Opis Savage Gear SG8 1000FD Vrhunska mašinica sa telom i rotorom napravljenim od snažnog i laganog kompozita, uz upotrebu karbonskih ojačanja (CRC). Vrhunske performanse i dug upotrebni vek su zagarantovani zahvaljujući zaptivenom (Friction Control) kočionom sistemu, koji koristi podloške od ugljeničnih vlakana, pružajući nenadmašnu krutost, glatkoću i moć zaustavljanja ribe. Impresivni kuglični ležajevi od nerđajućeg čelika 10+1 (uključujući dva japanska kuglična ležaja) osiguravaju pouzdane performanse čak i pod velikim opterećenjem. Opremljena je sa mnoštvom praktičnih inovacija koje obezbeđuju maksimalan užitak u upotrebi. Neke od tih inovacija su kliper u obliku slova T, kalem sa neklizajućom površinom koji eliminiše potrebu za korišćenjem mono podloge i ergonomskom EVA ručkom. Svo inovativno razmišljanje koje ste očekivali od Savage Gear -a pretočeno je u ovaj mašinicu. Telo i rotor od kompozita ojačanog ugljenikom (CRC) DuraGrease 10+1 kuglični ležaj od nerđajućeg čelika (uključujući dva japanska ležaja) Aluminjumska ručica koja se uvrće napravljena od aluminijuma i obrađena na CNC mašini Kliper u obliku slova T EVA prstohvat na ručici Neklizajući dizajn špulne Rezervna aluminijumska špulna Zaptivena karbonska kočnica Modeli sa oznakom H imaju prenos 6.2:1 Model Prenos Težina Broj lagera Kapacitet mm/m 74739 5,2:1 188gr 10+1 0,14/150 Mašinice sa prednjim drilom PLOVAK PLUS FACEBOOK Savage Gear oprema za ribolov Najveći varaličarski brend na svetu. Štapovi za varaličarenjeovog proizvođača dostigli su nebeske visine kao posledica promocije i popularizacije ove grane ribolova. Odeća koju ovaj brend uvozi u srbiju kvalitetom se može uporediti sa markama poput Super Dry ili North Face. STRASTI VOZI SAVAGE GEAR Ljubav prema modernom ribolovu na veštačke mamce gorivo je koje pokreće našu strast i inovativnost koja ulazi u svaki proizvod iz asortimana Savage Gear! U protekloj deceniji imali smo sreću da dobijemo vašu podršku i stalno rastuću gomilu ribolovaca koji uspešno koriste naše proizvode! Svaki dan dobijamo izveštaje i povratne informacije od vas, a količina velike ribe ulovljene sa našom opremom i mamcima za nas je izuzetno motivišuća. SUPER REALISTIČKI VARALICE I INOVACIJE Inovacije su oduvek bile deo DNK u Savage Gear -u, a stvaranje realnih mamaca nešto je što vrhunski brend za ribolov mami Savage. Bez toga ne bi bilo gde je danas. Svake godine očekuje plodove beskrajnih sati rada zajedno sa svojim glavnim dobavljačima. Zajedno smo osmislili proizvode koji prevazilaze probleme sa kojima se ribolovci u regionu susreću tokom svakodnevnog ribolova. Savage Gear 3d Snake je jedan od svetskih hitova. SAVAGE GEAR - DEO VELIKE PORODICE USAGLAŠENIH MARKI Sweendsen Sport A/S je vodeći evropski dobavljač sportskog ribolovnog pribora. Sa sedištem blizu Kopenhagena u Danskoj inoviramo, razvijamo, plasiramo i prodajemo proizvode velikom broju zemalja u Evropi, Aziji, Australiji, Americi putem vlastitih prodajnih kompanija i agenata. Naši najpopularniji brendovi su Savage Gear, DAM, Prologic, Kuick, Okuma, Scierra, Vater Volf, IMAKS, Ron Thompsom, MadCat, Effzett. Mi smo više od 180 zaposlenih sa prodajom većom od 400 miliona DKK. PASSION DRIVES SAVAGE GEAR The love for the modern lure fishing is the fuel that drives our passion and innovation that goes into every single product in the Savage Gear range! That past decade we have been fortunate enough to win your support and constantly growing crowd of anglers that use our products successfully! Every day we get reports and feedback from you and the amount of big fish caught with our gear and lures is incredibly motivating for us. SUPER REALISTIC LURES AND INNOVATION Innovation has always been part of the DNA at Savage Gear and creating realistic lures is something that top lure fishing brand Savage Without it, it would not be where it is today. Every year it expects to see the fruits of endless hours of working alongside its core suppliers. Together we have designed products that overcome problems anglers in the region encounter during everyday fishing. SAVAGE GEAR - PART OF A BIG FAMILY OF ANGLING BRANDS Svendsen Sport A/S is a leading European supplier of Sports Fishing Tackle. With headquarter close to Copenhagen in Denmark we innovate, develop, market and sell products to a large number of countries in Europe, Asia, Australia, Americas through own sales companies and agents. Our most popular brands are Savage Gear, DAM, Prologic, Quick, Okuma, Scierra, Water Wolf, IMAX, Ron Thompsom, MadCat, Effzett. We are more than 180 employees with a sales exceeding 400 million DKK. Jedan od najpoznatijih varaličarskih brendova u svetu. Prepoznatljiv po proizvodnji varaličarskih štapova, ribolovačke odeće i kišnih odela, silikonskih varalica (soft lure) kao i varalica koje imitiraju živi mamac (modern lure). Na našem tržištu pravu slavu ovom brendu napravio je model Bushwhacker koji je prvi put predsavio našoj publici kombinaciju oštrog, brzog i osetljivog štapa. Novi modeli poput Savage Gear SG4 POWER GAME 2.59m 50-110gr ; Savage Gear SG4 POWER GAME 2.59m 40-80gr predstavljaju idealan izbor za one koji žele da poseduju vrhunski štap za relativno malo novca. Ovaj model u dostupnim dimenzijama je idealno rešenje i kompromis ribolov u čamcu/ ribolov sa obale. Kako dužinom tako i akcijom bacanja.

Opis Savage Gear SG8 2500H FD Vrhunska mašinica sa telom i rotorom napravljenim od snažnog i laganog kompozita, uz upotrebu karbonskih ojačanja (CRC). Vrhunske performanse i dug upotrebni vek su zagarantovani zahvaljujući zaptivenom (Friction Control) kočionom sistemu, koji koristi podloške od ugljeničnih vlakana, pružajući nenadmašnu krutost, glatkoću i moć zaustavljanja ribe. Impresivni kuglični ležajevi od nerđajućeg čelika 10+1 (uključujući dva japanska kuglična ležaja) osiguravaju pouzdane performanse čak i pod velikim opterećenjem. Opremljena je sa mnoštvom praktičnih inovacija koje obezbeđuju maksimalan užitak u upotrebi. Neke od tih inovacija su kliper u obliku slova T, kalem sa neklizajućom površinom koji eliminiše potrebu za korišćenjem mono podloge i ergonomskom EVA ručkom. Svo inovativno razmišljanje koje ste očekivali od Savage Gear -a pretočeno je u ovaj mašinicu. Telo i rotor od kompozita ojačanog ugljenikom (CRC) DuraGrease 10+1 kuglični ležaj od nerđajućeg čelika (uključujući dva japanska ležaja) Aluminjumska ručica koja se uvrće napravljena od aluminijuma i obrađena na CNC mašini Kliper u obliku slova T EVA prstohvat na ručici Neklizajući dizajn špulne Rezervna aluminijumska špulna Zaptivena karbonska kočnica Modeli sa oznakom H imaju prenos 6.2:1 Model Prenos Težina Broj lagera Kapacitet mm/m 74743 6,2:1 210gr 10+1 0,20/150 Mašinice sa prednjim drilom PLOVAK PLUS FACEBOOK Savage Gear oprema za ribolov Najveći varaličarski brend na svetu. Štapovi za varaličarenjeovog proizvođača dostigli su nebeske visine kao posledica promocije i popularizacije ove grane ribolova. Odeća koju ovaj brend uvozi u srbiju kvalitetom se može uporediti sa markama poput Super Dry ili North Face. STRASTI VOZI SAVAGE GEAR Ljubav prema modernom ribolovu na veštačke mamce gorivo je koje pokreće našu strast i inovativnost koja ulazi u svaki proizvod iz asortimana Savage Gear! U protekloj deceniji imali smo sreću da dobijemo vašu podršku i stalno rastuću gomilu ribolovaca koji uspešno koriste naše proizvode! Svaki dan dobijamo izveštaje i povratne informacije od vas, a količina velike ribe ulovljene sa našom opremom i mamcima za nas je izuzetno motivišuća. SUPER REALISTIČKI VARALICE I INOVACIJE Inovacije su oduvek bile deo DNK u Savage Gear -u, a stvaranje realnih mamaca nešto je što vrhunski brend za ribolov mami Savage. Bez toga ne bi bilo gde je danas. Svake godine očekuje plodove beskrajnih sati rada zajedno sa svojim glavnim dobavljačima. Zajedno smo osmislili proizvode koji prevazilaze probleme sa kojima se ribolovci u regionu susreću tokom svakodnevnog ribolova. Savage Gear 3d Snake je jedan od svetskih hitova. SAVAGE GEAR - DEO VELIKE PORODICE USAGLAŠENIH MARKI Sweendsen Sport A/S je vodeći evropski dobavljač sportskog ribolovnog pribora. Sa sedištem blizu Kopenhagena u Danskoj inoviramo, razvijamo, plasiramo i prodajemo proizvode velikom broju zemalja u Evropi, Aziji, Australiji, Americi putem vlastitih prodajnih kompanija i agenata. Naši najpopularniji brendovi su Savage Gear, DAM, Prologic, Kuick, Okuma, Scierra, Vater Volf, IMAKS, Ron Thompsom, MadCat, Effzett. Mi smo više od 180 zaposlenih sa prodajom većom od 400 miliona DKK. PASSION DRIVES SAVAGE GEAR The love for the modern lure fishing is the fuel that drives our passion and innovation that goes into every single product in the Savage Gear range! That past decade we have been fortunate enough to win your support and constantly growing crowd of anglers that use our products successfully! Every day we get reports and feedback from you and the amount of big fish caught with our gear and lures is incredibly motivating for us. SUPER REALISTIC LURES AND INNOVATION Innovation has always been part of the DNA at Savage Gear and creating realistic lures is something that top lure fishing brand Savage Without it, it would not be where it is today. Every year it expects to see the fruits of endless hours of working alongside its core suppliers. Together we have designed products that overcome problems anglers in the region encounter during everyday fishing. SAVAGE GEAR - PART OF A BIG FAMILY OF ANGLING BRANDS Svendsen Sport A/S is a leading European supplier of Sports Fishing Tackle. With headquarter close to Copenhagen in Denmark we innovate, develop, market and sell products to a large number of countries in Europe, Asia, Australia, Americas through own sales companies and agents. Our most popular brands are Savage Gear, DAM, Prologic, Quick, Okuma, Scierra, Water Wolf, IMAX, Ron Thompsom, MadCat, Effzett. We are more than 180 employees with a sales exceeding 400 million DKK. Jedan od najpoznatijih varaličarskih brendova u svetu. Prepoznatljiv po proizvodnji varaličarskih štapova, ribolovačke odeće i kišnih odela, silikonskih varalica (soft lure) kao i varalica koje imitiraju živi mamac (modern lure). Na našem tržištu pravu slavu ovom brendu napravio je model Bushwhacker koji je prvi put predsavio našoj publici kombinaciju oštrog, brzog i osetljivog štapa. Novi modeli poput Savage Gear SG4 POWER GAME 2.59m 50-110gr ; Savage Gear SG4 POWER GAME 2.59m 40-80gr predstavljaju idealan izbor za one koji žele da poseduju vrhunski štap za relativno malo novca. Ovaj model u dostupnim dimenzijama je idealno rešenje i kompromis ribolov u čamcu/ ribolov sa obale. Kako dužinom tako i akcijom bacanja.

Opis Savage Gear SG8 3000FD Vrhunska mašinica sa telom i rotorom napravljenim od snažnog i laganog kompozita, uz upotrebu karbonskih ojačanja (CRC). Vrhunske performanse i dug upotrebni vek su zagarantovani zahvaljujući zaptivenom (Friction Control) kočionom sistemu, koji koristi podloške od ugljeničnih vlakana, pružajući nenadmašnu krutost, glatkoću i moć zaustavljanja ribe. Impresivni kuglični ležajevi od nerđajućeg čelika 10+1 (uključujući dva japanska kuglična ležaja) osiguravaju pouzdane performanse čak i pod velikim opterećenjem. Opremljena je sa mnoštvom praktičnih inovacija koje obezbeđuju maksimalan užitak u upotrebi. Neke od tih inovacija su kliper u obliku slova T, kalem sa neklizajućom površinom koji eliminiše potrebu za korišćenjem mono podloge i ergonomskom EVA ručkom. Svo inovativno razmišljanje koje ste očekivali od Savage Gear -a pretočeno je u ovaj mašinicu. Telo i rotor od kompozita ojačanog ugljenikom (CRC) DuraGrease 10+1 kuglični ležaj od nerđajućeg čelika (uključujući dva japanska ležaja) Aluminjumska ručica koja se uvrće napravljena od aluminijuma i obrađena na CNC mašini Kliper u obliku slova T EVA prstohvat na ručici Neklizajući dizajn špulne Rezervna aluminijumska špulna Zaptivena karbonska kočnica Modeli sa oznakom H imaju prenos 6.2:1 Model Prenos Težina Broj lagera Kapacitet mm/m 74741 5,2:1 216gr 10+1 0,23/150 Mašinice sa prednjim drilom PLOVAK PLUS FACEBOOK Savage Gear oprema za ribolov Najveći varaličarski brend na svetu. Štapovi za varaličarenjeovog proizvođača dostigli su nebeske visine kao posledica promocije i popularizacije ove grane ribolova. Odeća koju ovaj brend uvozi u srbiju kvalitetom se može uporediti sa markama poput Super Dry ili North Face. STRASTI VOZI SAVAGE GEAR Ljubav prema modernom ribolovu na veštačke mamce gorivo je koje pokreće našu strast i inovativnost koja ulazi u svaki proizvod iz asortimana Savage Gear! U protekloj deceniji imali smo sreću da dobijemo vašu podršku i stalno rastuću gomilu ribolovaca koji uspešno koriste naše proizvode! Svaki dan dobijamo izveštaje i povratne informacije od vas, a količina velike ribe ulovljene sa našom opremom i mamcima za nas je izuzetno motivišuća. SUPER REALISTIČKI VARALICE I INOVACIJE Inovacije su oduvek bile deo DNK u Savage Gear -u, a stvaranje realnih mamaca nešto je što vrhunski brend za ribolov mami Savage. Bez toga ne bi bilo gde je danas. Svake godine očekuje plodove beskrajnih sati rada zajedno sa svojim glavnim dobavljačima. Zajedno smo osmislili proizvode koji prevazilaze probleme sa kojima se ribolovci u regionu susreću tokom svakodnevnog ribolova. Savage Gear 3d Snake je jedan od svetskih hitova. SAVAGE GEAR - DEO VELIKE PORODICE USAGLAŠENIH MARKI Sweendsen Sport A/S je vodeći evropski dobavljač sportskog ribolovnog pribora. Sa sedištem blizu Kopenhagena u Danskoj inoviramo, razvijamo, plasiramo i prodajemo proizvode velikom broju zemalja u Evropi, Aziji, Australiji, Americi putem vlastitih prodajnih kompanija i agenata. Naši najpopularniji brendovi su Savage Gear, DAM, Prologic, Kuick, Okuma, Scierra, Vater Volf, IMAKS, Ron Thompsom, MadCat, Effzett. Mi smo više od 180 zaposlenih sa prodajom većom od 400 miliona DKK. PASSION DRIVES SAVAGE GEAR The love for the modern lure fishing is the fuel that drives our passion and innovation that goes into every single product in the Savage Gear range! That past decade we have been fortunate enough to win your support and constantly growing crowd of anglers that use our products successfully! Every day we get reports and feedback from you and the amount of big fish caught with our gear and lures is incredibly motivating for us. SUPER REALISTIC LURES AND INNOVATION Innovation has always been part of the DNA at Savage Gear and creating realistic lures is something that top lure fishing brand Savage Without it, it would not be where it is today. Every year it expects to see the fruits of endless hours of working alongside its core suppliers. Together we have designed products that overcome problems anglers in the region encounter during everyday fishing. SAVAGE GEAR - PART OF A BIG FAMILY OF ANGLING BRANDS Svendsen Sport A/S is a leading European supplier of Sports Fishing Tackle. With headquarter close to Copenhagen in Denmark we innovate, develop, market and sell products to a large number of countries in Europe, Asia, Australia, Americas through own sales companies and agents. Our most popular brands are Savage Gear, DAM, Prologic, Quick, Okuma, Scierra, Water Wolf, IMAX, Ron Thompsom, MadCat, Effzett. We are more than 180 employees with a sales exceeding 400 million DKK. Jedan od najpoznatijih varaličarskih brendova u svetu. Prepoznatljiv po proizvodnji varaličarskih štapova, ribolovačke odeće i kišnih odela, silikonskih varalica (soft lure) kao i varalica koje imitiraju živi mamac (modern lure). Na našem tržištu pravu slavu ovom brendu napravio je model Bushwhacker koji je prvi put predsavio našoj publici kombinaciju oštrog, brzog i osetljivog štapa. Novi modeli poput Savage Gear SG4 POWER GAME 2.59m 50-110gr ; Savage Gear SG4 POWER GAME 2.59m 40-80gr predstavljaju idealan izbor za one koji žele da poseduju vrhunski štap za relativno malo novca. Ovaj model u dostupnim dimenzijama je idealno rešenje i kompromis ribolov u čamcu/ ribolov sa obale. Kako dužinom tako i akcijom bacanja.

Opis Savage Gear SG8 4000H FD Vrhunska mašinica sa telom i rotorom napravljenim od snažnog i laganog kompozita, uz upotrebu karbonskih ojačanja (CRC). Vrhunske performanse i dug upotrebni vek su zagarantovani zahvaljujući zaptivenom (Friction Control) kočionom sistemu, koji koristi podloške od ugljeničnih vlakana, pružajući nenadmašnu krutost, glatkoću i moć zaustavljanja ribe. Impresivni kuglični ležajevi od nerđajućeg čelika 10+1 (uključujući dva japanska kuglična ležaja) osiguravaju pouzdane performanse čak i pod velikim opterećenjem. Opremljena je sa mnoštvom praktičnih inovacija koje obezbeđuju maksimalan užitak u upotrebi. Neke od tih inovacija su kliper u obliku slova T, kalem sa neklizajućom površinom koji eliminiše potrebu za korišćenjem mono podloge i ergonomskom EVA ručkom. Svo inovativno razmišljanje koje ste očekivali od Savage Gear -a pretočeno je u ovaj mašinicu. Telo i rotor od kompozita ojačanog ugljenikom (CRC) DuraGrease 10+1 kuglični ležaj od nerđajućeg čelika (uključujući dva japanska ležaja) Aluminjumska ručica koja se uvrće napravljena od aluminijuma i obrađena na CNC mašini Kliper u obliku slova T EVA prstohvat na ručici Neklizajući dizajn špulne Rezervna aluminijumska špulna Zaptivena karbonska kočnica Modeli sa oznakom H imaju prenos 6.2:1 Model Prenos Težina Broj lagera Kapacitet mm/m 74745 6,2:1 245gr 10+1 0,28/150 Mašinice sa prednjim drilom PLOVAK PLUS FACEBOOK Savage Gear oprema za ribolov Najveći varaličarski brend na svetu. Štapovi za varaličarenjeovog proizvođača dostigli su nebeske visine kao posledica promocije i popularizacije ove grane ribolova. Odeća koju ovaj brend uvozi u srbiju kvalitetom se može uporediti sa markama poput Super Dry ili North Face. STRASTI VOZI SAVAGE GEAR Ljubav prema modernom ribolovu na veštačke mamce gorivo je koje pokreće našu strast i inovativnost koja ulazi u svaki proizvod iz asortimana Savage Gear! U protekloj deceniji imali smo sreću da dobijemo vašu podršku i stalno rastuću gomilu ribolovaca koji uspešno koriste naše proizvode! Svaki dan dobijamo izveštaje i povratne informacije od vas, a količina velike ribe ulovljene sa našom opremom i mamcima za nas je izuzetno motivišuća. SUPER REALISTIČKI VARALICE I INOVACIJE Inovacije su oduvek bile deo DNK u Savage Gear -u, a stvaranje realnih mamaca nešto je što vrhunski brend za ribolov mami Savage. Bez toga ne bi bilo gde je danas. Svake godine očekuje plodove beskrajnih sati rada zajedno sa svojim glavnim dobavljačima. Zajedno smo osmislili proizvode koji prevazilaze probleme sa kojima se ribolovci u regionu susreću tokom svakodnevnog ribolova. Savage Gear 3d Snake je jedan od svetskih hitova. SAVAGE GEAR - DEO VELIKE PORODICE USAGLAŠENIH MARKI Sweendsen Sport A/S je vodeći evropski dobavljač sportskog ribolovnog pribora. Sa sedištem blizu Kopenhagena u Danskoj inoviramo, razvijamo, plasiramo i prodajemo proizvode velikom broju zemalja u Evropi, Aziji, Australiji, Americi putem vlastitih prodajnih kompanija i agenata. Naši najpopularniji brendovi su Savage Gear, DAM, Prologic, Kuick, Okuma, Scierra, Vater Volf, IMAKS, Ron Thompsom, MadCat, Effzett. Mi smo više od 180 zaposlenih sa prodajom većom od 400 miliona DKK. PASSION DRIVES SAVAGE GEAR The love for the modern lure fishing is the fuel that drives our passion and innovation that goes into every single product in the Savage Gear range! That past decade we have been fortunate enough to win your support and constantly growing crowd of anglers that use our products successfully! Every day we get reports and feedback from you and the amount of big fish caught with our gear and lures is incredibly motivating for us. SUPER REALISTIC LURES AND INNOVATION Innovation has always been part of the DNA at Savage Gear and creating realistic lures is something that top lure fishing brand Savage Without it, it would not be where it is today. Every year it expects to see the fruits of endless hours of working alongside its core suppliers. Together we have designed products that overcome problems anglers in the region encounter during everyday fishing. SAVAGE GEAR - PART OF A BIG FAMILY OF ANGLING BRANDS Svendsen Sport A/S is a leading European supplier of Sports Fishing Tackle. With headquarter close to Copenhagen in Denmark we innovate, develop, market and sell products to a large number of countries in Europe, Asia, Australia, Americas through own sales companies and agents. Our most popular brands are Savage Gear, DAM, Prologic, Quick, Okuma, Scierra, Water Wolf, IMAX, Ron Thompsom, MadCat, Effzett. We are more than 180 employees with a sales exceeding 400 million DKK. Jedan od najpoznatijih varaličarskih brendova u svetu. Prepoznatljiv po proizvodnji varaličarskih štapova, ribolovačke odeće i kišnih odela, silikonskih varalica (soft lure) kao i varalica koje imitiraju živi mamac (modern lure). Na našem tržištu pravu slavu ovom brendu napravio je model Bushwhacker koji je prvi put predsavio našoj publici kombinaciju oštrog, brzog i osetljivog štapa. Novi modeli poput Savage Gear SG4 POWER GAME 2.59m 50-110gr ; Savage Gear SG4 POWER GAME 2.59m 40-80gr predstavljaju idealan izbor za one koji žele da poseduju vrhunski štap za relativno malo novca. Ovaj model u dostupnim dimenzijama je idealno rešenje i kompromis ribolov u čamcu/ ribolov sa obale. Kako dužinom tako i akcijom bacanja.

