Dvotomna istorijsko-publicistička monografija Dva veka zajedno, delo nastalo na samom zalasku spisateljske karijere nobelovca Aleksandra Isajeviča Solženjicina, bavi se rusko-jevrejskim odnosima i suživotom Rusa i Jevreja na tlu Carske Rusije i Sovjetskog Saveza od kraja XVII do kraja XX veka. Prvi tom obuhvata period od 1795. kada je Rusija anektirala istočnu Poljsku, do 1916. godine, predvečerja Oktobarske revolucije, a drugi govori o samoj revoluciji i vremenu koje je usledilo. Ne namećući svoje mišljenje i citirajući mnogobrojne javne ličnosti tog vremena, autor daje čitaocu mogućnost da problem sagleda sa svih strana, te da doslovno oseti ono što su u datim istorijskim uslovima, upućeni jedni na druge osećali pripadnici slovenskog ruskog i jevrejskog naroda. tvrd povez, 24 cm, 1000 str.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U kutiji! Arhipelag Gulag 1918–1956, 1-3 Roman Arhipelag GULAG umetničko je i istorijsko delo o represiji u Sovjetskom Savezu u periodu od 1918. do 1956. godine, izatkano na pismima, sećanjima i usmenom kazivanju 257 zatvorenika, kao i na ličnom iskustvu autora. Solženjicin je ovo delo tajno pisao od 1958. do 1968. godine (završio ga je 2. juna 1968); prvi tom objavljen je u Parizu decembra 1973. Sam Solženjicin odredio je taj svoj epohalni rad kao književno istraživanje. Na dokumentovan i publicistički način izneo je nebrojene činjenice staljinističke represije. Potkrepljene brutalnim dokazima, one svakom čitaocu omogućuju da se i sam oseti kao sužanj Gulaga; sužanj koji bez krivice biva uhapšen, koji je iz noći u noć potom mrcvaren ispitivanjima i podvrgavan sofisticiranim mučenjima sve dok ne potpiše priznanje za neučinjene zločine. Atmosfera totalnog terora s jedne strane i sveproždirućeg straha s druge, kao da prži svest i rađa unutrašnji protest protiv nehumanog sistema što obogaljuje dušu velikog naroda s obe strane bodljikave žice. Roman Arhipelag GULAG sudbonosno je uticao na život autora. Zbog njega, Solženjicina su proterali kao izdajnika, zbog njega su ga, potom, kao da se ništa nije desilo, pozvali da se vrati. Bez obzira na to kako se na ovo delo gledalo tada, ili kako se ono čita u sadašnjem trenutku, svoju građansku dužnost pisac je ispunio. I pred živima i pred mrtvima. Roman Arhipelag GULAG mora se pročitati ako ni zbog čega drugog, onda radi toga da ljudski rod nikad više olako ne dozvoli nešto slično, da svakog trenutka bude svestan koliko čoveku vredi sloboda. „Svi književni pravci imaju svoje periferije i svoje centre, odnosno vrhove. Autora knjige Arhipelag GULAG ja bih nazvao genijem `socijalističeskog realizma`. Ako sovjetska vlast nije imala svoga Homera, u liku Solženjicina ona ga je dobila. Ova knjiga bezuslovno jeste pisana u prvom redu za ruskog čitaoca, ali uzeti to kao razlog da se ona ne čita bilo bi isto što i odustati od čitanja Ilijade zbog nepoznavanja grčke mitologije i jer se imena njenih junaka teško izgovaraju. Zajednički imenilac za ova dva dela jeste tema razaranja: u prvom slučaju – grada, u drugom – nacije. Moguće je da će za dve hiljade godina čitanje GULAG-a biti jednako prijatno kao i čitanje Ilijade danas. Ali ako GULAG ne pročitamo danas, sasvim je moguće da će se mnogo pre negoli za dve hiljade godina desiti to da neće imati ko da čita ni jednu ni drugu.“ – Josif Brodski Aleksandar Solženjicin (ruski: Александр Исаевич Солженицын, Kislovodsk, 11. decembar 1918-Moskva, 3. avgust 2008.) je bio ruski pisac, dramaturg i istoričar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine). Studirao na Fizičko-matematičkom fakultetu u Rostovu na Donu, vanredno i u Institutu za istoriju, filozofiju i književnost u Moskvi. Nakon napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez dobrovoljno se prijavio u vojsku, gde je napredovao od običnoga vojnika do zapovednika artiljerijske brigade. Godine 1945. je, zbog pisama u kojima je indirektno kritikovao Staljina, uhapšen kao oficir sovjetske vojske u Istočnoj Prusiji, te osuđen i zatočen u sibirskom logoru, od 1953. u progonstvu u srednjoj Aziji. Nakon rehabilitacije 1956. učitelj u Rjazanu. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970., čija je literatura obeležena iskustvom iz sibirskih logora u kojima je proveo devet godina. Na robiju je odveden 1945. pravo s fronta, na kojem se u Otadžbinskom ratu istakao kao vrhunski oficir sovjetskih inženjerijskih jedinica. Proganjan je i kasnije, čak mu je oduzeto i državljanstvo, pa je emigrirao 1974., vrativši se u otadžbinu posle dve decenije. U decembru 1998. odbio je najvišu državnu nagradu, Orden svetog apostola Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao predsednik Boris Jeljcin, rekavši: `Ne mogu da primim nagradu od vrhovne vlasti, koja je dovela Rusiju do sadašnjeg pogubnog stanja`. Pripovetkom `Jedan dan Ivana Denisoviča` u književnost je uveo temu Staljinovih logora, ostavši joj veran u najvećem delu opusa. Na osnovu emigrantskog iskustva u zapadnoj Evropi i u SAD, ispoljio je javni prezir prema vulgarnom materijalizmu Zapada. Ostala dela: pripovetka `Matrjonini dani`, romani `U krugu prvom`, `Onkološka klinika`, `Avgust Četrnaeste`, `Crveni točak`, `Rusija u provaliji`, kritička autobiografija `Borio se šut s rogatim`, drame `Gozba pobednika`, `Zarobljenici`, `Republika Rada`, `Svetlost koja je u tebi`, publicistička dela `Lenjin u Cirihu`, `Dva vek zajedno I-II`, scenariji `Tenkovi znaju istinu`, `Parazit`. Delo Solženjicin je najistaknutije ime književnog otpora sovjetskom totalitarizmu. Poznatim ga je učinila pripovetka `Jedan dan Ivana Denisoviča`, 1962, koja se temelji na opisu `običnog` dana `običnog` Rusa u logorskom zatočeništvu. Tema je do tada bila tabuizirana, ali je priča pokazala i stilsko umeće pisca koji se oslonio na tradiciju ruske klasične proze (Lav Tolstoj, Fjodor Dostojevski). Umeće fabuliranja očitovalo se zatim u `Događaju na stanici Krečetovka ` (1963.), a orijentacija na `seosku prozu` u stilu i ideologiji u noveli `Matrjonini dani` (1963), crtici o napaćenoj seoskoj ženi koja i u pozamašnoj bedi zna očuvati visoke moralne kvalitete. Vrhunac prvoga razdoblja su romani `Odeljenje za rak` (1968), i `Prvi krug` (1968), koji su kružili u prepisima, a objavljeni su prvi put u inostranstvu. `Odeljenje za rak` je poluautobiografski (bivši zatvorenik, iskustvo u odeljenju za tumore u taškentskoj bolnici) roman koji uz središnji lik Kostogutova daje niz portreta sovjetskih birokrata, lekara i medicinskog osoblja i raznih pacijenata. Istovremeno dirljiv ljubavni roman (ili – roman o nerealizovanoj ljubavi), satira na poststaljinističku epohu i studija o ljudskom ponašanju u ekstremnoj situaciji smrtonosne bolesti, taj veliki roman je u najboljim tradicijama ruske klasike koja ljudskošću i životnošću prevazilazi savremena joj ostvarenja zapadnoevropske i američke pripovedne umetnosti. `Prvi krug` (asocijacija na prvi, `privilegovani` krug Danteovoga pakla) rekreira piščevo iskustvo prvih godina zatvora, kada je radio u Šaraški, naučno-tehničkoj ustanovi za logoraše naučnike. Glavni lik, Gljeb Neržin, opet je utelotvorenje samog autora, a prikazane su i neke druge osobe koje su igrale važnu ulogu u Solženjicinovom životu (njegova prva žena, prijatelj Lev Kopeljev, rusko-židovski komunistički `vernik`, po struci germanista, dan u liku Leva Rubina). Mnogobrojne niti ovoga dela imaju tematsku srodnost s prethodnim delom: satira je prisutna na svim nivoima, a posebno u sarkastičnom portretu Staljina, moralna kušnja u mešavini pretnji i zavodljivih ponuda zatvorskih vlasti. Realistički je prikazan život izvan logora za naučnike i u njemu. No, kao i prethodni roman, i ovo Solženjicinovo delo uspeva da ponovi čudo ruske klasične proze koju je Tomas Man ne bez razloga prozvao `svetom`: veru u pobedu hrabrosti i veličinu ljudskosti, koja je ukorenjena u hrišćanskom poimanju bitno spiritualnog dostojanstva ljudskog bića. Nakon romanesknih ostvarenja, usledila je dokumentarna, ali i duboko lična optužba sovjetskog sistema koncentracionih logora, `Arhipelag Gulag`, (1973-75.), veliko trotomno delo temeljeno na preplitanju ličnih iskustava i mnoštva pisama, beleški i ostalih dokumenata koje je pisac dobijao od bivših sapatnika, a koja su skupljena i obrađena u okolnostima krajnje konspirativnosti. Ta je uništavajuća optužba sovjetskoga sistema za propast i smrt miliona ljudi slomila i poslednje komunističke apologete na Zapadu. Brežnjevljev SSSR nije mogao podneti ni ideju da se o tabuizovanoj temi piše, pa je Solženjicin uhapšen i proteran iz SSSR-a. Najpre je živeo u Švajcarskoj, zatim u SAD-u (Vermont), da bi se u 1990-im vratio u Rusiju, gde je dočekan i kao ideolog ruske nacije. U egzilu je nastao niz romana koji slede u ruskoj književnoj svesti opstali uzor, Tolstojev `Rat i mir`, i revidiraju istorijski model kakav su nametnuli boljševici, s gledišta ruske nacije, i to od `Avgusta četrnaeste`, 1971., prošireno 1983, preko `Oktobra šesnaeste`, 1984 i `Marta sedamnaeste `, 1986 do `Aprila sedamnaeste`, 1991. Zajednički im je naslov: `Crveni točak `. I dok u koncepciji `istorijske epopeje` Solženjicin sledi Tolstoja, dotle njenu strukturu nastoji modernizovati: sam svoja dela naziva `polifoničnim` (Bahtinov pojam za romane Dostojevskog), čemu odgovara različitost fragmenata od kojih se u čvor (uzel) celine vezuju fabule o ljudskim sudbinama (pretežno ruskih oficira; ratni protivnici, Nemci, ostaju uglavnom izvan teksta), dokumentarni umeci, lirske digresije. Jezik je arhaičan i korespondira s namerama očiglednim u njegovom `Ruskom rečniku jezičnog proširivanja` (1995) – u smeru staroruskog leksika. Solženjicin je na taj način istovremeno modernizovao prozu (mešavina dokumentarnosti, prikaza istorijskih osoba, isečaka iz štampe slična je postupcima u delu Johna Dos Passosa, dok je upotreba vremenskih skokova i preplitanje stilova i žanrova podseća na Foknera), a jezičnom arhaizacijom je ostvario posebnu patinu koja ne ide za modelom jezičnih igara karakterističnih za sterilnost postmodernizma, nego joj je svrha regeneracija ruskog nacionalnoga bića u ogledalu piščevog dela. Važnija su mu publicistička dela: `Kako da preuredimo Rusiju` (1991.), `Rusko pitanje krajem XX veka`, (1994.), `Dva veka zajedno`, (2003). Kako u inostranstvu, tako po povratku u Rusiju nakon sloma komunističkoga sistema, Solženjicin je često donekle površno etiketiran kao ruski pravoslavni nacionalista, antisemita, antikatolički bigot, mrzitelj Zapada, apologet carizma i slavjanofilski ksenofob. Iako su te optužbe besmislene, sam autor snosi delimičnu `krivicu` nekim svojim nezgrapnim izjavama i površnim generalizacijama. No, snaga je Solženjicinove kritike u njegovim jasnim opažanjima duhovne praznine i kukavičluka koji leže u srcu ispraznog sekularnog hedonizma koji dominira zapadnjačkim društvima. Po sveukupnom delu Solženjicin je jedan od najznačajnijih prozaista 20. veka, pisac koji je istovremeno nastavio tradicije klasične ruske pripovedne proze, najpre Tolstoja, no inoviravši je nizom postupaka karakterističnih za evropski modernizam. Ironija koja prati njegovo delo je i posledica različitog životnoga iskustva i pogleda na svet u odnosu na većinu savremenika koji su živeli ili žive u normalnijim i lagodnijim životnim uslovima: u doba kada je stvarao svoj najopsežniji i najambiciozniji prozni ciklus, `Crveni točak`, svetskom književnošću je dominirao (i još dominira) ponešto trivijalniji pristup umetničkom delu, uozbiljen u postmodernističkim fikcijama Umberta Eka, Tomasa PInčona ili Salmana Ruždija. Pisac kao prorok je anahronizam, i većina nesporazuma između Solženjicina i njegovih kritičara proističe iz sukoba nepomirljivih pogleda na svet o čovekovom životu i sudbini.

Stanje: Ploča 5/5- , Omot: 5- veoma retko u ovom stanju ocuvanosti ----------------------------------- Opsirnije: ------------------------ Сунцокрет је бивша акустична рок група из Београда. Историја групе 1975.-1979. Групу су основали 1975-е године бивши члан групе Заједно Бора Ђорђевић (вокал и акустична гитара), бивши члан групе У цвету младости Ненад Божић (вокал и акустична гитара) и певачице Снежана Јандрлић и Весна Ракочевић. После сингла `Кара Мустафа` Весна Ракочевић је напустила групу и придружила се групи Здраво. Нови чланови групе су постали Биља Крстић и Горица Поповић. Почетком 1976-е групи се придружио басиста Миодраг (Бата) Сокић, који је битно утицао на `електрификацију` групе и улазак у нову стилску фазу. Група је издала неколико успешних синглова. Током 1976-е група осваја награду на фестивалу у Суботици и учествују на БООМ фестивалу 1976-е у Београду. Њихов деби албум Моје бубе је издат 1977. На албуму су биле песме Кара Мустафа, Мој ђердане, Моје туге, Вук и крава, Оглас, баладе Успаванка, Ни сам не знам када и Први снег. Песму Први снег је написао Душан Михајловић Спира и она је постала знак препознавања ове групе. По издавању албума клавијатуриста Душко Никодијевић и бубњар Љубинко Милошевић постају стални чланови групе. Група Сунцокрет је те године проглашена за акустичарску групу године. У војску одлази Миодраг Бата Сокић, а привремено га замењује Бранко Исаковић. Године 1978. остали чланови групе одбијају да изводе песму Боре Ђорђевића `Лутка са насловне стране` тако да Бора Ђорђевић и Биља Крстић напуштају групу и придружују се групи Рани мраз. Промотивни материјал групе `Сунцокрет` из седамдесетих година двадесетог века. Скенирано 2023.године. Снежана Јандрлић и Миодраг Бата Сокић настављају да воде групу са Душаном Дудом Безухом (гитара), Душаном Никодијевићем (клавијатуре) и Владимиром Голубовићем (бубњеви). После два издата сингла, током 1979, група је престала са радом. Поновна окупљања Године 1995, Сунцокрет се поново окупио на концерту у београдском Дому омладине. Године 2011, Снежана Јандрлић, Биља Крстић, Горица Поповић, Миодраг Бата Сокић и Ненад Божић су се окупили ради извођења песама Први снег и Моје бубе поводом 50-о годишњице суботичког фестивала младих. Године 2014, Оригинална постава групе се окупила за наступ у једној епизоди серијала Шоу свих времена.[1] Године 2015, Сунцокрет се поново окупио на добротворном концерту за помоћ Јадранки Стојаковић, у новосадској синагоги. ------------------------------- Predmet prodaje je LP Suncokret ‎– Moje Bube Label: RTV Ljubljana ‎– LD 0363 Format: Vinyl, LP, Album, Misprint, Stereo Country: Yugoslavia Released: 1977 Genre: Rock, Folk, World, & Country Style: Folk Rock, Pop Rock, Prog Rock Tracklist A1 Kara Mustafa Arranged By – B. Đorđević* 3:44 A2 Ni Sam Ne Znam Kada 4:08 A3 Moje Bube 3:46 A4 Moje Tuge 2:21 A5 Moj Đerdane Arranged By – G. Popović* 2:56 A6 Vuk I Krava 1:25 B1 Pošalji Mi Pismo 2:30 B2 Slučaj Raskopčanog Jeleka Lyrics By – Folk.* Music By – Lj. Lolić* 3:12 B3 Oglas Music By – M. Sokić* 4:39 B4 Uspavanka 4:26 B5 Prvi Sneg Lyrics By – D. M. Spira* Music By – Dušan Mihajlović-Spira* 4:15

VEOMA RETKA I VREDNA PLOČA, VEOMA RETKO U OVOM STANJU OČUVANOSTI!! ------------------------------------------- Stanje: Ploča 5-/5-- , dobar ton, Omot 5-, unutrašnji omot 5 -------------------------- Opsirnije: ------------------------------- ВИС Идоли („ВИС“ је скраћеница за „вокално-инструментални састав“) је била музичка група из Београда. Група је постојала од 1. марта 1980. године до краја марта 1984. године. Историјат Мерлин и Звук улице Корен Идола се може пронаћи у бенду Мерлин (не истоимени сарајевски бенд) и Звук Улице, који се састојао од Владе Дивљана као гитаристе и певача, басисте Зденка Колара, клавијатуристе Драгана Митрића, бубњара Кокана Поповића, Боре Антиће саксофонисте и Драгане Милковић на клавиру и вокалима. Састав је свирао комбинацију џеза и поп рока. Поред извођења познатих страних песама из шездесетих година, састав је писао сопствене песме. Појавили су се на BOOM фестивалу 1978. године у Новом Саду, а следеће године на Зајечарској гитаријади. Иако је састав снимио материјал у Радију Београд, ништа од тога није било издано. Митрић је отишао у Булевар, а Поповић у бенд Слађане Михајловић. ВИС Дечаци и формирање бенда Прва идеја за формирање Идола се јавила 1979. године, када је омладински часопис издао фотографије састава званог „Дечаци“, кога су чинили будући чланови Идола. Фотографије су садржале духовите коментаре, на пример 8. марта 1979. године на једној фотографији је писало „Дечаци еманципују жене.“ Истовремено у Београду на зидовима разних зграда су се појавили графити који су најављивали формирање бенда. Један од њих („Маргита је дечак“) је био први графит у Београду посвећен Маргити Стефановић, која је постала касније клавијатуриста састава Екатарина Велика. Други су били на пример: „Дечаци не плачу“ или „Срђане буди човек.“ Створивши медијску кампању и задобивши пажњу јавности, састав је требало да докаже своје постојање и почне да свира. „ВИС Идоли“ су званично формирани 1. марта 1980. године у Београду, где су имали своју прву пробу. Првобитни састав су чинили другови из основне школе: Влада Дивљан (гитара, вокали), Зденко Колар (бас-гитара), Божа Јовановић (бубњеви) и Дивљанов средњошколски пријатељ Срђан Шапер (синтисајзер, удараљке, вокали) и Небојша Крстић (удараљке). У исто време састав је сарађивао са Драганом Папићем, који је на неки начин био њихов медијски активиста. Састав је врло добро манипулисао медијима. На пример, често би најављивали промену имена састава, а нека од тих имена би била: „Аполони 5“ или „Идоли плус брадоње“, алудирајући на браде које су носили тада Јовановић и Колар. Састав је први пут одржао свирку јуна 1980. године у СКЦ-у, са водећим саставима српског новог таласа. После месец дана постојања, састав је издао први сингл уз магазин Видици са две песме на А страни, „Помоћ, помоћ“ и „Ретко те виђам са девојкама“, док је на Б страни била поема „Поклон“ Слободана Шкеровића. Раставши се са Папићем, састав је снимио још једну песму на Б страни названу Маљчики, али овог пута у Загребу са Гораном Бреговићем као продуцентом. У Суботици, крајем 1980. су се појавили на фестивалу „Омладина,“ где су се групе новог таласа из Београда и Загреба састале први пут. Наступали су са песмом Зашто су данас девојке љуте? и добили трећу награду публике. Идоли, заједно са Електричним оргазмом и Шарлом Акробатом, су учествовали у пројекту названом Пакет аранжман са 4 песме: „Schwule Über Europa“ (срп. Досада над Европом), која пародира однос Југословена према Немцима, „Пластика,“ „Маљчики“ (срп. Дечаци) и „Америка.“ Промоцијски видео за песму „Маљчики“ је забрањен да се приказује на телевизији и неким радијским станицама после интервенције совјетске амбасаде. Комерцијални успех Састав је имао први независни концерт 25. јуна у башти београдског СКЦ-а. Препродавци карата су продавали карте по четири пута већој цени. Предгрупе су били Безобразно зелено, ВИА Талас, Марко Брецељ и Фео Воларић. 0:30 Одломак из песме Зашто су данас девојке љуте Следеће издање је био истоимени ЕП, који је садржао четири песме укључујући и песме Чака Берија „Come On“ (срп. Хајде) и Дарка Краљића „Девојко мала` (са два различита видео-спота). Чланови групе Филм су били гости. Младен Јуричић (знан као и Макс Вилсон) је свирао хармонику, а Јуриј Новоселић (такође знан као и Кузма Видеосекс) је свирао оргуље. Продуцент плоче је био још један члан „Филма“ Иван Станчић Пико. Омот албума је слика Лежећи акт сликара Амeдеа Модиљана. Југотон је касније реиздао ЕП додавши и ЕП групе `Филм` снимљен уживо у Кулушићу, као компилацијски албум Заједно. На турнеју са Филмом су ишли 1981. када су путовали бродом и свирали у приморским летовалиштима. На лето 1981. нови бубњар је постао Кокан Поповић који је претходно свирао са Дивљаном и Коларом у „Мерлину“ и „Звуку улице.“ Бенд је почео да снима свој први албум на јесен 1981. са Гораном Вејводом и Душаном Михајловићем Спиром који је требало да буде асистент продуцента, јер су хтели сами да сниме плочу. После кратког периода Михајловић је напустио бенд и једини асистент је био Миле Милетић Пиле. Снимање албума је трајало више од 400 сати, чим је постигнут рекорд у бившој Југославији. Гости на албуму су били Беби Дол, која је била пратећи вокал на песми „Одбрана,“ као и Вук Вујачић, Горан Грбић и Слободан Гроздановић, који је свирао бас-гитару у песми „Сенке су другачије.“ Одбрана и последњи дани је изашао почетком 1982. Добио је име по истоименом роману Борислава Пекића, на којем је и био заснован. То је компликован концепцијски албум, који се бави једним антрополошким прилазу ка православљу. Песма „Последњи дани“ је првобитно била названа „Маршал“ и била је посвећена преминулом југословенском председнику Јосипу Брозу Титу. Детаљ са тканине Светог Николе је искоришћен као омот, а назив је био исписан ћириличним словима сличним онима у Мирослављевом јеванђељу. Састав је освојио награду за најбољи албум и најбољи омот албума 1982. године. Критичари југословенског рока су 1986. године изгласали овај албум као најбољи југословенски рок албум двадесетог века. Јула 1982. године, Зденко Колар је отишао да одслужи војни рок, а за његову замену је изабран басиста Булевара Бранко Исаковић. Група је почела да снима нови албум у Лондону, са продуцентом Бобом Пејнтером. Иако су променили стил у поп/рок, Чоколада је освојила платинасто издање, а истоимена песма са албума је постао групин највећи комерцијални хит. По издавању албума настао је мали скандал о песмама које је компоновао Душан Гездић за састав ВИА Талас, а Шапер их је навео као песме Идола. Међутим, Герзић је наведен као један од писаца на песми „Бамбина,“ која је издата као сингл. За ову плочу Дивљан је написао једино песме „Радостан дан,“ „Ветар и заставе“ и „Ја сам ту“ (где је додао стих преузет из песме Мише Ковача „Плакат ће зора“), јер је требало да дипломира на Факултету рударства и геологије на Београдском универзитету. Истовремено Шапер је дипломирао за филмског редитеља. На албуму је гостовала Вивиен Голдман, као пратећи вокал и продуцент Боб Пејнтер, који је свирао клавијатуру. Првобитна идеја је била да се изда дупли ЕП назван „У граду без сна,“ али Југотон ју је одбацио и издао је цели албум. Чланови групе Чланови групе су били: Божа Јовановић (бубњеви; 1980-1981), Кокан Поповић (бубњеви; 1981-1984), Небојша Крстић (удараљке и глас), Срђан Шапер (синтисајзер, удараљке и глас), Зденко Колар (бас-гитара; 1980-1982), Бранко Исаковић (бас-гитара; 1983-1984), Влада Дивљан (гитара и глас), Горан Вејвода (гитара, клавијатуре) - пуноправан члан групе кратко 1982. године. --------------------------------- Predmet prodaje je LP Идоли* ‎– Одбрана И Последњи Дани Label: Jugoton ‎– LSY-10011, Jugoton ‎– LSY 10011 Format: Vinyl, LP, Album, Stereo Country: Yugoslavia Released: Mar 1982 Genre: Rock Style: New Wave Tracklist A1 Kenozoik Synthesizer [Casio Vl-2] – Горан Вејвода* Vocals – Небојша Крстић* A2 Poslednji Dani Vocals – Владимир Дивљан* A3 Moja Si Vocals – Срђан Шапер*, Владимир Дивљан* A4 Senke Su Drugačije Saxophone – Вук Вујачић* Trombone – Слободан Гроздановић* Trumpet – Горан Грбић* Vocals – Срђан Шапер* A5 Nemo Vocals – Срђан Шапер*, Владимир Дивљан* A6 Nebeska Tema Vocals – Владимир Дивљан* B1 Rusija Vocals – Владимир Дивљан* B2 Igrale Se Delije Vocals – Срђан Шапер* B3 Jedina (Uzurlikzurli) Vocals – Владимир Дивљан* B4 Odbrana Backing Vocals [Uncredited] – Bebi Dol Synthesizer [Casio Vl-2] – Горан Вејвода* Vocals – Срђан Шапер* B5 Gdje Si Sad Cica-Maco Guitar – Горан Вејвода* Guitar [Solo] – Миле Пиле Милетић* Vocals – Срђан Шапер*, Владимир Дивљан* B6 Glavna Ptica (Skrati Svoj Dugački Jezik) Vocals – Небојша Крстић* Written-By – Kolar* B7 Hajde, Sanjaj Me, Sanjaj Vocals – Владимир Дивљан*

