Odlično stanje 1983 - 1984 370+366, format 24cm Engleska književnost je pojam kojim su obuhvaćena sva književna dela nastala na engleskom jeziku na Britanskim ostrvima, uključujuči i Irsku, od 7. veka do savremenog doba. Književnost nastala na engleskom jeziku izvan Britanskih ostrva se zasebno proučavaju u sklopu američke, australijske, kanadske i novozelandske književnosti.[1] Engleski jezik se razvio tokom perioda od više od 1400 godina.[2] Najranije forme engleskog, set anglofrizijskih dijalekata doneli su u Veliku Britaniju anglosaksonski naseljenici u petom veku, a nazivaju se staroengleski. Srednjeengleski je nastao tokom jedanaestog veka Normanskim osvajanjem Engleske.[3] Rani moderni engleski je nastao u kasnom 15. veku sa uvođenjem štamparske mašine u London i Biblijom kralja Džejmsa kao i velikom promenom samoglasnika.[4] Kroz uticaj Britanskog carstva, engleski jezik se raširio širom sveta počevši od 17. veka. Садржај Istorija Уреди Staroengleska književnost (do 1066) Уреди Prva strana epske pesme Beovulf Staroengleska književnost, ili anglosaksonska književnost, obuhvata sačuvanu književnost napisanu na staroengleskom u Anglosaksonskoj Engleskoj, u periodu nakon naseljavanja Saksonaca i drugih germanskih plemena u Engleskoj (Juti i Angli) c. 450, nakon povlačenja Rimljana, i „okončava se ubrzo nakon Normanskog osvajanja” 1066. godine.[5] Ti radovi obuhvataju žanrove kao što je epska poezija, hagiografija, sermoni, prevodi Biblije, pravni radovi, hronike i zagonetke.[6] Sve zajedno sačuvano je oko 400 rukopisa iz tog perioda.[6] Iz najstarijeg doba anglosaske književnosti potiču narativna pesma „Vidsit” o legendarnim plemenima, dvorovima i kraljevstvima, elegijske pesme „Lutalac” (The Wanderer) i „Pomorac” (The Seafarer) o udaljenosti od doma, samoći i pogibiji na moru i druge. Epska pesma Beovulf je najstariji i najveći spomenik čitavog germanskog pesništva,[7] i najstariji junački ep nastao u zapadnoj Evropi nakon razdoblja klasične antike. Ima više od 3000 stihova. Autor je nepoznat. Nastao je verojatno oko 8. veka, a sačuvan u rukopisu iz 10. veka. Beovulf je nećak kralja Higelaca, junak iz plemena Gaeta s područja današnje južne Švedske. Dolazi u pomoć danskom kralju Hrotgaru čije kraljevstvo i podanike napada čudovište Grendel, a zatim i Grendelova majka. Beovulf ih oboje pobeđuje. Vraća se kući i postaje kraljem. Nakon duge srećne vladavine zmaj napada i njegovu zemlju te mu se Beovulf suprotstavlja s grupom mladih ratnika. U borbi gine, iako uspeva da nadvlada zmaja.[8] Ova su dela nastala na bitno drugačijoj verziji engleskoga od današnje pa su kao književno štivo dostupna uglavnom užem krugu stručnjaka koji ih proučava.[7] Dolaskom hršćanstva u poeziju na engleskom tlu ulaze biblijski motivi i legende („Egzod”, „Judit”, „San o krstu”, „Krst”). Javlja se nova škola koju predvode pesnici Kadmon i Sinevulf.[7] Kralj Alfred Veliki (kraj 9. veka) udara temelje engleskoj prozi svojom redakcijom „Anglosaske hronike”. S latinskog je preveo i dela Orozija („Istorija protiv pagana”), Boetija („O utehi filozofije”) i Bede („Crkvena istorija naroda Angla”`). Njegovi nastavljači u 11. veku su Alfrik i Vulfstan.[7] Među rukopisima iz staroengleskog (anglosaskog) razdoblja su propovedke i priče o životima svetaca, prevodi Biblije i crkvenih spisa, anglosaske hronike i istorijsko-narativni spisi, zakoni, oporuke i drugi pravni dokumenti, zapisi iz područja gramatike, medicine i geografije, te poezija. Srednjoenglesko razdoblje (1066–1485) Уреди Nakon bitke kod Hastingsa (1066) Normani osvajaju Englesku s juga. Donose francuski jezik i kulturu. Počinje široki proces stapanja Normana i Anglosasa u budući engleski narod.[9] U iduća dva veka dva se jezika teže usuglasiti i integrisati. Javlja se dvojezičnost i različiti procesi konsolidacije. Na francuskom se u Engleskoj piše i čita od 12. do kasnog 14. veka, a istovremeno od 1204. normanski osvajači usvajaju engleski identitet i jezik. U engleski ulazi sve više francuskih reči. Takav se engleski profilira kao jezik na kojem se izdaju knjige i na kojem čitaju tadašnji učeni krugovi čitatelja. London se uspostavlja kao glavni grad. U formiranju londonskog dijalekta jači su uticaji sa severa (iz univerzitetskih gradova Oksforda i Kembridža, te s područja Midlandsa) nego s juga. Ranija dela su pobožnog tipa: „Ormulum”, „Handlyng Synne”, „Pravila za isposnice”.[10] Velški crkvenjak Džefri od Monmuta piše fiktivnu „Istoriju kraljeva Britanije” na latinskom jeziku (verovatno oko 1136). U njoj zaokružuje keltske legende o kralju Arturu i vitezovima Okruglog stola, temu koja je stalno prisutna u engleskoj književnosti. Te legende dalje obrađuju normanski pisac Vejko na francuskom jeziku („Geste des Bretons”), a na engleskome Lejamon, koji u epu „Brut” osim o Arturu peva i o drevnim britanskim kraljevima Cimbelinu i Liru, čiji lik će kasnije preuzeti Šekspir za svoju poznatu tragediju Kralj Lir. S pojavom Lejamona početkom 13. veka u engleskoj književnosti se postupno učvršćuje i koncept autora. „Brut” je prvi nacionalni spev na engleskom jeziku. Lejamon je preuzeo temu od Vejda i građu iz drugih izvora, te sastavio ep o postanku Britanije kroz dva veka između odlaska Rimljana i pojave prvih britanskih kultura.[11] U 13. veku nastaju prva crkvena prikazanja, ali i svetovna lirika („Pesma kukavice” i „Sova i slavuj”), satire, moralne propovedke i humoristične anegdote. Francuski uticaji očituju se kroz ulazak ljubavnih tema u književnost, što naročito potiče iz provansalske tradicije trubadura koji su pevali o udvaranju nedostižnoj, idealizovanoj dami. Počinju se slaviti „ženske” vrline strpljenja, čekanja, lepote i vernosti (što potiče od antičkog mitskog lika Penelope). Velik uticaj u formiranju kanona i načina obrade ljubavne tematike i žene je izvršio francuski „Le Roman de la Rose”. Autori srednjoengleskog razdoblja nisu nužno uvek pisali na engleskom. Francuski i latinski jezik i dalje su prisutni kao jezici na kojima se piše, i to francuski posebno na dvoru, a latinski u crkvenim redovima. Jači zamah u književnosti događa se više od sto godina nakon nastanka Lajamonovog Bruta. Sredinom 14. veka se javljaju prvi engleski autori u modernom smislu. Vilijam Langland (oko 1330–1400) u spevu „Pirs Orač” (Piers Plowman) ujedinjuje engleske tradicije s francuskim uticajima. U spevu prikazuje pokvarenost crkvenih i dvorskih krugova, i patnju siromaha. Iz ovog razdoblja potiče i jedna od najboljih obrada legendi o kralju Arturu, spev „Gavejn i zeleni vitez” (Sir Gawain and the Green Knight, oko 1370) anonimnog autora kojem se pripisuje i autorstvo lirske alegorije „Biserka” (Pearl). Ta su dela još uvek pisana u aliteracijskom stihu. Prvi koji se dosledno služi rimom umesto aliteracije je Džon Gover (oko 1330–1408). Svoje najpoznatije delo „Ispovest zaljubljenog” (Confessio Amantis), opsežnu zbirku priča u osmercima, je napisao na engleskom, a ostala dela na latinskom i francuskom.[11] Prvi pravi pesnik i jedan od najvećih u engleskoj književnosti je Džefri Čoser (oko 1342–1400). Pisao je gotovo isključivo na engleskom. Rođen je u imućnoj građanskoj porodici. Nije bio profesionalni književnik – taj se koncept pojavljuje na engleskom tlu nekoliko vekova kasnije. Radio je u javnoj službi (na dvoru) i poslom boravio u Kentu, Francuskoj, i dvaput u Italiji, gde se upoznao s delom Dantea, Petrarke i Bokača.[11] Prevodeći s francuskog, u englesko pesništvo unosi francusku metriku. Od Italijana, prvenstveno Bokača, preuzima jedanaesterac. Njegov spev „Troilo i Kresida”, pisan po uzoru na Bokačov „Filostrato”, je prvi i znameniti engleski roman u stihovima.[7] Glavno Čoserovo delo su Kenterberijske priče (The Canterbury Tales), zbirka novela u stihovima. Verojatno ju je počeo pisati oko 1387. Radnja je smeštena na londonsko područje Čoserovog doba.[11] Trinaestoro ljudi hodočasti iz Sautvarka u Kenterberiju te svako od njih u odlasku i povratku pripoveda po dve priče. Do kraja života Čoser je napisao manje od četvrtine planiranih priča u kojima je majstorski prikazao niz tema i motiva iz svih slojeva ondašnjeg društva. U 15. veku književnost u Engleskoj opada, ali se u Škotskoj pod uticajem Čosera javlja niz snažnih, originalnih pesnika (V. Danbar, škotski kralj Džejms I, R. Henrison i Gavin Daglas). U Engleskoj, oko 1470. godine Tomas Malori u prozi prepričava francuske i engleske legende o kralju Arturu. U to doba nastaje i većina narodnih balada.[7] Renesansa (1500–1660) Уреди Period renesanse je obeležen otkićem novih kontinenata, velikim interesom za proučavanje antičkih klasika, i rađanjem nove nauke. Nakon što je Vilijam Kekston uveo štamparsku presu u Englesku 1476. godine, kolokvijalna književnost je cvetala.[12] Reformacija je inspirisala produkciju narodne liturgije što je dovelo do objavljivanja Knjige uobičajenih molitvi (1549), sa trajnim uticajem na književni jezik. Engleska renesansa je bila kulturni i umetnički pokret u Engleskoj od kasnog 15. do 17. veka. Ona je povezana s paneuropskim renesansom za koju se obično smatra da jze započela u Italiji u kasnom 14. veku. Poput većeg dela severne Evrope, u Engleskoj se malo toga događalo do jednog veka kasnije. Renesansni stil i ideje su veoma sporim tempom penetrirale Englesku, i elizabetansko doba iz druge polovine 16. veka se obično smatra najvišim stupnjem engleske renesanse.[13] Italijanski uticaj se isto takom može naći u poeziji Tomasa Vajata (1503–1542), jednog od najranijih engleskih renesansnih pesnika. On je odgovoran za mnoge izume u engleskoj poeziji, i zajedno sa Henrijem Hauardom (1516/1517–1547) uveo je sonet iz Italije u Englesku u ranom 16. veku.[14][15][16] Šekspir de kvinsi dzejms dzojs carls dikens romanticari engleski pisci istorija engleske knjizevnosti uliks roman toka svesti ivo vidan

Odlično stanje Miodrag Sibinović ORIGINAL I PREVOD / Uvod u istoriju i teoriju prevođenja Original i prevod - Uvod u istoriju i teoriju prevođenja Miodrag Sibinović Izdavač: Privredna štampa, Beograd 1979; Detaljnije: tvrd povez, strana 192, 20cm Miodrag Sibinović (Zaječar, 6. oktobar 1937 — 26. jul 2020[1]) bio je istaknuti srpski filolog, lingvista, prevodilac, teoretičar prevođenja, književnik. Na polju slavistike je dao kapitalni doprinos, posebno iz domena rusistike, ukrajinistike i belorusistike. Bio je profesor univerziteta. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen u porodici prosvetnih radnika 6. IX 1937. u Zaječaru. Osnovnu školu učio je u Koželju, Minićevu i Knjaževcu, gimnaziju u Knjaževcu i Negotinu. Diplomirao je na Grupi za ruski jezik i književnost Katedre za istočne i zapadne slovenske jezike i književnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu 1959. godine. Na toj Katedri, koja je posle podele Filozofskog na Filozofsko–istorijski i Filološki, pripala Filološkom fakultetu, od 1960. radi na predmetu Ruska književnost, prošavši sva nastavnička zvanja.[2] Na svom matičnom fakultetu i na fakultetima na kojima je bio angažovan kao honorarni nastavnik držao je kurseve: Uvod u nauku o književnosti, Ruska narodna književnost, Stara ruska književnost, Ruska književnost XVIII veka, Ruska književnost prve polovine XIX veka, Ruska poezija sredine XIX veka, Uvod u teoriju prevođenja, Ruska lirska poezija XVIII i XIX veka (specijalni kurs), Ruska poema (specijalni kurs), Poetika Sergeja Jesenjina (specijalni kurs). Kao mladi docent, dve godine je proveo na radu u nastavi na Katedri za slovensku filologiju Filološkog fakulteta u Moskvi. Radio je u određenim vremenskim intervalima kao honorarni nastavnik i na univerzitetima u Novom Sadu, Skoplju i Prištini. Držao predavanja kao gostujući profesor na Filološkom fakultetu MGU, Filološkom fakultetu u Kijevu, Karlovom univerzitetu u Pragu i Institutu za prevođenje Udruženja književnika Gruzije u Tbilisiju. Doktorat književnih nauka stekao je na Univerzitetu u Beogradu 1970. godine (tema: Ljermontov u srpskoj književnosti do 2. svetskog rata). Njegovi kursevi iz ruske narodne književnosti i iz teorije prevođenja zapravo su prvi kursevi iz ovih naučnih disciplina na beogradskoj slavistici i Beogradskom univerzitetu.