada. On jednostavno nije mogao da sedi da ne stvara. Marljivost je nasledio od svojih roditelja. Otac Bogdanov, Žarko, bio je izuzetno vredan i produktivan čovek, na svakom poslu kojeg se prihvatio. Njegov otac jednostavno nije mogao prihvatiti život bez rada i - kako mi je ispričao Bogdan - kada mu je saopšteno, a to je bilo u njegovoj sedamdesetoj godini života, da je penzionisan, on je tog dana i umro. Majka Sara, ne samo kao učiteljica, već i kao domaćica bila je izuzetno vredna žena. To sam imao prilike da slušam od moje sestre, koja je inače bila njena učenica u osnovnoj školi, kako je njihova kuća bila uredna i sve što je spremano za zimnicu, to je bilo prvoklasno i u tom pogledu je mnogima bila uzor. Roditelji, za razliku od Bogdana, bili su društveni i imali su puno obaveza prema prijateljima, što Bogdanu nije bila smetnja, već je možda zahvaljujući i tome, što nije imao takvih obaveza, mogao biti još produktivniji od roditelja. Nije njegova plodnost dovoljno prikazana u objavljenim knjigama i člancima. Možda je još isto toliko, ako ne i više, ostalo po fijokama raznih urednika, redakcionih odbora i izdavačkih saveta. Uostalom citiraću Bogdanove reči napisane o tome u knjizi „Tragom mezimčeta srpskog` na str. 165 gde piše: „Nevolja je za mene bila u tome što je broj mojih komada koji su odigrani u Srpskom narodnom pozorištu posle oslobođenja, bio u ogromnoj nesrazmeri prema mojoj ličnoj „produkciji` pozorišnih komada, koju sam, mislim u celini, dosad, podneo kao predlog Srpskom narodnom pozorištu da ih igra. Naravno da ih nije moglo odigrati sve i da su bili svi odlični - ima dosta, i sve ih je više, pisaca koji pišući pozorišne komade reflektiraju na pozornicu Srpskog narodnog pozorišta! Neki su se i pojavili na njoj sa svojim tekstovima, ali u porazno malom broju posebno ih računajući - na broj - prema mojim odigranim a pogotovu neodigranim! Ali to je moja privatna, lična „tragedija` kao pozorišnog pisca...` Imao je Bogdan dosta protivnika, naročito u krugovima koji su odlučivali o izdavanju ili ocenjivanju njegovih knjiga i rukopisa. Obično se kaže da protivnike imaju agresivni i nametljivi ljudi, što se za Bogdana ne može reći. Svojim radom i ponašanjem nije nikoga ugrožavao, ali njegovo samovanje je verovatno pogrešno tumačeno: bilo kao otpor i nezadovoljstvo prema uticajnim i odlučujućim ekipama, da ne kažem klanovima, ili jednostavno njegovo često pojavljivanje u člancima i mnogobrojnim rukopisima knjiga za štampu shvaćano je kao nametljivost. On jednostavno nije razmišljao o tome šta će drugi da misle o njegovom ponašanju i određenom postupku, već se trudio da ovekoveči neki događaj, pojedinca ili običaje i to onako kako ih je on doživeo ili sagledao. Takav je bio i u slikarstvu. On je takav bio i tu mu se ne bi imalo što zameriti, već bi ga pre trebalo sažaljevati što nije bio lukaviji i prepredeniji - što mi često nazivamo - mudrijim, i da se prilagođavao situaciji. Na taj način bio bi prihvaćen i on i njegova dela od onih koji su davali sud u ime javnog mnenja, ili stručnu književnu kritiku za popularizaciju odnosnog dela. On to jednostavno nije umeo, pa i kada je možda i pokušao, učinio je na pogrešan način, što mu se takođe uzimalo za greh - kao razmetljivost. Tako je jedna istaknuta ličnost novosadskog pozorišnog života u mom prisustvu i još dvojice Novobečejaca i dva službenika Srpskog narodnog pozorišta - u nevezanom razgovoru sa nipodaštavanjem govorio o Čiplićevom slikarstvu i sa potcenjivanjem ocenio njegov humani i prijateljski postupak da svojim drugovima i prijateljima pokloni svoje slike (akvarela). On je u tome video Čiplićevu razmetljivost sa bezvrednim slikama, i da je tako i njemu poklonio dva akvarela, obrativši se prisutnim službenicima Srpskog narodnog pozorišta rečima - Da li i neko od vas nije dobio na poklon od Čiplića njegove slike? - Naravno, da se na ovako izazovne reci, bivšeg glavnog čoveka Srpskog narodnog pozorišta jedan od prisutnih službenika oglasio da je i on dobio. Tako su se ti, članovi odlučujućih tela za ocenjivarije radova velikih stvaralaca odnosili prema njemu. Pri tome, moram napomenuti da, mnogi od njih, nisu ni slovca napisali i objavili, ali su zato vrlo spretni kozeri i šarmeri i zahvaljujući tim kvalitetima bili su u centru svih zbivanja i pozvani da daju sud o onom o čemu i o kome ne mogu da sude. Zahvaljujući takvima, pretpostavljam, Bogdan je morao da ode iz Novog Sada, ali kako su čitav njegov rad i njegova duša bili vezani za Vojvodinu, oni su bili u situaciji da ga uvek drže po strani i tek da tu i tamo daju propusnicu i za dela Bogdana Čiplića. On, srcem i dušom vezan za Vojvodinu, a oni koji su se dodvorili političarima i od njih ovlašćeni i promovisani da utiču na kulturni razvoj Vojvodine, su to prihvatili kao nametljivost. Da budem iskren, iznenadio sam se, kada sam u rukopisnom odeljenju Matice srpske pronašao njegova pisma iz perioda 1935-1936. godine upućena Vasi Stajiću, kao predsedniku Matice srpske, u kojima vrlo ošto protestvuje protiv postupaka književnog odbora Matice, prema mladim naprednim piscima Vojvodine. Pisma su pisana takvim tonom, da za mene predstavljaju pravo iznenađenje za takvu Bogdanovu hrabrost i odvažnost. Znači, Bogdan je još tada shvatio da je prisutna surevnjivost, a još više klanovska pristrasnost, protiv kojih se teško može boriti samo sopstvenim radom i delima. On je to shvatao, ali je bio nemoćan da se protiv toga izbori, a isto tako i nedovoljno jak da, u sebi prelomi, iskreno i opterećujuće shvatanje pojma poštenja. Bogdan je bio dobroćudan, možda to nije pravi izraz za njegovu osnovnu karakternu crtu, ali ne bi ni odgovaralo da je bio kukavica. On je uistini bio ličnost koja se dobrim delom formirala uz brižnu majku, kojoj je bio vrlo privržen, pa iako je ona imala tri sina, on je bio njeno mezimče. Usput da napomenem, on joj je tu njenu ljubav iskreno uzvratio i ona je bila sve do smrti okružena svom pažnjom i - kako mi je rekao - umrla je na njegovim rukama. Ta prevelika ljubav majke, i njena neprekidna briga za njegovo zdravlje i život, uneli su u njegov karakter dozu straha u inače odvažnu Bogdanovu prirodu. Dokaz da se radilo o velikoj odvažnosti je i njegovo napuštanje državne službe, bilo kao profesora gimnazije ili funkcionera u Srpskom narodnom pozorištu i drugim ustanovama u kojima je radio, i opredeliti se za život od samostalnog rada na području publicistike i književnosti, bila je velika smelost, više od obične odvažnosti. Izdavao je svoj list i na razne druge načine se dovijao da bude samostalan i nezavisan od bilo kakvih klanova i pojedinaca. To je bio život sa neprekidnom borbom za opstanak, ne samo za goli život, već za život na određenom dostojanstvenom nivou. Da u takvim uslovima, kakvi su tada vladali u našoj zemlji, nađe odgovarajuće izdavače za svoje mnogobrojne knjige, mogao je samo izuzetno uporan i odvažan čovek. To nije bilo jednostavno, jer je prema njegovim rečima samo u fijokama odgovornih u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu ostalo znatno više od onog što su prihvatili za štampu i prikazivanje na sceni. Izdržao je on takav život do kraja, a to je dokaz da se u osnovi radilo, iznad svega, o ponosnom, vrednom i hrabrom čoveku. Toga možda ni sam nije bio svestan, ali je on stvarno bio izuzetno smeo čovek. Bio je poseban i u tome što se prihvatao pisanja i onog gde nije bio potpuno u kursu događaja. Ali on je to svojom marljivošću i upornošću naknadnim upoznavanjem preodolevao i tako sebe osposobio da o odnosnom problemu toliko ovlada, da mu se ni od onih najupoznatijih sa odnosnim problemom nije nikad zamerilo, niti se imalo šta ozbiljnije zameriti. Bivalo je praznina i propusta, ali su oni uvek bili na margini osnovnog sadržaja dela, i kritika se u tom pogledu, kada je bila negativna, zadržavala u osnovi uvek na marginalnim delovima njegovih knjiga ili članaka. Verovatno je to svojstveno svakom čoveku, da je sazdan od mnoštva suprotnosti, pa se one izražavaju i u karakteru, ali o tome nikada do sada nisam razmišljao, dok nisam došao u situaciju da analiziram - ako to nije pretenciozno rečeno - izvesne postupke Bogdana Čiplića. On je pod uticajem roditelja, posebno majke, ostao za vreme drugog svetskog rata uz njih u Novom Sadu i to na položaju ne samo profesora, već pomoćnika direktora Gimnazije. Znajući, koliko je bio pod uticajem svog mlađeg brata Miloja, verujem da je on taj zahtev roditelja primio kao žrtvu koju podnosi u interesu Mame i Tate, umesto da se ponaša onako kako mu savest nalaže. On je, taj svoj nespokoj, ispoljio preda mnom još novembra 1944. godine, nekoliko dana posle oslobođenja Novog Sada. To je bio naš prvi susret posle rata u Novom Sadu. Kada sam ga zapitao šta je sa Miletom (Milojem) njegove reci su bile: - On je streljan u Beogradu, a ja sam eto, kao manje potreban ovom društvu, ostao živ. - To su bile reči izgovorene sa prilično patetike, jer se pomalo osećao postiđenim što i on nije pošao bratovljevim putem. Ovo je naravno moj sud, donet u momentu razmišljanja o tom razgovoru, pri pisanju ovih redova. Koliko je bio častan, odvažan, human i hrabar u odsudnim momentima ilustrovao je, prilikom Bogdanove sahrane u svom govoru Ivan Ivanji. On je između ostalog izneo, kako je kao Jevrejin uspeo da pobegne iz Banata, gde su Folksdojčeri, među prvima, sproveli genocid nad Jevrejima, u Bačku i bez ikakvih dokumenata stigao u Novi Sad. U želji da nastavi školovanje, obratio se Bogdanu Čipliću kao pomoćniku direktora novosadske gimnazije. Iskreno mu ispričao da je Jevrejin, izbeglica iz Zrenjanina, i da nema nikakvih dokaza da je završio drugi, ili treći razred gimnazije, a da ga je ustvari završio i da želi da se upiše u sledeći razred. Bogdan ga je saslušao i rekao mu da dođe sutra u školu i on će ga rasporediti u odgovarajući razred. To je Bogdan i učinio i Ivanji je nastavio sa školovanjem. Pa zar treba boljeg dokaza Bogdanove humanosti. U ovom slučaju nije bila dovoljna samo humanost, već je trebalo imati i mnogo hrabrosti, posebno, imajući u vidu njegov položaj u školi, da on to prihvati kao nešto najnormalnije i bez kolebanja. To nije bio tren, zbog koga se kasnije pokajao. Ivanji je završio školu zahvaljujući Bogdanu, koji se izložio velikom riziku, ali dobročinstva često ne pitaju za žrtve, a Bogdan je baš u tom duhu i postupio. Možda sam smeo u svojim ocenama ličnosti Bogdana Čiplića, jer su one date na osnovu nekoliko epizodnih činjenica iz njegovog bogatog života i plodnog stvaralaštva, ali to svesno činim jer mi je želja da sve ovo posluži kao skroman prilog za davanje pune i meritorne ocene o .njemu kao čoveku i stvaraocu. Kao poseban deo u ovom prilogu želim da iznesem Bogdanove želje i kolebanja oko svoje ostavštine. Negde u jesen 1981. godine, da li slučajno, ili je Bogdan tako „namontirao` našli smo se u njegovom stanu u Takovskoj ulici br. 33, drugi ulaz na prvom spratu, u 17 časova dr Živojin Živojinović, profesor na fakultetu u Novom Sadu i ja. Dr Živojinović je inače Bogdanov učenik još iz novosadske gimnazije i do Bogdanove smrti ostao je njegov poštovalac. I Bogdan je njega izuzetno cenio kao pametnog i poštenog čoveka, što možda lepo ilustruje i portret dr Živojinovića izrađen u akvarelu i koji po mom mišljenju spada u najuspelije Bogdanove, ne samo portrete, već i slike. Portret je skoro u prirodnoj veličini do pojasa. Bogdan nas je tom prilikom upoznao kako on- smrt smatra prirodnim procesom, pa prema tome i svoju. Prirodno je – kako je to imala običaj da kaže njegova mama Sara - veli Bogdan, - da stariji umiru pre mladih, a s obzirom da je on rođen 1910. godine normalno je da očekuje svoju smrt ranije nego mi mlađi. Kako nas izuzetno ceni, a poslednjih godina je opsednut onim šta će biti sa zaostavštinom posle njegove smrti, nije nalazio drugog rešenja, nego da nas dvojicu imenuje za izvršioce njegovog testamenta. Mi, pomalo iznenađeni, ali priznajem i polaskani na ukazanom poverenju, a uviđajući da je to njegovo opterećenje, bez prigovora i bilo kakvog otpora prihvatili smo njegov predlog. Napomenuo je, da on ima nekakve daljne rođake, po liniji svoje majke, u Uljmi, ali kako se oni, sve do smrti njegove Mame, nisu nikada interesovali za nju, to je i on ostao takav prema njima. Evo u glavnim crtama sadržina tog njegovog usmenog testamenta a drugog sve do pred samu smrt nije imao: Što se sahrane tiče, želi da bude sahranjen bez ikakvog ceremonijala i da se dan sahrane ne objavljuje. Da bude spaljen u prisustvu samo nas dvojice (Živojinovića i mene) i da se pepeo razaspe, bez čuvanja u kolumbariju. Tek posle sahrane može da se objavi njegova smrt. Da svu svoju skromnu imovinu ostavlja Osmogodišnjoj školi „Miloje Čiplić` u Novom Bečeju. Kada smo sve to saslušali i prihvatili, naglašavajući da smrt ne zna uvek za red, pa se može destiti da i neko od nas dvojice pre umre od njega, on je opet ponovio reči svoje majke -prirodno je da stariji umiru pre mlađih, sav razdragan kaže: - E sad mi je laknulo, kad znam da sam taj problem skinuo s vrata. Te jeseni je bio u Dubrovniku, odakle mi se javio sa 3-4 razglednice, a po povratku ispričao mi je da je bio sa jednim pravnikom, koji mu je rekao da smo nas dvojica poznanici iz Komore (dr Simić), sa kojim se konsultovao u vezi sa testamentom. Dr Simić mu je rekao da ne mora da pravi testament u pismenoj formi, ali je to ipak poželjno, i da će nas pozvati da to ozvaničimo i u sudu. Nisam nikakav komentar dao na to, već pristanak da ću se odazvati kad god on to poželi. Godine su prolazile, a on nije nikad više pominjao testament. Nikad se nisam, posle toga ni video ni čuo sa dr Živojinovićem, izuzev što me je preko Bogdana pozdravljao. Istog dana, kada je Bogdan umro, uveče me je telefonom pozvao dr Živojinović recima, da smo nas dvojica zaduženi da se brinemo o sahrani i izvršenju Bogdanovog testamenta. Kada sam mu saopštio da je Bogdan svu svoju imovinu zaveštao Matici srpskoj i da se ona obavezala da izvrši sahranu, te da mi, u tom pogledu, nemamo nikakve obaveze, on je bio prilično iznenađen, što znači da Bogdan, o promeni svoje odluke, nije ni sa njim razgovarao. Početkom 1989. godine, ili možda još krajem 1988. javio mi se telefonom da je bolestan, da je dobio trovanje hranom i čim se malo oporavi želeo bi da dođe do mene, da vidi moje slike, kao i da se malo osveži pričajući o Novom Bečeju. Rekao mi je da je pre bolesti bio u Novom Sadu i da je u Rukopisnom odeljenju Matice srpske uglavnom provodio dane. Da je za to vreme napisao tri knjige, a da je po povratku u Beograd pristupio pisanju knjige pod naslovom ,,O novobečejskoj književnoj školi` polazeći od svog oca Žarka i završavajući je sa Lazom Mečkićem. Posle nekoliko meseci, negde aprila, nazvao me je telefonom i ispričao mi, kako se trovanje hranom komplikovalo i da je zbog toga bio tri meseca u bolnici, zato mi se nije javljao, ali da sad želi da se vidimo. Rekao mi je kako je nesrećan zbog svog članka u novosadskom Dnevniku o „Golubnjači` i da se plaši da ga se svi u Vojvodini, s obzirom na nastale promene u političkim vrhovima, odriču, pa misli da ni Novobečejci, zbog toga, ne smeju da mu se jave. Kad sam mu rekao da to nema veze sa odnosom Novobečejaca, već da je on tamo uvek dobro došao i rado viđen kao vrli građanin, on je poželeo da dođe u Novi Bečej. Čak se bio i dogovorio sa Levaijem, da će biti smešten u hotelu „Tiski cvet` o trošku novobečejske Zajednice za kulturu. Na žalost - kroz nekoliko dana mi je saopštio da je dobio žuticu i da je njegova lekarka, kod koje je na odelenju ležao, posle trovanja hranom, dr Lesić naredila da odmah dođe na lečenje, u kom cilju je obezbeđena, za njega, jedna posebna soba u bolnici. Ona je znala da je on težak bolesnik i da je to poslednji stadij koji se manifestuje u vidu žutice. Pričao mi je telefonom kako je ona prema njemu bila posebno pažljiva, i da su se svi, na njenom odelenju, prema njemu odnosili sa posebnom pažnjom. Nisam mu obećao da ću ga posetiti, iako sam tu odluku doneo odmah, još dok smo razgovarali preko telefona. Posetio sam ga 8. juna 1989. po podne. Na infektivnoj klinici imao je posebnu sobicu (br. 3) i kada sam se u hodniku bolnice obratio dvema sestrama, koje su tu stajale, da bih želeo do Bogdana Čiplića, jedna od njih je odmah odgovorila: - Do našeg čika Bogdana, izvolte ja ću vas odvesti. Bilo je dva sata po podne. On je ležao na leđima gledajući u tavanicu. Kada sam se javio iznenadio se, ali me nije prepoznao. Tek kad sam rekao da sam Laza Mečkić, on se kao nikada do tada obradovao i kaže mi: - Nešto sam se zamislio, a i svetlo mi nezgodno pada pa te nisam prepoznao. Razgovarali smo o njegovoj bolesti i prešli na moje knjige, posebno na istoriju Novog Bečeja i Vranjeva. Pročitao sam mu šta sam napisao o njegovom tati. On je plačući rekao: - Dobri moj otac, kako si lepo napisao, baš ti hvala. Zamolio me je da telefoniram sekretaru Matice srpske u Novom Sadu dr Dušanu Popovu, da dođe da sačini testament, jer svu svoju imovinu ostavlja Matici. Zapitao sam ga šta ostavlja Matici? Odgovorio je: knjige, rukopise, imao je tri knjige u rukopisu - kako mi je rekao pre odlaska u bolnicu - koje je napisao u poslednje vreme dok je bio u Novom Sadu. Rekao je, verovatno da bi se opravdao zbog promenjene odluke - Ja sam dugogodišnji član Matice, a sad sam postao i počasni član i smatram da će se ti moji rukopisi tamo najbolje čuvati i biće dostupni drugima. Posle toga mi je ispričao da Ervin Mareš, penzioner iz Vršca, Trg Lenjina br. 6 tel. 814-641, navraća kod njega, jer je uzeo obavezu da sačini bibliografiju Bogdanovih izdatih knjiga. Posetiocima bolesnika bilo je dozvoljeno do 15 časova i kada sam hteo da pođem, da me bolničko osoblje ne bi na to upozorilo, on me je zadržavao da ostanem duže, jer da me zbog toga, što su kod njega retke posete, neće opominjati na vreme odlaska. Napomenuo je nekoliko puta da voli što sam došao da ga posetim, jer se nije nadao da ću doći. Saopštio sam Novobečejcima: Bati Kiseličkom, Radi Popovu, Zaretu Maljugiću i dr. o Bogdanovom teškom zdravstvenom stanju, kao i sadržinu moga razgovora sa njim u vezi zaostavštine, a pri tome naglasio da su u pitanju dani života. Po povratku iz Novog Bečeja, javio sam se sekretaru Matice dr Dušku Popovu i saopštio mu želju Bodganovu, upozorivši ga na hitnost, jer su u pitanju dani, do kada je to moguće učiniti. Kroz dan dva dr Popov, mi je javio da su obavili tu proceduru i da je u pitanju skromna imovina od 10.000 nemačkih maraka i devedeset dinara (ondašnjih - starih devedeset miliona). Možda je to, novčano gledano, skromna svota, ali je to ostavština jednog velikog čoveka, te ona kao takva, više znači nego prosta novcem izražena vrednost. Za Bogdanovu smrt saznao sam u petak 23. juna 1989. popodne - neposredno posle smrti. Istog dana uveče mi se javio dr Živojinović, računajući na našu ranije preuzetu obavezu u vezi sa testamentom. Nije mogao da shvati Bogdanov postupak, jer mu to nije nikad ni pomenuo. Na dan Bogdanove smrti uveče, oko 21 sat, razgovarao sam sa doktorkom Lesić, na čijem odelenju je ležao Bogdan, ali je umro na hirurškom, jer je pred kraj