format: LP gatefold, Italian pressing artist: PINK FLOYD (UK) title: Wish You Were Here release date: 1970 (re-press 1976) label, Cat. No.: Harvest, 3C 062-04550 style: rock Ploča: NM/VG+ (5-/4+), omot: M (5), ODLIČAN peimerak. Italijanski original, re-press (Variant 2) iz 1976. godine. Kultni album koji i danas nadahnjuje ljubitelje rock muzike, a za muzičare predstavlja nepresušnu inspiraciju i riznicu ideja. A objavljen je pre `samo` više od pola veka... Atom Heart Mother A1a Father`s Shout A1b Breast Milky A1c Mother Fore A1d Funky Dung A1e Mind Your Throats Please A1f Remergence B1 If B2 Summer `68 B3 Fat Old Sun Alan`s Psychedelic Breakfast B4a Rise And Shine B4b Sunny Side Up B4c Morning Glory ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe PINK FLOYD i solo albume njenih članova: I - PINK FLOYD: STUDIJSKI ALBUMI - kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP PINK FLOYD - `The Piper At The Gates Of Dawn` (1967) 2) LP PINK FLOYD - `A Saucerful Of Secrets` (1968) 1+2) 2LP PINK FLOYD - `A Nice Pair` (1973) - prva dva albuma zajedno: `The Piper At The Gates Of Dawn` (1967) + `A Saucerful Of Secrets` (1968) https://www.kupindo.com/Ploce/63836017_2LP-PINK-FLOYD-A-Nice-Pair-1974-1-UK-press-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/65533853_2LP-PINK-FLOYD-A-Nice-Pair-74-OK-ploce-omot-los https://www.kupindo.com/Ploce/70500997_2LP-PINK-FLOYD-A-Nice-Pair-1979-PERFEKTAN-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/76197921_2LP-PINK-FLOYD-A-Nice-Pair-1979-M-NM-PERFEKTAN https://www.kupindo.com/Ploce/65436841_2LP-PINK-FLOYD-A-Nice-Pair-1979-Jugoton-VG-VG- 3) PINK FLOYD - `Soundtrack From The Film `More` (1969) 4) 2LP PINK FLOYD - `Ummagumma` (1969) https://www.kupindo.com/Ploce/69705073_2LP-PINK-FLOYD-Ummagumma-1969-UK-originalni-press https://www.kupindo.com/Ploce/67507709_2LP-PINK-FLOYD-Ummagumma-1977-Italy-odlicna 5) PINK FLOYD - `Atom Heart Mother` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/76229913_LP-PINK-FLOYD-Atom-Heart-Mother-1970-Italy-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/73307241_LP-PINK-FLOYD-Atom-Heart-Mother-70-France-samo-LP 6) LP PINK FLOYD - `Meddle` (1971) https://www.kupindo.com/Ploce/62273293_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-1-pressing-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71976029_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63838481_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74555917_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1978-1-pressing-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74555901_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-2-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71976109_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/66056173_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-3-press-RETKO-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/73313205_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1978-VG-G-NM https://www.kupindo.com/Ploce/70387009_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1981-odlicna-ploca-MINT 7) LP PINK FLOYD - `Obscured By Clouds` (1972) 8) LP PINK FLOYD - `The Dark Side of The Moon` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/70391229_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-PERFEKTNA-M-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/66057273_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-1973-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70500637_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-1973-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76198013_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-1973-G https://www.kupindo.com/Ploce/67507361_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-73-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74554769_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-73-2-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74554693_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-1973-VG-- https://www.kupindo.com/Ploce/73313233_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-73-2-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70390721_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-73-quadro-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70390901_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-quadrophon-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73307225_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-1973-G-F- 9) LP PINK FLOYD - `Wish You Were here` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/65439005_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1976-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/73307017_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1978-VG-M-M https://www.kupindo.com/Ploce/70387057_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1978-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/68879233_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1978-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74562769_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1978-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70500809_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1979-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74556973_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1980-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/74557021_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1980-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76197949_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63271521_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1980- https://www.kupindo.com/Ploce/68879229_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1985-G-G- 10) LP PINK FLOYD - `Animals` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/63903037_LP-PINK-FLOYD-Animals-1977-German-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/66056617_LP-PINK-FLOYD-Animals-1978-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73307193_LP-PINK-FLOYD-Animals-1978-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71372709_LP-PINK-FLOYD-Animals-1978-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76197961_LP-PINK-FLOYD-Animals-1978-2-pressing-G- 11) 2LP PINK FLOYD - `The Wall` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/74555217_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-1-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65125929_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1979-Greek-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65533817_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1979-French-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71976189_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-2-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73307185_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-samo-jedna-ploca https://www.kupindo.com/Ploce/63836209_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-4-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65438213_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-Jugotonac-4-press https://www.kupindo.com/Ploce/76198037_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-5-press-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/67507121_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1981-7-pressing-RETKO https://www.kupindo.com/Ploce/76198021_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1981-8-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71976317_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1981-9-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74555053_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1981-10-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76198029_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1981-11-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71373293_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1988-13-pressing-VG 12) LP PINK FLOYD - `The Final Cut` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/66051865_LP-PINK-FLOYD-The-Final-Cut-1983-ODLICNA-M-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74556901_LP-PINK-FLOYD-The-Final-Cut-1983-ODLICNA-M-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76197957_LP-PINK-FLOYD-The-Final-Cut-83-NM-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/67507221_LP-PINK-FLOYD-The-Final-Cut-1983-Jugotonac 13) LP PINK FLOYD - `A Momentary Lapse Of Reason` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/73307213_LP-PINK-FLOYD-A-Momentary-Lapse-Of-Reason-1987-VG 14) LP PINK FLOYD - `The Division Bell` (1994) 15) LP PINK FLOYD - `The Endless River` (2014) ********************************************************************** II - PINK FLOYD: LIVE ALBUMI I KOMPILACIJE - selekktivna vinilna LP diskografija: 1) LP PINK FLOYD - `Relics` (1971) 2) LP PINK FLOYD - `A Collection Of Great Dance Songs` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/67507265_LP-PINK-FLOYD-A-Collection-Of-Great-Dance-1982-G- https://www.kupindo.com/Ploce/70500237_LP-PINK-FLOYD-A-Collection-Of-Great-Dance-1982-G-G 3) 2LP PINK FLOYD - `Delicate Sound Of Thunder` (1988) ===================================================================== III - PINK FLOYD - selektivna singl diskografija: SP PINK FLOYD - `Another Brick In The Wall (Part II) / One Of My Turns` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/74379789_SP-PINK-FLOYD-Another-Brick-1982-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74359273_SP-PINK-FLOYD-Another-Brick-1982-2-press-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74359229_SP-PINK-FLOYD-Another-Brick-1982-3-pressing-VG- ===================================================================== IV - DAVID GILMOUR - kompletna solo vinilna LP diskografija: 1) LP DAVID GILMOUR - `David Gilmour` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/70386621_LP-DAVID-GILMOUR-Pink-Floyd-David-Gilmour-78-VG- 2) LP DAVID GILMOUR - `About Face` (1984)

format: LP, 7. pressing artist: TIME (Croatia, Yugoslavia) title: Time (I album) release date: 1972 (re-press 1979 ?) label, Cat No.: Jugoton, LPYV-S-60978 style: prog rock / rock Ploča: jedna strana je MINT (5), druga NM (5-), omot: VG+ (4+), odličan primerak. 7. pressing. Ukoliko je moja evidencija tačna, a mislim da jeste, postoji 12 pressinga ovog albuma u doba SFRJ, i pošto svi nose samo 2 različita matriksa, teško ih je razlikovati, ali uz pomoć ovog `vodiča` rešićete i tu zagonetku. 1. PRESSING (1972): bez oznake `srebrna` ili `zlatna ploča`, crno-srebrna etiketa gde su strane obeležene velikim slovima A i B, sa matriksom koji će nositi svu presinzi zaključno sa osmim: (A): LPYVS 60978 A 16772 ZP / (B): 60978 B 16772 ZP 2. PRESSING (1972): bez oznake `srebrna` ili `zlatna ploča`, crno-srebrna etiketa gde su strane obeležene malim slovima a i b 3. PRESSING (1973): srebrna ploča, jedini od `srebrnih ploča` sa crno-srebrnom etiketom 4. PRESSING (1978?): srebrna ploča, tirkizna etiketa sa ORNAMENTISANOM (ne punom) vertikalnom linijom. 5. PRESSING (1979?): srebrna ploča, tirkizna etiketa sa PUNOM (ne ornamentisanom) vertikalnom linijom. 6. PRESSING (1979?): bez oznake `srebrna` ili `zlatna ploča`, tirkizna etiketa sa PUNOM (ne ornamentisanom) vertikalnom linijom. 7. PRESSING (1979?): zlatna ploča, teget etiketa sa vertikalnom srebrnom ornamentisanom linijom i matriksom koji je isti kao kod dotadašnjih pressinga. 8. PRESSING (1979? - nema ga na Discogsu): zlatna ploča, tirkizna etiketa sa ORNAMENTISANOM (ne punom) vertikalnom linijom, kao kod 4. pressinga, i matriksom koji je isti kao kod dotadašnjih pressinga. 9. PRESSING (1981): zlatna ploča, teget etiketa sa vertikalnom srebrnom ornamentisanom linijom i matriksom koji nam daje i godinu izdavanja: (A): LPY 60978-1 9 2 81 SB / (B): LPYVS 60978-2 10 11 80 SB. Znači, sve je isto kao kod 7. pressinga, samo je matriks drugačiji. 10. PRESSING (1982?): zlatna ploča, crvena etiketa sa vertikalnom srebrnom ornamentisanom linijom i istim matriksom kao kod 9. pressinga, ali očito je iskoriužšćen isti stamper i ploča presovana dogodine, ili čak 1983. 11. PRESSING (1984?): zlatna, plavo-bela `JT` etiketa, sa matriksom kao kod 9. i 10. pressinga 12. PRESSING (1989?): zlatna, crna etiketa, poslednji SFRJ pressing. Moj stav prema ovoj ploči je manje-više poznat muzičkoj javnosti – kada je bilo prilike, kao i u nekoliko izbora za najbolju YU rock ploču svih vremena, stavljao sam je na prvo mesto, isto kao i 10-minutnu pesmu `Za koji život treba da se rodim`, koja se takođe nalazi na ovom maestralnom LP-ju. Nakon prvog izdanja 1972. odmah je štampan još jedan tiraž, a zatim tokom godina, skoro do samog raspada zemlje, još 10. Onda su usledila reizdanja na CD-u, pa od pre par godina i još dva vinilna... Iako je prošlo pola veka od izlaska ploče, ona i dalje živi, i širi rock ideologiju kroz prostor i vreme. A1 Istina mašina 4:40 A2 Pjesma No. 3 5:54 A3 Hegedupa upa 5:15 B1 Kralj alkohol 6:53 B2 Za koji život treba da se rodim 10:05 ====================================================================== I - TIME – kompletna hronološka vinilna LP diskografija: 1) LP TIME – `Time` (1972, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67301833_LP-TIME-I-album-1972-1-pressing-G-G-retko https://www.kupindo.com/Ploce/72314941_LP-TIME-I-album-1972-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/72315069_LP-TIME-I-1973-3-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/72315045_LP-TIME-I-1978-4-pressing-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74292845_LP-TIME-I-1978-4-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/67301841_LP-TIME-I-1972-5-pressing-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74292905_LP-TIME-I-1979-7-pressing-M-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/72315085_LP-TIME-I-1979-8-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/72315109_LP-TIME-I-1984-11-pressing-MINT-PERFEKTAN- https://www.kupindo.com/Ploce/72315129_LP-TIME-I-1984-11-pressing-M-NM-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74292885_LP-TIME-I-1984-11-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74389717_LP-TIME-I-album-1984-11-pressing-G-VG 1a) LP TIME - `Time` (reizdanje 2019, Croatia Records) 1b) LP TIME – `Time (Half Speed Mastered At Abbey Road Studios London)`, (remaster 2022, Croatia Records) 2) LP TIME – `Time II` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60849929_LP-TIME-Time-2-1975-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/72315437_LP-TIME-Time-2-1976-4-pressing-VG-NM-retko https://www.kupindo.com/Ploce/74292389_LP-TIME-Time-2-1976-6-pressing-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/63715497_LP-TIME-Time-2-1976-6-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/72315445_LP-TIME-Time-2-1978-7-press-MINT-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/72315449_LP-TIME-Time-II-1978-8-pressing-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/67294117_LP-TIME-Time-II-1978-8-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67294073_LP-TIME-Time-II-1978-8-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72315441_LP-TIME-Time-2-1979-9-pressing-G-VG- 3) LP TIME – `Život u čizmama s visokom petom` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74292585_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74292601_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/72315293_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72315289_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/60849765_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976- https://www.kupindo.com/Ploce/74389677_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-G-VG _____________________________________________________________________ II - TIME – kompletna hronološka vinilna singl (SP) diskografija: 1) 6` one sided promo flexy TIME – `Frio` (1972, Jugoton) 2) SP TIME – `Reci Ciganko, što mi u dlanu piše / Makedonija` (1973, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74290481_SP-TIME-Reci-Ciganko-Makedonija-1973-VG-VG 3) SP DADO TOPIĆ I TAJM – `Kad jednom otkrijem čoveka u sebi / Da li znaš da te volim` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63673005_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-volim-1976-M https://www.kupindo.com/Ploce/67289537_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/67289517_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67289509_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-1976-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/72320053_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-76-2-pres-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/72320357_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72320073_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-76-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74290625_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-2-pres-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/72319973_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-2-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/72320425_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-77-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74290605_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-volim-NM-VG- 4) SP DADO TOPIĆ I GRUPA `TIME` – Kad smo ja i moj miš bili bokseri / Dok ja i moj miš sviramo jazz (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/72321045_SP-TIME-Kad-smo-ja-i-moj-mis-1976-4-press-ODLICNA 5) SP TIME – `Tini - Tina / Dok sjedim ovako u tvojoj blizini` (1976, PGP RTB) ______________________________________________________________________ III - TIME – kompilacijske ploče sa drugim izvođačima, sa popisom pesama grupe TIME sa kojima učestvuju na tim pločama: 1) 2LP V/A – `Pop Festival Ljubljana 72 – Boom` (1972, Jugoton) pesma: TIME – Za koji život treba da se rodim (live) 2) 2LP V/A – `Boom Pop fest `73` (1973, Jugoton) pesma: TIME – Reci mi Ciganko što u mom dlanu piše (live) https://www.kupindo.com/Ploce/72311585_2LP-V-A-Boom-73-1973-YU-grupa-TIME-DAH-220-VG- 3) 2LP V/A – `Kongres rock majstora` (1975, Jugoton) napomena: ovde se kao izvođaš pojavljuje Vedran Božić, ali ga prati cela ekipa TIME, uključujući i Dadu Topića pesme: a) VEDRAN BOŽIĆ – Najbolji drug b) VEDRAN BOŽIĆ – Čovjek i žena c) VEDRAN BOŽIĆ – Shiffle d) VEDRAN BOŽIĆ – Da li čuješ https://www.kupindo.com/Ploce/72300321_2LP-V-A-Kongres-rock-majstora-1975-VG-YU-grupa- 4) LP V/A – `Boom `76` (1976, PGP RTB) pesma: TIME – Da li znaš da te volim (live) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-Smak-Time-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival-Smak-Time-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 5) LP ZORAN MODLI – Leteća diskoteka (1977, PGP RTB) pesme: a) DADO TOPIĆ i TIME - Dok ja i moj miš sviramo jazz b) DADO TOPIĆ i TIME - Da li znaš da te volim https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 6) 2LP V/A – `Pop parada 1` (1977, PGP RTB) pesme: a) TIME – Da li znaš da te volim (live) b) TIME – Dok ja i moj miš sviramo džez (live) c) TIME – Rock`n`Roll u Beogradu (live) https://www.kupindo.com/Ploce/62661805_2LP-V-A-Pop-Parada-1-1977-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74264349_2LP-V-A-Pop-Parada-1-1977-1-press-TIME-DEMONI https://www.kupindo.com/Ploce/60776697_2LP-V-A-Pop-Parada-1-1977-2-pressing-MINT 7) 2LP V/A – `Randevu s muzikom` (1977, Jugoton) pesme: a) TIME – Divlje guske (live) b) TIME – Život u čizmama sa visokom petom (live) https://www.kupindo.com/Ploce/73077797_2LP-V-A-Randevu-s-muzikom-77-Time-Drago-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/70358017_2LP-V-A-Randevu-s-muzikom-77-SEPTEMBER-TIME-MINT 8) 2LP V/A – `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) pesme: a) TIME – Rock`n`Roll u Zagrebu (live) b) TIME – Pjesma No. 3 (live) c) TIME – Da li znaš da te volim (live) d) TIME – Majko zemljo (live) https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ===================================================================== IV - DADO TOPIĆ – kompletna hronološka vinilna LP, 2LP i MLP diskografija: 1) 2LP DADO TOPIĆ – `Neosedlani` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60834857_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979- https://www.kupindo.com/Ploce/62617693_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74389773_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-3-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67289745_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-3-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/63436897_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-3-pressing 2) LP DADO TOPIĆ – `Šaputanje na jastuku` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63702073_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980- https://www.kupindo.com/Ploce/67289677_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/67289669_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67289681_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-G- https://www.kupindo.com/Ploce/72315217_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-5-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74292221_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-6-pressing 3) MLP DADO TOPIĆ i PEPEL IN KRI – `Vodilja` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67289797_MLP-DADO-TOPIC-I-PEPEL-IN-KRI-Vodilja-1984-PERFEKT https://www.kupindo.com/Ploce/72315181_MLP-DADO-TOPIC-I-PEPEL-IN-KRI-Vodilja-1984-odlicna 4) MLP SLAĐANA + DADO – `Princeza` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67289445_MLP-SLADjANA-I-DADO-Princeza-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69663349_MLP-SLADjANA-I-DADO-Princeza-1984-VG-VG ______________________________________________________________________ V - DADO TOPIĆ – kompletna hronološka vinilna singl (SP) diskografija: 1) SP DADO TOPIĆ – Život moj / Pjesma 3 (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74288949_SP-DADO-TOPIC-Zivot-moj-Pjesma-3-1974-VG-VG- 2) SP DADO TOPIĆ – `Poželi nešto / Superstar` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67289561_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/72318777_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-Superstar-VG https://www.kupindo.com/Ploce/60873877_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-Superstar-1976- https://www.kupindo.com/Ploce/67289577_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-1976-G-VG- 3) SP OLIVERA – DADO – CUNE – `Napred plavi / Dobar dan Španijo` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74289981_SP-DADO-CUNE-OLIVERA-Napred-plavi-1982-NM-G _____________________________________________________________________ VI - DADO TOPIĆ – kompilacijske ploče sa drugim izvođačima, sa popisom Topićevih pesama sa kojima učestvuje na tim pločama: 1) LP V/A – `Slovenska popevka `74` (1974, RTV Ljubljana) pesma: ADOLF TOPIĆ – Maja z biseri 2) LP V/A `Hit parada No. 4` (1976, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ – Poželi nešto 3) LP V/A – `Uspomene` (1977, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ – Ljudi, ljudi 4) LP V/A – `Pesme Titu` (1977, PGP RTB) pesme: a) DADO TOPIĆ – Prolog b) DADO TOPIĆ, OLIVER DRAGOJEVIĆ i ZLATKO PEJAKOVIĆ - Obnova i izgradnja c) RALE DAMJANOVIĆ, ZLATKO PEJAKOVIĆ, NEDA UKRADEN, BISERA VELETANLIĆ, OLIVER DRAGOJEVIĆ, DADO TOPIĆ i MERI CETINIĆ - Druže Tito mi ti se kunemo 5) LP V/A – `Originalna muzika iz filma `Nacionalna klasa` (do 785 ccm)` (1979, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ - Floyd 6) LP V/A – `Parada pjevača` (1984, Jugoton) pesma: SLAĐANA i DADO - Princeza 7) LP V/A – ` Ruleta 5 (Jugoslávské rockové skupiny)` (1984, Supraphon) pesma: DADO A. TOPIĆ - Bombarder (Bombarďák) 8) LP V/A – `Mesam - Parada hitova` (1984, Jugoton) pesma: DADO TOPIĆ – Bit ćemo zajedno https://www.kupindo.com/Ploce/65377301_LP-V-A-Mesam-parada-hitova-1984-PERFEKTNA 9)LP V/A – `Zaplešimo! 