[3] Na predlog Naučnog saveta Moskovskog državnog univerziteta 1996. dobio je zvanje počasnog doktora Moskovskog univerziteta. Projekti[uredi | uredi izvor] Bio je naučni rukovodilac sledećih istraživačkih fakultetskih ili međufakultetskih, odnosno međuinstitucionalnih projekata: Istorija i poetika srpskog književnog prevoda (fakultetski projekat), Međuslovenske književne i kulturne veze (rukovodilac projekta, rađenog zajedno sa Institutom za književnost i umetnost — Beograd), Srpska književnost i kultura u evropskom kontekstu (međufakultetski projekat beogradskog Filološkog fakulteta, Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda i Akademije umetnosti iz Novog Sada). Inicirao je i organizovao međunarodne simpozijume na Filološkom fakultetu u Beogradu: Ruska emigracija u srpskoj kulturi HH veka (1993), Ruska emigracija u srpskoj i drugim slovenskim zemljama HH veka (1995) i Jesenjin na kraju HH veka (1997). Dostignuća[uredi | uredi izvor] Na Filološkom fakultetu u Beogradu, osim slavistima, jedno vreme predavao je predmet Uvod u teoriju prevođenja i studentima orijentalistike (grupa za turski i grupa za arapski jezik i književnost), studentima grupe za kineski jezik i književnost i grupe za japanski jezik i književnost. To je činio u saradnji sa profesorima i lektorima odgovarajućih jezika. Ovaj predmet je godinu dana predavao, takođe, studentima prevodilačkog usmerenja na Filološkom fakultetu Univerziteta u Skoplju — dok tamošnji Fakultet nije dobio kvalifikovanog nastavnika za teoriju prevođenja iz sopstvene sredine. Njegova knjiga O prevođenju (1990) bila je osnovni udžbenik za sve srednjoškolce prevodilačkog smera u Srbiji (koji su učili francuski, nemački, engleski i ruski jezik). Posebno se bavio istraživanjem književnoistorijskih i teorijskih aspekata prevođenja. Objavio je preko 300 stručnih i naučnih radova i 20 autorskih knjiga iz oblasti nauke o književnosti. Autor je odeljaka o romantizmu u ruskoj književnosti prve polovine HIH veka i o ruskoj poeziji sredine HIH veka u poznatom Nolitovom koautorskom izdanju Ruska književnost I–II. Radovi su mu objavljivani, osim na srpskom, na ruskom, češkom, francuskom, beloruskom i ukrajinskom jeziku — u Rusiji, Čehoslovačkoj, Bugarskoj, Belorusiji, Ukrajini i Švajcarskoj.[4] Tokom života angažovao se povremeno na stručnim i organizacionim poslovima Saveza slavističkih društava Jugoslavije, Slavističkog društva Srbije, Društva za strane jezike i književnosti Srbije, Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Učestvovao je u pripremama za osnivanje Društva srpsko–ruskog prijateljstva Srbije. Jedan je od osnivača i Srpsko–ukrajinskog društva Republike Srbije. Od 1990. je predsednik Komiteta slavista Jugoslavije, a 1991. je izabran za člana svetskog Međunarodnog slavističkog komiteta (na obe ove funkcije 1998. dao je ostavku). Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije i Udruženja književnika Srbije. Od 1983. do 1985. bio je prorektor za nastavna pitanja Univerziteta u Beogradu i od 1984. do 1989. god. predsednik Prosvetnog saveta Srbije. Tokom radnog veka bio je član uredništva ili urednik sledećih naučnih časopisa: Književna istorija (Beograd), jedan od osnivača i član Uredništva; Živi jezici (Beograd), časopis Društva za strane jezike i književnosti Srbije, glavni i odgovorni urednik; Prevodilac (Beograd), časopis Udruženja stručnih i naučnih prevodilaca Srbije, član Saveta; Filološki pregled (Beograd), član Uredništva; Zbornik za slavistiku Matice srpske (Novi Sad), glavni i odgovorni urednik; Slov`яnsьkiй svit(Kiїv), član Uredništva međunarodnog sastava; UKRAS (Kiїv), član Uredništva međunarodnog sastava. Bavi se prevođenjem književnih dela na srpski jezik. Priredio je mnoga izdanja ruskih i ukrajinskih, beloruskih i gruzijskih pisaca na našem jeziku. Preveo je preko 80.000 stihova iz ruske, beloruske, ukrajinske, češke, bugarske, makedonske, jermenske i gruzijske poezije. Kao član Redakcije naučnog izdanja Celokupnih dela Desanke Maksimović, prikupio je i priredio 8. i 9. tom toga izdanja koji obuhvataju pesnikinjine prevode poezije.[5] Prevodio je s ruskog libreta za operske predstave u beogradskom Narodnom pozorištu i „Madlenijanumu“. Sa doslovnog prevoda na ruski sačinio je i u Srpskoj književnoj zadruzi sa odgovarajućim predgovorom 1989. godine objavio prvi srpski prevod starogruzijskog speva Šote Rustavelija Vitez u tigrovoj koži.. Od septembra 1998. godine, u znak protesta protiv novodonesenog Zakona o univerzitetu, odbivši da učestvuje u degradiranju univerziteta u Srbiji, otišao je u prevremenu penziju. Posle penzionisanja nastavio je da se bavi naučnim i prevodilačkim radom. U tom periodu i dalje objavljuje knjige svojih naučnih i esejističkih radova, kao i niz prevoda. Dugogodišnji je predavač na književnim tribinama Kolarčevog narodnog univerziteta u Beogradu, Narodne biblioteke Srbije, Ruskog doma, Kulturnog centra Beograda, Biblioteke grada Beograda i drugih kulturnih institucija u Beogradu, na teritoriji Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Više puta je na tim tribinama držao i cikluse predavanja i književnih večeri (Poezija Sergeja Jesenjina, KNU, 1965; Ruska poezija Puškinove plejade, Narodna biblioteka Srbije 1983; Puškin, KNU, 1999; Čovek i priroda u ruskoj poeziji, Ruski dom, 2003; Ruska poezija druge polovine HH veka, KNU, 2003. i dr.). U tome je često sarađivao sa nizom značajnih srpskih dramskih, muzičkih i likovnih umetnika. Od zadužbine Ilije M. Kolarca Kolarčev narodni univerzitet novembra 2000. godine dobio je „Plaketu za izvanredne zasluge u programskoj delatnosti Kolarčeve zadužbine“. Inicijator je ili učesnik mnogih projekata posvećenih razvoju kulturne saradnje i popularisanju ruske, ukrajinske i beloruske književnosti na srpskom kulturnom području (velika izložba u Narodnoj biblioteci Srbije Puškin i srpska kultura, 1999; koncepcija, izbor i najveći deo prevoda za televizijski ciklus tokom kojeg je na RTS 2000. u trodelnoj emisiji predstavljena Puškinova lirika na srpskom jeziku; televizijska emisija Puškin i srpska kultura, RTS, 1999; uvodna izlaganja o nizu ruskih pisaca u ciklusu Velikani svetske književnosti Školskog programa RTS, učešće u TV emisijama povodom 100. godišnjice rođenja S. Jesenjina; niz predavanja i književnih večeri u gradovima Srbije povodom 200. godišnjice rođenja A. S. Puškina i 100. godišnjice rođenja S. Jesenjina i dr.). Od njegovih prevoda poezije A. Ahmatove iz knjige Pesme i eseji dramska umetnica Olga Savić je 1999. godine sačinila i u sali Instituta za kulturu Srbije izvodila monodramu „Ana Ahmatova“.[6] Nagrade[uredi | uredi izvor] Za prevod Antologije beloruske poezije (Beograd, 1993) dobio je 2001. belorusku državnu plaketu „1000 godina hrišćanstva“. Za prevod antologije ukrajinske poezije (Srpsko Sarajevo, Banja Luka, 2002) U inat vetrovima dobio je 2004. ukrajinsku međunarodnu nagradu „Ivan Franko“. Nosilac je nagrade „Miloš Đurić“ za prevod poezije (Ana Ahmatova, Pesme i eseji, Paideia, Beograd, 1999), Nagrade za najbolji prevod ruske književne proze „Dr Jovan Maksimović“ (T. Tolstoj, Kis, „Geopoetika“, Beograd, 2002). Za aktivnost u obeležavanju 200. godišnjice Puškina 1999. dobio je medalju Vlade Ruske Federacije. Kao predavaču dva puta mu je dodeljivana plaketa Ruskog doma kulture u Beogradu. Dodeljene su mu povelje za životno delo Udruženja književnih prevodilaca Srbije (2004. godine), Udruženja književnika Srbije (2012.) i Slavističkog društva Srbije (2017.). Od Smederevske pesničke jeseni 2016. dobio je Povelju za prevođenje savremene poezije „Zlatko Krasni“. Odlukom Vlade Republike Srbije, na predlog Udruženja književnih prevodilaca Srbije, 7. decembra 2007. godine dodeljeno mu je posebno priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji. Autorske knjige[uredi | uredi izvor] Ljermontov u srpskoj književnosti. Filološki fakultet, Beograd, 1971, 227 str. Original i prevod. Privredna štampa, Beograd, 1979, 189 str. O prevođenju. Priručnik za prevodioce i inokorespondente. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 1983, 112 str. Tehnika prevođenja. Opšti deo. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 1990, 98 str. Poetika i poezija. Veliki ruski liričari. Zvezdara, Beograd 1990, 203 str. Novi original. Uvod u prevođenje. Naučna knjiga, Beograd, 1990, 194 str. Ruski pesnici od baroka do avangarde. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 1995, 238 str. Slovenski impulsi u srpskoj književnosti i kulturi. Zvezdara, Beograd, 1995, 254 str. Puškinov i srpski „Evgenije Onjegin“, Idea, Beograd, 1999, 190 str. Između svetova. Novi aspekti književnog dela Desanke Maksimović, Zadužbina Desanka Maksimović, Narodna biblioteka Srbije, Prosvetni pregled, Beograd, 1999, 218 str. Ruski književni istočnici, Niš, 2000, 176 str. Iza horizonta. Ogledi iz ruske, ukrajinske, beloruske i gruzijske književnosti. Čigoja štampa, Beograd, 2002, 177 str. Novi život originala, Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca Srbije, Prosveta, Altera, Beograd, 2007, 309 str. Slovenska vertikala, Slavističko društvo Srbije, Beograd, 2008, 434 str. Individualna konkretizacija književnog teksta, Filološki fakultet, Beograd, 2012, 467 str. Množenje svetova. Ruski pisci u srpskoj prevodnoj književnosti (od H do HHI v.). Clio, Beograd, 2015, 218 str. Slavističke teme, Filološki fakultet, Beograd, 2015, 268 str. Kroz grivu zene. Raščitavanje pesama o konju iz poezije slovenskih naroda, Filološki fakultet, Beograd, 2017, 164 str. Bibliografija prevoda[uredi | uredi izvor] Sergej Jesenjin, Sabrana dela /Sobranie sočineniй/, I–IV. Prev. s ruskog 3.274 stroček stihotvoreniй i poэm. „Narodna knjiga“, Beograd, 1966, knj. I–IVSergej Jesenjin, Sabrana dela /Sobranie sočineniй/ Hikolaj Zabolocki, Bezdani ogledala /Bezdnы zerkal/. Prev. c ruskog oko 2.100 stroček stihotvorenih i poэm. „Kultura“, Beograd, 1968.. Mihail Ljermontov, Izabrana dela /Vыbrannыe sočineniя/. Kak odin iz perevodčikov, perevel okolo 3.000 stroček stihotvoreniй i dramы „Maskarad“. „Prosveta“, Beograd, 1968.. Mihail Ljermontov, Gvozdeni san /Železnый son/. Prev. s ruskog oko 2.500 atroček liričeskih stihotvoreniй. „Kultura“, Beograd, 1969.. Sergej Jesenjin, Celokupna dela /Polnoe sobranie sočineniй/, I–VI. Kak odin iz perevodčikov, perevel okolo 4.000 stroček stihotvoreniй i poэm (эto izdanie pereizdano v 1971, 1973. i 1975 g. g.) Boris Pasternak, Lirika. Kak odin iz perevodčikov, per. 1.602 stroček liričeskih stihotvoreniй. „Rad“, Beograd, 1972.. Evgenij Jevtušenko, Izabrane pesme. Kak odin iz perevodčikov, per. 656 stroček stihotvoreniй i poэm. „Rad“, Beograd, 1972. Aleksandar Blok, Prsten života /Kolьco žizni/. Perevod 4.500 stroček stihotvoreniй i poэm. BIGZ, Beograd, 1975. Dva veka Puškina. Pesme i bajke /Stihotvoreniя i skazki/, „Interpres“ /Mednый vsadnik. Pir vo vremя čumы. Svetskaя vlastь/, Beograd, 1999. Aleksandar Puškin, Bronzani konjanik. Pir za vreme kuge. Svetovna vlast. „Ideia“, Beograd, 1999. . Ana Ahmatova, Pesme, poeme i eseji /Stihi, poэmы i statьi/, „Raіdeіa“, Beograd, 1999. Pesme o ljubavi. Baćuškov, Davidov, Puškin, Venevitinov, Ljermontov, Njekrasov, Tjutčev, Fet, Anjenski, Blok, Hlebnjikov, Jesenjin, Gumiljov, Ahmatova, Pasternak, Cvetajeva, Mandeljštam, Zabolocki. „Raіdeіa“, Beograd, 1999.. Sergej Jesenjin, Sabrana dela. Knj. 1–5. (Prev. okolo 4.000 stroček stihotvoreniй i poэm), „VERZALpress“, Beograd, 2000.. Mihail Ljermontov, Tužni demon. (Pečalьmый demon) Stihi. NIP „Prosvetni pregled“, Beograd, 2001. Anton Čehov, Pod zakletvom. Priče i izvodi iz pisama. /Rasskazы, povesti i vыderžki iz pisem/ „Raіdeіa“, Beograd, 2004. Vidovito srce. Ruske narodne pesme i misli. /Prozorlivoe serdce. Russkie narodnыe pesni i dumы/„Narodna knjiga“, Beograd, 2004. Nikolaj Ljeskov, Levak. Predanje o tulskom razrokom levaku i čeličnoj buvi. /Levša/, „Interpres“, Beograd, 2005. Tatjana Tolstoj, Kis /Kыsь/. „Geopoetika“, Beograd, 2005. Aleksandar Kušner, Lirika. Smederevo, 2007. Antologija ruske lirike. H–HHI vek. T. 1–3. Prevod 9.991 stroček. „Raіdeіa“, Beograd, 2007. Mihail Ljermontov, Izabrane pesme. Izbor, predgovor i prevod lirskih pesama. Orfeus (Biblioteka „Istočno nebo“), Novi Sad, 2010, 357 str. Aleksandar Blok, Izabrane pesme. Izbor, predgovor i prevod. Orfeus (Biblioteka „Istočno nebo“), Novi Sad, 2010, 341 str. Ana Ahmatova, Izabrane pesme. Izbor, predgovor i prevod lirskih pesama. Orfeus (Biblioteka „Istočno nebo“), Novi Sad, 2010, 308 str. Nikolaj Zabolocki, Izabrane pesme. Izbor, predgovor i prevod lirskih pesama. Orfeus (Biblioteka „Istočno nebo“), Novi Sad, 2010, 286 str. Nikolaj Gogolj, Odabrana proza: priče i ispisi, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2010, 288 str. Vetar u grivi. Konj u poeziji slovenskih naroda. Izbor i prevodi iz ruske, beloruske, ukrajinske, bugarske i makedonske poezije. Interpres, Beograd, 2011, 409 str. Antologija beloruske poezije. Drugo, prošireno izdanje. SKZ, Beograd, 2012, 231 str. Dva veka Ljermontova. Interpres, Beograd, 2014. Venac za Mandeljštama. Poezija, proza, eseji, prepiska. Ruski i srpski pisci o Mandeljštamu. Sremski Karlovci–Novi sad, 2019. Ivan Čarota o Miodragu Sibinoviću[uredi | uredi izvor] U književnom časopisu `Istok` br. 27 (2021) uvršen je tekst prof. dr Ivana Čarote o Miodragu Sibinoviću[7]: ...