Opis Savage Gear SG8 3000H FD Vrhunska mašinica sa telom i rotorom napravljenim od snažnog i laganog kompozita, uz upotrebu karbonskih ojačanja (CRC). Vrhunske performanse i dug upotrebni vek su zagarantovani zahvaljujući zaptivenom (Friction Control) kočionom sistemu, koji koristi podloške od ugljeničnih vlakana, pružajući nenadmašnu krutost, glatkoću i moć zaustavljanja ribe. Impresivni kuglični ležajevi od nerđajućeg čelika 10+1 (uključujući dva japanska kuglična ležaja) osiguravaju pouzdane performanse čak i pod velikim opterećenjem. Opremljena je sa mnoštvom praktičnih inovacija koje obezbeđuju maksimalan užitak u upotrebi. Neke od tih inovacija su kliper u obliku slova T, kalem sa neklizajućom površinom koji eliminiše potrebu za korišćenjem mono podloge i ergonomskom EVA ručkom. Svo inovativno razmišljanje koje ste očekivali od Savage Gear -a pretočeno je u ovaj mašinicu. Telo i rotor od kompozita ojačanog ugljenikom (CRC) DuraGrease 10+1 kuglični ležaj od nerđajućeg čelika (uključujući dva japanska ležaja) Aluminjumska ručica koja se uvrće napravljena od aluminijuma i obrađena na CNC mašini Kliper u obliku slova T EVA prstohvat na ručici Neklizajući dizajn špulne Rezervna aluminijumska špulna Zaptivena karbonska kočnica Modeli sa oznakom H imaju prenos 6.2:1 Model Prenos Težina Broj lagera Kapacitet mm/m 74744 6,2:1 216gr 10+1 0,23/150 Mašinice sa prednjim drilom PLOVAK PLUS FACEBOOK Savage Gear oprema za ribolov Najveći varaličarski brend na svetu. Štapovi za varaličarenjeovog proizvođača dostigli su nebeske visine kao posledica promocije i popularizacije ove grane ribolova. Odeća koju ovaj brend uvozi u srbiju kvalitetom se može uporediti sa markama poput Super Dry ili North Face. STRASTI VOZI SAVAGE GEAR Ljubav prema modernom ribolovu na veštačke mamce gorivo je koje pokreće našu strast i inovativnost koja ulazi u svaki proizvod iz asortimana Savage Gear! U protekloj deceniji imali smo sreću da dobijemo vašu podršku i stalno rastuću gomilu ribolovaca koji uspešno koriste naše proizvode! Svaki dan dobijamo izveštaje i povratne informacije od vas, a količina velike ribe ulovljene sa našom opremom i mamcima za nas je izuzetno motivišuća. SUPER REALISTIČKI VARALICE I INOVACIJE Inovacije su oduvek bile deo DNK u Savage Gear -u, a stvaranje realnih mamaca nešto je što vrhunski brend za ribolov mami Savage. Bez toga ne bi bilo gde je danas. Svake godine očekuje plodove beskrajnih sati rada zajedno sa svojim glavnim dobavljačima. Zajedno smo osmislili proizvode koji prevazilaze probleme sa kojima se ribolovci u regionu susreću tokom svakodnevnog ribolova. Savage Gear 3d Snake je jedan od svetskih hitova. SAVAGE GEAR - DEO VELIKE PORODICE USAGLAŠENIH MARKI Sweendsen Sport A/S je vodeći evropski dobavljač sportskog ribolovnog pribora. Sa sedištem blizu Kopenhagena u Danskoj inoviramo, razvijamo, plasiramo i prodajemo proizvode velikom broju zemalja u Evropi, Aziji, Australiji, Americi putem vlastitih prodajnih kompanija i agenata. Naši najpopularniji brendovi su Savage Gear, DAM, Prologic, Kuick, Okuma, Scierra, Vater Volf, IMAKS, Ron Thompsom, MadCat, Effzett. Mi smo više od 180 zaposlenih sa prodajom većom od 400 miliona DKK. PASSION DRIVES SAVAGE GEAR The love for the modern lure fishing is the fuel that drives our passion and innovation that goes into every single product in the Savage Gear range! That past decade we have been fortunate enough to win your support and constantly growing crowd of anglers that use our products successfully! Every day we get reports and feedback from you and the amount of big fish caught with our gear and lures is incredibly motivating for us. SUPER REALISTIC LURES AND INNOVATION Innovation has always been part of the DNA at Savage Gear and creating realistic lures is something that top lure fishing brand Savage Without it, it would not be where it is today. Every year it expects to see the fruits of endless hours of working alongside its core suppliers. Together we have designed products that overcome problems anglers in the region encounter during everyday fishing. SAVAGE GEAR - PART OF A BIG FAMILY OF ANGLING BRANDS Svendsen Sport A/S is a leading European supplier of Sports Fishing Tackle. With headquarter close to Copenhagen in Denmark we innovate, develop, market and sell products to a large number of countries in Europe, Asia, Australia, Americas through own sales companies and agents. Our most popular brands are Savage Gear, DAM, Prologic, Quick, Okuma, Scierra, Water Wolf, IMAX, Ron Thompsom, MadCat, Effzett. We are more than 180 employees with a sales exceeding 400 million DKK. Jedan od najpoznatijih varaličarskih brendova u svetu. Prepoznatljiv po proizvodnji varaličarskih štapova, ribolovačke odeće i kišnih odela, silikonskih varalica (soft lure) kao i varalica koje imitiraju živi mamac (modern lure). Na našem tržištu pravu slavu ovom brendu napravio je model Bushwhacker koji je prvi put predsavio našoj publici kombinaciju oštrog, brzog i osetljivog štapa. Novi modeli poput Savage Gear SG4 POWER GAME 2.59m 50-110gr ; Savage Gear SG4 POWER GAME 2.59m 40-80gr predstavljaju idealan izbor za one koji žele da poseduju vrhunski štap za relativno malo novca. Ovaj model u dostupnim dimenzijama je idealno rešenje i kompromis ribolov u čamcu/ ribolov sa obale. Kako dužinom tako i akcijom bacanja.

Opis Savage Gear SG8 4000FD Vrhunska mašinica sa telom i rotorom napravljenim od snažnog i laganog kompozita, uz upotrebu karbonskih ojačanja (CRC). Vrhunske performanse i dug upotrebni vek su zagarantovani zahvaljujući zaptivenom (Friction Control) kočionom sistemu, koji koristi podloške od ugljeničnih vlakana, pružajući nenadmašnu krutost, glatkoću i moć zaustavljanja ribe. Impresivni kuglični ležajevi od nerđajućeg čelika 10+1 (uključujući dva japanska kuglična ležaja) osiguravaju pouzdane performanse čak i pod velikim opterećenjem. Opremljena je sa mnoštvom praktičnih inovacija koje obezbeđuju maksimalan užitak u upotrebi. Neke od tih inovacija su kliper u obliku slova T, kalem sa neklizajućom površinom koji eliminiše potrebu za korišćenjem mono podloge i ergonomskom EVA ručkom. Svo inovativno razmišljanje koje ste očekivali od Savage Gear -a pretočeno je u ovaj mašinicu. Telo i rotor od kompozita ojačanog ugljenikom (CRC) DuraGrease 10+1 kuglični ležaj od nerđajućeg čelika (uključujući dva japanska ležaja) Aluminjumska ručica koja se uvrće napravljena od aluminijuma i obrađena na CNC mašini Kliper u obliku slova T EVA prstohvat na ručici Neklizajući dizajn špulne Rezervna aluminijumska špulna Zaptivena karbonska kočnica Modeli sa oznakom H imaju prenos 6.2:1 Model Prenos Težina Broj lagera Kapacitet mm/m 74742 5,2:1 245gr 10+1 0,28/150 Mašinice sa prednjim drilom PLOVAK PLUS FACEBOOK Savage Gear oprema za ribolov Najveći varaličarski brend na svetu. Štapovi za varaličarenjeovog proizvođača dostigli su nebeske visine kao posledica promocije i popularizacije ove grane ribolova. Odeća koju ovaj brend uvozi u srbiju kvalitetom se može uporediti sa markama poput Super Dry ili North Face. STRASTI VOZI SAVAGE GEAR Ljubav prema modernom ribolovu na veštačke mamce gorivo je koje pokreće našu strast i inovativnost koja ulazi u svaki proizvod iz asortimana Savage Gear! U protekloj deceniji imali smo sreću da dobijemo vašu podršku i stalno rastuću gomilu ribolovaca koji uspešno koriste naše proizvode! Svaki dan dobijamo izveštaje i povratne informacije od vas, a količina velike ribe ulovljene sa našom opremom i mamcima za nas je izuzetno motivišuća. SUPER REALISTIČKI VARALICE I INOVACIJE Inovacije su oduvek bile deo DNK u Savage Gear -u, a stvaranje realnih mamaca nešto je što vrhunski brend za ribolov mami Savage. Bez toga ne bi bilo gde je danas. Svake godine očekuje plodove beskrajnih sati rada zajedno sa svojim glavnim dobavljačima. Zajedno smo osmislili proizvode koji prevazilaze probleme sa kojima se ribolovci u regionu susreću tokom svakodnevnog ribolova. Savage Gear 3d Snake je jedan od svetskih hitova. SAVAGE GEAR - DEO VELIKE PORODICE USAGLAŠENIH MARKI Sweendsen Sport A/S je vodeći evropski dobavljač sportskog ribolovnog pribora. Sa sedištem blizu Kopenhagena u Danskoj inoviramo, razvijamo, plasiramo i prodajemo proizvode velikom broju zemalja u Evropi, Aziji, Australiji, Americi putem vlastitih prodajnih kompanija i agenata. Naši najpopularniji brendovi su Savage Gear, DAM, Prologic, Kuick, Okuma, Scierra, Vater Volf, IMAKS, Ron Thompsom, MadCat, Effzett. Mi smo više od 180 zaposlenih sa prodajom većom od 400 miliona DKK. PASSION DRIVES SAVAGE GEAR The love for the modern lure fishing is the fuel that drives our passion and innovation that goes into every single product in the Savage Gear range! That past decade we have been fortunate enough to win your support and constantly growing crowd of anglers that use our products successfully! Every day we get reports and feedback from you and the amount of big fish caught with our gear and lures is incredibly motivating for us. SUPER REALISTIC LURES AND INNOVATION Innovation has always been part of the DNA at Savage Gear and creating realistic lures is something that top lure fishing brand Savage Without it, it would not be where it is today. Every year it expects to see the fruits of endless hours of working alongside its core suppliers. Together we have designed products that overcome problems anglers in the region encounter during everyday fishing. SAVAGE GEAR - PART OF A BIG FAMILY OF ANGLING BRANDS Svendsen Sport A/S is a leading European supplier of Sports Fishing Tackle. With headquarter close to Copenhagen in Denmark we innovate, develop, market and sell products to a large number of countries in Europe, Asia, Australia, Americas through own sales companies and agents. Our most popular brands are Savage Gear, DAM, Prologic, Quick, Okuma, Scierra, Water Wolf, IMAX, Ron Thompsom, MadCat, Effzett. We are more than 180 employees with a sales exceeding 400 million DKK. Jedan od najpoznatijih varaličarskih brendova u svetu. Prepoznatljiv po proizvodnji varaličarskih štapova, ribolovačke odeće i kišnih odela, silikonskih varalica (soft lure) kao i varalica koje imitiraju živi mamac (modern lure). Na našem tržištu pravu slavu ovom brendu napravio je model Bushwhacker koji je prvi put predsavio našoj publici kombinaciju oštrog, brzog i osetljivog štapa. Novi modeli poput Savage Gear SG4 POWER GAME 2.59m 50-110gr ; Savage Gear SG4 POWER GAME 2.59m 40-80gr predstavljaju idealan izbor za one koji žele da poseduju vrhunski štap za relativno malo novca. Ovaj model u dostupnim dimenzijama je idealno rešenje i kompromis ribolov u čamcu/ ribolov sa obale. Kako dužinom tako i akcijom bacanja.

OpisRecenzije (0) Model GORENJE WHU629EX/S Tip Podugradni kuhinjski aspirator Protok vazduha Odvodni i recirkulirajući Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 1: 108 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 2: 159 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 3: 200 m³/h Maksimalni protok vazduha pri recirkulaciji 115 m³/h Brzine Broj nivoa ventiliranja: 3 Osvetljenje Vrsta sijalica: LED Dugme za isključenje/uključenje svetla Osvetljenje: 1 Snaga osvetljenja: 4 W Priključna snaga 49 W Visina aspiratora bez dimnjaka 125 mm Filter Sintetički filter za masnoću Filter za masnoću koji se pere Broj motora 1 Boja Inox Nivo buke 64 dB(A)re1pW Težina 4,8 kg Dimenzije (ŠxVxD) 59,6 × 12,5 × 46,8 cm Potrošnja električne energije Godišnja potrošnja energije: 29,1 kWh Funkcije i karakteristike Mehaničko upravljanje Materijal Inox Ostalo Energetski razred: B Razred efikasnosti osvetljenja: B Razred efikasnosti filtriranja masnoće: C Razred efikasnosti protoka vazduha: E Prečnik odvodne cevi: 12 cm Ugljeni filter kao dodatna oprema: 784407 Klapna za nepovratni protok vazduha: 125 mm Osigurač: 10 A LED osvetljenje Noviji modeli aspiratora sa LED osvetlenjem omogućava još bolju preglednost nad pločom za kuvanje i njegovom okolinom. Ugrađene LED diode su posebno ekonomične, u poređenju sa ostalim izvorima obezbeđuje bolje osvetljenje sa minimalnom potrošnjom energije, svetlost, bližu prirodnoj svetlosti, zajedno sa životnim vekom koji je višestruko duži. Tako postavljanje aspiratora sa LED osvetljenjem predstavlja važan i veliki estetski i vrlo funkcionalen element kuhinje. Recirkulacioni aspirator Recirkulacioni aspirator uvlači paru i vazduh zaprljan mirisima od kuvanja kroz filter, i čist vazduh vraća u kuhinju. Ukoliko nije moguće postaviti izduvne cevi, onda je recirkulacija vazduha alternativna opcija. U tom slučaju, vazduh prolazi kroz ugljeni filter koji odstranjuje paru i mirise od kuvanja, a čist vazduh se recirkuliše nazad u kuhinju. Kuhinjski aspiratori sa recirkulacijom su lagani za postavljanje i obično se koriste u stanovima gde je postavljanje izduvnih cevi izuzetno teško. Ugljeni filter treba zameniti jednom ili dva puta godišnje, u zavisnosti od toga koliko često se kuhinjski aspirator koristi. Nivo buke Otkad u modernim stanovima kuhinja predstavlja novu središnu prostoriju, više pažnje posvećujemo nivou buke uzrokovanu radom kuhinjskog aspiratora. Poslednjih godina kuhinjski aspiratori postali su znatno tiši, pa i mi u Gorenju sve češće kod takvih aparata koristimo materijale za zvučnu izolaciju. Smanjenu buku kuhinjskog aspiratorae možete postići i sami: • Umesto rastegljivih, rebrastih cevi pre koristite okrugle glatke cevi. • Protok vazduha kroz neravnu unutrašnjost rastegljive cevi stvara veću buku. • Držite se preporučenog prečnika cevi kroz ceo sistem ventilacije. • Cevi možete izolirati čime ćete smanjiti mogućnost nakupljanja kondezata na njima. Nivo buke se iskazuje u decibelima (dB). Prosečan nivo buke koji proizvodi kuhinjski aspirator je 55 dB. Deklaracija Tip i model WHU 629 EX/S Naziv i vrsta robe Aspiratori Uvoznik GORENJE DOO BEOGRAD Zemlja porekla Kina

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tri dela ukoricena u jednu knjigu! - Zrtva Avramova, preveo sa grckog Vicentije Rakic, nekadasnji iguman u manastiru Feneku 1875 g. - Ljutica Bogdan u srpskim narodnim pesmama, 1875 g. - Zak Vensan - Merima, preveo: Branko Musicki, 1885 g. Retko !!! Vićentije Rakić (Zemun, 29.04.1750 — Fenek, 29.03.1818), bio je srpski pisac, pesnik i sveštenik. Biografija Rakiću je kršteno ime bilo Vasilije, a rodio se u Zemunu, 6. septembra[1] 1750., u siromašnoj porodici. U rodnom gradu je pohađao srpsko-grčku osnovnu školu otvorenu uz Sv. Nikolajevsku crkvu; tu se opismenio i naučio grčki jezik uz pomoć učitelja Mihajla Krstića. Sa 19 godina života 1769. godine postao je kalfa i pešice otišao u Temišvar gde je stupio u trgovačku radnju `Kod sedam Švaba` vlasnika Grka, Todora Panajota. Tu se uskoro, 2. maja 1770. godine oženio i skućio. Ali nije mu se sviđao život u Temišvaru a poznanici su ga pozivali da dođe u Trst. Kao mlad trgovac bavio se od jeseni 1770. godine u Trstu, gde je tri godine služio kod veletrgovca Jova Kurtovića.[2] Tada je dobro naučio pored prethodno rumunskog, i italijanski jezik. Vratio se 1773. godine u Zemun i sa nešto ušteđenog novca krenuo trgovačku radnju sa jednim ortakom. Budući neuspešan u trgovini napustio je posao i naselio se sa ženom i decom u Bežaniji gde je radio zemlju. Kada je 1776. godine supruga dobila `očinstvo` sa njenim malim imetkom i nagovorom je opet u Zemunu krenuo trgovinu. Ni tada nije bilo sreće; u požaru izgorela je radnja i sva njegova imovina. Početkom 1785. godine umire mu nakon kćerki i žena, a on ostaje u veoma teškom položaju. Rešio je da devetogodišnjeg sina Kostu poveri rodbini, a sam se zakuluđeri na Fruškoj Gori. Kada je ostao udovac, otišao je avgusta 1785. godine u manastir Fenek, gde ga je 9. aprila 1786. godine zakaluđerio iguman Sofronije Stefanović, nadenuvši mu ime Vićentije. Zađakonio ga je u Karlovcima 28. juna 1786. godine pakrački vladika Ćirilo Živković, a 5. jula, te iste godine, zapopio ga Stevan Stratimirović, koji je tada bio budimski vladika. Kaluđer Rakić je bio uzoran po svemu, postio je, molio se Bogu i dosta vremena bavio u svojoj ćeliji čitajući knjige, a u hramu revnosno propovedao. Nije blistao ognjenom rečitošću ali je reč Božiju kazivao prosto i jasno. I upravo zbog smernosti stekao je veleke neprijatelje među zavidnom braćom monasima. Nije se svideo ni igumanu Sofroniju Stefanović, koji ga je progonio. Rakić je po svojoj prirodi bio ozbiljan, smiren, sumoran lik suviše povučen u sebe i kao takav nesimpatičan. Iguman mu je čak zabranio da dalje propoveda u crkvi. Austrijske vojne vlasti su ga uzele krajem 1788. godine za vojnog kapelana. Kao austrijski pukovski sveštenik Rakić je neko vreme bio i u Šapcu, i tu je napisao Život Aleksija čoveka Božijega. Kada je 1791. godine rat završen vratio se on u Fenek. Njegov zaštitnik i poštovalac bio je srpski mitropolit Stefan Stratimirović. Mitropolit prijatelj je dao Rakiću da bude u manastiru prvo pareklesijarh, a potom u Zemunu, paroh i namesnik.[3] Po smrti igumana Sofronija, 1796. godine postao je Rakić iguman manastiru Feneku,[4] a docnije, zbog kaluđerskih spletaka, bio je ponižen za proigumana. Na zahtev tršćanskih trgovaca bio je ustupljen njima za paroha. Od 1799. do 1810. godine, Rakić je bio u Trstu kao sveštenik pri crkvi Svetoga Spiridona. U Trstu je Vićentije Rakić našao ono što mu je bilo potrebno. Miran život, poštovanje, ugodan položaj i dobru zaradu. U Trstu je bilo u to vreme mnogo bogatih srpskih i grčkih familija, u kojima su mu vrata u svako doba bila otvorena. Tu je ostao punih jedanaest godina, a tu se upoznao i sa Dositejem Obradovićem, koji boravi tamo između 1802-1806. godine. Uz hrišćansko delo i dobar život posvetio se crkvenoj književnosti. Boravi on zatim od jeseni 1810. godine u ustaničkoj Srbiji, na poziv Dositejev.[5] U novoosnovanoj beogradskoj bogosloviji Rakić je prvi upravitelj i gde predaje sve do propasti ustanka 1813. godine. Zatim se vraća u svoj manastir Fenek, gde će ostati proiguman do smrti 29. marta 1818. godine. Sahranjen je u manastiru, u priprati sa leve strane. Vićentije Rakić je bio samouk i sam je naučio grčki, ruski i italijanski. In se počeo baviti knjigom još dok je bio u Šapcu i stao prevoditi na srpski pobožne legende. On je u dosta tečne stihove i na narodnom jeziku opevao živote hrišćanskih svetaca, i ostavio za sobom ceo jedan niz pobožnih spevova. Od spevova te vrste najpoznatiji su: PѣsnЬ istoričeskaя ω žitii svяtogω i pravednagω Alekξiя Čelovѣka Božïя (Budim, 1798) i Žértva Avraámova (Budim, 1799). Te popularne hrišćanske legende, opevane često u ostalim hrišćanskim književnostima, Rakić je preveo u prostim i razumljivim i tečnim narodnim stihovima, katkad sa izvesnom toplinom, i oba speva imali su mnogo uspeha kod šire publike. Spev o Aleksiju imao je u toku 19. veka nekoliko izdanja, a Žertva Avraámova, prerada jednog grčkog speva, šampana je nekoliko puta, jednom i latinicom, i preštampavana je još 1884. godine. Spev o Aleksiju važi za jedino književno delo XVIII veka napisano u Srbiji. Hrišćanski književnik i versifikator Rakić je pored toga napisao još jedan ceo niz raznih knjiga: jednu istoriju manastira Feneka, istoriju carskog grada Jerusalima, koja je doživela dva izdanja, crkvene propovedi, jedan spev o pobedi crnogorskoj nad Turcima, jedan italijansko - srpski rečnik. Vićentije Rakić, pobožan hrišćanski pesnik i versifikator starih hrišćanskih romantičnih legendi, stoji u punoj suprotnosti sa nehrišćanskim racionalističkim dobom u kojem je živeo i van opštega duhovnog pokreta koji se na kraju XVIII veka ocrtavao u srpskom društvu. Duhovno usamljen, ali u prostom narodu mnogo i rado čitan, on nastavlja prekinutu crkvenu tradiciju u srpskoj književnosti. To je jedan od retkih pobožnih popularnih pesnika kakve su u velikom broju imale katoličke književnosti. Inače, to je jedan od najčitanijih srpskih pisaca u početku XIX veka. Dela Bekavica ili povrstnica na Mali bukvar za veliku decu..., u rukopisu, 1795; Pravilo molebnoje ko presvetoj Bogorodici, i prepodnjoj Paraskevi srpskoj, u Budimu, 1798; Kamen soblazni, prevod, 1798; Istorija manastira Feneka, pisana u Trijestu 1798, a štampana u Budimu, 1799; Cvet dobodetelji, prevod sa grčkog, od Tomaza Gacodinija, 1800; Posledovanije svjatoga velikomučenika čudotvorca i mirotočca Joana Vladimira, carja srbskoga, Venecija 1802; Pravilo Sv Spiridona, u Veneciji, 1802; Žitije svetogo velikomučenika Jevstatija Plakide, i svetago Spiridona čudotvorca, u stihovima, u Budimu, 1803; Žitije prekrasnoga Josifa, u stihovima, u Venecnji, 1804: Istorija o razorenju Jerusalima i o vzjatiji Konstantinopolja, u Veneciji, 1804; Ljestvica imuštaja pedeset stepnej, u Veneciji, 1805: Čudesi presvetija Bogorodici, s grčkog, pisano u Trstu, štampano u Veneciji, 1808; Propovedi po vsja nedeli i praznici Gospodnija, Venecija 1808; Besednikov iliričesko-italijanski, u Mlecima, 1810; zajedno sa Pavlom Solarićem Kratkaja beseda protiv zloupotrebleniji duvana, 1810; Žitije Stevana Prvovenčanog, u stihovima, napisano u Šapcu 1791, a štampano u Budimu, 1813. Pesan istorijski o žitiju Aleksija čeloveka Božiji, u stihovima, u Beogradu, 1835. Ljutica Bogdan je srpski feudalni vlastelin, gospodar grada Drame i epski junak iz XIV veka [1]. Život U vreme vlasti srpskog cara Stefan Dušan, Bogdan ja imao titulu vojvode, a po raspadu Dušanovog carstva postao je gospodar oblasti u dolni reke Vardar. Pominje se u velikom broju srpskih epskih narodnih pesama. Najpoznatije su „Marko Kraljević i Ljutica Bogdan“, „Ljutica Bogdan i vojvoda Dragija“, baladite „Sestra Ljutice Bogdana“. Erlangenskom rukopisu, njegovo ime se ne spominje među primorskim uskocima.