života izvršena operacija, više da bi se zadovoljila radoznalost lekara, nego kao zdravstvena intervencija. Doktorka Lesić bila je jako razočarana, što se do tog vremena iz Matice nije niko pojavio, a kod nje su Bogdanova knjižica iz banke, legitimacija i ključevi od stana i nalazi se u situaciji da ne zna kome sve to da preda. U međuvremenu je iz Novog Bečeja Bata Kiselički stupio u kontakt sa sekretarom Matice dr Popovim, o čemu sam odmah obavestio doktorku Lesić, i ona se obradovala da će ipak ubrzo biti organizovana sahrana. Rekla mi je kako je ispričala svom suprugu nesreću Bogdanovu, i kako je to strašno kad čovek nema nikog svog i pri samoj smrti. Na kraju, moram, u kratkim crtama, da objasnim čime se Bogdan zamerio beogradskim i srpskim književnicima i kulturnim poslenicima, a što je verovatno bio razlog, da se u njihovo ime nije niko ni oprostio od Bogdana Čiplića, a još manje se moglo očekivati da se oni založe da se sahrani među zaslužnim građanima Beograda. U interesu objektivnog prikaza njegovog napisa protiv pozorišnog komada „Golubnjača`, izneću kako su ga praktično izigrali vojvođanski autonomaši. Kada kažem objektivno, imam na umu činjenicu da sam bio kod Bogdana, sutradan po objavljivanju njegovog članka, protiv „Golubnjače` u novosadskom Dnevniku. Tom prilikom mi je pročitao svoj članak u rukopisu i ispričao kako se sve to odigralo. Takođe i sve neprijatnosti koje je doživeo u Beogradu već u toku dana. Posle nekoliko nedelja uspešnog prikazivanja „Golubnjače` u Novom Sadu, našao se, na jednoj takvoj predstavi u Srpskom narodnom pozorištu i Bogdan sa svojom bivšom suprugom Vidom. Za vreme pauze između činova u foajeu - priča Bogdan - Ja sam glasno komentarisao delo i izražavao svoje nezadovoljstvo. Prosto sam se pitao - kaže on - kome to danas treba? - On je, svoje nezadovoljstvo glasno izrazio i po završetku predstave u garderobi prilikom preuzimanja kaputa. To njegovo raspoloženje čula je i Vidina drugarica, koja je prema Bogdanovom verovanju bila nekakav faktor u novosadskom partijskom „aparatu`. Sutradan, posle ove predstave, Bogdan se vratio u Beograd. Ubrzo po njegovom povratku nazvao ga je urednik novosadskog Dnevnika Štajner i zatražio, po nalogu Duška Popovića i Žike Berisavljevića, članova Predstavništva Pokrajinskog komiteta partije, da Bogdan napiše kritiku te predstave, još u toku dana, a da će on poslati službenika Dnevnika da taj kritički prikaz preuzme. „Uhvaćen` pomalo na prepad, Bogdan je napisao članak, koji nije odgovarao njegovom nivou. U njemu nije bilo kritike na umetnički nivo predstave, ili kritički prikaz dela, što bi odgovaralo njemu kao vrsnom poznavaocu pozorišne veštine, već je to učinio na način kako bi ocenu komada dao sekretar manjeg opštinskog komiteta. Nisam mu to rekao, kada mi je pročitao svoj rukopis, iz prostog poštovanja prema njemu da ga ne unesrećim. Taj članak je objavljen u Dnevniku i odmah se isplela sva ona famozna polemika i zabrana prikazivanja „Golubnjače` u Novom Sadu. Bogdanu su, posle toga, stizale preko telefona preteće poruke psovke i mnoge druge neprijatnosti doživljavao je od pojedinaca. Bilo je anonimnih pretećih pisama. Njegov pozorišni komad o Loli Ribaru, Sarajevsko pozorište je otkazalo ne tražeći da im se vrati dinarski iznos avansa, koji je Čiplić na ime ugovora sa njima primio. Bio je jako potišten što se u to uopšte upuštao, ali mi je tada tvrdio da on kao vanpartijac, ali patriota i Jugosloven smatra da „Golubnjača` podgrejava osvetničke strasti i da u tim prilikama zaoštravanja međunacionalnih sukoba, ona nama ne treba. „Golubnjača` je bila njegovo opterećenje i krajem prošle godine, posle smene vojvođanskih autonomaških rukovodilaci, pa sve do smrti. Toliko radi sećanja na jednog velikog Novobečejca, kome je Novi Bečej ležao na srcu. Neka mu je večna slava! ЧИПЛИЋ Богдан – књижевник, преводилац и управник СНП (Нови Бечеј, 2. XI 1910 – Београд, 23. VI 1989). Отац Жарко и мати Сара били су учитељи; млађи брат Милоје (в), иначе песник, кратко је радио у СНП као благајник а у штампи се јављао чланцима о новосадском театру. У родном месту је похађао основну и грађанску школу и пети и шести разред гимназије (1920-1926), седми у Сомбору (1927), а осми у Србобрану (1928). Студирао је етнологију у Бгду (1928-1932) и од новембра 1934. до фебруара 1935. радио као асистент на етнолошкој катедри Филозофског факултета. Као студент био је београдски дописник суботичког и новосадског „Југословенског дневника“, а по завршетку студија 1935. прихватио је место професора у српскохрватским одељењима гимназије и учитељске школе у Темишвару, одакле је слао дописе „Политици“, издао књижевни алманах „Живот“ и уредио истоимени часопис, који је војна цензура забранила после првог двоброја (1936). Краће време био је професор гимназије у Великој Кикинди, а 1937. је дошао у НСад, где је до 1944. био гимназијски професор а за време рата и секретар. Сарађивао је у „Летопису Матице српске“, за који је почео да пише још 1930. Окупио је групу истакнутих писаца и 1938. и 1939. објавио је две свеске „Војвођанског зборника“. У то време редовно је објављивао позоришне критике и књижевне прилоге у дневнику „Дан“. После ослобођења, од фебруара 1945, преузео је најпре функцију секретара, лектора и драматурга СНП, а потом је у дневнику „Слободна Војводина“ уређивао културну рубрику и писао позоришну критику. Од 1. VIII 1947. до 1. XII 1949. био је управник СНП – у то време поново је установљена Опера а консолидован је и драмски ансамбл после масовног одласка еминентних глумаца у новоосновано Југословенско драмско позориште у Бгду. Као амбициозан и марљив управник непрестано је бдео над пробама и представама и обилазио радионице активно учествујући у решавању текућих, како уметничких тако и практичних, проблема. Одржавао је динамичне контакте са ресорским властима и друштвено-политичким телима и руководиоцима паметно и успешно користећи њихову наклоност према позоришту и настојећи да не изигра њихово поверење. Неговао је педантност и строгост и уз изванредну екипу редитеља (Ракитин, Кулунџић, Коњовић) постигао је да у сезонама његовог управниковања СНП од свих буде прихватано као „,мезимче“ – круна ове вишедеценијске плодне сарадње је Ч. књига Трагом мезимчета србског, коју је СНП издало 1980. Ту сарадњу не може да помути ни Ч. испад у „афери Голубњача“, када је у „Дневнику“ 9. XII 1982. објавио чланак Политички копци у голубијем перју „уметности“. Од децембра 1949. деловао је као професионални књижевник. Покренуо је 1952. књижевне новине под именом „Стражилово“ и издавао их г. дана, да би потом 1953/54. прихватио уређивање „Наше сцене“. Од 1956. до 1964. био је запослен као лектор и уредник београдских „Вечерњих новости“. Последње г. живота провео је као слободан уметник. Писао је песме са тематиком из завичаја. За прозни књижевни рад (за роман На велико и на мало) награђен је наградом Владе НР Србије (1946). На конкурсу за драму у НСаду 1952. његова драма Концерт за две виолине освојила је другу награду (извођена је на Радио-Сарајеву). Змајеву награду Матице српске добио је за збирку поезије Слатко православље (1968). На сцени СНП пре рата му је извођена драма Успомена на Соренто (27. II 1940), коју је волонтерски сâм режирао и која је због полицијске забране изведена само једном: „Контроверзна Чиплићева драма Успомена на Соренто, изведена у СНП фебруара 1940, изазвала је велику буру јер је била набијена политичким конотацијама. Први чин је завршен неуобичајеним аплаузом, али су се чули и звиждуци националистичке деснице која је настојала да онемогући представу. У другом чину се опет проломио аплауз за време извођења радње на сцени и настајао је све бурнији жагор како је наилазио текст који је имао политичко значење. То је била прва и последња представа овог комада, јер је полиција забранила његово даље извођење“ (А. Об.). На репертоару СНП била је и Ч. драматизација Сремчевог дела Поп Ћира и поп Спира (17. III 1949), као и позоришни комади Над попом попа (28. V 1954), Варалица у Бечеју (24. XI 1961), Трактат о слушкињама (8. XI 1966) и Каплар и цар (25. V 1971). По одласку у пензију бавио се више сликањем него писањем. У НСаду је објављена Антологија Чиплић, коју је 2003. приредио Д. Ређеп. БИБЛ: песме – Пољана, Нови Бечеј 1930; Обећана земља (за децу), Велика Кикинда 1931; Песме за Војводину, НСад 1940; Канал Дунав-Тиса-Дунав, НСад 1949; Дивље јато, НСад 1952; Паорске баладе, НСад 1955; Мртва Тиса, Бгд 1955; Окамењена стада, НСад 1959; Опроштај са Раховом, Бгд 1960; Је л’ добро диваним, Бгд 1964; Слатко православље, Бгд 1968; Лек од смрти, НСад 1968; приповетке – Преко Тисе, 1946; Из нових дана, НСад 1948; Лекарска посета, НСад 1950; Снага земље, Бгд 1951; Стравична звона, Суботица 1958; романи – На велико на мало, НСад 1946; Дечаци са Тисе, НСад 1950; Бурно пролеће, Бгд 1951; Синови равнице, НСад 1952; Окови, Бгд 1952; Јаруга, Бгд 1953; Зид плача, Бгд 1960; Кадрил, НСад 1964; романсиране биографије – Ђорђе Зличић Цига, Бгд 1951; Пинки, Бгд 1956; Ђура Јакшић, Бгд 1959. ЛИТ: Л. Дотлић, „Успомена на Соренто“ у Новом Саду, Дан, 29. II 1940; В. М., „Успомена на Соренто“ од Богдана Чиплића, Време, Бгд, 1. III 1940; Т., Премијера Богдана Чиплића: „Успомена на Соренто“, Правда, Бгд, 3. III 1940; В. Поповић, Нова драматизација Сремчева „Поп Ћире и поп Спире“, ЛМС, 1949, књ. 363, св. 6, с. 380; М. Мирковић, Синови равнице, Нова мисао, 1953, књ. I, с. 708-709; М. Кујунџић, Над попом попа, Дневник, 27. V 1954; Б. Глишић, Једна домаћа премијера, НИН, 6. VI 1954; М. Матко (А. Панов), Над попом попа, НС, 1954, бр. 82-83, с. 2; М. Антић, Паорске баладе, Дневник, 26. II 1956; Д. Ређеп, Окамењена стада, ЛМС, 1959, књ. 383, с. 92-94; М. Антић, Богдан Чиплић, Дневник, 27. XI 1960; М. И. Бандић, Лирика равнице, Политика, 12. XI 1961; Ј. Виловац, Опет промашај, Дневник, 26. XI 1961; М. Милорадовић, Трактат о слушкињама, ЛМС, 1962, књ. 389, с. 573-575; Ђ. Ђурђевић, Аутентично сценско доживљавање Војводине, Борба, 10. XI 1966; М. Кујунџић, Бечејске служавке и њина госпођа, Дневник, 10. XI 1966; М. Мирковић, Пун шушањ слушкиња, Политика експрес, 10. XI 1966; Ж. Јовановић, Бечејска вртешка, Вечерње новости, 10. XI 1966; Д. Ређеп, Догађаји у Гоги и Бечеју, Позориште, НСад, 1968, бр. 1, с. 8; М. Кујунџић, Убио град у наћве, Дневник, 27. V 1971; Д. Поповић, У позоришту, Бгд 1973, с. 163-168.

Vrlo dobro očuvano, a naročito s obzirom na godine, bez pisanja, podvlačenja, osim malog potpisa prethodnog vlasnika na najavnoj strani. Retko u ovakvom stanju! Autor - osoba Andrić, Ivo, 1892-1975 = Andrić, Ivo, 1892-1975 Naslov Na Drini ćuprija : roman / Ivo Andrić Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1945 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1945 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 366 str. ; 20 cm Zbirka Južnoslovenski pisci ; 1 ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 5.000 Rečnik turskih reči i provincializama: str. 363-366. U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u u Višegrad.most na drini U gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna“ i strastveni je borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. sarajevoDobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš.Naredne godine prelazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika. Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, Andrić biva bačen u konfinaciju u Ovčarevo i Zenicu gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti pluća, odmah odlazi na lečenje u Zagreb, u čuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, stecište hrvatske inteligencije koja se klonila učešća u ratu, na strani Austrije. Tu Andrić, zajedno sa konte Ivom Vojnovićem, dočekuje opštu amnestiju i aktivno se uključuje u pripreme prvog broja časopisa Književni jug. bolnica milosrdnih sestara 1918Istovremeno, pažljivo dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine sa predgovorom Nika Bartulovića. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu „Nezvani neka šute“ objavljenom u zagrebačkim Novostima, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum. Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć dr Tugomira Alaupovića i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sudeći prema pismima koja piše prijateljima, Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane Moskva. Već početkom 1920. godine Andrić započinje svoju vrlo uspešnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač Kugli objavljuje novu zbirku pesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B Cvijanović iz Beograda štampa pripovetku „Put Alije Đerzeleza“. S jeseni 1921. godine Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu, bukurest 1922a iste godine započinje saradnju sa Srpskim književnim glasnikom objavljujući u broju 8 priču „Ćorkan i Švabica“. Godine 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke („Za logorovanja“ i „Žena od slonove kosti“), ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“ i nekoliko književnih prikaza. Početkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budući da nije završio fakultet, preti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Između mogućnosti da fakultet završi državnim ispitom ili odbranom doktorata, Andrić bira drugu mogućnost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja: „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i „Dan u Rimu“. U junu mesecu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine. Petnaestog septembra, pošto je odbranio doktorat, stiče pravo da se vrati u diplomatsku službu. Krajem godine prelazi u Beograd u Političko odelenje Ministarstva inostranih dela. Ove godine pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove – „U zindanu“ i „Rzavski bregovi“. Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, godine 1926, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetke „Mara milosnica“ i „Čudo u Olovu“. Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. Sledeće godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andrić provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu Ministarstva inostranih poslova proučavajući istorijsku građu o Bosni s početka devetnaestog veka i čitajući korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku. S proleća 1928. godine premešten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje priče „Olujaci“, „Ispovijed“ i „Most na Žepi“.most na zepi Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej „Goja“. Već 1. januara 1930. godine u Ženevi počinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču „Kod kazana“ i tekst „Učitelj Ljubomir“. U Beogradu sledeće godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju „Anikina vremena“, a u kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis „Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. Andrić objavljuje pripovetke „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Na lađi“ i zapis „Leteći nad morem“. U martu mesecu 1933. godine vraća se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno piše, ove godine objavljuje samo pripovetku „Napast“ i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrštene u Antologiju novije hrvatske lirike: „...Ne bih nikada mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zato što su ili druge vere ili rođeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju“. Sledeće godine unapređen je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Postaje načelnik političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela 1935. godine i stanuje u hotelu Ekscelzior. Štampa pripovetke „Bajron u Sintri“, „Deca“, esej „Razgovor s Gojom“ i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova - „Njegoš kao tragični junak kosovske misli“. Tokom sledeće godine Srpska književna zadruga štampa drugu knjigu Andrićevih pripovedaka koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče „Mila i Prelac“ i „Svadba“. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mesecu 1937. godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić tokom ove godine objavljuje priče „Trup“ i „Likovi“, a iste godine u Beču, prikupljajući građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine - Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Početkom 1938. godine pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr Nikole Mirkovića. Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje: pripovetka „Čaša“ i zapisi „Staze“ i „Vino“ izlaze u Srpskom književnom glasniku tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: „...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin. Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku, ali bez ostalih članova Ambasade i njjihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Piše pismo Srpskoj književnoj zadruzi da za vreme dok „narod pati i strada“ ne objavljuje njegove pripovetke. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem 1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica. Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik Društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i većnik III zasedanja ZAVNOBIH-a. Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, među ostalim, objavljuje pripovetke „Zlostavljanje“ i „Pismo iz 1920. godine“. Sledeće godine postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje „Priču o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, a tokom 1948. godine prvi put će biti štampana „Priča o kmetu Simanu“. Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drži predavanja, govori na javnim skupovima, kao član različitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče „Bife Titanik“ (1950), „Znakovi“ (1951), „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“ (1952), „Aska i vuk“, „Nemirna godina“, „Lica“ (1953). Godine 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godini štampa u Matici srpskoj Prokletu avliju , a pripovetka „Igra“ pojavljuje se 1956. godine. Godine 1958. u šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju - Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan - u Ulici Proleterskih brigada 2a. Te godine objavljuje pripovetke „Panorama“, „U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Džumhura „Nekrolog jednoj čaršiji“. „Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu. Besedom „O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, 10. decembra 1961. godine zahvalio je na priznanju. Iako su do tada njegova dela prevođena na mnoge jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko tridest jezika. Iako odbija mnoge pozive, tih godina Andrić boravi u Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Egiptu. Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. kod Udruženih izdavača (Prosveta, Mladost, Svjetlost i Državna založba Slovenije) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova. Naredne godine boravi u Poljskoj gde u Krakovu biva promovisan za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta. Piše veoma malo, ali se njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. U martu mesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana.