Što se tiče zasluga profesora Sibinovića za našu (belorusku) kulturu i književnost, ne može da se ne uzme u obzir tako važna okolnost: u republikama bivše Jugoslavije početkom druge polovine HH veka profesionalnih belorusista uopšte nije bilo. I tako je početkom 80-ih godina on ostao, faktički, jedini. Upravo zahvaljujući njegovoj stvaralačkoj aktivnosti i visokom autoritetu u Srbiji postepeno je počela da se skreće pažnja ka beloruskoj (a takođe i ukrajinskoj) književnosti. Niko drugi nije, kao poštovani profesor Sibinović, sa njemu svojstvenom profesionalnom odgovornošću, prihvatio da prevodi Antologiju beloruske poezije (Beograd, 1993), i da napiše predgovor za nju – prvu, između ostalog, ne samo na srpskom jeziku, već i na svim južnoslovenskim. Ne bojimo se preterivanja stavljajući akcenat na to, koliko je autoritetnost njegove ličnosti obezbedila u velikom stepenu i izlaz knjige u široko poznatoj seriji najstarijeg i najpoznatijeg izdavaštva u zemlji, prijateljski stav kritičara, a zatim i dopunjeno reizdanje u istom prestižnom izdavaštvu. Važno je podvući, da je antologija bila reizdana 2012. godine. I naši čitaoci s pravom pretpostavljaju da je posvećena 130. godišnjici najznačajnijih pesnika Belorusije, takođe iz razloga što je reizdana antologija iz raznih uglova predstavljala njihovo stvaralaštvo. Naravno, u prevodu poštovanog M. Sibinovića. Koristeći ovu priliku, veoma je prijatno označiti i zaslugu Ambasade Belorusije u Srbiji u to vreme, a neposredno ambasadora V.N. Čuševa. To diplomatsko predstavništvo Republike Belorusije je iniciralo jubilejno reizdanje, pri čemu su obezbedili finansijsku podršku srpskih sponzora. Takve akcije, na veliku žalost, nije bilo ranije i nema danas. Ako pomenemo i javna predstavljanja oba izdanja ove knjige, i, shodno tome, beloruske lepe književnosti uopšte, opet ne može da se ne pomene uloga kolege Sibinovića. Postarao se da ih organizuje u takvom formatu, da se skupila ozbiljna, elitna publika. Ne mogu da izbrišem iz sećanja – o tome sam više puta govorio i usmeno i pismeno, – kako su lepo bili na večeri, organizovanoj u okviru Međunarodnog foruma prevodilaca, predstavljeni naši odlični pesnici dva pokolenja – Maksim Tank i Anatolj Sis. Dostojno i istaknuto mesto M. Sibinović je ustupio beloruskim pesnicima u svojoj originalnoj po zamisli antologiji: Vetar u grivi: Konj u poeziji slovenskih naroda (2011)...

format: LP, 3. pressing artist: ROBIĆ, Ivo (Croatia, Yugoslavia) title: 18 zlatnih hitova Ive Robića release date: 1977 label, Cat. No,: Jugoton, LSY 61362 style: zabavna muzika / pop Ploča: M (5), omot: NM (5-), PERFEKTAN primerak. 3. pressing (od 3), sa pvalp-belom `JT` etiketom matriksom koji ga razlikuje od prethodna dva pressinga iz 1977. i 1978. godine:: Matrix / Runout (Side A): LSY 61362 A 23982 SB Matrix / Runout (Side B): LSY 61362 B 191277 ZP Na ovoj ploči, koja je par puta doštampavana, imamo priliku da čujemo velike hitove Iva Robića (1923-2000) iz 50-ih i 60-ih (i po neku iz 70-ih) godina prošlog veka. Pored prepeva svetskih hitova, tu su i neke autorske numere, koje je, uz ostale zagrebačke muzičke umetnike, pisao i sam Ivo, uključujući i njegov najveći hit `Samo jednom se ljubi`, koji je Ivo komponovao na stihove Marija Kinela. Za one mlađe, koji nisu upoznati sa Robićevim opusom, koji je svoju diskografsku karijeru započeo još 1949. godine, preporučiću da posebnu pažnju obrate na ove pesme: `Jabuke i trešnje`, `Serenada Opatiji`, `Stranci u noći`, `Sedamnaestogodišnjoj`... A1 Meksiko A2 Samo jednom se ljubi A3 Casetta In Canada A4 Sedamnaestogodišnjoj A5 Aj, Aj, Paloma A6 Serenada Opatiji A7 Ta tvoja ruka mala A8 Kukuruzi se njišu A9 Jabuke i trešnje B1 La Paloma B2 Stara serenada B3 Adios Amigo B4 Grade, mMoj B5 Zbog čega te volim B6 Stranci u noći B7 Mužikaši B8 Daj, otpri obločec B9 Vužgi =================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče IVE ROBIĆA: IVO ROBIĆ: SP, EP, LP ploče (na `7, `10 i `12 inča) - selektivna vinilna diskografija: 1) LP (10`) IVO ROBIĆ - `Pjeva vam Ivo Robić` (1956, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/68971289_LP-IVO-ROBIC-Pjeva-Vam-Ivo-Robic-1959- 2) EP IVO ROBIĆ - `Sings Famous Hits` (1958, Supraphon) - ČSSR https://www.kupindo.com/Ploce/77517725_EP-IVO-ROBIC-Sings-Famous-Hits-1958-CSSR-RETKO-MINT 3) EP IVO ROBIĆ - `Ivo Robić Sings` (1958, Supraphon) - ČSSR https://www.kupindo.com/Ploce/77517757_EP-IVO-ROBIC-Sings-1959-3-CSSR-press-ODLICNA 4) SP IVO ROBIĆ - `Que Sera Sera / Casetta In Canada` (1958, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/68970541_SP-IVO-ROBIC-Que-Sera-Sera-1958-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77517485_SP-IVO-ROBIC-Que-Sera-Sera-1959-3-pressing-VG 5) SP IVO ROBIĆ - `Granada / Mexico` (1958, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77517445_SP-IVO-ROBIC-Granada-Mexico-1958-1-press-odlicna 6) SP IVO ROBIĆ / ZDENKA VUČKOVIĆ - `OPATIJA 58: Mala djevojčica (Tata, kupi mi auto!) / Kućica u cveću` (1958, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77517541_SP-IVO-ROBIC-ZDENKA-VUCKOVIC-Opatija-58-1-press 7) SP IVO ROBIĆ - `Rhondaly / Muli-Song` (1959, Polydor) - Germany https://www.kupindo.com/Ploce/77517577_SP-IVO-ROBIC-Rhondaly-1959-1-press-Germany-VG-NM 8) EP IVO ROBIĆ - `Ivo Robić pjeva svoje kompozicije` (1959, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77517701_EP-IVO-ROBIC-Pjeva-svoje-kompozicije-1959-1-press 9) EP IVO ROBIĆ - `Kroz Dalmaciju s Ivom Robićem` (1961, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77517625_EP-IVO-ROBIC-Kroz-Dalmaciju-1965-2-press-odlicna 10) EP IVO ROBIĆ - `Novi uspjesi Ive Robića: 17-godišnjoj` (1962, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77517689_EP-IVO-ROBIC-17-godisnjoj-1962-redak-1-press-VG 11) SP IVO ROBIĆ - `La Paloma / Adio Mare` (1963, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/68971085_SP-IVO-ROBIC-La-Paloma-Adio-Mare-1963-ODLICNA 12) EP IVO ROBIĆ - `U južnoameričkom ritmu` (1963, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77517713_EP-IVO-ROBIC-U-juznoamerickom-ritmu-1963-ODLICNA 13) SP IVO ROBIĆ / ZDENKA VUČKOVIĆ - `Golubovi / Cipelica` (1964, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/68971157_SP-IVO-ROBIC-ZDENKA-VUCKOVIC-Golubovi-1964-VG-NM 14) LP IVO ROBIĆ - `Milion i prva ploča` (1969, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77515821_LP-IVO-ROBIC-Milion-i-prva-ploca-1979-PERFEKTNA 15) SP IVO ROBIĆ `Divno je, kad smo zajedno / Noć u mome gradu` (1973, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77517381_SP-IVO-ROBIC-Divno-je-kad-smo-zajedno-73-PERFEKTNA 16) LP IVO ROBIĆ - `18 zlatnih hitova Ive Robića` (1977, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77515529_LP-IVO-ROBIC-18-zlatnih-hitova-77-1-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77515737_LP-IVO-ROBIC-18-zlatnih-hitova-82-3-pres-PERFEKTNA 17) LP IVO ROBIĆ - `Bregovi su ostali za nama` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/68970321_LP-IVO-ROBIC-Bregovi-su-ostali-za-nama-1981-ODLICNA

Lepo očuvano Delo, 1988, DEKADENCIJA DELO, mart-april 1988, broj 3-4. 360 strana. PAUL BOURGET Teorija dekadencije 2 FRIEDRICH NIETZSCHE Slučaj Wagner (odlomak) HORST BAIER Društvo — duga senka mrtvog boga Friedrich Nietzsche i nastajanje sociologije iz duha 11 decadence VLADIMIR JANKELEVIČ Dekadencija KOENRAAD W. SWART Fin de siecle MICHEL DECAUDIN Definisati dekadenciju JEAN-FRANCOIS LYOTARD Povećati dekadenciju istinitog MILORAD BELANČIĆ Poreklo dekadencije PIERRE-ANDRE TAGUIEFF Beleške o povratku dekadencije. Post-modernistički individualizam kao dekor GUY SCARPETTA Kraj epoha avangardi i dekadencija GIANNI VATTIMO Smrt ili sumrak umetnosti SLOBODAN BLAGOJEVIĆ Konzervatizam ALAIN FLINKIELKRAUT Sharespeare vredi koliko i par čizama DRAŽEN KATUNARIĆ Kuća dekadencije ANONIM (OKO 1988) U ime kraja veka HAMDIJA DEMIROVIĆ Rječnik dekadencije JACQUES PLOWERT Mali glosar JEAN-MICHEL PALMIER Ekspresionizam, degenerisana umetnost Organicizam, ideologije, dekadencija VLADIMIR VOJNOVIČ Moskva 2042 MARIJA JANJION Krstaški pohod nevinih Dekadencija (fran. dékadence, opadanje) općenito: izrođavanje, postepeno nestajanje energije, stvaralačke moči, simptom propadanja, iscrpljenja ili rasula, nazadovanje. Dekadencija je pojam kojim se opisuje postepeno propadanje ili slabljenje nekog pojedinca, organizacije, kulture, društva ili civilizacije izazvano pretjeranom uživanju u luksuzu, te zajedno sa njim vezanom gubitku nekadašnjih moralnih i drugih temeljnih načela. Koncept je popularnost stekao u evropskoj historiografiji 18. vijeka kada se upravo kroz taj proces nastojala objasniti propast Rimskog Carstva, a potom i nestanak drugih nekoć moćnih država i civilizacija. Za razliku od tog uprošćenog tumačenja iluministi prosvjetiteljstvo) smatraju, poput Ch. Montesquieua da su bitni uzroci dekadencije defekne poliičke institucije koje dovode do propasti postojećih dobrih običaja i vrlina, a Rousseau je interpretira kao popratnu pojavu civilizacije koja je prirodnog čovjeka riješila njegove dobrote. Kasnije su taj termin preuzeli i ostali filozofi i sociolozi kako bi tumačili određene kulturne, društvene i druge procese u suvremenim zapadnim društvima. Različite socijalno-političke teorije smatraju dekadenciju određenih društvenih i ekonomskih formacija rezultatom nemoći vladajuće klase da u postojećim konzervativnim oblicima privrede organizira i razvija daljnji porast proizvodnje. Pojam dekadencije se krajem XIX. vijeka u Evropi počeo koristiti za književna i umjetnička djela postromantičarskog razdoblja, karakterizirane teorijom l`art pour l`arta (larpurlartizam Th. Gautiera) i subjektivnom pobunom pjesnika (Ch. Baudelaire, A. Rimbaud, P. Verlaine), ne kao odraz dekadencije društva već protiv vulgarnog utilitarizma i proračunatosti dehumaniziranog fin de sieclea Za tu vrstu umjetničke dekadencije karakteristična je deviza Th. Gautiera: `Istinski je lijepo samo ono što ne može služiti ničemu ... sve što je korisno ružno je.