Kao na slikama originalna antikvarna knjiga iz prve polovine 19. veka izdata u Beogradu Марко-Аврелиє, найдобродѣтельніи царъ римскій Феслер, Игнац Аурелиус, 1756-1839 = Feßler, Ignaz Aurel, 1756-1839 У Бѣограду : Печатано у Княжества Србскогъ Кньигопечатньи, 1844 Марко Аурелије (лат. Marcus Annius Catilius Severus; од 130. године: M. Annius Verus; после усиновљења 138. године: M. Aelius Verus Aurelius Caesar; као цар: Imp. Caesar M. Aurelius Antoninius Augustus) - (рођен 26. априла 121. године у Риму, умро 17. марта 180. године у Виндобони - данас Беч) био је од 161. године до своје смрти римски цар. Рођен је као Марк Катилије Север, а пошто га је усвојио цар Антонин Пије, Марко је добио име Марко Елије Аурелије Вер, а као цар његово пуно име је гласило: Марко Аурелије Антонин Август. Марко Аурелије L`Image et le Pouvoir - Buste cuirassé de Marc Aurèle agé - 3.jpg Биста Марка Аурелија, Музеј Сен-Рајмон, Тулуз Пуно име Марко Аније Вер (по рођењу) Марко Аније Катилије Север (рођење до брака) Марко Елије Аурелије Вер (брак до усвајања од стране Антонина Пија) Марко Елије Аурелије Вер Цезар (као наследник) Император Цезар Марко Аурелије Антонин Август (као император) Датум рођења 26. април 121. Место рођења Рим Римско царство Датум смрти 17. март 180. (58 год.) Место смрти Виндобона или Сирмијум Римско царство Гроб Хадријанов маузолеј Династија Антонини Отац Марко Аније Вер Мајка Домиција Луцила Супружник Фаустина Млађа Потомство Комод Марко Аније Вер Антонин Луцила Римски цар Период 8. март 161. — 169. (са Луцијем Вером) 169. — 177. (самостално) 177. — 17. март 180. (са Комодом) (19 год.) Претходник Антонин Пије Наследник Комод Марко Аурелије био је 16. и последњи римски цар који је то постао усвајањем. Он је морао после дуготрајног мирног периода у историји Рима да се поново прихвати ратова. Велики непријатељи су му били Парти на источној граници, а на другом крају света, Рим су нападали варвари, Маркомани који су угрожавали дунавски лимес. Марко Аурелије који је владао заједно са својим братом по усвојењу, Луцијем Вером умро је током једног похода против Германа. Због својих „Разговора са самим собом“, Марко Аурелије је био познат као цар-филозоф. Садржај Извори Уреди Значајни извори податак о животу и владавини Марка Аурелија често су пуни неједнакости и непоуздани. Најважнија група извора, биографије садржане у Historia Augusta су вероватно написане у IV веку, али су заправо дело једног јединог аутора, из касног четвртог века (око 395). Биографија Уреди Порекло Уреди Антонин Пије, римски император у периоду од 138—161. Маркова породица потицала је из места Укуби, малог града југоисточно од Кордобе у римској провинцији Баетици, данашња Шпанија. Породица се истакла у касном I веку нове ере, Марков прадеда, Марко Аније Вер Први, био је сенатор и бивши претор; око 73./74. н.е., његов деда, Марко Аније Вер Други, учињен је патрицијем. Веров старији син - отац Марка Аурелија - Марко Аније Вер Трећи, оженио је Домицију Луцилу. Луцила је била кћер патриција, Калвисија Тула и Домиције Луциле Старије која је наследила велико богатство (подробно описаног у једном од Плинијевих писама) од њеног деде по мајци и њеног деде по оцу путем усвајања. Млађа Луција добиће већи део мајчиног богатства, укључујући и велику циглану у предграђу Рима, профитабилан посао у то време с обзиром да је град доживљавао процват грађевинске делатности. Луцила и Вер Трећи имали су двоје деце: сина Марка, рођеног 26. априла 121., и кћер Анију Корнифицију Фаустину, вероватно рођену 122. или 123. Вер је вероватно преминуо 124., када је Марку било само три година. Иако га је једва познавао, Марко Аурелије написао је у својим медитацијама да је научио скромност и мужевност, по узору на своја сећања оца и његовој постхумној репутацији. Маркова мајка, Луција, није се преудала. По тадашњом аристократској пракси, Луција вероватно није проводила много времена са сином. Марко је био предат на бригу неговатељицама. Ипак, Марко одаје признање својој мајци због тога што га је подучила религиозности и једноставној исхрани и начинима како да избегне „Навике богатих”. У својим писмима, Марко наводи честе и нежне референце о њој, био је захвалан јер: „Иако јој је било суђено да умре млада, провела је своју последњу годину са мном.” Након смрти оца Марка је усвојио његов деда, Марко Аније Вер Други. Још један човек, Луције Катилије Север, учествовао је у његовом одгајању. Север је описан као Марков прадеда по мајци. Марко је одрастао у дому својих родитеља, на римском брежуљку Целију, део рима који ће нежно називати „Мој Целиј”. Успон ка власти Уреди Луције Вер, цар заједно са Марком Аурелијем од 161. до своје смрти 169. Музеј Метрополитен, Њујорк. Касне 136., император Хадријан умало је умро услед крварења. Опорављајући се у својој вили у Тиволију, одабрао је Луција Цеонија Комода (Луција Елија Вера) за свог наследника, и усвојио га као сина. Избор је извршен invitis omnibus, против жеља свих а објашњење је и даље нејасно. После кратког боравка на дунавској граници, Луције се вратио у Рим да би се обратио сенату, првог дана 138. године. У ноћи пре говора разболео се и умро од крварења касније истог дана. 24. јануара 138. Хадријан је изабрао Аурелија Антонина за свог новог наследника. Након неколико дана размишљања Антонин је прихватио и усвојен је 25. фебруара. Као део Хадријанових услова, Антонин је усвојио Марка и Луција Вера, сина Елија. На Хадријанов захтев, Антонинова кћер Фаустина верена је за Луција. Запањен сазнањем да га је Хадријан усвојио, Марко се неодлучно преселио из куће своје мајке на целију у Хадријанов приватни дом. Током 138. Хадријан је захтевао од сената да Марко буде изузет од закона који је забрањивао избор на функцију квестора пре двадесетчетврте године живота. Сенат се сложио и Марко је служио као Конзул под Антонином, за 139. годину. Владавина, 161—180. Уреди Пијев усвојени син и наследник, Марко Аурелије владао је царством од 161. до 180. године. Од 161. до 169., званично Марко и Луције Вер заједнички су владали царством (што је био први пут да Рим има два цара), међутим, од почетка је било јасно да је Марко имао већу власт иако су оба цара номинално била једнака. Убрзо по доласку на престо, Аурелијева једанаестогодишња ћерка, Анија Луција, верена је за Луција Вера. Оба цара била су веома популарна. Од 161. до 166. Луције Вер предводио је римске снаге у рату са Парћанима. Повод сукоба поново је била Јерменија, тада држава под римским протекторатом. Парћански краљ, Вологез IV, ушао је у Јерменију и отерао краља са престола, заменивши га својим кандидатом, који је припадао владајућој парћанској породици Арсакида. Одлучено је да Луције преузме команду у рату, будући јачи и здравији од Аурелија и тиме погоднији за војничку активност. Током већег дела рата, Луције се налазио у Антиохији где је речено да је живео у великом луксузу. Статуа Марка Аурелија на коњу, Пјаца дел Кампидољо, Рим. Луције Вер, цар заједно са Марком Аурелијем од 161. до своје смрти 169. Музеј Метрополитен, Њујорк. Након што се ток рата преокренуо у римску корист, а јерменска престоница освојена 163. године[2], Луције - иако заправо никада лично није био у борби - узео је титулу Armeniacus (освајач Јерменије). На престо Јерменије доведен је римски сенатор арсакидског порекла. Напослетку се рат завршио римском победом, парћанска престоница Ктесифон поново је освојена. На повратку у Рим, Луције је награђен тријумфом, првом у коме су учествовала два цара. Међутим, војници су са истока донели кугу (Антонинска куга), која ће у периоду између 165. и 180. проширити скоро читавим царством и изазвати смрт огромног броја људи међу којима је и сам Луције Вер, који је умро 169. Девет година касније, болест је поново избила а према Касију Диону, дневно је умирало 2.000 људи док је укупан број страдалих процењен на око пет милиона. Биста Фаустине Млађе, супруге Марка Аурелија, Лувр. Након успешног окончаног рата са Парћанима, нова претња по царство дошла је са севера. У периоду од 166. до 180. Аурелије ће водити серију кампања против племена Сарматских Јазига и Германских Маркомана и Квада, сукобу познатом као Маркомански рат. Борбе су се водиле читавим током Дунава који је формирао североисточну границу римске империје. Иако су напослетку Римљани однели победу, овај рат био је увод у касније инвазије Германских племена што ће на крају довести до пада западне поливине царства. Маркомански ратови показали су слабост северних граница и због тога ће након тога чак половина римских легија (16 од 33) бити стационирано на Дунаву и Рајни. Марко Аурелије провео је велики део рата на Дунаву, руководећи војним операцијама. Током Маркоманских ратова, у периоду између 170. и 180. Аурелије је написао своје најпознатије филозофско дело Самоме Себи (Meditations) које је написано на грчком језику. Ово дело зацементирало је Аурелијев положај као најважнијег филозофа позностоичке школе али и било узрок његове славе после смрти. Не само што је Аурелијево дело јасни носилац стоичке филозофије и духовности, оно је такође прожето јаким осећајем савести и дужности којих се Марко и као владар и особа увек држао. Након што је након дуготрајних борби, Аурелије потиснуо германска племена ситуација на истоку се веома закомпликовала. Године 175., Авидије Касије, победник над Партима у рату 161—166., се после погрешних вести о Аурелијевој смрти, прогласио за императора. Извори наводе да га је на овај поступак охрабрила супруга Марка Аурелија, Фаустина која је била забринута због лошег здравља свог мужа, верујући да се Марко налази близу смрти због чега је осећала потребу да Касије делује као њен заштитник, будући да је њен и Аурелијев син, Комод, са тринаест година, још био премлад за долазак на власт. Император се опоравио, но, у међувремену египатске легије признале су Касија за цара. Аурелије је првобитно покушао да сакрије вести о побуни, али када у томе није успео, у обраћању војницима (Аурелије је у то време предводио легије и походу против племена на северу) и говору који историчар Касије Дион приписује Марку, император жали над издајом „Драгог пријатеља“ истовремено изразивши наду да Касије неће бити убијен нити извршити самоубиство, да би му могао указати милост. Сенат је у међувремену прогласио Касија за јавног непријатеља. Касије се на почетку побуне налазио у добром положају, будући да је успешно окончао кампању против Парта услед чега је имао добру базу подршке. Располагао је са седам легија, три из Сирије, две из Палестине, једном из Арабије и једном из Египта. Ипак, Касије није успео да обезбеди ширу подршку за своје амбиције, гувернер Кападокије Мартије Вер, остао је лојалан Марку Аурелију стога је било јасно да је у бољој позицији. Касија је напослетку убио центурион, његова глава послата је императору који је одбио да је види и наредио да је сахране. Марко Аурелије поново се разболео 180. године и умро 17. марта у Виндобони (данашњи Беч). Одмах је деификован а његов пепео враћен у Рим и положен у Хадријановом Маузолеју. На крају историје Маркове владавине, историчар Касије Дион, написао је похвални говор о покојном императору, описујући транзицију према Комодовој владавини, чији је сам био сведок: „...(Марка) није пратила добра срећа коју је заслужио, јер није био физички јак и био је суочен са невољама које нису престајале током његове читаве владавине. Али, што се мене тиче, још више му се дивим управо због тога, јер, нашавши се усред необичних и ванредних околности, успео је да сам преживи и још очува и царство. Само једна ствар спречила га је да буде потпуно срећан, наиме, пошто је и након неговања и образовања сина на најбољи могући начин, био много разочаран у њега. Ова ствар мора бити наша следећа тема; јер наша историја сада се од краљевства злата, претвара у краљевство рђе и челика...” Услед оваквог коментара, неки историчари, предвођени Едвардом Гибоном, узимају почетак Комодове владавине као почетну тачку пропадања Римског царства. Смрт и слава после смрти Уреди Марко Аурелије је започео 3. августа 178. године, заједно са својим сином Комодом други рат против Маркомана. Током овог похода, цар је умро, вероватно у Виндобони, данашњем Бечу. Други извор као место његове смрти помиње Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу. Његов пепео је пренет у Рим и положен у маузолеј цара Хадријана. Сматра се да је умро од куге. У част Марка Аурелија, Сенат је подигао почасни стуб. Он се и данас налази у Риму. Најпознатија представа Марка Аурелија је бронзана статуа цара на коњу у Риму. Она се од ренесансе налази на тргу Кампидољо, чији је нацрт направио Микеланђело. Због оштећења од атмосферилија, данас се статуа налази унутар музеја на истом тргу. Статуа је преживела Средњи век захваљујући томе што је у том периоду портретисани цар идентификован са првим хришћанским римским царем Константином Великим. Породица Уреди Са својом женом Фаустином, Марко је имао више деце, међу којима и Комода, који је постао цар након очеве смрти. Цар филозоф Уреди Марко Аурелије се током читавог живота бавио филозофијом. И као цар похађао је филозофска предавања. Његово дело, написано на грчком језику, Самоме себи (Meditations), састоји се од мисли и упозорења које је цар самом себи упутио током једног ратног похода против Маркомана. Цар Марко Аурелије један је од главних представника позностоичког учења. Дело Самоме себи није објавио док је био жив него је пронађено после његове смрти и у њему је писао песимистично о ништавности свега.[1] Као владар, помагао је неговање филозофије. У Атини, 176. године нове ере основао је филозофску школу са четири катедре (платоновска, аристотеловска, стоичка и епикурејска) а филозофима који су били на челу тих катедри одредио је државне плате.[2] Популарна култура Уреди Марко Аурелије и његов син Комод су једни од главних протагониста у филму Гладијатор. tags: antikvarna knjiga antikvarne knjige stare srpske knjige izdanja iz prve polovine 19. veka xix vek beograd beogradska izdanja