Ekstremno retko u ponudi. Prvo izdanje treće knjige Ive Andrića. Knjigu je izdao ugledni izdavač Svetislav B. Cvijanović u Beogradu 1920. godine. U opsežnoj Andrićevoj bibliografiji ovo je jedinstvena knjiga i predstavlja raritet, jer je potpisana autorovim krsnim imenom Ivan. “Pa ne znam ko mi nadjenu novo ime Ivan (?!) kad se ja i kao pisac i kao ukazno lice pišem Ivo”, pisao je Andrić u pismu Cvijanoviću. Iste godine objavljena je i izdanje s ispravljenim imenom na koricama i u drugačijem dizajnu (v. sliku) Stranice u kompletu. Primetna žutina papira. Rikna - vidi sliku. Fizičko stanje verno prikazano na slikama. Uvećajte slike i procenite. Autor - osoba Andrić, Ivo, 1892-1975 = Andrić, Ivo, 1892-1975 Naslov Put Alije Gjerzeleza / Ivan Andrić Ostali naslovi Put Alije Đerzeleza Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1920 Izdavanje i proizvodnja Beograd : S. B. Cvijanović, 1920 (Novi Sad : Braća Grujić i Prometnog d. d.) Fizički opis 41 str. ; 18 cm ISBN (Broš.) Napomene Rečnik turskih reči i provincijalizama: str. [45-47]. „Put Alije Đerzeleza“ (1920), prva Andrićeva pripovetka koja je pisca na velika vrata uvela u književnost. Ostvarena je kao triptih, a ispripovedana sa stanovišta sveznajućeg pripovedača koji, pričajući o muslimanskom junaku Aliji Đerzelezu, koristi istorijske činjenice i narodno predanje, legendu i fikciju. Glavni lik poznat je u folkloru kao veliki junak čije su odlike hiperbolisane i idealizovane u megdanu, šenlučenju i odevanju. Andrićeva pripovetka nastaje kao parodija narodne epske pesme, postaje doslikavanje portreta i dovršavanje priče o nekadašnjem gaziji koga stižu umor i godine. Sve ono što su nekada u narodnoj pesmi bile viteške osobine junaka, u Andrićevoj priči postale su Đerzelezove mane. Sve ono što je nekada Đerzeleza činilo uzvišenim, sada ga čini smešnim. Svi koji nisu smeli da priđu njegovoj desnici i konju od megdana, sada teraju šegu sa njim. Đerzelezove osobine postaju anahrone, a on sam ne može da pokaže svoju veličinu jer nema odgovarajućeg protivnika. Ali ako Alija Đerzelez prestaje da bude junak u smislu epske pesme, on svakako ostaje tragični junak. Ne shvatajući suštinu sopstvene neostvarenosti, žaleći za stvarima koje nikada neće dostići, lepotom, željenom ženom, jer je i stvoren samo da želi, on upada u niz neugodnih situacija iz kojih izlazi ponižen i ismejan. Vrhunac njegove tragičnosti dat je u poslednjoj sceni kada se našao na krilu jedine žene koju nikada nije poželeo, a uspeo je da stigne samo u njeno naručje. I tada, pun damara i nemira, lamentira nad svojom sudbinom: „I ta ruka što je osjeća na sebi, je li to ruka žene? - Mlječanka u krznu i somotu čije se tjelo, vitko i plemenito, ne može ni zamisliti. Ciganka Zemka, drska i podmukla, a mila životinja. Gojna udovica. Strasna a prevejana Jevrejka. I Katinka, voće koje zri u hladu. - Ne, to je ruka Jekaterine. Samo Jekaterine! Jedino do Jekaterine se ide pravo!“ Andrićeva slika Alije Đerzeleza i slika istoimenog junaka iz epske pesme odnose se kao uljani portret na platnu i crtež olovkom. Piščeva snažna fikcionalna nadogradnja usmene legende i sama je to postala. U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u u Višegrad.most na drini U gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna“ i strastveni je borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. sarajevoDobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš.Naredne godine prelazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika. Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, Andrić biva bačen u konfinaciju u Ovčarevo i Zenicu gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti pluća, odmah odlazi na lečenje u Zagreb, u čuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, stecište hrvatske inteligencije koja se klonila učešća u ratu, na strani Austrije. Tu Andrić, zajedno sa konte Ivom Vojnovićem, dočekuje opštu amnestiju i aktivno se uključuje u pripreme prvog broja časopisa Književni jug. bolnica milosrdnih sestara 1918Istovremeno, pažljivo dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine sa predgovorom Nika Bartulovića. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu „Nezvani neka šute“ objavljenom u zagrebačkim Novostima, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum. Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć dr Tugomira Alaupovića i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sudeći prema pismima koja piše prijateljima, Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane Moskva. Već početkom 1920. godine Andrić započinje svoju vrlo uspešnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač Kugli objavljuje novu zbirku pesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B Cvijanović iz Beograda štampa pripovetku „Put Alije Đerzeleza“. S jeseni 1921. godine Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu, bukurest 1922a iste godine započinje saradnju sa Srpskim književnim glasnikom objavljujući u broju 8 priču „Ćorkan i Švabica“. Godine 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke („Za logorovanja“ i „Žena od slonove kosti“), ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“ i nekoliko književnih prikaza. Početkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budući da nije završio fakultet, preti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Između mogućnosti da fakultet završi državnim ispitom ili odbranom doktorata, Andrić bira drugu mogućnost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja: „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i „Dan u Rimu“. U junu mesecu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine. Petnaestog septembra, pošto je odbranio doktorat, stiče pravo da se vrati u diplomatsku službu. Krajem godine prelazi u Beograd u Političko odelenje Ministarstva inostranih dela. Ove godine pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove – „U zindanu“ i „Rzavski bregovi“. Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, godine 1926, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetke „Mara milosnica“ i „Čudo u Olovu“. Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. Sledeće godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andrić provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu Ministarstva inostranih poslova proučavajući istorijsku građu o Bosni s početka devetnaestog veka i čitajući korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku. S proleća 1928. godine premešten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje priče „Olujaci“, „Ispovijed“ i „Most na Žepi“.most na zepi Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej „Goja“. Već 1. januara 1930. godine u Ženevi počinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču „Kod kazana“ i tekst „Učitelj Ljubomir“. U Beogradu sledeće godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju „Anikina vremena“, a u kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis „Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. Andrić objavljuje pripovetke „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Na lađi“ i zapis „Leteći nad morem“. U martu mesecu 1933. godine vraća se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno piše, ove godine objavljuje samo pripovetku „Napast“ i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrštene u Antologiju novije hrvatske lirike: „...Ne bih nikada mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zato što su ili druge vere ili rođeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju“. Sledeće godine unapređen je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Postaje načelnik političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela 1935. godine i stanuje u hotelu Ekscelzior. Štampa pripovetke „Bajron u Sintri“, „Deca“, esej „Razgovor s Gojom“ i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova - „Njegoš kao tragični junak kosovske misli“. Tokom sledeće godine Srpska književna zadruga štampa drugu knjigu Andrićevih pripovedaka koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče „Mila i Prelac“ i „Svadba“. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mesecu 1937. godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić tokom ove godine objavljuje priče „Trup“ i „Likovi“, a iste godine u Beču, prikupljajući građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine - Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Početkom 1938. godine pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr Nikole Mirkovića. Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje: pripovetka „Čaša“ i zapisi „Staze“ i „Vino“ izlaze u Srpskom književnom glasniku tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: „...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin. Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku, ali bez ostalih članova Ambasade i njjihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Piše pismo Srpskoj književnoj zadruzi da za vreme dok „narod pati i strada“ ne objavljuje njegove pripovetke. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem 1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica. Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik Društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i većnik III zasedanja ZAVNOBIH-a. Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, među ostalim, objavljuje pripovetke „Zlostavljanje“ i „Pismo iz 1920. godine“. Sledeće godine postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje „Priču o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, a tokom 1948. godine prvi put će biti štampana „Priča o kmetu Simanu“. Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drži predavanja, govori na javnim skupovima, kao član različitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče „Bife Titanik“ (1950), „Znakovi“ (1951), „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“ (1952), „Aska i vuk“, „Nemirna godina“, „Lica“ (1953). Godine 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godini štampa u Matici srpskoj Prokletu avliju , a pripovetka „Igra“ pojavljuje se 1956. godine. Godine 1958. u šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju - Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan - u Ulici Proleterskih brigada 2a. Te godine objavljuje pripovetke „Panorama“, „U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Džumhura „Nekrolog jednoj čaršiji“. „Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu. Besedom „O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, 10. decembra 1961. godine zahvalio je na priznanju. Iako su do tada njegova dela prevođena na mnoge jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko tridest jezika. Iako odbija mnoge pozive, tih godina Andrić boravi u Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Egiptu. Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. kod Udruženih izdavača (Prosveta, Mladost, Svjetlost i Državna založba Slovenije) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova. Naredne godine boravi u Poljskoj gde u Krakovu biva promovisan za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta. Piše veoma malo, ali se njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. U martu mesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana. KC

Ekstremno retko u ponudi. Prvo izdanje treće knjige Ive Andrića. Knjigu je izdao ugledni izdavač Svetislav B. Cvijanović u Beogradu 1920. godine. U opsežnoj Andrićevoj bibliografiji ovo je jedinstvena knjiga i predstavlja raritet, jer je bila potpisana autorovim krsnim imenom Ivan (vidi sliku najavne stranice). `Pa ne znam ko mi nadjenu novo ime Ivan (?!) kad se ja i kao pisac i kao ukazno lice pišem Ivo”, pisao je Andrić u pismu Cvijanoviću. Ovo je, zbog piščevog insistiranja da se promeni korica, popravljeno izdanje s kojeg su uklonjene ranije plave korice i odštampane su nove sa ispravnim imenom Ivo. Stranice u kompletu. Fizičko stanje verno prikazano na slikama. Uvećajte slike i procenite. Autor - osoba Andrić, Ivo, 1892-1975 = Andrić, Ivo, 1892-1975 Naslov Put Alije Gjerzeleza / Ivan Andrić Ostali naslovi Put Alije Đerzeleza Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1920 Izdavanje i proizvodnja Beograd : S. B. Cvijanović, 1920 (Novi Sad : Braća Grujić i Prometnog d. d.) Fizički opis 41 str. ; 18 cm ISBN (Broš.) Napomene Rečnik turskih reči i provincijalizama: str. [45-47]. „Put Alije Đerzeleza“ (1920), prva Andrićeva pripovetka koja je pisca na velika vrata uvela u književnost. Ostvarena je kao triptih, a ispripovedana sa stanovišta sveznajućeg pripovedača koji, pričajući o muslimanskom junaku Aliji Đerzelezu, koristi istorijske činjenice i narodno predanje, legendu i fikciju. Glavni lik poznat je u folkloru kao veliki junak čije su odlike hiperbolisane i idealizovane u megdanu, šenlučenju i odevanju. Andrićeva pripovetka nastaje kao parodija narodne epske pesme, postaje doslikavanje portreta i dovršavanje priče o nekadašnjem gaziji koga stižu umor i godine. Sve ono što su nekada u narodnoj pesmi bile viteške osobine junaka, u Andrićevoj priči postale su Đerzelezove mane. Sve ono što je nekada Đerzeleza činilo uzvišenim, sada ga čini smešnim. Svi koji nisu smeli da priđu njegovoj desnici i konju od megdana, sada teraju šegu sa njim. Đerzelezove osobine postaju anahrone, a on sam ne može da pokaže svoju veličinu jer nema odgovarajućeg protivnika. Ali ako Alija Đerzelez prestaje da bude junak u smislu epske pesme, on svakako ostaje tragični junak. Ne shvatajući suštinu sopstvene neostvarenosti, žaleći za stvarima koje nikada neće dostići, lepotom, željenom ženom, jer je i stvoren samo da želi, on upada u niz neugodnih situacija iz kojih izlazi ponižen i ismejan. Vrhunac njegove tragičnosti dat je u poslednjoj sceni kada se našao na krilu jedine žene koju nikada nije poželeo, a uspeo je da stigne samo u njeno naručje. I tada, pun damara i nemira, lamentira nad svojom sudbinom: „I ta ruka što je osjeća na sebi, je li to ruka žene? - Mlječanka u krznu i somotu čije se tjelo, vitko i plemenito, ne može ni zamisliti. Ciganka Zemka, drska i podmukla, a mila životinja. Gojna udovica. Strasna a prevejana Jevrejka. I Katinka, voće koje zri u hladu. - Ne, to je ruka Jekaterine. Samo Jekaterine! Jedino do Jekaterine se ide pravo!“ Andrićeva slika Alije Đerzeleza i slika istoimenog junaka iz epske pesme odnose se kao uljani portret na platnu i crtež olovkom. Piščeva snažna fikcionalna nadogradnja usmene legende i sama je to postala. U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u u Višegrad.most na drini U gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna“ i strastveni je borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. sarajevoDobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš.Naredne godine prelazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika. Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, Andrić biva bačen u konfinaciju u Ovčarevo i Zenicu gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti pluća, odmah odlazi na lečenje u Zagreb, u čuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, stecište hrvatske inteligencije koja se klonila učešća u ratu, na strani Austrije. Tu Andrić, zajedno sa konte Ivom Vojnovićem, dočekuje opštu amnestiju i aktivno se uključuje u pripreme prvog broja časopisa Književni jug. bolnica milosrdnih sestara 1918Istovremeno, pažljivo dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine sa predgovorom Nika Bartulovića. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu „Nezvani neka šute“ objavljenom u zagrebačkim Novostima, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum. Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć dr Tugomira Alaupovića i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sudeći prema pismima koja piše prijateljima, Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane Moskva. Već početkom 1920. godine Andrić započinje svoju vrlo uspešnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač Kugli objavljuje novu zbirku pesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B Cvijanović iz Beograda štampa pripovetku „Put Alije Đerzeleza“. S jeseni 1921. godine Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu, bukurest 1922a iste godine započinje saradnju sa Srpskim književnim glasnikom objavljujući u broju 8 priču „Ćorkan i Švabica“. Godine 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke („Za logorovanja“ i „Žena od slonove kosti“), ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“ i nekoliko književnih prikaza. Početkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budući da nije završio fakultet, preti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Između mogućnosti da fakultet završi državnim ispitom ili odbranom doktorata, Andrić bira drugu mogućnost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja: „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i „Dan u Rimu“. U junu mesecu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine. Petnaestog septembra, pošto je odbranio doktorat, stiče pravo da se vrati u diplomatsku službu. Krajem godine prelazi u Beograd u Političko odelenje Ministarstva inostranih dela. Ove godine pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove – „U zindanu“ i „Rzavski bregovi“. Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, godine 1926, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetke „Mara milosnica“ i „Čudo u Olovu“. Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. Sledeće godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andrić provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu Ministarstva inostranih poslova proučavajući istorijsku građu o Bosni s početka devetnaestog veka i čitajući korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku. S proleća 1928. godine premešten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje priče „Olujaci“, „Ispovijed“ i „Most na Žepi“.most na zepi Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej „Goja“. Već 1. januara 1930. godine u Ženevi počinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču „Kod kazana“ i tekst „Učitelj Ljubomir“. U Beogradu sledeće godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju „Anikina vremena“, a u kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis „Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. Andrić objavljuje pripovetke „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Na lađi“ i zapis „Leteći nad morem“. U martu mesecu 1933. godine vraća se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno piše, ove godine objavljuje samo pripovetku „Napast“ i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrštene u Antologiju novije hrvatske lirike: „...Ne bih nikada mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zato što su ili druge vere ili rođeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju“. Sledeće godine unapređen je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Postaje načelnik političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela 1935. godine i stanuje u hotelu Ekscelzior. Štampa pripovetke „Bajron u Sintri“, „Deca“, esej „Razgovor s Gojom“ i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova - „Njegoš kao tragični junak kosovske misli“. Tokom sledeće godine Srpska književna zadruga štampa drugu knjigu Andrićevih pripovedaka koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče „Mila i Prelac“ i „Svadba“. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mesecu 1937. godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić tokom ove godine objavljuje priče „Trup“ i „Likovi“, a iste godine u Beču, prikupljajući građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine - Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Početkom 1938. godine pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr Nikole Mirkovića. Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje: pripovetka „Čaša“ i zapisi „Staze“ i „Vino“ izlaze u Srpskom književnom glasniku tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: „...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin. Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku, ali bez ostalih članova Ambasade i njjihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Piše pismo Srpskoj književnoj zadruzi da za vreme dok „narod pati i strada“ ne objavljuje njegove pripovetke. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem 1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica. Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik Društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i većnik III zasedanja ZAVNOBIH-a. Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, među ostalim, objavljuje pripovetke „Zlostavljanje“ i „Pismo iz 1920. godine“. Sledeće godine postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje „Priču o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, a tokom 1948. godine prvi put će biti štampana „Priča o kmetu Simanu“. Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drži predavanja, govori na javnim skupovima, kao član različitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče „Bife Titanik“ (1950), „Znakovi“ (1951), „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“ (1952), „Aska i vuk“, „Nemirna godina“, „Lica“ (1953). Godine 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godini štampa u Matici srpskoj Prokletu avliju , a pripovetka „Igra“ pojavljuje se 1956. godine. Godine 1958. u šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju - Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan - u Ulici Proleterskih brigada 2a. Te godine objavljuje pripovetke „Panorama“, „U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Džumhura „Nekrolog jednoj čaršiji“. „Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu. Besedom „O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, 10. decembra 1961. godine zahvalio je na priznanju. Iako su do tada njegova dela prevođena na mnoge jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko tridest jezika. Iako odbija mnoge pozive, tih godina Andrić boravi u Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Egiptu. Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. kod Udruženih izdavača (Prosveta, Mladost, Svjetlost i Državna založba Slovenije) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova. Naredne godine boravi u Poljskoj gde u Krakovu biva promovisan za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta. Piše veoma malo, ali se njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. U martu mesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana. KC