16 originalnih hitova` (1984, Jugoton) pesma: SLAĐANA i DADO - Princeza (Negdje izvan planeta) 10) LP V/A – `Mesam - 2. Međunarodni sajam muzike - Parada hitova` (1985, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ - Ne mogu ubiti ljubav 11) LP V/A – `Oni su najbolji` (1986, PGP RTB) pesma: DADO i SLAĐANA - Princeza 12) LP V/A – `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ, NADA PAVLOVIĆ, ĐORĐE NIKOLIĆ I UMETNIČKI ANSAMBL JNA – Armija rođena smeh dečiji da brani https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT 13) LP V/A – `Pop • Top • 24 (Zagrebfest ’86)` (1986, Jugoton) pesma: MIRA i DADO TOPIĆ –Zagreb By Night 2LP V/A – ` Split `86 - Split Song Festival - Festival zabavne glazbe` (1986, Jugoton) pesma: DADO TOPIĆ – Kristina https://www.kupindo.com/Ploce/65191405_2LP-V-A-Split-86-1986-Oliver-Hladna-Braca-Daniel https://www.kupindo.com/Ploce/62444533_2LP-V-A-Split-86-1986-Dado-Magazin-Kaliopi- 14) LP V/A – `Mesam - Pop festival 86.` (1986, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ i MIRA TOPIĆ - Poslednja iskra 15) 2LP V/A `MESAM 88` (1988, Jugoton) pesma: DADO TOPIĆ – Žena od porcelana 16) 2LP V/A – ` U dvoje je ljepše br. 1 - 12 popularnih dueta` (1990, Jugoton) pesma: SLAĐANA i DADO - Princeza 17) LP V/A - ` Moj Zagreb tak imam te rad - Tebi grade moj br. 2` (1990, Jugoton) pesma: MIRA i DADO TOPIĆ – Zagreb By Night

format: LP, 11. pressing artist: TIME (Croatia, Yugoslavia) title: Time (I album) release date: 1972 (re-press 1984 ?) label, Cat No.: Jugoton, LPYV-S-60978 style: prog rock / rock Ploča i omot: M (5), PERFEKTAN PRIMERAK u svakom smislu !!! 11. pressing. Ukoliko je moja evidencija tačna, a mislim da jeste, postoji 12 pressinga ovog albuma u doba SFRJ, i pošto svi nose samo 2 različita matriksa, teško ih je razlikovati, ali uz pomoć ovog `vodiča` rešićete i tu zagonetku. 1. PRESSING (1972): bez oznake `srebrna` ili `zlatna ploča`, crno-srebrna etiketa gde su strane obeležene velikim slovima A i B, sa matriksom koji će nositi svu presinzi zaključno sa osmim: (A): LPYVS 60978 A 16772 ZP / (B): 60978 B 16772 ZP 2. PRESSING (1972): bez oznake `srebrna` ili `zlatna ploča`, crno-srebrna etiketa gde su strane obeležene malim slovima a i b 3. PRESSING (1973): srebrna ploča, jedini od `srebrnih ploča` sa crno-srebrnom etiketom 4. PRESSING (1978?): srebrna ploča, tirkizna etiketa sa ORNAMENTISANOM (ne punom) vertikalnom linijom. 5. PRESSING (1979?): srebrna ploča, tirkizna etiketa sa PUNOM (ne ornamentisanom) vertikalnom linijom. 6. PRESSING (1979?): bez oznake `srebrna` ili `zlatna ploča`, tirkizna etiketa sa PUNOM (ne ornamentisanom) vertikalnom linijom. 7. PRESSING (1979?): zlatna ploča, teget etiketa sa vertikalnom srebrnom ornamentisanom linijom i matriksom koji je isti kao kod dotadašnjih pressinga. 8. PRESSING (1979? - nema ga na Discogsu): zlatna ploča, tirkizna etiketa sa ORNAMENTISANOM (ne punom) vertikalnom linijom, kao kod 4. pressinga, i matriksom koji je isti kao kod dotadašnjih pressinga. 9. PRESSING (1981): zlatna ploča, teget etiketa sa vertikalnom srebrnom ornamentisanom linijom i matriksom koji nam daje i godinu izdavanja: (A): LPY 60978-1 9 2 81 SB / (B): LPYVS 60978-2 10 11 80 SB. Znači, sve je isto kao kod 7. pressinga, samo je matriks drugačiji. 10. PRESSING (1982?): zlatna ploča, crvena etiketa sa vertikalnom srebrnom ornamentisanom linijom i istim matriksom kao kod 9. pressinga, ali očito je iskoriužšćen isti stamper i ploča presovana dogodine, ili čak 1983. 11. PRESSING (1984?): zlatna, plavo-bela `JT` etiketa, sa matriksom kao kod 9. i 10. pressinga 12. PRESSING (1989?): zlatna, crna etiketa, poslednji SFRJ pressing. Moj stav prema ovoj ploči je manje-više poznat muzičkoj javnosti – kada je bilo prilike, kao i u nekoliko izbora za najbolju YU rock ploču svih vremena, stavljao sam je na prvo mesto, isto kao i 10-minutnu pesmu `Za koji život treba da se rodim`, koja se takođe nalazi na ovom maestralnom LP-ju. Nakon prvog izdanja 1972. odmah je štampan još jedan tiraž, a zatim tokom godina, skoro do samog raspada zemlje, još 10. Onda su usledila reizdanja na CD-u, pa od pre par godina i još dva vinilna... Iako je prošlo pola veka od izlaska ploče, ona i dalje živi, i širi rock ideologiju kroz prostor i vreme. A1 Istina mašina 4:40 A2 Pjesma No. 3 5:54 A3 Hegedupa upa 5:15 B1 Kralj alkohol 6:53 B2 Za koji život treba da se rodim 10:05 ====================================================================== I - TIME – kompletna hronološka vinilna LP diskografija: 1) LP TIME – `Time` (1972, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67301833_LP-TIME-I-album-1972-1-pressing-G-G-retko https://www.kupindo.com/Ploce/72314941_LP-TIME-I-album-1972-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/72315069_LP-TIME-I-1973-3-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/72315045_LP-TIME-I-1978-4-pressing-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74292845_LP-TIME-I-1978-4-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/67301841_LP-TIME-I-1972-5-pressing-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74292905_LP-TIME-I-1979-7-pressing-M-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/72315085_LP-TIME-I-1979-8-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/72315109_LP-TIME-I-1984-11-pressing-MINT-PERFEKTAN- https://www.kupindo.com/Ploce/72315129_LP-TIME-I-1984-11-pressing-M-NM-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74292885_LP-TIME-I-1984-11-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74389717_LP-TIME-I-album-1984-11-pressing-G-VG 1a) LP TIME - `Time` (reizdanje 2019, Croatia Records) 1b) LP TIME – `Time (Half Speed Mastered At Abbey Road Studios London)`, (remaster 2022, Croatia Records) 2) LP TIME – `Time II` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60849929_LP-TIME-Time-2-1975-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/72315437_LP-TIME-Time-2-1976-4-pressing-VG-NM-retko https://www.kupindo.com/Ploce/74292389_LP-TIME-Time-2-1976-6-pressing-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/63715497_LP-TIME-Time-2-1976-6-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/72315445_LP-TIME-Time-2-1978-7-press-MINT-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/72315449_LP-TIME-Time-II-1978-8-pressing-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/67294117_LP-TIME-Time-II-1978-8-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67294073_LP-TIME-Time-II-1978-8-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72315441_LP-TIME-Time-2-1979-9-pressing-G-VG- 3) LP TIME – `Život u čizmama s visokom petom` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74292585_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74292601_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/72315293_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72315289_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/60849765_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976- https://www.kupindo.com/Ploce/74389677_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-G-VG _____________________________________________________________________ II - TIME – kompletna hronološka vinilna singl (SP) diskografija: 1) 6` one sided promo flexy TIME – `Frio` (1972, Jugoton) 2) SP TIME – `Reci Ciganko, što mi u dlanu piše / Makedonija` (1973, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74290481_SP-TIME-Reci-Ciganko-Makedonija-1973-VG-VG 3) SP DADO TOPIĆ I TAJM – `Kad jednom otkrijem čoveka u sebi / Da li znaš da te volim` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63673005_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-volim-1976-M https://www.kupindo.com/Ploce/67289537_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/67289517_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67289509_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-1976-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/72320053_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-76-2-pres-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/72320357_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72320073_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-76-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74290625_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-2-pres-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/72319973_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-2-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/72320425_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-77-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74290605_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-volim-NM-VG- 4) SP DADO TOPIĆ I GRUPA `TIME` – Kad smo ja i moj miš bili bokseri / Dok ja i moj miš sviramo jazz (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/72321045_SP-TIME-Kad-smo-ja-i-moj-mis-1976-4-press-ODLICNA 5) SP TIME – `Tini - Tina / Dok sjedim ovako u tvojoj blizini` (1976, PGP RTB) ______________________________________________________________________ III - TIME – kompilacijske ploče sa drugim izvođačima, sa popisom pesama grupe TIME sa kojima učestvuju na tim pločama: 1) 2LP V/A – `Pop Festival Ljubljana 72 – Boom` (1972, Jugoton) pesma: TIME – Za koji život treba da se rodim (live) 2) 2LP V/A – `Boom Pop fest `73` (1973, Jugoton) pesma: TIME – Reci mi Ciganko što u mom dlanu piše (live) https://www.kupindo.com/Ploce/72311585_2LP-V-A-Boom-73-1973-YU-grupa-TIME-DAH-220-VG- 3) 2LP V/A – `Kongres rock majstora` (1975, Jugoton) napomena: ovde se kao izvođaš pojavljuje Vedran Božić, ali ga prati cela ekipa TIME, uključujući i Dadu Topića pesme: a) VEDRAN BOŽIĆ – Najbolji drug b) VEDRAN BOŽIĆ – Čovjek i žena c) VEDRAN BOŽIĆ – Shiffle d) VEDRAN BOŽIĆ – Da li čuješ https://www.kupindo.com/Ploce/72300321_2LP-V-A-Kongres-rock-majstora-1975-VG-YU-grupa- 4) LP V/A – `Boom `76` (1976, PGP RTB) pesma: TIME – Da li znaš da te volim (live) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-Smak-Time-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival-Smak-Time-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 5) LP ZORAN MODLI – Leteća diskoteka (1977, PGP RTB) pesme: a) DADO TOPIĆ i TIME - Dok ja i moj miš sviramo jazz b) DADO TOPIĆ i TIME - Da li znaš da te volim https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 6) 2LP V/A – `Pop parada 1` (1977, PGP RTB) pesme: a) TIME – Da li znaš da te volim (live) b) TIME – Dok ja i moj miš sviramo džez (live) c) TIME – Rock`n`Roll u Beogradu (live) https://www.kupindo.com/Ploce/62661805_2LP-V-A-Pop-Parada-1-1977-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74264349_2LP-V-A-Pop-Parada-1-1977-1-press-TIME-DEMONI https://www.kupindo.com/Ploce/60776697_2LP-V-A-Pop-Parada-1-1977-2-pressing-MINT 7) 2LP V/A – `Randevu s muzikom` (1977, Jugoton) pesme: a) TIME – Divlje guske (live) b) TIME – Život u čizmama sa visokom petom (live) https://www.kupindo.com/Ploce/73077797_2LP-V-A-Randevu-s-muzikom-77-Time-Drago-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/70358017_2LP-V-A-Randevu-s-muzikom-77-SEPTEMBER-TIME-MINT 8) 2LP V/A – `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) pesme: a) TIME – Rock`n`Roll u Zagrebu (live) b) TIME – Pjesma No. 3 (live) c) TIME – Da li znaš da te volim (live) d) TIME – Majko zemljo (live) https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ===================================================================== IV - DADO TOPIĆ – kompletna hronološka vinilna LP, 2LP i MLP diskografija: 1) 2LP DADO TOPIĆ – `Neosedlani` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60834857_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979- https://www.kupindo.com/Ploce/62617693_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74389773_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-3-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67289745_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-3-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/63436897_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-3-pressing 2) LP DADO TOPIĆ – `Šaputanje na jastuku` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63702073_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980- https://www.kupindo.com/Ploce/67289677_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/67289669_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67289681_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-G- https://www.kupindo.com/Ploce/72315217_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-5-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74292221_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-6-pressing 3) MLP DADO TOPIĆ i PEPEL IN KRI – `Vodilja` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67289797_MLP-DADO-TOPIC-I-PEPEL-IN-KRI-Vodilja-1984-PERFEKT https://www.kupindo.com/Ploce/72315181_MLP-DADO-TOPIC-I-PEPEL-IN-KRI-Vodilja-1984-odlicna 4) MLP SLAĐANA + DADO – `Princeza` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67289445_MLP-SLADjANA-I-DADO-Princeza-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69663349_MLP-SLADjANA-I-DADO-Princeza-1984-VG-VG ______________________________________________________________________ V - DADO TOPIĆ – kompletna hronološka vinilna singl (SP) diskografija: 1) SP DADO TOPIĆ – Život moj / Pjesma 3 (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74288949_SP-DADO-TOPIC-Zivot-moj-Pjesma-3-1974-VG-VG- 2) SP DADO TOPIĆ – `Poželi nešto / Superstar` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67289561_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/72318777_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-Superstar-VG https://www.kupindo.com/Ploce/60873877_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-Superstar-1976- https://www.kupindo.com/Ploce/67289577_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-1976-G-VG- 3) SP OLIVERA – DADO – CUNE – `Napred plavi / Dobar dan Španijo` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74289981_SP-DADO-CUNE-OLIVERA-Napred-plavi-1982-NM-G _____________________________________________________________________ VI - DADO TOPIĆ – kompilacijske ploče sa drugim izvođačima, sa popisom Topićevih pesama sa kojima učestvuje na tim pločama: 1) LP V/A – `Slovenska popevka `74` (1974, RTV Ljubljana) pesma: ADOLF TOPIĆ – Maja z biseri 2) LP V/A `Hit parada No. 4` (1976, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ – Poželi nešto 3) LP V/A – `Uspomene` (1977, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ – Ljudi, ljudi 4) LP V/A – `Pesme Titu` (1977, PGP RTB) pesme: a) DADO TOPIĆ – Prolog b) DADO TOPIĆ, OLIVER DRAGOJEVIĆ i ZLATKO PEJAKOVIĆ - Obnova i izgradnja c) RALE DAMJANOVIĆ, ZLATKO PEJAKOVIĆ, NEDA UKRADEN, BISERA VELETANLIĆ, OLIVER DRAGOJEVIĆ, DADO TOPIĆ i MERI CETINIĆ - Druže Tito mi ti se kunemo 5) LP V/A – `Originalna muzika iz filma `Nacionalna klasa` (do 785 ccm)` (1979, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ - Floyd 6) LP V/A – `Parada pjevača` (1984, Jugoton) pesma: SLAĐANA i DADO - Princeza 7) LP V/A – ` Ruleta 5 (Jugoslávské rockové skupiny)` (1984, Supraphon) pesma: DADO A. TOPIĆ - Bombarder (Bombarďák) 8) LP V/A – `Mesam - Parada hitova` (1984, Jugoton) pesma: DADO TOPIĆ – Bit ćemo zajedno https://www.kupindo.com/Ploce/65377301_LP-V-A-Mesam-parada-hitova-1984-PERFEKTNA 9)LP V/A – `Zaplešimo! 16 originalnih hitova` (1984, Jugoton) pesma: SLAĐANA i DADO - Princeza (Negdje izvan planeta) 10) LP V/A – `Mesam - 2. Međunarodni sajam muzike - Parada hitova` (1985, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ - Ne mogu ubiti ljubav 11) LP V/A – `Oni su najbolji` (1986, PGP RTB) pesma: DADO i SLAĐANA - Princeza 12) LP V/A – `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ, NADA PAVLOVIĆ, ĐORĐE NIKOLIĆ I UMETNIČKI ANSAMBL JNA – Armija rođena smeh dečiji da brani https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT 13) LP V/A – `Pop • Top • 24 (Zagrebfest ’86)` (1986, Jugoton) pesma: MIRA i DADO TOPIĆ –Zagreb By Night 2LP V/A – ` Split `86 - Split Song Festival - Festival zabavne glazbe` (1986, Jugoton) pesma: DADO TOPIĆ – Kristina https://www.kupindo.com/Ploce/65191405_2LP-V-A-Split-86-1986-Oliver-Hladna-Braca-Daniel https://www.kupindo.com/Ploce/62444533_2LP-V-A-Split-86-1986-Dado-Magazin-Kaliopi- 14) LP V/A – `Mesam - Pop festival 86.` (1986, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ i MIRA TOPIĆ - Poslednja iskra 15) 2LP V/A `MESAM 88` (1988, Jugoton) pesma: DADO TOPIĆ – Žena od porcelana 16) 2LP V/A – ` U dvoje je ljepše br. 1 - 12 popularnih dueta` (1990, Jugoton) pesma: SLAĐANA i DADO - Princeza 17) LP V/A - ` Moj Zagreb tak imam te rad - Tebi grade moj br. 2` (1990, Jugoton) pesma: MIRA i DADO TOPIĆ – Zagreb By Night