Izuzetno retko u ponudi. Prvo izdanje, prvo potpuno izdanje, B.m, b.g (anonimno izdata), meki originalni povez stanje vrlo dobro: rikna kao na slici, na četiri stranice s početka knjige uredno podvučeno nekoliko rečenica (v. sliku), ne smeta čitanju Ova knjiga je bila zabranjena i izdavana je samo po odobrenju upravnika biblioteke. Kako je navedeno na predlistu „Štampanje ovog prvog i potpunog izdanja Đilasove ’Nove klase’ na srpskohrvatskom jeziku izvršeno je sa originalnog rukopisa.` Autor - osoba Đilas, Milovan, 1911-1995 = Đilas, Milovan, 1911-1995 Naslov Nova klasa i anatomija jednog morala / Milovan Đilas Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina s. a.] Izdavanje i proizvodnja [s. l. : s. n., s. a.] Napomene `Štampanje ovog prvog i potpunog izdanja Đilasove `Nove klase` na srpskohrvatskom jeziku izvršeno je sa originalnog rukopisa.` --> poleđ. nasl. lista. Predmetne odrednice Komunizam Politički sistemi -- Socijalističke države Milovan Đilas (Podbišće, kod Mojkovca, 4. jun 1911 – Beograd, 20. april 1995) je bio crnogorski i jugoslovenski komunista, pa disident, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, politički teoretičar, i pisac iz Crne Gore. Rođen je 4. juna 1911. godine u selu Podbišće, kod Mojkovca. Sam Đilas piše da u njegovom bratstvu nije bilo ni glavara ni junaka. Bratstvo Đilasa se izdvojilo iz Vojinovića. Đilasov predak bio je dobar skakač (arhaično za skočiti – đilasnuti), na osnovu čega je dobio nadimak Đilas što je kasnije preraslo u prezime. Đilasov otac Nikola je prihvatao komunističku ideologiju svoje dece, sa napomenom da jedino ne prihvata da Crnogorci nisu Srbi smatrajući da ako Crnogorci nisu Srbi onda Srba nema. Imao je i starijeg brata Aleksu i mlađeg Milivoja. Školovao se u Kolašinu i Beranama, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Za vreme pohađanja gimnazije aktivno se bavio pisanjem pesama, zapaženih od strane učenika i nastavnika. U to doba prihvata i levičarske ideje. Posle završetka gimnazije, odlazi u Beograd gde počinje da studira filozofiju i pravo na Beogradskom univerzitetu, 1932. godine. Tada se povezuje sa ilegalnom skojevskom organizacijom i vrlo brzo postaje član SKOJ-a, septembra 1932. godine. Za vreme studija, aktivno je radio i kao skojevski poverenik na štampanju, pisanju i rasturanju propagandnog materijala. Vršio je propagandni rad po Univerzitetu i objašnjavao studentima ciljeve i zadatke radničkog pokreta i ilegalne KPJ. Zbog toga je nekoliko puta bezuspešno izbacivan sa studija. Krajem 1932. njegovu aktivnost zapazilo je i članstvo KPJ, pa je Milovan Đilas aprila 1933. godine primljen u KPJ. Za vreme velike provale komunista u Beogradu, policija ga je uhapsila u avgustu 1933. godine, na pijaci. Milovan Đilas je prebačen u Glavnjaču, gde su ga ispitivali Dragi Jovanović i Svetozar Vujković. Nije ništa priznao, pa je bio pretučen i ostavljen celu noć da bez odeće leži u svojoj ćeliji. Sutradan mu je počelo suđenje pred Opštinskim sudom grada Beograda, koji ga je po Zakonu o zaštiti države osudio na pet godina zatvora. Robija u Sremskoj Mitrovici Za vreme svog boravka u Sremskoj Mitrovici, Milovan Đilas je uspeo da prevede tri romana Maksima Gorkog i deset njegovih pripovedaka, na dva džaka toalet-papira, jer mu nije bilo dozvoljeno korišćenje papira. Takođe je preveo i Miltonov „Izgubljeni raj“, koji će kasnije nagraditi profesor Miloš Đurić. Islednici su ga nekoliko puta zatvarali u samicu, tražili da otkrije partijsku liniju, ali nisu uspeli. Milovan Đilas je jedne večeri bio toliko pretučen, da ujutru nije mogao da stoji na nogama. Zato je rešio da započne štrajk glađu. Sva jela koja bi mu se servirala prosipao bi i vraćao. Krajem 1934. godine imao je srčanih problema, pa su ga na predlog lekara prebacili u udobniju ćeliju i više nije bio u samicama. Punu kaznu nije izdržao. Pomilovan je i iz zatvora je izašao početkom 1936. godine. Po izlasku iz zatvora, stanovao je kod svog prijatelja sa studija na periferiji Beograda. Nastavio je da se bavi komunističkom propagandom. Rad u Partiji do početka rata Za Milovana Đilasa je čuo i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. On je tada probao na sve načine da se poveže s njim i da iskoristi njegovu sposobnost na jačanju Partije. Tito šalje direktivu da se Milovan Đilas nađe na partijskom savetovanju u Zagrebu početkom 1938. godine. Na sastanku u Zagrebu, Milovan Đilas je dobio od Tita zadatak da organizuje slanje dobrovoljaca za Španiju. Iste godine je bio izabran u Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije. U maju 1939. učestvuje na Zemaljskoj konferenciji u Šmarnoj gori kao delegat iz Srbije, a početkom 1940. godine Milovan Đilas je primljen u Politbiro CK KPJ. Radio je u uređivanju članka „Za čistoću i boljševizaciju Partije“, koju je u nastavcima pisao Tito. Pokretao je niz časopisa koji su favorizovali KPJ: „Naša Stvarnost“, „Sodobnost“, „Književni Savremenik“, „Mlada Kultura“ itd. Za vreme pristupanja Trojnom paktu i prvih narodnih nezadovoljstava, Tito šalje Đilasa u Beograd da izveštava Partiju o narodnim utiscima. U Beograd stiže sa svojom ženom Mitrom Mitrović, sa kojom je zajedno pošao u rat kasnije. U Beogradu mu se pridružio i Rade Končar. Đilas se uoči demonstracija sastao sa Dragoljubom Jovanovićem, vođom levih zemljoradnika i rekao mu da će se komunisti bez obzira na demonstracije zalagati za borbu. Nakon završetka demonstracija, poslao je svoju ženu da iznese Titu raport. Po dolasku Tita u Beograd, učestvuje na sastanku Politbiroa u Molerovoj ulici. Prvih dana posle napada Nemačke na Sovjetski Savez učestvuje na sastanku Agitpropa CK za Srbiju. Narodnooslobodilačka borba Đilas za vreme Drugog svetskog rata Milovan Đilas učestvuje na sastanku Politbiroa CK KPJ, 4. jula 1941. godine, kada je određen za opunomoćenog delegata CK za Crnu Goru. Na njega su prenesena vanredna ovlašćenja po partijskoj i vojnoj liniji, s pravom smenjivanja rukovodstva i s pravom kažnjavanja. Kao član Politbiroa, automatski je izabran i za člana Vrhovnog štaba. Odmah je otišao u Crnu Goru i zajedno sa kapetanom Arsom Jovanovićem organizovao ustanak i bio je komandant Privremene Vrhovne komande nacionalnooslobodilačkih trupa za Crnu Goru, Boku i Sandžak. Posle splašnjavanja Trinaestojulskog ustanka i savetovanja u Stolicama, na njegovo mesto je upućen Ivan Milutinović, a on je povučen u Vrhovni štab, gde je imao zaduženje za propagandni rad i učestvovao je u uređivanju lista „Borba“, u oslobođenom Užicu. Optuživan je za zločine koje su partizani počinili u Crnoj Gori na početku rata, takozvana Leva skretanja, koja je opisao, ali se i ogradio sa objašnjenjem da u to vreme nije ni bio u Crnoj Gori. Zajedno sa Mitrom Bakićem dočekao je prvu englesku vojnu misiju, koju je predvodio kapetan Bil Hadson u Petrovcu na Moru. Zajedno su ga odveli u partizanski Vrhovni štab u Užicu. Povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom prema Zlatiboru, pa dalje u Sandžak. Milovan Đilas se pred kraj 1941. nalazio s Vrhovnim štabom u Sandžaku, gde radi na prikupljanju ostalih partizanskih jedinica, koje su se povlačile posle pada Užičke republike. U trenucima malaksavanja partizanskog pokreta posle progona iz Srbije, Milovan Đilas radi na ujedinjavanju i na još većem angažovanju boraca za dalje borbe. Tek u martu 1942. godine ponovo odlazi u Crnu Goru, u kojoj se u međuvremenu rasplamsao partizansko-četnički građanski rat. Momčilo Cemović, koji se najviše bavio ovim periodom Đilasovog ratovanja, smatra da su CK KPJ i Vrhovni štab poslali Đilasa da utvrdi stvarno stanje i smeni odgovorne rukovodioce, što je on i učinio. Radio je na uređivanju partijskog lista „Borba“, koja je obnovljena u Bosanskoj krajini, u selu Driniću. Radio je i na uređivanju organa CK KPJ „Proletera“, izrađivao je Biltene Vrhovnog štaba, radio je na radio-stanici „Slobodna Jugoslavija“, na rasturanju članka „Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svjetlosti narodnooslobodilačke borbe“ po Crnoj Gori, Hercegovini i Sloveniji. Za vreme operacija „Vajs“ i „Švarc“, povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom. Bio je prisutan na Martovskim pregovorima, možda najkontroverznijom epizodom NOR-a, pod lažnim imenom Miloš Marković. Polovinom 1944. poslat je na čelu misije Vrhovnog štaba zajedno sa generalom Velimirom Terzićem u Moskvu. Dobio je čin general-lajtnanta i imao je zadatak da kao političar prikaže situaciju u Jugoslaviji. Na povratku iz Sovjetskog Saveza, Đilas je doneo Titu zlatnu sablju, poklon Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR. Od maršala Konjeva mu je doneo kao dar lični dvogled. U jesen 1944. Đilas je zajedno sa Titom, Kočom Popovićem i Pekom Dapčevićem učestvovao u razgovorima koji su u Beogradu vođeni sa šefom sovjetske vojne misije u Jugoslaviji, generalom Kornjejevim. Aprila 1945. Đilas i Tito odlaze u Moskvu na potpisivanje ugovora o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. U toku Narodnooslobodilačkog rata (NOR), poginula su oba Đilasova brata. Stariji brat Aleksa zvani „Bećo“ (1906–1941), ubijen je 2. novembra 1941. godine u okolini Bijelog Polja, a posle rata je 1951. godine proglašen za narodnog heroja Jugoslavije. Mlađi brat Milivoje zvani „Minjo“ (1914–1942), streljan je 5. marta 1942. godine u Jajincima, kao zatočenik logora na Banjici. Sestra Dobrana (1921–1942) poginula je u borbama sa četnicima i Bugarima na jugu Srbije, dok je otac Nikola (1871–1943) bio ubijen od strane balista u Srbici, kod Kosovske Mitrovice. Borba sa Informbiroom Na otvaranju Kominforma u gradu Šklarska Poremba, u zapadnoj Poljskoj, u septembru 1947. godine, Milovan Đilas, zajedno sa Edvardom Kardeljom je predstavljao KPJ. Početkom 1948. godine, Đilas dobija poziv iz Moskve da učestvuje u nekim diskusijama oko Albanije. Đilas odlazi iz Beograda za Moskvu, vozom preko Rumunije, zajedno sa tadašnjim Načelnikom Političke uprave Generalštaba JA, Svetozarom Vukmanovićem Tempom i Načelnikom Generalštaba JA, general-pukovnikom Kočom Popovićem. Učestvovao je u razgovorima sa Staljinom, Bulganjinom, Vasiljevskim i Antonovim. Misija Đilasa u Moskvi je trajala do marta 1948. godine, kada se vratio u Beograd. Učestvovao je na svim sednicama Politbiroa prilikom objavljivanja kompromitujućih pisama iz Moskve i radio je na sastavljanju odgovora u ime CK KPJ. Po objavljivanju Rezolucije Informbiroa u Bukureštu, pozvan je da dođe u Centralni komitet, jer je Radio Prag tada uveliko prenosio Rezoluciju protiv Komunističke partije Jugoslavije. Na noćnoj sednici u Belom dvoru je određen da napiše odgovor CK KPJ na optužbe Informbiroa. Za vreme borbe sa Informbiroom, Milovan Đilas je bio stalno sa Partijom, učestvovao je na svim Plenumima i sednicama. Radio je na pisanju članaka u „Politici“ i „Borbi“. Početkom 1953. godine je izabran za predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ. Nova misao Milovan Đilas je počeo u „Borbi“ od 11. oktobra 1953. godine da objavljuje svoje članke o najsloženijim pitanjima Partije, njene reforme i budućeg razvitka Jugoslavije. Bilo je ukupno 17 ovakvih članaka koji su osim u Borbi izlazili i u listu „Nova misao“. Đilasovi članci su izazvali veliku diskusiju u Savezu komunista Jugoslavije i u najširim masama. Naročito je bio upečatljiv poslednji Đilasov članak pod nazivom „Anatomija jednog morala“, gde je stao u odbranu glumice Milene Dapčević, žene Peka Dapčevića, izrugivanjem žena ostalih partijskih funkcionera. Đilas je time otvoreno napao komunizam kao sistem, samo u uvijenoj formi. Tri dana posle poslednjeg članka Milovana Đilasa, 7. januara 1954. godine, „Borba“ je objavila ogradu Izvršnog komiteta CK SKJ od Đilasovog pisanja. Napomenuto je da su Đilasovi članci izazvali zabunu u redovima članova Saveza komunista, da su članci direktno protivni odlukama VI kongresa KPJ i da su ništavni za čitav politički sistem. Milovan Đilas je izjavio Izvršnom komitetu da će obustaviti dalje objavljivanje svojih članaka. Međutim, za to je bilo kasno, jer je Izvršni komitet već najavio sazivanje vanrednog Plenuma, gde će se slučaj Milovana Đilasa naći na dnevnom redu. O ovom sazivanju Đilas je obavešten na dan zasedanja. III vanredni Plenum CK SKJ U Beogradu je 16. i 17. januara 1954. održan Treći vanredni plenum CK SKJ posvećen Milovanu Đilasu. Tako je i jedna tačka dnevnog reda dobila naziv „Slučaj Milovana Đilasa i pitanje provođenja odluka VI kongresa SKJ“. Plenum je otvorio Tito i javno kritikovao Đilasova pisanja. Istakao je da je Đilas zapravo napao Savez komunista, da je pokušao da izazove anarhiju, da je propovedao čistu demokratiju i tako srozao Savez komunista. Na sednici je iskritikovan i Vladimir Dedijer, jer je kao urednik „Borbe“ radio na uređivanju Đilasovih članaka. Na kraju zasedanja Đilas je izašao za govornicu i, izjavom da mu se „vratila vera u Savez komunista“ i da će i sam glasati za rezoluciju koja ga osuđuje, pokajnički priznao krivicu. Plenum je doneo odluku da su shvatanja Milovana Đilasa u osnovi protivna političkoj liniji usvojenoj na VI kongresu SKJ, pa je tako Đilas izazvao zabunu i zbunjenost u celoj Partiji, izolovano delovao protiv Partije i time pokušao da razbije idejno jedinstvo celog Saveza komunista. Zato je Plenum isključio Milovana Đilasa iz CK SKJ i udaljio ga sa svih funkcija u Partiji i kaznio poslednjom opomenom. Đilas podnosi pisanu ostavku na dužnost predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ, a 19. aprila 1954. godine je vratio i partijsku knjižicu, kada je obrazložio da se od tada više ne smatra članom SKJ i da po svojoj volji istupa iz članstva. Decembra 1954. Đilas daje intervju dopisniku „Njujork Tajmsa“, u kome kaže da zemljom vladaju najveći reakcionari. Zbog toga se pokreće tajni sudski postupak u Beogradu, gde je izveden i Vladimir Dedijer, kao simpatizer Đilasa. Milovan Đilas je 24. januara 1955. godine osuđen na uslovnu kaznu zatvora od jedne i po godine, kao i Dedijer. I pored izrečenih opomena, Đilas objavljuje svoje novo delo, „Nova klasa i analiza komunističkog sistema“. Ponovo u Sremskoj Mitrovici Delovanje Milovana Đilasa u trenutku kada se više nije nalazio ni na jednoj funkciji u zemlji bilo je vezano isključivo za pisanje. U vreme početka Mađarske revolucije protiv komunizma, Milovan Đilas je u svom intervjuu 24. oktobra 1956. godine javno podržao revoluciju. Nakon toga je stavljen pod policijsku prismotru, a 27. novembra sud ga je zbog „antijugoslovenske delatnosti“ osudio na tri godine zatvora. Kaznu je izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Za vreme robije, od 1957. do 1959. godine, napisao je studiju „Knjiga o Njegošu“. Na slobodu je pušten početkom 1958. godine. Po puštanju iz zatvora, nastavio je sa pisanjem. Tada je završio i svoju knjigu „Nesavršeno društvo“, gde je komunizam upoređivao sa Morovom utopijom. Đilas je 1961. godine napisao knjigu kojoj je dao naslov „Razgovori sa Staljinom“. Uz pomoć nekih stranih dopisnika uspeo je da rukopis pošalje izdavačkoj kući „Harcourt Brace Jovanovich“ u Njujorku, koja ju je objavila. Zbog svog antikomunističkog delovanja, po drugi put je uhapšen 7. aprila 1962. godine u svom stanu, u Palmotićevoj ulici. 14. maja 1962. izveden je pred Okružni sud i osuđen na 13 godina zatvora i ograničenje građanskih prava u trajanju od pet godina. Đilas je svoju kaznu ponovo izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Tu je dobio i teži napad slepog creva, pa je operisan, a neki su pretpostavljali da je trovan u zatvoru. Za vreme izdržavanja zatvorske kazne, napisao je veći broj rukopisa i svakodnevno je vodio dnevnik. U zatvoru je završio svoje delo „Razgovor sa Staljinom“ i roman „Crna Gora“, opširniju knjigu o Petru Petroviću Njegošu i dr. Iz zatvora je izašao 31. decembra 1966. godine. Iz zatvorskog perioda sačuvana su pisma koja je razmenjivao sa svojom suprugom Šteficom. Objavljena su pod nazivom „Milovan Đilas: Pisma iz zatvora”, a priredio ih je njihov sin Aleksa Đilas. U inostranstvu Nakon puštanja iz zatvora, Đilas je dobio jedno posebno priznanje 1967. godine: američki časopis „National Review“, uvrstio ga je na svoje stupce zajedno sa poznatim antikomunistima. Sredinom 1968. godine, jugoslovenske vlasti su dozvolile Đilasu i njegovoj ženi da otputuju u inostranstvo. Đilas je otišao prvo u Englesku, zatim u SAD, Austriju i Italiju. Podržao je Velike studentske demonstracije 1968. godine u Beogradu i pisao po novinama o tome. U Londonu je boravio od 4. do 13. oktobra 1968. kao gost ministra za kulturu laburističke Vlade, Dženi Li. Iz Engleske je otputovao u Sjedinjene Države. U Americi je boravio oko dva meseca, uglavnom na Univerzitetu Prinston kao gostujući profesor. Tu mu je pomagao najviše izdavač Vilijam Jovanović, koji je imao svoju izdavačku kuću („Harcourt Brace Jovanovich“). On će odmah po Đilasovom dolasku početi sa štampanjem njegovih knjiga. U Njujorku je Đilas 9. decembra 1968. primio nagradu „Sloboda“, koju su pre njega između ostalih dobili Vili Brant, Vinston Čerčil, Pablo Kazals i Žan Mone. Nakon kraćeg zadržavanja u Austriji i Italiji, Đilas se 12. decembra 1968. ponovo vraća u Beograd. Početkom 1970. godine izrečena mu je zabrana putovanja zbog kritika na račun SKJ i čitavog partijskog rukovodstva u zemlji. Poslednji dani Milovan Đilas je živeo u Beogradu, u svom stanu u Palmotićevoj ulici broj 8. Na ovoj kući je u septembru 2011. postavljena spomen-ploča U Beogradu se najviše družio sa akademikom Matijom Bećkovićem. Pred smrt je oslepeo na jedno oko. Ostavio je oporuku da bude sahranjen po srpskom pravoslavnom običaju, angažovanjem sveštenika. To je bio redak primer nekadašnjeg komuniste da se sahrani po crkvenim običajima. Preminuo je u svome stanu u Palmotićevoj ulici, 20. aprila 1995. u Beogradu. Sahranjen je u porodičnoj grobnici u rodnom selu Podbišću, uz crkvene obrede. Milovan Đilas oženio se 1936. Mitrom Mitrović, docnijim visokim komunističkim funkcionerom, s kojom je imao ćerku Vukicu (1948–2001). Od Mitre se razvodi 1952. kad se ženi Štefanijom Barić (1921–1993), s kojom sledeće godine dobija sina Aleksu. Stav o crnogorskoj naciji Đilas je nakon oslobođenja 1945. promovisao stav da su Crnogorci posebna nacija izdvojena iz etničkog srpstva, da bi se posle pada sa vlasti odrekao tog stava. U listu „Borba“, 1. maja 1945. objavio je članak pod naslovom „O crnogorskom nacionalnom pitanju“, gde je tvrdio da su „Crnogorci porijeklom Srbi“, ali da su tokom istorije profilisali svoju posebnu naciju. Đilas je vremenom promenio mišljenje o ovom pitanju, pa se krajem 1980-ih u nizu intervjua izjašnjavao kao Srbin, pa je čak u jednom izjavio: Da su se Crnogorci formirali u naciju besmisleno je sa naučne tačke gledišta. Evo bitnijih stavova Đilasa u članku od 1. maja 1945. godine: Crnogorci, nesumnjivo, pripadaju srpskoj grani južnoslovenskih plemena i naroda. U prošlosti, u osamnaestom, pa i na početku devetnaestog vijeka, Srbi u Srbiji bili su raja pod Turcima... Crnogorski seljaci, seleći se u druge krajeve (naročito u Srbiju), prenosili su duh otpora protiv turskog (islamskog!) feudalizma, bili su nosioci srpskih tradicija. Sa stvaranjem srpske nacije oni su se, nalazeći se zajedno sa srodnim seljaštvom, kada je otpočelo formiranje srpske nacije, u nju ulili i sa njom stopili... O formiranju nacija - srpske i crnogorske - u to vrijeme, razumije se, ne može biti ni govora. Ali iz gornjih činjenica su ljudi, koji nijesu znali zakone formiranja nacija, koji nijesu shvatili suštinu nacionalnog pitanja, izvukli zaključak da su Crnogorci „najčistiji“ Srbi, Crna Gora „kolijevka“ srpstva. To je poslužilo kao idejna osnova, kao opravdanje za prisajedinjavanje Crne Gore, za osporavanje nacionalnih prava Crnogorcima. Stvaranje nacije u Crnoj Gori počelo je čitavo stoljeće kasnije nego u Srbiji. Ovdje su postojali sasvim drugi i svi uslovi (teritorija, ekonomska povezanost i dr.), kojih nije bilo kod manjina u Bosni i Hercegovini. Proces formiranja crnogorske nacije i dan-danji traje, a u ovome ratu posebna crnogorska individualnost, ispoljavanje nacionalne svijesti i nacionalne osobitosti, najoštrije su došli do izraza. Ovaj rat, u izvjesnom smislu, označava kulminacionu tačku procesa formiranja Crnogoraca u posebnu naciju, posebnu nacionalnu individualnost. Po plemenskoj tradiciji oni se osjećaju, a i jesu, Srbi (srpska plemena u Srednjem vijeku, srpska raja, srpski narod pod Turcima), ali su oni u nacionalnom pogledu danas i nešto posebno, svoje, crnogorsko (kao što i npr. Srbi iz Srbije nijesu Crnogorci i ne osjećaju se takvima). Gledajući stvar tako, kroz istoriski razvitak, sasvim je razumljivo zašto se Crnogorci nacionalno danas osjećaju nečim posebnim... Mi komunisti nijesmo za federalnu Crnu Goru ni iz kakvih „političkih“ razloga (tj. iz potrebe za privremenim manevrom) niti mi – cijepamo srpstvo. Mi smo za to, jer smo uvjereni, znamo da to hoće crnogorski narod, a on to hoće jer se osjeća, jer jeste nešto posebno, posebni, drukčiji „Srbi“ od svih Srba – Crnogorci. A tradicionalno srpstvo cijepaju oni koji su htjeli da ga uprljaju saradnjom sa okupatorom, koji pričaju o Srbima (u Srbiji) i Crnogorcima kao o jednom narodu, a istovremeno reže protiv Crnogoraca u centralnom državnom aparatu, govore da su Crnogorci gori od ustaša i psuju majku crnogorsku djeci koja su prebačena u Beograd da budu zbrinuta. Matija Bećković, koji je godinama bio blizak sa Milovanom Đilasom, tvrdi da je Đilas posle silaska sa vlasti samo zavičajno bio Crnogorac, ali ne i nacionalno i da se na suđenju izjasnio kao Srbin, kao i to da je tada izjavio da je raspravu o crnogorskom nacionalnom pitanju napisao po službenoj dužnosti. U knjizi „Revolucionarni rat“, Đilas opisuje kako se sporio sa rođenim ocem i ubeđivao ga je da oni nisu Srbi, na šta mu je otac odgovorio da ako Crnogorci nisu Srbi ima li onda uopšte Srba. Očeve reči pojašnjava, pa kaže da je njihovo značenje to da su Crnogorci u stvari najveći Srbi. Takođe opisuje i to kako su postojala sporenja sa Savom Kovačevićem, koji je u nacionalnom pogledu odstupao od nametane partijske linije, a koji, kao i Đilasov otac, nije prihvatao da nije Srbin. U knjizi Crna Gora iz 1989. o sudbini Crne Gore pisao je kao sudbini poslednje stope srpske zemlje. Iako je učestvovao u stvaranju crnogorske nacije, Đilas je umro kao Srbin. Bibliografija Osim politike, bavio se i pisanjem knjiga. Najznačajnije su: „Nova klasa“, London, 1957. godine „Besudna zemlja“, London, 1958. godine (na srpskom 2005) „Razgovori sa Staljinom“, London, 1962. godine „Nesavršeno društvo“, London, 1969. godine „Ispod boja“, Čikago, 1971. godine „Sećanje jednog revolucionara“, Oksford, 1973. godine „Delovi iz životnog vremena“, Čikago, 1975. godine „Revolucionarni rat“, London, 1980. godine „Druženje sa Titom“, London, 1981. godine „Vreme vlasti“, London, 1983. godine „Tamnica ideja“, Njujork, 1984. godine „Ideje iz zatvora“, London, 1986. godine „Uspon i pad“, Vašington, 1986. godine „Pad nove klase“, Beograd, 1998. godine Đilasova knjiga „Nova klasa“ je od strane „Njujork Tajmsa“ uvršćena u 100 najznačajnijih knjiga u XX. veku, a tiraž je iznosio tri miliona primeraka. Osim ovih knjiga, Milovan Đilas je objavio i 4 knjige pripovedaka i dva romana „Crna Gora“(1989) i „Izgubljene bitke“(1994), a u rukopisu je ostavio roman „Svetovi i mostovi“. Autor je i značajne studije „Njegoš pjesnik, vladar, vladika“ (Beograd, 1988). Đilasove knjige su bile dugo zabranjivane u Jugoslaviji i u ostalim socijalističkim državama. Anatema je skinuta početkom devedesetih, a akademik Matija Bećković je bio jedan od onih koji su se zalagali da se ispravi ova nepravda prema Đilasu. Milovan Đilas je za vreme zatvora lišen Ordena narodnog heroja, koji je dobio 27. novembra 1953; Vojni sud mu je oktobra 1957. godine oduzeo čin general-pukovnika JNA u rezervi, a Sud časti sva odlikovanja koje je dobio kao zasluge iz rata. Miloš Milikić, penzionisani pukovnik-pilot avijacije JNA, napisao je 2009. godine knjigu „Ratnim stazama Milovana Đilasa” i zagovarao ispred SUBNOR-a Srbije inicijativu da se Đilas posthumno rehabilituje, te da mu se vrate čin i odlikovanja koji su mu pola veka ranije bili oduzeti, i da sve četiri presude protiv njega budu ukinute. KC (K)

Acana hrana za pse iz linije Ranchlands pogodna je za pse svih rasa i veličina. Sastavljena od najkvalitetnijih sirovina iz Severne amerike, ACANA Ranchlands hrana za pse vrhunski je izbor ukoliko želite da odnegujete zdravog i jakog psa. Preko 70% proteina iz crvenog mesa pogoduje prirodnim potrebama pasa. ACANA Ranchlands je vrhunskih izbor je hrana za pse u samom vrhu po kvalitetu na domaćem tržištu! Acana Ranchlands je suva hrana za odrasle pse svih rasa i veličina. Hrana orijentisana prirodnim nutritivnim potrebama se posebno odlikuje kvalitetnim sirovinama koje doprinose vitalnosti i opštem zdravlju psa. Visoki udeo od 70% crvenog mesa iz black angus govedine, jagnjetine i bizona, koja je dnevno sveže dostavljena iz lokalnih farma u Alberti,pokriva visoku potrebu pasa za kvalitetnim životinjskim proteinima. Meso je dopušteno za ljudsku upotrebu i u potpunosti je bez konzervanasa. Ne samo životinjski proteini, nego i biljni sastojci su važni za uravnoteženu i potpunu ishranu pasa. Iz tog razloga ovi obroci sadrže 30% lokalnog voća i povrća, kao na primer crvene delicious jabuke, butternut bundevu, burbank krompire i listove spanaća. Oni sadrže prirodne vitamine, koji potpomažu snažnom imunološkom sistemu i tako najbolje moguće potpomažu zdravlje. Za aktivnost metabolizma i dobre probave, dodane su morske alge, bobice kleka i alfalfa. Žitarice, koje su često razlog netolerancijama, nisu uključene u ovu hranu. Umesto toga vrlo niski udeo ugljenih hidrata zajedno s visokim udelom proteina brinu za to da šećer u krvi ostaje konstantan u dužem vremenskom razdoblju. To se pozitivno ogleda u osetljivosti na insulin kao i na skladištenje masti. Esencijalne omega 3 masne kiseline, EPA i DHA, potpomažu zdravlje kože i krzna. Ostali funkcionalni sastojci zaokružuju obrok i zadovoljavaju Vašeg psa s optimalnim nutritivnim profilom. Sastav: sveža angus govedina (8%), sirova jagnjetina (7%), sveža yorkshire svinjetina (7%), sveža govedina (7%), osušena jagnjetina (7%), osušena svinjetina (7%), celi grašak, crveno sočivo, leblebija, goveđa masnoća (5%), sveža goveđa jetra (4%), sveža svinjska jetra (4%), sveži bizon (4%), sveži smuđ (4%), zeleno sočivo, šareni grašak, žuti grašak, alfalfa, sveži goveđi bubrezi (2%), lososovo ulje (2%), vlakna sočiva, osušena goveđa hrskavica (1%), sirovi jagnjeći burag (1%), smeđa morska trava, sveži španać, sveža bundeva, sveža baštenska bundeva, sveži paškanat, sveži kupus, sveži smeđi senf, sveže repino lišće, sveže šargarepe, sveže red delicious jabuke, sveže bartlett kruške, liofilizirana jetra (goveđa, jagnjeća i svinjska) (0,1%), sveže brusnice, sveže borovnice, koren cikorije, kurkuma, sikavica, veliko korenje čička, lavanda, koren belog sleza, šipak. Analiza: Sirovi protein(35,0%), sirove masnoće(17,0%), sirova vlakna(6%), sirovi pepeo(8.5%), kalcijum(1.8%), fosfor(1,3%), kondroitin(800,0ml), glukozamin(600,0ml), omega 3 (1%), omega 6 (2%). Dodaci: Nutritivni dodaci: vitamin A (20 IE / kg), vitamin D3 (2.500 IE / kg), vitamin E (190 IE / kg), vitamin B1 (tiamin) (15 mg / kg), vitamin B2 (riboflavin) (20 mg / kg) , vitamin B3 (niacin) (100 mg / kg), vitamin B5 (panteinska kiselina) (25 mg / kg), vitamin B6 (piridoksin) (10 mg / kg), vitamin B12 (0,10 mg / kg), folna kiselina (2 mg / kg), holin (2.110 mg / kg), natrijum (0,3%), hlorid (0,45%), kalijum (0.7%), magnezijum (0,1%), gvožđe ( 270 mg / kg), cink (200 mg / kg), bakar (23 mg / kg), mangan (16 mg / kg), jod (3,5 mg / kg), selen (0,64 mg / kg). Biljni sastojci: koren cikorije (400 mg / kg), kurkuma (100 mg / kg), sikavica (100 mg / kg), koren čička (100 mg / kg), lavanda (100 mg / kg), koren belog sleza (100 mg / kg ), šipak (100 mg / kg). Mislimo da će vam se svideti ACANA. Što je još važnije, mislimo da će i vaši psi i mačke Champion Petfoods je nagrađivani proizvođač hrane za kućne ljubimce sa reputacijom poverenja koja se proteže više od četvrt veka. Biološki prihvatljivu hranu za pse i mačke pravimo od svežih regionalnih sastojaka i pravimo ih od početka do kraja u vlastitoj nagrađivanoj kuhinji. Naša misija predstavlja novi standard u hrani za kućne ljubimce, osmišljen da hrani pse i mačke na dva načina. Prvo, prema njihovoj prirodnoj evoluciji za ishranu zasnovanu na mesu. Drugo, koristeći sastojke koji su održivi i sakupljeni od regionalnih dobavljača, isporučeni u našu kuhinju SVEŽI ili SIROVI. Mislimo da će vam se svideti ACANA. Što je još važnije, mislimo da će i vaši psi i mačke.