ovo je lot od 32 broja ruskog knjizevno - umetnickog casopisa PEREZVONI (zvona) tacnije 31 sveska - brojevi 7 i 8 su izasli kao dvobroj ruska emigracija u latviji - riga izdavac : salamander naslovna strana : ilustracija M. Dobuzhinsky format : 29,5 x 22,5 cm, tezina oko 4 kg stanje lose. nedostaju pojedine reprodukcije, fleke nepoznato mi je koliko je brojeva izaslo. ovde (od 1 do 43) nedostaju brojevi : 1,3,9,12,14,18,20,23,25,26,30 i 33. rusija, emigracija,periodika samo srbija ove casopise ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send these magazines abroad ---------------------------------- Било је потребно да прође стотину година да бисмо почели да се занимамо за Русе који су после 1918. дошли у наш град. Њихов утицај на развој друштва, науке, образовања и културе био је велики и зато је важно да сада, када је јавност заинтересована за ову тему, сазнамо праве чињенице о руској емиграцији у Србију. Велику победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо платила јер се процењује да смо изгубили чак око 60 одсто мушке популације, између 1,1 и 1,3 милиона људи, односно трећину укупног становништва. Таква изнурена, рањена и сељачка Србија ушла је 1918. године неспремна у државну заједницу са Словенијом и Хрватском, које нису претрпеле ратна разарања и биле су привредно напредније. Сматра се да је око два милиона Руса напустило своју земљу после Октобарске револуције и пораза у грађанском рату. Око 40.000 дошло их је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, највише у Београд и друге веће српске градове. Краљ Александар је руске емигранте дочекао раширених руку због посебног односа са убијеним руским царем Николајем, који му је био кум. Уосталом, и краљ и принц Ђорђе били су руски кадети, а прича се да је Олга, једна од кћерки цара Николаја, била обећана југословенском монарху за супругу. Какав је однос руска царска породица имала према Александру Карађорђевићу говори и чињеница да је Марија Фјодоровна, мајка цара Николаја, завештала југословенском монарху икону Пресвете Богородице Филермоса, коју је насликао свети апостол Лука, шаку Светог Јована Крститеља и делић Часног крста. Те светиње предате су краљу Александру 1928. године после смрти руске царице у Копенхагену, а чуване су у посебној крипти на Белом двору. О структури руских емиграната сведоче подаци које је објавио Николај Степанов, дипломирани историчар Државног универзитета у Нижњем Новгороду. Он наводи да је само на једном од бродова који је упловио у Боку било 30 генерала, професора, доктора. Према Степанову, више од половине придошлих Руса били су војна лица и државни службеници, око 30 одсто радило је у привреди, а 14 одсто су били предавачи, доктори, писци, свештенство и уметници, уз пет одсто административног кадра. Према овим подацима, њих 13 одсто имало је високу стручну спрему, а само три одсто било је без икаквог образовања. Веома брзо је на чело универзитетских катедри у Краљевини дошло чак 28 руских професора. Руски професори чинили су четвртину наставног кадра Београдског универзитета, а на Пољопривредном и Медицинском факултету чак половину. Основали су интерну клинику Медицинског факултета. Својој новој домовини Руси су дали дванаест акадмика Српске академије наука, попут Георгија Острогорског, једног од највећих византолога двадесетог века. Руски уметници обновили су балет и оперу Београдског народног позоришта, а најзначајнији су балерина Нина Кирсанова и сценограф Владимир Ждерински. Прву глумачку школу отворио је редитељ Јуриј Ракитин. Утицаји Ђорђа Лобачева на развој српског стрипа, Константина Константиновича Егера на развој мачевања, или сликара Степана Фјодоровича Колесникова на наше сликарство, били су непроцењиви. У Београду је радило више од педесет руских архитеката, међу којима су најзначајнији Николај Краснов, Сергеј Смирнов, Василиј Баумгартен, Јуриј Коваљевски, Роман Верховски, Валериј Сташевски и Василиј Андросов. Они су пројектовали велики број јавних зграда које постоје и данас, попут зграда Главне поште, Владе Србије, Министарства иностраних послова, старог Генералштаба, Белог двора, Патријаршије, Руског дома, Цркве Александра Невског и Цркве Свете Тројице. У Београду су издавани и превођени модерни руски писци као што су Борис Пиљњак, Данил Хармс, Иљф и Петров, који су били забрањени у СССР-у. За претежно неписмену земљу, чија половина становништва није знала да чита и пише, то свакако није била мала ствар. Рецимо, у Србију је дошло између 1.200 И 1.500 инжењера, а имали смо их око 500. Први декан машинског факултета био је академик Владимир Фармаковски. Први шеф пилота домаће авио-компаније „Аеропут“, претече ЈАТ-а и „Ер Србије“, био је Владимир Стрижевски, а за ту компанију летели су многи руски пилоти попут Михаила Јарошенка, Виктора Никитина и Леонида Бајдака. Бајдак је заједно са Тадијом Зондермајером 1927. године летео од Париза преко Београда до Бомбаја. Лет је у том тренутку био најдужи на свету, а организован је да би се јавност заинтересовала за акције компаније како би била купљена четири путничка авиона. Зондермајер је 1926. године био учесник последњег двобоја револверима у Србији, а противник му је био тада млади писац Милош Црњански. Руси су издавали своје возачке дозволе јер их Србија до њиховог доласка није имала, основали су такси службу и водили су све такси станице у Београду. ---------------------------------------------- White Russian émigrés were Russians who emigrated from the territory of the former Russian Empire in the wake of the Russian Revolution (1917) and Russian Civil War (1917–1923), and who were in opposition to the revolutionary Bolshevik communist Russian political climate. Many white Russian émigrés participated in the White movement or supported it, although the term is often broadly applied to anyone who may have left the country due to the change in regimes. Some white Russian émigrés, like Mensheviks and Socialist-Revolutionaries, were opposed to the Bolsheviks but had not directly supported the White Russian movement; some were apolitical. The term is also applied to the descendants of those who left and who still retain a Russian Orthodox Christian identity while living abroad.[citation needed] The term `émigré` is most commonly used in France, the United States, and the United Kingdom. A term preferred by the émigrés themselves was first-wave émigré (Russian: эмигрант первой волны, emigrant pervoy volny), `Russian émigrés` (Russian: русская эмиграция, russkaya emigratsiya) or `Russian military émigrés` (Russian: русская военная эмиграция, russkaya voyennaya emigratsiya) if they participated in the White Russian movement. In the Soviet Union, white émigré (белоэмигрант, byeloemigrant) generally had negative connotations. Since the end of the 1980s, the term `first-wave émigré` has become more common in Russia. In East Asia, White Russian is the term most commonly used for white Russian émigrés, even though with some being of Ukrainian and other ethnicities they are not all culturally Russians. Most white émigrés left Russia from 1917 to 1920 (estimates vary between 900,000 and 2 million), although some managed to leave during the 1920s and 1930s or were expelled by the Soviet government (such as, for example, Pitirim Sorokin and Ivan Ilyin). They spanned all classes and included military soldiers and officers, Cossacks, intellectuals of various professions, dispossessed businessmen and landowners, as well as officials of the Russian Imperial government and of various anti-Bolshevik governments of the Russian Civil War period. They were not only ethnic Russians but belonged to other ethnic groups as well. Most émigrés initially fled from Southern Russia and Ukraine to Turkey and then moved to other Slavic countries in Europe (the Kingdom of Yugoslavia, Bulgaria, Czechoslovakia, and Poland). A large number also fled to Estonia, Latvia, Lithuania, Finland, Iran, Germany and France. Some émigrés also fled to Portugal, Spain, Romania, Belgium, Sweden, Switzerland, and Italy. Berlin and Paris developed thriving émigré communities. Many military and civil officers living, stationed, or fighting the Red Army across Siberia and the Russian Far East moved together with their families to Harbin (see Harbin Russians), to Shanghai (see Shanghai Russians) and to other cities of China, Central Asia, and Western China. After the withdrawal of US and Japanese troops from Siberia, some émigrés traveled to Japan. During and after World War II, many Russian émigrés moved to the United Kingdom, the United States, Canada, Peru, Brazil, Mexico, Argentina, Chile, Colombia, South Africa and Australia – where many of their communities still exist in the 21st century. Many, estimated as being between the hundred thousands and a million, also served Germany in the Wehrmacht or in the Waffen-SS, often as interpreters. White émigrés were, generally speaking, anti-communist and did not consider the Soviet Union and its legacy to be representative of Russia but rather of an occupying force. They consider the period of 1917 to 1991 to have been a period of anti-Christian occupation by the Soviet regime. They used the pre-revolutionary tricolor (white-blue-red) as their flag, for example, and some organizations used the ensign of the Imperial Russian Navy. A significant percentage of white émigrés may be described as monarchists, although many adopted a position of being `unpredetermined` (`nepredreshentsi`), believing that Russia`s political structure should be determined by popular plebiscite. Many white émigrés believed that their mission was to preserve the pre-revolutionary Russian culture and way of life while living abroad, in order to return this influence to Russian culture after the fall of the USSR. Many symbols of the White émigrés were reintroduced as symbols of the post-Soviet Russia, such as the Byzantine eagle and the Russian tricolor. A religious mission to the outside world was another concept promoted by people such as Bishop John of Shanghai and San Francisco (canonized as a saint of the Russian Orthodox Church Abroad) who said at the 1938 All-Diaspora Council: To the Russians abroad it has been granted to shine in the whole world with the light of Orthodoxy, so that other peoples, seeing their good deeds, might glorify our Father Who is in Heaven, and thus obtain salvation for themselves. Many white émigrés also believed it was their duty to remain active in combat against the Soviet Union, with the hopes of liberating Russia. This ideology was largely inspired by General Pyotr Wrangel, who said upon the White army`s defeat `The battle for Russia has not ceased, it has merely taken on new forms`. White army veteran Captain Vasili Orekhov, publisher of the `Sentry` journal, encapsulated this idea of responsibility with the following words: There will be an hour – believe it – there will be, when the liberated Russia will ask each of us: `What have you done to accelerate my rebirth.` Let us earn the right not to blush, but be proud of our existence abroad. As being temporarily deprived of our Motherland let us save in our ranks not only faith in her, but an unbending desire towards feats, sacrifice, and the establishment of a united friendly family of those who did not let down their hands in the fight for her liberation. The émigrés formed various organizations for the purpose of combatting the Soviet regime such as the Russian All-Military Union, the Brotherhood of Russian Truth, and the NTS. This made the white émigrés a target for infiltration by the Soviet secret police (e.g. operation TREST and the Inner Line). Tens of White army veterans (numbers vary from 72 to 180) served as volunteers supporting Francisco Franco during the Spanish Civil War. Some white émigrés, labeled `Soviet patriots,` adopted pro-Soviet sympathies. These people formed organizations such as the Mladorossi, the Evraziitsi, and the Smenovekhovtsi. After 1933, there were attempts to copy the NSDAP and cozy up to the German National Socialists, thus the short-lived parties such as the ROND (Russian Popular Liberation Movement) came into existence in Germany. One of the most notable forms of activities by Russian émigrés was building monuments to Russian war dead of World War I, which stood in marked contrast to the Soviet Union, which did not build any monuments to the 2 million Russians killed between 1914 and 1917, as the war had been condemned by Lenin as an `imperialist war`. Besides for the war dead, other monuments were put up. In Brussels, Seattle, and Harbin, monuments were built to honor the executed Emperor Nicholas II while a monument was put up in Shanghai to honor Alexander Pushkin, Russia`s national poet. In fact, a monument to Pushkin would have been built in Paris had not a dispute arisen with the Ministry of Fine Arts over its precise location. The popularity of monuments for the war dead reflected not only sadness over the war dead, but also a way to bring together the often badly divided émigré communities shattered across Europe, Asia and North America. Monuments for the war dead were often a way to symbolically recreate Russia abroad with example at the monument for those Russians killed while serving in the Russian Expeditionary Force (REF) in France at village of Mourmelon-le-Grand having a hermitage built near it together with transplanted fir trees and a Russian style farm to make it look like home. To built community consensus around the war memorials, the design of the memorials were deliberately kept simple with no sculpture which could be given a symbolic meaning, thereby ensuring that no particular interpretation of the war could be put forward other than grief over the war dead. The design of Orthodox churches at the war memorials was done in the style of medieval Orthodox churches in Novgorod and Pskov as this architectural style was seen as politically neutral and hence able to bring the communities together better. Both left-wing and right-wing émigré who otherwise passionately disagreed came together to honor the war dead of World War I, which was virtually the only occasions when overseas Russian communities could all come together, explaining why such memorial services were so important to the émigré communities. The neo-classical style which typically adorned war memorials in Imperial Russia was consciously avoided as building a war memorial in that style was viewed as expressing support for restoring the monarchy. The sense of loss was not only for those the war monuments honored, but due to the sense of loss caused by defeat with a columnist in an émigré newspaper in Paris writing about the dedication of a memorial to the REF in 1930: `We lost everything - family, economic situation, personal happiness, the homeland...Are our sufferings good to anyone? In truth-we have nothing, we have lost everything. Weep, weep`. Such monuments were also a way of commanding respect from the host communities with an émigré newspaper saying in 1930: `Peoples honor heroes. To the living: care, to the dead: memory. We in a foreign land do not have a tomb of an `unknown soldier`, but we do have thousands of suffering people. They are our honor and our justification (opravdanie) before the world. Their wounds and suffering are for Russia. They remain true to honor and obligation. That is our Russian passport`. This was especially the case in France, the home of the largest overseas Russian community, where services honoring the events of World War I were a major part of French life after 1918, and where by honoring the Russian war dead allowed the Russian émigrés in France to take part in the ceremonials, letting the émigrés feel like a part of the wider French community. In 1927, the Orthodox Metropolitan Evlogii when he spoke at the war monument in Valenciennes: `Blood spilled on the soil of beautiful and glorious France is the best atmosphere to unite France forever with a Russia national and worthy`. The fact that the crosses of the Russians buried in France were painted white-the color of the French war dead and allies-while the crosses of the German war dead were painted black was widely noticed within the Russian community in France as a sign that the French regarded them as allies. In Czechoslovakia and Yugoslavia, war memorials to the Russian war dead were presented in Pan-Slavic terms, as a symbol of how Russians had fought together with the Czechs and Serbs in the war. Serbian King Alexander of Yugoslavia was a Russophile who welcomed Russian émigrés to his kingdom, and after France, Yugoslavia had the largest Russian émigré community, leading to Yugoslavia to have almost as many war memorials to the Russian war dead as France. War memorials in Yugoslavia usually also honored both Serbian war dead and the members of the Czechoslovak Legions who died in the war, giving them a decidedly pan-Slavic feel. A planned Orthodox church to honor the Russian prisoners who died in an Austrian POW camp outside Osijek would have featured busts of the Emperor Nicholas II, King Peter I and King Alexander to emphasis how the Houses of Romanov and Karađorđević had been allied in the war, linking the Russian and Serbian experiences of the war. Between 1934 and 1936, an ossuary containing the bones of Russian soldiers killed all over the world was built in the Novo Groblje cemetery in Belgrade, which used to illustrate the theme of Serbian-Russian friendship, and which King Alexander contributed 5,000 dinars to meet the construction costs. When the memorial was opened in 1936, the Patriarch Varnava of the Serbian Orthodox Church declared in a speech opening it: `The Russians bore great sacrifices on our account wishing to defend Serbs at a time when powerful enemies attacked tiny Serbia from all sides. And the great Slavic soul of the Russians did not allow it to be looked upon with indifference that a fraternal Slavic people should perish`. Karel Kramář, a wealthy conservative Czechoslovak politician and a Russophile worked together with Russian émigrés to build an Orthodox church in Prague which Kramář called in his opening speech `a monument of Slavic connection` and to `remind Russians not only of their former sufferings but also about the recognition on the side of the Slavs`. A service at the Russian war memorial in Terezin in 1930 turned into `a Russian-Czech political demonstration in a manifestation of Slavic mutuality` with the theme that the Russians had died so that the Czechs might be free. Prague had a large community of Russian émigrés, and by constantly linking the Russian experience of World War I to the experiences of the Czechoslovak Legions was a way of asserting that the Russians had helped to make Czechoslovakia possible. In Germany, right-wing émigrés found much to their own frustration that right-wing German veterans shunned their offers to participate in Totensonntag (`Day of the Dead`) as German conservatives did not wish to honor the sacrifices of those who had fought against Germany, and it was left-wing German veterans, usually associated with Social Democratic Party, who welcomed having Russians participate in Totensonntag to illustrate the theme that all peoples in the nations involved in the First World war were victims.[18] In Germany, November 11 was not a holiday as no one wanted to honor the day that the Reich lost the war, and Totensonntag played the same role in Germany that November 11 played in the Allied nations, as the time to honor the war dead. The anti-war and internationalist message at the Totensonntag ceremonies organized by the SPD did not sit well with right-wing Russian émigrés found themselves rather out of place at these ceremonies. The city of Harbin in China was founded by the Russians in 1896, becoming known the `Moscow of the Orient` due to its Russian appearance, and after the Revolution its Russian population was further reinforced by émigrés, through the majority of the Russians living in Harbin were people who had come before World War I. About 127,000 people living in Harbin in 1920 came from Russia, making it one of the largest Russian-speaking cites in East Asia. Many of the Russians in Harbin were wealthy, and the city was a center of Russian culture as the Russian community in Harbin made it their mission to preserve the pre-war Russian culture in a city on the plains of Manchuria with for instance Harbin having two opera companies and numerous theaters performing the traditional classics of the Russian stage. The economic success of the Russians in Harbin often surprised foreign visitors who assumed that they should be poor, leading one visitor in 1923 to comment that Russian “ladies as well gowned as at the Paris races [who] strolled with men faultlessly garbed by European standards”, leading him to wonder how they achieved this `deceptive appearance`. The extent of Russian economic dominance of Harbin could be seen that “Moya-tvoya`, a pidgin language combining aspects of Russian and Mandarin Chinese which developed in the 19th century when Chinese went to work in Siberia was considered essential by the Chinese merchants of Harbin. White émigrés fought with the Soviet Red Army during the Soviet invasion of Xinjiang and the Xinjiang War of 1937. During World War II, many white émigrés took part in the Russian Liberation Movement. The main reason that pushed the Whites to support the German power with action was the concept of a `spring offensive`, an armed intervention against the USSR that must be exploited in order to continue the civil war. The latter was perceived by many Russian officers as an ongoing case that was never finished since the day of their exile.[26] During the war, the white émigrés came into contact with former Soviet citizens from German-occupied territories who used the German retreat as an opportunity to either flee from the Soviet Union, or were in Germany and Austria as POWs and forced labor, and preferred to stay in the West, often referred to as the second wave of émigrés (often also called DPs – displaced persons, see Displaced persons camp). This smaller second wave fairly quickly began to assimilate into the white émigré community. After the war, active anti-Soviet combat was almost exclusively continued by NTS: other organizations either dissolved, or began concentrating exclusively on self-preservation and/or educating the youth. Various youth organizations, such as the Scouts-in-Exile became functional in raising children with a background in pre-Soviet Russian culture and heritage. The white émigrés formed the Russian Orthodox Church Abroad in 1924. The church continues its existence to this day, acting as both the spiritual and cultural center of the Russian Orthodox community abroad. On 17 May 2007, the Act of Canonical Communion with the Moscow Patriarchate reestablished canonical ties between the Russian Orthodox Church Abroad and the Russian Church of the Moscow Patriarchate, after more than 80 years of separation. White émigrés, called `White Russians` in East Asia, flooded into China after World War I and into the early 1920s. Most of the Russians went to Manchuria (especially in Harbin, which at the time had the largest population of Russians of any city outside Russia) and treaty ports such as Shanghai, but a few ended up in Beijing. In 1924, the Chinese government recognized the government of the Soviet Union and the majority of White Russians in China who refused to become Soviet citizens were rendered stateless, thus subject to Chinese law unlike other Europeans, Americans, and Japanese living in China who enjoyed the principles of extraterritoriality. Nor were White Russians born in China eligible to be Chinese citizens. Although some of the White Russians arrived with their fortunes intact, most were penniless and due to ethnic prejudices and their inability to speak Chinese, were unable to find jobs. To support themselves and their families, some of the younger women became prostitutes or taxi dancers. They were popular with both foreign men, there being a shortage of foreign women, and Chinese men. A League of Nations survey in Shanghai in 1935 found that 22% of Russian women between 16 and 45 years of age were engaging in prostitution to some extent. The White Russian women mostly worked in the `Badlands` area adjoining the Beijing Legation Quarter on the east, centered on Chuanban Hutong (alley). The American explorer Roy Chapman Andrews said he frequented the `cafes of somewhat dubious reputation` with the explorer Sven Hedin and scientist Davidson Black to `have scrambled eggs and dance with the Russian girls.` Some did find professional work, teaching music or French. Other women took work as dressmakers, shop assistants and hairdressers. Many men became career soldiers of the Shanghai Russian Regiment, the only professional/standing unit within the Shanghai Volunteer Corps. By slow degrees, and despite the many difficulties, the community not only retained a good deal of cohesion but did begin to flourish, both economically and culturally. By the mid-1930s there were two Russian schools, as well as a variety of cultural and sporting clubs. There were Russian-language newspapers and a radio station. An important part was also played by the local Russian Orthodox Church under the guidance of St. John of Shanghai and San Francisco. Approximately 150,000 White Russians, including princes, princesses, generals and senior officers, fled to the Ottoman Empire in the wake of the Revolution. Istanbul, which had a population of around 900,000 at that time, opened its doors to approximately 150 thousand White Russians. The parties to the war migration in 1917 were neither Crimean Turks nor Caucasian Muslims. This time, those who took refuge in Istanbul were the `nobles` and soldiers of Tsarist Russia, who had fought the Ottomans for centuries. The immigration, which started with small groups at the end of 1917, grew with the loss of Crimea to the Bolsheviks in 1920. Tens of thousands of people who left their titles, money and palaces in Russia and came to Istanbul tried to hold on to life by dispersing all over the city. Some sold books, some handcrafted souvenirs and some flowers. The place, formerly known as Hristaki Passage, became known as Çiçek Pasajı after the Russian flower girls took up residence. Russian refugees. Those who arrived in 1919 were better off economically. The first arrivals found some jobs in the French and British representations, commissions, or alongside them in civil service, translator, or even military or security units in Istanbul.