format: LP, 11. pressing artist: TIME (Croatia, Yugoslavia) title: Time (I album) release date: 1972 (re-press 1984 ?) label, Cat No.: Jugoton, LPYV-S-60978 style: prog rock / rock Ploča: M (5), omot: NM (5-), sa najminimalnijim tragovima vremena. PERFEKTAN PRIMERAK, kakav je danas veoma teško naći. 11. pressing. Ukoliko je moja evidencija tačna, a mislim da jeste, postoji 12 pressinga ovog albuma u doba SFRJ, i pošto svi nose samo 2 različita matriksa, teško ih je razlikovati, ali uz pomoć ovog `vodiča` rešićete i tu zagonetku. 1. PRESSING (1972): bez oznake `srebrna` ili `zlatna ploča`, crno-srebrna etiketa gde su strane obeležene velikim slovima A i B, sa matriksom koji će nositi svu presinzi zaključno sa osmim: (A): LPYVS 60978 A 16772 ZP / (B): 60978 B 16772 ZP 2. PRESSING (1972): bez oznake `srebrna` ili `zlatna ploča`, crno-srebrna etiketa gde su strane obeležene malim slovima a i b 3. PRESSING (1973): srebrna ploča, jedini od `srebrnih ploča` sa crno-srebrnom etiketom 4. PRESSING (1978?): srebrna ploča, tirkizna etiketa sa ORNAMENTISANOM (ne punom) vertikalnom linijom. 5. PRESSING (1979?): srebrna ploča, tirkizna etiketa sa PUNOM (ne ornamentisanom) vertikalnom linijom. 6. PRESSING (1979?): bez oznake `srebrna` ili `zlatna ploča`, tirkizna etiketa sa PUNOM (ne ornamentisanom) vertikalnom linijom. 7. PRESSING (1979?): zlatna ploča, teget etiketa sa vertikalnom srebrnom ornamentisanom linijom i matriksom koji je isti kao kod dotadašnjih pressinga. 8. PRESSING (1979? - nema ga na Discogsu): zlatna ploča, tirkizna etiketa sa ORNAMENTISANOM (ne punom) vertikalnom linijom, kao kod 4. pressinga, i matriksom koji je isti kao kod dotadašnjih pressinga. 9. PRESSING (1981): zlatna ploča, teget etiketa sa vertikalnom srebrnom ornamentisanom linijom i matriksom koji nam daje i godinu izdavanja: (A): LPY 60978-1 9 2 81 SB / (B): LPYVS 60978-2 10 11 80 SB. Znači, sve je isto kao kod 7. pressinga, samo je matriks drugačiji. 10. PRESSING (1982?): zlatna ploča, crvena etiketa sa vertikalnom srebrnom ornamentisanom linijom i istim matriksom kao kod 9. pressinga, ali očito je iskoriužšćen isti stamper i ploča presovana dogodine, ili čak 1983. 11. PRESSING (1984?): zlatna, plavo-bela `JT` etiketa, sa matriksom kao kod 9. i 10. pressinga 12. PRESSING (1989?): zlatna, crna etiketa, poslednji SFRJ pressing. Moj stav prema ovoj ploči je manje-više poznat muzičkoj javnosti – kada je bilo prilike, kao i u nekoliko izbora za najbolju YU rock ploču svih vremena, stavljao sam je na prvo mesto, isto kao i 10-minutnu pesmu `Za koji život treba da se rodim`, koja se takođe nalazi na ovom maestralnom LP-ju. Nakon prvog izdanja 1972. odmah je štampan još jedan tiraž, a zatim tokom godina, skoro do samog raspada zemlje, još 10. Onda su usledila reizdanja na CD-u, pa od pre par godina i još dva vinilna... Iako je prošlo pola veka od izlaska ploče, ona i dalje živi, i širi rock ideologiju kroz prostor i vreme. A1 Istina mašina 4:40 A2 Pjesma No. 3 5:54 A3 Hegedupa upa 5:15 B1 Kralj alkohol 6:53 B2 Za koji život treba da se rodim 10:05 ====================================================================== I - TIME – kompletna hronološka vinilna LP diskografija: 1) LP TIME – `Time` (1972, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67301833_LP-TIME-I-album-1972-1-pressing-G-G-retko https://www.kupindo.com/Ploce/72314941_LP-TIME-I-album-1972-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/72315069_LP-TIME-I-1973-3-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/72315045_LP-TIME-I-1978-4-pressing-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74292845_LP-TIME-I-1978-4-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/67301841_LP-TIME-I-1972-5-pressing-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74292905_LP-TIME-I-1979-7-pressing-M-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/72315085_LP-TIME-I-1979-8-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/72315109_LP-TIME-I-1984-11-pressing-MINT-PERFEKTAN- https://www.kupindo.com/Ploce/72315129_LP-TIME-I-1984-11-pressing-M-NM-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74292885_LP-TIME-I-1984-11-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74389717_LP-TIME-I-album-1984-11-pressing-G-VG 1a) LP TIME - `Time` (reizdanje 2019, Croatia Records) 1b) LP TIME – `Time (Half Speed Mastered At Abbey Road Studios London)`, (remaster 2022, Croatia Records) 2) LP TIME – `Time II` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60849929_LP-TIME-Time-2-1975-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/72315437_LP-TIME-Time-2-1976-4-pressing-VG-NM-retko https://www.kupindo.com/Ploce/74292389_LP-TIME-Time-2-1976-6-pressing-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/63715497_LP-TIME-Time-2-1976-6-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/72315445_LP-TIME-Time-2-1978-7-press-MINT-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/72315449_LP-TIME-Time-II-1978-8-pressing-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/67294117_LP-TIME-Time-II-1978-8-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67294073_LP-TIME-Time-II-1978-8-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72315441_LP-TIME-Time-2-1979-9-pressing-G-VG- 3) LP TIME – `Život u čizmama s visokom petom` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74292585_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74292601_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/72315293_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72315289_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/60849765_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976- https://www.kupindo.com/Ploce/74389677_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-G-VG _____________________________________________________________________ II - TIME – kompletna hronološka vinilna singl (SP) diskografija: 1) 6` one sided promo flexy TIME – `Frio` (1972, Jugoton) 2) SP TIME – `Reci Ciganko, što mi u dlanu piše / Makedonija` (1973, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74290481_SP-TIME-Reci-Ciganko-Makedonija-1973-VG-VG 3) SP DADO TOPIĆ I TAJM – `Kad jednom otkrijem čoveka u sebi / Da li znaš da te volim` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63673005_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-volim-1976-M https://www.kupindo.com/Ploce/67289537_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/67289517_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67289509_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-1976-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/72320053_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-76-2-pres-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/72320357_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72320073_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-76-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74290625_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-2-pres-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/72319973_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-2-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/72320425_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-77-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74290605_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-volim-NM-VG- 4) SP DADO TOPIĆ I GRUPA `TIME` – Kad smo ja i moj miš bili bokseri / Dok ja i moj miš sviramo jazz (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/72321045_SP-TIME-Kad-smo-ja-i-moj-mis-1976-4-press-ODLICNA 5) SP TIME – `Tini - Tina / Dok sjedim ovako u tvojoj blizini` (1976, PGP RTB) ______________________________________________________________________ III - TIME – kompilacijske ploče sa drugim izvođačima, sa popisom pesama grupe TIME sa kojima učestvuju na tim pločama: 1) 2LP V/A – `Pop Festival Ljubljana 72 – Boom` (1972, Jugoton) pesma: TIME – Za koji život treba da se rodim (live) 2) 2LP V/A – `Boom Pop fest `73` (1973, Jugoton) pesma: TIME – Reci mi Ciganko što u mom dlanu piše (live) https://www.kupindo.com/Ploce/72311585_2LP-V-A-Boom-73-1973-YU-grupa-TIME-DAH-220-VG- 3) 2LP V/A – `Kongres rock majstora` (1975, Jugoton) napomena: ovde se kao izvođaš pojavljuje Vedran Božić, ali ga prati cela ekipa TIME, uključujući i Dadu Topića pesme: a) VEDRAN BOŽIĆ – Najbolji drug b) VEDRAN BOŽIĆ – Čovjek i žena c) VEDRAN BOŽIĆ – Shiffle d) VEDRAN BOŽIĆ – Da li čuješ https://www.kupindo.com/Ploce/72300321_2LP-V-A-Kongres-rock-majstora-1975-VG-YU-grupa- 4) LP V/A – `Boom `76` (1976, PGP RTB) pesma: TIME – Da li znaš da te volim (live) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-Smak-Time-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival-Smak-Time-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 5) LP ZORAN MODLI – Leteća diskoteka (1977, PGP RTB) pesme: a) DADO TOPIĆ i TIME - Dok ja i moj miš sviramo jazz b) DADO TOPIĆ i TIME - Da li znaš da te volim https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 6) 2LP V/A – `Pop parada 1` (1977, PGP RTB) pesme: a) TIME – Da li znaš da te volim (live) b) TIME – Dok ja i moj miš sviramo džez (live) c) TIME – Rock`n`Roll u Beogradu (live) https://www.kupindo.com/Ploce/62661805_2LP-V-A-Pop-Parada-1-1977-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74264349_2LP-V-A-Pop-Parada-1-1977-1-press-TIME-DEMONI https://www.kupindo.com/Ploce/60776697_2LP-V-A-Pop-Parada-1-1977-2-pressing-MINT 7) 2LP V/A – `Randevu s muzikom` (1977, Jugoton) pesme: a) TIME – Divlje guske (live) b) TIME – Život u čizmama sa visokom petom (live) https://www.kupindo.com/Ploce/73077797_2LP-V-A-Randevu-s-muzikom-77-Time-Drago-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/70358017_2LP-V-A-Randevu-s-muzikom-77-SEPTEMBER-TIME-MINT 8) 2LP V/A – `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) pesme: a) TIME – Rock`n`Roll u Zagrebu (live) b) TIME – Pjesma No. 3 (live) c) TIME – Da li znaš da te volim (live) d) TIME – Majko zemljo (live) https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ===================================================================== IV - DADO TOPIĆ – kompletna hronološka vinilna LP, 2LP i MLP diskografija: 1) 2LP DADO TOPIĆ – `Neosedlani` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60834857_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979- https://www.kupindo.com/Ploce/62617693_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74389773_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-3-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67289745_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-3-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/63436897_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-3-pressing 2) LP DADO TOPIĆ – `Šaputanje na jastuku` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63702073_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980- https://www.kupindo.com/Ploce/67289677_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/67289669_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67289681_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-G- https://www.kupindo.com/Ploce/72315217_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-5-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74292221_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-6-pressing 3) MLP DADO TOPIĆ i PEPEL IN KRI – `Vodilja` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67289797_MLP-DADO-TOPIC-I-PEPEL-IN-KRI-Vodilja-1984-PERFEKT https://www.kupindo.com/Ploce/72315181_MLP-DADO-TOPIC-I-PEPEL-IN-KRI-Vodilja-1984-odlicna 4) MLP SLAĐANA + DADO – `Princeza` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67289445_MLP-SLADjANA-I-DADO-Princeza-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69663349_MLP-SLADjANA-I-DADO-Princeza-1984-VG-VG ______________________________________________________________________ V - DADO TOPIĆ – kompletna hronološka vinilna singl (SP) diskografija: 1) SP DADO TOPIĆ – Život moj / Pjesma 3 (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74288949_SP-DADO-TOPIC-Zivot-moj-Pjesma-3-1974-VG-VG- 2) SP DADO TOPIĆ – `Poželi nešto / Superstar` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67289561_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/72318777_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-Superstar-VG https://www.kupindo.com/Ploce/60873877_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-Superstar-1976- https://www.kupindo.com/Ploce/67289577_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-1976-G-VG- 3) SP OLIVERA – DADO – CUNE – `Napred plavi / Dobar dan Španijo` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74289981_SP-DADO-CUNE-OLIVERA-Napred-plavi-1982-NM-G _____________________________________________________________________ VI - DADO TOPIĆ – kompilacijske ploče sa drugim izvođačima, sa popisom Topićevih pesama sa kojima učestvuje na tim pločama: 1) LP V/A – `Slovenska popevka `74` (1974, RTV Ljubljana) pesma: ADOLF TOPIĆ – Maja z biseri 2) LP V/A `Hit parada No. 4` (1976, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ – Poželi nešto 3) LP V/A – `Uspomene` (1977, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ – Ljudi, ljudi 4) LP V/A – `Pesme Titu` (1977, PGP RTB) pesme: a) DADO TOPIĆ – Prolog b) DADO TOPIĆ, OLIVER DRAGOJEVIĆ i ZLATKO PEJAKOVIĆ - Obnova i izgradnja c) RALE DAMJANOVIĆ, ZLATKO PEJAKOVIĆ, NEDA UKRADEN, BISERA VELETANLIĆ, OLIVER DRAGOJEVIĆ, DADO TOPIĆ i MERI CETINIĆ - Druže Tito mi ti se kunemo 5) LP V/A – `Originalna muzika iz filma `Nacionalna klasa` (do 785 ccm)` (1979, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ - Floyd 6) LP V/A – `Parada pjevača` (1984, Jugoton) pesma: SLAĐANA i DADO - Princeza 7) LP V/A – ` Ruleta 5 (Jugoslávské rockové skupiny)` (1984, Supraphon) pesma: DADO A. TOPIĆ - Bombarder (Bombarďák) 8) LP V/A – `Mesam - Parada hitova` (1984, Jugoton) pesma: DADO TOPIĆ – Bit ćemo zajedno https://www.kupindo.com/Ploce/65377301_LP-V-A-Mesam-parada-hitova-1984-PERFEKTNA 9)LP V/A – `Zaplešimo! 16 originalnih hitova` (1984, Jugoton) pesma: SLAĐANA i DADO - Princeza (Negdje izvan planeta) 10) LP V/A – `Mesam - 2. Međunarodni sajam muzike - Parada hitova` (1985, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ - Ne mogu ubiti ljubav 11) LP V/A – `Oni su najbolji` (1986, PGP RTB) pesma: DADO i SLAĐANA - Princeza 12) LP V/A – `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ, NADA PAVLOVIĆ, ĐORĐE NIKOLIĆ I UMETNIČKI ANSAMBL JNA – Armija rođena smeh dečiji da brani https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT 13) LP V/A – `Pop • Top • 24 (Zagrebfest ’86)` (1986, Jugoton) pesma: MIRA i DADO TOPIĆ –Zagreb By Night 2LP V/A – ` Split `86 - Split Song Festival - Festival zabavne glazbe` (1986, Jugoton) pesma: DADO TOPIĆ – Kristina https://www.kupindo.com/Ploce/65191405_2LP-V-A-Split-86-1986-Oliver-Hladna-Braca-Daniel https://www.kupindo.com/Ploce/62444533_2LP-V-A-Split-86-1986-Dado-Magazin-Kaliopi- 14) LP V/A – `Mesam - Pop festival 86.` (1986, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ i MIRA TOPIĆ - Poslednja iskra 15) 2LP V/A `MESAM 88` (1988, Jugoton) pesma: DADO TOPIĆ – Žena od porcelana 16) 2LP V/A – ` U dvoje je ljepše br. 1 - 12 popularnih dueta` (1990, Jugoton) pesma: SLAĐANA i DADO - Princeza 17) LP V/A - ` Moj Zagreb tak imam te rad - Tebi grade moj br. 2` (1990, Jugoton) pesma: MIRA i DADO TOPIĆ – Zagreb By Night

format: LP, 5. pressing artist: TIME (Croatia, Yugoslavia) title: Time (I album) release date: 1972 (re-press 1979 ?) label, Cat No.: Jugoton, LPYV-S-60978 style: prog rock / rock Ploča: NM (5-), omot: VG+ (4+). ODLIČNO očuvan primerak, kakav se danas sve teže pronalazi. 5. pressing. Ukoliko je moja evidencija tačna, a mislim da jeste, postoji 12 pressinga ovog albuma u doba SFRJ, i pošto svi nose samo 2 različita matriksa, teško ih je razlikovati, ali uz pomoć ovog `vodiča` rešićete i tu zagonetku. 1. PRESSING (1972): bez oznake `srebrna` ili `zlatna ploča`, crno-srebrna etiketa gde su strane obeležene velikim slovima A i B, sa matriksom koji će nositi svu presinzi zaključno sa osmim: (A): LPYVS 60978 A 16772 ZP / (B): 60978 B 16772 ZP 2. PRESSING (1972): bez oznake `srebrna` ili `zlatna ploča`, crno-srebrna etiketa gde su strane obeležene malim slovima a i b 3. PRESSING (1973): srebrna ploča, jedini od `srebrnih ploča` sa crno-srebrnom etiketom 4. PRESSING (1978?): srebrna ploča, tirkizna etiketa sa ORNAMENTISANOM (ne punom) vertikalnom linijom. 5. PRESSING (1979?): srebrna ploča, tirkizna etiketa sa PUNOM (ne ornamentisanom) vertikalnom linijom. 6. PRESSING (1979?): bez oznake `srebrna` ili `zlatna ploča`, tirkizna etiketa sa PUNOM (ne ornamentisanom) vertikalnom linijom. 7. PRESSING (1979?): zlatna ploča, teget etiketa sa vertikalnom srebrnom ornamentisanom linijom i matriksom koji je isti kao kod dotadašnjih pressinga. 8. PRESSING (1979? - nema ga na Discogsu): zlatna ploča, tirkizna etiketa sa ORNAMENTISANOM (ne punom) vertikalnom linijom, kao kod 4. pressinga, i matriksom koji je isti kao kod dotadašnjih pressinga. 9. PRESSING (1981): zlatna ploča, teget etiketa sa vertikalnom srebrnom ornamentisanom linijom i matriksom koji nam daje i godinu izdavanja: (A): LPY 60978-1 9 2 81 SB / (B): LPYVS 60978-2 10 11 80 SB. Znači, sve je isto kao kod 7. pressinga, samo je matriks drugačiji. 10. PRESSING (1982?): zlatna ploča, crvena etiketa sa vertikalnom srebrnom ornamentisanom linijom i istim matriksom kao kod 9. pressinga, ali očito je iskoriužšćen isti stamper i ploča presovana dogodine, ili čak 1983. 11. PRESSING (1984?): zlatna, plavo-bela `JT` etiketa, sa matriksom kao kod 9. i 10. pressinga 12. PRESSING (1989?): zlatna, crna etiketa, poslednji SFRJ pressing. Moj stav prema ovoj ploči je manje-više poznat muzičkoj javnosti – kada je bilo prilike, kao i u nekoliko izbora za najbolju YU rock ploču svih vremena, stavljao sam je na prvo mesto, isto kao i 10-minutnu pesmu `Za koji život treba da se rodim`, koja se takođe nalazi na ovom maestralnom LP-ju. Nakon prvog izdanja 1972. odmah je štampan još jedan tiraž, a zatim tokom godina, skoro do samog raspada zemlje, još 10. Onda su usledila reizdanja na CD-u, pa od pre par godina i još dva vinilna... Iako je prošlo pola veka od izlaska ploče, ona i dalje živi, i širi rock ideologiju kroz prostor i vreme. A1 Istina mašina 4:40 A2 Pjesma No. 3 5:54 A3 Hegedupa upa 5:15 B1 Kralj alkohol 6:53 B2 Za koji život treba da se rodim 10:05 ====================================================================== I - TIME – kompletna hronološka vinilna LP diskografija: 1) LP TIME – `Time` (1972, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67301833_LP-TIME-I-album-1972-1-pressing-G-G-retko https://www.kupindo.com/Ploce/72314941_LP-TIME-I-album-1972-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/72315069_LP-TIME-I-1973-3-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/72315045_LP-TIME-I-1978-4-pressing-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74292845_LP-TIME-I-1978-4-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/67301841_LP-TIME-I-1972-5-pressing-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74292905_LP-TIME-I-1979-7-pressing-M-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/72315085_LP-TIME-I-1979-8-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/72315109_LP-TIME-I-1984-11-pressing-MINT-PERFEKTAN- https://www.kupindo.com/Ploce/72315129_LP-TIME-I-1984-11-pressing-M-NM-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74292885_LP-TIME-I-1984-11-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74389717_LP-TIME-I-album-1984-11-pressing-G-VG 1a) LP TIME - `Time` (reizdanje 2019, Croatia Records) 1b) LP TIME – `Time (Half Speed Mastered At Abbey Road Studios London)`, (remaster 2022, Croatia Records) 2) LP TIME – `Time II` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60849929_LP-TIME-Time-2-1975-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/72315437_LP-TIME-Time-2-1976-4-pressing-VG-NM-retko https://www.kupindo.com/Ploce/74292389_LP-TIME-Time-2-1976-6-pressing-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/63715497_LP-TIME-Time-2-1976-6-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/72315445_LP-TIME-Time-2-1978-7-press-MINT-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/72315449_LP-TIME-Time-II-1978-8-pressing-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/67294117_LP-TIME-Time-II-1978-8-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67294073_LP-TIME-Time-II-1978-8-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72315441_LP-TIME-Time-2-1979-9-pressing-G-VG- 3) LP TIME – `Život u čizmama s visokom petom` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74292585_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74292601_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/72315293_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72315289_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/60849765_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976- https://www.kupindo.com/Ploce/74389677_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-G-VG _____________________________________________________________________ II - TIME – kompletna hronološka vinilna singl (SP) diskografija: 1) 6` one sided promo flexy TIME – `Frio` (1972, Jugoton) 2) SP TIME – `Reci Ciganko, što mi u dlanu piše / Makedonija` (1973, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74290481_SP-TIME-Reci-Ciganko-Makedonija-1973-VG-VG 3) SP DADO TOPIĆ I TAJM – `Kad jednom otkrijem čoveka u sebi / Da li znaš da te volim` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63673005_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-volim-1976-M https://www.kupindo.com/Ploce/67289537_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/67289517_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67289509_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-1976-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/72320053_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-76-2-pres-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/72320357_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72320073_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-76-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74290625_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-2-pres-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/72319973_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-2-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/72320425_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-77-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74290605_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-volim-NM-VG- 4) SP DADO TOPIĆ I GRUPA `TIME` – Kad smo ja i moj miš bili bokseri / Dok ja i moj miš sviramo jazz (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/72321045_SP-TIME-Kad-smo-ja-i-moj-mis-1976-4-press-ODLICNA 5) SP TIME – `Tini - Tina / Dok sjedim ovako u tvojoj blizini` (1976, PGP RTB) ______________________________________________________________________ III - TIME – kompilacijske ploče sa drugim izvođačima, sa popisom pesama grupe TIME sa kojima učestvuju na tim pločama: 1) 2LP V/A – `Pop Festival Ljubljana 72 – Boom` (1972, Jugoton) pesma: TIME – Za koji život treba da se rodim (live) 2) 2LP V/A – `Boom Pop fest `73` (1973, Jugoton) pesma: TIME – Reci mi Ciganko što u mom dlanu piše (live) https://www.kupindo.com/Ploce/72311585_2LP-V-A-Boom-73-1973-YU-grupa-TIME-DAH-220-VG- 3) 2LP V/A – `Kongres rock majstora` (1975, Jugoton) napomena: ovde se kao izvođaš pojavljuje Vedran Božić, ali ga prati cela ekipa TIME, uključujući i Dadu Topića pesme: a) VEDRAN BOŽIĆ – Najbolji drug b) VEDRAN BOŽIĆ – Čovjek i žena c) VEDRAN BOŽIĆ – Shiffle d) VEDRAN BOŽIĆ – Da li čuješ https://www.kupindo.com/Ploce/72300321_2LP-V-A-Kongres-rock-majstora-1975-VG-YU-grupa- 4) LP V/A – `Boom `76` (1976, PGP RTB) pesma: TIME – Da li znaš da te volim (live) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-Smak-Time-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival-Smak-Time-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 5) LP ZORAN MODLI – Leteća diskoteka (1977, PGP RTB) pesme: a) DADO TOPIĆ i TIME - Dok ja i moj miš sviramo jazz b) DADO TOPIĆ i TIME - Da li znaš da te volim https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 6) 2LP V/A – `Pop parada 1` (1977, PGP RTB) pesme: a) TIME – Da li