Podeli sa drugima Tehnički detalji Opšte Vrsta aparata Kuhinjski aspirator Linija Essential linija Energetski razred B Tip konstrukcije Zidni samostalni Vrsta aspiratora Kaminska Način rada Odvodni i recirkulirajući Materijal kućište Nerđajući čelik Materijal dekorativnog dimnjaka Inox Boja kućišta Inox Boja dekorativnog dimnjaka Inox TouchFree Inox (otporan na otiske prstiju) Ne Efikasnost Razred efikasnosti filtriranja masnoće B Razred efikasnosti osvetljenja A Razred efikasnosti protoka vazduha C Snaga motora 110 W Broj brzina 3 Osvetljenje 1 Broj motora 1 Maksimalni protok vazduha kod odvodnog načina rada 450 m³/h Maksimalni protok vazduha pri recirkulaciji 305 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 1 242 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 2 354 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 3 450 m³/h Godišnja potrošnja energije 38.2 kWh Upravljanje Upravljanje Dugmad Daljinsko upravljanje Ne Funkcije Funkcija tajmera Ne Karakteristike Perimetrično usisavanje Ne Indikator zaprljaniosti filtera Ne Vrsta upravljanja osvetljenjem Dugme za isključenje/uključenje svetla Oprema Vrsta sijalica LED Filter za masnoću Aluminijumski filter za masnoću Broj filtera 2 Vrsta motora Asinhroni sa kondenzatorom Klapna za nepovratni protok vazduha 150 mm Tehnički podaci Buka (max.) 65 dB(A) Min. visina dekorativnog dimnjaka 330 mm Maks. visina dekorativnog dimnjaka 630 mm Dužina priključnog kabla 1000 mm Širina proizvoda 600 mm Visina proizvoda 166 mm Dubina proizvoda 450 mm Širina pakovanog proizoda 650 mm Visina pakovanog proizvoda 250 mm Dubina pakovanog proizvoda 500 mm Bruto težina aparata 8.4 kg Neto težina aparata 6.601 kg Napon 220-240 V Priključna snaga 112 W Šifra proizvoda 738849 BAR kod 3838782523991 Karakteristike Filteri Efikasan čistač vazduha Specijalna vrsta pene u filterima eliminiše do 98% svih masnoća i drugih nečistoća. Ovo čini da vazduh u kuhinji bude značajno svežiji i čišći. LED osvetljenje Noviji modeli aspiratora sa LED osvetlenjem omogućava još bolju preglednost nad pločom za kuvanje i njegovom okolinom. Ugrađene LED diode su posebno ekonomične, u poređenju sa ostalim izvorima obezbeđuje bolje osvetljenje sa minimalnom potrošnjom energije, svetlost, bližu prirodnoj svetlosti, zajedno sa životnim vekom koji je višestruko duži. Tako postavljanje aspiratora sa LED osvetljenjem predstavlja važan i veliki estetski i vrlo funkcionalen element kuhinje. Recirkulacioni aspirator Recirkulacioni aspirator uvlači paru i vazduh zaprljan mirisima od kuvanja kroz filter, i čist vazduh vraća u kuhinju. Ukoliko nije moguće postaviti izduvne cevi, onda je recirkulacija vazduha alternativna opcija. U tom slučaju, vazduh prolazi kroz ugljeni filter koji odstranjuje paru i mirise od kuvanja, a čist vazduh se recirkuliše nazad u kuhinju. Kuhinjski aspiratori sa recirkulacijom su lagani za postavljanje i obično se koriste u stanovima gde je postavljanje izduvnih cevi izuzetno teško. Ugljeni filter treba zameniti jednom ili dva puta godišnje, u zavisnosti od toga koliko često se kuhinjski aspirator koristi. Nivo buke Otkad u modernim stanovima kuhinja predstavlja novu središnu prostoriju, više pažnje posvećujemo nivou buke uzrokovanu radom kuhinjskog aspiratora. Poslednjih godina kuhinjski aspiratori postali su znatno tiši, pa i mi u Gorenju sve češće kod takvih aparata koristimo materijale za zvučnu izolaciju. Smanjenu buku kuhinjskog aspiratorae možete postići i sami: • Umesto rastegljivih, rebrastih cevi pre koristite okrugle glatke cevi. • Protok vazduha kroz neravnu unutrašnjost rastegljive cevi stvara veću buku. • Držite se preporučenog prečnika cevi kroz ceo sistem ventilacije. • Cevi možete izolirati čime ćete smanjiti mogućnost nakupljanja kondezata na njima. Nivo buke se iskazuje u decibelima (dB). Prosečan nivo buke koji proizvodi kuhinjski aspirator je 55 dB. Korisni saveti • Zapamtite da uključite aspirator pre početka kuvanja, jer to maksimizira kapacitet aspiratora. • Ostavite kuhinjski aspirator da radi narednih 15 minuta kada završite sa kuvanjem, kako biste odstranili i poslednje tragove neprijatnih mirisa. • Zapamtite da nikada ne otvarate prozor dok koristite aspirator, jer to utiče na cirkulaciju vazduha i poništava nizak pritisak. • Odaberite kuhinjski aspirator koja je najmanje široka koliko i vaša ploča za kuvanje kako biste postigli najbolje efekte. Lista sa podacima aparata

Bosch PSM 18 LI Akumulatorska vibraciona multi brusilica, 1x2.5Ah, 06033A1323 Savršena za rad u uglovima, na ivicama, ogradama, okvirima Idealna za površine srednje veličine, klupe i stolove Brušenje teško pristupačnih mesta (opcioni pribor) Dostupan je zaseban pribor za brušenje Tokom brušenja, prašina se automatski uvlači u kutiju za prašinu s mikrofilterom koju je moguće ukloniti i tako se obezbeđuje značajno čistiji radni prostor. Alat takođe može da se prikači na usisivač. Brusni papir može da se brzo i lako ukloni, sa sistemom prihvata na čičak. Jednostavno skini stari brusni papir i pritisni novi brusni papir na brusnu ploču. Brusna ploča koja je podeljena u dva dela omogućava ravnomernu i optimalnu upotrebnu brusne ploče i papira. Njen trougaoni vrh može da se lako odvoji i rotira, kako bi se produžio radni vek brusne ploče i papira. PSM 18 LI Bosch osobine i prednosti: PSM 18 LI Kompaktan i snažan svestrani uređaj za brušenje čak i na teško pristupačnim mestima i na malim površinama Čist rad zahvaljujući Bosch mikrofilter sistemu: element za usisavanje koji je ugrađen u mašini direktno usisava prašinu u mikrofiltersku kutiju koja se isporučuje zajedno sa mašinom Akumulatori visoke efikasnosti i brzi punjači za sve uređaje za hobi i za baštu Power for ALL 18 V sistema Naročito velika dugotrajnost izmenljivog litijum-jonskog akumulatora zahvaljujući Bosch elektronskoj zaštiti ćelija (Electronic Cell Protection - ECP) Čičak prihvat za brzu i udobnu izmenu brusnog lista Bez efekta memorije, bez samostalnog pražnjenja, zahvaljujući litijum-jonskoj tehnologiji, uređaj je uvek spreman za upotrebu Syneon Chip – inteligentno upravljanje energijom za svaki projekat Brusna ploča koja je podeljena u dva dela: za optimalno iskorišćavanje brusnog lista, delta-vrh brusnog lista i brusne ploče može da se jednostavno odvoji i zakrene SDS-sistem za primenu različitih nastavaka, npr brusni jezičak ili nastavak za brušenje lamela (isporučivi kao poseban pribor) Priključak za usisavanje prašine Karakteristike: Napon akumulatora 18,0 V Kapacitet akumulatora 2,5 Ah Prečnik vibracionog kruga 1,6 mm Tip akumulatora Litijum-jon Broj vibracija 22.000 min-1 Brusna površina 104 cm² Pričvršćenje brusnog sredstva Mikro-čičak Težina mašine 1,3 kg Funkcije: 18 V Litijum-jonska tehnologija Mikro čičak prihvat Bosch elektronska zaštita ćelija (Electronic Cell Protection - ECP) Bosch sistem SDS Mikrofilter sistem Mekani rukohvat Obim isporuke: PSM 18 LI, kataloški broj: 06033A1323 1 akumulator PBA 18V 2.5Ah W-B Punjač AL 1830 CV 3 brusna lista K 80, K 120, K 160 (2 609 000 178) Kliknite da vidite kako da produžite garanciju za dodatnih godinu dana. * Uz produženje na sajtu. Ovaj proizvod trenutno nije ocenjen! Ocenite proizvod Izaberite broj zvezdica: * Vaše ime: * Vaš email: * Opis: Potvrdi ocenu Trenutno ne postoje komentari za ovaj proizvod! Unesite komentar Vaše ime: * Vaš email: * Komentar: * Potvrdi Bosch DIY Bosch DIY zeleni alati su popularni alati za kućnu upotrebu koje proizvodi poznati nemački proizvođač Bosch. Ovi alati su namenjeni amaterima i hobistima, i mogu biti korisni za različite projekte u kući, poput nameštanja nameštaja, renoviranja prostora, uređenja vrta, i slično Bosch DIY zeleni alati su dostupni u različitim kategorijama, uključujući alate za bušenje, sečenje, brušenje, bušenje rupa, i mnoge druge. U zavisnosti od konkretnog alata, Bosch DIY alati mogu biti pogonjeni baterijom ili strujom, a dostupni su i u različitim veličinama i kapacitetima. Jedna od karakteristika Bosch DIY alata je visok kvalitet izrade i dizajna. Ovi alati su često napravljeni od izdržljivih materijala koji obezbeđuju dugotrajnu i pouzdanu upotrebu. Takođe, Bosch DIY alati često dolaze sa različitim funkcijama i opcijama koje olakšavaju njihovo korišćenje i povećavaju efikasnost. Bosch DIY alati su dostupni u prodaji širom sveta i popularni su među hobistima i amaterima. Ako tražite alate za kućnu upotrebu koji su kvalitetni, pouzdani i efikasni, Bosch DIY alati mogu biti dobar izbor. Bosch DIY alati su takođe poznati po svojoj jednostavnosti upotrebe i lakoći rukovanja. Njihov ergonomski dizajn i lagana konstrukcija čine ih idealnim za razne projekte u kući, bez obzira na to da li ste iskusni majstor ili tek počinjete da se bavite popravkama i renoviranjem. Bosch DIY alati su takođe dostupni uz veliki broj dodatnih opcija i dodatne opreme koja može povećati njihovu funkcionalnost. Na primer, mnogi Bosch DIY alati dolaze sa različitim nastavcima, što omogućava korisnicima da se prilagode različitim tipovima projekata i materijala koje rade. Osim toga, Bosch DIY alati su često podržani sa kvalitetnom tehničkom podrškom i garancijom, što pruža dodatni nivo sigurnosti i pouzdanosti za kupce. Mnogi Bosch DIY alati takođe imaju dostupne uputstva za upotrebu, video tutorijale i druge online resurse koji pomažu korisnicima da nauče kako da ih koriste na najbolji mogući način. Ukratko, Bosch DIY alati su popularni alati za kućnu upotrebu koji su jednostavni za upotrebu, pouzdani i efikasni. Sa različitim modelima i opcijama, kao i podrškom za tehničku podršku i garanciju, ovi alati su idealni za amaterske projekte u kući ili za hobiste koji vole da rade sa alatima. Naziv proizvoda: Bosch PSM 18 LI Akumulatorska vibraciona multi brusilica, 1x2.5Ah Šifra proizvoda: 06033A1323 Proizvođač: Bosch DIY Bar-kod (EAN): 3165140821445

STIHL ručna prskalica SG 31 Osobine i prednosti: STIHL ručna prskalica SG 31 je moćan, lako prenosiv deo opreme Opremljen rezervoarom od 5 litara, prskalica po zapreminskom kapacitetu pada između SG 11 i većeg SG 51 Ova višenamenska prskalica može se koristiti za nanošenje đubriva, pesticida, herbicida i insekticida na vaše biljke Građen je od laganih materijala, što ga čini pogodnim alatom za nošenje sa sobom u dvorištu i na farmi Jednostavan dizajn uključuje ručku pumpe koja se može zaključati na mesto za upotrebu kao ručka za nošenje, zajedno sa providnim rezervoarom za optimalnu vidljivost nivoa tečnosti Štap za prskalicu standardno dolazi sa mesinganom mlaznicom sa šupljim konusom i držačem za štap za siguran transport i skladištenje. Ovaj proizvod trenutno nije ocenjen! Ocenite proizvod Izaberite broj zvezdica: * Vaše ime: * Vaš email: * Opis: Potvrdi ocenu Trenutno ne postoje komentari za ovaj proizvod! Unesite komentar Vaše ime: * Vaš email: * Komentar: * Potvrdi STIHL STIHL je jedan od najkvalitetnijih brendova baštenskih alata na tržištu. STIHL je najpoznatiji po svojim kvalitetnim Heavy Duty motornim testerama za profesionalnu upotrebu, ali ovaj brend ima još mnogo toga da pruži kupcima. STIHL motorni trimeri se odlikuju velikom izdržljivošću i pre svega velikom snagom. STIHL je brend koji garantuje vrhunske performanse. Od osnivanja, kompanija STIHL koristi revolucionarnu tehnologiju i inovativne ideje. U istoriji od preko 90 godina, vrhunska tehnologija je postala sinonim. Danas je STIHL brend poznat po kvalitetu i usluzi širom sveta. U više od 160 zemalja, naši proizvodi pomažu ljudima na radu - to je dovelo naš brend na 1. mesto za motorne testere širom sveta. STIHL Grupa razvija, proizvodi i distribuira opremu za napajanje šumarstva, pejzažnih održavanja i izgradnje. Proizvodi se generalno prodaju preko ovlašćenih dilera - 36 sopstvenih prodaja i marketing kompanija, oko 120 uvoznika i više od 45.000 dilera u preko 160 zemalja. ISTORIJAT STIHL je započeo sa vizijom jednog čoveka. Danas, više od 80 godina kasnije, STIHL Grupa obezbeđuje više od 12.000 radnih mesta, među koje se ubraja više od 400 dizajnera i inženjera. Kao kompanija, imamo preko 35.000 dilera u više od 160 zemalja STIHL je postao omiljeni izbor mnogih profesionalaca i hobi baštovana širom sveta radi naših prvoklasnih proizvoda i načina proizvodnje. 1927 Godinu dana nakon osnivanja svoje kompanije, Andreas Stihl otvara fabriku u Bad Kanštatu, u blizini Štutgarta. Zgrada je tokom rata teško oštećena i Stihl seli proizvodnju u Vaiblingen gde se i danas nalazi. 1930-ih: Obuka šegrta Od najranijih godina STIHL je verovao u razvoj dobrih kadrova. 1930-ih Jedna od prvih benzinskih STIHL motornh testera za dva čoveka. 1954: Počinje diverzifikacija Dodatni deo za montažu pretvara BL motornu testeru u bušilicu za zemlju. 1959: Legendarna STIHL Kontra motorna testera Ostvarila se vizija Andreasa Stihla sa laganim, nosivim lancem testere koji je doveo revoluciju u industriju prerade drveta. 1970-ih Evolucija STIHL logotipa odražava diverzifikaciju opsega. Prvobitno zamišljen kao simbol rada u šumi, u svetu se prepoznaje kao marka za kvalitetan alat. 1971 Kako bi se ispunili visoki standardi kvaliteta i pouzdane isporuke, zahteva velike uloge. STIHL otvara livnicu u Prumu-Veinsheim. Fabrika proizvodi komponente kao što su kućišta za motorne testere i električne alate. 1973 Osnivač kompanije, Andreas Stihl umire u 76. godini života. Menadžment preuzimaju Hans Peter Stihl i njegova sestra Eva Mair-Stihl. 1974 Osnovana je korporacija u sjedinjenim državama. 1978 Osnovan je Andreas Stihl Ltd u Velikoj Britaniji. 1985 Lumberjacksi su dugo testirali svoju snagu sa sekirom i lancem. Koristili su takmičarski duh pokazujući svoju veštinu, a pokrenuta je serija STIHL® TIMBERSPORTS®. Danas imaju globalnu bazu fanova koji prate događaj uživo i na TV-u. 1992: VIKING STIHL stiče dodatnu proizvodnju baštenske opreme sa Vikingom. Sa sedištem u austrijskom Tirolu kompanija se brzo širi pod vođstvom dr Nikolas Stihla - unuka osnivača grupe. 2000 Ulazom u novi vek STIHL pokreće inovativni koncept multi-alata. Cepanje osovine omogućava čitav niz alata koji se pokreću jednim motorom. Danas se prepoznaje po nazivu Kombi Sistem. 2004 STIHL otvara svoj Centar za umetnički inžinjering u Vaiblingenu, na vreme i u okviru budžeta. Projekat predstavlja €40 miliona investicije u budućim STIHL istraživanjima i razvoju infrastrukture. 2008 Viking plasira na tržište jedinstvenu kosilicu traktor. Dizajniran od strane austrijskog tima, na novom modelu se radilo više od četiri godine (17.000 sati). 2009 STIHL plasira na tržište novi akumulatorski električni alat sa postavljanjem dva nova standarda makaza za žive ograde. Tih, moćan i trajan izvođač, nove modele su pohvalili baštovani. 2010 Potpuno elektronski sistem za upravljanje motorom, Stihlova M-Tronic tehnologija čini MS 441 C-M testeru najnaprednijom motornom testerom ikada. Self-tuning motor čini ovu testeru pametnom testerom! 2011 Nova era počinje sa dolaskom kompletnog asortimana snažnih STIHL akumulatorskih baštenskih alata. Čista, tiha i dugotrajna litijum-jonska baterija daje snagu svakom pojedinačnom od pet alata koji stoje na raspolaganju. Naziv proizvoda: STIHL ručna prskalica SG 31 Šifra proizvoda: S 42550194930 Proizvođač: STIHL Zemlja porekla: USA

Луис Буњуел: МОЈ ПОСЛЕДЊИ УЗДАХ Издавач: ИНСТИТУТ ЗА ФИЛМ, Београд, 1983.год. Меки повез, 230 страна, илустровано, латиница. Очуваност видљива на фотографијама. ИЗУЗЕТНО РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. `Луис Буњуел Портолес (шп. Luis Buñuel Portolés, 22. фебруар 1900 — 29. јул 1983) био је, по рођењу, шпански редитељ и филмски стваралац, који је стварао углавном у Мексику и Француској, али такође и у његовој родној земљи Шпанији, као и у Сједињеним Државама. Кад је Буњуел умро у својој 83. години, његова посмртница у Њујорк Тајмсу назвала га је „иконокластом, моралистом, и револуционаром који је био лидер авангарде надреализма у својој младости и доминантан међународни филмиски режисер пола века касније”. Његов први филм, Андалузијски пас, напраљен у доба немог филма, критичар Роџер Иберт је назвао „најпознатијим филмом икад направљеним”, а за његов последњи филм, Тај мрачни предмет жеља, напраљен 48 годна касније, награђен је наградама Најбољи режисер које додељују Национални одбор за рецензију филмова и Национално друштво филмских критичара. Писац Октавио Паз је назвао Буњуелов рад „браком филмске слике са поетском сликом, који ствара нову реалност ... скандалозну и субверзивну”. Често асоциран са надреалистичким покретом 1920-их, Буњуел је креирао филмове од 1920-их до 1970-их. Његов рад обухвата два континента, три језика и низ жанрова, укључујући авангардни филм, документарни филм, мелодраме, сатире, мјузикле, еротику, комедије, романсе, историјске драме, фантазију, криминалистички филм, авантуристички филм, и вестерн. Упркос овој разноликости, редитељ Џон Хјустон је веровао да је, без обзира на жанр, Буњуелов филм толико карактеристичан да се одмах препознаје, или, како је Ингмар Бергман то рекао, „Буњуел је скоро увек правио Буњуелове филмове”. Шест Буњуелових филмова је увршетно у критички избор Sight & Sound 2012. године најбољих 250 филмова свих времена. Петнаест његових филмова је укључено у They Shoot Pictures, Don`t They? списак са 1.000 највећих филмова свих времена, по чему се он рангира на другом месту, једино иза Жан-Лик Годара, са шеснаест филмова, и он је рангиран на тринаесто место њиховог списка најбољих 250 режисера. Биографија Буњуел је рођен у Каланди, Теруел, у шпанској области Арагон. Родитељи су му били Леонардо Буњуел и Марија Портолес, а његова два брата звали су се Алфонсо и Леонардо, док су његове четири сестре биле Алисија, Кончита, Маргарита и Марија. Имао је строго језуитско образовање, после чега се уписао на Универзитет у Мадриду. Док је струдирао на мадридском универзитету постао је веома близак пријатељ са сликарем Салвадором Далијем и песником Федериком Гарсијом Лорком, као и другим значајним шпанским уметницима који су живели у то време по студентским домовима. Буњуел је најпре студирао природне науке и агрономију, затим инжињеринг на универзитету, да би се касније пребацио на филозофију. Након смрти његовог оца, 1923, Буњуел је осетио велику потребу да напусти земљу и, у 1925, он се сели у Париз, где се запошљава као секретар у организацији под називом “Међународно удружење за интелектуалну сарадњу”. Касније налази посао у Француској као помоћник редитеља Жан Епстина (Jean Epstein) на снимању “Мопрата” (Mauprat) и Марија Налпаса (Mario Nalpas) у филму “Тропска сирена” (La Sirène des Tropiques), да би после тога, заједно са Салвадором Далијем написао сценарио и затим снимио 16-минутни кратки филм “Андалузијски пас” (Un chien andalou), 1929. године. Овај филм, који се састоји од серије шокантних, па понекад чак и стравичних сцена фројдовске природе (као што је споро сечење очне јабучице једне жене помоћу оштрице бријача), био је примљен са ентузијазмом од стране француских надреалиста онога времена, а и касније је настављено редовно са његовим приказивањем унутар филмске заједнице, све до данашњих дана. Буњуел је наставио у истом маниру са својим следећим филмом “Златно доба” (“L`Âge d`Or”), делимично заснованом на Маркиз де Садовим “120 дана Содоме”. Овај филм је започет као његова нова сарадња са Далијем, али је постао Буњуелов самостални пројекат захваљујући њиховом међусобном разлазу, који се десио пре почетка снимања филма. Током овог филма он је максимално исказао своје непознавање филмске технике, снимајући углавном све у једној секвенци и користећи скоро сваки метар филма који је снимио. Филм “Златно доба” требало је да представља његов напад на католицизам и, према томе, створио је чак још и већи скандал од “Андалузијског пса”. Десничарска штампа критиковала је овај филм навелико и полиција је ставила забрану на његово приказивање која је трајала педесет година. После “Златног доба” Буњуел се враћа у Шпанију где снима филм под називом “Земља без хлеба” (“Las Hurdes: Tierra Sin Pan”, 1933), документарни филм о животу сељака. Било је то у време када је Франциско Франко полако освајао власт у Шпанији. Године 1936, започео је Шпански грађански рат. Времена су се брзо мењала и Буњуел је увидео да некоме са његовим политичким и уметничким сензибилитетом више није место у фашистичкој Шпанији. Филмографија Режисер Андалуски пас (Un chien andalou, 1929) Златно доба (L`Âge d`or, 1930) Земља без хлеба (Las Hurdes, 1933) (¿Quién me quiere a mí?, 1936) (¡Centinela, alerta!, 1937) Велики касино (Gran Casino, 1947) (El Gran Calavera, 1949) Заборављени (Los Olvidados, 1950) Сузана (Susana, 1951) (La Hija del engaño, 1951) Успон у небо (Subida al cielo, 1952) (Una Mujer sin amor, 1952) Животиња (El Bruto, 1953) Он (El, 1953) (La Ilusión viaja en tranvía, 1954) Оркански висови (Abismos de pasión, 1954) Робинзон Крусо (Robinson Crusoe, 1954) Злочиначки живот Арчибалда де ла Круза (Ensayo de un crimen, 1955) (El Río y la muerte, 1955) То се зове зора (Cela s`appelle l`aurore, 1956) Смрт у том врту (La Mort en ce jardin, 1956) Назарен (Nazarín, 1959) Грозница расте у Ел Пау (La Fièvre monte à El Pao, 1959) Девојка (The Young One, 1960) Виридијана (Viridiana, 1961) Анђео уништења (El Ángel exterminador, 1962) Дневник једне собарице (Le Journal d`une femme de chambre, 1964) Симеон пустињак (Simón del desierto, 1965) Лепотица дана (Belle de jour, 1967) Млечни пут (La Voie lactée, 1969) Тристана (Tristana, 1970) Дискретни шарм буржоазије (Charme discret de la bourgeoisie, 1972) Фантом слободе (Le Fantôme de la liberté, 1974) Тај мрачни предмет жеља (Cet obscur objet du désir, 1977)`