Osvetljenje projektora: 3600 ANSI lumena Tehnologija projektovanja: DLP Osnovna rezolucija projektora: XGA (1024x768) Radni vek izvora svetlosti: 15000 č Broj VGA portova: 3 Obrazovni projektor MV809STH poboljšava interaktivno učenje i saradnju u učionici sa izvanrednim kvalitetom slike, velikom osvetljenošću i mogućnošću kratkog dometa. Fleksibilnost pametne instalacije u kombinaciji sa smanjenim troškovima održavanja i vlasništva čine MV809STH idealnim izborom za današnje škole. Uključujući senzore točkića u boji sa genijalnom funkcijom protiv akumulacije prašine, MV809STH produžava optimalne performanse odbijanjem prašine koja se može akumulirati na tradicionalnim senzorima kako bi blokirala IR signal i izazvala treperenje, abnormalne boje ili čak isključivanje. Nudeći veliki ekran na maloj udaljenosti sa odnosom kratkog dometa od 0,49, MV809STH eliminiše ometajuće senke i odsjaj kako bi učenici i nastavnici mogli slobodno da se angažuju i sarađuju ispred table. MV809STH proizvodi osvetljenost i rezoluciju od 3.600 ANSI lumena za savršene performanse projekcije sa oštrim slikama i oštrim tekstom čak i u svetloj sali za predavanja. Visoka osvetljenost obezbeđuje jasan sadržaj pod jakim ambijentalnim osvetljenjem, omogućavajući da svetla budu uključena tokom časova radi vođenja beleški i interaktivne saradnje. BenK obrazovni projektori nude niz rezolucija i projektovanih veličina slike kako bi zadovoljili različite potrebe učionice. Uz oštar kvalitet slike do 120 inča, naši edukativni projektori ultra kratkog dometa pružaju povećanu svestranost učionice uz smanjene troškove. Sa zapečaćenim dizajnom koji štiti DLP čip od degradacije slike izazvane prašinom i industrijskom izdržljivošću DLP projekcijske tehnologije, BenK obrazovni projektori su u stanju da održe dugotrajan kvalitet slike eliminišući propadanje boje. Za razliku od projektora koji nisu DLP, BenK obrazovni projektori isporučuju vrhunski kvalitet slike ekvivalentan rezultatu potpuno novih projektora nakon zamene lampe. BenK DLP projektori imaju vodeći u klasi visoki faktor popunjenosti, minimizirajući crne ivice oko svakog piksela kako bi se eliminisao strašni „efekat vrata ekrana“ koji se obično primećuje kod ne-DLP projektora. BenK edukativni projektori proizvode vrhunsku definiciju i jasnoću u malom tekstu i finim detaljima za prelepo prikazane slike umesto pikselizovane grafike. Idealni za tekst, brojeve i tabele koji se široko koriste u nastavi, BenK obrazovni projektori koriste izvornu DLP prednost digitalno kontrolisanih mikroogledala na DMD čipu. Potpuno isključivanje reflektujućih mikroogledala da bi se stvorila duboka prava crna, BenK obrazovni projektori stvaraju visok prirodni odnos kontrasta za oštru čitljivost i oštru rezoluciju na svakom pojedinačnom podpikselu. Sa poboljšanom mogućnošću multi-touch za olovke ili prste, dva PointVrite™ projektora mogu se koristiti zajedno da udvostruče površinu interaktivne projekcije, stvarajući ogromne nove mogućnosti za interaktivno učenje u modernim digitalnim učionicama. U KVrite režimu bele table, nastavnici takođe mogu da pokreću različite aplikacije ili da prikazuju, pregledaju i beleže na dve površine. Projektor Osvetljenje projektora 3600 ANSI lumena Tehnologija projektovanja DLP Osnovna rezolucija projektora XGA (1024x768) Veličina matrice 1,24 cm (0.49") Tip matrice DMD Izvor svetlosti Radni vek izvora svetlosti 15000 č Portovi i interfejsi Broj VGA portova 3 Broj HDMI portova 1 DVI port Broj USB 2.0 portova 1 Vrsta serijskog interfejsa RS-232 Vrsta HDMI konektora Pune veličine Broj portova Mini-USB 2.0 1 PC Audio ulaz PC audio-izlaz 220V priključak Mreža Smart TV Eternet LAN Wi-Fi Medij za čuvanje podataka Integrisani čitač kartica Karakteristike OSD ekran Dizajni Tip proizvoda Projektor kratkog dometa Pozicioniranje na tržištu Short throw Boja proizvoda Belo Podloga Desktop Rupe za zaključavanje kablom Vrste proreza za kablovsko zaključavanje Kensington Displej Ugrađeni ekrani Menadžment potrošnje Izvor napajanja AC Deklaracija Model Benq MW809STH Short Throw projektor Naziv i vrsta robe Projektori Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Benq MW809STH Short Throw projektor 103.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 93.099 RSD (0) Benq MH856UST+ Ultra Short Throw DLP projektor 209.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 188.999 RSD (0) Acer X1226AH (MR.JR711.001) DLP projektor 55.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (0) Acer X1526HK (MR.JV611.001) DLP projektor 96.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 86.999 RSD (0) Acer P5827a DLP projektor 164.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 147.999 RSD (0) Benq MH536 DLP projektor 132.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 118.999 RSD (0) Acer X1529KI (MR.JW311.001) DLP projektor 112.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 101.599 RSD (3) GoPro Chesty (AGCHM-001) prsluk za GoPro akcione kamere 5.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.199 RSD (1) GoPro Shorty (AFTTM-001) mini extension pole+tripod za sve GoPro akcione kamere 4.698 RSD MP cena (1) GoPro AJDIV-001 zaštitno kućište za Hero8 Black 6.454 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.809 RSD (0) Insta360 ONE R Lens Guard 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (1) GoPro (ACSST-004) silikonska zaštita kućišta pink+vezica za GoPro akcione kamere 1.999 RSD MP cena (4) GoPro Flat And Curved Adhesive Mounts (AACFT-001) Dodatak za Akcionu kameru 3.999 RSD MP cena (1) Xiaomi Mi Action Camera 4K vodootporno kućište 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (3) GoPro Helmet Front Mount (AHFSM-001) Dodatak za Akcionu kameru 4.599 RSD MP cena (0) GoPro (AKTAC-001) sportski komplet opreme za GoPro akcione kamere 20% 9.722 RSD 7.777 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Zhiyun SMOOTH XS Pink gimbal 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Zhiyun Crane Plus gimbal za DSLR fotoaparate 56.665 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.999 RSD (0) Insta360 vodootporno kućiste 30m za ONE R 360 Edition kameru 13.339 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) GoPro Grab Bag (AGBAG-002) delovi za montažu za GoPro akcione kamere 5.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.599 RSD (0) GoPro Jaws Flex Clamp Mount (ACMPM-001) Dodatak za Akcionu kameru 8.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.299 RSD (0) GoPro Simple Pole (AGXTS-001) Dodatak za Akcionu kameru 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) GoPro (AAMIC-001) Pro Mic adapter 3.5mm crni 9.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (0) GoPro ADFMD-001 media mod za Hero9 Black 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) GoPro (AHWBM-002) remen za ruku i zglob za GoPro akcione kamere 7.999 RSD MP cena (0) GoPro Floaty (AFLTY-004) držač za GoPro akcione kamere 2.668 RSD MP cena (5) GoPro Tripod Mounts (including 3-Way Tripod) (ABQRT-002) Dodatak za Akcionu kameru 3.199 RSD MP cena (0) GoPro ACFLT-001 Floaty vodootporno plutajuće kućište za HERO8 Black 5.953 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.357 RSD (0) GoPro ADDIV-001 zaštitno kucište za Hero 9 Black 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Saramonic LavMicro lavalier mikrofon 7.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.899 RSD (0) GoPro Fetch (ADOGM-001) držač kamere sa remenima za psa za GoPro akcione kamere 6.935 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.241 RSD (0) Gopro Jaws Flex Gooseneck (ACMFN-001) Dodatak za Akcionu kameru 3.588 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.229 RSD (5) GoPro Large Tube Mount ( Roll Bars + Pipes + More ) (AGTLM-001) Dodatak za Akcionu kameru 6.665 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) GoPro AJFRC-001 Rollcage kućište 2.995 RSD MP cena (1) GoPro AJLCD-001-EU Display Mod dodatak 10.236 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.212 RSD (0) GoPro AKTTR-002 komplet za putovanje 7.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.199 RSD (0) GoPro ATCLP-001 magnetni swivel klip 2.533 RSD MP cena (0) GoPro ASLBM-002 nosač Bite Mount+Floaty za Hero8 Black 5.254 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.728 RSD (0) GoPro AJSST-007 silikonska futrola sa podesivim kaišon za HERO8 Black pink 2.999 RSD MP cena (0) GoPro The Handler (AFHGM-003) ručica za akcionu kameru 3.999 RSD MP cena (0) DJI Action 2 Macro objektiv za DJI Action 2 akcionu kameru 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) GoPro 3-Way 2.0 (AFAEM-002) tripod 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Insta360 ONE X2 Lens Cap zaštitni poklopac 999 RSD MP cena (0) DJI Osmo Mobile 6 gimbal 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) GoPro ADDBD-211-EU punjač+2 baterije 20% 11.110 RSD 8.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) GoPro Vented Helmet Strap Mount (GVHS30) Dodatak za Akcionu kameru 4.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.099 RSD (0) GoPro Enduro (ADBAT-011) baterija za Hero 9/10/11 3.999 RSD MP cena (0) Moye Venture baterija za kamere 1.299 RSD MP cena (0) Manfrotto MVGBF-CF Fast GimBoom Carbon gimbal 27.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.990 RSD (0) Joby GripPole crno crveni stativ za akcionu kameru 2.990 RSD MP cena (0) Joby Pop Filter za mikrofon Wavo POD 1.390 RSD MP cena (0) GoPro Max (ADWAL-001) ultra wide objektiv za Hero 9 i Hero 10 akcionu kameru 14.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.099 RSD (0) Insta360 Selfie Stick Extended Edition 3m 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Insta360 X3 Water Sport Rope Mount 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) DJI Action 2 modul za prednji dodirni ekran 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) DJI Action 2 tripod sa daljinskim prekidačem 9.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (0) Insta360 Flow Creator kit beli gimbal 32.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.999 RSD (0) DJI CP.RN.00000198.01 Dual mikrofon 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (0) Xiaomi BHR5255GL nadzorna kamera 2K 4.999 RSD MP cena (0) AlfaPower NST-1820A centralno napajanje za alarmni sistem sa 18 kanala 20A 10.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD (1) LG UltraFine 32UN880P-B IPS 4K monitor 32" 76.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 68.899 RSD (6) Denver ACT-5051W akciona kamera 4.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.399 RSD (6) DJI Action 2 Dual Screen Combo akciona kamera 74.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 66.999 RSD (6) Moye Venture 4K akciona kamera 30% 12.698 RSD 8.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (4) GoPro Max CHDHZ-201 akciona kamera 20% 86.110 RSD 68.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 61.999 RSD (0) DJI Osmo Action 3 Standard Combo akciona kamera 52.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 46.999 RSD (9) Moye Venture 5K Duo akciona kamera 30% 25.396 RSD 17.777 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (1) Insta360 X3 akciona kamera 65.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 58.999 RSD (1) DJI Osmo Action 4 Adventure Combo akciona kamera 78.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 70.999 RSD (9) GoPro Hero12 Black akciona kamera 64.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 57.999 RSD (0) GoPro Hero12 Black Accessory Bundle akciona kamera 71.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 63.999 RSD (0) Dji Osmo Pocket 3 akciona kamera 4K 83.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 74.999 RSD (2) Insta360 Ace Pro akciona kamera 20% 83.333 RSD 66.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (5) Hama četkica za čišćenje objektiva crna 1.599 RSD MP cena (0) Saramonic Blink 500 B1 bežični mikrofon 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) Joby GorillaPod 1K Kit mini tripod stativ sa Ball Head za fotoaparate 5.499 RSD MP cena (0) Manfrotto MFPROCPL-72 fotografski filter CPL 72mm 11.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.599 RSD (0) Manfrotto Befree MKBFRLA4BK-BH tripod stativ za fotoaparate 32.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.699 RSD (0) Zhiyun Crane M3 Pro gimbal za DSLR fotoaparate/mobilne telefone/akcione kamere 94.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 84.999 RSD (0) Canon BG-E16 grip za fotoaparat EOS 7D Mark II 48.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 43.999 RSD (0) Nikon MB-D10 vertikalni rukohvat sa nosačem baterija za fotoaparate Nikon D300s/D700 35.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.799 RSD (0) Canon LC-E17E punjač za baterije 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Joby Vert vertikalni nosac za fotoaparat 2.990 RSD MP cena (3) SanDisk iXpand Base punjač za iPhone sa memorijom za automatski back-up slika i video materijala 32GB 11.739 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.559 RSD (1) Lowepro Tahoe BP 150 ranac za fotoaparat crni 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) Lowepro S&F Filter Pouch 100 torba za 10 pravougaonih ili kockastih filtera + ekstra adapter 2.999 RSD MP cena (0) Lowepro S&F Slim Lens 55AW torbica za objektive 24-70mm f/2.8 3.499 RSD MP cena (0) Lowepro S&F Quick Flex 55AW torbica za bliceve crna 3.899 RSD MP cena (1) Lowepro Nova 160 AW II torba za fotoaparat crna 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (1) Lowepro S&F Technical Vest prsluk za fotoreportere 8.999 RSD MP cena (1) Lowepro Tahoe BP 150 Galaxy Blue torba za fotoaparat plava 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Lowepro Pro Trekker BP 450AW II sivi ranac za fotoaparate 39.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.999 RSD (0) Manfrotto Reloader Tough MB PL-RL-TH55-F crna torba za fotoaparate 36.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 32.999 RSD (0) LowePro Flipside BP 300 AW III crni ranac za fotoaparate 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) LowePro Flipside BP 300 AW III ranac sivi ranac za fotoaparate 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) LowePro Fastpack BP 250 AW III crni ranac za fotoaparate 17.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.599 RSD (0) LowePro Flipside 200 AW II ranac za fotoaparate 16.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.699 RSD (0) Lowepro Photo Hatchback BP 150 AW II ranac za fotoaprate crni 15.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Manfrotto MB MA3-SB-L torba za fotoaparate 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) LowePro Adventura SH 120 III crna torba za fotoaparate 6.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.699 RSD (0) Lowepro Adventura TLZ 30 III crna torba za fotoaparate 4.999 RSD MP cena (0) Lowepro Gearup PRO camera box XL II siva torba za fotoaparat 7.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.990 RSD (0) Lowepro Gearup PRO camera box L II siva torba za fotoaparat 6.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.490 RSD (0) Lowepro Gearup Creator box M II siva torba za fotoaparat 3.490 RSD MP cena (0) Lowepro Fastpack Pro BP 250 AW III sivi ranac za fotoaparat 19.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.990 RSD (0) Lowepro Photo Active TLZ 45 AW crna torba za fotoaparat 7.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.490 RSD (0) Lowepro ProTactic BP 350 AW II crni ranac za fotoaparat 32.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.990 RSD (0) Manfrotto MB MA3-BP-T Advanced Travel Backpack III crni ranac za fotoaparat 21.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.490 RSD (0) Manfrotto MB MA3-BP-BF Advanced Beefree Backpack III crni ranac za fotoaparat 18.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.990 RSD (0) Lowepro ProTactic Lens Exchange200AW crna torba za objektiv 7.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.790 RSD (0) Manfrotto MB MA3-H-S torba za fotoaparate crna 4.999 RSD MP cena (8) Hama Star 5 Foto Stativ sa Torbom 1.799 RSD MP cena (1) Manfrotto Element MII tripod stativ 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Manfrotto 200PL Quick Relese Plate pločica za stativ 2.639 RSD MP cena (5) Hama Star 62 Foto Stativ sa Torbom 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (1) Joby GorillaTorch Flare (80018) stativ sa baterijskom lampom za fotoaparate crno crveni 4.989 RSD MP cena (1) Manfrotto MK190XPRO3-3W Tripod SET stativ za fotoaparate 38.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.499 RSD (4) Manfrotto Tripod (055) ALU 3-s Stativ za Fotoaparat 31.109 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (0) Manfrotto MHXPRO-2W XPRO FLUID HEAD glava za stativ 21.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.699 RSD (0) Manfrotto MT190XPRO4 190 Alu 4-S tripod 33.721 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.349 RSD (0) Manfrotto MK290DUA3-3W DUAL SET 3WAY HEAD tripod 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) JOBY Compact Advanced Kit tripod 15.559 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Joby Wavo Boom Arm stativ za mikrofon sa pokretnom rukom 12.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.699 RSD (0) Celly CLICKNANOTRIBK tripod za pametne telefone/akcione kamere 1.699 RSD MP cena (0) Manfrotto MVK502AM-1 KIT TELESCOPIC video set tripod stativ 99.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 89.990 RSD (0) Manfrotto set MK055XPRO3-BHQ2 Alu 3 SEC Kit Ball Head tripod stativ 47.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.490 RSD (0) Manfrotto set MK055XPRO3-3W Alu 3-S Kit 3W tripod stativ 43.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.990 RSD (0) Manfrotto MHXPRO-3W glava za tripod stativ 23.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.990 RSD (0) Joby FL1-01M4 Gorillatorch stativ sa baterijskom lampom za fotoaparate sivi 3.499 RSD MP cena (0) Manfrotto MKBFRLA4B 2u1 tripod i monopod 28.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.499 RSD (0) Manfrotto MVMXPROA4 ALU XPRO profesionalni video monopod sa fluidnom bazom 31.732 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.559 RSD (0) Ulanzi OP-4 Wifi adapter za tripod za Osmo Pocket 699 RSD MP cena (1) Canon Blic Speedlite 430EX III RT (AC0585C011AA) 43.332 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD (5) Nikon Blic SB-5000 72.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 64.990 RSD (0) Nikon HB-34 Bayonet Lenshood senilo za objektiv AF-S DX 55-200mm F/4-5.6 1.399 RSD MP cena (0) Nikon HB-38 Lenshood senilo za objektiv 105mm f/2.8G AF-S VR Micro 1.899 RSD MP cena (0) Nikon C-PL II filter za objektiv 62mm 13.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.899 RSD (0) Canon objektiv EF-S 24mm 2.8 STM 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (1) Canon Objektiv EF 50mm f/1.4 USM (ACC21-6261201) 54.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 48.999 RSD (0) Nikon Nikkor Z objektiv 35mm f/1.8 S 117.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 105.999 RSD (0) Canon objektiv EF 24-105MM 4L IS II USM 197.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 177.499 RSD (0) Canon objektiv EF 35mm 1.4 II USM 277.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 249.999 RSD (0) Canon objektiv EF 16-35mm/2, 8 L III USM 329.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 296.999 RSD (0) Nikon Nikkor Z objektiv 85mm f/1.8 S 20% 122.209 RSD 97.767 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 87.990 RSD (0) Canon objektiv EF 70-300mm 1:4,0-5,6 IS II USM 81.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 72.999 RSD (0) Manfrotto MFXLC72 Xume poklopac objektiva 72mm 1.499 RSD MP cena (0) Canon objektiv RF 35mm f/1.8 MACRO IS STM 76.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 68.999 RSD (0) Canon objektiv RF 50mm f/1.2 L USM 349.370 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 314.433 RSD (0) Canon objektiv RF 24-70mm F/2.8 L IS USM 345.558 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 311.002 RSD (0) Canon objektiv RF 70-200 f/2.8L IS USM 407.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 366.999 RSD (0) Nikon AF-S Micro Nikkor 40mm f/2.8G objektiv 38.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.990 RSD (0) Canon RF 16mm F2.8 STM objektiv 51.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 45.999 RSD (0) Canon RF 85mm f/2 IS STM objektiv 94.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 84.999 RSD (0) Canon RF 100-500mm f/4.5-7.1L IS USM objektiv 433.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 389.999 RSD (0) Canon RF 800mm F11 IS STM objektiv 161.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 144.999 RSD (0) Canon RF 100mm f2.8L IS USM Macro objektiv 211.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 189.999 RSD (0) Nikon Nikkor Z 24-200mm f/4-6.3 VR objektiv 20% 120.820 RSD 96.656 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 86.990 RSD (0) Canon Objektiv EF 1.4 X III (AC4409B005AA) 61.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (0) Canon Objektiv EF-S 55-250 f/4-5.6 IS STM (AC8546B005AA) 47.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.999 RSD (0) Nikon Nikkor Z 28-75mm objektiv 20% 136.098 RSD 108.878 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 97.990 RSD (0) Nikon Nikkor Z 14-24mm f/2.8 S objektiv 20% 344.432 RSD 275.545 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 247.990 RSD (0) Nikon Nikkor Z 100-400mm objektiv 20% 402.765 RSD 322.212 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 289.990 RSD (0) Canon objektiv EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS nano USM 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (0) Nikon Nikkor Z 24-50mm f/3.5-6.3 objektiv 59.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 53.990 RSD (0) Nikon NIKKOR Z 17-28mm f/2.8 objektiv 20% 162.487 RSD 129.989 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 116.990 RSD (0) Nikon Nikkor Z objektiv 50mm f/1.8 S 20% 88.875 RSD 71.100 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 63.990 RSD (0) Commel (c0979) produžni kabl sa motalicom 4 utičnice 280mm 25m crna 14.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.699 RSD (0) Philips SPN5140YC/58 žuti produžni kabl sa 4 utičnice 5m 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (4) Hama Kabl Strujni (44215) detelina 2.5m 1.299 RSD MP cena (1) S-BOX PC POWER-C5-2 strujni kabl detelina 2m 999 RSD MP cena (4) Hama Kabl Strujni (78480) detelina 1.5m 999 RSD MP cena (0) Commel (C0615) priključni strujni kabl 16A 250V 2m crni 1.099 RSD MP cena (0) E-Green (OST03830) naponski kabl osmica 1.5m crni 199 RSD MP cena (0) Commel (c0119) priključni kabl 2.5A 250V 3m crni 539 RSD MP cena (0) Commel (c0285) priključni strujni kabl 10A 250V 3.5m crni 999 RSD MP cena (0) Commel (c0610) priključni strujni kabl 16A 250V 1.5m beli 999 RSD MP cena (0) S-BOX (1034) strujni kabl 220V Euro 2m 849 RSD MP cena (1) Commel (c0339) priključni kabl za peglu 6A 250V 3m sivo beli 999 RSD MP cena (0) Commel (c0519) priključni strujni kabl 16A 250V 3m crni 999 RSD MP cena (0) Commel (c0339m) priključni kabl za peglu 6A 250V 3m sivo beli 999 RSD MP cena (1) S-BOX PC (625) schuko kabl za napajanje računara ugaoni 2m 899 RSD MP cena (0) S-BOX PC POWER-C14-2 UPS produžni strujni kabl C-13-C14 2m 999 RSD MP cena (0) Commel (c0639) priključni strujni kabl 16A 250V 3m crni 1.999 RSD MP cena (0) Commel (c0733) priključni strujni kabl trofazni 16A 400V 1.5 crni 2.199 RSD MP cena (0) Commel (c0715) priključni strujni kabl trofazni 16A 400V 2m crni 2.999 RSD MP cena (0) Commel (c0739) priključni strujni kabl trofazni 16A 400V 3m crni 3.999 RSD MP cena (0) Commel (c0118) priključni kabl 2.5A 250V 3m beli 399 RSD MP cena (2) RED naponski kabl za računar 1.8m crni 499 RSD MP cena (0) Red naponski kabl detelina 1.5m crni 499 RSD MP cena (0) Red naponski kabl osmica 1.5m crni 199 RSD MP cena (0) E-Green (OST04968) kabl za napajanje detelina 1.8m crni 399 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST04558) kabl za napajanje UPS-računar 1.5m crni 499 RSD MP cena (0) 3G (99355) kabl naponski (C13) na (C14) 1.8m crni 799 RSD MP cena (0) 3G (83646) kabl za napajanje za PC 1.5m crni 399 RSD MP cena (0) Hama (200735) naponski kabl 1.5m crni 999 RSD MP cena (0) Gembird PC-186A-VDE kabl za napajanje računara ugaoni 1.8m 699 RSD MP cena (0) Commel (c0975) produžni kabl sa motalicom 230mm 25m 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Gembird (EG-PSU3-01) produžni kabl sa 3 utičnice ulaz (C14) 0.6m crni 999 RSD MP cena (0) Gembird (PC-189) kabl naponski (C13) na (C14) 1.8m crni 899 RSD MP cena (0) Gembird (PC-186) naponski kabl za računar 1.8m crni 499 RSD MP cena (0) E-Green (OST03612) kabl naponski (C13) na (C14) 1.8m crni 499 RSD MP cena (0) Gembird (PC-186-VDE-5M) naponski kabl za računar 5m 1.799 RSD MP cena (1) Secomp (19.99.1018-50) naponski kabl IEC 320-C13 1.8m 499 RSD MP cena (0) Jabra 8800-01-06 adapter QD na RJ10 0.5 1.599 RSD MP cena (0) Jabra 8800-00-46 adapter QD na 2.5mm 0.15m 1.799 RSD MP cena (0) Jabra DHSG telefonski kabl 2.199 RSD MP cena (0) E-Green (OST03823) kabl telefonski 100m beli 1.999 RSD MP cena (6) Hama Telefonski kabl (44492) 6p4c na 6p4c 15m Beli 1.099 RSD MP cena (0) Poly qd y-kabl za IP slušalice 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (5) Hama Antenski Kabl (11903) 75dB duplo izolovan (muško - ženski) 10m Beli 799 RSD MP cena (6) Hama Antenski Kabl (11902) 75dB duplo izolovan (muško - ženski) 5m Beli 499 RSD MP cena (0) Hama (205031) antenski kabl m/ž 75db 10m 999 RSD MP cena (0) Hama (205028) antenski kabl m/ž 75dB 1.5m beli 399 RSD MP cena (0) Hama (205217) antenski konektor (ženski) ugaoni 90 stepeni beli 299 RSD MP cena (0) Gembird KABL-COAX-RG6 antenski kabl 300m beli 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Nedis (VLSP40120W250) antenski kabl musko-zenski 120dB ugaoni 25m beli 999 RSD MP cena (1) S-BOX Kabl (901) optički konekcioni kabl muško/muški 1.5m 699 RSD MP cena (8) Hama Kabl (42929) Optički konekcioni kabl muško/muški 3m 999 RSD MP cena (0) HPE Premier Flex (QK735A) optički kabl 15m 20.