znaš da te volim (live) b) TIME – Dok ja i moj miš sviramo džez (live) c) TIME – Rock`n`Roll u Beogradu (live) https://www.kupindo.com/Ploce/62661805_2LP-V-A-Pop-Parada-1-1977-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74264349_2LP-V-A-Pop-Parada-1-1977-1-press-TIME-DEMONI https://www.kupindo.com/Ploce/60776697_2LP-V-A-Pop-Parada-1-1977-2-pressing-MINT 7) 2LP V/A – `Randevu s muzikom` (1977, Jugoton) pesme: a) TIME – Divlje guske (live) b) TIME – Život u čizmama sa visokom petom (live) https://www.kupindo.com/Ploce/73077797_2LP-V-A-Randevu-s-muzikom-77-Time-Drago-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/70358017_2LP-V-A-Randevu-s-muzikom-77-SEPTEMBER-TIME-MINT 8) 2LP V/A – `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) pesme: a) TIME – Rock`n`Roll u Zagrebu (live) b) TIME – Pjesma No. 3 (live) c) TIME – Da li znaš da te volim (live) d) TIME – Majko zemljo (live) https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ===================================================================== IV - DADO TOPIĆ – kompletna hronološka vinilna LP, 2LP i MLP diskografija: 1) 2LP DADO TOPIĆ – `Neosedlani` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60834857_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979- https://www.kupindo.com/Ploce/62617693_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74389773_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-3-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67289745_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-3-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/63436897_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-3-pressing 2) LP DADO TOPIĆ – `Šaputanje na jastuku` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63702073_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980- https://www.kupindo.com/Ploce/67289677_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/67289669_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67289681_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-G- https://www.kupindo.com/Ploce/72315217_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-5-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74292221_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-6-pressing 3) MLP DADO TOPIĆ i PEPEL IN KRI – `Vodilja` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67289797_MLP-DADO-TOPIC-I-PEPEL-IN-KRI-Vodilja-1984-PERFEKT https://www.kupindo.com/Ploce/72315181_MLP-DADO-TOPIC-I-PEPEL-IN-KRI-Vodilja-1984-odlicna 4) MLP SLAĐANA + DADO – `Princeza` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67289445_MLP-SLADjANA-I-DADO-Princeza-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69663349_MLP-SLADjANA-I-DADO-Princeza-1984-VG-VG ______________________________________________________________________ V - DADO TOPIĆ – kompletna hronološka vinilna singl (SP) diskografija: 1) SP DADO TOPIĆ – Život moj / Pjesma 3 (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74288949_SP-DADO-TOPIC-Zivot-moj-Pjesma-3-1974-VG-VG- 2) SP DADO TOPIĆ – `Poželi nešto / Superstar` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67289561_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/72318777_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-Superstar-VG https://www.kupindo.com/Ploce/60873877_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-Superstar-1976- https://www.kupindo.com/Ploce/67289577_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-1976-G-VG- 3) SP OLIVERA – DADO – CUNE – `Napred plavi / Dobar dan Španijo` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74289981_SP-DADO-CUNE-OLIVERA-Napred-plavi-1982-NM-G _____________________________________________________________________ VI - DADO TOPIĆ – kompilacijske ploče sa drugim izvođačima, sa popisom Topićevih pesama sa kojima učestvuje na tim pločama: 1) LP V/A – `Slovenska popevka `74` (1974, RTV Ljubljana) pesma: ADOLF TOPIĆ – Maja z biseri 2) LP V/A `Hit parada No. 4` (1976, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ – Poželi nešto 3) LP V/A – `Uspomene` (1977, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ – Ljudi, ljudi 4) LP V/A – `Pesme Titu` (1977, PGP RTB) pesme: a) DADO TOPIĆ – Prolog b) DADO TOPIĆ, OLIVER DRAGOJEVIĆ i ZLATKO PEJAKOVIĆ - Obnova i izgradnja c) RALE DAMJANOVIĆ, ZLATKO PEJAKOVIĆ, NEDA UKRADEN, BISERA VELETANLIĆ, OLIVER DRAGOJEVIĆ, DADO TOPIĆ i MERI CETINIĆ - Druže Tito mi ti se kunemo 5) LP V/A – `Originalna muzika iz filma `Nacionalna klasa` (do 785 ccm)` (1979, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ - Floyd 6) LP V/A – `Parada pjevača` (1984, Jugoton) pesma: SLAĐANA i DADO - Princeza 7) LP V/A – ` Ruleta 5 (Jugoslávské rockové skupiny)` (1984, Supraphon) pesma: DADO A. TOPIĆ - Bombarder (Bombarďák) 8) LP V/A – `Mesam - Parada hitova` (1984, Jugoton) pesma: DADO TOPIĆ – Bit ćemo zajedno https://www.kupindo.com/Ploce/65377301_LP-V-A-Mesam-parada-hitova-1984-PERFEKTNA 9)LP V/A – `Zaplešimo! 16 originalnih hitova` (1984, Jugoton) pesma: SLAĐANA i DADO - Princeza (Negdje izvan planeta) 10) LP V/A – `Mesam - 2. Međunarodni sajam muzike - Parada hitova` (1985, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ - Ne mogu ubiti ljubav 11) LP V/A – `Oni su najbolji` (1986, PGP RTB) pesma: DADO i SLAĐANA - Princeza 12) LP V/A – `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ, NADA PAVLOVIĆ, ĐORĐE NIKOLIĆ I UMETNIČKI ANSAMBL JNA – Armija rođena smeh dečiji da brani https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT 13) LP V/A – `Pop • Top • 24 (Zagrebfest ’86)` (1986, Jugoton) pesma: MIRA i DADO TOPIĆ –Zagreb By Night 2LP V/A – ` Split `86 - Split Song Festival - Festival zabavne glazbe` (1986, Jugoton) pesma: DADO TOPIĆ – Kristina https://www.kupindo.com/Ploce/65191405_2LP-V-A-Split-86-1986-Oliver-Hladna-Braca-Daniel https://www.kupindo.com/Ploce/62444533_2LP-V-A-Split-86-1986-Dado-Magazin-Kaliopi- 14) LP V/A – `Mesam - Pop festival 86.` (1986, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ i MIRA TOPIĆ - Poslednja iskra 15) 2LP V/A `MESAM 88` (1988, Jugoton) pesma: DADO TOPIĆ – Žena od porcelana 16) 2LP V/A – ` U dvoje je ljepše br. 1 - 12 popularnih dueta` (1990, Jugoton) pesma: SLAĐANA i DADO - Princeza 17) LP V/A - ` Moj Zagreb tak imam te rad - Tebi grade moj br. 2` (1990, Jugoton) pesma: MIRA i DADO TOPIĆ – Zagreb By Night

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Rasprodato Prvo objavljivanje trotomne monogarfije o kralju Aleksandru Karađorđeviću nameće samom autoru Branislavu Gligorijeviću potrebu da čitaocima razjasni neke probleme s kojima se suočava tokom istraživanja i pisanja, kaoi i da ukaže na neka iskustva koja je u svom radu stekao. O kralju Aleksandru Karađorđeviću do sada se u nas nije pisalo. Verovatno ne postoji nijedna ličnost takvog značaja, koja je toliko dugo i uporno ignorisana i brisana iz pamćenja svoga naroda, ili se o njemu, bez ispitivanja stvarnih činjenica, izricani najneponovljivi sudovi, davane najteže kvalifikacije. Druga knjiga monografije obuhvata period parlamentalne vladavine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je kao građanska država izgrađivana na demokratskim temeljima Srbije. Događaji su sami nametali sadržaj knjige. Njen pretežni deo posvećen je centralnoj temi, hrvatsko-srpskom sporu, u kojoj je zbog čestih parlamentarnih kriza i razjedinjenosti srpskih nacionalnih snaga sve veću posredničku ulogu imao kralj Aleksandar. Pisati danas o Aleksandru Karađorđeviću ne znači samo po sebi puniti jednu veliku prazninu u našoj istoriografiji. Nije reč samo o životu jednog kralja, već je u pitanju jedno burno vreme, kome je on, kao duhovni pokretač i kreator mnogih značajnih zbivanja, davao lični pečat. Komplet se sastoji od tri knjige: U evropskoj politici, Srpsko-hrvatski spor i U ratovima za nacionalno oslobođenje. Aleksandar I Karađorđević (Cetinje, 4/16. decembar 1888 — Marselj, 9. oktobar 1934) je bio regent prestolonaslednik Kraljevine Srbije (1914—1918), regent prestolonaslednik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918—1921), kralj Srba, Hrvata i Slovenaca (1921—1929) i kralj Jugoslavije (1929—1934). Bio je mlađi sin Petra I Karađorđevića i kneginje Zorke i brat Đorđa P. Karađorđevića. Aleksandar je svoju mladost proveo van Srbije, kojom je tada vladala rivalska dinastija Obrenović. Školovao se u Ženevi i Sankt Peterburgu, a u Srbiju je došao kada je njegov otac izabran za kralja Srbije posle Majskog prevrata 1903. Nakon što se njegov stariji brat Đorđe Karađorđević odrekao prestola 1909, Aleksandar je postao prestolonaslednik. Aleksandar Karađorđević je bio prvi Srbin koji je leteo avionom. Bilo je to tokom njegove posete Francuskoj 5. aprila do 27. aprila 1910 godine. Aleksandar je leteo na avionu faler broj 2.[2] Postao je regent svom ocu 24. juna 1914. i kao takav bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Posle pobede u Prvom svetskom ratu, Aleksandar je postao regent nove Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,a kralj 1921. posle očeve smrti. Vladao je autokratski zemljom u kojoj su bili izraženi socijalni i nacionalni kontrasti. Posle ubistava u Narodnoj skupštini, zaveo je Šestojanuarsku diktaturu 1929, a 1931. godine je doneo Oktroisani ustav. Grupa zaverenika iz redova ustaša i bugarskog VMRO-a ga je ubila u Marselju, 1934. godine. Nasledio ga je najstariji sin Petar, ali je zbog njegove maloletnosti zemljom do 1941. vladalo namesništvo na čijem je čelu bio Aleksandrov rođak knez Pavle. Aleksandar je rođen na Cetinju 16. decembra 1888. Njegov deda po majci bio je crnogorski kralj Nikola I Petrović, a baba kraljica Milena. Kum na krštenju bio mu je, preko izaslanika, ruski car Aleksandar III.[3] Detinjstvo je proveo u Crnoj Gori, a osnovnu školu završio u Ženevi. Dalje školovanje nastavio je u vojnoj školi u Sankt Peterburgu,[4] a potom u Beogradu,[5] po dolasku kralja Petra I na srpski presto 1903. godine. Prestolonaslednik Srbije Kraljević Aleksandar Sudbinski preokret u životu mladog princa Aleksandra nastupio je 1909, kada se njegov stariji brat, princ Đorđe odrekao prava nasledstva prestola. Đorđa su mnogi u Srbiji dugo smatrali nepodesnim da postane kralj Srbije, a među njima su bili političari kao što je Nikola Pašić i visoki oficiri poput Dragutina Dimitrijevića Apisa i Petra Živkovića, kojima nije odgovarao impulsivan Đorđev karakter i nestabilna ličnost sklona incidentima.[4] Đorđe je bio počinitelj tragičnog incidenta iz 1909. kada je šutnuo svog slugu u stomak, izazvavši njegovu smrt nekoliko dana kasnije. Ovaj incident je bio poslednja kap, zbog kog je izbio veliki skandal u srpskoj javnosti, kao i u austrougarskoj štampi, koja je intenzivno izveštavala o tome, pa je princ Đorđe bio primoran da se odrekne prava na presto. Princ Aleksandar je 1910. skoro preminuo od stomačnog tifusa i zbog toga je imao stomačne probleme do kraja svog života. Kada je Aleksandar postao prestolonaslednik, borba za vlast između Pašićevih radikala i Apisove Crne ruke je dobila i trećeg učesnika. Aleksandar je sve više smatrao sebe jedinim presudnim faktorom, pa je oko sebe okupio Belu ruku, grupu oficira predvođenih Petrom Živkovićem, Petrom Mišićem i Josif Kostićem.[6] Kao prestolonaslednik, princ Aleksandar je pristupio reorganizaciji vojske, pripremajući je za konačan obračun sa Turskom. Prestolonaslednik Aleksandar sa XVI pukom, koji je nosio ime cara Nikolaja II, u Nišu. Balkanski ratovi i Prvi svetski rat Regent Aleksandar na Solunskom frontu 1916. godine. U Prvom balkanskom ratu (1912), prestolonaslednik Aleksandar je kao formalni zapovednik Prve armije vodio pobedonosne bitke na Kumanovu i Bitolju, a potom 1913[7]. u Drugom balkanskom ratu bitku na Bregalnici. Regent Aleksandar obilazi ranjenike na Solunskom frontu 1917. godine. Aleksandar Karađorđević U Prvom svetskom ratu bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u bitkama na Ceru i Kolubari 1914, kad je srpska vojska potpuno razbila vojsku Austrougarske Monarhije. Ponovo napadnuta 1915. od Nemačke i Bugarske, Srbija je podlegla u neravnopravnoj borbi. Sa mnogim gubicima srpska vojska se, zajedno sa starim kraljem Petrom I i prestolonaslednikom Aleksandrom povukla preko Albanije na ostrvo Krf, gde je reorganizovana. Kada se kralj Petar I zbog bolesti povukao od vladarskih poslova (24. juna 1914. po novom kalendaru), prestolonaslednik Aleksandar je postao regent. Posle oporavka i popune srpska vojska je iste godine odnela veliku pobedu na Solunskom frontu, na Kajmakčalanu. Završne operacije proboja Solunskog fronta u jesen 1918, srpska vojska je izvršila pod vrhovnom komandom regenta Aleksandra, sa odličnim komandnim kadrom u koji spadaju vojvode Živojin Mišić, Stepa Stepanović i Petar Bojović. U Kragujevcu postoji Regentova kuća gde je živeo tokom 1914-1915. Tokom 1917-1919 postojala je Srpska rezervna bolnica prestolonaslednika Aleksandra. Markica sa prikazom proboja Solunskog fronta Prvodecembarsko ujedinjenje Prvodecembarsko ujedinjenje Prestolonaslednik Aleksandar sa vojnicima VI puka Posle vojničkih došli su i državnički uspesi. Narodno veće u Zagrebu je 24. novembra 1918. godine proglasilo ujedinjenje. Odluci o ujedinjenju prethodio je ultimatum dalmatinske vlade od 16. novembra 1918, po kojem je iz Splita imalo da se proglasi neposredno ujedinjenje sa Srbijom ako se u roku od pet dana to ne učini iz Zagreba. Delegacija Narodnog veća, od trideset članova, stigla je u Beograd ujutro 28. novembra 1918. Za utvrđivanje načina kako da se proglasi ujedinjenje, obrazovan je odbor od šestorice. U njega su ušli Ante Pavelić (Stariji), Svetozar Pribićević i Josip Smodlaka kao predstavnici narodnog veća, i Stojan Protić, Ljubomir Jovanović i Momčilo Ninčić, kao predstavnici Vlade Kraljevine Srbije. U odboru šestorice odlučeno je da se ujedinjenje izvrši tako što bi delegacija Narodnog veća uputila adresu regentu Aleksandru Karađorđeviću, koja bi sadržala zaključak i naputke „uputstva“ od 24. novembra. Dvočanski akt ujedinjenja izvršen je u 8 sati uveče, 1. decembra 1918. godine, u salonu kuće Krsmanovića na Terazijama u kojoj je regent Aleksandar privremeno stanovao nakon oslobođenja prestonice. Aleksandar i Marija na dan venčanja 1922. godine. Članovi delegacije Narodnog veća, stojeći u polukrugu, čekali su dolazak regenta. Regent Aleksandra se zatim pojavio u pratnji Protića, Jovanovića, Ninčića i vojvode Živojina Mišića. Potom je istupio Ante Pavelić i pročitao adresu. Regent Aleksandar je u odgovoru na Adresu izrazio zadovoljstvo odlukom zagrebačkog Narodnog veća od 24. novembra i proglasio ujedinjenje. Regent Aleksandar je odbio da za prvog predsednika Vlade postavi Nikolu Pašića, već je na to mesto ukazom postavio Stojana Protića. Na listi ministra prve Vlade Kraljevine SHS bilo je 9 Srba, 5 Hrvata, 3 Slovenca i 1 musliman. Vlada pod Protićevim predsedništvom nosila je jugoslovensko obeležje. Krajem decembra Vlada je notifikovala stvaranje nove Kraljevine, a do sredine 1919. godine usledila su međunarodna priznanja. Posle smrti kralja Petra I (16. avgusta 1921), Regent Aleksandar je postao kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. Nije mogao prisustvovati očevoj sahrani jer je u Parizu bolovao od zapaljenja slepog creva.[8] U zemlju se vratio krajem oktobra i 6. novembra položio pred skupštinom zakletvu na ustav. Oženio se 1922. godine, princezom Marijom od Rumunije. U tom braku rođena su tri sina — Petar, Tomislav i Andrej. Politička delatnost 1918-1929. Otpor ujedinjenju i neredi Talas socijalističke revolucije se iz Rusije širio na zapadi doveo do socijalističkih pobuna 1919. u Mađarskoj i Nemačkoj. Neki od Jugoslovena koji su učestvovali u Oktobarskoj revoluciji tada su se vraćali u otadžbinu. Prevratnički duh je zahvatio deo naoružanih odmetnika u „zelenom kadru” i običnih stanovnika, naročito u Slavoniji i Banatu. Seljaci su pljačkali imanja bogatih na području Osijeka, a u istočnom Banatu došlo je do pokušaja stvaranja „sovjetske republike”.[9] Vojska Kraljevine Srbije je morala, pored zaštite predviđenih granica, zaustaviti širenje revolucije i suprotstavi se pobunama protiv ujedinjenja. Veću pretnju za granice predstavljalo je prisustvo vojske Italije u Dalmaciji i primorju, a manju upadi pripadnika VMRO-a (Vnatrešna makedonska revolucionerna organizacija) iz Bugarske u Makedoniju.[10] U delu hrvatskog stanovništva postojala je duga tradicija otpora centralističkim težnjama. Ona se spojila sa netrpeljivošću prema pravoslavnom stanovništvu. Zbog toga se ubrzo javio otpor ujedinjenju pod dinastijom Karađorđević. Deo netrpeljivih Hrvata nije želeo lako da pristane na stvaranje države u kojoj će katolici biti manjina u odnosu na pravoslavce. Među onima koji su se protivili ujedinjenju i tražili stvaranje hrvatske republike isticao se Stjepan Radić. Posle proglašenja ujedinjenja, on je govorio da je sakupio oko 200.000 potpisa protiv ujedinjenja u nameri da ih uz protest pošalje Mirovnoj konferenciji u Parizu. Nasuprot tome, pristalice ujedinjenja su stvarale sokolske legije.[11] Svađe zbog načina ujedinjenja dovele su do pobune u Zagrebu 5.12.1918. Pobunili su se hrvatskih vojnici Nacionalne garde, koju je stvorilo Narodno vijeće. Oni su na Trgu bana Jelačića tražili stvaranje republiku i podržavali S. Radića. Na naredbu Narodnog vijeća mornari su pucali na pobunjenike. Gušenje protesta pomogli su i hrvatski sokoli. U sukobu bilo je i nekoliko ubijenih. Prema zvaničnim tvrdnjama, u tom sukobu nisu učestovali Srbi, nego su na obe strane bili Hrvati. Narodno vijeće je raspustilo pobunjene odrede. Vojska je morala umiriti protestne skupove po Hrvatskoj na kojima se tražilo stvaranje republike. Deo Srba, koji je pamtio odanost velikog dela Hrvata prema Habzburgovcima, nije verovao ovom „republikanskom pokretu”. Oni su mislili da je to samo otpor kralju Srbinu kao vladaru zajedničke države.[12] Kralj Nikola i njegova vlada nisu prihvatili odluke Podgoričke skupštine. Ipak, prividno su pokušali delovati nenasilno. Nikolina vlada je izdala proglas kojim je pozivala narod da se bez oružja suprotstavi „srbijanskoj okupaciji”. Italija je pomogla pristalicama porodice Petrović-Njegoš da organizuju oružanu pobunu. Pobunjenici, koje su predvodili Nikčević i Čelebić, su poraženi na Cetinjskom polju početkom januara 1919. (Božićna pobuna).[13] Nakon vladine odluke iz decembra 1918. da se 10.000 ljudi regrutuje u žandarmeriju stvaranje jedinstvene žandarmerije u Kraljevini SHS je dovršeno donošenjem uredbe u februaru 1919. Žandarmerija je smatrana pomoćnim delom stalne vojske od koje je dobijala oružje. Istovremeno je plate dobijala od Ministarstva unutrašnjih dela. U martu 1919. stvorena je i jedinstvena vojska Kraljevine SHS. Njen pun sastav u miru je imao 140.000 vojnika. Komandnom sastavu srpske vojske je pridodato oko 500 crnogorskih oficira i oko 1.000 oficira bivše Austrougarske.[14] Država je nasledila međunarodne dugove Srbije, Crne Gore i deo dugova Austrougarske i Turske. Ujednačavanje novca je izvršeno 1920. Tada je određeno da se austrougarske krune povuku iz opticaja menjanjem 4 krune za 1 srpski dinar. Iste 1920. je Narodna banka Srbije postala Narodna banka Kraljevine SHS. Zamena preostalih kruna (kuna) za dinar je trajala do 1923.[15] Privremeno narodno predstavništvo i pitanje agrarne reforme Države većinom nastaju i nestaju u ratnim sukobima, tj. vojnom silom, a ređe demokratskim procesima. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nije izuzetak. Ona je stvorena sporazumom Vlade Kraljevine Srbije sa Narodnim vijećem iz Zagreba, ali je u tom stvaranju presudna bila pobeda srpske vojske u ratu. Do izbora i donošenja prvog ustava vlast u Kraljevini SHS imali su kralj, tj. regent u njegovo ime, privremena vlada i Privremeno narodno predstavništvo.[16] Regent Aleksandar je sastavljanje vlade poverio 20.12.1918. Stojanu Protiću iz Narodne radikalne stranke. Potpredsednik vlade je postao Anton Korošec. Ministar spoljnih poslova bio je Ante Trumbić, a ministar unutrašnjih poslova Svetozar Pribićević. N. Pašić je očekivao da on dobije mesto predsednika vlade, ali je regent odlučio da ga pošalje u Pariz, kao vođu pregovarača na Mirovnu konferenciju. Odeljenja vlade Kraljevine SHS stvorena su u Crnoj Gori, Banatu, Bačkoj i Baranji, a regent je postavio i pokrajinske vlade u Sremu, Slavoniji, BiH, Hrvatskoj, Dalmaciji i Sloveniji.[17] Otvoreno nezadovoljstvo se ponovo javilo u proleće 1919. Dešavalo se da družine seljaka samovoljno prisvajaju delove veleposeda. Društveni nemiri, koji su nastali pod uticajem Oktobarske revolucije, ubrzali su provođenje agrarne reforme u Kraljevini SHS. Njome je trebalo umiriti seljaštvo. Već, u januaru 1919. regent Aleksandar obećao je proglasom davanje zemlje seljacima. Vlada je u februaru 1919. donela „Prethodne odredbe za primenu agrarne reforme”. Tada je napokon proglašeno ukida- nje kmetovskih odnosa, tj. ostataka feudalizma. Privremeno narodno predstavništvo (PNP) je samo upoznato sa tim odredbama. Vlada je odlučila da izvrši i naseljavanje ratnih dobrovoljaca, iz manje plodnih oblasti, na Kosmet, u Makedoniju, Vojvodinu i Slavoniju. Tamo su im besplatno deljeni zemljoposedi, obično veličine 3-8 hektara. Za naseljavanje kolonista država je većinom upotrebila državnu i opštinsku zemlju, ali manjim delom i odu zete posede odmetnutih Albanaca (kačaka) i dr. Država je koloniste besplatno prevozila, a posle naseljavanja bili su nekoliko godina oslobeđeni plaćanja poreza prema državi i lokalnoj upravi. Kolonizacija nije završena do 1938. U međuratnom periodu na Kosmet je naseljeno 10-11.000 porodica kolonista, tj. 50-60 hiljada osoba, a u Makedoniju 6-8.000 porodica, tj. 30-40.000 osoba.[18] Glavni sastavljač Privremenog narodnog predstavništva (PNP) bila je vlada i njen ministar za „Konstituantu” A. Kramer. U PNP su ušli predstavnici skupština Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore, članovi Narodnog vijeća i Jugoslovenskog odbora. PNP je održavalo sednice od marta 1919. do oktobra 1920. a na njegov rad su uticale borbe oko političkog uređenja države. U njemu se razgovaralo o izborima za Ustavotvornu skupštinu, mirovnim ugovorima, društvenim, privrednim prilikama i dr. Svađe, nedostaci radne većine, tj. kvoruma, i prekidi rada PNP doveli su do kratkotrajnosti vlada.