lepo očuvano kao na slikama Žil Vern (franc. Jules Verne, IPA: /ʒyl vɛʁn/; Nant, 8. februar 1828 — Amjen, 24. mart 1905) bio je francuski romanopisac, pesnik i dramski pisac, najpoznatiji po svojim avanturističkim romanima i njegovom snažnom uticaju na književni žanr naučne fantastike. Rođen u Nantu, trebalo je da prati stope svoga oca i postane advokat, ali već od rane mladosti ga je više privlačilo pozorište i pisanje tekstova. Njegova saradnja sa izdavačem Pjerom Žilom Ecelom dovela je do stvaranja Neobičnih putovanja, veoma uspešne serije romana u kojoj su se nalazila dela kao što su Put u središte Zemlje, Dvadeset hiljada milja pod morem i Put oko sveta za osamdeset dana. Vern se, generalno, smatra glavnim književnim autorom u Francuskoj i većem delu Evrope, gde je imao veliki uticaj na književne žanrove avangardu i nadrealizam.[1] Međutim, njegova reputacija je značajno drugačija u anglofonim regionima, gde se često spominje kao pisac fantastike i knjiga za decu, ne samo zbog skraćenih i izmenjenih prevoda u koja su njegovi romani često preštampavani.[2] Žil Vern je drugi najprevođeniji autor na svetu, a nalazi se između engleskih pisaca — Agate Kristi i Vilijama Šekspira — ali je bio najprevođeniji autor tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Njegov doprinos žanru je bio takav, da se zajedno sa piscima Herbertom Džordžom Velsom i Hugom Gernsbekom, ponekad naziva jednim od „očeva naučne fantastike” Žil Gabrijel Vern je rođen 8. februara 1828. godine na ostrvu Fedo u Nantu, kao sin Pjera Verna i Sofi Alot de la Fije.[4] Otac Pjer je bio advokat, a majka Sofi poreklom iz brodograditeljske i brodovlasničke porodice. Majčina porodica ima delom škotsko poreklo, nakon što se jedan predak 1462. godine priključio gardi Luja XI, te dobio plemićku titulu za vernu službu kralju. S druge strane, očeva porodica je keltskog porekla, koja je dugo živela u Francuskoj.[5] Osim Žila, porodica Vern je imala još četvero dece — sina Pola, te kćerke Anu, Matildu i Mari.[6] Sa 8 godina, Žil Vern je počeo da pohađa „Sen Stanislas”, katoličku školu koja je odgovarala religijskim uverenjima njegovog oca. Nakon osnovnog obrazovanja, završio je srednju školu u Nantu, gde je dobio klasično obrazovanje, koje uključuje poznavanje grčkog i latinskog jezika, te retorike, pevanja i geografije.[7] Žil i njegova porodica dosta vremena su provodili na obalama reke Loare, na kojoj su posedovali vikendicu, u koju su njegov brat i on često dolazili. Na taj način, Žil je razvio interesovanje za putovanja i avanture. Godine 1839, pretpostavlja se da se Žil ukrcao na jedrenjak „Korali”, koji je putovao za Indiju. Nakon što je njegov otac to otkrio, sprečio je Žila, te ga nagovorio da mu obeća da će da putuje „samo u svojoj mašti”.[8] Sada je poznato da je to verovatno izmišljena priča Žilove nećake Margerit Alot de la Fije, njegovog prvog biografa, mada je moguće da je priča inspirisana stvarnim incidentom. Obrazovanje Nakon što je završio osnovno i srednje obrazovanje, Žil je, na nagovor oca, prosperitetnog advokata, otišao u Pariz kako bi završio pravo.[9] Vern je stigao u Pariz 1848. godine, u vreme političkih nemira, kada se desila Francuska revolucija. Žil je došao u grad neposredno pre izbora Napoleona III Bonaparte za prvog predsednika Republike.[10] U to vreme, Vern je napisao brojne sonete, te čak i par poetskih tragedija za pozorište lutaka. Godine 1848, stric Fransisk de Šatobur ga je uveo u književne krugove, gde je upoznao Dime — oca i sina; stariji Dima je posle imao veliki uticaj na Vernovo privatno i književno usmerenje.[11] Kada je otac shvatio da se Žil ne trudi oko studiranja prava, te da mu je pisanje draže, prestao je da mu šalje novac u Pariz. Nakon što je je potrošio svu ušteđevinu na knjige, nije imao više ni za hranu, što je izazvalo brojne tegobe — izazivajući mu stomačne poremećaje i fekalne inkontinencije, te nervne poremećaje, koji su kulminirali paralizom facijalisa.[12] Pored svih zdravstvenih i ličnih problema, Žil je u januaru 1851. godine uspeo da završi fakultet, te stekne zvanje advokata.[13] Iako sa zvanjem advokata, Žil je odlučio da se ne vrati ocu i radi u njegovoj kancelariji, već je ostao u Parizu. Počeo je da radi kao notar, a zatim kao sekretar u pozorištu „Lirik”.[14] Porodični život U maju 1856. godine, Vern je otputovao u Amjen, kako bi bio kum na venčanju jednog prijatelja, Ogista Lelarža. Verna je mladina porodica pozvala da ostane par dana kod njih, što je on prihvatio. Sprijateljio se sa svima, a najviše sa mladinom sestrom, Onorin de Vijan Morel, dvadesetšestogodišnjom udovicom koja je imala dvoje dece.[15][16] Nadajući se da će pronaći siguran izvor prihoda, kako bi mogao da se oženi sa Onorin pred sudom, Žil je prihvatio ponudu svog brata, te započeo posao posrednika.[17] Nakon što mu se finansijska situacija poboljšala, Vern je dobio naklonost Onorin i njene porodice, te su se venčali 10. januara 1857. godine.[18] Žil je u julu 1858. godine dobio ponudu — da bez ikakve naknade putuje brodom od Bordoa do Liverpula i Škotske. Putovanje, Vernovo prvo izvan Francuske, duboko ga je oduševilo, a on je na istom pisao romane.[19] Kasnije je išao u Stokholm, odakle je putovao u Kristijaniju i kroz Telemark.[20] Međutim, na putu kroz Dansku, u žurbi se vratio u Pariz, ali je ipak propustio rođenje Mišela, svog jedinog biološkog sina.[21] Poslednje godine Vern u samrtnoj postelji Iako je odrastao kao katolik, Vern je postao deist u poznim godinama.[22] Neki naučnici veruju da se njegova deistička filozofija ogleda u njegovim romanima, jer oni često uključuju pojam Boga ili božanskog proviđenja, ali retko se pominje koncept Hrista.[23] Dana 9. marta 1886. godine, kada se Vern vraćao kući, njegov dvadesetpetogodišnji nećak, Gaston, dva puta je pucao u njega iz pištolja. Prvi metak ga je promašio, ali ga je drugi pogodio u nogu; Žil je preživeo, ali je zbog hica u nogu do kraja života šepao. Ovaj incident se nije pročuo u medijima, ali Gaston je proveo ostatak života u jednoj ustanovi za mentalno obolele osobe.[24] Posle smrti svoje majke i prijatelja Ecela, Vern je objavljivao radove sa mračnijom tematikom. Godine 1888, Vern je ušao u politiku i bio je izabran za odbornika u grad Amjenu, gde je učestvovao u organizaciji koje su poboljšale život u gradu, te je na toj funkciji proveo oko petnaest godina.[25] Godine 1905, bolovao je od dijabetesa, koji mu je u potpunosti oduzeo vid, a preminuo je 24. marta u svom domu u Amjenu.[26] Godine 1863, Vern je napisao roman pod nazivom Pariz u 20. veku — o mladom čoveku koji živi u svetu staklenih nebodera, brzih vozova, automobila sa pogonom na gas, računara i globalnih komunikacionih mreža, ali i sa životom bez sreće. Roman ima tragičan kraj, a Ecel je mislio da će pesimizam romana uništi Vernov sjajan uspeh, te su odlučili da objavljivanje romana odgode na dvadeset godina. Vern je stavio rukopis u sef, u kom ga je 1989. godine pronašao njegov praunuk, koji ga je objavio 1994. godine. Bibliografija Najveći broj Vernovih dela spada u seriju romana pod nazivom Neobična putovanja, koja obuhvata sve njegove romane, osim dva — Pariz u 20. veku i Povratak u Britaniju, koja su objavljena posthumno 1989. i 1994. godine. Neki od njegovih romana su ostala nezavršena zbog njegove smrti, a mnoge od njih je posthumno prilagodio i prepisao njegov sin Mišel. Vern je, takođe, napisao mnoge drame, poeme, tekstove pesama, operska libreta i pripovetke, kao i razne eseje. Put oko zemlje za osamdeset dana - Žil Vern Žil Vern - 20.000 milja pod morem 1-2 Čudesni svet Đorđa Lobačeva Žil Vern - Delfin, najbrži brod na svetu Arhipelag u plamenu Jules Verne - Plivajuci grad Jules Verne (Žil Vern), Tajanstveni otok Žil Vern - Pet nedelja u balonu Žil Vern - Otkrivenje zemlje ŽIL VERN, SVET POD MOREM Žil Vern - Pet stotina miliona begeninih

Lepo očuvano Kao na slikama Svjetlost Sarajevo 1970 Mehmed Meša Selimović (Tuzla, 26. april 1910 — Beograd, 11. jul 1982) bio je jugoslovenski[3] i srpski pisac, univerzitetski profesor, scenarista i akademik. Selimović je za sebe govorio da je Srbin muslimanskog porekla[2] i stvarao je na srpskohrvatskome govornom području[4] u drugoj polovini 20. veka. Biografija Meša Selimović kao akademik SANU Poštanska marka s likom Meše Selimovića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine [5]Njegovi bliži preci su iz Bileće, a poreklom su iz Vranjske na granici Hercegovine i Crne Gore, od drobnjačkog bratstva Vujovića.[6][7] U svojoj knjizi sećanja piše za oca Aliju: `Nije bio religiozan, a po nacionalnom osećanju bio je Srbin, i znao je za nerazgovijetno porodično predanje...`[6] U vezi sa svojim nacionalnim opredeljenjem — srpstvom, Selimović je jednom prilikom rekao: Srbin je slavno biti ali i skupo. Mislio je na sve one muke i peripetije kroz koje je prošao, da bi ostao veran sebi i svom identitetu. Svoj cilj je formalno postigao tek 1972. godine, kada je njegov roman Derviš i smrt izašao u Beogradu u ediciji „Srpska književnost u 100 knjiga”, pod brojem 95.[8] U svojoj knjizi Prijatelji Dobrica Ćosić, na sto osamdeset osmoj strani, prenosi deo testamentalnog pisma Meše Selimovića Srpskoj akademiji nauka i umetnosti iz 1976. Selimović piše: „ Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika. Jednako poštujem svoje poreklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu da dokazujem. Znali su to, uostalom, i članovi uređivačkog odbora edicije `Srpska književnost u sto knjiga`, koji su takođe članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, i sa mnom su zajedno u odeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić i Boško Petrović. Nije zato slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim biografskim podatkom. ” Imao je dva brata, Teufika i Šefkiju.[9] U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju.[10] Godine 1930. upisao se na studijsku grupu srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Diplomirao je 1934. godine,[11] a od 1935. do 1941. godine radi kao profesor Građanske škole, a potom je 1936. godine postavljen za suplenta u Realnoj gimnaziji u Tuzli.[12] Prve dve godine rata živeo je u Tuzli, gde je bio uhapšen zbog saradnje sa Narodnooslobodilačkim pokretom,[13] a u maju 1943. godine prešao je na oslobođenu teritoriju. Tada je postao član Komunističke partije Jugoslavije i član Agitprop-a za istočnu Bosnu, potom je bio politički komesar Tuzlanskog partizanskog odreda.[14] Godine 1944. prešao je u Beograd, gde je obavljao značajne političke i kulturne funkcije.[15] Od 1947. godine živeo je u Sarajevu i radio kao: profesor Više pedagoške škole, docent Filozofskog fakulteta, umetnički direktor „Bosna-filma“, direktor drame Narodnog pozorišta, glavni urednik IP „Svjetlost“ i predsednik Saveza književnika Jugoslavije.[16] Penzionisan je 1971. godine, a u Beograd se preselio januara 1973. Selimoviću je za života prebacivano što je odabrao Beograd, Srbe i srpsku književnost kao svoje.[17] Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i ANUBiH.[18] Uvršten je u knjigu 100 najznamenitijih Srba.[19] Zvanični organi SR Bosne i Hercegovine su nakon Selimovićeve smrti zatražili da se njegov leš prebaci u Sarajevo i da tamo bude pokopan. Takve zahteve je Dobrica Ćosić okarakterisao kao nacionalnu i nacionalističku upotrebu leša, u službi bošnjačke ideologije.[17] Lični život Ženio se dva puta; sa prvom suprugom Desankom imao je ćerku Slobodanku, a sa drugom suprugom Daroslavom Darkom Božić, ćerkom i udovicom oficira JVuO,[20] imao je dve kćerke.[21] Umro je 11. jula 1982. u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[22][23] Dobrica Ćosić je bio prijatelj sa Mešom Selimovićem i među retkima je pročitao rukopis romana Derviš i smrt.[17] Dela Tabla na zgradi gde je stanovao u Beogradu Posle prve knjige, zbirke pripovedaka Prva četa (1950), s temom iz NOB-a, objavljuje roman Tišine (1961). Slede knjige, zbirka pripovedaka Tuđa zemlja (1962) i kratki poetski roman Magla i mjesečina (1965).[24] Derviš i smrt (1966) kritika je odmah oduševljeno pozdravila kao izuzetno delo. Ovaj roman je napisan kao reakcija na tadašnji Titov režim koji se vrlo često obračunavao sa političkim osuđenicima. I sam Mešin brat Šefkija bio je u rodnoj Tuzli uhapšen, osuđen na smrt i pokopan na nepoznatom mestu, što je bio dodatni ako ne i glavni motiv za nastanak ovog romana. Radnja romana zbiva se u 18. veku u nekom mestu u Bosni. Glavni junak je Ahmed Nurudin, derviš mevlevijskog reda. To je delo snažne misaone koncentracije, pisano u ispovednom tonu, monološki, s izvanrednim umetničkim nadahnućem, povezuje drevnu mudrost s modernim misaonim nemirima. Ono počinje od religioznih istina kao oblika dogmatskog mišljenja da bi došlo do čovekove večne upitanosti pred svetom, do spoznaje patnje i straha kao neizbežnih pratilaca ljudskog življenja. Knjigu je posvetio supruzi Darki, koja mu je celi život bila verni pratilac, prijatelj i podrška. Borislav Mihajlović Mihiz je roman Derviš i smrt opisao kao remek-delo i čudo.[25] Pisci iz Bosne i Hercegovine predložili su da se Selimović ovim romanom kandiduje za Nobelovu nagradu za književnost.[26] Roman Tvrđava (1970) vraća nas u još dublju prošlost, u 17. vek. Tvrđava je tu i stvarnost i simbol, a kao simbol ona je „svaki čovjek, svaka zajednica, svaka ideologija“ zatvorena u samu sebe. Izlazak iz tvrđave istovremeno je ulazak u život, u haotičnu stvarnost sveta, početak individualnog razvitka, otvaranje mogućnosti susreta s drugima i upoznavanja istinskih ljudskih vrednosti. Kao i prethodni roman, i Tvrđava je ispunjena verom u ljubav, koja je shvaćena kao most što spaja ljude, bez obzira na različitost uverenja, civilizacija i ideologija.[27][28] Nakon romana Ostrvo (1974) koji obrađuje teme iz savremenog života, slede Djevojka crvene kose, Pisci, mišljenja i razgovori, Za i protiv Vuka, Krug i Sjećanja (1976). Poslednje delo je autobiografsko. U njemu Selimović opisuje mnoge važne događaje i ličnosti koje su uticale na njegov život i ostavile neizbrisiv trag.[29] Priznanja i nagrade Počasni doktor Sarajevskog univerziteta, 1971. NIN-ova nagrada, za roman Derviš i smrt, 1967. Nagrada „Ivan Goran Kovačić”, za roman Derviš i smrt, 1967. Njegoševa nagrada, za roman Derviš i smrt, 1969. Dvadesetsedmojulska SRBiH Nagrada AVNOJ-a, 1970. BIGZ-ova nagrada (počasna), za roman Krug, 1984. Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za roman Krug, 1984. Dela Spomenik Meši Selimoviću u Tuzli Uvrijeđeni čovjek (1947) Prva četa (1950) Tuđa zemlja (1957) Noć i jutra (filmski scenario) (1958) Tišine (1961) Magla i mjesečina (1965) Eseji i ogledi (1966) Derviš i smrt (1966) Za i protiv Vuka (1967) Tvrđava (1970) Ostrvo (1974) Sjećanja (1976) Krug (1983)

Podeli sa drugima Tehnički detalji Ugradni kuhinjski aspirator Odvodni i recirkulirajući Energetski razred: C Materijal kućišta/ dekorativnog dimnjaka: Aluminijum i staklo Boja kućišta/ dekorativnog dimnjaka: Crna Razred efikasnosti osvetljenja: A Razred efikasnosti filtriranja masnoće: B Razred efikasnosti protoka vazduha: E Maksimalni protok vazduha kod odvodnog načina rada: 350 m³/h Maksimalni protok vazduha pri recirkulaciji: 180 m³/h Prečnik odvodne cevi: 15 cm Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 1: 150 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 2: 240 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 3: 350 m³/h Mehaničko upravljanje Upravljanje: Prekidač Broj nivoa ventiliranja: 3 Vrsta sijalica: LED Dugme za isključenje/uključenje svetla Osvetljenje: 1 Snaga osvetljenja: 2,1 W Filter za masnoću: Perivi aluminijumski filter sa poluretanskom penom Ugljeni filter kao dodatna oprema: H10883187 Vrsta motora: Asinhroni sa kondenzatorom Broj motora: 1 Maksimalna buka: 67 dB(A)re1pW Visina: 170 mm Godišnja potrošnja energije: 48,4 kWh Dimenzije aparata (ŠxVxD): 60 × 17 × 30,6 cm Dimenzije spakovanog aparata (šxvxd): 66,2 × 24,5 × 37 cm Težina jedinice: 6,8 kg Bruto težina aparata: 8 kg Priključna snaga: 110 W Osigurač: 10 A Šifra proizvoda: 735409 BAR kod: 3838782388422 Karakteristike Filteri Efikasan čistač vazduha Specijalna vrsta pene u filterima eliminiše do 98% svih masnoća i drugih nečistoća. Ovo čini da vazduh u kuhinji bude značajno svežiji i čišći. LED osvetljenje Noviji modeli aspiratora sa LED osvetlenjem omogućava još bolju preglednost nad pločom za kuvanje i njegovom okolinom. Ugrađene LED diode su posebno ekonomične, u poređenju sa ostalim izvorima obezbeđuje bolje osvetljenje sa minimalnom potrošnjom energije, svetlost, bližu prirodnoj svetlosti, zajedno sa životnim vekom koji je višestruko duži. Tako postavljanje aspiratora sa LED osvetljenjem predstavlja važan i veliki estetski i vrlo funkcionalen element kuhinje. Recirkulacioni aspirator Recirkulacioni aspirator uvlači paru i vazduh zaprljan mirisima od kuvanja kroz filter, i čist vazduh vraća u kuhinju. Ukoliko nije moguće postaviti izduvne cevi, onda je recirkulacija vazduha alternativna opcija. U tom slučaju, vazduh prolazi kroz ugljeni filter koji odstranjuje paru i mirise od kuvanja, a čist vazduh se recirkuliše nazad u kuhinju. Kuhinjski aspiratori sa recirkulacijom su lagani za postavljanje i obično se koriste u stanovima gde je postavljanje izduvnih cevi izuzetno teško. Ugljeni filter treba zameniti jednom ili dva puta godišnje, u zavisnosti od toga koliko često se kuhinjski aspirator koristi. Nivo buke Otkad u modernim stanovima kuhinja predstavlja novu središnu prostoriju, više pažnje posvećujemo nivou buke uzrokovanu radom kuhinjskog aspiratora. Poslednjih godina kuhinjski aspiratori postali su znatno tiši, pa i mi u Gorenju sve češće kod takvih aparata koristimo materijale za zvučnu izolaciju. Smanjenu buku kuhinjskog aspiratorae možete postići i sami: • Umesto rastegljivih, rebrastih cevi pre koristite okrugle glatke cevi. • Protok vazduha kroz neravnu unutrašnjost rastegljive cevi stvara veću buku. • Držite se preporučenog prečnika cevi kroz ceo sistem ventilacije. • Cevi možete izolirati čime ćete smanjiti mogućnost nakupljanja kondezata na njima. Nivo buke se iskazuje u decibelima (dB). Prosečan nivo buke koji proizvodi kuhinjski aspirator je 55 dB. Korisni saveti • Zapamtite da uključite aspirator pre početka kuvanja, jer to maksimizira kapacitet aspiratora. • Ostavite kuhinjski aspirator da radi narednih 15 minuta kada završite sa kuvanjem, kako biste odstranili i poslednje tragove neprijatnih mirisa. • Zapamtite da nikada ne otvarate prozor dok koristite aspirator, jer to utiče na cirkulaciju vazduha i poništava nizak pritisak. • Odaberite kuhinjski aspirator koja je najmanje široka koliko i vaša ploča za kuvanje kako biste postigli najbolje efekte. Kapacitet Kakav kapacitet bi trebala imati novi kuhinjski aspirator? Kapacitet zavisi najviše od veličine kuhinje. Dobro i praktično pravilo je da aspirator treba biti u mogućnosti da zameni vazduh 10 do 20 puta u roku od sat vremena. Na primer, ukoliko kuhinja ima mere 4 x 4 m sa plafonom visokim 2,5 m, onda kuhinjsk aspirator mora zameniti u proseku 400-800 m³ vazduha po satu. Uvek će biti gubitka pritiska prilikom instalacije aspiratora. Zato je važno pratiti sledeća pravila: • uvek pogledajte preporučeni ventilacioni prečnik (Ø) naznačen na ventilacijskim cevima ili na samom aspiratoru • ukoliko je moguće, koristite glatke cevi da minimizujate otpor vazduha • pokušajte da postavljanje bude što kraće i sa što manje zavoja koliko je to moguće • težite ka tome da imate blaga zakrivljenja cevi, a ne oštre prevoje, kako bi vazduh mogao prolaziti nesmetano, minimizirajući gubitak pritiska. Podrška Skica za ugradnju aparata Uputstva za korišćenje Energetska nalepnica Lista sa podacima aparata Produktna informacija