` Lomeći se često u protestu prema apsurdu konkretne životne egzistencije, ta se dekadencija gubi najčešće u egzotici, misticizmu, neuravnoteženosti,i boemstvu razočaranih `poetes maudits` što u svojim lucidnim bljeskovima nagovješćuju proročki simptomatično rasulo vrednota samozadovoljnog građanstva. U staroj grčkoj filozofiji Pironov skepticizam, u novijoj filozofiji Šopenhauerov pesimizam, a u novije doba pojedine teze egzistencijalima, predstavljaju filozofiju dekadencije. Niče je smatrao da je dekadencija uvijek rezultat opadanja u čovjeku ili nekom vremenu `volje za moć`, odnosno životnog elana uopće, a posljedica toga je nemoć stvaralasšva. Delo je jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih književnih časopisa. Izlazio je jednom mesečno, od 1955.[1] do 1992. godine. Prvi urednik bio je Antonije Isaković, a kasnije su se smenjivali neki od najpoznatijih srpskih književnika tog vremena: Oskar Davičo, Muharem Pervić, Milosav Buca Mirković, Jovica Aćin i Slobodan Blagojević. Bio je to avangardni časopis i u vreme socijalističkog režima u SFRJ često cenzurisan.[2] Istorija[uredi | uredi izvor] Časopis Delo počeo je da izlazi 1955. godine, u atmosferi znatno liberalnijeg duha nego što bi se to moglo očekivati u tadašnjem socijalističkom režimu. Dah promena okrenut zapadu strujao je celom beogradskom umetničkom scenom, pa taj avangardni trend prati i Delo. Već prvi broj, koji otvara Vasko Popa ciklusom „Igre”, predstavlja sliku njegove buduće programske koncepcije okrenute mlađim autorima, sklonijim modernijem duhu.[2] Uredništvo i saradnici[uredi | uredi izvor] Prvi je na mestu glavnog urednika Dela bio Antonije Isaković[1], a kasnije su se na mestu urednika smenjivali neki od najvećih srpskih pisaca tog vremena: od br. 1 (1961) Oskar Davičo, od br. 11 (1961) Muharem Pervić, od br. 5/6 (1980) Jovica Aćin i od br. 1 (1980) Slobodan Blagojević[3] Delo je imalo i impozantnu listu saradnika, a provokativnost je bila osnovna odlika svih njegovih urednika.[2] Antonije Isaković Antonije Isaković Oskar Davičo Oskar Davičo Muharem Pervić Muharem Pervić Jovica Aćin Jovica Aćin Sadržaj časopisa[uredi | uredi izvor] U Delu se, pre svega, negovala beletristika. U vreme Antonija Isakovića, kao odgovornog urednika, primetan je primat proze, romana i pripovetke nad poezijom, dok je kasnije slučaj bio obrnut. Žanr koji je ovaj časopis posebno negovao je esej, a književna kritika bila je zastupljena u obliku tekuće i retrospektivne. Delo nije zanemarivalo ni ostale vidove stvaralaštva. U njemu se pisalo o pozorištu, filmu i likovnoj umetnosti, a dozirana pažnja posvećivana je i takozvanoj društvenoj sferi, često u polemičnom tonu. Poseban pečat Delu dala su njegova dva poslednja urednika, Jovica Aćin i Slobodan Blagojević. Univerzalne, a opet skrajnute teme, koje pokreću njih dvojica kod prvog su više težile erotskom, alternativnom i mističkom, dok su kod drugog sagledane kroz filozofski aspekt i naglašavanje marginalizovanih pojava, poput homoseksualnosti i ženskog pitanja.[2] Cenzura[uredi | uredi izvor] Časopis Delo često je bio na meti cenzora. Brojne sudske i personalne zabrane nisu bile slučajne. Najveća cenzura sprovedena nad ovim časopisom vezana je za 1968. godinu, u vreme kada je urednik bio Muharem Pervić. Veliki broj naručenih tekstova u vezi sa aktuelnim društvenim zbivanjima tada su potpisali autori poput Ljubomira Tadića, Simona Simonovića, Nikole Miloševića i drugih. Drugi slučaj zabrane odnosi se na „Leto moskovsko”, Mihajla Mihajlova, koji je zbog toga bio policijski isleđivan i na kraju zatvoren, dok je treći primer posebno zanimljiv, jer cenzuru broja izaziva kritički tekst na temu ondašnjeg društva, a napisao ga je Milorad Vučelić.[2] avangarda

Rad, 1995. Prva knjiga Mila Lompara. Nagrada Stanislav Vinaver Odlično očuvana Studija O završetku romana u svakom svom poglavlju donosi književnoistorijska i interpretativna otkrića: bilo da naglašava neke neuočene veze između Crnjanskovih tekstova ili da naglašava veze tih tekstova sa tekstovima drugih pisaca srpske književnosti, ova studija govori o nečemu što nije bilo predmet dosadašnjih studija o ovom romanu i o ovom piscu. Ona nije samo potpuno originalan rad u oblasti svog predmeta, već i redak način da se istražuje određeno književno delo. Jovan Deretić, 1995. Teorijsko razmatranje problema kraja pripovedanja i završetka teksta pripovedne tvorevine, sa izvedenim interpretacijama pojedinih vidova Druge knjige Seoba kao pozadinom, postaje posebno zanimljivo i podsticajno. Dragan Stojanović, 1995. Baveći se prevashodno naratološkim problemom, uvažavajući uslovnu semantičku autonomiju teksta, promišljeno koristeći postulate ovovekovnih književnoistorijskih škola i usmerenja, ne zaboravljajući, pri tom, književnoistorijski kontekst, Lompar ispisuje rad koji odlikuje preciznost filologa i doslednost logičara. Brana Miladinov, 1995. Milo Lompar pripada onim retkim tumačima čiji interpretetativni uvidi trajno pomeraju horizont recepcije najboljeg romana Miloša Crnjanskog. Bojana Stojadinović-Pantović, 1996. Milo Lompar (Beograd, 19. april 1962) srpski je istoričar književnosti, esejista i univerzitetski profesor. Lompar je redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, nekadašnji generalni direktor Politike i predsednik Srpske književne zadruge. Lomparova studija Duh samoporicanja postala je jedna od najčitanijih knjiga na srpskom jeziku.[1] Biografija Obrazovanje i akademska karijera Završio je Jedanaestu beogradsku gimnaziju 1980. godine, već tada je dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda za maturski rad iz oblasti humanističkih nauka. U septembru 1981. godine nakon odsluženog vojnog roka, upisao je studije jugoslovenskih i opšte književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Dobio je 1984. godine nagradu Stražilovo Zadužbine Miloša Crnjanskog za studentske radove. Diplomirao je u januaru 1987. godine (Grupa za jugoslovenske književnosti i Opštu književnost), bio je na osnovu studentskih ocena i rezultata – između 1987. i 1989. godine stipendista Republičke fondacije za naučni podmladak. U februaru 1989. godine izabran je na osnovu visoke prosečne ocene, između 14 kandidata, za asistenta-pripravnika za predmet Srpska književnost XVIII i XIX veka na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Godine 1993. je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu odbranio magistarski rad posvećen delu Lažni car Šćepan Mali Petra II Petrovića Njegoša. Izabran je u zvanje asistenta 1994. godine. U 1998. godini je ponovo izabran za asistenta na Filološkom fakultetu u Beogradu. Doktorirao je na istom fakultetu 2000. godine tezom Istorijsko, književno i poetičko nasleđe XVIII i XIX veka u poznim delima Miloša Crnjanskog, pred komisijom koju su činili akademik Nikola Milošević, prof. dr. Jovan Deretić i prof. dr. Novica Petković. U 2000. godini je izabran za docenta za predmet Srpska književnost XVIII i XIX veka na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao docent, počeo je 2001. godine da predaje Kulturnu istoriju Srba na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, da bi nekoliko godina kasnije počeo predavati isti predmet i na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Godine 2002. postao je predsednik Naučnog odbora Njegoševe zadužbine, da bi u 2004. godini postao član Uređivačkog odbora kritičkog izdanja sabranih dela Petara II Petrovića Njegoša u izdanju Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. U 2005. godini je izabran za vanrednog profesora Srpske književnosti XVIII i XIX veka na Filološkom fakultetu u Beogradu. Krajem 2010. godine izabran je za redovnog profesora Srpske književnosti XVIII i XIX veka na istom fakultetu. Druge aktivnosti U periodu od 1. septembra 2005. godine do 31. marta 2006. godine bio je, kao nestranačka ličnost, generalni direktor Politike a. d, na predlog vlade Vojislava Koštunice. Posle smrti smrti Nikole Miloševića 2007. godine, izabran je za predsednika Zadužbine Miloša Crnjanskog. U 2008. godini postavljen je za glavnog urednika kritičkog izdanja dela Miloša Crnjanskog u izdanju Zadužbine. Lompar je učestvovao u radu brojnih žirija: Nagrade Đorđe Jovanović, NIN-ove nagrade, Nagrade Jelena Balšić, Nagrade Bora Stanković, Nagrade Miloša Crnjanskog, Nagrade Nikola Milošević. Bio je sekretar, potpredsednik a potom i predsednik Srpske književne zadruge. Politička delatnost Nikada nije bio član Saveza komunista Jugoslavije. Prema nekim izvorima, Lompar je bio član Srpske liberalne stranke, čiji je lider bio dr Nikola Milošević.[2][3]Potom je bio blizak Demokratskoj stranci Srbije i Vojislavu Koštunici. Za nestranačkog člana Političkog saveta Srpskog pokreta Dveri, izabran je 2015. godine, zajedno sa prof. dr Kostom Čavoškim, prof. dr Aleksandrom Lipkovskim, dr Vladimirom Dimitrijevićem, prof. dr Zoranom Čvorovićem i drugim nacionalno orijentisanim intelektualcima. Pomogao je da koalicija Patriotski blok dobije svoje poslanike na izborima 2016. godine. Politički savet Dveri napustio je u januaru 2018. godine, zbog neslaganja sa odlukom da ta stranka učestvuje na lokalnim izborima u Beogradu u koaliciji sa pokretom Dosta je bilo Saše Radulovića.[4] Učestvovao je u dve emisije sa predsednikom Narodne stranke Vukom Jeremićem,[5] nekadašnjim ministrom spoljnih poslova, za koga je izjavio da je jedan od trojice političara (uz Vojislava Koštunicu i Boška Obradovića) prema kojima ima poštovanje.[6] Lompar je odbio da govori na svečanoj akademiji povodom 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, koja je održana 8. oktobra 2019. godine u Centru Sava u Beogradu, jer se protivio odluci Svetog arhijerejskog sinoda i patrijarha Irineja da predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću bude dodeljen Orden Svetog Save prvog reda, najviše priznanje Srpske pravoslavne crkve.[7] Delo Milo Lompar je objavio veliki broj monografija, studija, eseja i knjiga od kojih je većina imala više izdanja. Monografije Monografiju O završetku romana (Smisao završetka u romanu „Druga knjiga Seoba“ Miloša Crnjanskog), objavio je Rad, Beograd, 1995. U toj je knjizi (drugo, izmenjeno izdanje: Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, Beograd, 2008) po prvi put kod nas osvetljen je teorijski problem završetka pripovedanja i u diskusiji sa relevantnom teorijskom literaturom dato je originalno shvatanje završetka pripovedanja kao rezultante odnosa između tri tipa završetka: logičkog, vremenskog i pripovedačkog. Teorijski zaključci su postavljeni u unutrašnju vezu sa inovativnom interpretacijom Druge knjige Seoba Miloša Crnjanskog. Monografiju Moderna vremena u prozi Dragiše Vasića, objavio je Filip Višnjić, Beograd, 1996. Bila je to prva knjiga o Dragiši Vasiću, koji je zbog pripadništva Ravnogorskom pokretu bio decenijama isključen iz svakog književnog i kulturnog konteksta. U njoj je dato tumačenje Vasićevog romana Crvene magle i njegovih pripovedaka, kao i široka komparativna analiza njegovih intertekstualnih korespondencija sa svetskom književnošću: Tolstojem, Dostojevskim, Arcibaševom, Fransom, Strindbergom. Monografiju Njegoš i moderna, objavio je Filip Višnjić, Beograd, 1998. To je prvo celovito tumačenje Njegoševog dela Lažni car Šćepan Mali u nas. Knjiga je doživela i drugo izdanje: Nolit, Beograd, 2008. U njoj je Njegoševo delo postavljeno u horizont modernog iskustva, sa prikazom naglašenih veza sa oblicima nihilizma i metafizike, kao i različitim modusima političke, istorijske i drame apsurda. Monografiju Crnjanski i Mefistofel (O skrivenoj figuri „Romana o Londonu“), objavio je Filip Višnjić, Beograd, 2000. godine, (doživela je i drugo, prošireno izdanje: Nolit, Beograd, 2007). U njoj je uspostavljena originalna teza da veliki roman Crnjanskog predstavlja postmoderni oblik parabole o đavolu. Pripovedanje u Romanu o Londonu analizira se u komparativnom pripovednom i misaonom doticaju sa najvažnijim delima moderne dijaboličke tradicije kao što su Geteov Faust, Braća Karamazovi Dostojevskog, Doktor Faustus Tomasa Mana i Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova. Monografiju Apolonovi putokazi (Eseji o Crnjanskom) objavio je u izdanju Službenog lista SCG iz Beograda 