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.099 RSD (0) E-Green (OST04254) kabl Optički Audio (Muški) na Optički Audio (Muški) 2.2 5m crni 999 RSD MP cena (0) 3G (85443) kabl Optički Audio (muški) na Optički Audio (muški) 4.0mm 5m crni 799 RSD MP cena (0) Extralink EX.3371 optički kabl LC/UPC-LC/UPC FTTH G.657.A1 1m 359 RSD MP cena (0) Extralink EX.12288 optički kabl LC/UPC-SC/UPC FTTH G.652D 1m 359 RSD MP cena (0) Extralink EX.12301 optički kabl LC/UPC-SC/UPC FTTH G.652D 2m 359 RSD MP cena (0) Extralink EX.1391 optički kabl LC/UPC-SC/APC FTTH G.652D 2m 399 RSD MP cena (0) Extralink EX.12431 optički kabl SC/APC-SC/UPC FTTH G.652D 3m 399 RSD MP cena (0) Extralink EX.2923 optički kabl duplex LC/UPC FTTH G.657.A1 1m 599 RSD MP cena (0) Extralink EX.16583 optički kabl duplex LC/UPC-SC/APC FTTH G.657.A1 1m 659 RSD MP cena (0) Extralink EX.1308 optički kabl duplex LC/APC-LC/APC FTTH G.657.A1 1m 719 RSD MP cena (0) Extralink EX.3654 optički kabl duplex SC/UPC-LC/UPC FTTH G.657.A1 2m 729 RSD MP cena (0) Extralink EX.10284 optički kabl duplex LC/UPC-LC/UPC FTTH OM3 1m 759 RSD MP cena (0) Extralink EX.3531 optički kabl duplex SC/UPC-SC/APC FTTH G.652D 2m 769 RSD MP cena (0) Extralink EX.3715 optički kabl duplex SC/UPC-SC/UPC FTTH OM2 3m 799 RSD MP cena (0) Extralink EX.14787 optički kabl duplex LC/UPC-LC/UPC FTTH OM3 3m 899 RSD MP cena (0) Gembird CC-OPT-3M Toslink optički kabl 3m 799 RSD MP cena (0) 3G (85443) kabl Optički Audio (muški) na Optički Audio (muški) 4.0mm 3m crni 599 RSD MP cena (0) RED CAT.5e mrežni kabl 3m 299 RSD MP cena (0) Stars Solutions (31630) mrežni kabl (LAN) Cat5e 2m beli 199 RSD MP cena (0) RED CAT.5e mrežni kabl 5m 399 RSD MP cena (6) S-BOX Kabl (689) DisplayPort (muški) na HDMI (muški) 2m 1.899 RSD MP cena (5) S-BOX Kabl (698) DisplayPort (muški) na DisplayPort (muški) 2m 1.899 RSD MP cena (4) Hama Kabl (54594) DisplayPort (muški) 1.8m na HDMI (muški) 2.999 RSD MP cena (10) Hama Kabl (78442) DisplayPort (muški) na DisplayPort (muški) 1.8m 2.199 RSD MP cena (0) Hama (200696) kabl DisplayPort (muški) na DisplayPort (muški) 1.5m crni 1.499 RSD MP cena (0) Gembird CC-DP-HDMI-3M kabl DisplayPort (muški) na HDMI (muški) 3m 1.199 RSD MP cena (0) Hama (200335) DisplayPort (muški) na HDMI (zenski) 4K crni 1.899 RSD MP cena (0) Secomp (11.04.5602-20) kabl Display Port (Muški) na Display Port (Muški) 2.0m 1.199 RSD MP cena (0) Red R357 kabl Display Port (muški) na HDMI (muški) 1.8m crni 1.499 RSD MP cena (0) 3G (81917) kabl Mini Display Port (muški) na HDMI (muški) 5m beli 1.099 RSD MP cena (0) E-Green (OST05419) kabl Display Port 1.4 (muški) na HDMI 2.0 (ženski) 20cm crni 3.199 RSD MP cena (0) 3G (11723) kabl Display Port (muški) na HDMI (muški) 3m beli 999 RSD MP cena (0) Gembird (CC-DPM-DVIM-4K-6) kabl Display Port (muški) na DVI (ženski) 1.8m crni 2.999 RSD MP cena (0) Gembird CC-DP-HDMI-4K-6 kabl display port (muški) na HDMI (muški) 1.8m crni 2.399 RSD MP cena (0) Gembird (CC-MDP-HDMI-6) kabl mini DisplayPort (muški) na HDMI (muški) 1.8m crni 1.999 RSD MP cena (0) Gembird (CC-DPM-DVIM-1M) kabl DisplayPort (muški) na DVI (muški) 1m crni 1.499 RSD MP cena (0) Gembird (CC-DP2-10) kabl DisplayPort (muški) na DisplayPort (muški) 4K 3m crni 1.699 RSD MP cena (0) Gembird (CC-DP2-6) kabl DisplayPort (muški) na DisplayPort (muški) 4K 1.8m crni 1.499 RSD MP cena (0) Secomp (S3691-100) kabl Display Port (Muški) na Display Port (Muški) 2.0m 999 RSD MP cena (5) Hama Kabl VGA (42092) 15 pin (muški) na 15 pin (muški) 5m 999 RSD MP cena (1) S-BOX Kabl VGA (672) 15 pin (muški) na 15 pin (muški) 15m 4.449 RSD MP cena (0) Hama 45077 kabl DVI-D (muški) na DVI-D (muški) 1.8m 1.499 RSD MP cena (0) RED HQ feritno jezgro kabl VGA D (muški) na VGA D (muški) 1.8m crni 599 RSD MP cena (0) Secomp (S3641-50) kabl DVI (Muški) na DVI (Muški) 2.0m 999 RSD MP cena (0) E-Green (OST03917) kabl VGA (Muški) na VGA (Muški) 1.8m feritno jezgro crni 699 RSD MP cena (0) E-Green (OST03689) kabl DVI-D (Muški) na DVI-D (Muški) 2m crni 999 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST00424) kabl VGA (Muški) na VGA (Muški) 10m feritno jezgro crni 1.999 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST03316) kabl VGA (Muški) na VGA (Muški) 15m feritno jezgro crni 2.999 RSD MP cena (0) E-Green (OST03917) kabl VGA (Muški) na VGA (Muški) 15m feritno jezgro crni 2.999 RSD MP cena (0) 3G (74328) kabl DVI (muški) na DVI (muški) 1.5m crni 699 RSD MP cena (0) 3G (81902) kabl VGA (muški) na DVI (muški) 1.5m crni 799 RSD MP cena (0) 3G (83481) kabl VGA (muški) na VGA (muški) 3m crni 899 RSD MP cena (0) 3G (88951) kabl DVI (muški) na DVI (muški) 5m crni 999 RSD MP cena (0) 3G (71618) kabl HDMI (muški) na DVI (muški) 5m crno-zlatni 1.599 RSD MP cena (0) Hama kabl VGA (muški) na VGA (muški) 1.5m crni 1.199 RSD MP cena (0) Hama VGA (muški) na VGA (mušli) 3m crni 1.399 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST01010) kabl VGA D-sub (muški) na VGA D-sub (muški) 3m feritno jezgro crni 1.499 RSD MP cena (0) Gembird CC-PPVGA-30M-B kabl VGA (muški) na VGA (muški) 30m crni 4.299 RSD MP cena (0) Gembird (CC-PPVGA-20M-B) kabl VGA (muški) na VGA (muški) 20m crni 3.299 RSD MP cena (0) Gembird (CC-PPVGA-6B) kabl VGA (muški) na VGA (muški) 1.8m crni 999 RSD MP cena (0) Nedis (CCGP52135IV20) kabl D-Sub 25-pin (muški) na D-Sub 9-pin (ženski) 2m beli 999 RSD MP cena (0) E-Green (OST04601) kabl VGA (Muški) na VGA (Muški) 10m feritno jezgro crni 1.799 RSD MP cena (0) S-BOX Kabl VGA (607) 15 pin (muški) na 15 pin (muški) 2m 1.199 RSD MP cena (7) Hama Kabl (43178) SCART (muški) na 3x činč (muški) IN/OUT prekidač 1.5m 699 RSD MP cena (4) S-BOX Kabl (686) SCART (muški) na SCART (muški) 1.5m 399 RSD MP cena (0) Xwave SCART (muški) na 3x činč (muški) IN/OUT prekidač 1.5m crni 449 RSD MP cena (0) Stark (151292) kabl Scart Audio-Video 1.5m 499 RSD MP cena (0) Gembird (CCV-518) kabl SCART (muški) na SCART (muški) 1.5m crni 299 RSD MP cena (0) E-Green (OST03941) kabl Scart (Muški) na Scart (Muški) 1.5m crni 399 RSD MP cena (1) RED 3m kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) crni 999 RSD MP cena (4) RED kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) 5m crni 1.599 RSD MP cena (0) E-Green (OST03969) kabl HDMI (Muški) na HDMI (Muški) 2.0 10m crni 2.999 RSD MP cena (1) Fast Asia (OST01030) kabl USB tip A (muški) na USB tip A (ženski) 1.8m crni 299 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST01199) kabl audio 3.5mm (muški) na 2 činča (muški) 3m crni 199 RSD MP cena (0) Ravenscourt (XBOXONE/XSX) Lets Sing: ABBA - Double Mic Bundle Igrica 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (1) RED adapter DVI (muški) na HDMI (ženski) 399 RSD MP cena (6) Canon EOS 6D Mark II Body DSLR fotoaparat crni 188.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 169.999 RSD (12) Canon EOS 250D crni DSLR fotoaparat+objektiv 18-55 IS 103.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 92.999 RSD (6) Canon EOS 90D (Body) DSLR fotoaparat crni 187.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 168.799 RSD (1) Nikon Z5 MILC fotoaparat+objektiv 24-50mm f/4-6.3 20% 215.265 RSD 172.212 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 154.990 RSD (5) Canon EOS R5 5 (Body) DSLM fotoaparat 578.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 520.999 RSD (5) Canon EOS 4000D DSLR fotoaparat+objektiv EF-S 18-55mm+torba SB130+SD16GB kartica 61.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (24) Canon EOS R3 (Body) fotoaparat crni 937.843 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 844.059 RSD (11) Nikon Z9 (Body) MILC fotoaparat 788.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 709.990 RSD (6) Nikon Z fc MILC fotoaparat crni+objektiv 16-50mm f/3.5-6.3 VR 20% 163.875 RSD 131.100 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 117.990 RSD (0) Nikon Z5 DSLM fotoaparat+objektiv 24-70mm f/4 20% 256.932 RSD 205.545 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 184.990 RSD (0) Nikon Z30 crni MILC fotoaparat+objektiv 16-50mm f/3.5-6.3 VR DX+objektiv 50-250mm f/4.5-6.3 VR DX 20% 124.987 RSD 99.989 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 89.990 RSD (2) Canon EOS R100 MILC fotoaparat+objektiv RF-S 18-45mm F4.5-6.3 IS STM 84.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 75.999 RSD (0) Nikon Z fc crni MILC fotoaparat+objektiv 28mm f/2.8 SE 20% 168.043 RSD 134.434 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 120.990 RSD (0) Canon EOS R100 MILC fotoaparat+objektiv RF-S 18-45mm F4.5-6.3 IS STM+objektiv RF-S 55-210mm F5-7.1 IS STM 116.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 104.999 RSD (0) Nikon Z fc crno srebrni MILC fotoaparat+objektiv 18-140mm VR 20% 195.820 RSD 156.656 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 140.990 RSD (0) Canon EOS R50 crni MILC fotoaparat+objektiv RF-S 18-45 IS STM+objektiv RF-S 55-210mm F5-7.1 IS STM 144.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 129.999 RSD (0) Canon EOS R50 (Body) crni MILC fotoaparat 95.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 85.999 RSD (1) Nikon Zf fotoaparat+objektiv 24-70mm f/4 S 411.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 369.999 RSD (0) Nikon Z30 DSLM fotoaparat+objektiv 12-28mm f/3.5-5.6 PZ VR 20% 118.043 RSD 94.434 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 84.990 RSD (0) Nikon Zf DSLM fotoaparat+objektiv 40mm f/2 SE 361.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 324.999 RSD (2) Canon Zoemini S2 teal fotoaparat-štampač 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (4) Fuji Instax Mini 12 plavi kompaktni fotoaparat 20% 18.055 RSD 14.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (9) Fuji Instax Mini 12 roze kompaktni fotoaparat 20% 18.055 RSD 14.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (2) Fuji Instax Mini 12 ljubičasti kompaktni fotoaparat 20% 18.055 RSD 14.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (1) Canon PowerShot V10 Advanced Vlogging Kit 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) Polaroid I-2 (9078) crni kompaktni fotoaparat 111.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 99.999 RSD (1) Polaroid Now Gen 2 (9072) crno beli kompaktni fotoaparat 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Polaroid GO Gen 2 (9096) crni kompaktni fotoaparat 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Polaroid GO Gen 2 (9097) beli kompaktni fotoaparat 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Polaroid Now Plus Gen 2 (9075) zeleni kompaktni fotoaparat 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Polaroid Now Plus Gen 2 (9077) beli kompaktni fotoaparat 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Polaroid Now Gen 2 (9074) crveno beli kompaktni fotoaparat 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Garmin HRM-PRO Plus pojas sa senzorom za praćenje otkucaja srca 18.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.990 RSD (0) 3G crveni drzač čaše za električni trotoinet 999 RSD MP cena (0) 3G torbica za električni trotoinet M 2.999 RSD MP cena (0) 3G torba za prenos električnog trotoineta 3.999 RSD MP cena (0) 3G H01 plava zaštitna kaciga 2.099 RSD MP cena (1) 3G Smart4U bela zaštitna kaciga 7.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.799 RSD (0) 3G Smart4U plava zaštitna kaciga 7.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.799 RSD (0) Comic&Online Vintage Style M bela zaštitna kaciga 2.499 RSD MP cena (0) Comic&Online Vintage Style L crna zaštitna kaciga 2.499 RSD MP cena (0) Comic&Online Vintage Style S bela zaštitna kaciga 2.499 RSD MP cena (1) MS Energy MSB-20R torbica za električne trotinete crna 2.199 RSD MP cena (0) Xiaomi El Scooter kabl za zaključavanje 4.499 RSD MP cena (0) MS Energy MSH-200 zaštitna kaciga crna M 3.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.299 RSD (0) MS Energy FL-10 sigurnosna preklopna brava 2.199 RSD MP cena (1) MS Energy ULP-10 sigurnosti katanac za zaključavanje 1.199 RSD MP cena (0) MS Energy BH-10 držač boce za biciklu 399 RSD MP cena (0) Xiaomi BHR6750GL torba za trotinet 4.199 RSD MP cena (0) Xiaomi BHR6758GL crne XL rukavice za trotinet i ostala vozila 4.199 RSD MP cena (0) Segway Ninebot Commuter žuta zaštitna kaciga L 6.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.699 RSD (0) Segway nosač telefona za električni trotinet 2.999 RSD MP cena (1) Livall BH62 crno bela zaštitna kaciga 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (3) Livall BH62 crno crvena zaštitna kaciga 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (1) Livall MT1 L crna kaciga sa mogućnošču povezivanja na bluetooth 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) MS Energy PH-10 držač za telefon 999 RSD MP cena (0) Koowheel torba za K8 balans skutere 1.799 RSD MP cena (1) Denver BSB-65 torba za balans skutere Denver do 6.5" 999 RSD MP cena (9) Denver DBO-6531RED balans skuter crveni 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (4) KooWheel torba za skutere 6.5" 1.599 RSD MP cena (53) Xiaomi električni trotinet Mi Essential crni 20% 45.138 RSD 36.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 32.499 RSD (0) MS Energy R10 električni trotinet crno sivi 20% 69.444 RSD 55.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (1) Sharp EM-KS1AEU-B električni trotinet 20% 78.472 RSD 62.777 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 56.499 RSD (1) Sharp EM-KS2AEU-B električni trotinet 20% 102.778 RSD 82.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 73.999 RSD (0) Denver SEL-10800 elektricni totinet sivi 20% 66.667 RSD 53.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 47.999 RSD (0) Aprilia Tuareg električni trotinet 20% 145.833 RSD 116.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 104.999 RSD (1) Segway Ninebot F2E električni trotinet tamno sivi 20% 77.778 RSD 62.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 55.999 RSD (25) Xiaomi Mi Electric Scooter 4 crni električni trotinet 20% 69.444 RSD 55.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (0) SoFlow SOX električni trotinet tirkizni 20% 124.999 RSD 99.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 89.999 RSD (0) Acer 5 S015 električni trotinet crni 20% 101.388 RSD 81.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 72.999 RSD (0) Blaupunkt ESC608 električni trotinet crni 20% 73.610 RSD 58.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 52.999 RSD (1) Segway Ninebot KickScooter E2 Pro E električni tortinet 20% 65.278 RSD 52.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 46.999 RSD (2) Ducati elektricni trotinet Pro 2 Plus 20% 77.778 RSD 62.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 55.999 RSD (0) Xiaomi Mi Scooter 4Pro 2nd Gen električni trotinet 20% 83.333 RSD 66.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (1) MS Energy eBike c100 električni bicikl beli 20% 215.278 RSD 172.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 154.999 RSD (2) MS Energy eBike c101 električni bicikl crni 20% 201.388 RSD 161.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 144.999 RSD (0) MS Energy eBike m100 električni bicikl sivo zeleni 20% 211.805 RSD 169.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 152.499 RSD (0) Super Soco CPX (L1E) crni električni motocikl 588.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 529.999 RSD (0) MS Energy eBike c11 M električni bicikl plavi 20% 131.944 RSD 105.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 94.999 RSD (0) MS ENERGY eBike i20 narandžasti elektricni bicikl 20% 154.167 RSD 123.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 110.999 RSD (0) MS ENERGY eBike m11 električni bicikl 20% 138.888 RSD 111.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 99.999 RSD (0) 3G Print Skin Marbel Sky zaštitna maska za iPhone 14 Pro 799 RSD MP cena (0) Noble Collection Harry Potter Hogwarts replika znaka 9 3/4 7.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Loungefly Harry Potter Scorcerers Stone novčanik 2.999 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Intricate Houses Gryffindor) šolja 2.199 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Intricate Houses Slytherin) šolja 2.199 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Intricate Houses Ravenclaw) šolja 2.199 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Floo Powder) šolja 1.499 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Knight Bus) šolja 1.499 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Gryffindor) šolja 1.499 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (SlyTherin) šolja 1.499 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Gryffindor) Enamel Pin bedž 499 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Gryffindor Crest) bedž 299 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Hufflepuff Crest) bedž 299 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (SlytherIn Crest) bedž 299 RSD MP cena (0) Paladone (049736) Set Mandalorian šolja i čarape 2.499 RSD MP cena (0) Paladone (049725) FIFA Football šolja 2.499 RSD MP cena (0) Paladone (049726) Set FIFA šolja i čarape 2.499 RSD MP cena (0) Pyramid International (049844) Stranger Things Huggy šolja 1.999 RSD MP cena (0) Paladone (049735) The Batman šolja 1.999 RSD MP cena (0) Paladone (049773) Stranger Things čaša 1.999 RSD MP cena (0) Pyramid International (049794) Stranger Things Campfire Set šolja i privezak 1.499 RSD MP cena (0) ABYstyle (049680) WARHAMMER Ultramarines šolja 999 RSD MP cena (0) ABYstyle (049684) WARHAMMER Ultramarine Large čaša 999 RSD MP cena (0) Gaya (024930) Case Titanfall set 3 čaša 399 RSD MP cena (3) Wise WSHD1 džip sa daljinskim upravljačem HD kamerom i kontrolom preko mobilnog telefona 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Wise WSHD2 džip sa daljinskim upravljačem HD kamerom i kontrolom preko mobilnog telefona 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) DJI Mavic Mini Part 18 DIY Creative Kit nalepnice I markeri za ukrašavanje Mavic Mini drona 2.229 RSD MP cena (0) DJI Mavic 2 Part18 Zoom ND set filtera (ND4/8/16/32) 11.354 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.219 RSD (0) DJI FPV upravljač za dron sivi 21.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.199 RSD (0) DJI FPV Car Charger auto punjač za dron FPV 8.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.799 RSD (0) DJI Mavic 2 Part 11 Car Charger auto punjač baterija za dron 9.999 RSD MP cena (0) Pgytech vakuumski zglobni nosač za akcionu kameru 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) DJI Mavic Mini hub za punjenje baterija za dron 5.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.399 RSD (0) DJI Mavic 3 širokougaoni objektiv za dron 18.543 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.689 RSD (1) DJI Mini 3 Pro Fly More Kit 20% 38.888 RSD 31.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (0) Xiaomi BEV4148GL propeler za dron Mi Drone Mini 999 RSD MP cena (0) DJI RC (CP.RC.00000005.01) smart kontroler za dron 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Ryze Tech propeleri za Ryze Tello dron 1.479 RSD MP cena (0) DJI TB51 Hub za punjenje baterija za dron 105.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 94.999 RSD (0) DJI Air 3 Flight Intelligent baterija 4241 mAh 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) DJI Air 3 Hub za punjenje baterija za dron 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) DJI Inspire 3 zamenski propeleri 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (32) Denver DCH-350 dron 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (12) Denver DCW-380 WiFi dron 20% 8.333 RSD 6.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (3) Denver DRO-121 dron 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (5) Denver DRB-220 dron set 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (1) DJI Mini3 FlyMore Combo DJI RC GL dron 127.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 114.999 RSD Proverite dostupnost 011 318 22 66 (1) DJI Air 3 (RC-N2) dron 155.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 139.999 RSD Proverite dostupnost 011 318 22 66 (21) DJI Mini 2 SE Fly More Combo (CP.MA.00000574.01) dron 69.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 62.999 RSD Proverite dostupnost 011 318 22 66 (3) DJI Mini 4 Pro Fly More Combo (DJI RC 2) dron 161.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 144.999 RSD Proverite dostupnost 011 318 22 66 (0) DJI Mini 3 (RC-N1) dron 85.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 76.990 RSD Proverite dostupnost 011 318 22 66 (0) DJI Mini 3 RC dron+smart kontroler 94.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 84.999 RSD Proverite dostupnost 011 318 22 66 (11) Logitech Driving Force Menjac G29/G920 Volane 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (4) Spawn Momentum Racing Wheel (PC/PS3/PS4/XONE/Switch) gejmerski volan 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (34) Logitech G29 Driving Force (941-000112) Volan 44.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.999 RSD (5) Thrustmaster Ferrari 458 Spider Volan za XBOXONE 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (12) Logitech G920 gejmerski volan 44.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.999 RSD (0) Thrustmaster T248 gejmerski volan 68.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 61.499 RSD (0) Thrustmaster T128-X World Racing TipC gejmerski volan 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Thrustmaster Ferrari F1 Wheel gejmerski volan 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (0) Thrustmaster Ferrari 458 Challenge Edition gejmerski volan 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Defender Forsage Drift GT gejmerski volan crni 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) Thrustmaster T300 RS GT Edition EU Version gejmerski volan 67.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 60.999 RSD (22) Logitech F310 (940-000135) Gamepad 4.499 RSD MP cena (10) Redragon Saturn G807 gamepad za PC/PS3 2.499 RSD MP cena (5) Logitech F710 (940-000145) Gamepad 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (1) Gembird Thrillershock v2 gamepad 899 RSD MP cena (2) Rampage Snopy SG-RPS4 bežični gejmped sa touchpad za PS4 crni 6.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.699 RSD (0) Thrustmaster Eswap X Pro gamepad crni 35.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.999 RSD (0) PDP Faceoff Deluxe audio Nintendo Switch ljubičasti gamepad 4.999 RSD MP cena (1) PDP Electric White gamepad za XBOXONE/XSX/PC 7.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.199 RSD (0) Joypad (201028) Dual Shock bežični beli gamepad za PS5 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (6) 3G Joypad Doubleshock PS4 crni gamepad 3.999 RSD MP cena (0) PDP (Nintendo Switch) Faceoff Deluxe Controller + Audio - Animal Crossing game pad plavo zeleni 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Microsoft XBOXONE/XSX Shock Blue bežični gamepad 9.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (0) Microsoft XBOXONE/XSX bežični gamepad crni 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (1) Rampage Snopy SG-RPS4 Plus plavi bežični/žični gejmpad za PS4/PC/Android/IOS/Nintendo Switch 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Gembird Analog PC/PS4 gamepad 3.399 RSD MP cena (0) Sony PlayStation 5 Dual Sense džojstik beli 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) PDP Nintendo Switch Wired Controller Rematch - Comic Mario džojstik 4.999 RSD MP cena (0) Gembird JPD-UDV2-01 2 džojstika sa jednim USB povezivanjem 1.499 RSD MP cena (2) Canyon CND-GPW5 bežični gejmped sa touchpad za PS4 crni 4.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.399 RSD (0) Defender Omega USB PC/PS3 džojstik 899 RSD MP cena (1) GameSir M2 MFI plavi bluetooth gamepad 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Sony (PS5) DualSense Wireless Cosmic džojstik crveni 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (3) Thrustmaster GP XID PRO gamepad za PC 3.999 RSD MP cena (0) Xtrike Me GP50 bežični džojstik crni 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (1) Thrustmaster PS4 eSwap Pro gamepad crni 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Gembird (JPD-GAME-HOLDER-01) gamepad kontroler za mobilne telefone crni 799 RSD MP cena (1) Sony PS5 Dual Sense džojstik crni 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Sony PS5 DualSense bežični džojstik pink 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (13) Logitech F310 gamepad plavi 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (0) Rampage Snopy SG-R218 žuti gejmpad za PC/PS3 2.999 RSD MP cena (0) Canyon GPW-04 bežični džojstik crveni 4.199 RSD MP cena (0) PDP Nintendo Switch Wired Controller Rock Candy Mini Luigi džojstik zeleni 3.999 RSD MP cena (0) Hoco GM7 gamepad za telefon crni 2.199 RSD MP cena (0) Thrustmaster Eswap X Pro Controller XR Pro Controller Forza Horizon 5 Edition džojstik beli 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) PDP (XBOX) Wired Controller Rematch - Nubia Bronze džojstik 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Sony PS5 Access Controller beli 11.999 RSD MP cena (0) Sony PS5 Dual Sense džojstik Cobalt Blue 10.499 RSD MP cena (1) White Shark PS5 Cooling pad+2 dock stanice za punjenje džojstika za PS5 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) PDP Nintendo Switch Realmz Knuckles Sky Sanctary Zone džojstik 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) PDP Nintendo Switch Rematch - Mario Retro džojstik 4.999 RSD MP cena (0) PDP Nintendo Switch Rematch - Mario Kart Racers džojstik 4.999 RSD MP cena (0) PDP Nintendo Switch Rock Candy Mini - Bowser džojstik 3.999 RSD MP cena (0) Joypad (94035) Dual Shock providni plavi bežični gamepad za PS4 3.999 RSD MP cena (1) Joypad (94040) Dual Shock bežični rozi gamepad za PS4 3.999 RSD MP cena (0) Joypad (94036) Dual Shock bežični plavi gamepad za PS4 3.999 RSD MP cena (0) Xtrike GP43 džojstik crno beli 2.599 RSD MP cena (0) Spawn (6125) ControlPlay džojstik crni 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (5) White Shark KP-1899 oslonac za zglobove 899 RSD MP cena (0) White Shark HDS-12 MOHAWK stalak za slušalice 999 RSD MP cena (0) Redragon Eris GA200 konvertor za konzole 2.979 RSD MP cena (0) Genesis Vanad 500 (NBU-1602) mouse bungee i držač za slušalice 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Playseat Floor Mat XL (R.AC.00178) podloga za trkačke gejmerske stolice 12.