Podeli sa drugima Tehnički detalji Ugradni kuhinjski aspirator Odvodni i recirkulirajući Energetski razred: C Materijal kućišta/ dekorativnog dimnjaka: nerđajući čelik i lakiran lim Boja kućišta/ dekorativnog dimnjaka: Inox Razred efikasnosti osvetljenja: A Razred efikasnosti filtriranja masnoće: B Razred efikasnosti protoka vazduha: E Maksimalni protok vazduha kod odvodnog načina rada: 350 m³/h Maksimalni protok vazduha pri recirkulaciji: 180 m³/h Prečnik odvodne cevi: 15 cm Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 1: 150 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 2: 240 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 3: 350 m³/h Mehaničko upravljanje Upravljanje: Prekidač Broj nivoa ventiliranja: 3 Vrsta sijalica: LED Dugme za isključenje/uključenje svetla Osvetljenje: 1 Snaga osvetljenja: 2,1 W Filter za masnoću: Perivi aluminijumski filter sa poluretanskom penom Ugljeni filter kao dodatna oprema: H10883187 Vrsta motora: Asinhroni sa kondenzatorom Broj motora: 1 Maksimalna buka: 67 dB(A)re1pW Visina: 170 mm Godišnja potrošnja energije: 48,4 kWh Dimenzije aparata (ŠxVxD): 60 × 17 × 30,6 cm Dimenzije spakovanog aparata (šxvxd): 66,2 × 24,5 × 37 cm Težina jedinice: 6,8 kg Bruto težina aparata: 8 kg Priključna snaga: 110 W Osigurač: 10 A Šifra proizvoda: 735407 BAR kod: 3838782388002 Karakteristike Filteri Efikasan čistač vazduha Specijalna vrsta pene u filterima eliminiše do 98% svih masnoća i drugih nečistoća. Ovo čini da vazduh u kuhinji bude značajno svežiji i čišći. LED osvetljenje Noviji modeli aspiratora sa LED osvetlenjem omogućava još bolju preglednost nad pločom za kuvanje i njegovom okolinom. Ugrađene LED diode su posebno ekonomične, u poređenju sa ostalim izvorima obezbeđuje bolje osvetljenje sa minimalnom potrošnjom energije, svetlost, bližu prirodnoj svetlosti, zajedno sa životnim vekom koji je višestruko duži. Tako postavljanje aspiratora sa LED osvetljenjem predstavlja važan i veliki estetski i vrlo funkcionalen element kuhinje. Recirkulacioni aspirator Recirkulacioni aspirator uvlači paru i vazduh zaprljan mirisima od kuvanja kroz filter, i čist vazduh vraća u kuhinju. Ukoliko nije moguće postaviti izduvne cevi, onda je recirkulacija vazduha alternativna opcija. U tom slučaju, vazduh prolazi kroz ugljeni filter koji odstranjuje paru i mirise od kuvanja, a čist vazduh se recirkuliše nazad u kuhinju. Kuhinjski aspiratori sa recirkulacijom su lagani za postavljanje i obično se koriste u stanovima gde je postavljanje izduvnih cevi izuzetno teško. Ugljeni filter treba zameniti jednom ili dva puta godišnje, u zavisnosti od toga koliko često se kuhinjski aspirator koristi. Nivo buke Otkad u modernim stanovima kuhinja predstavlja novu središnu prostoriju, više pažnje posvećujemo nivou buke uzrokovanu radom kuhinjskog aspiratora. Poslednjih godina kuhinjski aspiratori postali su znatno tiši, pa i mi u Gorenju sve češće kod takvih aparata koristimo materijale za zvučnu izolaciju. Smanjenu buku kuhinjskog aspiratorae možete postići i sami: • Umesto rastegljivih, rebrastih cevi pre koristite okrugle glatke cevi. • Protok vazduha kroz neravnu unutrašnjost rastegljive cevi stvara veću buku. • Držite se preporučenog prečnika cevi kroz ceo sistem ventilacije. • Cevi možete izolirati čime ćete smanjiti mogućnost nakupljanja kondezata na njima. Nivo buke se iskazuje u decibelima (dB). Prosečan nivo buke koji proizvodi kuhinjski aspirator je 55 dB. Korisni saveti • Zapamtite da uključite aspirator pre početka kuvanja, jer to maksimizira kapacitet aspiratora. • Ostavite kuhinjski aspirator da radi narednih 15 minuta kada završite sa kuvanjem, kako biste odstranili i poslednje tragove neprijatnih mirisa. • Zapamtite da nikada ne otvarate prozor dok koristite aspirator, jer to utiče na cirkulaciju vazduha i poništava nizak pritisak. • Odaberite kuhinjski aspirator koja je najmanje široka koliko i vaša ploča za kuvanje kako biste postigli najbolje efekte. Kapacitet Kakav kapacitet bi trebala imati novi kuhinjski aspirator? Kapacitet zavisi najviše od veličine kuhinje. Dobro i praktično pravilo je da aspirator treba biti u mogućnosti da zameni vazduh 10 do 20 puta u roku od sat vremena. Na primer, ukoliko kuhinja ima mere 4 x 4 m sa plafonom visokim 2,5 m, onda kuhinjsk aspirator mora zameniti u proseku 400-800 m³ vazduha po satu. Uvek će biti gubitka pritiska prilikom instalacije aspiratora. Zato je važno pratiti sledeća pravila: • uvek pogledajte preporučeni ventilacioni prečnik (Ø) naznačen na ventilacijskim cevima ili na samom aspiratoru • ukoliko je moguće, koristite glatke cevi da minimizujate otpor vazduha • pokušajte da postavljanje bude što kraće i sa što manje zavoja koliko je to moguće • težite ka tome da imate blaga zakrivljenja cevi, a ne oštre prevoje, kako bi vazduh mogao prolaziti nesmetano, minimizirajući gubitak pritiska. Podrška Skica za ugradnju aparata Uputstva za korišćenje Energetska nalepnica Lista sa podacima aparata Produktna informacija

Detaljni opis Dodatne informacije Tehnički detalji Podugradni kuhinjski aspirator Odvodni i recirkulirajući Energetski razred: B Materijal kućišta/ dekorativnog dimnjaka: Inox Boja kućišta/ dekorativnog dimnjaka: Inox Razred efikasnosti osvetljenja: B Razred efikasnosti filtriranja masnoće: C Razred efikasnosti protoka vazduha: E Maksimalni protok vazduha kod odvodnog načina rada: 200 m³/h Maksimalni protok vazduha pri recirkulaciji: 115 m³/h Prečnik odvodne cevi: 12 cm Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 1: 108 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 2: 159 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 3: 200 m³/h Mehaničko upravljanje Broj nivoa ventiliranja: 3 Vrsta sijalica: LED Dugme za isključenje/uključenje svetla Osvetljenje: 1 Snaga osvetljenja: 4 W Filter za masnoću: Sintetički filter za masnoću Ugljeni filter kao dodatna oprema: 784407 Filter za masnoću koji se pere Broj motora: 1 Klapna za nepovratni protok vazduha: 125 mm Maksimalna buka: 64 dB(A)re1pW Visina: 125 mm Godišnja potrošnja energije: 29,1 kWh Dimenzije aparata (ŠxVxD): 59,6 × 12,5 × 46,8 cm Dimenzije spakovanog aparata (šxvxd): 64,6 × 17,8 × 52,4 cm Težina aparata: 4,8 kg Bruto težina aparata: 5,49 kg Priključna snaga: 49 W Osigurač: 10 A Šifra proizvoda: 733029 Karakteristike LED osvetljenje Noviji modeli aspiratora sa LED osvetlenjem omogućava još bolju preglednost nad pločom za kuvanje i njegovom okolinom. Ugrađene LED diode su posebno ekonomične, u poređenju sa ostalim izvorima obezbeđuje bolje osvetljenje sa minimalnom potrošnjom energije, svetlost, bližu prirodnoj svetlosti, zajedno sa životnim vekom koji je višestruko duži. Tako postavljanje aspiratora sa LED osvetljenjem predstavlja važan i veliki estetski i vrlo funkcionalen element kuhinje. Recirkulacioni aspirator Recirkulacioni aspirator uvlači paru i vazduh zaprljan mirisima od kuvanja kroz filter, i čist vazduh vraća u kuhinju. Ukoliko nije moguće postaviti izduvne cevi, onda je recirkulacija vazduha alternativna opcija. U tom slučaju, vazduh prolazi kroz ugljeni filter koji odstranjuje paru i mirise od kuvanja, a čist vazduh se recirkuliše nazad u kuhinju. Kuhinjski aspiratori sa recirkulacijom su lagani za postavljanje i obično se koriste u stanovima gde je postavljanje izduvnih cevi izuzetno teško. Ugljeni filter treba zameniti jednom ili dva puta godišnje, u zavisnosti od toga koliko često se kuhinjski aspirator koristi. Nivo buke Otkad u modernim stanovima kuhinja predstavlja novu središnu prostoriju, više pažnje posvećujemo nivou buke uzrokovanu radom kuhinjskog aspiratora. Poslednjih godina kuhinjski aspiratori postali su znatno tiši, pa i mi u Gorenju sve češće kod takvih aparata koristimo materijale za zvučnu izolaciju. Smanjenu buku kuhinjskog aspiratorae možete postići i sami: • Umesto rastegljivih, rebrastih cevi pre koristite okrugle glatke cevi. • Protok vazduha kroz neravnu unutrašnjost rastegljive cevi stvara veću buku. • Držite se preporučenog prečnika cevi kroz ceo sistem ventilacije. • Cevi možete izolirati čime ćete smanjiti mogućnost nakupljanja kondezata na njima. Nivo buke se iskazuje u decibelima (dB). Prosečan nivo buke koji proizvodi kuhinjski aspirator je 55 dB. Korisni saveti • Zapamtite da uključite aspirator pre početka kuvanja, jer to maksimizira kapacitet aspiratora. • Ostavite kuhinjski aspirator da radi narednih 15 minuta kada završite sa kuvanjem, kako biste odstranili i poslednje tragove neprijatnih mirisa. • Zapamtite da nikada ne otvarate prozor dok koristite aspirator, jer to utiče na cirkulaciju vazduha i poništava nizak pritisak. • Odaberite kuhinjski aspirator koja je najmanje široka koliko i vaša ploča za kuvanje kako biste postigli najbolje efekte. Kapacitet Kakav kapacitet bi trebala imati novi kuhinjski aspirator? Kapacitet zavisi najviše od veličine kuhinje. Dobro i praktično pravilo je da aspirator treba biti u mogućnosti da zameni vazduh 10 do 20 puta u roku od sat vremena. Na primer, ukoliko kuhinja ima mere 4 x 4 m sa plafonom visokim 2,5 m, onda kuhinjsk aspirator mora zameniti u proseku 400-800 m³ vazduha po satu. Uvek će biti gubitka pritiska prilikom instalacije aspiratora. Zato je važno pratiti sledeća pravila: • uvek pogledajte preporučeni ventilacioni prečnik (Ø) naznačen na ventilacijskim cevima ili na samom aspiratoru • ukoliko je moguće, koristite glatke cevi da minimizujate otpor vazduha • pokušajte da postavljanje bude što kraće i sa što manje zavoja koliko je to moguće • težite ka tome da imate blaga zakrivljenja cevi, a ne oštre prevoje, kako bi vazduh mogao prolaziti nesmetano, minimizirajući gubitak pritiska. Podrška Skica za ugradnju aparata Uputstva za korišćenje i instalaciju Energetska nalepnica Lista sa podacima aparata Produktna informacija BRENDOVI Gorenje

Podeli sa drugima Tehnički detalji Ugradni kuhinjski aspirator Odvodni i recirkulirajući Energetski razred: E Materijal kućišta/ dekorativnog dimnjaka: Inox Boja kućišta/ dekorativnog dimnjaka: Siva Razred efikasnosti osvetljenja: E Razred efikasnosti filtriranja masnoće: E Razred efikasnosti protoka vazduha: F Maksimalni protok vazduha kod odvodnog načina rada: 400 m³/h Maksimalni protok vazduha pri recirkulaciji: 316 m³/h Prečnik odvodne cevi: 12 cm Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 1: 240 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 2: 328 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 3: 400 m³/h Mehaničko upravljanje Upravljanje: Prekidač Broj nivoa ventiliranja: 3 Vrsta sijalica: LED Dugme za isključenje/uključenje svetla Osvetljenje: 2 Snaga osvetljenja: 12 W Filter za masnoću: Aluminijumski filter za masnoću Ugljeni filter kao dodatna oprema: 646780 Filter za masnoću koji se pere Broj motora: 2 Maksimalna buka: 70 dB(A)re1pW Visina: 173 mm Godišnja potrošnja energije: 163,4 kWh Dimenzije aparata (ŠxVxD): 59,8 × 17,3 × 29,5 cm Dimenzije spakovanog aparata (šxvxd): 66 × 39,5 × 22,5 cm Težina aparata: 8,3 kg Bruto težina aparata: 9,3 kg Priključna snaga: 250 W Osigurač: 10 A Šifra proizvoda: 185614 BAR kod: 3838942407970 Karakteristike LED osvetljenje Noviji modeli aspiratora sa LED osvetlenjem omogućava još bolju preglednost nad pločom za kuvanje i njegovom okolinom. Ugrađene LED diode su posebno ekonomične, u poređenju sa ostalim izvorima obezbeđuje bolje osvetljenje sa minimalnom potrošnjom energije, svetlost, bližu prirodnoj svetlosti, zajedno sa životnim vekom koji je višestruko duži. Tako postavljanje aspiratora sa LED osvetljenjem predstavlja važan i veliki estetski i vrlo funkcionalen element kuhinje. Recirkulacioni aspirator Recirkulacioni aspirator uvlači paru i vazduh zaprljan mirisima od kuvanja kroz filter, i čist vazduh vraća u kuhinju. Ukoliko nije moguće postaviti izduvne cevi, onda je recirkulacija vazduha alternativna opcija. U tom slučaju, vazduh prolazi kroz ugljeni filter koji odstranjuje paru i mirise od kuvanja, a čist vazduh se recirkuliše nazad u kuhinju. Kuhinjski aspiratori sa recirkulacijom su lagani za postavljanje i obično se koriste u stanovima gde je postavljanje izduvnih cevi izuzetno teško. Ugljeni filter treba zameniti jednom ili dva puta godišnje, u zavisnosti od toga koliko često se kuhinjski aspirator koristi. Nivo buke Otkad u modernim stanovima kuhinja predstavlja novu središnu prostoriju, više pažnje posvećujemo nivou buke uzrokovanu radom kuhinjskog aspiratora. Poslednjih godina kuhinjski aspiratori postali su znatno tiši, pa i mi u Gorenju sve češće kod takvih aparata koristimo materijale za zvučnu izolaciju. Smanjenu buku kuhinjskog aspiratorae možete postići i sami: • Umesto rastegljivih, rebrastih cevi pre koristite okrugle glatke cevi. • Protok vazduha kroz neravnu unutrašnjost rastegljive cevi stvara veću buku. • Držite se preporučenog prečnika cevi kroz ceo sistem ventilacije. • Cevi možete izolirati čime ćete smanjiti mogućnost nakupljanja kondezata na njima. Nivo buke se iskazuje u decibelima (dB). Prosečan nivo buke koji proizvodi kuhinjski aspirator je 55 dB. Korisni saveti • Zapamtite da uključite aspirator pre početka kuvanja, jer to maksimizira kapacitet aspiratora. • Ostavite kuhinjski aspirator da radi narednih 15 minuta kada završite sa kuvanjem, kako biste odstranili i poslednje tragove neprijatnih mirisa. • Zapamtite da nikada ne otvarate prozor dok koristite aspirator, jer to utiče na cirkulaciju vazduha i poništava nizak pritisak. • Odaberite kuhinjski aspirator koja je najmanje široka koliko i vaša ploča za kuvanje kako biste postigli najbolje efekte. Kapacitet Kakav kapacitet bi trebala imati novi kuhinjski aspirator? Kapacitet zavisi najviše od veličine kuhinje. Dobro i praktično pravilo je da aspirator treba biti u mogućnosti da zameni vazduh 10 do 20 puta u roku od sat vremena. Na primer, ukoliko kuhinja ima mere 4 x 4 m sa plafonom visokim 2,5 m, onda kuhinjsk aspirator mora zameniti u proseku 400-800 m³ vazduha po satu. Uvek će biti gubitka pritiska prilikom instalacije aspiratora. Zato je važno pratiti sledeća pravila: • uvek pogledajte preporučeni ventilacioni prečnik (Ø) naznačen na ventilacijskim cevima ili na samom aspiratoru • ukoliko je moguće, koristite glatke cevi da minimizujate otpor vazduha • pokušajte da postavljanje bude što kraće i sa što manje zavoja koliko je to moguće • težite ka tome da imate blaga zakrivljenja cevi, a ne oštre prevoje, kako bi vazduh mogao prolaziti nesmetano, minimizirajući gubitak pritiska. Podrška Skica za ugradnju aparata Uputstva za korišćenje Uputstva za korišćenje Energetska nalepnica Lista sa podacima aparata Produktna informacija

Podeli sa drugima Tehnički detalji Ugradni kuhinjski aspirator Odvodni i recirkulirajući Energetski razred: C Materijal kućišta/ dekorativnog dimnjaka: Aluminijum i staklo Boja kućišta/ dekorativnog dimnjaka: bela Razred efikasnosti osvetljenja: A Razred efikasnosti filtriranja masnoće: B Razred efikasnosti protoka vazduha: E Maksimalni protok vazduha kod odvodnog načina rada: 350 m³/h Maksimalni protok vazduha pri recirkulaciji: 180 m³/h Prečnik odvodne cevi: 15 cm Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 1: 150 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 2: 240 m³/h Protok vazduha kod odvodnog načina rada, nivo 3: 350 m³/h Mehaničko upravljanje Upravljanje: Prekidač Broj nivoa ventiliranja: 3 Vrsta sijalica: LED Dugme za isključenje/uključenje svetla Osvetljenje: 1 Snaga osvetljenja: 2,1 W Filter za masnoću: Perivi aluminijumski filter sa poluretanskom penom Ugljeni filter kao dodatna oprema: H10883187 Vrsta motora: Asinhroni sa kondenzatorom Broj motora: 1 Maksimalna buka: 67 dB(A)re1pW Visina: 170 mm Godišnja potrošnja energije: 48,4 kWh Dimenzije aparata (ŠxVxD): 60 × 17 × 30,6 cm Dimenzije spakovanog aparata (šxvxd): 66,2 × 24,5 × 37 cm Težina jedinice: 6,8 kg Bruto težina aparata: 8 kg Priključna snaga: 110 W Osigurač: 10 A Šifra proizvoda: 735410 BAR kod: 3838782388439 Karakteristike Filteri Efikasan čistač vazduha Specijalna vrsta pene u filterima eliminiše do 98% svih masnoća i drugih nečistoća. Ovo čini da vazduh u kuhinji bude značajno svežiji i čišći. LED osvetljenje Noviji modeli aspiratora sa LED osvetlenjem omogućava još bolju preglednost nad pločom za kuvanje i njegovom okolinom. Ugrađene LED diode su posebno ekonomične, u poređenju sa ostalim izvorima obezbeđuje bolje osvetljenje sa minimalnom potrošnjom energije, svetlost, bližu prirodnoj svetlosti, zajedno sa životnim vekom koji je višestruko duži. Tako postavljanje aspiratora sa LED osvetljenjem predstavlja važan i veliki estetski i vrlo funkcionalen element kuhinje. Recirkulacioni aspirator Recirkulacioni aspirator uvlači paru i vazduh zaprljan mirisima od kuvanja kroz filter, i čist vazduh vraća u kuhinju. Ukoliko nije moguće postaviti izduvne cevi, onda je recirkulacija vazduha alternativna opcija. U tom slučaju, vazduh prolazi kroz ugljeni filter koji odstranjuje paru i mirise od kuvanja, a čist vazduh se recirkuliše nazad u kuhinju. Kuhinjski aspiratori sa recirkulacijom su lagani za postavljanje i obično se koriste u stanovima gde je postavljanje izduvnih cevi izuzetno teško. Ugljeni filter treba zameniti jednom ili dva puta godišnje, u zavisnosti od toga koliko često se kuhinjski aspirator koristi. Nivo buke Otkad u modernim stanovima kuhinja predstavlja novu središnu prostoriju, više pažnje posvećujemo nivou buke uzrokovanu radom kuhinjskog aspiratora. Poslednjih godina kuhinjski aspiratori postali su znatno tiši, pa i mi u Gorenju sve češće kod takvih aparata koristimo materijale za zvučnu izolaciju. Smanjenu buku kuhinjskog aspiratorae možete postići i sami: • Umesto rastegljivih, rebrastih cevi pre koristite okrugle glatke cevi. • Protok vazduha kroz neravnu unutrašnjost rastegljive cevi stvara veću buku. • Držite se preporučenog prečnika cevi kroz ceo sistem ventilacije. • Cevi možete izolirati čime ćete smanjiti mogućnost nakupljanja kondezata na njima. Nivo buke se iskazuje u decibelima (dB). Prosečan nivo buke koji proizvodi kuhinjski aspirator je 55 dB. Korisni saveti • Zapamtite da uključite aspirator pre početka kuvanja, jer to maksimizira kapacitet aspiratora. • Ostavite kuhinjski aspirator da radi narednih 15 minuta kada završite sa kuvanjem, kako biste odstranili i poslednje tragove neprijatnih mirisa. • Zapamtite da nikada ne otvarate prozor dok koristite aspirator, jer to utiče na cirkulaciju vazduha i poništava nizak pritisak. • Odaberite kuhinjski aspirator koja je najmanje široka koliko i vaša ploča za kuvanje kako biste postigli najbolje efekte. Kapacitet Kakav kapacitet bi trebala imati novi kuhinjski aspirator? Kapacitet zavisi najviše od veličine kuhinje. Dobro i praktično pravilo je da aspirator treba biti u mogućnosti da zameni vazduh 10 do 20 puta u roku od sat vremena. Na primer, ukoliko kuhinja ima mere 4 x 4 m sa plafonom visokim 2,5 m, onda kuhinjsk aspirator mora zameniti u proseku 400-800 m³ vazduha po satu. Uvek će biti gubitka pritiska prilikom instalacije aspiratora. Zato je važno pratiti sledeća pravila: • uvek pogledajte preporučeni ventilacioni prečnik (Ø) naznačen na ventilacijskim cevima ili na samom aspiratoru • ukoliko je moguće, koristite glatke cevi da minimizujate otpor vazduha • pokušajte da postavljanje bude što kraće i sa što manje zavoja koliko je to moguće • težite ka tome da imate blaga zakrivljenja cevi, a ne oštre prevoje, kako bi vazduh mogao prolaziti nesmetano, minimizirajući gubitak pritiska. Podrška Skica za ugradnju aparata Uputstva za korišćenje Energetska nalepnica Lista sa podacima aparata Produktna informacija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Priredila: Branka Ivanic Gradovi i dvorci u srednjovekovnoj Srbiji - Milan Kašanin Autor: Milan Kašanin Povez: tvrd Br. strana: 439 Format: 22x28,5 Monografija! Crno-bele fotografije, štampano na kunstdruku! Milan Kašanin, pisac i istoričar umetnosti koji je za našu kulturu učinio mnogo a za sebe malo, tek 21 godinu posle smrti dobija mogućnost da se predstavi izabranim delima. Od puke sirotinje do jednog od najobrazovanijih Srba 20. veka. Osnivač prvog Muzeja savremene umetnosti. Šta mu je zamerano posle rata. Bio je Milan Kašanin, van svake sumnje, jedan od najobrazovanijih i najkulturnijih Srba 20. veka. Rodio se u Belom Manastiru, školovao u Novom Sadu i Zagrebu, a studije istorije umetnoti završio u Parizu, posle čega je u Beogradu, između dva svetska rata, bio najpre direktor Muzeja savremene umetnosti, a zatim Muzeja kneza Pavla. Bio je poseban na svoj način: gotovo je nemoguće da ga uporedimo sa bilo kojim srpskim piscem ili istoričarem umetnosti. Prebacivali su mu `borbeni konzervativizam` i `aristokratsku estetiku`. `Zaboravljali su da potičem iz puke baranjske sirotinje, da sam se mukotrpno probijao kroz život, doživevši četiri rata i dve revolucije`, branio se on. Ovo je Kašaninova izuzetna zbirka, obogaćena predivnim fotografijama, srpskih srednjovekovnih gradova i dvoraca.. Dr. Milan Kašanin (Pelmonoštor, Austro-Ugarska, danas Beli Manastir, Hrvatska, 21. II. 1895. po starom kalendaru - Beograd, 21. XI. 1981), pripovjedač, romansijer, esejist, književni kritičar, historičar književnosti, likovni kritičar, historičar likovnih umjetnosti, kustos i direktor galerija i muzeja u Beogradu. Djetinjstvo i školovanje Njegovi preci s prezimenom Popović prešli su u 18. st. iz Hercegovine u Baranju. Potiče iz siromašne seljačke porodice. Rođen je u ubogoj kući u današnjoj Ulici Vladana Desnice (ranije Vuka Stefanovića Karadžića), Belomanastircima poznatoj kao Srpska ulica. Njegov otac Nikola Popović i majka Anka Kašanin nisu bili vjenčani pa su on i stariji brat Radivoj Kašanin bili uvedeni u matične knjige rođenih pod majčinim prezimenom Kašanin. Školske godine 1901/1902. upisao se u prvi razred Srpske narodne osnovne škole. U prvom, drugom i trećem razredu učiteljica mu je bila Katica Maširević iz Sombora. U četvrtom razredu došao je novi učitelj Jovan Slavković, također iz Sombora. On ga je vodio i kroz peti razred jer je 1905. godine izašao zakon da se četverogodišnje osnovne škole produžavaju na još dvije godine i time postaju šestogodišnje. Peti razred je završio 1906. godine, a od tada pa do 1914. pohađao je Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju u Novom Sadu, koju je već pohađao i njegov brat Radivoj. Kao i bratu, pri upisu u gimnaziju pomogao mu je učitelj Slavković, dok ga je direktor gimnazije Vasa Pušibrk, opet kao i brata, kao odličnog učenika prihvatio kao svoje dijete i izradio mu stipendiju. Kad je imao 5 godina, a njegov brat Radivoj bio na kraju drugog razreda gimnazije u Osijeku, razboljela mu se majka od upale pluća, koja je prešla u tuberkulozu. Umrla je kad je Radivoj pošao u treći razred. Otad se o njima brinula starija majčina sestra Latinka, koja se nije udavala. Prvi svjetski rat Zbog učešća u demonstracijama u Kosovskoj Mitrovici povodom umorstva Franje Ferdinanda bio je na vojnom sudu u Segedinu, ali nije osuđen. Namjeravao je da sa svojim prijateljem Svetislavom Marićem studira filozofiju u Zagrebu, ali se nije mogao upisati zbog `nepodobnosti` (bio je pod policijskom istragom), pa je 1915. godine u Budimpešti počeo studirati romansku i slavensku filologiju. Poslije prvog semestra mobiliziran je u 28. osječku domobransku regimentu, da bi se poslije suđenja vratio u vojarnu, u Pričuvnoj časničkoj školi u Zagrebu kao kadet-aspirant. Kako bi izbjegao odlazak na front, pribavio je izmišljene liječničke dijagnoze te se tri godine povlačio po bolnicama Novog Sada, Slavonske Požege, Sarajeva i Zagreba. U Zagrebu je našao utočište u Bolnici milosrdnih sestara zajedno s drugim intelektualcima (Ivo Andrić, Ivo Vojnović, Vladimir Ćorović, Niko Bartulović). Studij U Zagrebu je nastavio studij. Upisao je filozofiju kod prof. Alberta Bazale (1877-1947), koji ga je htio uzeti za svog asistenta, ali je tada propala Austro-Ugarska pa se vratio u Novi Sad. Tu je postavljen za pomoćnika šefa Presbiroa Narodne uprave za Banat, Bačku i Baranju, a s Jankom Perićem radio je u redakciji `Srpskog lista`, glasila SNO (Srpskog narodnog odbora). Kad je kompozitor i političar Petar Konjović (1883-1970) pokrenuo u Novom Sadu 20. IV. 1919. novi dnevni list `Jedinstvo` kao organ Demokratske stranke, Kašanin mu se našao pri ruci, ali je ubrzo, još istog mjeseca, otišao u Pariz da na Sorboni studira historiju umjetnosti, uporednu historiju književnosti i ruski jezik s književnošću. Kao dopisnik `Jedinstva` iz Pariza više je naginjao dopisima književne i umjetničke sadržine. I pored mnogih obećanja, dugo nije dobijao stipendiju za studij u Parizu, ni honorare za dopise objavljene u `Jedinstvu`. Stipendiju je dobio tek krajem 1920, kad se i oženio studentkinjom Katarinom Martinović Ljaljom, kćerkom ruskom emigranta crnogorskog porijekla. Sljedeće jeseni rodio mu se sin Mirko. Tada se podvrgao akademskoj disciplini, odložio pisanje i, sistematski učeći i polažući ispite, u proljeće 1923. godine diplomirao estetiku i historiju umjetnosti i vratio se u Beograd. Historija umjetnosti Godine 1924. zaposlio se kao pisar u Umetničkom odeljenju Ministarstva prosvete. Dvije godine kasnije, 1926. doktorirao je s tezom Bela crkva Karanska. Njena istorija, arhitektura i živopis. U vrijeme priprema za 100-godišnjicu Matice srpske, primio se obaveze da - skupa s Veljkom Petrovićem (1888-1967) - proputuje Vojvodinu i istraži njenu staru umjetnost. Tada je napisao prvi dio Matičine knjige `Srpska umetnost u Vojvodini`, objavljene 1927, u kojoj je obradio arhitekturu, slikarstvo do prve polovine XVIII. vijeka, minijature, graverske radove i primijenjenu umjetnost. Za tu monografiju dobio je nagradu Matice srpske (1928). Tek 1927. godine dobio je pravo radno mjesto. Postao je kustos, a sljedeće godine i upravnik beogradskog Muzeja savremene umetnosti (1928-1936). Kraljevski namjesnik knez Pavle povjerio mu je 1936. godine direktorsko mjesto u muzeju koji je nosio njegovo ime (Muzej kneza Pavla, danas Narodni muzej u Beogradu). Na toj dužnosti organizirao je prve velike evropske izložbe u Beogradu: Italijanski portret kroz vekove (1938) i Francusko slikarstvo XIX veka (1939). Pokrenuo je i uređivao časopis `Umetnički pregled` (1937-1941). Objavljivao je likovne kritike u Politici`, `Vremenu`, časopisu `Reč i slika` i dr. Predavao je historiju umjetnosti u Umetničkoj školi u Beogradu. Penzioniran je 1945, a reaktiviran 1953. kad je postavljen za direktora Galerije fresaka, gdje je i poslije isteka mandata 1961. ostao do 1963. kao savjetnik. Organizirao je izložbe srpskih fresaka u Londonu, Edinburghu, Amsterdamu, Bruxellesu, Stockholmu, Helsinkiju, Münchenu i u Južnoj Americi. Pozivan je da drži predavanja o umjetnosti na Sorboni u Parizu, na Sveučilištu u Nancyju, u Institutu za historiju umjetnosti u Beču, na sveučilištima u Montrealu, Quebecu i Otavi. Objavljivao je eseje iz historije umjetnosti, u kojima je naročito izražena estetska analiza. Bavio se uglavnom srednjim vijekom i srpskim slikarstvom u Vojvodini. Književnost Pisanjem se počeo baviti još kao učenik gimnazije. Na konkursu somborskog lista `Sloga` dobio je nagradu za rad o Zmajevom nacionalizmu. U Zagrebu je surađivao u dnevnom listu `Obzor`, u `Književnom jugu` i u tada najuglednijem književnom časopisu `Savremenik`. Surađivao je u mnogim časopisima i listovima. Vremenom je stvorio takvu književnu kritiku koja je `analitičko-naučna i umetnička u isti mah`. Pisao je pripovijetke o Vojvođanima i romane iz beogradskog života, unoseći u svoju realističku prozu izvjesne stilske i ritmičke obrte. Njegove prve pripovijetke, koje mu je 1921. godine objavio `Srpski književni glasnik`, otkrivale su pisca koji je ovladao zanatom i uspijevao upečatljivo kroz svoje likove oslikati i njihova unutrašnja preživljavanja, a i vanjsko okruženje tipične prečanske sredine. U dvotomnom romanu `Pijana zemlja`, za koji je dobio nagradu Cvijeta Zuzorić (1932), nastojao je `da iz sfere svakodnevnog života dopre do duhovnog horizonta vremena` i kritički progovori o temama koje su zaokupljale njegovu generaciju. Veliki doprinos dao je osvjetljavanju srpske književnosti u srednjem vijeku. Srpska akademija nauka nagradila ga je za zbirke pripovijedaka `Jutrenja i bdenja` (1926) i `Zaljubljenici` (1929), a Kolarčeva zadužbina za prvi roman `Trokošuljnik` (1930). Nosilac je Oktobarske nagrade za književnost. Značajan je njegov rad iz domena književno-historijske esejistike nastao nakon II. svjetskog rata. U briljantnoj zbirci eseja `Sudbine i ljudi` (1968) o nekim najznačajnijim srpskim pjesnicima, pripovjedačima i kritičarima 19. i 20. vijeka (Branko Radičević, Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić, Jakov Ignjatović, Stevan Sremac, Simo Matavulj, Jovan Skerlić, Jovan Dučić i dr.), oštrinom zapažanja, upečatljivim ličnim izrazom, polemičkim tonom, novim idejama i nekonvencionalnim shvatanjima, prožetim donekle i konzervativnom tendencioznošću, dao je jedno od najznačajnijih esejističkih djela svoga vremena. Privatni život Sa suprugom Katarinom (1898-1985) imao je četvero djece: Mirko, arhitekt (1921-1993), dr Ratomir Ratko, pravnik (1923), Pavle, pravnik (1935) i Marina, udata Bojić, koja je završila književnost (1937). U Beogradu je stanovao u Hilandarskoj ulici broj 30. Imao je sedmero unučadi. Unuka Zoja Bojić također je historičar umjetnosti.