2004. godine. U ovoj monografiji su analizirani i tumačeni drama Konak, romani Druga knjiga Seoba, Kod Hiperborejaca i Roman o Londonu iz perspektive komparativnih i intertekstualnih veza sa Joneskom, Tolstojem, Faulzom, Stendalom, Geteom i Džojsom. Monografiju Negde na granici filozofije i literature (O književnoj hermeneutici Nikole Miloševića) objavio je u izdanju Službenog glasnika iz Beograda 2009. godine. U njoj su osvetljeni različiti tematski sklopovi koji obeležavaju osnovnu duhovnu poziciju Nikole Miloševića. Tu su analizirane studije i knjige u kojima je Nikola Milošević analizirao odnose modernog i srpskog romana, položaj drame i poezije u hermeneutičkom horizontu, kritiku totalitarizma u poređenju sa Hanom Arent, naznake hermeneutičke biografije u poređenju sa Ridigerom Zafranskim, i uopšte odnos književnosti i filozofije. Monografiju O tragičkom pesniku (Njegoševe pesme), objavio je u izdanju Albatros plusa, Beograd, koja je bila prva celovita studija o Njegoševim lirskim pesmama, da bi zajedno sa studijama posvećenim pesnikovim velikim delima (Luča mikrokozma, Gorski vijenac, Lažni car Šćepan Mali) postala deo monografije Njegoševo pesništvo u kolu SKZ-a 2010. godine. U njoj je detaljno obrazložena teza o lirskoj refleksiji kao ključnoj dimenziji pesnikovog talenta, o epskoj kulturi kao osnovnoj tradiciji sa kojom dolazi u doticaj individualni talenat i o dramskom intenzitetu kao osnovnom sadržaju pesničkog doživljaja. Dubok i dalekosežan doticaj helenske i hrišćanske tradicije, kao osnova evropske civilizacije, učinio je Njegoševo delo vrhunskim umetničkim dometom a samog Njegoša klasičnim pesnikom srpske kulture: poput Dantea kod Italijana, Šekspira kod Engleza, Getea kod Nemaca, Puškina kod Rusa. Knjiga se u dopunjenom vidu pojavila i u trećem izdanju: Njegoš – biografija njegovog pesništva, Pravoslavna reč, Novi Sad, 2020. Moralistički fragmenti U 2007. godini Lompar je objavio knjigu Moralistički fragmenti (Narodna knjiga, Beograd), čije se drugo, prošireno izdanje pojavilo (Nolit, Beograd) 2009. godine. Pored usvajanja posebno shvaćene pozicije savremenog moraliste, kao i osvetljavanja različitih antropoloških, psiholoških i kulturnoistorijskih sadržaja, u ovoj knjizi se nalaze i polemički i politički uvidi koji obeležavaju intelektualni angažman. Knjiga se u promenjenom obliku pojavila u trećem izdanju: Moralistički fragmenti, Catena mundi, Beograd, 2020. Knjiga Moralistički fragmenti sastoji se iz tri dela. Prvi deo počinje pitanjem: Čemu moralisti u modernom vremenu? Laž radi ostvarenja sopstvenih interesa postala je svakodnevna stvar a glavni strah sa kojim se suočava čovek modernog vremena je strah od poraza. Bolest, smrt, ljubavna praznina, siromaštvo, samoća imaju manju razornu snagu na svest od poraza. Korisni idioti su naročito korisni jer veruju u to što im se govori. Prvi deo se završava fragmentom Levičari sa desnice gde Lompar oštro kritikuje Boru Ćosića i Radomira Konstantinovića. Drugi deo sadrži šesnaest fragmenata, o samoponiženju, izdaji i sadrži fragment koji nosi naziv Srpska krivica. Srpska krivica je plod iskonstruisane interpretativne strategije prema kojoj treba srpsku kulturu svesti u državno-pravni položaj Srbije, po mogućnosti od Beograda do Vranja. Strategija je da se srpsko pretvori u srbijansko, da se ponište svi tragovi srpske kulturne prošlosti u Crnoj Gori, u Hrvatskoj, u Makedoniji, u Bosni i Hercegovini, dok na kraju Gračanica ne bi postala deo kosovske kulture. Savremenim piscima je postalo važnije egzistencijalno ja umesto pripovedačkog ja i oni i ne primećuju da su se upleli poput muve u kulturnu paukovu mrežu. Beč je grad velikih i značajnih dostignuća srpske kulturne istorije ali ujedno i grad snažnog antisrpskog propagandnog i simboličkog dejstva. U fragmentu Post mortem dovodi ljudski moral u pitanje jer posle činjenice nečije smrti menja se i mišljenje o toj ličnosti i tek onda su ljudi skloni da odaju priznanje. Titoizam je glavni i odgovorni krivac zašto na našim prostorima nije došlo do nacionalnog pomirenja, ovu teoriju Lompar detaljnije obrazlaže u delu koji nosi naziv Titoizam i sekularno sveštenstvo. Poslednji deo sadrži šesnaest fragmenata u kojima se govori da živimo u vremenu specijalističkog obilja, vremenu strahovito razvijenih znanja, koja dosežu do najsitnijih pojedinosti i čovek je opterećen tim da on sam ne mora sve znati ili će propasti, tako da ljudi često biraju diletantizam. Današnje vreme je i vreme beskrajnog ponavljanja i umnogostručavanja ljudskih reči i veoma je teško odlučiti da li je nešto istina ili laž. Ukoliko moral bude zaboravljen prestaće doba morala. Koliko dobro danas razumemo temu morala uopšte i koliko je to tema razmišljanja u svakodnevnom životu, da li je nastupilo doba nemorala i čemu moral u savremenom vremenu teme su kojima se bave ovi Moralistički fragmenti. Duh samoporicanja U 2011. godini Lompar objavljuje knjigu Duh samoporicanja (prilog kritici srpske kulturne politike) u izdanju Orpheus-a iz Novog Sada. Ta knjiga je obrazložila dijagnozu (bilans komunističke vladavine i prelazak titoističkog načina mišljenja u sadržaje nevladine inteligencije) srpske kulturne situacije i predložila terapiju (povratak srpskom stanovištu kao istorijsku i političku reaktuelizaciju naše prekomunističke tradicije). Sa odlučujućim naglaskom je pledirala na višesmerne oblike srpske kulturne politike. Ona je ostavljala van sumnje demokratski poredak, podelu vlasti, postojanje drugih i drukčijih političkih i kulturnih orijentacija. Okolnost da je bila dugo i istrajno napadana, da je služila kao opravdanje za razvijenu političku i intelektualnu diskriminaciju Lompara kao pisca, je proisticala iz dve činjenice: stvari koje je ova knjiga vraćala u javni prostor bile su decenijski tabu i – vođena analizom naših okolnosti – anticipirala je evropski povratak nacionalnom stanovištu. Mnogo toga što se pojavilo u Evropi i Americi u vremenu posle pojavljivanja Duha samoporicanja 2011. godine – od intelektualnih činova, poput pariske izjave evropskih intelektualaca iz 2017. godine, do političkih pokreta poslednjih godina – bilo je u većoj ili manjoj vezi sa osnovnom dimenzijom ove Lomparove knjige. To je bilo prirodno, jer je ona vezana za shvatanja nacionalnih liberala u evropskoj i srpskoj (Svetozar Miletić, Jovan Ristić) tradiciji. Knjiga se u završnom obliku, sa opširnim i podrobnim odgovorima na kritike, pojavila u šestom izdanju: Catena mundi, Beograd, 2015. Do sada je imala deset izdanja u kratkom roku: poslednje 2020. godine (Catena mundi, Beograd). Studija Duh samoporicanja postala je jedna od najčitanijih knjiga na srpskom jeziku. Lompar se u ovoj studiji bavi pitanjem srpskog kulturnog identiteta i njegovom razgradnjom kroz paukovu mrežu ideologije jugoslovenstva i titoističkog komunizma. Sadašnji naraštaj intelektualne elite, odnegovan u titoizmu, jedan je od, po svojim rezultatima, najštetnijih u istoriji srpske kulture. Brojna su svedočanstva o njegovoj temeljnoj ljudskoj i intelektualnoj neodgovornosti u vremenu činjenica o kontinuiranoj krađi srpskog jezika, književnosti i gramatike. Ipak i pored toga, iz nekih iracionalnih razloga intelektualci o tome ćute. Srpski narod ako želi da opstane u svetskom zverinjaku, nema pravo ni na pesimizam ni na ćutanje. Bez duhovne samosvesti i nacionalne kulturne politike, ostaće ne narod već stanovništvo bez identiteta, zaključuje profesor Lompar. Lomparov istoriosofski učitelj je Miloš Crnjanski. On je uzorni lik nacionalno odgovornog intelektualca. Povratak srpskom stanovištu? U 2013. godini je objavio knjigu intervjua Povratak srpskom stanovištu? (Catena mundi, Beograd), koja je doživela drugo izdanje 2014. godine. Polihistorska istraživanja U 2016. godini objavio je knjigu naučnih studija Polihistorska istraživanja, u kojoj je analizirao savremene studije književnosti u svetlosti dominacije kulturološke paradigme, koju ocenjuje kao nadahnutu ideološkim predumišljajem i kao postmoderni vid polihistorstva. Umesto nje, pledira za polihistorsku orijentaciju u sadržajima modernosti, koju nastoji da pokaže kroz podrobne i afirmativne analize dela Slobodana Jovanovića, Jovana Deretića, Dragiše Živkovića, Alojza Šmausa, Nebojše Vasovića, Anice Savić Rebac, Nikole Miloševića, Dragana Stojanovića, kao i kroz detaljnu kritičku analizu intelektualnih dometa i političkog ponašanja Latinke Perović. Knjiga je doživela drugo izdanje 2017. godine. Pohvala nesavremenosti U 2016. godini Lompar je objavio policentrični esej Pohvala nesavremenosti (Laguna, Beograd) u kojem se osvetljavaju metafizički i etički aspekti nesavremenosti u Ničeovom smislu. Napisana na način književnog eseja, knjiga baca duhovno svetlo na Magritova i Karavađova platna, Orvelovo pripovedanje, egzistencijalnu dramu šahovske situacije Borisa Spaskog, simbolički smisao terezinske ćelije Gavrila Principa, a tu su i životni isečci sa ulica i trgova Londona, Toronta, Berlina, Pariza, Libeka. Drugo izdanje: 2018. U 2018. godini objavio je knjigu kulturnopolitičke esejistike Sloboda i istina: beleške o promeni svesti (Catena mundi, Beograd). Ova knjiga je doživela drugo izdanje 2020. godine, kao luksuzna monografija Crnjanski – biografija jednog osećanja (Pravoslavna reč, Novi Sad), u kojoj je ukrštanjem različitih tematskih i izražajnih registara nastojao da osvetli kulturnu situaciju i egzistencijalnu dramatiku sudbine Miloša Crnjanskog. Knjiga je imala još dva izdanja: 2018, 2019. Milo Lompar je priredio izabrana dela Nikole Miloševića (I‒V, Službeni list SCG, Beograd, 2004) i u srpsku kulturu uveo delo Ridigera Zafranskog Zlo ili drama slobode, 2005, (preveo Saša Radojčić, pogovor Milo Lompar). Nagrade Nagrada „Stanislav Vinaver”, za knjigu Smisao završetka u romanu, 1996. Nagrada „Đorđe Jovanović”, za knjigu Crnjanski i Mefistofel, 2000. Nagrada „Laza Kostić”, za knjigu Apolonovi putokazi, 2005. Nagrada „Nikola Milošević”, za knjigu Negde na granici filozofije i literature, 2010.[8] Nagrada „Pečat vremena”, za knjigu Duh samoporicanja, 2013. Nagrada „Meša Selimović”, za knjigu Crnjanski: biografija jednog osećanja, 2019. Nagrada „Borisav Stanković”, povelja za životno delo, 2019. Dela Istorijsko, poetičko i književno nasleđe XVIII i XIX veka u poznim delima Miloša Crnjanskog, doktorska disertacija, 1993. O završetku romana (Smisao završetka romana Druga knjiga Seoba Miloša Crnjanskog, Rad, Beograd, 1995. Drugo, izmenjeno izdanje: Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, Beograd, 2008. Moderna vremena u prozi Dragiše Vasića, Filip Višnjić, Beograd, 1996. Njegoš i moderna, Filip Višnjić, Beograd, 1998. Drugo, popravljeno izdanje, Nolit, Beograd, 2008. Crnjanski i Mefistofel (O skrivenoj figuri Romana o Londonu), Filip Višnjić, Beograd, 2000. Drugo, izmenjeno izdanje, Nolit, Beograd, 2007. Apolonovi putokazi (Eseji o Crnjanskom), Službeni list SCG, Beograd, 2004. Knjiga o Crnjanskom, Srpska književna zadruga, Beograd, 2005. Srpska književnost XVIII i XIX veka, Narodna knjiga, Beograd, 2006 - Sa koautorom Zoricom Nestorović Moralistički fragmenti, Narodna knjiga, Beograd, 2007. Drugo, prošireno izdanje, Nolit, Beograd, 2009. Negde na granici filozofije i literature (O književnoj hermeneutici Nikole Miloševića), Službeni glasnik, Beograd, 2009. O tragičkom pesniku (Njegoševe pesme), Albatros plus, Beograd, 2010. Njegoševo pesništvo, Srpska književna zadruga, Beograd, 2010. Duh samoporicanja, prilog kritici srpske kulture, Orfeus, Novi Sad, 2011. Povratak srpskom stanovištu, Catena Mundi, Beograd, 2013. Polihistorska istraživanja, Catena Mundi, Beograd, 2016. Pohvala nesavremenosti, Laguna, Beograd, 2016. Sloboda i istina, Catena Mundi, Beograd, 2018. Crnjanski: Biografija jednog osećanja, Pravoslavna reč NS, Beograd, 2018.[9] Knjiga o Lubardi, priređivač, Srpska književna zadruga, 2018.[10] Poluintelektualac i nacionalna politika, 2021.[11] Crnjanski i svetska književnost, Pravoslavna reč NS, 2021.[12] Nervozni čas pripovesti, 2022.[13] Oproštaj sa intelektualcem, Srpska književna zadrua, 2022.[14] Uspon kolonijalne svesti: lažna istoriografija Latinke Perović, Catena Mundi, Beograd, 2022.[15]