[19] Na predlog socijaldemokratskih partija Srbije i BiH, na kongresu u Beogradu od 20. do 23.4.1919. stvorena je Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista). Ona je pristupila III internacionali (Kominterni). Kominterna je stvorena u Moskvi u martu 1919. Ona je bila središnja uprava za komunističke partije izvan Rusije, tj. Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR-a). Kominterna je određivala rukovodioce za partije koje su bile učlanjene u nju. Davala im je uputstva za rad i novac. Iz Moskve je preko partija učlanjenih u Kominternu spremano pokre tanje socijalističkih revolucija.[20] U julu 1919. SRPJ (K) je organizovala opšti štrajk kao protest protiv stranih napada na revolucije u Sovjetskom Savezu i Mađarskoj. Na II kongresu u junu 1920. SRPJ (K) je promenila ime u Komunistička partija Jugoslavije (KPJ). U to vreme, srednom 1920. iz Kominterne je preuzeto mišljenje da je federacija najbolji oblik uređenja višenacionalnih država.[21] Protićeva vlada zamenjena je u avgustu 1919. vladom Ljubomira Davidovića, a u februaru 1920. je vladu ponovo sastavio Protić. U aprilu 1920. zemlju je potresao opšti štrajk desetina hiljada radnika na železnici. Vlada je štrajk zaustavila uvođenjem vojnog suda na železnici. Od maja 1920. do donošenja Obznane u decembru 1920. predsednik vlade bio je Milenko Vesnić.[22] Agrarna reforma Predstava kralja Aleksandra na aversu novčića od 50 para iz 1925. godine Kralj Aleksandar I Karađorđević U vreme ujedinjenja, u Jugoslaviji su postojali ostaci feudalnih odnosa. U Makedoniji to su bili čifčijski odnosi, u BiH beglučko-kmetovski odnosi, u Dalmaciji kolonatski odnosi. Pored toga, postojali su kapitalistički veleposedi i u Vojvodini, Slavoniji, Hrvatskoj i Sloveniji.[23] Agrarna reforma se ostvarivala prema uredbi vlade iz februara 1919. Sprovođenje agrarne reforme bilo je povezano sa verskim i nacionalnim odnosima. Većina veleposednika u BiH, age i begovi (oko 4 hiljade), bili su muslimani, a u Vojvodini većina veleposednika bili su Nemci. Veleposednici su bile i verske organizacije. One su na oduzimanje dela zemljoposeda gledale kao na ugrožavanje ekonomske osnove za svoje delovanje. Agrarna reforma nije oduzela veleposede od banaka i imovinu verskih ustanova.[24] U prvom periodu sprovođenja agrarne reforme ukinuti su kmetovski i čivčijski odnosi u BiH, na Kosmetu i u Makedoniji. U Dalmaciji su ukinuti kolonatski odnosi. Ranijim vlasnicima obećano je obeštećenje za zemlju koja je stavljena pod sekvestar. Imovina Habzburgovaca bila je oduzeta. Zemlja oduzeta i sekvestrirana, davana je u jednogodišnji, a kasnije i višegodišnji zakup seljacima.[25] Većina nekadašnjih kmetovskih porodica koja je dobila zemlju, zahvaljujući agrarnoj reformi, bila je u BiH, tj. više od 100.000 porodica. Te su porodice oduzetu zemlju prvo privremeno dobile u zakup. Agrarna reforma je završena do sredine dvadesetih godina XX veka. Od 1925. do 1931. bogatijim seljacima je omogućeno da otkupe zemlju koja je već bila sekvestrirana, tj. uzeta od veleposednika na čuvanje do konačnog sudskog rešenja. Godine 1931. donet je Zakon o likvidiranju agrarne reforme. Nasuprot oduzimanju veleposeda, kasnije je povećan zemljišni maksimum, sa 57 na 288 hektara, koji je neko mogao posedovati. Oko dve trećine poljoprivrednih domaćinstava u Kraljevini Jugoslaviji imalo je manje od 5 hektara zemlje. Za područje Srbije iz 1912. taj procenat je bio malo manji, tj. oko 62%. Domaćinstva, sa posedima do 5 hektara, su koristila približno polovinu ukupnog poljoprivrednog zemljišta u državi. Posede veće od 20 hektara imalo je oko 3% zemljoradničkih porodica, ali su te porodice raspolagale sa oko 23% poljoprivrednog zemljišta u Jugoslaviji. Veleposedi sa više od 100 hektara zemlje postojali su uglavnom na području Vojvodine, Slavonije, Hrvatske i Slovenije.[26] Kraljevina Jugoslavija je imala i značajan broj seljaka bez zemlje ili sa veoma malo zemlje. Oni su radili kao nadničari i zakupci na tuđoj zemlji. Takvih porodica je 1931. bilo oko 470.000. Seljaci bezemljaši (najamnici) su 1931. godine činili oko 9,6% stanovništva Jugoslavije. Njihov broj u Srbiji je bio oko tri puta manji od proseka Kraljevine, osim u Vojvodini. U Vojvodini je bilo mnogo bezemljaša, najamnika, ali je na tom području još od XIX veka bio raširen kapitalistički način proizvodnje na selu. U njoj su veleposednici zapošljavali nadničare. Društveni i ekonomski položaj seoskih nadničara i bezemljaša bio je sličan položaju gradskih najamnih radnika. 150-200.000 domaćinstava u međuratnom periodu bavilo se zemljoradnjom kao dodatnim zanimanjem. Nastavilo se i sa pečalbarstvom. Sa područja Srbije do 100.000 ljudi se u godinama pred Drugi svetski rat bavilo se „pečalbarenjem” u Srbiji i izvan nje.[27] Priznanje Kraljevine SHS i određivanje granica Kraljevina SHS nije bila priznata neposredno posle stvaranja od glavnih država u Antanti. Francuska i Engleska su imale obaveze prema Italiji. Zato nisu žurile sa priznavanjem Kraljevine SHS. Prve su je priznale Grčka i Norveška u januaru 1919. Zato je na mirovnim pregovorima u Parizu, od sredine januara 1919. delegacija Kraljevine SHS zvanično gledana kao delegacija Kraljevine Srbije. Ona se morala suprostaviti težnjama Italije da dobije teritorije u Dalmaciji i željama Rumunije da dobije ceo Banat. To je dovelo i do rasprava Pašića sa političarima iz Dalmacije Trumbićem i Josipom Smodlakom. Međusobno su se optuživali za nezainteresovanost Srba za Dalmaciju, odnosno Hrvata za Banat. Da bi uticao na priznavanje nove države i umanjio sukobe svojih političara, regent Aleksandar je putovao u Pariz na Mirovnu konferenciju, a često je predsedavao i radom svojih vlada.[28] Potpisivanje mirovnog sporazuma Antante sa Nemačkom 28. juna 1919. u dvorcu Versaju u Parizu donelo je i zajedničko priznavanje Kraljevine SHS. Ona je pod tim imenom bila potpisnik sporazuma. Sporazum o miru sa Austrijom u Senžermenu 10.9.1919. godine predvideo je da se spor oko Koruške reši plebiscitarnim izjašnjavanjem njenog stanovništva. Izjašnjavanjem u oktobru 1920. stanovništvo Koruške se opredelilo da bude u Austriji. Prema miru sklopljenom u dvorcu Neiju 27.11.1919. sa Bugarskom izvršena je manja izmena granice. Bugarska je 2.600 kilometara kvadratnih predala Kraljevini SHS. U pregovorima sa Mađarskom Kraljevina SHS nije uspela da dobije i Mohač. Mir sa Mađarskom je potpisan 4.6.1920. u dvorcu Trijanonu. Prema njemu, Banat je podeljen između Kraljevine SHS i Rumunije.[29] U Rijeci su Italijani, tada većina stanovništva u gradu, predvođeni pesnikom D`Anuncijem u septembru 1919. preuzeli vlast. U novembru 1920. u Rapalu je potpisan sporazum Italije i Kraljevine SHS o razgraničenju. Italiji su pripali Istra, Zadar i nekoliko ostrva, a Rijeci je priznat status samostalne države.[30] Međunarodni položaj Kraljevine SHS Revolucija i građanski rat u Rusiji imali su veliki uticaj i na Kraljevinu SHS. Kada su boljševici zauzeli Odesu, veliki broj izbeglica krenuo je prema Kraljevini SHS. Izbegli Rusi su u velikim grupama dolazili od proleća 1919. do kraja 1921. Prema izveštajima u Kraljevinu SHS tada je došlo više od 70.000 osoba iz Rusije. Veliku većinu činili su muškarci. Ruski doseljenici su većinom imali status emigranata, a tek kasnije pojedinačno su uzimali državljanstvo nove domovine. Zato je broj Rusa popisanih kao državljani Kraljevine SHS 1921. bio mali, tj. oko 28.000. Među došljacima iz Rusije bilo je mnogo intelektualaca (lekara, naučnika, umetnika i dr). Oni su znatno uticali na kulturu i nauku u Jugoslaviji u decenijama koje su usledile. Nesreća ljudi iz Rusije, koji su morali napustiti svoju domovinu, bila je sreća za Srbe jer je obogatila njihovu nauku i kulturu.[31] Neredi koje je izazvao ratni poraz u Mađarskoj doveli su do proglašenja republike sredinom novembra 1918. U njoj je u martu 1919. došlo do socijalističke revolucije. Mađarske protivnike socijalizma pomogle su vojske Francuske, Rumunije i Čehoslovačke. Početkom avgusta 1919. revolucionari su bili poraženi. Vlast u Budimpešti krajem 1919. preuzeo je admiral Mikloš Horti. On je u martu 1920. proglašen za regenta Mađarske Kraljevine. Mađarska je mirovnim ugovorom iz Trijanona izgubila oko polovine teritorije koju je imala kao deo Austrougarske.[32] U avgustu 1920. Kraljevina SHS je sklopila ugovor o savezu sa Čehoslovačkom. U proleće 1921. u Mađarsku je došao bivši kralj Karlo Habzburški. Njegov pokušaj da ponovo postane mađarski kralj izazvao je protest Rumunije, Kraljevine SHS i Čehoslovačke. To je ubrzalo njihovo povezivanje i stvaranje Male antante.[33] Francuska je nastojala da Versajskim mirom što više oslabi Nemačku i postane najznačajnija država u Evropi. Ona nije želela nikakvu obnovu vlasti Habzburgovaca, a pogotovo ne obnovu Austro-Ugarske. Zato je podržala stvaranje Male antante. Sredinom 1921. završeno je stvaranje, preko dvojnih ugovora, saveza Čehoslovačke, Rumunije i Kraljevine SHS, poznatog kao Mala antanta. U oktobru 1921. Karlo Habzburški je ponovo posetio Mađarsku. Mobilizacija vojske u Čehoslovačkoj i Kraljevini SHS uz nespremnost Mađara za rat doveli su do njegovog trajnog odlaska iz Mađarske. Mađarskom je nastavio da upravlja M. Horti i ona je ostala kraljevina bez kralja.[34] Savez Kraljevine SHS sa Rumunijom ojačan je i brakom kralja Aleksandra sa Marijom, kćerkom rumunskog kralja Ferdinanda. Na njihovom venčanju u junu 1922. godine nije prisustvovao „glavni kum” engleski kralj Džordž V, nego ga je zamenio sin Albert. Sledeće, 1923. u septembru kraljica je rodila prestolonaslednika Petra, a posle su rođeni Tomislav i Andrej.[35] Italija je u Kraljevini SHS videla prepreku za svoje širenje na istočnoj obali Jadranskog mora. To se naročito videlo od oktobra 1922. kada je predsednik vlade postao vođa fašista Benito Musolini. On je želeo da „obnovi” vladavinu iz Rima, Italije, zemljama oko Sredozemnog mora. Vojska Italije je u martu 1922. ušla u Rijeku. Kraljevina SHS morala je sporazumom iz 1924. da prizna pripajanje grada Italiji.[36] U vreme stvaranja zajedničke južnoslovenske države, Bugari su bili nepomirljivi neprijatelji Srba. Zato 1918. nije bilo ozbiljnih pomisli da se i oni nađu u zajedničkoj državi. Na zahteve da se u Makedoniji uvede samouprava vlade iz Beograda se nisu osvrtale. Posle pobede Srbije, deo pristalica samoupravne Makedonije ili pristalica velike Bugarske je iz Makedonije otišao u Bugarsku. Oni su sa Bugarima već od 1919. ubacivani u četama „komita” u Kraljevinu SHS. Ti „Makedonstvujušči” su na jugoistoku Kraljevine SHS napadali i ubijali civile, policajce, vojnike i žandare. Tako su želeli da pokrenu borbu za autonomiju Makedonije ili njeno pripajanje Bugarskoj.[37] U takvim okolnostima, Aleksandar Stambolijski, vođa Zemljodelske stranke, stvorio je 1919. vladu u Bugarskoj. On je želeo drugačije odnose sa Srbijom. Dao je i izjavu da nije Bugarin nego Južni Sloven. A. Karađorđeviću je predlagao stvaranje jedne federativne južnoslovenske države od dve članice (Bugarska i Kraljevina SHS). A. Karađorđević i N. Pašić tada nisu želeli ozbiljno razgovarati o takvom predlogu. U aprilu 1923. potpisan je srpsko bugarski sporazum koji je predvideo pojačanu kontrolu granice da se suzbije četovanje. Nezadovoljna bugarska vojska i nacionalisti odgovorili su prevratom 9.7.1923. Stambolijski je pobegao, ali je nekoliko dana kasnije bio uhvaćen i ubijen. Njegovo obezglavljeno telo je bačeno u reku Maricu, a njegova stranka je bila progonjena. Vlast su preuzeli Aleksandar Cankov i protivsrpski nacionalisti. Od tada je u Bugarskoj podrška četama VMRO-a koje su upadale u Kraljevinu SHS postala otvorena.[38] Kraljevina SHS je morala da pojača nadgledanje granice, a kralj Aleksandar Karađorđević je pomišljao i da pošalje vojsku u Bugarsku kako bi tamo uništi komitske čete. Borbe žandarmerije i vojske protiv komita prenele su se i na civile koji su podržavali jednu od sukobljenih strana. U tom sukobu cela sela su spaljivana. Stvarane su srpske četničke jedinice i naoružani odredi civila, „narodna milicija”. Prema zvaničnim tvrdnjama u tim sukobima samo u Makedoniji izgubljene su stotine života, ali postoje osnovane tvrdnje da je ubijeno nekoliko hiljada osoba.[39] Slično se dešavalo i u borbama sa kačacima na Kosmetu. Još u oktobru 1918. došlo je do oružanog otpora srpskoj vlasti na Kosmetu. Tamo su morala da se pošalju vojna pojačanja. Sa prekidima, borbe protiv pobunjenih Albanaca trajale su i 1919. Tada je i manji broj Crnogoraca sa Albancima pokušao da pokrene pobunu na području južno od Podgorice, ali su poraženi. Upadi četa kačaka iz Albanije na Kosmet i u zapadnu Makedoniju nastavili su se i posle. Iza tih napada je bio Kosovski komitet, tj. Hasan Priština. Nerede je pojačavao spor Albanije i Kraljevine SHS oko određivanja granice.[40] Sredinom 1924. Ahmeda Zogua je sa vlasti zbacio Fan Noli, ali je i njegova vlada pomagala upade kačaka. Zato je Kraljevina SHS pomogla Ahmeda Zogua, koji se bio sklonio u Jugoslaviju. On je organizovao svoje pristalice i sa njima krajem decembra 1924. ponovo preuzeo vlast u Albaniji. Ubrzo je Zogu zaključio da mu je važnija podrška iz Italije, nego iz Beograda. Počeo je otvoreno da podržava zahteve Albanaca iz Kraljevine SHS da se pripoje Albaniji. U septembru 1928. Zogu se proglasio za kralja Albanaca.[41] Izbori 1920. i suspenzija rada KPJ Da bi se održali izbori, prvo je bilo potrebno odrediti granice, odnosno teritoriju na kojoj će se birati. Posle toga PNP je moralo da se usaglasi oko prihvatanja Nacrta zakona o izborima koji im je predala Vlada. Prema usvojenom izbornom zakonu, pravo da biraju dobili su muškarci koji su bili državljani Kraljevine SHS. Oni su morali imati dvadeset jednu godinu i šest meseci boraviti u opštini u kojoj biraju. Pravo glasa nisu imala vojna lica. Muškarci stariji od dvadeset pet godina koji su bili pismeni mogli su se prijaviti da budu birani. Državni službenik je morao dati ostavku na državnu službu ako bude izabran, tj. dobije poslaničko mesto u Ustavotvornoj skupštini. PNP je u drugoj polovini oktobra 1920. održalo poslednju sednicu. Raspisivanjem izbora za Ustavotvornu skupštinu ono je raspušteno.[42] Na izborima za Ustavotvornu skupštinu u novembru 1920. godine učestvovale su dvadeset dve stranke. Neke od njih delovale su i u prethodnim državama, a neke su nastale u Kraljevini SHS. Od novoorganizovanih stranaka najviše uspeha na izborima imale su Demokratska stranka i Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista). Demokratska stranka je osnovana u Sarajevu sredinom februara 1919. U nju je ušao deo članova nekadašnje Samo-stalne radikalne stranke i deo Hrvatsko-srpske koalicije oko Svetozara Pribićevića. Neko vreme Demokratska stranka je bila glavni zagovornik zamisli „integralnog jugoslovenstva”.[43] Na izborima je učestvovalo oko 65% upisanih glasača, tj. više od 1,6 miliona od skoro 2,5 miliona upisanih. Najviše mesta u Ustavotvornoj skupštini, koja je ukupno imala 419 poslanika, osvojile su Demokratska stranka (92 mandata), Narodna radikalna stranka (91 mandat), Komunisti (58 mandata), Hrvatska republikanska seljačka stranka, koja se od kraja 1920. zvala Hrvatska seljačka stranka (50 mandata), Samostalna kmetijska stranka sa Savezom zemljoradnika (39), Slovenska ljudska stranka (27) i Jugoslovenska muslimanska organizacija (24).[44] Komunistička partija je na izborima dobila veliki broj glasova. Ranije, u avgustu 1920. na opštinskim izborima, bila je značajna i pobeda komunističke liste sa njenim sekretarom Filipom Filipovićem na području opštine Beograd. Vlada nije želela da komunisti upravljaju prestonicom. Zato je opštinsku upravu u Beogradu suspendovala. Štrajkovi rudara u Sloveniji i Bosni pokazali su da se društvene pobune ne smiruju. Zato je Vlada u decembru 1920. donela Obznanu. Prema toj uredbi privremeno je zabranjeno izlaženje komunističkih novina i suspendovan je rad Komunističke partije, jer su predstavljali opasnost po kapitalistički poredak i monarhiju.[45] Ipak, komunistički poslanici su pristali da polože zakletvu kralju i radili su u Narodnoj skupštini. Napustili su je u prvoj polovini juna 1921. kada je postalo izvesno kakav će ustav ona doneti. Posle toga su među komunistima ojačale nestrpljive i nasilne družine.[46] Vidovdanski ustav [ikona] Ovaj odeljak treba proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. U decembru 1920. Ustavotvorna skupština je počela sa radom. Rasprave sa najviše sukoba vođene su oko uređenja države. Vođe Demokratske i Radikalne stranke, Lj. Davidović i N. Pašić, radili su na tome da zajednička država bude monarhija unitarno uređena, sa jedinstvenom teritorijom i bez veće samostalnosti istorijskih pokrajina. Pri tome su isticali zamisao da u Kraljevini SHS živi jedan troimeni narod. Unutar Radikalne stranke, ideje S. Protića, koji se zalagao za podelu na 9 istorijskih pokrajina sa posebnim skupštinama i vladama, smatrane su za poziv da se razbije jedinstvo države.[47] Isto je gledano i na zahteve da se Hrvatskoj da poseban položaj. Vođa Hrvatske seljačke stranke S. Radić je stalno isticao „državne” tradicije Hrvatske i narodnu posebnost Hrvata. On je tražio da u zajedničkoj federalnoj, ili konfederalnoj, državi Hrvatska bude uređena kao republika. Anton Korošec i njegova Slovenska ljudska stranka su tražili da se u državi izdvoje autonomne pokrajine, na osnovu kulturnog i privrednog kriterijuma. Muslimanski predstavnici su tražili stvaranje samoupravnih oblasti, za njih, unutar Kraljevine SHS.[48] Predstavnici radikala i demokrata su za svoj nacrt ustavnog uređenja pridobili mali deo nesrba. To su bili poslanici Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO), Džemijeta (uglavnom Albanci i Turci) i Slovenačke kmetijske stranke. Prestavnici JMO su pristali da podrže ustav kada su im obećana mesta u vlasti uz uvođenje sudske i školske autonomije za muslimane. Ustav je izglasan 28.6.1921. Zato je nazvan Vidovdanski ustav. Za njega je glasalo 223 od 258 prisutnih poslanika. Malo Slovenaca i Hrvata je glasalo za Vidovdanski ustav (oko 20).[49] Prvim članom Vidovdanskog ustava država je proglašena za „ustavnu, parlamentarnu i naslednu monarhiju”. Trećim članom za službeni jezik je proglašen „srpsko-hrvatsko-slovenački” jezik. Ustavom je određeno da zakonodavnu vlast vrše zajedno Narodna skupština i kralj. Zakone su predlagali ministri i poslanici, u Narodnoj skupštini, a izglasavala ih je većina prisutnih poslanika u njoj. Izglasane zakone je morao potvrditi i proglasiti kralj da bi postali punovažni. Kralj je, po ustavu, sazivao i raspuštao skupštinu. On je predstavljao i zastupao državu u odnosima sa drugim državama. Kralj je bio vrhovni zapovednik vojske, a ustav je propisao opštu vojnu obavezu za stanovnike. Uz saglasnost Narodne skupštine kralj je sklapao međunarodne ugovore. Imenovao je vladu, državne činovnike i dodeljivao vojne činove. Izvršna vlast, Vlada je odgovarala kralju i Narodnoj skupštini.[50] Građanima je obećano pravo slobodnog udruživanja i sloboda štampe. Propisano je opšte, slobodno i tajno glasanje za Narodne skupštine. Obećano je pravo na privatnu svojinu, ali je istaknuto da ona ne sme štetiti opštim interesima. Država se ustavom obavezala da brine o narodnom zdravlju i opštim higijenskim uslovima. Proglašeni su besplatna lekarska pomoć, briga o invalidima i siromašnima.[51] Kraljevina je nasledila nekoliko različitih pravnih sistema koji su primenjivani. Sudovi su, prema Ustavu, proglašeni nezavisnim u odnosu na sve vlasti i određeno je da sude samo po zakonima. Sudije je postavljao kralj. On je imao i pravo da amnestira osuđenike. Redovni (opšti) sudovi bili su sreski, okružni, apelacioni, kasacioni i trgovački. Kasacioni sud je bio jedinstven za celu zemlju. Pored toga postojali su i posebni sudovi (vojni i drugi).[52] Donošenjem ustava i zakona nije izvršeno uvođenje jedinstvenog zakonodavstva i sudstva. Pored zakona Kraljevine Srbije, primenjivani su zakoni iz Austrougarske, Kraljevine Crne Gore. U porodičnim i naslednim sporovima među muslimanima određeno je da sude šerijatske sudije. Oni su bili u službi države i radili pri sreskim sudovima. Primena različitih pravnih sistema stvarala je probleme u sudstvu. U zaostalim oblastima kao što su Kosmet i Raška oblast, zatečeni su feudalni odnosi, a krvna osveta je bila garant ljudskog života i dostojanstva.[53] Država se po Vidovdanskom ustavu delila na oblasti, a oblasti na okruge. Okruzi su se delili na srezove, a srezovi na opštine. Kao upravnike oblasti kralj je imenovao velike župane. Oni su bili podređeni ministru unutrašnjih dela. Po mišljenju Vladimira Ćorovića oni „nisu imali više prava ni više ugleda od starih okružnih načelnika”. Kasnije (1922), Uredbom o podeli zemlje na oblasti određeno je da država bude podeljena na 33 oblasti. Primetna je neujednačenost u veličini tih oblasti. Kasnije zakonodavna delatnost nije donela zakone koji bi ozakonili sve principe (osnovna, polazišna pravila) sadržane u Vidovdanskom ustavu.[54] Posle usvajanja Vidovdanskog ustava, Ustavotvorna skupština je nastavila da radi kao, redovna, zakonodavna.[55] Smrt kralja Petra I Karađorđevića i zabrana Komunističke partije U januaru 1921. N. Pašić je stvorio radikalsko-demokratsku vladu. U njegovu drugu vladu iste 1921. godine bili su uključeni i predstavnici manjih stranaka, tj. JMO, Zemljoradničke i Samostalne kmetijske stranke.[56] Početkom marta 1921. u Francuskoj je umro kralj Nikola Petrović-Njegoš. Nekoliko godina posle njegove smrti prestalo je četovanje njegovih pristalica u Crnoj Gori. Sredinom avgusta 1921. u Beogradu je umro kralj Petar I. Posle njegove smrti Aleksandar je postao kralj, ali za razliku od oca on nije obavio obred krunisanja.[57] Aleksandar je imao netrpeljiv stav prema komunistima, a zbog čega je bio u lošim odnosima sa komunističkim vlastima u Rusiji. Od donošenja Obznane, deo komunista se odlučio na niz atentata na predstavnike vlasti. Kada je 29.6.1921. proglašavan ustav, komunisti su u Beogradu pokušali atentat na regenta Aleksandra. U julu 1921. Alija Alijagić i grupa „Crvena pravda” ubila je bivšeg ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića u Delnicama. Da bi se zaustavio „crveni teror”, početkom avgusta 1921. donet je Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi. Zakon je zabranio govorenje i delovanje protiv ustavom stvorenog političkog i društvenog sistema. Poništeni su mandati komunista u Narodnoj skupštini i opštinskim telima. Komunistima je zabranjeno da rade, ali su oni nastavili da rade nezakonito, tj. ilegalno. KPJ je od tada svoje kongrese održavala i van Kraljevine SHS.