Тврђава је роман истакнутог српског и југословенског писца Меше Селимовића који је стварао у другој половини двадесетог вијека. Роман је настао 1970. године. „Troje nas je, u cijelom svijetu samo troje: moji prsti, njeno tijelo i njegov ujednačeni damar. Nije važno šta se dešava u svijetu, nije važno šta će biti sutra, važan je ovaj čas blaženstva bez misli. Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova, ali ova nikad više. Prvi put znam šta je sreća, osjećam je, vidim, mirišem. Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema. I ima sreća. Da li je mogu zadržati? Napolju je proljetna noć, i mjesečina. A ja ne mogu da zaspim, od sreće kojoj nisam tražio razlog. I nisam se čudio što je tako. Kako bi drukčije i moglo biti?“ С Википедије, слободне енциклопедије Меша Селимовић Пуно име Мехмед Селимовић Датум рођења 26. април 1910. Место рођења Тузла, Аустроугарска Датум смрти 11. јул 1982. (72 год.) Место смрти Београд, СР Србија, СФР Југославија Држављанство СФРЈ Националност Југословен Народност Србин[1][2] Религија ислам Универзитет Универзитет у Београду Породица Шефкија (брат) Теуфик (брат) Рођаци Хана Селимовић (унука-братаница) Језик стварања српскохрватски Књижевни жанр егзистенцијализам Утицаји од Жан Пол Сартр, Албер Ками Мехмед Селимовић (Тузла, 26. април 1910 — Београд, 11. јул 1982) био је југословенски[3] писац српскога порекла[1][2] који је стварао на српскохрватскоме говорном подручју[4] у другој половини 20. века. Биографија Меша Селимовић као академик САНУ Рођен је 26. априла 1910. године у Тузли. Имао је два брата, Теуфика и Шефкију. У родном граду завршио је основну школу и гимназију. Године 1930. уписао се на студијску групу српскохрватски језик и југословенска књижевност Филозофског факултета у Београду. Дипломирао је 1934. године, а од 1935. до 1941. године ради као професор Грађанске школе, а потом је 1936. године постављен за суплента у Реалној гимназији у Тузли. Прве две године рата живео је у Тузли, где је био ухапшен због сарадње са Народноослободилачким покретом, а у мају 1943. године прешао је на ослобођену територију. Тада је постао члан Комунистичке партије Југославије и члан Агитпроп-а за источну Босну, потом је био политички комесар Тузланског партизанског одреда. Године 1944. прешао је у Београд, где је обављао значајне политичке и културне функције. Од 1947. године живео је у Сарајеву и радио као: професор Више педагошке школе, доцент Филозофског факултета, уметнички директор „Босна-филма“, директор драме Народног позоришта, главни уредник ИП „Свјетлост“. Године 1971. је пензионисан и преселио се јануара 1973. године у Београд. Током живота два пута се женио, са другом супругом је имао две кћерке. Умро је 11. јула 1982. године у Београду, где је сахрањен у Алеји заслужних грађана. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности. Уврштен је у књигу 100 најзнаменитијих Срба. Признања и награде Био је биран за: председника Савеза књижевника Југославије, био је почасни доктор Сарајевског универзитета (1971), редовни члан АНУБиХ и САНУ. Добитник је бројних награда од којих су најзначајније: НИН-ова награда (1967), ГОРАНОВА награда (1967), Његошева награда (1967), потом Двадесетседмојулска СРБиХ, награда АВНОЈ-а, итд. Дела Табла на згради где је становао у Београду После прве књиге, збирке приповедака Прва чета (1950), с темом из НОБ-а, објављује роман Тишине (1961). Следе књиге, збирка приповедака Туђа земља (1962) и кратки поетски роман Магла и мјесечина (1965). Дервиш и смрт (1966) критика је одмах одушевљено поздравила као изузетно дело. Овај роман је написан као реакција на тадашњи Титов режим који се врло често обрачунавао са политичким осуђеницима. И сам Мешин брат Шефкија био је у родној Тузли ухапшен, осуђен на смрт и покопан на непознатом месту, што је био додатни ако не и главни мотив за настанак овог романа. Радња романа збива се у 18. веку у неком месту у Босни. Главни јунак је Ахмед Нурудин, дервиш мевлевијског реда. То је дело снажне мисаоне концентрације, писано у исповедном тону, монолошки, с изванредним уметничким надахнућем, повезује древну мудрост с модерним мисаоним немирима. Оно почиње од религиозних истина као облика догматског мишљења да би дошло до човекове вечне упитаности пред светом, до спознаје патње и страха као неизбежних пратилаца људског живљења. Књигу је посветио супрузи Дарки, која му је цели живот била верни пратилац, пријатељ и подршка. Писци из Босне и Херцеговине предложили су да се Селимовић овим романом кандидује за Нобелову награду за књижевност. Роман Тврђава (1970) враћа нас у још дубљу прошлост, у 17. век. Тврђава је ту и стварност и симбол, а као симбол она је „сваки човјек, свака заједница, свака идеологија“ затворена у саму себе. Излазак из тврђаве истовремено је улазак у живот, у хаотичну стварност света, почетак индивидуалног развитка, отварање могућности сусрета с другима и упознавања истинских људских вредности. Као и претходни роман, и Тврђава је испуњена вером у љубав, која је схваћена као мост што спаја људе, без обзира на различитост уверења, цивилизација и идеологија.[5] Након романа Острво (1974) који обрађује теме из савременог живота, следе Дјевојка црвене косе, Писци, мишљења и разговори, За и против Вука, Круг и Сјећања (1976). Ово последње дело је аутобиографско. У њему Селимовић описује многе важне догађаје и личности које су утицале на његов живот и оставиле неизбрисив траг. Национална припадност Поштанска марка с ликом Меше Селимовића, део серије марака под именом „Великани српске књижевности“ коју је издала Србијамарка, ПТТ Србија, 2010. године У вези са својим националним опредељењем — српством, Селимовић је једном приликом рекао: Србин је славно бити али и скупо. Мислио је на све оне муке и перипетије кроз које је прошао, да би остао веран себи и био оно што јесте. Свој циљ је формално постигао тек 1972. године, када је његов роман Дервиш и смрт изашао у Београду у едицији `Српска књижевност у 100 књига`, под бројем 95.[6] У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: „ Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције `Српска књижевност у сто књига`, који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком. ” Његови ближи преци су из Билеће, а пореклом су из Врањске на граници Херцеговине и Црне Горе, од дробњачког братства Вујовића.[7][8] У својој књизи сећања пише за оца Алију: `Није био религиозан, а по националном осећању био је Србин, и знао је за неразговијетно породично предање...`[7] Дела Споменик Меши Селимовићу у Тузли. Увријеђени човјек (1947) Прва чета (1950) Туђа земља (1957) Ноћ и јутра (филмски сценарио) (1958) Тишине (1961) Магла и мјесечина (1965) Есеји и огледи (1966) Дервиш и смрт (1966) За и против Вука (1967) Тврђава (1970) Острво (1974) Сјећања (1976) Круг (1983) Види још Награда Меша Селимовић Гимназија Меша Селимовић Референце „Selimović, Meša”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски). Приступљено 19. 8. 2019. „I. Miladinović: Meša Selimović, srpski pisac iz muslimanske porodice”. Нови Стандард (на језику: српски). 2021-06-07. Приступљено 2022-01-01. „Меша Селимовић”. Едукација. Приступљено 19. 8. 2019. „MOST OD RIJEČI - Meša Selimović”. Knjižare Vulkan (на језику: српски). Приступљено 2022-01-01. Selimović, Meša (2011). Roman Tvrđava - Petar V. Arbutina. Beograd: Marso. ISBN 978-86-6107-029-7. Радован Поповић: `Живот Меше Селимовића`, Београд 1988. године Меша Селимовић: `Сјећања`, Београд-Ријека 1976. године Меша Селимовић: Моји су преци из Билеће од братства Вујовића Литература Selimović, Meša (2011). Roman Tvrđava - Petar V. Arbutina. Beograd: Marso. ISBN 978-86-6107-029-7. Спољашње везе Меша Селимовић на сродним пројектима Википедије Дефиниције на Викиречнику Медији на Остави Новости на Викиновостима Цитати на Викицитатима Текстови на Викизвронику Литература на Викикњигама Биографија на сајту САНУ „Корени храста - Меша Селимовић“, Радован Поповић, Вечерње новости, фељтон, 10—20. фебруар 2009. Меша Селимовић (српско наслеђе) Јубилеј Меше Селимовића у Србији (Вести, 4. фебруар 2010) Текст Меше Селимовића поводом 80. рођендана Иве Андрића („Политика“, 1. мај 2010) Пронашао мир у Београду („Вечерње новости“, 9. јул 2010) Заборављени сценарији Меше Селимовића („Политика“, 10. јул 2010) Меша у сенци „Дервиша“ („Вечерње новости“, 4. мај 2011) Тврђава која је одолела („Политика”, 31. август 2019) Трибина „Меша Селимовић – између дервиша и заборава” историчара мср Огњена Карановића ЗЛАТНА ДЕЦЕНИЈА СА `ЧЕТИРИ ЗЛАТНЕ ПТИЦЕ`: Поводом четрдесет година од смрти једног од највећих писаца Меше Селимовића („Вечерње новости”, 5. јул 2022) Зашто данас читати Мешу Селимовића: Кметови по традицији, кабадахије по жељама („Политика”, 12. јул 2022) kao NOVA bibliofilski primerak

MISLI O AVTONOMIJI Kao na slikama Fali prednja korica i naslovna je isečena kao što je prikazano Retko!!! Мисли о автономији Игњатовић, Јаков, 1822-1889 = Ignjatović, Jakov, 1822-1889 Издавање и производња - Нови Сад : Парна штампарија М. Димитријевића, 1886 Jakov Ignjatović (Sentandreja, 26. novembar(jk))/8. decembar(gk) 1822 — Novi Sad, 23. jun(jk))/5. jul(gk) 1889) bio je poznati srpski romanopisac i prozni pisac iz 19. veka.[1] Biografija[uredi | uredi izvor] Jaša Ignjatović[2] se rodio u Sentandreji na crkveni praznik `Prvozvani Andreja` 1822. godine (a ne 1824. kako je zapisano na njegovom portretu, rad Novaka Radonića).[3] Otac imenjak Jakov, ugledni građanin, varoški tutor koji je sina dobio pod stare dane, umro je šest godina kasnije.[4] Majka Ličanka, Kata od roda Barjaktarevića[5] (koji su promenili prezime u Jakovljević) umrla kada je Jaši bila nepuna godina. Tako je Jaša ostalo rano siroče, a po majčinom porodičnom nadimku, njega i brata su zvali `braća Tabordžije`. O njemu je vodio brigu ujak Đorđe Jakovljević, kod kojeg je prešao da živi. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja, a gimnaziju (`latinsku školu`) u Sentandreji, Vacu, Ostrogonu i Pešti. Prava je slušao u Pešti, ali je zbog sukoba sa profesorima napustio univerzitet i dobrovoljno otišao u husare. Kasnije je završio prava u Kečkemetu, kao husar. Kratko vreme je bio advokat, i čim je izbila Mađarska revolucija (1848), uzeo je učešće na strani Mađara protiv Beča, zbog čega je, posle mađarske kapitulacije, morao prebeći u Beograd. Jakov Ignjatović U Beogradu je živeo kao novinar do 1850, a zatim je putovao po svetu. Bio je navodno oficir legionar u francuskoj kolonijalnoj vojsci u Alžiru.[6] Više puta se bavio u Carigradu, među Turcima. Pojavljuje se posle tri godine i otada vidno učestvuje u javnom životu vojvođanskih Srba. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu 1854—1856, zatim „narodni sekretar“ u Karlovcima. Kada je 1861. godine gradonačelnik postao Svetozar Miletić, sledili su za njim: Jaša kao veliki beležnik[7] i Zmaj kao podbeležniku varoški u Novom Sadu. Sa Đorđem Rajkovićem uređivao je 1862-63. Putnik: list za umnu i duševnu zabavu.[8] U periodu od 1863. do 1879. godine živeo je u Dalju, gde je radio kao advokat i službenik patrijaršijskog imanja mitropolije Gornjokarlovačke. Svoju privatnu biblioteku zaveštao je Srpskoj čitaonici u Dalju. Nakon izvesnog vremena koje je proveo u Temišvaru gde je uređivao `Temišvarski Glasnik`, skrasio se sasvim u Novom Sadu. Godine 1880. on je sa Đorđem Rajkovićem, urednik `Nedeljnog lista` u Novom Sadu. Kad je narodna stranka Svetozara Miletića povela zajedničku političku borbu sa Mađarima protiv Beča, Ignjatović je aktivno učestvovao u toj borbi i dva puta je biran za poslanika. Kad je narodna stranka napustila Mađare, Ignjatović, suprotno ogromnoj većini Srba u Vojvodini, ostaje dosledan prijatelj Mađara i pobornik srpsko-mađarskog sporazuma. Zbog toga je napadan kao mađaron i bio prinuđen da živi odvojeno od srpskog društva, sve do smrti. To je rđavo uticalo na njegov glas kao književnika. Podsmevao mu se u javnosti naročito Jovan Jovanović Zmaj u svom humorističkom listu Starmali 1879-1881. godine[9] Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. godine. Bio je takođe član Matice srpske u Novom Sadu i nosilac srpskog ordena Sv. Save.[10] Umro je u Novom Sadu juna 1889. godine `uoči Ivandana`, gde je i sahranjen na Uspenskom groblju. Njegovi potomci danas žive i rade u Pirotu. Grob Jakova Ignjatovića na Uspenskom groblju u Novom Sadu Književni radovi[uredi | uredi izvor] Na književni rad Jašin mnogo je uticao pisac Sima Milutinović `Sarajlija`. Svom uzoru je sročio pesmu 1838. godine Pesma Milutinoviću. Ignjatović je svoju književnu delatnost naročito razvio kad je došao za urednika „Letopisa“. Zajedno sa Đurom Jakšićem spada u red najistaknutijih romantičara u srpskoj književnosti.[11] Kao pisac Ignjatović je prolazio izvesne mene, tragajući za svojim idealom. Počeo je sa romantizmom, da bi završio kao realista.[12] On je tako napisao više patriotsko-istorijskih romana i pripovedaka, koji su se sviđali ondašnjoj srpskoj publici, ali koji prema kritičarima nemaju prave književne vrednosti [13] Takvi su istorijski romani: Đurađ Branković (prvenac, 1855)[14] Kraljevska snaha i nedovršeni Deli - Bakić; pripovetke: „Krv za rod“ i „Manzor i Džemila“. Mnogo je obimniji i znatniji njegov rad na socijalnom romanu. On je tvorac realističkog društvenog romana kod Srba. Najbolji su mu romani: Čudan svet, Vasa Rešpekt, Večiti mladoženja, Stari i novi majstori i poslednji i najobimniji Patnica. I u ostalim svojim romanima i pripovetkama Ignjatović slika savremeni život srpskog društva u Vojvodini, ali u njima, pored realističkog prikazivanja, prevlađuje humoristički i avanturistički elemenat, osobito u romanima „Trideset godina iz života Milana Narandžića“ i Trpen spasen (nedovršen, u „Srbadiji“, a prerađen u dramu „Adam i berberin“). Dela[uredi | uredi izvor] Naslovna strana istorijskog romana Đurađ Branković (1859) Đurađ Branković, Sremski Karlovci 1858; Milan Narandžić, I—II, Novi Sad 1860—63, (II izd. Beograd 1900); Čudan svet, Novi Sad 1869; Dela Jakova Ignjatovića, I, Novi Sad 1874, i II Temišvar 1878; Uveo listak, Novi Sad 1878; Adam i berberin prvi ljudi, Novi Sad 1881; Stari i novi majstori, Novi Sad 1883; Patnica, I—III, Novi Sad 1888, (II izd. Beograd 1936); Večiti mladoženja, Beograd 1910; Vasa Rešpekt, Beograd 1913; Dela, I—II, Beograd 1932—35); Odabrana dela, I—VIII, Novi Sad 1948—53); Odabrana dela, I—II, Novi Sad i Beograd 1959 i 1969; Memoari, Beograd 1966: Odabrana dela, I—XIV, Novi Sad 1985.