Kao na slikama Originalni omot Diskovi odlični Knjižica Original Genres: Comedy | Drama | Family | Romance Director: Charles Chaplin Writer: Charles Chaplin Чарлс Спенсер Чаплин млађи (енгл. Sir Charles Spencer Chaplin Jr.), познат као Чарли Чаплин или раније као Шарло Акробата (Лондон, 16. април 1889 – Вевеј, 25. децембар 1977) био је енглески филмски режисер, глумац, сценариста и продуцент. Он је један од највећих комичара свих времена. Вешто је владао мимиком и слепстик комедијом. Његове комедије су мешавина водвиља, пантомиме, импровизације и циркуса.[1] Један је од пионира кинематографије и највећих синеаста свих времена. Необично је заслужан за ширење популарности филма и за његово признање у сферама традиционалне културе. Његов изворни хуманизам формиран у периоду тешке младости изражен је у лику доброћудне скитнице Чарлија чија је доброта према околини сразмерна њеним злим намерама. Учинио је да свима постане јасна снага филмског говора и његова моћ у афирмацији универзалних и трајних људских вредности. Напустивши Сједињене Државе од 1952. године је живео у Европи, углавном у Швајцарској. У том периоду је остварио мали број својих замисли. У Сједињене Државе се вратио 1972. године јер је награђен Оскаром за животно дело. Добитник је Оскара за најбољу музику за филм ”Светлости позорнице” из 1973. године, и два почасна Оскара. Његовим најпознатијим филмом се сматра Велики диктатор из 1940. године. Амерички филмски институт га је ставио на десето место на листи 100 највећих глумаца 20. века.[2] Чарли Чаплин је једно од најпрепознатљивијих лица у историји филма. Највећа је филмска звезда до краја двадесетих година 20. века.[3] Биографија[уреди | уреди извор] После трагедије која му се десила када је имао пет година (мајка му је доживела нервни слом, а отац погинуо), он и његов полубрат, Сидни Чаплин, постали су бескућници. Након краћег времена проведеног у дому за незбринуту децу, Чарли је постао члан једне сиромашне дечје музичко-позоришне трупе у којој је имао неколико споредних улога. У осмој години је почео и сам да наступа. Чаплин је 1913. године напустио музичко-позоришну трупу Фреда Карноа и придружио се Кистоуну (Keystone), који га је ангажовао за сто педесет долара недељно, да глуми уз познатије глумце као што су Мејбл Норманд и Роско Фети Арбакл. Током једне турнеје 1913. године у Њујорку га је запазио краљ комедије, Мак Сенет, (творац најомиљенијег и најтрајнијег жанра немог филма – слепстик комедије), са којим је склопио уговор за снимање првог филма. Снимио је дванаест краткометражних филмова, почео је и сам да режира, пише сценарио и ради монтажу за већину својих остварења. Charlie Chaplin by Charles C. Zoller 4 cleaned На филму се појавио 1914. године и снимио своја први неми филм - „Keystone Was Making a Living“ и други Дечије ауто трке у Венецији („Kid Auto Races at Venice“, 1914). Током рада на свом другом филму 1914. године, Чаплин је осмислио лик скитнице и костим – шлампаве панталоне, полуцилиндар, превелике ципеле и штап – који су постали заштитни знак његовог филмског лика малог скитнице којег је развијао читаве каријере и који је обележио рану историју филмске индустрије. Брзо је потом постао самосталан и почео да режира своје филмове јер филм Скитница из 1915. године га је преко ноћи учинио првом филмском звездом у свету. Арбаклове панталоне, бркови Мека Свејна и ципеле Форда Стерлинга, као и полуцилиндар, штап и тесни сако, наводно су изабрани насумице, али ова неуредна елегантност неодољиво је подсећала на Линдеров лик углађеног кицоша. Неотесан и погрешив, али романтичан и ведар, овај мали скитница био је циник са песничким погледом на свет, нитков са пуританским моралом. Публика широм света поистовећивала се са овим аутсајдером, мада је презирао површност коју она представља. Чаплинове комедије, укорењене у његовом сиромашном детињству у Лондону, биле су веома личне, спајајући осећај носталгије и ужаса због друштвене неправде. Његов хумор био је заснован на карактеризацији и месту збивања, а у филмовима попут Шарло као полицајац (Easy Street, 1917) и Шарло усељеник (The Immigrant, 1917) бавио се контроверзним темама као што су наркоманија, улични криминал и проституција. Са друге стране, у комедијама Стаза за котураљке (The Rink, 1916), Надзорник (The Floorwalker, 1916) и Лечење (The Cure, 1917), чије су енергија и ритам одушевиле Клода Дебисија, Чаплин је доказао изузетне кловновске вештине. Чаплинови филмови су били мање динамични од Сенетових, број гегова у њима је смањен, како би се у потпуности искористио комични потенцијал сваке ситуације, тако да су сцене зависиле не од самог постојања шале, већ од њеног утицаја. Употребом реквизите показао је да има врхунски осећај за комику. Иако су они били непредвидиви и често су служили да створе неку непријатност, као што је случај у филмовима Један ујутро (One A.M., 1916) и Залагаоница (The Pawnshop, 1916) Чаплин их је користио ради карактеризације и изражавања унутрашњих осећања, чиме је продубљивао површинску комедију. Ипак, кључну улогу у успеху свих Чаплинових филмова имала је његова интелигентна и грациозна глума. Иронија је што је наслов Чаплиновог филма Хлеб свагдашњи (Making a Living, 1914) будући да су му популарност и уметничка независност нагло расле са сваким новим уговором и да је један од оснивача система филмских звезда. Постер Куреа из 1917. Године 1915. Напустио је Кистоун и са компанијом Есенеј потписао уговор о снимању четрнаест филмова за суму од 1250 долара недељно. Ту је започео сарадњу са сниматељем Ролијем Тотером (Rolie Totheroh), глумицом Едном Первајанс (Edna Purviance) и Ериком Кембелом (Eric Campbell), који су у његовим филмовима редовно глумили главни женски лик, односно главног непријатеља. У филму Шарло гроф (The Count, 1916) се појављују Кембел који је глумио непријатеља у једанаест наредних краткометражних филмова и Една Первајанс која је глумила улогу идеалне жене у већини његових филмова од 1915. до 1923. године. Године 1916. прешао је у Мјучуал, где је снимио дванаест филмова за плату од 10.000 долара недељно. Године 1918. је потписао са компанијом Фрст нешнал (First National) уговор од милион долара за продукцију само осам филмова, од којих је Малишан (The Kid, 1921) био његов први дугометражни филм. Годину дана касније заједно са Дејвид Грифитом, Мери Пикфорд и Даглас Фербанксом (Douglas Fairbanks) основао је компанију Јунајтед Артистс (United Artists), за коју је снимио све наредне филмове, почевши од Парижанке (A Woman of Paris, 1923). У Чаплиновом раду су почели да се јављају периоди неактивности, мада је Златна грозница (The Gold Rush, 1925), Светла велеграда (City Lights, 1931) и Модерна времена (Modern Times, 1936) спадају у његове најпознатије филмове. Чаплин је од средине 1920-их почео да жуди за интелектуалним признањем. На филм Модерна времена знатно је утицао филм Дајте нам слободу (1931) Рене Клера. Тај филм дугује и совјетском револуционарном филму због чега је био забрањен у Италији и Немачкој. Хитлер и Мусолини су филм оценили као комунистичку пропаганду. Чаплин им се касније осветио филмом Велики диктатор (The Great Dictator, 1940). Диктатор Чарли Популарност лика скитнице је временом опадала, Чаплин је постајао све више самосвестан, његову изражајност и спонтаност замениле су претенциозност и сентименталност. Као редитељ је са лакоћом умео да успостави динамику између камере и глумца али су његове методе биле веома конвенционалне. Глатка монтажа никада није одвраћала пажњу са радње. Његов избор меког осветљења, пажљиво осмишљених сценографија, општег плана и кадра-секвенце одавао је технику чврсто укорењену у позоришној традицији. Чаплин је снимао неме филмове до 1940. године. Ипак, ограниченост Чаплинове режије и кинематографске интелигенције дошла је до изражаја у говорним филмовима (talkies) као што су, поменути, Велики диктатор, Господин Верду (Monsieur Verdoux, 1947), Светлости позорнице (Limelight, 1952), Краљ у Њујорку (A King in New York, 1957) и Грофица из Хонг Конга (The Countess from Hong Kong, 1966). Чарли Чаплин на шеталишту познатих Иако лично никада није проповедао политички радикализам било какве боје, његов филмски опус био је довољан да у време реакционарне хистерије 1950-их година због својих левичарских убеђења постане једна од жртава сенатора Макартија. Исмевао је и многе америчке политичаре. Био је оптужен за ширење идеје комунизма, па му је због тога током педесетих година био забрањен повратак из Европе у Америку. Његов филм „Краљ у Њујорку“ био је забрањен у Америци до 1973. године (више од 15 година). Напустивши Сједињене Државе, Чаплин је од 1952. године живео у Европи, углавном у Швајцарској. У том периоду је остварио мали број својих замисли. Чаплин се доста бринуо о свом здрављу. Редовно се бавио спортом, правилно хранио, мало пушио и ретко пио. Па ипак, његово здравље се знатно погоршало након завршетка филма, „Грофица из Хонгконга“, крајем шездесетих. Ипак, у Сједињене Државе се вратио 1973. године јер је награђен Оскаром за животно дело. Године 1975, британска краљица Елизабета II доделила му је, као једном од најзаслужнијих грађана земље, чин витеза. Чарли Чаплин је имао пуно љубавних веза и афера, четири брака и десеторо деце, од којих је Џералдин Чаплин најуспешнија и то као глумица. Његове супруге биле су и по више од 30 година млађе од њега, због чега је био критикован у јавности. Смрт[уреди | уреди извор] Гроб Чарлија Чаплина Умро је у сну на Божић 25. децембра 1977. године у Корзију-сир-Вевију у Швајцарској, где је провео последњих 20 година живота. Наслеђе[уреди | уреди извор] Чаплин као „Скитница“ 1915. године, кинематографска „најуниверзалнија икона“ [4] Године 1998, филмски критичар Андру Сарис је рекао да је Чаплин „вероватно најважнији уметник којег је произвела кинематографија, свакако њен најизузетнији извођач и вероватно још увек њена најуниверзалнија икона“.[4] Чаплина је Британски филмски институт описао као „надвишујућу фигуру светске културе“, и он је био укључен у Тајм часописов списак „100 Најважнијих људи 20. века“ због „смеха [који је он донео] милионима“ и због тога што је он „више или мање измислио глобалну препознатљивост и помогао претварању индустрије у уметност“.[5][6] Слика Трампа је постала део културне историје; према Симону Ловишу, тај лик је препознатљив и људима који никад нису видели Чаплион филм, и на местима где филмови никада нису приказани.[7][8] Критичар Леонард Малтин је писао о „јединственој“ и „неизбрисивој“ природи Трампа, и тврдио да ни један други комичар није досегао његов „глобални утицај“.[9] Хвалећи карактер, Ричард Шикел сугерише да Чаплинови филмови са Трампом садрже „најелоквентније, богато комичне изразе људског духа“ у историји филма.[10] Меморабилија везана за овај лик још увек доноси велике суме на аукцијама: 2006. године су полуцилиндар и бамбусни штап који су део Трамповог костима продати за 140.000 америчких долара на аукцији у Лос Анђелесу.[11] Као филмски старалац, Чаплин се сматра пиониром и једном од најутицајнијих фигура раног 20. века.[12] Њему се често приписује заслуга једног од првих уметника овог медијума.[13] Филмски историчар Марк Казинс је написао да је Чаплин „променио не само слике биоскопа, него и његову социологију и граматику“ и тврди да је Чаплин био једнако важан за развој комедије као жанра, као што је Дејвид В. Грифит био за драму.[14] Он је био први који је популарисао дугометражну комедију и који је успорио темпо акције, дајући јој озбиљност и суптилност.[15][16] Мада се његов рад углавном класификује као урнебесна комедија, Чаплинова драма A Woman of Paris (1923) је имала велики утицај на филм Ернста Лубича The Marriage Circle (1924) и стога је играла улогу у развоју „софистициране комедије“.