[58] Vođe SSSR-a videle su u Kraljevini SHS protivnika socijalizma i zemlju koja podržava carističke izbeglice iz Rusije. Kominterna je na svom kongresu 1924. zaključila o „jugoslovenskom pitanju” da u Jugoslaviji „srpska buržoazija” ostvaruje prevlast, a da su nesrbi izloženi „nacionalnom ugnjetavanju”. KPJ je preuzela mišljenja iz Kominterne. Sima Marković i deo komunista su pokušali ublažiti ili odbaciti te optužbe, ali su bili potisnuti.[59] Sredinom dvadesetih godina XX veka većina u KPJ je odbacila zamisao o nacionalnom jedinstvu Srba, Hrvata i Slovenaca, tj. o „troimenom narodu”. Na Trećem kongresu KPJ (u Beču 1926), pored optužbe da „srpska buržoazija” iskorištava druge narode, usvojeno je i mišljenje da je u Jugoslaviji vladajuća „srpska nacija”. Pored Slovenaca i Hrvata, priznato je postojanje Makedonaca kao nacije. Iz toga je zaključeno da je potrebno federativno i republikansi urediti Jugoslaviju. Na kongresu KPJ u Drezdenu 1928. KPJ je usvojila izjavu po kojoj je njen cilj da predvodi radnike i seljake u uništenju Kraljevine SHS. Po toj zamisli bi „ugnjeteni” narodi dobili nacionalnu nezavisnost, a potom bi stvorili balkansku federaciju republika.[60] Početak političkog života u zajedničkoj državi i izbori 1923. godine Da bi se u političkom životu poništili veliki gubici Srba u Prvom svetskom ratu, izborni okruzi su pravljeni prema popisu iz 1910. Zato su premoć u Skupštini imali Srbi. Politički život bio je ispunjen sukobima i nestabilnošću. Vlade su često menjane, a predsednici vlada većinom su bili iz Radikalne stranke. Samo predsednik poslednje vlade pred diktaturu nije bio Srbin. Ministri unutrašnjih i spoljnih dela samo izuzetno nisu bili Srbi. Srba je bilo najviše u državnim službama, vojsci i žandarmeriji. To je moglo biti i posledica okolnosti da su upravo Srbi najviše želeli da rade za zajedničku državu, tj. da je grade i brane.[61] Želja da se proširi sopstvena vlast i uticaj dovele su do toga da su vlade iz Beograda često donosile ili odobravale odluke lokalnih uprava u unutrašnjosti zemlje. Tako velika vlast donosila je i velika iskušenja. U lokalnoj upravi građani su često, dajući novac ili druge „poklone”, primenjivali potkupljivanje državnih službenika da bi dobili neku odluku ili obavili neki posao. Takva korupcija nije postojala samo među nižim državnim službenicima nego i unutar vlada. Iz tih razloga narod je gubio poverenje u potkupljive i nepravedne političare i vlade. Nestalnost i nedelotvornost vlada bila je posledica svađa stranaka u Narodnoj skupštini. U njoj su postojale duboke podele i stalne svađe. Njeni zakonodavni odbori ni za pet godina rada nisu uspevali da obave svoj osnovni zadatak i ujednače različito zakonodavstvo koje je nasledila Kraljevina SHS.[62] Unutar onoga za šta se govorilo da je srpski narod, postojala su određena razilaženja i sukobi. Od grupe oko Sekule Drljevića, bivšeg ministra kralja Nikole, 1922. oblikovani su se crnogorski federalisti koji su tražili više samostalnosti za Crnu Goru, na osnovu njenih državnih tradicija, ali su na rečima, prihvatali nacionalno jedinstvo sa ostalim Srbima. Glavni predstavnik muslimana JMO je isticala da su muslimani „poseban ogranak” jedinstvenog naroda. Ona je nastojala da postigne više samouprave za BiH. Pored toga, nastojala je i da sačuva sudsku autonomiju muslimana i da obezbedi „pravednu” odštetu za oduzetu feudalnu zemlju muslimanskim veleposednicima. 1922. vođa JMO postao je Mehmed Spaho.[63] U Kraljevini SHS se službeno davala prednost upotrebi imena Južna Srbija, kao zajedničkog imena za Makedoniju i Staru Srbiju (Kosmet i Raška). U službenom imenu je bila izražena misao da će slovensko stanovništvo u Makedoniji biti srbizovano. Ipak, to se nije dogodilo. Stanovništvo u Makedoniji je u velikom broju izbegavalo odazivanje u vojsku, a pokušaj da se proširi upotreba „službenog”, tj. srpskog, jezika nije dala veće rezultate. Većina u Makedoniji je koristila narodni jezik tog područja, tj. makedonski. U Makedoniji srpsku svest je imalo stanovništvo na području Kumanova, veliki deo činovništva i „kolonista”. Otpor srbizaciji je pogodovao da Makedonija postane područje na kome je deo stanovništva pružao podršku upadima pripadnika VMRO-a iz Bugarske. Da bi se suprostavila tome 1921. Kraljevina SHS je morala da uveća žandarmeriju na oko 20.000 pripadnika. Između polovine i dve trećine žandarmerije je u sledećih deset godina stalno boravio u Južnoj Srbiji, tj. Staroj Srbiji i Makedoniji.[64] Političke svađe Srba i Hrvata bila su glavno obeležje političkog života u Kraljevini SHS. Svađe sa S. Radićem i glavnim predstavnicima Hrvata bile su neprestane. Nasuprot nepomirljivim sukobima srpskih i hrvatskih političkih predstavnika, slovenački politički predstavnici uglavnom su nalazili način da sudeluju u svakoj vladi. Tako su uspevali da postignu svoj glavni cilj, tj. da obezbede autonoman položaj teritorije na kojoj su Slovenci bili većina. Uspeli su da za to područje dobiju škole na slovenačkom jeziku i upravu sa skoro potpuno slovenačkim činovništvom.[65] U decembru 1922. Pašić je sastavio radikalsku vladu bez demokrata. Drugi izbori za Skupštinu su održani marta 1923. Zemlja je bila politički podeljena i zavađena. Tokom izborne kampanje 1923. u Hrvatskoj je dolazilo do fizičkih obračuna pristalica Hrvatske republikanske seljačke stranke i Demokratske stranke. U njima su upotrebljavani noževi i pištolji. Vlasti su u nekim mestima morale da uvode policijski čas i vanredno stanje.[66] Najviše poslaničkih mesta na izborima 1923. osvojila je Radikalna stranka (107 poslanika). Druga po snazi bila je Hrvatska republikanska seljačka stranka (70 poslanika), a Demokratska stranka je bila treća. Posle izbora, Hrvatska republikanska seljačka stranka (HRSS) je sa Slovenskom ljudskom strankom (SLjS) i JMO stvorila „Federalistički blok”. Radikali su odlučili da im učine ustupke, a da bi dobili podršku za stvaranje svoje vlade. Dogovoreno je da se zamene službenici u pokrajinskim upravama, a novi postave u dogovoru sa HRSS, SLjS i JMO. Stjepan Radić je iste 1923. godine na skupštini HRSS vređao kraljevski dvor. Kada je zapretila opasnost da ga uhapse, on je pobegao u inostranstvo.[67] Nestabilnost parlamentarnog sistema Marta 1924. iz Demokratske stranke konačno se izdvojila družina oko S. Pribićevića i stvorila Samostalni demokratski klub, kasnije Samostalnu demokratsku stranku (SDS). Pribićević je privremeno pružio podršku Pašićevoj vladi. Zbog odricanja radićevaca od republikanizma i njihovog dolaska u Skupštinu, Pašić je morao da podnese ostavku vlade. Pašićevu vladu jesmenila Davidovićeva (od jula do oktobra 1924), ali ni ona nije uspela da obezbedi trajniju većinu u Narodnoj skupštini. U novembru 1924. kralj je sastavljanje vlade, ponovo, poverio Pašiću.[68] Izbori u februaru 1925. doneli su Radikalnoj stranci 143 poslanička mesta. Sa njom je sarađivala Pribićevićeva SDS koja je imala dvadeset jednog poslanika. Vođa HRSS Stjepan Radić je početkom 1925. na osnovu Zakona o zaštiti države bio uhapšen. Optužen je jer je 1924. pristupio Trećoj internacionali. Vlada je odlučila da poništi mandate članova HRSS. U martu 1925. Pavle Radić je po odobrenju S. Radića u Narodnoj skupštini dao svečanu izjavu da HRSS napušta republikanizam i prihvata Vidovdanski ustav i dinastiju Karađorđević. Zato su u martu 1925. poništeni samo mandati S. Radića i nekoliko vođa Hrvatske seljačke stranke (HSS). U junu 1925. su potvrđeni mandati ostalih poslanika HSS, a S. Radić je dobio pomilovanje od kralja. Po želji kralja, u julu 1925. došlo je do stvaranja radikalsko-radićevske vlade.[69] Početkom 1926. u samoj Radikalnoj stranci počeli su sukobi. N. Pašić je optuživan da je iznemogao i da je preterano popustljiv prema sinu Radomiru. Radomir Pašić se javljao kao učesnik u brojnim slučajevima nezakonitog bogaćenja uz zloupotrebu očevog političkog uticaja. HSS se dogovorila sa opozicijom i u Skupštini stavila na dnevni red interpelaciju o korupciji. Ministar kome je iz Skupštine upućeno takvo pitanje mogao je dva meseca da odlaže odgovor pod izgovorom da prikuplja podatke. Često se dešavalo da ministri nikada ne odgovore. Kritike i kriza zbog korupcije doveli su do Pašićeve ostavke na mesto predsednika vlade u aprilu 1926. Vladu je obrazovao Nikola Uzunović, ali je i on primoran na ostavku zbog nastavka saradnje poslanika HSS sa opozicijom. U Radikalnoj stranci pojavili su se zahtevi da se „Pašićevci”, kao leglo korupcije, potisnu iz stranke. Nekoliko meseci kasnije, u decembru 1926. umro je Nikola Pašić. U to vreme na vlasti je bila poslednja radikalsko-radićevska vlada.[70] Sukob se nastavio u januaru 1927. Tada je radikalski deo vlade preko ministarstva unutrašnjih poslova ometao rad na povećanju broja pristalica HSS na području BiH i Vojvodine. Zato se u januaru 1927. konačno raspala radikalsko-radićevska koalicija. Novu vladu radikali su stvorili u februaru 1927. podržani prvenstveno od Slovenske ljudske stranke. U aprilu 1927. morala se stvoriti nova vlada radikala i demokrata. U tu vladu Velimira Vukićevića su ušli A. Korošec i M. Spaho.[71] Izbori 1927. godine i atentat u skupštini 1928. godine Na izborima u septembru 1927. Hrvatska seljačka stranka je prvi put učestvovala kao stranka koja prihvata Vidovdanski ustav i monarhiju. Radikalna stranka je dobila 117 mandata, HSS i DS po 61 mandat. Pribićevićeva SDS je bila četvrta po snazi sa 22 mandata. Među skoro beznačajnim grupama dva mandata je dobio Hrvatski blok. Njega su stvorile manje hrvatske političke stranke u leto 1926. U njemu su bili Hrvatska stranka prava, Hrvatska federalistička stranka Ante Trumbića i Hrvatski republikanski seljački savez. U septembru 1927. u Skupštinu su izabrani Ante Trumbić i Ante Pavelić. Pavelić, predstavnik pravaša, govoreći prvi put u Skupštini izjavio je da njegov dolazak nije potvrda da on priznaje postojeće stanje, nego da će se boriti protiv njega za samostalnost Hrvatske. Koliko se netrpeljivosti i nasilnosti krilo iza te izjave tada se nije moglo naslutiti.[72] Vladu Radikalne stranke podržali su DS i SLjS. U novembru 1927. stvoren je zajednički klub poslanika HSS i SDS. Tako je stvorena Seljačko-demokratska koalicija. Lj. Davidović je ubedio demokrate da istupe iz vlade i odlučio da otpočne pregovore sa Seljačko-demokratskom koalicijom. To je dovelo do ostavke Vukićevićeve vlade u februaru 1928. Seljačko-demokratska koalicija je tražila poboljšanje položaja „prečanskih” krajeva, tj. područja severno od Dunava i zapadno od Drine, i veću samoupravu srezova i oblasti. Tražila je i promenu velikih župana u Hrvatskoj, Dalmaciji, Slavoniji i BiH. Pored toga, Seljačko-demokratska (SD) koalicija je tražila za sebe značajna mesta u vladi.[73] Početkom 1928. kralj Aleksandar Karađorđević je mandat za sastavljanje vlade ponudio Stjepanu Radiću, ali je, tada, najjača Radikalna stranka odbila da bude deo vlade ako ne dobije mesto predsednika. Zato je obnovljena Vukićevićeva koaliciona vlada.[74] Krajem maja 1928. u Beogradu su održani veliki protesti protiv vladajuće koalicije. Opozicija, tj. SD koalicija i Savez zemljoradnika, je prenela proteste i u Skupštinu. Radić je zbog „neparlamentarnih izraza” često bio isključivan sa sednica. Optužbe protiv vlade dovodile su i do fizičkih obračuna poslanika. Skupštinska policija je morala nasilno da udalji neke poslanike. Nasilničko raspoloženje je toliko poraslo da je 15.6.1928. na sednici Puniša Račić, poslanik radikala, predlagao da se usvoji „Zakon o dvoboju”. Vrhunac sukoba se dogodio 20.6.1928. Uvredama prekinuti, Puniša Račić pucao je i ubio P. Radića i Đuru Basaričeka, a S. Radić je bio smrtno ranjen.[75] Posle ubistava poslanici Seljačko-demokratske koalicije napustili su Narodnu skupštinu, tražili njeno raspuštanje i nove izbore. Stjepan Radić je umro u Zagrebu početkom avgusta 1928. Novi vođa HSS je postao Vlatko Maček. Od tada Ante Trumbić istupa sa otvorenim zahtevom za odvajanje Hrvatske od Srbije. Podržavao ga je A. Pavelić. Kralj je odbio da se raspišu izbori kako bi sprečio da „Hrvati iskorištavaju leševe u toku izborne borbe”. Predsednik vlade u takvim okolnostima postao je Anton Korošec. U njegovu vladu su ušli SLjS, JMO, radikali i jedan Hrvat iz DS. A. Korošec je atentat osudio kao postupak jedne osobe za koji se ne može optužiti poslanička grupa ili ceo narod.[76] Opozicija je 1.12.1928. organizovala proteste u Zagrebu, oni su prerasli u nasilje i krvoproliće. Demokratska stranka je izašla iz vlade, ali nikakav celovit sporazum stranaka nije mogao da se sklopi. Tako je Davidović prihvatio zahtev Vlatka Mačeka da se Skupština raspusti, ali se nije slagao sa zahtevom da se stvori šest federalnih jedinica. Koroščeva vlada krajem 1928. više nije mogla da vlada državom. Kralj je morao da razgovara sa političarima o stvaranju nove vlade. Krajem novembra 1928. Narodna skupština je održala poslednju sednicu, a Koroščeva vlada je krajem decembra 1928. podnela ostavku.[77] Kraljevo preuzimanje vođenja državne politike Šestojanuarska diktatura Detaljnije: Šestojanuarska diktatura Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Kraljevska proklamacija od 6. januara 1929.. Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Zakon o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi (1929). Kralj Aleksandar I na naslovnoj stranici Tajmsa, 11. februar 1929. godine Na planu unutrašnje politike, u Kraljevini SHS došlo je do ozbiljne državne krize izazvane zaoštrenim partijskim i međunacionalnim odnosima. I sam kralj je rušio vlade sa skupštinskom većinom, kralj je zadržavao i one koje je nisu imale. Vidovdanskim ustavom osigurana pravo da saziva i raspušta skupštinu i raspisuje izbore učinile su kralja važnim faktorom na političkoj sceni.[78] Kralj se mešao u politički život preko političara bliskih dvoru, preko kojih je stvarao svoja uporišta, naročito u Demokratskoj i Radikalnoj stranci. Aleksandar se u vojsci oslanjao na pripadnike Bele ruke, na čijem čelu su se nalazili generali Petar Živković, Josif Kostić, Dragutin Okanović, Đura Dokić i Petar Mišić.[79] 6.1.1929. „Proklamacijom narodu” kralj je izjavio da između kralja i naroda više ne sme i ne može biti posrednika. Optužio je političare da su u svojoj zaslepljenosti zloupotrebili parlamentarizam i da dovode u opasnost državu i narod. Objavljeno je da Vidovdanski ustav prestaje da važi, a Skupština se raspušta.[80] Zakoni su ostali da važe dok se nekim ukazom ne ukinu i donesu novi. Rad političkih partija i udruženja sa plemenskim i verskim obeležjem je zabranjen.[81] Istovremeno je kao zamena za ustav proglašen Zakon o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi. Prema njemu, kralj je proglašen nosiocem sve vlasti u Kraljevini SHS. Zakon o kraljevoj vlasti je predvideo da kralj kao nosilac sve vlasti nikome ne odgovara. To je bilo uvođenje diktature. Kralj Aleksandar se nadao da će on moći da izvrši nacionalno ujedinjenje (u Jugoslovene) koje su sprečavale borbe političkih stranaka. Novu vladu poverio je dotadašnjem komandantu kraljeve garde generalu Petru Živkoviću. Da bi se istaklo narodno jedinstvo, u vladu su pored Srba uključeni i Hrvati i Slovenci.[82] Novine su bile strogo nadgledane i objavljivale su samo ono što su kralj i vlada želeli da bude objavljeno. Političari su praćeni i znalo se šta su izjavljivali na ulici, u kafani, čak i u privatnim kućama. Znalo se da političke partije i dalje postoje, iako je objavljeno da se zabranjuje njihov rad. Samo je prestalo njihovo delovanje u javnosti.[83] Većina političara je prihvatila proglašenje diktature bez otpora, ali deo političara je napustio zemlju. Pribićević je 1929. bio prisilno interniran u Brus, a zatim je napustio Kraljevinu SHS. U inostranstvu je i umro 1936. U inostranstvo je prešao i deo vođa HSS. Oni su pokušavali da skrenu pažnju međunarodne javnosti i političara na diktaturu „srpskog kralja” nad Hrvatima. Tako su se januara 1930. obratili i Društvu naroda, ali ono nije pokazalo interes za te žalbe. Zemlju je napustio i Ante Pavelić. Komunisti su pomislili da je uvođenje diktature prilika za revoluciju. Njihov pokušaj da organizuju ustanak olakšao je vlastima primenu sile. Nekoliko stotina članova KPJ i SKOJ-a (Saveza komunističke omladine Jugoslavije) ubijeno je, a u sudskim procesima mnogi su osuđeni na robiju.[84] Reakcija države na Veliku ekonomsku krizu 1929-1933. Velika ekonomska kriza je počela slomom na berzi u Njujorku u oktobru 1929. a zatim se proširila na ceo svet. Najviše je pogodila Sjedinjene Američke Države (SAD) i Nemačku. Zemlje pogođene krizom su uvele zaštitne carine za svoje proizvode. U vreme Velike ekonomske krize 1929-33. prihvaćena je zamisao Džona Majnarda Kejnza da je uvođenje monopola sprečilo da se cene na tržištu slobodno stvaraju i time pokrenulo ekonomsku krizu. Da bi se obnovila ravnoteža i zaposlenost, Kejnz je tražio uplitanje države u procese na tržištu. Država je svojim uplitanjem morala povećati zaposlenost i tražnju na tržištu. Tako je u SAD organizovanjem velikih javnih radova povećavala se proizvodnja i zaposlenost, a omogućeno je prevazilaženje krize.[85] U prvim mesecima svetske ekonomske krize njeno dejstvo nije se osetilo u Jugoslaviji. Ipak, sredinom 1930. stigla je i do Jugoslavije. Nanela je štete trgovini, bankarstvu, industriji i poljoprivredi. Uvođenjem zaštitnih carina evropske države su uticale da se vrednost robe izvezene iz Jugoslavije 1932. smanji za skoro dve trećine u odnosu na 1929. Do 1933. vrednost ukupne domaće proizvodnje u Jugoslaviji opala je na polovinu vrednosti iz 1929. Radnici koji su imali posao 1934. dobijali su manje nadnice nego u vreme kada je kriza počela. Tada se nezaposleni nisu morali javiti na biro rada. Zato nema tačnih podataka o broju onih koji su izgubili posao u Jugoslaviji tokom Velike ekonomske krize. Procenjuje se da je taj broj iznosio oko 300.000. U taj broj je spadao veliki broj „polutana” (seljaka-radnika). Drugi su prihvatali sve poslove u zamenu za stan i hranu bez novčane naknade. Prosjačenje dece, žena i muškaraca bilo je masovna pojava. Desetine hiljada skitnica su u vreme krize kao samci ili sa porodicom živeli na ulicama gradova bez ikakvog smeštaja. Samo u Beogradu je takvih bilo najmanje 6.000.[86] Država je tada pokušavala da svoju industrijsku proizvodnju zaštiti od strane konkurencije. O tome se vodilo računa pri određivanju carina. U državnim nabavkama prednost je imala domaća roba. Cene industrijskih proizvoda su zbog smanjene kupovne moći između 1929. i 1934. godine pale za skoro četvrtinu vrednosti, a cene poljoprivrednih proizvoda su istovremeno izgubile skoro polovinu vrednosti na tržištu.[87] Da bi se sprečio pad cena, došlo je do monopolističkog udruživanja industrijskih preduzeća. Uzor za to bila su udruženja koji su postojali u inostranstvu. Preduzeća koja su proizvodila istu robu sklapala su dogovore a prema njima su po jedinstvenoj ceni nudila robu ili usluge na domaćem tržištu. To nastojanje da se stekne položaj jedinog prodavca neke robe na tržištu Kraljevine Jugoslavije a tako postigne sigurnija i veća zarada izazvalo je proteste dela trgovaca i zanatlija. Država je 1934. usvojila Zakon o kartelima koji je zabranio stvaranje monopola. Došlo je do protesta industrijalaca. Zato je 1935. utvrđen postupak za odobravanje stvaranja kartela. Od tada se u Jugoslaviji stvorilo više monopolističkih udruženja.[88] Početak oporavka privrede u Jugoslaviji osetio se tek od 1935. Ovo se podudarilo sa „novim ekonomskim kursom” koji je objavio Milan Stojadinović. Osnovu Stojadinovićeve ekonomske politike činilo je veće mešanje države u privredu. Mere su uvođene po uzoru na politiku zapadnih zemalja i po preporukama iz inostranstva. Tako je Društvo naroda preporučivalo organizovanje javnih radova da se umanji nezaposlenost na jugoistoku Evrope. Vlada je još 1933. donela takvu odluku, ali je do značajnijeg organizovanja javnih radova došlo tek od 1935. Prvenstveno je to bilo građenje saobraćajnica, puteva i pruga. Intervencijom vlade ostvaren je napredak i rudarstva kao i metalurgije. U železari u Zenici povećane su količine proizvedenog gvožđa i njegov kvalitet, a u borskom rudniku je počela da radi električna rafinerija. Država je postala najznačajniji kapitalista u industriji Jugoslavije. To je dovelo do toga da 1939. porezi i carine nisu bili glavni izvor prihoda Jugoslavije. Država je 1939. bila vlasnik oko 15% industrije u Jugoslaviji i od toga ostvarivala trećinu prihoda države. Oko šestinu državnih prihoda država je ostvarivala od svojih monopola. Imala je monopole na neke proizvode(duvan, so, petrolej ...). Najveće monopolske prihode je imala od duvana. Duvan je otkupljivan od privatnih proizvođača, a zatim prerađivan u državnim fabrikama.[89] Septembarski ustav Detaljnije: Septembarski ustav Otvorena diktatura nije mogla da bude trajno zadržana. Popuštajući pred zahtevima iz Zapadne Evrope, kralj je odlučio da obnovi ustavno stanje. 3.9.1931. proglašen je Septembarski (ili Oktroisani) ustav. Zakonodavnu vlast imali su kralj i Narodno predstavništvo. Ono je bilo nova ustanova, sastojalo se od Narodne skupštine i Senata. Partije se nisu mogle stvarati na verskoj, plemenskoj ili pokrajinskoj osnovi. Kralj je uglavnom imao sličan položaj u odnosu na Narodno predstavništvo kao što je imao u odnosu na Narodnu skupštinu prema Vidovdanskom ustavu. Ipak, član 116. je kralju davao pravo da u vanrednim okolnostima (rat, pobuna i slično) svojim ukazom postupa izvan ustava i zakona. Ustav je predvideo da kralj, posle ukaza, traži saglasnost od Narodnog predstavništva za ono što je učinio u vreme vanrednih okolnosti.