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Trust GXT 715 (22524) podloga za gejmerske stolice 4.989 RSD MP cena (0) Razer Mouse Bungee V3 Chroma (RC21-01520100-R3M1) 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Trust GXT 744R crvena silikonska maska za PS4 kontrolere 989 RSD MP cena (0) White Shark PS5 817 crne Wheezer zamenske kapice za palice PS5 kontrolera 899 RSD MP cena (0) White Shark PS5 817 bele Wheezer zamenske kapice za palice PS5 kontrolera 899 RSD MP cena (0) White Shark PS5 537 Submition stalak za PS5 kontroler 999 RSD MP cena (0) White Shark PS5 541 crvena Body Lock silikonska maska za PS5 kontroler 1.299 RSD MP cena (0) White Shark PS5 504 Clinch Dock stanica za punjenje PS5 kontrolera 1.899 RSD MP cena (0) White Shark PS5 Cooling Pad+Dock hladnjak i punjač za dva PS5 kontrolera 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Trust GXT 260 CENDOR STAND stalak za slušalice 1.829 RSD MP cena (0) Barner/Chamberi pink tortoise zaštitne naočare za monitore 8.244 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.419 RSD (0) Barner Chamberi navy plave zaštitne naočare za monitore 9.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (0) Barner Dalston navy plave zaštitne naočare za monitore 9.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (0) Barner Chamberi burgundy zaštitne naočare za monitore 9.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.199 RSD (0) Barner Dalston burgundy zaštitne naočare za monitore 8.144 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.329 RSD (0) Barner Chamberi crne zaštitne naočare za monitore 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Barner Le Marais braon zaštitne naočare za monitore 9.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (0) Barner Le Marais crne zaštitne naočare za monitore 9.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (0) PDP Nintendo Switch Elite Player ranac za Nintendo Switch 7.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (1) Razer Base Station V2 Chroma Mercury (RC21-01510300-R3M1) držac slušalica 14.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.499 RSD (1) Razer Base Station V2 Chroma Quartz (RC21-01510200-R3M1) držac slušalica 14.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.499 RSD (1) Rampage RMX23 Kokpit džojstik crni 7.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.799 RSD (0) Spawn FK Crvena Zvezda podloga za stolicu mat crna 4.999 RSD MP cena (0) Spawn FK Partizan podloga za stolicu 4.999 RSD MP cena (1) Spawn Volos C4 4253 zaštitne naočare za monitor 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Barner Dalston light tortoise zaštitne naočare za monitore 8.010 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.209 RSD (0) Rampage RM-H66 GUARD RGB postolje za slušalice crno 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Sony PlayStation PS5 HD kamera 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Sony Playstation PS5 HD kamera 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Celly Anti Blu-Ray naočare pink 2.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 2.199 RSD (0) Sony PS5 VR2 Charging Station 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Sony PS5 Media Remote (GM00083) daljinski upravljač beli 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Esperanza EGV300R VR naocare 3.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.399 RSD (2) Trust GXT711X Dominus crni gejmerski sto 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Moye Evolution MK-503 višenamenski dečiji sto beli 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (1) Spawn Perun RGB gejmerski sto 36.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 32.999 RSD (0) S-BOX MD 822 noge za sto sa električnim podešavanjem visine 63.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 56.999 RSD (0) White Shark MEDUSA gejmerski sto crni 49.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 44.999 RSD (0) Trust GXT709W LUMINUS RGB gejmerski sto beli 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Cougar Gaming Electic Standing Royal 120 Mossa gejmerski sto crni 41.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.999 RSD (17) Marvo Scorpion CH-106 gejmerska stolica crna 22.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (6) Playseat Floor Mat Podloga Za Sediste 6.499 RSD MP cena (18) Marvo Scorpion CH-106 Gaming Stolica Crveno/Crna 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (14) Trust GXT 716 Rizza (23845) gejmerska stolica crna 20% 34.722 RSD 27.777 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (36) Razer Iskur X gejmerska stolica crna 25% 59.259 RSD 44.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 39.999 RSD (7) Stars Solutions RGC-9883 gejmerska stolica crna 20% 31.944 RSD 25.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (17) Spawn Red Star gejmerska stolica 43.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD (1) Uvi Focus crna gejmerska stolica 35.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.899 RSD (5) Trust Ryon GXT701R crvena gejmerska stolica 20% 20.833 RSD 16.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Uvi Hero crvena gejmerska stolica 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Playseat Challenge Actifit trkačko gejmersko sedište crno 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) White Shark RACER TWO gejmerska stolica crno crvena 39.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.999 RSD (2) ByteZone RACER PRO gejming stolica crno crvena 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Spawn Viking Edition gejmerska stolica plava 20% 48.610 RSD 38.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Spawn Tesla Edition gejmerska stolica crno plava 44.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.999 RSD (1) Spawn Dragon Edition gejmerska stolica crno crvena 44.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.999 RSD (1) Spawn Black gejmerska stolica crna 44.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.999 RSD (0) Gamdias Zelus E4 Weave gejmerska stolica sivo crna 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (2) Trust GXT714 RUYA ECO gejmerska stolica crno bela 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (1) Trust GXT714 RUYA ECO gejmerska stolica crvena 24.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.299 RSD (10) Cooler Master Calibe R3 (CMI-GCR3-BK) crno siva gejmerska stolica 20% 45.833 RSD 36.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 32.999 RSD (0) Trust GXT703R RIYE gejming stolica crna 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Trust GXT703R RIYE gejming stolica bela 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (1) Trust GXT714B RUYA ECO gejmerska stolica plava 25.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.199 RSD (1) White Shark PHOENIX gejmerska stolica crna 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (1) White Shark NYX gejmerska stolica crna 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (1) White Shark ZOLDER gejmerska stolica crna 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (3) Marvo Scorpion CH-106 Gaming Stolica Zeleno/Crna 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (2) Marvo CH35 RGB gejmerska stolica crna 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (0) Marvo CH121 gejmerska stolica crno crvena 20.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.599 RSD (0) Cougar Gaming ARGO ergonomic gejmerska stolica crno narandžasta 68.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 61.999 RSD (0) Cougar Gaming ARMOR EVO gejmerska stolica narandžasta 64.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 57.999 RSD (0) Cougar Gaming ARMOR Elite gejmerska stolica narandžasta 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (1) Cougar Gaming ARMOR Elite gejmerska stolica bela 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (1) Cougar Gaming ARMOR Elite Royal gejmerska stolica crna 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (5) Skylanders SWAP Force Triple Pack C (Star Strike + Gill Grunt + Trigger Happy) set figurica 749 RSD MP cena (0) Skylanders SuperChargers Vehicle Sea Shadow Figurica 1.499 RSD MP cena (4) Skylanders Igracka FunPlay HideAway Waterfall Island 2.499 RSD MP cena (1) Xplorer AR Konzola Proton pištolj za smart telefone beli 1.499 RSD MP cena (0) Moye Roll Up Piano klavijatura 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (2) Moye Roll Up Drum elektronski bubnjevi 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Skylanders SuperChargers Vehicle Soda Skimmer Figurica 749 RSD MP cena (0) Skylanders SuperChargers Nitro Soda Skimmer Exclusive Figurica 749 RSD MP cena (0) Skylanders SuperChargers Vehicle Sky Slicer Figurica 1.499 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (Colourful Crests) nalepnica sa pokretnom slikom 4 grba Hogwarts Houses iz serijala Harry Potter 1.499 RSD MP cena (0) Robotime (049472) Mechanical Orrery 3D Puzzle 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Robotime (049484) Vitascope 3D Puzzle 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Robotime (049486) Air Vehicle 3D Puzzle 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Robotime (049492) Romantic Carousel Dream Version 3D Puzzle 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Robotime (044461) Pendulum Clock 3D Puzzle 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Robotime (049490) Secret Garden 3D Puzzle 4.999 RSD MP cena (0) Robotime (049477) Medieval wheeled cannon 3D Puzzle 3.999 RSD MP cena (0) Funko (051123) Pop Elf slagalica 500 delova 2.499 RSD MP cena (3) Mesko MS8053 mini veš mašina 3kg 580W 10.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.890 RSD (4) Hama Kabl (122101) HDMI (muški) na HDMI (muški) pozlaćeni konektori High Speed 3D 4K 3m 1.399 RSD MP cena (0) Electronic Arts (PC) Rocket Arena-Mythic Edition igrica za PC 2.499 RSD MP cena (0) Electronic Arts (PC) Star Wars: Squadrons igrica za PC 1.299 RSD MP cena (0) Electronic Arts (PC) EA SPORTS:FC 24 igrica 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Sega (PC) Total War: PHAROAH - Limited Edition igrica 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) Sega (PC) Football Manager 2024 igrica 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) CD Project Red (PC) Cyberpunk 2077 - Ultimate Edition igrica 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) GSC Game World (PC) S.T.A.L.K.E.R. 2 - The Heart of Chernobyl Limited Edition igrica 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD U pretprodaji od 25.01. do 05.09. (0) GSC Game World (PC) S.T.A.L.K.E.R. 2 - The Heart of Chernobyl Collectors Edition igrica 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD U pretprodaji od 25.01. do 05.09. (0) Fulqrum Publishing (PC) VED igrica 3.499 RSD MP cena U pretprodaji od 30.01. do 31.05. (0) Fulqrum Publishing (PC) Graven igrica 3.499 RSD MP cena U pretprodaji od 30.01. do 24.05. (0) Exalibur Publishing Ltd (PC) Police simulator igrica 399 RSD MP cena (0) Chieftec PPS-1050FC-A3 (CAS02376) modularno napajanje 1050W 25.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.899 RSD (0) Marvo M727 12000 dpi gejmerski optički miš crni 2.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 2.599 RSD (0) Silicon Power 500GB M.2 NVMe UD85(SP500GBP44UD8505) PCIe SSD disk 8.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.599 RSD (1) White Shark MP-1967 gejmerska podloga za miš 800x350 mm crna 1.999 RSD MP cena (0) Asus ROG Strix SCAR 18 G834JYR-R6018X gejmerski laptop Intel 24-cores i9 14900HX 18" QHD+ 32G 2TB SSD GeForce RTX4090 Win11 Pro crni 607.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 546.999 RSD (7) Asus TUF Gaming A15 FA506NF-HN009 gejmerski laptop 15.6" FHD AMD Ryzen 5 7535HS 16GB 512GB SSD GeForce RTX2050 crni 25% 115.555 RSD 86.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 77.999 RSD (1) Fellowes LX-45 uništivač dokumenata 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Fellowes LX-85 uništivač dokumenata 27.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.499 RSD (0) Fellowes LX-200 uništivač dokumenata 43.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD (1) Fellowes LX-210 uništivač dokumenata 53.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 48.499 RSD (0) Fellowes LX-221 beli uništivač dokumenata 79.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 71.299 RSD (0) Fellowes 325Ci uništivač dokumenata 153.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 138.099 RSD (1) Fellowes M-7CM uništivač dokumenata 11.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.599 RSD (0) Fellowes 200M Automax uništivač dokumenata 93.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 84.399 RSD (1) Fellowes P-25S uništivač dokumenata 4.944 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.449 RSD (0) Fellowes P-53C uništivač dokumenata 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Fellowes 60CS uništivač dokumenata 20.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.799 RSD (0) HP OneShred 12CC uništivač dokumenata 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) HP OneShred 18CC uništivač dokumenata 48.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 43.999 RSD (0) Hama Home X12CD uništivač dokumenata 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Fellowes LX221 crni uništivač dokumenata 73.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 66.599 RSD (0) Fellowes (35250) 355ml ulje za uništivač dokumenata 1.599 RSD MP cena (0) Fellowes (35050) 120ml ulje za uništivač dokumenata 1.199 RSD MP cena (5) FujiFilm Instax Mini Glossy 10X2 Papir 2.999 RSD MP cena (1) Canon Pixma Kit foto-papir 2.999 RSD MP cena (0) Canon Photo Paper Variety Pack foto-papir A4 1.599 RSD MP cena (0) Epson Value Glossy C13S400037 foto-papir 799 RSD MP cena (1) Canon Dark DF-101 foto-papir A4 2.999 RSD MP cena (3) Canon Ink Paper Set RP-108 set ketridž+foto-papir 7.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.899 RSD (0) Canon GP-501 foto papir A4 210 g 1.599 RSD MP cena (0) Epson (C13S450065) foto papir 5x65cm 2 rolne beli 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Epson (S042545) foto papir glossy 13x18cm 50 listova 1.999 RSD MP cena (0) Canon (GCP-101) foto papir glossy 10x15cm 10 listova 1.199 RSD MP cena (0) Dolphin papir za štampanje A4 80g 699 RSD MP cena (0) Hahnemuehle FineArt Baryta Satin 300 satin-finish foto papir A3+ 25 listova 325gr 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (0) Hahnemuehle Photo Rag Ultra Smooth 305 foto papir A3 25 listova 305gr 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Hahnemuehle William Turner 310 foto papir A3 25 listova 310gr 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Hahnemuehle Photo Rag Ultra Smooth 305 foto papir A4 25 listova 305gr 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Hahnemuehle William Turner 310 foto papir A4 25 listova 310gr 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Hahnemuehle Photo Matt Fibre 200 foto papir A3 25 listova 200gr 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Hahnemuehle Photo Matt Fibre 200 foto papir A4 25 listova 200gr 4.499 RSD MP cena (0) Hahnemuehle Photo Glossy 260 high-gloss foto papir A4 25 listova 260gr 3.499 RSD MP cena (0) Hahnemuehle FineArt Baryta 315 high-gloss foto papir 10x15 30 listova 325gr 3.499 RSD MP cena (0) Hahnemuehle FineArt Baryta Satin 300 satin-finish foto papir 10x15 30 listova 300gr 2.999 RSD MP cena (0) Hahnemuehle Photo Rag Ultra Smooth 305 foto papir 10x15 30 listova 305gr 2.899 RSD MP cena (0) Hahnemuehle Photo Matt Fibre 200 foto papir 10 x 15 50 listova 200gr 2.499 RSD MP cena (0) Hahnemuehle Photo Luster 260 luster-finish foto papir 10x15 50 listova 260gr 1.999 RSD MP cena (0) Epson (S400078) A4 papir za SC-F500,SureColor SC-F100,SureColor SC-F501 100 listova 3.999 RSD MP cena (0) Canon PP-201 foto-papir A4 20 listova 1.999 RSD MP cena (0) Polaroid Color 600 (6273) beli foto papir 3x8 komada 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Polaroid i-Type Summer Edition (6278)foto papir multi kolor 2x8 komada 4.799 RSD MP cena (0) Polaroid i-Type Color (6009) beli foto papir 2x8 komada 4.499 RSD MP cena (0) Polaroid 600 crno (6003) beli foto papir 2.999 RSD MP cena (0) Polaroid i-Type David Bowie Edition (6242) foto papir 8 komada 2.999 RSD MP cena (0) Polaroid i-Type Color (6019) crni foto papir 8 komada 2.699 RSD MP cena (0) Polaroid i-Type Color (6278) beli foto papir 8 komada 2.499 RSD MP cena (0) Polaroid 600 Color (6013) beli foto papir 5x8 komada 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (2) XL-Scan 626A Barkod čitač 8.177 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.359 RSD (5) XL-Scan 9309 Wireless Barkod čitač 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Symcode MJ-1932 POS 2D Wi-Fi Bluetooth display 16MB barkod čitač 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (1) Sunlux XL-SCAN XL-3610S 2D barkod čitač sa postoljem 9.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.599 RSD (0) Sunlux XL-Scan 9610 2D bar kod čitač 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Sinocopy (CF259A) zamenski toner za HP štampače CF259A M404n,M404d crni bez čipa 1.999 RSD MP cena (0) HP 126A Black (CE310A) toner 8.499 RSD MP cena (0) Kyocera TK-8325K crni toner 10.610 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.549 RSD (0) Master W1360A (HP13A) zamenski toner za HP štampač 3.999 RSD MP cena (0) Kyocera TK-8325M magenta toner 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Kyocera TK-5140K crni toner 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Kyocera TK-8325Y žuti toner 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Kyocera TK-895K crni toner 12.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.499 RSD (0) Kyocera TK-895C cyan toner 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Kyocera TK-6325 crni toner 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Kyocera TK-5140C cyan toner 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Xerox (006R01648) toner za Xerox štampače Versant 80 / 180 magenta 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Kyocera TK-5370K crni toner 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Kyocera TK-5280K crni toner 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Kyocera TK-5280M magenta toner 35.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.999 RSD (0) Kyocera TK-5280C cyan toner 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Epson vivid (T6033) kertridž za štampače magenta 19.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.599 RSD (0) Epson WorkForce ES-50 mobilni skener CIS 600dpi A4 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Epson WorkForce ES-60W prenosivi skener za dokumenta CIS 600dpi A3 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (0) Epson WorkForce DS-770II A4 skener 99.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 89.999 RSD (0) IRIS Scan Executive 4 skener sa uvlakačem listova A4 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (0) IRIS Scan Desk 6 PRO skeneri sa glavom odozgo A3 64.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 58.199 RSD (0) Epson WorkForce DS-730N skener sa uvlakačem listova A4 72.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 65.599 RSD (0) Epson WorkForce DS-70 prenosivi skener 600dpi A4 21.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.299 RSD (0) Epson WorkForce DS-1660W flatbed skener 1200dpi ADF A4 WiFi dvostrani 49.621 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 44.659 RSD (3) Canon Lide 400 (2996C010AA) flatbed skener CIS 4800dpi A4 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Epson WorkForce DS-C330 A4 ADF stoni skener 41.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.999 RSD (0) HP ScanJet Pro 2000 S2 (6FW06A) 600x600 dpi skener 61.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (0) Iris IRIScan Anywhere 6 A4 WiFi Li-Ion baterija prenosni skener 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) Brother ADS-1200 A4 skener 45.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 40.599 RSD (0) Dahua NVR5232-EI 4K32 Channels 1U 2HDDs WizSense meržni NVR uređaj 53.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 47.999 RSD (0) Canon Kert. CLI-581 XXLB ketridž crni 2.899 RSD MP cena (0) Canon GI-41Y ketridž žuti 1.299 RSD MP cena (0) A4Tech N-530 1200DPI optički miš crni 799 RSD MP cena (0) LC Power 1340MI kućište 5.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.699 RSD (0) Canon PFI-120 Y ketridž žuti 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Epson (T50U2) kertridž za Epson štampače Sure Color T3760D,T5760DM,T7760,T5760DM,T7760DM cyan 22.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Elegoo ABS-like crvena smola za 3D štampač 1000g 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Elegoo ABS-like bela smola za 3D štampač 1000g 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Anycubic PLA filament za 3D štampače 1kg crvena 3.199 RSD MP cena (0) Anycubic PLA filament za 3D štampače 1kg providna 3.199 RSD MP cena (0) Anycubic PLA filament za 3D štampače 1kg plava 3.199 RSD MP cena (0) Gembird TPE plavi filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 3.799 RSD MP cena (0) Gembird PETG florucentno crveni filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 3.499 RSD MP cena (0) Gembird PLA PLUS crveni filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.899 RSD MP cena (0) Gembird PLA PLUS plavi filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.899 RSD MP cena (0) Gembird PLA PLUS narandžasti filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.899 RSD MP cena (0) Gembird PLA prirodni filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.799 RSD MP cena (0) Gembird PLA nebesko plavi filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.799 RSD MP cena (0) Gembird PLA narandžasti Filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.699 RSD MP cena (0) Gembird PLA crni filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Gembird PLA bela filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.599 RSD MP cena (0) Gembird PLA crveni filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.599 RSD MP cena (0) Gembird PLA žuti filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.599 RSD MP cena (0) Gembird PLA pink filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.599 RSD MP cena (0) Gembird PETG žuti filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.599 RSD MP cena (0) Gembird PLA providni filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.599 RSD MP cena (0) Gembird PLA ljubičasti filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.599 RSD MP cena (0) Gembird PLA florucentno žuti filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.599 RSD MP cena (0) Gembird PLA florucentno plavi filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.599 RSD MP cena (0) Gembird ABS crni filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.199 RSD MP cena (0) Gembird ABS plavi filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.199 RSD MP cena (0) Gembird ABS zeleni filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.199 RSD MP cena (0) Gembird ABS sivi filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.199 RSD MP cena (0) Anycubic PLA filament 1000g plava 4.499 RSD MP cena (0) Anycubic PLA mat filament 1000g žuti 3.999 RSD MP cena (0) Anycubic PLA filament 1000g srebrna 3.499 RSD MP cena (0) Anycubic PLA filament 1000g ljubičasta 3.499 RSD MP cena (0) Gembird PLA tamno plavi filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 3.899 RSD MP cena (0) Anycubic PLA filament 1000g crna 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (0) Gembird CCA-418A adapter 3.5mm (muški) na 2x3.5mm (ženski) 699 RSD MP cena (0) Anycubic Mono M3 Max 3D štampač 172.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 154.999 RSD (0) Sunmi NT212 (C04000067) termalni štampač za fiskalne kase 58mm 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Sunmi NT311 (C04000069) termalni štampač za fiskalne kase 80mm 31.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.399 RSD (0) Bixolon SRP-352IIICOG termalni POS štampač 32.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.599 RSD (0) Bixolon PRN SM SRP-380COEK/MSN POS termalni štampač 43.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.599 RSD (0) Bixolon XD3-40tEK POS termalni štampač 35.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.999 RSD (4) Canon PIXMA TS3450 BK EUR color inkjet multifunkcijski štampač A4 WiFi 20% 11.388 RSD 9.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 8.199 RSD (5) HP Smart Tank 530 (4SB24A) Color Inkjet multifunkcijski štampač A4 WiFi ADF 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (43) Epson EcoTank L3250 Color inkjet CISS multifunkcijski štampac A4 20% 33.333 RSD 26.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (9) Epson EcoTank L3251 Color inkjet CISS multifunkcijski štampac A4 20% 31.944 RSD 25.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (15) Epson EcoTank L3210 color inkjet CISS multifunkcijski štampač A4 20% 30.555 RSD 24.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (1) HP LaserJet MFP M442dn (8AF71A) mono laser multifunkcijski štampač A3 92.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 82.999 RSD (9) HP M141a (7MD73A) mono laser multifunkcijski štampač A4 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Kyocera TASKalfa 358ci (TA358ci) color laserski multifunkcijski štampač A4 duplex 388.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 349.999 RSD (0) Kyocera ECOSYS MA2001 mono laser multifunkcijski štampač A4 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (0) Kyocera TASKalfa 4054ci (TA4054ci) color laser multifunkcijski štampač A3 499.