[17] Према Дејвиду Робинсону, Чаплинови изуми су „брзо асимилирани и постали део уобичајене праксе филмског заната“.[18] Филмски ствараоци који наводе Чаплина као утицај обухватају Федерика Фелинија (који назива Чаплина „неком врстом Адама, од кога смо сви потекли“), Жака Татија („Без њега ја никад не бих направио филм“), Рене Клера („Он је инспирисао практично сваког филмског ствараоца“), Мајкла Пауела, Били Вајлдера, Виториа де Сике, и Ричарда Атенбора.[19][19][20][21][22][23][24] Руски филмски стваралац Андреј Тарковски је величао Чаплина као „једину особу која је ушла у кинематографску историју без имало сумње. Филмови које је он оставио за собом никад не могу застарети“.[25] Чаплин је такође снажно утицао на рад каснијих комичара. Марсел Марсо је изјавио да је био инспирисан да постане мејм уметник након што је гледао Чаплина, док је глумац Реј Капур базирао своју екранску персону на Трампу.[16][22] Марк Коусинс је такође детектовао Чаплинов стил комедије у француском карактеру Месје Хулот и италијанском карактеру Тото.[22] У другим пољима, Чаплин је допринео инспирацији цртаних ликова мачак Феликс и Мики Маус, и утицао је на дадаистички уметнички покрет.[26][27][28] Као један од оснивача Уједињених уметника, Чаплин је такође имао улогу у развоју филмске индустрије. Гералд Маст је писао да иако УА никад није постала компанија са значајем попут фирми МГМ или Парамаунт пикчерс, идеја да режисери могу да произведу своје сопствене филмове је била „година испред свог времена“.[29] У 21. веку, неколико Чаплинових филмова се још увек сматра класицима и међу највећим филмовима икада направљеним. Године 2012. Sight & Sound истраживање, којим се компилира првих десет гласова филмских критичара и режисера да би се одредили најпризнатији филмови сваке групе, показало је да се City Lights рангира међу критичарима у првих 50, Modern Times у првих 100, а The Great Dictator и The Gold Rush су били у првих 250.[30] Првих 100 филмова по гласовима режисера су обухватали Modern Times на позицији 22, City Lights као 30-ти, и The Gold Rush на броју 91.[31] Свако од Чаплинових остварења је добило глас.[32] Године 2007, Амерички филмски институт је именовао City Lights једанаестим највећим америчким филмом свих времена, док су The Gold Rush и Modern Times поново рангирани у првих 100.[33] Књиге о Чаплину настављају да се регуларно објављују, и он је популарна тема медијских научника и филмских архивиста.[34] Бисте Чаплина широм света, лоциране у (слева надесно) 1. Тренчинске Тјеплице, Словачка; 2. Хелмжа, Пољска; 3. Вотервил, Ирска; 4. Лондон, Уједињено Краљевство; 5. Хајдерабад (Индија); 6. Аласио, Италија; 7. Барцелона, Шпанија; 8. Веве, Швајцарска Филмографија[уреди | уреди извор] Као глумац[уреди | уреди извор] Улоге Чарли Чаплин Година Српски назив Изворни назив Улога Напомена 2003. The Chaplin Collection: Volume One 1967. Грофица из Хонгконга A Countess From Hong Kong 1959. Girls Town 1958. High School Confidential! 1957. A King In New York 1954. Fangs Of The Wild 1954. Follow The Hunter 1947. Monsieur Verdoux 1940. Велики диктатор The Great Dictator 1936. Модерна времена Modern Times Скитница 1931. Светла велеграда City Lights Скитница 1928. Show People 1925. Златна грозница The Gold Rush Усамљени трагач 1923. A Woman Of Paris 1923. A Woman Of Paris/Sunnyside 1921. Малишан The Kid Скитница Као режисер[уреди | уреди извор] Филмови које је режирао Чарли Чаплин Год. Српски назив Оригинални назив 1967. Грофица из Хонгконга A Countess From Hong Kong 1958. The Chaplin Revue 1957. A King In New York 1952. Limelight 1947. Monsieur Verdoux 1940. Велики диктатор The Great Dictator 1938. Charlie Chaplin Carnival 1938. Charlie Chaplin Cavalcade 1938. Charlie Chaplin Festival 1936. Модерна времена Modern Times 1931. Светла велеграда City Lights 1928. Циркус The Circus 1928. The Circus/A Day`s Pleasure 1925. Златна грозница The Gold Rush 1923. A Woman Of Paris 1923. A Woman Of Paris/Sunnyside 1921. The Idle Class 1921. Малишан The Kid 1921. The Kid/The Idle Class 1916. The Burlesque Of Carmen Filmovi Čarlija Čaplina

format: LP artist: BILJA KRSTIĆ (Biljana Krstić), (Serbia, Yugoslavia) title: Loptom do zvezda release date: 1990 label, Cat. No. PGP RTB, 250112 style: pop, pop-rock, ballad Ploča: M (5), omot: NM (5-). Perfektan primerak. Ovo je bio promo primerak, ali je neko odlepio promo PGP-ovu nalepnicu sa poleđine omota i tu ga malo ogulio. Redak Biljin `sportski` album, koji je prošao skoro sasvim enzapaženo. A1 Napred Smelo U Vek Novi A2 Zagonetka A3 Zvezde A4 Srce Na Plotu A5 Svi Zajedno Polazimo B1 Sportisti B2 Lopte B3 Igre I Priče B4 Letači B5 Dva Su Veka Proletera B6 Mi Letimo ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče ŽETVE, RANOG MRAZA, ĐORĐA BALAŠEVIĆA i BILJE KRSTIĆ: I - ŽETVA: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ŽETVA - `Vreme žetve` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77173581_LP-ZETVA-Vreme-zetve-1978-NM-VG-ODLICNA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - ŽETVA: kompletna vinilna singl diskografija: 1) SP ŽETVA - `U razdeljak te ljubim / Srce mi je kao ratar` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/69584685_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74501573_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-press-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72327241_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-pres-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76572201_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-VG-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/69584693_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74501597_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74922117_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69584701_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-press-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76572217_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-2-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71455177_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-2-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74501621_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-press-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70156157_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74922133_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71455281_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69584657_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/67174029_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-pressing 2) SP ŽETVA - `Gospoice al` ste šik / Tajna` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73288889_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71452641_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69584645_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/70156133_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77168385_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70156097_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-G- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III - ŽETVA: na LP kompilacijama: 1) LP V/A - `Žetva` (1978, RTV Ljubljana) pesma: ŽETVA - U razdeljak te ljubim https://www.kupindo.com/Ploce/69590009_LP-V-A-Zetva-1978-Balasevic-ODLICNA ======================================================================================== IV - RANI MRAZ: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP RANI MRAZ - `Mojoj mami, umesto maturske slike u izlogu` (1979, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-BALASEVIC-Mojoj-mami-1979-AUTOGRAM-POSTER-MINT/131950689 https://www.kupindo.com/Ploce/67183753_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69588449_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-79-3-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67183757_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66226541_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-3-press https://www.kupindo.com/Ploce/69588461_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-4-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69588485_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-79-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66226557_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-4-press https://www.kupindo.com/Ploce/67183761_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-zlatna https://www.kupindo.com/Ploce/74498169_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-79-7-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/66418053_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-platinasta https://www.kupindo.com/Ploce/66418033_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-7-press https://www.kupindo.com/Ploce/67183745_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-G-VG- 2) LP RANI MRAZ - `Odlazi cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74499497_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-1-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76566297_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-2-press-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77173453_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-2-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76219497_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-2-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76566309_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-3-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74757869_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-3-pres-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77173473_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-3-press-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71456369_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-3-press-G-VG- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V - RANI MRAZ: kompletna zvanična vinilna singl diskografija: 1) SP RANI MRAZ - `Kristifore crni sine / Moja prva ljubav` (1978, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/69584585_SP-BALASEVIC-R-MRAZ-Kristifore-Moja-prva-ljubav-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74501337_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-78-1-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74501361_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-1978-1-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70156501_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-1978-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/77164213_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-1978-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/70156513_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-1978-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/74758321_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-1978-2-pres-G 2) SP RANI MRAZ - `Računajte na nas / Strašan žulj` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/70156309_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/73287953_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74501461_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74922193_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/70156269_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/66225189_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70156329_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-3-press https://www.kupindo.com/Ploce/71455421_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71455437_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-3-pres-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74501509_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-4-press https://www.kupindo.com/Ploce/74501545_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-6-press https://www.kupindo.com/Ploce/74758549_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-6-press-VG-NM 