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 449.999 RSD (0) Brother DCP-T220 color inkjet CISS multifunkcijski štampač A4 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (0) Brother DCP-T525W color inkjet CISS multifunkcijski štampač A4 WiFi 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (5) Epson EcoTank L14150 color inkjet CISS multifunkcijski štampač A3 duplex 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (1) Canon Pixma TS7450A color Inkjet multifunkcijski štampac A4 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (1) HP LaserJet MFP M236sdw (9YG09A) mono multifunkcijski laserski štampač 36.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 32.999 RSD (1) HP CLJ M179Fnw MFP (4ZB97A) color multifunkcijski laserski štampač 50.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 45.599 RSD (7) HP LaserJet MFP M141w (7MD74A) mono laser multifunkcijski štampač A4 WiFi 20% 24.999 RSD 19.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (1) HP LaserJet Pro MFP M183fw (7KW56A) color multifunkcijski laserski štampač 55.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.199 RSD (4) Epson EcoTank L4266 color inkjet CISS multifunkcijski štampač A4 duplex 44.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.999 RSD (1) Epson WorkForce Pro WF-C5890DWF color inkjet multifunkcijski štampač A4 duplex 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (2) Kyocera ECOSYS MA2100cfx color laserski multifunkcijski štampač A4 duplex 57.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.699 RSD (4) Epson EcoTank L6276 Color Inkjet multifunkcijski štampac ciss A4 WiFi duplex 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (0) Epson EcoTank M3180 mono multifunkcijski štampač A4 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (2) Epson EcoTank L6460 color inkjet CISS multifunkcijski štampač A4 duplex 59.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 53.999 RSD (6) Canon G3470 EUM/EMB color inkjet CISS multifunkcijski štampač A4 20% 30.555 RSD 24.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (2) Canon I-SENSYS MF651CW color laserski multifunkcijski štampač A4 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (1) Canon MAXIFY MB2750 Color Inkjet multifunkcijski štampač A4 WiFi duplex 20% 29.167 RSD 23.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Epson Ecotank L3550 color inkjet CISS multifunkcijski štampač A4 29.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.499 RSD (1) Canon I-SENSYS MF655CDW EMEA multifunkcijski kolor stampač 53.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 47.999 RSD (14) Canon PIXMA G3470 crveni color inkjet multifunkcijski štampač A4 20% 30.555 RSD 24.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (3) Canon PIXMA TS7451A Color Inkjet multifunkcijski štampač A WiFi 20% 15.278 RSD 12.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Brother PT-p710 P-Touch Cube Plus štampač etiketa 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (1) HP LJ Enterprise MFP M528dn (1PV64A) multifunkcionalni mono laserski štampač 198.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 178.999 RSD (1) HP Color LaserJet Pro MFP M182n (7KW54A) color laser multifunkcijski štampač A4 46.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 41.999 RSD (1) Lexmark MS621dn + 2XW multifunkcijski mono laserski štampač 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD (0) Kyocera ECOSYS MA5500ifx multifunkcijski mono laserski štampač 205.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 184.999 RSD (1) Canon Maxify GX6040 EUM/EMB color inkjet CISS multifunkcijski štampač A4 WiFi 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (1) Xerox C235V DNI multifunkcijski kolor laserski štampač 49.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 44.999 RSD (0) Epson L11050 A3+ EcoTank ITS (4 boje) kolor inkjet štampač 81.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 73.199 RSD (0) Canon Maxify GX2040 Color Inkjet CISS multifunkcijski štampač A4 20% 54.167 RSD 43.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD (0) Canon PIXMA G3430 CISS inkjet multifunkcijski štampač A4 WiFi 20% 31.249 RSD 24.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 22.499 RSD (1) Brother DCPB7520DW mono multifunkcijski laserski štampač 42.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.599 RSD (1) Canon Pixma G3416 color inkjet CISS multifunkcijski štampač A4 20% 31.944 RSD 25.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Kyocera ECOSYS MA4500ifx mono laserski multifunkcijski štampač A4 duplex 134.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 120.999 RSD (0) Epson WF-M5899DWF WorkForce Pro mono multifunkcijsk inkjet štampač 74.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 66.999 RSD (0) Pantum BM5100fdn multifunkcijski mono laserski štampač 53.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 47.999 RSD (9) HP Laser 107a (4ZB77A) mono laser štampač A4 14.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.799 RSD (0) Epson FX-890II matrični štampač A4 99.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 89.999 RSD (5) Kyocera Ecosys P2040DN Mono Laser Stampac A4 LAN Duplex 44.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.999 RSD (0) Epson SureColor SC-T5100 Color Ploter štampač A1/B1 WiFi 211.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 189.999 RSD (3) HP Color Laser 150a (4ZB94A) color laser štampač A4 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Epson SureColor SC-T2100 color ploter štampač A4 98.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 88.999 RSD (3) HP Color Laser 150nw (4ZB95A) color laser štampač A4 WiFi 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (2) Xerox Phaser 3020V BI mono laser štampač A4 WiFi 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (4) Kyocera ECOSYS P2040DW Mono Laser štampač A4 WiFi duplex 48.733 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 43.859 RSD (0) Epson M2120 EcoTank ITS mono multifunkcijski inkjet štampač A4 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Kyocera DP-7150 dokument procesor 56.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.099 RSD (0) Kyocera CB-5120H metalni kabinet 20.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.399 RSD (0) HP Color Laserjet Enterprise CP5225 (CE710A) Kolor Laser Stampac A3 177.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 159.999 RSD (0) Brother HL-1112E mono laser štampač A4 12.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.899 RSD (4) Epson EcoTank M1120 Mono inkjet štampač A4 WiFi 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) HP LaserJet Enterprise M406dn (3PZ15A) laserski mono štampač 41.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.999 RSD (0) HP LaserJet Enterprise M507dn (1PV87A) Mono Laser štampač A4 duplex 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) HP LaserJet MFP M438n (8AF43A) mono laser multifunkcijski štampač A3 68.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 61.999 RSD (0) Brother HL-1223WE mono laser štampač A4 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) HP LaserJet Pro 4003dn (2Z609A) laserski mono štampač 35.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.999 RSD (0) HP LASERJET MFP MFP M236sdn (9YG08A) multifunkcijski mono laserski štampač 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) HP Tank 2502dw (2R3E3A) mono laserski štampač 44.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.999 RSD (0) Brother PT- H110 štampač etiketa 6.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.699 RSD (0) Kyocera ECOSYS PA2100cx color laserski štampač A4 duplex 42.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.399 RSD (0) Brother PT- E550W komplet štampač etiketa + kofer za nošenje + 4 trake 42.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.199 RSD (5) Kyocera Ecosys M5526CDN Kolor Laser Stampac A4 LAN Duplex Fax 73.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 65.999 RSD (0) Pantum BM5100FDW mono multifunkcijski laserski štampač 57.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.599 RSD (0) Xiaomi Mi Instant Photo Printer 1S Set EU foto štampač 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) HP LaserJet MFP M443nda (8AF72A) mono laser multifunkcijski štampač A3 135.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 121.999 RSD (1) Canon CISS PIXMA G1430 EUM/EMB inkjet kolor štampač 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (0) Epson EcoTank L11160 color inkjet štampač A3+ 114.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 102.999 RSD (0) Epson L6490 EcoTank kolor multifunkcijski inkjet štampač 66.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.599 RSD (0) Kyocera ECOSYS PA4500x mono laserski štampač A4 61.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (0) Epson EcoTank L18050 ITS color inkjet CISS štampac A3+ 91.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 81.999 RSD (0) Brother PT-H107 stampač etiketa 3.999 RSD MP cena (1) HP LaserJet Pro M255dw (7KW64A) color laser A4 49.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 44.999 RSD (0) Brother (E110VP) ručni stampač etiketa 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (1) HP LaserJet Pro 4003dn (2Z609A) mono laserski štampač 35.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.999 RSD (0) Canon Zoemini 2 plavi ZINK foto štampač 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Canon Zoemini 2 beli ZINK foto štampač 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Canon CP1500 color inkjet foto štampač A4 crni 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Epson Surecolor SC-T7700D dual roll color inkjet ploter štampač 44" 622.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 559.999 RSD (1) Canon i-SENSYS LBP325x mono laser štampač A4 97.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 87.999 RSD (0) Epson WorkForce Pro WF-C529RDW RIPS color inkjet štampač A4 duplex 87.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 78.999 RSD (0) Brother PT-P300BT Cube štampač nalepnica 10.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.299 RSD (0) Brother PT-E550W kofer adapter štampač nalepnica 32.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.199 RSD (0) Polaroid Instant Lab (9019) štampač fotografija 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (6) Kyocera Ecosys FS-1025MFP Mono Laser Multifunkcijski Stampac A4 LAN ADF Duplex 29.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.499 RSD (0) Brother HL B2080DW mono laserski štampač 32.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.999 RSD (0) Pantum P2500W mono laserski štampac 10.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.599 RSD (2) Philips BHA710 stajler za kosu 20% 13.888 RSD 11.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) APC AP6020A rack PDU 15.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.599 RSD (0) APC AP8953 jedinica za distribuciju električne energije (PDU) 0U 250.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 225.599 RSD (0) Intellinet Cable Management 19" panel za upravljanje kablovima 1U 4 prstena 1.599 RSD MP cena (0) A4N 19" 1U Rackmount razvodni panel sa 7 mesta 2m 3.999 RSD MP cena (0) A4N (WS1-6406) rek orman 6U/19" zidni 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Gembird (EG-PDU-014) 1U razvodni panel sa zaštitom sa 8 uticnica 3m 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Gembird (19C-CM2) sistem za upravljanje kablovima 1U/19" 1.499 RSD MP cena (0) Gembird (19A-BRUSH-02) četka za ulaz za kablove za 1U/19" 1.199 RSD MP cena (1) Ubiquiti RocketDish 5G (RD-5G30-LW) antena 19.877 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.889 RSD (11) TP-Link TL-WN725N USB Wireless Adapter 150Mbps 1.399 RSD MP cena (1) TP-Link ARCHER T2U NANO WiFi USB adapter 2.499 RSD MP cena (12) TP-Link TL-WN722N USB Wireless Adapter 150Mbps 1.899 RSD MP cena (2) Asus USB-N10 NANO B1 wireless USB adapter 1.699 RSD MP cena (5) TP Link TL-WN8200ND Usb Wireless Adapter 300Mbps 3.299 RSD MP cena (7) Tp Link Archer T2U AC600 usb adapter 2.999 RSD MP cena (1) TP-Link TL-WN823N wireless USB adapter 1.999 RSD MP cena (3) TP-Link ARCHER T3U PLUS WiFi Dual Band USB adapter 3.499 RSD MP cena (0) Tenda U9 USB WiFi adapter 1.899 RSD MP cena (1) TP-Link UB500 USB adapter 1.799 RSD MP cena (0) TP-Link UB400 USB adapter 1.599 RSD MP cena (1) Tenda U2 WiFi USB adapter 1.399 RSD MP cena (1) Asus USB-BT500 bluetooth USB adapter 2.999 RSD MP cena (0) Mercusys MW300UM N300 USB WiFi mini adapter 300Mbps 1.699 RSD MP cena (0) Mercusys MU6H AC650 WiFi adapter Dual Band 1.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 1.699 RSD (1) TP-Link ARCHER T4U Plus WiFi adapter 5.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.799 RSD (0) Cudy WU1300S USB WiFi adapter 1.799 RSD MP cena (2) D-Link DWA-182 Usb Wireless Adapter Dual Band 867Mbps 3.999 RSD MP cena (0) TP-Link ARCHER T3U AC1300 867Mbps WiFi adapter 3.599 RSD MP cena (0) D-Link DWA-185 WiFi USB adapter 5.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.799 RSD (0) TP-Link ARCHER TX50E wireless bluetooth PCI-E adapter 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) TP-Link Archer T2UB Nano AC600Mbs WiFi Bluetooth adapter 2.999 RSD MP cena (0) Asus USB-AX55 NANO AX1800 Dual Band 6 USB WiFi adapter 8.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.299 RSD (0) Gembird BTD-MINI8 bluetooth USB adapter 1.199 RSD MP cena (0) Asus USB-AX56 WiFi adapter 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (2) Mercusys MW300REv3 pojačivač WiFi signala 3.209 RSD MP cena (4) D-Link Dap-1610/E (AC1200) pojačivač WiFi signala 5.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.399 RSD (7) TP-Link TL-WA854RE pojačivač WiFi signala 2.799 RSD MP cena (3) TP-Link RE190 AC750 pojačivač WiFi signala 3.629 RSD MP cena (7) TP-Link TP Link RE200 AC750 pojačivač WiFi signala 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (5) Tp-Link TL-PA4010P powerline adapter AC Pass Through Starter kit 500Mbps 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Tenda A9 pojačivač WiFi signala 3.469 RSD MP cena (1) TP-Link TL-WA860RE pojačivač WiFi signala 4.599 RSD MP cena (1) TP-Link TL-WA855RE pojačivac WiFi signala 3.399 RSD MP cena (0) Mercusys MP510 KIT AV1000Mb pojačivač WiFi signala 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) TP-Link RE450 pojačivac WiFi signala 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Cudy RE1200 pojačivač WiFi signala 4.199 RSD MP cena (18) TP-Link TL-WA850RE pojačivač WiFi signala 3.099 RSD MP cena (0) Ubiquiti UniFi AP AC LR 802.11ac Long Range access point do 867Mbps 20.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.499 RSD (1) Ubiquiti U6 Bianco extender 20% 34.722 RSD 27.777 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 25.499 RSD (0) Xiaomi Mi WiFi AC1200 EU Range extender crni 3.599 RSD MP cena (0) TP-Link RE500X WiFi AX1500 WiFi ekstender 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (1) Xiaomi N300 WiFi Range Extender beli 1.599 RSD MP cena (0) Ubiquiti Rocket BaseStation R5AC-LITE-EU access point 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (1) HP Aruba AP-270-MNT-H2 (JW055A) nosač za Access Point 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) NET HP Aruba AP-565 (RW) Outdoor 11ax access point 119.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 107.199 RSD (0) 3G Nano (1119937) zaštitna maska za telefon iPhone 14 Pro 6.1" crna 699 RSD MP cena (0) Nillkin Scrub Pro crvena zaštitna maska za mobilni iPhone 14 plus 2.599 RSD MP cena (6) Kingston MobileLite DUO 3C (FCR-ML3C) Citac Memorijskih Kartica USB 3.1 Sivi 1.699 RSD MP cena (1) S-BOX CR-01 čitač memorijskih kartica USB 3.0 crni 1.199 RSD MP cena (1) Trust Primo DNI čitač kartica 1.999 RSD MP cena (1) Kingston MobileLite Plus (MLPM) micro SD čitač kartica 1.999 RSD MP cena (3) Transcend TS-RDF8K2 all-in-one čitač kartica USB 3.1 crni 2.399 RSD MP cena (1) Transcend TS-RDF9K2 all-in-one čitač kartica USB 3.1 crni 2.399 RSD MP cena (0) Manhattan Smart Card Reader čitač pametnih kartica koje sadrže čip 1.699 RSD MP cena (2) Samtec 603 smart card čitač 1.599 RSD MP cena (1) Samtec 608 čitač kartica 1.999 RSD MP cena (0) Hama (55348) čitač memorijskih kartica 35u1 2.0 plavi 1.599 RSD MP cena (0) Defender optimus čitač kartica 799 RSD MP cena (0) Gembird CT400 čitač pametnih kartica 1.599 RSD MP cena (5) Gemalto IDBridge CT40 čitač kartica 2.599 RSD MP cena (0) Hama (181018) multi čitač kartica 2.499 RSD MP cena (0) Sandberg 133-73 multi čitač kartica 3.599 RSD MP cena (0) Zeus CR816 čitac smart kartica 1.499 RSD MP cena (0) Hama (124022) čitač kartica 1.599 RSD MP cena (13) Gemalto IDBridge CT40 Smart Card Reader 2.399 RSD MP cena (0) Kingston Workflow (WFS-SDC) micro SD čitač kartica sa dva slota 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Kingston Workflow (WFS-U) stanica za Workflow čitače memorijskih kartica 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Hama 53398 čitač kartica 1.999 RSD MP cena (1) Manhattan Reader čitač Smart/SIM kartica 1.699 RSD MP cena (0) Hama čitac memorijskih kartica USB/SD/microSD 2.0 1.699 RSD MP cena (1) Adata AEX500U3-CRD eksterno kućište za HDD 2.5" USB 3.1 crno 1.999 RSD MP cena (0) Transcend TS0GSJ25S3 HDD rack 2.5" USB3.1 1.829 RSD MP cena (1) S-BOX HDC-2562R kućište za za 2.5 SATA I/II/III HDD ili SSD USB 3.0 crveno 2.399 RSD MP cena (0) CHIEFTEC CEB-2511-U3 2.5" hard disk rack 2.699 RSD MP cena (1) Lc Power LC-25U3-Hydra eksterno kućište za HDD 2.5" USB 3.0 crno 1.299 RSD MP cena (2) LC Power 25BU3-7B HDD Rack 2.5" USB 3.0 1.389 RSD MP cena (1) LC Power LC-25U3 Becrux HDD Rack 2.5" USB 3.0 1.319 RSD MP cena (1) Lc Power dock U3-4B priključna stanica za HDD 2.5"/3.5" USB 3.0 crna 10.944 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.849 RSD (0) LC Power LC-25BUB3 HDD Rack 2.5" USB 3.0 1.389 RSD MP cena (5) LC Power LC35U3 Becrux HDD Rack 3.5" USB 3.0 3.599 RSD MP cena (0) LC-Power Adapter LC-ADA 35 499 RSD MP cena (5) LC Power 25BU3-7W HDD Rack 2.5" USB 3.0 1.899 RSD MP cena (0) Gembird EE2-U2S-5 USB 2.0 eksterno kućiste za 2.5" hard diskove 899 RSD MP cena (0) Transcend TS0GSJ25CK3 eksterno kućište za SSD/HDD 2.5" 2.399 RSD MP cena (0) Sandberg 135-90 2.5" mounting kit 999 RSD MP cena (0) 3G (83662) HDDRack USB (muški) na m.2 SSD crni 3.999 RSD MP cena (0) 3G (85333) adapter USB (muški) na m.2 SSD crveni 3.999 RSD MP cena (0) Nedis (HDDUDB3200BK) dupla docking stanica za 2.5/3.5 SATA hard diskove 5.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.399 RSD (0) Gembird EE3-U3S-3 USB 3.0 eksterno kućiste za 3.5" hard diskove 3.299 RSD MP cena (0) LC Power M2-Case LC-M2-C-MULTI-2 eksterni m2 rack 4.199 RSD MP cena (0) LC Power LC-35U3-Becrux-C1 SATA 3.5" USB type C rack 3.999 RSD MP cena (0) Silicon Power PD60 (073426) fioka za M.2 NVMe ili SATA SSD crni 3.999 RSD MP cena (0) LC Power (LC-DOCK-U3-VI) dupla docking stanica za 2.5/3.5 SATA hard diskove USB 3.2 beli 3.499 RSD MP cena (0) XRT Europower (HDD02136) fioka za hard disk 2.5" SSD/SATA 9.5mm 1.199 RSD MP cena (0) Maiwo (K3527N) USB 3.2 Gen2 10Gbps HDD/SSD za 3.5"/2.5" eksterno kućište 13.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.199 RSD (0) Maiwo (K1689) USB-C/USB(A) na M.2 NVMe/SATA Dual Protocol eksterno kućište za SSD 4.999 RSD MP cena (0) Maiwo (K1683P2) USB-C/USB(A) 3.2 na M.2 NVMe/SATA eksterno kućište za SSD 4.999 RSD MP cena (0) Dell (WD19s) docking stanica 180W sa AC adapterom 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Lenovo (40AY0090EU) docking stanica 90W 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Gembird (EE2-U3S-3-DB) eksterno kućiste za 2.5" hard diskove 1.999 RSD MP cena (0) HP Thunderbolt G4 docking stanica 120W 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Asus TUF Gaming A1 (ESD-T1A) kućište za SSD 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) Thermaltake ST0020E Max 5G Active Single Bay Enclosure USB 3.0 eksterno kućište za HDD 3.5" 6.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.599 RSD (0) Ugreen US221 TIP C kućište za externi HDD 2.5" 2.599 RSD MP cena (0) Natec RHINO (NKZ-0448) SATA III USB eksterno kućište za HDD 3.5" 3.599 RSD MP cena (0) Ugreen CM300 kućište za externi HDD 2.5" 2.999 RSD MP cena (0) Netac WH21 (NT07WH21-30C0) USB 3.0 TYPE-C kućište za M.2 SSD 2.199 RSD MP cena (0) LC Power LC-25WU3 SATA White USB3.0 eksterno kućište za HDD 2.5" 1.999 RSD MP cena (0) LC Power LC-25U3-C SATA USB 3.0 eksterno kućište za HDD/SSD 2.5" 1.999 RSD MP cena (0) Ugreen US221 SATA eksterno kućište za HDD/SSD 2.5" 1.999 RSD MP cena (0) Natec RHINO GO (NKZ-1281) HDD/SSD eksterno kućište za HDD 2.5" 1.599 RSD MP cena (0) Chieftec CEB-M2C-TLE kućište za m2 SSD 6.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.599 RSD (0) Natec KANGAROO (NSD-0954) 2.5/3.5" SATA II HDD/SSD rack 3.599 RSD MP cena (0) Natec OYSTER 2 (NKZ-0716) External Enclosure 2.5" SATA I HDD/SSD rack 1.999 RSD MP cena (0) Natec RHINO GO (NKZ-1280) External Enclosure 2.5" SATA I HDD/SSD rack 1.399 RSD MP cena (0) Gembird (EE2-U3S-2) 2.5" SATAIII USB3.0 HDD/SSD rack 999 RSD MP cena (9) LC Power U3-III HDD Dock 2.5"/3.5" USB 3.0 4.399 RSD MP cena (0) Allocacoc PowerBar(9102/PB2SEU) sivi produžni kabl 2 uticnice+2xUSB 1.5m 2.099 RSD MP cena (0) S-BOX H-204B USB hub 4-portni 2.0 crni 1.079 RSD MP cena (0) S-BOX H-204W USB hub 4-portni 2.0 beli 899 RSD MP cena (0) Transcend TS-HUB2C USB hub 2.279 RSD MP cena (2) S-BOX H-207 USB hub 7-portni 3.0 srebrni 2.699 RSD MP cena (1) Transcend TS-HUB5C USB hub 4.689 RSD MP cena (0) Celly PROHUBEVO USB tip C hub 2xUSB/HDMI/USB tip C/microSD/SD/LAN port 10.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.599 RSD (3) D-Link DUB-M810 8u1 USB-C Hub 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (1) LC Power 10-Portni 2B-10 Hub Usb 3.0 6.755 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.079 RSD (5) RED adapter USB C na HDMI+3xUSB 3.0+SD+CR+RJ45+USB C 8.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.299 RSD (0) Hama (200120) USB hub 2.0 beli 1.199 RSD MP cena (0) Hama (200107) USB C multiport adapter 2xUSB A/USB C /HDMI 5.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.599 RSD (2) Hama (200123) 7u1 USB hub 2.0 beli 2.799 RSD MP cena (2) Hama (200119) 4u1 USB hub 2.0 crni 1.199 RSD MP cena (0) Trust HALYX USB hub sa 4xUSB porta sivi 1.099 RSD MP cena (1) Moye Connect Multiport X6 adaper 2.999 RSD MP cena (1) Moye Connect Multiport X8 adaper 4.999 RSD MP cena (8) LC Power 4-Portni 2B-4 Hub Usb 3.0 2.899 RSD MP cena (0) Hama (200116) USB hub 4-porta 2.199 RSD MP cena (8) Moye Connect Hub X4 USB hub 1.499 RSD MP cena (0) Sandberg Pocket 133-88 USB 3.0 hub 4-portni 3.599 RSD MP cena (1) D-Link DUB-H7 USB hub 7-portni 2.0 crni 3.999 RSD MP cena (4) Sandberg 136-40 USB hub 7-portni 4.999 RSD MP cena (0) Sandberg 133-82 USB hub 3.0 sa napajanjem 7-portni 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Sandberg 136-31 10u1 USB-C docking stanica 15.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.599 RSD (4) D-link DUB-H4 (KON00084) USB Hub 4-porta 2.0 2.799 RSD MP cena (0) Logilink (UA0128) USB hub 4-portni On/Off crni 3.999 RSD MP cena (9) TP-Link UE330 Lan Usb Hub 3-Porta 3.179 RSD MP cena (1) Red adapter USB 3.0 tip C (Muški) na 2x USB 3.0 (Ženski),HDMI (Ženski),RJ-45 (Ženski),USB tip C (Ženski) siva 8.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.399 RSD (0) E-Green (OST04963) adapter TIP C (muški) na HDMI (ženski ) + VGA (ženski) + 2x USB 3.0 (ženski) +RJ45 (ženski) crni 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Fast Asia (OST05470) USB HUB TIP C (muški) na HDMI (ženski) + VGA (ženski) + RJ45 (ženski) sivi 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Fast Asia (OST05473) adapter USB 3.0 (muski) na USB 3.0 tip C (ženski) za SATA 2.5 inca (ženski) beli 2.999 RSD MP cena (0) E-Green (OST05596) adapter tip C (muški) na RJ-45/VGA/HDMI/2x USB A/USB tip C (ženski) srebrni 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) 3G (73989) adapter Lightning mini Display Port (muški) na HDMI (ženski),VGA (ženski),DVI (ženski) beli 1.599 RSD MP cena (0) 3G (85460) adapter tip C (muški) na 3xUSB 2.0 (ženski),RJ45 (ženski) beli 1.999 RSD MP cena (0) 3G (85461) adapter tip C (muški) na VGA (ženski),USB 3.0 (ženski),tip C (ženski) beli 2.499 RSD MP cena (0) 3G (67340) adapter tip C (muški) na 3xUSB 3.0 (ženski),RJ45 (ženski) beli 2.499 RSD MP cena (0) 3G (88946) adapter tip C (muški) na 3xUSB 2.0 (ženski),RJ45 (ženski) srebrni 2.999 RSD MP cena (0) 3G (85506) adapter tip C (muški) na 3xUSB 3.0 (ženski),RJ45 (ženski) srebrni 3.599 RSD MP cena (0) 3G (88938) adapter tip C (muški) na HDMI (ženski),2xUSB 3.0 (ženski),tip C (ženski) sivi 4.999 RSD MP cena (0) LC-Power LC-HUB-C-MULTI-2G USB multiport USB Type-C Hub zlatni 1.999 RSD MP cena (0) LC-Power LC-HUB-C-CR multi card reader+eksterni TypeC USB Hub 1.999 RSD MP cena (0) E-Green USB 3.1 tip C - 4port 3.0 USB Hub beli 1.999 RSD MP cena (0) D-link DUB-2334 4-porta USB-C 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) LC Power (LC-HUB-C-MULTI-6-RGB) USB Hub multiport 9u1 Tip-C crni 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Sandberg (136-33) USB-C 6u1 USB Hub sivi 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Gembird Cablexpert (A-CM-COMBO9-02) USB Tip-C 9u1 USB HUB 10.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.599 RSD (0) Gembird Cablexpert (A-CM-COMBO8-01) USB Tip-C 8u1 USB HUB 9.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.599 RSD