3) SP RANI MRAZ - `Oprosti mi Katrin / Život je more` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74501405_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Oprosti-mi-Katrin-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71455517_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Oprosti-mi-Katrin-2-press 4) SP RANI MRAZ - `Panonski mormar / Moja draga sad je u Japanu` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74501317_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76216833_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-1-pres-NM-M https://www.kupindo.com/Ploce/74922261_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76216837_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-2-press-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74758761_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-5-pres-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/73287913_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71455545_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-6-press-G 5) SP RANI MRAZ - `Prvi Januar (Popodne) / Lagana stvar` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74922217_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-1979-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70156425_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69584641_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-79-1-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74501249_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-1979-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76216813_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-1-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74501269_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-2-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77164197_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-79-2-pres-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76216821_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-79-2-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77164173_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-2-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74758837_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-1979-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74501285_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-2-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69584637_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-79-2-pres-VG- 6) SP RANI MRAZ - Tri put sam video Tita / instrumental` (1981, PGP RTB) ======================================================================================== VI - ĐORĐE BALAŠEVIĆ: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Pub` (1982, PGP RTB): https://www.kupindo.com/Ploce/72325465_LP-BALASEVIC-Pub-1982-1-press-MINT-PERFEKTNTA https://www.kupindo.com/Ploce/66418737_LP-BALASEVIC-Pub-1982-1-pressing-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74757969_LP-BALASEVIC-Pub-1982-3-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74498913_LP-BALASEVIC-Pub-1982-5-press-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77173209_LP-BALASEVIC-Pub-1982-5-pressing-VG-VG 2) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Celovečernji the Kid` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74499609_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76566285_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76220497_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-83-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74499633_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77173405_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74499577_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76220441_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-VG-G https://www.kupindo.com/Ploce/70153245_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77173437_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-2-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74499649_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-3-press-ODLICNA 3) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `003` (1985) 4) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Bezdan` (1986, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77172993_LP-BALASEVIC-Bezdan-1986-1-press-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77173025_LP-BALASEVIC-Bezdan-86-3-pres-omot-VG-ploca-MINT 5) 2LP+SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `U tvojim molitvama` (1987, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74499201_2LP-SP-BALASEVIC-U-tvojim-molitvama-1987-M-VG https://www.kupindo.com/Ploce/66420433_2LP-SP-BALASEVIC-U-tvojim-molitvama-1987-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/69590037_2LP-SP-BALASEVIC-U-tvojim-molitvama-1987-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71457265_2LP-BALASEVIC-U-tvojim-molitvama-1987-VG-VG- 6) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Panta Rei` (1988, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77173481_LP-BALASEVIC-Panta-Rei-1988-1-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77173485_LP-BALASEVIC-Panta-Rei-1988-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77173493_LP-BALASEVIC-Panta-Rei-1988-2-pressing-ODLICNA 7) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Tri posleratna druga` (1989, Jugoton) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-BALASEVIC-Tri-posleratna-druga-89-AUTOGRAM-MINT/132082869 https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-BALASEVIC-Tri-posleratna-druga-1989-NESLUSANA-/132082861 https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-BALASEVIC-Tri-posleratna-druga-1989-ODLICNA-M-NM/132082821 8) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Marim ja...` (1991, Diskoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VII - ĐORĐE BALAŠEVIĆ: kompletna vinilna singl (SP i EP) diskografija: 1) EP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Ljubio sam snašu na salašu` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73287893_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72327389_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74922161_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-1-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67174001_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74501181_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76572073_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74758957_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-3-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77164245_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-3-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76572097_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-3-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74501205_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-6-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76572045_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-6-pres-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76216785_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-7-press-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71455813_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-7-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76216789_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-8-press-NM 2) SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Hej čarobnjaci svi su vam đaci / instrumental` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/72327285_SP-BALASEVIC-Hej-carobnjaci-svi-su-vam-djaci-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/73288865_SP-BALASEVIC-Hej-carobnjaci-svi-su-vam-djaci-ODLICNA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VIII - ĐORĐE BALAŠEVIĆ i RANI MRAZ: intervju, promo ploče i slični RARITETI (2LP, LP, MLP, SP): 1) promo MLP ĐORĐE BALAŠEVIĆ / ZLATKO PEJAKOVIĆ – `Panonski mornar / Ljetu je mome kraj` (1981, PGP RTB) 2) promo MLP ĐORĐE BALAŠEVIĆ I RANI MRAZ – `Odlazi cirkus` (1981, PGP RTB) 3) promo SP ORKESTAR VOJNIČKOG KLUBA KASARNE `MARŠAL TITO`, ZAGREB (peva ĐORĐE BALAŠEVIĆ, nije potpisan na ploči) – `Vojnik mira i slobode / Pesma vojnika kasarne `Maršal Tito` (1981, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77168673_SP-BALASEVIC-Vojnik-mira-i-slobode-1981-ULTRA-RETKO 4) promo LP V/A – `Vaši gosti iz studija 5` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71456521_LP-BALASEVIC-Vasi-gosti-iz-Studija-5-PROMO-RETKO- 5) promo SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ – `Pesma o jednom petlu / Boža zvani Pub` (1983, PGP RTB) 6) promo SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ – `Celovečernji The Kid / Nikad kao Bane` (1983, PGP RTB) 7) promo SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ – `Slovenska / Mani se mene lepa Nasto`(1985, PGP RTB) 8) promo SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ – `Sve je otišlo u Honduras / Ne lomite mi bagrenje` (1986, Jugoton) 9) intervju 2LP – TEREZA / ĐORĐE BALAŠEVIĆ – Jugoton Express (1986, Jugoton) 10) promo SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ – `Samo rata da ne bude / Poluuspavanka` (1987, PGP RTB) ======================================================================================== IX - RANI MRAZ I BALAŠEVIĆ: kompletna vinilna (LP, 2LP, EP) diskografija kompijacijskih ploča: 1) LP V/A - `Dani jugoslavenske zabavne muzike JRT-Opatija `78` (1978, Jugoton) pesma: GRUPA `RANI MRAZ` - Moja prva ljubav 2) LP V/A - `Hitovi 5` (1978, Jugoton) pesma: RANI MRAZ - Moja prva ljubav 3) LP V/A - `Split 79` (1979, PGP RTB) pesme: a) RANI MRAZ - Panonski mornar b) RANI MRAZ - Moja draga sad je u Japanu https://www.kupindo.com/Ploce/74498029_LP-V-A-Split-79-1979-Balasevic-Arinka-ODLICNA 4) LP V/A - `Pop` (1980, Jugoton) pesma: RANI MRAZ - Moja prva ljubav 5) 2LP V/A - `20 godina festivala Omladina` (1980, PGP RTB) pesma: RANI MRAZ - Računajte na nas https://www.kupindo.com/Ploce/72526993_2LP-V-A-20-godina-Festivala-Omladina-1980-MINT-nov https://www.kupindo.com/Ploce/72527301_2LP-V-A-20-god-Festivala-Omladina-1980-Miladin-Sobic 6) LP V/A - `Samo jednom se ljubi` (1981, Jugoton) pesma: ĐORĐE BALAŠEVIĆ i RANI MRAZ – Prva ljubav https://www.kupindo.com/Ploce/74497837_LP-V-A-Samo-jednom-se-ljubi-1981-HAUSTOR-Balasevic 7) EP V/A - `Prvi kongres USAOJ-a` (1982, RK SSO BiH) pesma: RANI MRAZ - Računajte na nas 8) LP V/A `Biće uvek Tito` (1985, PGP RTB) pesme: a) ĐORĐE BALAŠEVIĆ i RANI MRAZ – Računajte Na Nas b) ĐORĐE BALAŠEVIĆ – S Titom u srcu 9) LP V/A – `Oni su najbolji` (1986, PGP RB) pesma: ĐORĐE BALAŠEVIĆ – Pesma o jednom petlu 10) LP V/A - 2 letnji pressing (Press PGP RTB info)` (1987, PGP RTB) pesma: ĐORĐE BALAŠEVIĆ – Samo rata da ne bude 11) LP V/A `U tom somboru` (1987, Turistički savez Opštine Sombor) pesma: ĐORĐE BALAŠEVIĆ – Bela lađa 12) LP V/A - `Kad sam bio u Novome Sadu (Pesme o Novom Sadu - Songs To Novi Sad)` (1990, Turistički savez Novog Sada) pesma: RANI MRAZ - Panonski mornar ====================================================================== X - BILJANA - BILJA KRSTIĆ: kompletna vinilna diskografija: 1) LP BILJA KRSTIĆ - `Prevari večeras svoje društvo sa mnom` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74500601_LP-BILJA-Prevari-veceras-svoje-1983-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/60900101_LP-BILJA-Prevari-veceras-Balasevicevi-tekstovi- 2) BILJA KRSTIĆ - `Iz unutrašnjeg džepa` (1985, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71457253_LP-BILJA-KRSTIC-Iz-unutrasnjeg-dzepa-1985-PERFEKTNA 3) BILJA KRSTIĆ - `Loptom do zvezda` (1990, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67174109_LP-BILJA-KRSTIC-Loptom-do-zvezda-1990-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/69589937_LP-BILJA-KRSTIC-Loptom-do-zvezda-1990-VG-NM 4) BILJA KRSTIĆ - `Bilja` (1994, PGP RTS)