[90] Banovine su imale banovinska veća i banovinske odbore. Njih su imenovali banovi. Narodni poslanici, članovi banovinskih veća i predsednici opština birali su polovinu Senata, a polovinu je imenovao kralj. Senatori nisu mogli da imaju manje od 40 godina. Građanski političari u Ustavu iz 1931. nisu videli obnovu ustavnog stanja nego pokušaj da se diktatura učini trajnom. Posle njegovog objavljivanja, u novembru 1931. organizovani su „izbori” za Narodnu skupštinu. Postojala je samo jedna izborna lista Petra Živkovića, a opozicione stranke nisu učestovale. Na izbore je izašlo oko 65% upisanih birača. Da bi se stvorila stranka koja će podržati kraljevo integralno jugoslovenstvo, krajem 1931. stvorena je Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija (JRSD). Ona je 1933. preimenovana u Jugoslovenska nacionalna stranka (JNS).[91] Pokušaj svođenja srpskog naroda na stepen plemena Kralj Aleksandar u admiralskoj uniformi na Jadranu (1930), ulje na platnu, rad Ivana Vavpotiča Kralj Aleksandar i Mustafa Kemal Ataturk, prvi predsednik Republike Turske (1933) Detaljnije: Integralno jugoslovenstvo Kralj Aleksandar je bio veliki pobornik i glavni politički pokrovitelj ideologije integralnog jugoslovenstva, koja je oblikovana u vreme njegove mladosti, krajem 19. i početkom 20. veka, kada su pojedini ideolozi jugoslovenskog pokreta počeli su da napuštaju izvornu jugoslovensku, odnosno južnoslovensku ideju, koja se zasnivala na konceptu saradnje između južnoslovenskih naroda, a umesto toga su počeli da promovišu novu, integralističku tezu po kojoj Srbi i Hrvati, a zajedno sa njima i Slovenci, predstavljaju jedinstven narod, sastavljen od tri plemena: srpskog, hrvatskog i slovenačkog. Već kao prestolonaslednik (od 1909. godine), a potom i kao regent (od 1914. godine), Aleksandar se okružio pristalicama integralističkog koncepta, a nakon stvaranja Kraljevine SHS (1918), integralistička ideologija je dobila sasvim novu, državnu dimenziju. Upravo u toj ideologiji, Aleksandar je pokušao da pronađe rešenje za prevazilaženje unutrašnjih podela u novostvorenoj državi. Ključni korak ka definisanju integralnog jugoslovenstva kao zvanične državne ideologije učinjen je 1929. godine, kada je naziv države promenjen u Kraljevina Jugoslavija. Od tog trenutka, integralistička politika je sprovođena putem represivnog negiranja narodne posebnosti Srba, Hrvata i Slovenaca, a sva tri naroda (srpski, hrvatski, slovenački), zvanično su proglašeni pukim plemenima u sastavu jedinstvene jugoslovenske nacije. Takva politika je u Kraljevini Jugoslaviji intenzivno sprovođena od uvođenja Šestojanuarske diktature (1929), do Aleksandrove pogibije (1934). Nestankom kralja Aleksandra, integralistička politika je izgubila svog glavnog pokrovitelja, nakon čega je zapala u krizu, a potpuni slom je doživela u razdoblju između 1939. i 1941. godine, kada je i zvanično napuštena, čime je okončan i neslavni pokušaj svođenja srpskog naroda na stepen plemena.[92][93][94] Obnova delatnosti političkih stranaka 1932. U aprilu 1932. Živkovićevu vladu smenila je vlada Voje Marinkovića. Posle obnove ustavnog stanja, kao glavni protivnik centralizma V. Maček je isticao da zamisao da su Srbi i Hrvati jedan narod nije istinita. On je tražio podršku Velike Britanije za svoje političke stavove. Od sredine 1932. Maček je često davao izjave da je moguće otcepljenje Hrvatske i raspad Jugoslavije. Musolini se nadao da je to dobra prilika da se počne sa građanskim ratom koji će razbiti Jugoslaviju. Za to je odlučio da iskoristi ustaše koje je u Italiji (i Mađarskoj) organizovao Ante Pavelić. Sa

Odlično stanje Retko Stefan Lazarević (Kruševački grad, 1377 — Glavica kod Mladenovca, selo Markovac, zaselak Crkvine, 19. jul 1427), poznat i kao Stevan Visoki,[a] sa titulama kneza (1389—1402) i despota (1402—1427) vladao je Srbijom. Bio je sin kneza Lazara. U svoje vreme je važio za jednog od najboljih vitezova i vojskovođa, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku.[2] Despot Stefan je bio vrstan diplomata svoga vremena i razumeo se u tadašnju geopolitičku situaciju. Uvek je nastojao gledati sa kojom stranom je najbolje imati saradnju i vazalne odnose, sve zarad dobrobiti svog naroda. Bio je vazal, dobar i blizak saradnik sa Osmanlijama, Vizantincima i Ugarima, što pokazuje njegovu političku spretnost, koja ga, uz vrhunske militarne sposobnosti i zakonodavnu vlast svrstava među najbolje srpske srednjovekovne vladare, po mnogima čak i najboljeg i najsposobnijeg. Nakon očeve pogibije u Kosovskom boju 1389, kao maloletan je došao na vlast i uz pomoć majke Milice Hrebeljanović vladao je do svog punoletstva 1393. godine. Kao osmanski vazal, mladi Stefan je predvodio srpske pomoćne odrede u bitkama na Rovinama, kod Nikopolja i Angore.[3] Posle bitke kod Angore je od Vizantinaca u Carigradu dobio zvanje despota (1402), a krajem 1403. ili početkom 1404. godine, stupio je u vazalne odnose i sa ugarskim kraljem Žigmundom od koga je dobio Mačvu, Beograd (u koji 1405. smestio svoju prestonicu), Golubac i druge posede, a kasnije (1411) i Srebrenicu. Posle velikog poraza kod Angore, otpočeo je građanski rat u Osmanskom carstvu, ali i sukobi među srpskom vlastelom, prvo između Lazarevića i Brankovića, a potom i između samog Stefana i njegovog mlađeg brata Vuka. Sukobi u Srbiji su se okončali 1412. izmirenjem Stefana i njegovog sestrića Đurđa, dok je kao pobednik iz borbi među Osmanlijama izašao 1413. Mehmed I, zahvaljujući srpskoj pomoći, nakon čega je, za Srbiju, usledio period mira. Posle smrti svog sestrića Balše III Balšića, nasledio je Zetu, oko čijih primorskih gradova je vodio rat protiv Mlečana. Pošto nije imao dece, Stefan je na saboru u rudničkoj Srebrnici 1426. imenovao svog sestrića Đurđa za naslednika. Na unutrašnjem planu, on je slomio otpor vlastele, a periode mira je iskoristio za snaženje Srbije u političkom, ekonomskom, kulturnom i vojnom pogledu.[4] On je 29. januara 1412. objavio[b] „Zakonik o rudnicima”, sa posebnim delom kojim se uređuje život u, tada najvećem rudniku na Balkanu,[5] Novom Brdu. Time je dodatno pojačao razvoj rudarstva, koje je bilo glavna privredna grana tadašnje Srbije,[6] tako da je krajem njegove vladavine Srbija bila jedan od najvećih proizvođača srebra u Evropi.[6] Na polju arhitekture, nastavlja se razvoj Moravskog stila, koji je započeo u doba njegovih roditelja, gradnjom Ravanice, Lazarice i Ljubostinje. Bio je veliki pokrovitelj umetnosti i kulture pružajući podršku i utočište kako učenim ljudima iz Srbije, tako i izbeglicama iz okolnih zemalja koje su zauzele Osmanlije. Pored toga, on je i sam bio pisac, a njegovo najznačajnije delo je „Slovo ljubve” koje se odlikuje renesansnim crtama. Pored književnog stvaralaštva samog despota, u ovom periodu se, između ostalih, javljaju Konstantin Filozof i Grigorije Camblak, a razvija se i bogata prepisivačka delatnost (Resavska prepisivačka škola). Poreklo i porodica[uredi | uredi izvor] Stefan je bio sin Lazara Hrebeljanovića i njegove supruge Milice, koja je pripadala bočnoj liniji Nemanjića, pošto je njen otac, knez Vratko, bio neposredni potomak Vukana, najstarijeg sina Stefana Nemanje. Pored Stefana, oni su imali još sedmoro dece.[7][8][9] proširiStefanova braća i sestre Stefan Lazarević se u septembru 1405.[2] oženio Jelenom, ćerkom Frančeska II Gatiluzija (1384—1404), đenovljanskog gospodara Lezbosa i sestrom Irine (Evgenije) Paleolog, supruge Jovana VII (savladar 1376—1379, car 1390, regent 1399—1403). Ovaj brak je bio ugovoren tokom njegovog boravka u Carigradu 1402, u doba kada je gradom i Vizantijom upravljao Jovan VII, u ime svog strica Manojla II (savladar 1373—1391, car 1391—1425). Jelena i Stefan nisu imali dece, a ona se posle sklapanja braka u izvorima ne spominje, niti je prikazana u ktitorskim kompozicijama Stefanovih zadužbina, na kojima je on uvek naslikan sam.[2] Život i vladavina[uredi | uredi izvor] Bitka kod Nikopolja i povlačenje kralja Žigmunda Nakon očeve pogibije u Kosovskom boju 1389, kao maloletan je došao na vlast i uz pomoć majke Milice Hrebeljanović je vladao do svog punoletstva 1393. godine. Kao osmanski vazal, predvodio je srpske pomoćne odrede u bitkama na Rovinama, kod Nikopolja i Angore. Sa svojim snagama je Osmanlijama doneo pobedu nad združenim evropskim krstaškim snagama u bici kod Nikopolja,[3] a njegova borbenost u bici kod Angore zadivila je turko-mongolskog vladara Tamerlana[4] Posle nje je od Vizantinaca u Carigradu dobio titulu despota (1402), a krajem 1403. ili početkom 1404. godine, stupio je u vazalne odnose i sa ugarskim kraljem Žigmundom od koga je dobio Mačvu, Beograd (u koji je 1405. smestio svoju prestonicu), Golubac i druge posede, a kasnije (1411) i Srebrenicu. Prilikom Žigmundovog obnavljanja viteškog reda Zmaja, u decembru 1408. godine, Stefan se našao na drugom mestu među vitezovima, odmah iza samog ugarskog kralja. Posle velikog poraza kod Angore, otpočeo je građanski rat u Osmanskom carstvu, ali i sukobi među srpskom vlastelom, prvo između Lazarevića i Brankovića, a potom i između samog Stefana i njegovog mlađeg brata Vuka. Sukobi u Srbiji su se okončali 1412. izmirenjem Stefana i njegovog sestrića Đurđa, dok je kao pobednik iz borbi među Osmanlijama izašao 1413. Mehmed I, zahvaljujući srpskoj pomoći, nakon čega je, za Srbiju, usledio period mira. Posle smrti svog sestrića Balše III Balšića, nasledio je Zetu, oko čijih primorskih gradova je vodio rat protiv Mlečana, koji je okončan mirovnim ugovorima iz 1423. i 1426. godine. Pošto nije imao dece, Stefan je na saboru u Srebrnici 1426. godine imenovao svog sestrića Đurđa za naslednika, a sredinom naredne godine je umro u lovu, od srčane kapi. Na unutrašnjem planu, on je slomio otpor vlastele, a periode mira je iskoristio za snaženje Srbije u političkom, ekonomskom, kulturnom i vojnom pogledu.[4] On je 29. januara 1412. objavio[b] „Zakonik o rudnicima”, sa posebnim delom kojim se uređuje život u, tada najvećem rudniku na Balkanu,[5] Novom Brdu (Statut Novog Brda). Time je dodatno pojačao razvoj rudarstva, koje je bilo glavna privredna grana tadašnje Srbije, tako da je krajem njegove vladavine Srbija bila jedan od najvećih proizvođača srebra u Evropi.[6] Na polju arhitekture, nastavlja se razvoj Moravskog stila, koji je započeo u doba njegovog oca gradnjom Ravanice i Lazarice. U periodu od 1407. do 1418. godine podiže svoju glavnu zadužbinu, manastir Resavu (Manasiju), poslednju monumentalnu zadužbinu srpskog srednjeg veka,[2] a Beograd je od porušenog pograničnog gradića pretvorio u modernu utvrđenu evropsku prestonicu, proširivši ga gotovo deset puta.[10] Bio je veliki pokrovitelj umetnosti i kulture pružajući podršku i utočište kako učenim ljudima iz Srbije, tako i izbeglicama iz okolnih zemalja koje su zauzele Osmanlije. Pored toga, on je i sam bio pisac, a njegovo najznačajnije delo je „Slovo ljubve” koje se odlikuje renesansnim crtama. Pored književnog stvaralaštva samog despota, u ovom periodu se, između ostalih, javljaju Konstantin Filozof i Grigorije Camblak, a razvija se i bogata prepisivačka delatnost (Resavska prepisivačka škola). Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala 500 godina nakon njegove smrti 19. jula 1927. i slavi ga 1. avgusta (19. jula po julijanskom kalendaru) kao svetog Stefana despota Srpskog. Uspomena na njega očuvana je i u srpskoj narodnoj tradiciji, koja ga pamti kao zmajevitog junaka Visokog Stefana, ne samo na prostoru kojim je vladao, već na znatno širem prostoru naseljenom Srbima, a za njegovu ličnost je vezana narodna izreka: „i ti možeš, i konj ti može, ali ti Bog ne da”. Rane godine i dolazak na vlast[uredi | uredi izvor] Spomenik despotu Stefanu Lazareviću u Kruševcu Stefan Lazarević je rođen, najverovatnije, 1377. u Kruševcu, prestonici svog oca, kneza Lazara. Posle Kosovske bitke 15. juna 1389, u kojoj je poginuo njegov otac, Stefan je postao novi knez, u čije ime će do njegovog punoletstva vladati njegova majka, kneginja Milica[2]. Knez Lazar (freska iz manastira Ljubostinja, 1402—1405). On je došao na vlast u specifičnom trenutku, po državu Lazarevića, koja se našla u okruženju moćnih suseda. Sa jedne strane bio je Bajazit I, koji se posle Kosovske bitke povukao da bi učvrstio svoju vlast među Osmanlijama, dok se u neposrednom susedstvu nalazio Vuk Branković, muž Stefanove sestre Mare, koji je posle bitke postao najmoćniji srpski velikaš.[v] Zapadni sused Lazarevića bio je Tvrtko I (ban 1353—1377, kralj 1377—1391) koji se smatrao legitimnim naslednikom Nemanjića i Kosovsku bitku je prikazivao kao sopstvenu pobedu nad Osmanlijama, dok su se na severu njihovi posedi graničili sa Ugarskom, kralja Žigmunda. Već 7. jula iste godine, tri sedmice posle bitke, Žigmund je uputio Nikolu Gorjanskog da pregovara sa Vukom Brankovićem o stvarima „koje su na korist vašu (Vukovu) i raške zemlje (Srbije)”,[5] pri čemu je unapred potvrđivao sve dogovore koje bi oni postigli. Iako su i Nikola i Vuk bili oženjeni Stefanovim sestrama, nije bio redak slučaj u to doba da jaki susedi, pa čak i bliski srodnici, potisnu sa vlasti legitimne naslednike koji su maloletni.[g] Ishod ovih pregovora nije poznat, ali je već na jesen, Žigmund otpočeo ofanzivu protiv Lazarevića. Njegove snage su u oktobru prešle reku Savu i početkom novembra su opsele i zauzele tvrđave Borač i Čestin,[5] kod današnjeg Knića. U ovakvim okolnostima, državni sabor je uz podršku patrijarha Spiridona (1379—1389),[2] doneo odluku o sklapanju mira i prihvatanju vrhovne vlasti sultana Bajazita, posle čega su otpočeli pregovori sa Osmanlijama, koji su okončani sklapanjem mira, pre sredine 1390. godine. Detalji donošenja ovakve odluke nisu bliže poznati, ali je izvesno da je ona doneta pre smrti patrijarha Spiridona, 18. avgusta 1389. godine.[5] Ostaci utvrđenog Ždrela. Prema sklopljenom miru, knez Stefan se obavezao na slanje pomoćnih odreda osmanskom sultanu i plaćanje danka, ali i na to da se sa mlađim bratom Vukom i viđenijom vlastelom, jednom godišnje pojavljuje na sultanovom dvoru i potvrđuje svoju pokornost Bajazitu. Pored ovih uobičajenih vazalnih obaveza, Bajazitu je za ženu data, najmlađa ćerka kneza Lazara i kneginje Milice, Olivera, koju je, njen brat i novi knez, Stefan, lično morao da odvede sultanu Bajazitu u Bursu. Posledice ovog mira bile su odmah vidljive, jer su već tokom leta 1390, srpske snage ojačane osmanskim pomoćnim odredima, povratile izgubljene gradove, a verovatno su u sklopu tih operacija i Osmanlije zauzele Golubac. Podataka o aktivnostima Vuka Brankovića tokom ovog perioda nema. Izvesno je da je on posle Kosovske bitke nastojao da proširi svoju oblast (između ostalog, ovladao je i delom Polimlja), a koristio se istom titulom koju je pre njega koristio knez Lazar (gospodar Srbljem i Podunaviju). Međutim, već početkom maja 1390, on se osećao ugroženim i zatražio je od Dubrovačke republike da mu omogući sigurno utočište, ukoliko se nađe u neprilici, što bi se moglo povezati sa osmanskim odredima koji su tokom leta pomogli Lazarevićima da potisnu Ugare iz njihove države. Iako su interesi kneza Stefana tj. Lazarevića, sa jedne i Vuka Brankovića, sa druge strane, bili sukobljeni posle Kosovske bitke, nema podataka da je došlo do nekog neprijateljstva među njima. Naprotiv, u izvorima je zabeleženo da je Vuk prisustvovao svečanom prenosu moštiju kneza Lazara iz njegove prestonice Prištine, u manastir Ravanicu, krajem 1390. i početkom 1391, a poznato je i da je na njegovom dvoru, tokom 1392, boravila kneginja Milica. Tvrđava Golubac na Dunavu. Sukobi na srpsko-ugarskoj granici, nastavljeni su tokom naredne dve godine, a u njihovom suzbijanju je učestvovao i sam Žigmund, koji je u više navrata dolazio sa vojskom na reku Dunav. On je u leto 1392. kod Kovina prešao reku i prodro u Srbiju do Ždrela na Mlavi, nakon čega se povukao i pokušao da osvoji Golubac. Istovremeno, oblast Vuka Brankovića se našla na udaru Osmanlija. Početkom 1392. oni su zauzeli Skoplje i nastavili prodor na sever, što je primoralo i Vuka da do kraja godine sklopi mir sa Bajazitom i postane njegov vazal.[5] Knez Stefan Lazarević[uredi | uredi izvor] Bitke na Rovinama i kod Nikopolja[uredi | uredi izvor] Glavni članci: Bitka na Rovinama i Bitka kod Nikopolja Tokom 1393, Stefan je postao punoletan i preuzeo vlast,[2] a njegova majka se zamonašila i kao monahinja Evgenija, povukla u svoju zadužbinu, Ljubostinju. Iste godine, Bajazit se obračunao sa svojim bugarskim vazalima, zbog njihovih navodnih veza sa ugarskim kraljem Žigmundom.[5] On je posle opsade zauzeo Trnovo i uništio Trnovsku Bugarsku, kojom je, do tada, vladao muž Stefanove sestre Dragane, Jovan Šišman. Posle ovoga, mnogi učeni ljudi napustili su Bugarsku i potražili utočište u okolnim hrišćanskim zemljama, među kojima je bila i Stefanova Srbija. Krajem iste godine i početkom naredne, Bajazit je počeo da okuplja svoje hrišćanske vazale u Seru. Svakom od njih je uputio odvojeni zahtev da dođe, tako da niko od njih nije znao da će se svi zajedno pojaviti u Seru. Nije poznato ko je sve došao u Ser, ali se u izvorima pored kneza Stefana, pominju Vizantinci, car Manojlo II (1391—1425), njegov bratanac Jovan VII (1390) i brat, morejski despot, Teodor I (1383—1407), ali i srpski gospodar Velbužda Konstantin Dragaš. Smatra se da je Bajazit, najverovatnije, planirao da pobije svoje vazale u Seru i preuzme njihove zemlje. On je izdao naređenje da se oni pogube, ali ono nije izvršeno odmah, nakon čega se predomislio,[5] posle čega je deo njih otpustio kućama, dok je sa preostalima dovršio osvajanje Tesalije i zauzeo Solun (12. aprila). Kraljević Marko (ktitorski portret iz Markovog manastira, 1366/1367). Tokom jeseni 1394, Bajazit je počeo da okuplja svoje vazale, za pohod protiv vlaškog vojvode Mirče Starijeg (1386—1418). Kao punoletan, Stefan je prvi put lično predvodio srpske pomoćne odrede, a pored njega, osmanskoj vojsci su se, od srpskih velikaša, priključili Marko Mrnjavčević (1371—1395), Konstantin Dragaš i Konstantin Balšić,[2] sa svojim snagama. Bajazitove snage su prešle Dunav i do bitke je došlo 17. maja 1395.[5][11] na Rovinama, nedaleko od današnjeg Arada.[11] Ona se najverovatnije okončala osmanskim porazom,[5][11] ali Bajazitove snage nisu pretrpele značajne gubitke.[5] Sa druge strane, vlaški vojvoda je posle bitke priznao sultanovu vrhovnu vlast i obavezao se da mu plaća danak.[11] U samoj bici su poginuli Marko Mrnjavčević i Konstantin Dragaš, a Bajazit je Osmanskom carstvu pripojio njihove zavisne države. Prema navodima Konstantina Filozofa iz žitija Stefana Lazarevića, Marko je pred bitku Konstantinu Dragašu rekao: „Ja kažem i molim Gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu”.[5] Osmanlije su nakon bitke zauzele Vidin, a njihove trupe su, ojačane srpskim pomoćnim odredima, upale, tokom leta 1396, u Banat, a početkom iste godine i u oblast Vuka Brankovića i tom prilikom su zauzele njen veći deo, sa Prištinom. Međutim, pobeda na Rovinama je pokrenula poslednji veliki krstaški pohod, u kome su učestvovale snage iz Engleske, Francuske, Nemačke i drugih evropskih zemalja. Njima su se priključila trupe ugarskog kralja i vlaškog vojvode, kao i mletačka flota, koja je, preko Crnog mora trebalo da uplovi u Dunav i pruži podršku vojsci na kopnu. Krstaške snage su se okupile u Ugarskoj, posle čega su prešle Dunav i zauzele Vidin. Nakon toga, pohod je nastavljen niz Dunav i opsednut je Nikopolj, u kome se nalazio osmanski garnizon. Bajazit je zbog prodora krstaša, prekinuo blokadu Carigrada i uputio se ka Dunavu, a njegovim snagama su se kod Plovdiva, priključili i srpski pomoćni odredi sa Stefanom Lazarevićem na čelu.[12] Bitka kod Nikopolja (slika Žana Fruasarta iz 1398. godine). Do velike bitke došlo je 25. septembra i u njoj su krstaške snage potpuno razbijene. Iako brojčano veoma velika, krstaška vojska je bila raznolika,[5][13] što se odrazilo na odsustvo zajedničke komande i slabu koordinaciju na bojnom polju,[13] a jedan od faktora bilo je i potpuno nepoznavanje osmanske vojske i njenog načina borbe, kod zapadnih vojski.[5] Posle početnog uspeha krstaša, usledio je protivudar Osmanlija koji je zaustavio ulazak ugarskih snaga u bitku, koje su počele da ih potiskuju. U tom, prelomnom trenutku bitke, u nju su se uključili srpski oklopnici, predvođeni Stefanom, koji su probili ugarske redove i napali glavni ugarski steg, koji je nosio Nikola Gorjanski (muž Stefanove rođene sestre Teodore).[12] Oni su uspeli da ga obore, što je imalo presudan uticaj na tok bitke, jer su krstaši pomislili da ja kralj Žigmund poginuo i da je bitka izgubljena, dok su ugarski komandanti ubedili samog Žigmunda da je bitka praktično izgubljena i da je bolje da se povuče sa bojišta i spase.[12] Posle toga krstaški redovi su se raspali i usledio je pravi pokolj.[5] Jedan od učesnika u bici, Johan Šiltberger, ovako opisuje srpski napad:[14] „ Kada su svi (turski) pešaci pobijeni, kralj je napao drugi odred koji su činili konjanici. Kada je turski kralj video kraljev napad, spremao se da pobegne sa bojišta, ali je vojvoda Raške (Srbije), poznat kao Despot, videvši ovo, uleteo da pomogne turskom kralju sa 15.000 probranih ljudi i još mnogo drugih vitezova, i despot je jurnuo sa svojim ljudima na kraljev steg i oborio ga. ” Prema nekim mišljenjima, srpske snage su bile sakrivene u jednom šumarku, na levom krilu Bajazitovih snaga, zbog čega je njihov udar na Ugare usledio iznenada, najverovatnije sa boka ili čak, sa leđa.[12] Posledice poraza kod Nikopolja za hrišćanske države na Balkanu su bile katastrofalne. Posle nje je uništeno Vidinsko carstvo, zauzeta je Atina (1397), Morejska despotovina je ponovo opustošena, pad Carigrada je postao praktično neizbežan,[13] a oblast Vuka Brankovića su zauzele Osmanlije.[5] On sam je zarobljen i vrlo brzo (6. oktobra 1397) je i umro u zarobljeništvu. Veći deo njegovih oblasti je predat na upravu knezu Stefanu, mali deo (sa središtem u Vučitrnu) ostavljen je njegovoj supruzi Mari i sinovima (Grguru, Đurđu i Lazaru), dok su Osmanlije pod svojom nesporednom vlašću zadržale strateški bitna mesta. Pored toga, osmanske snage su upale u Ugarsku i opljačkale njene južne delove, a naročito su stradali Zemun (koji je opustošen) i Sremska Mitrovica (koja je spaljena, a njeno stanovništvo je raseljeno).[5] Tokom 1397, snage kraljevine Ugarske su upale u severne delove Srbije i tom prilikom su privremeno zauzele Borač, dok su tvrđave Čestin i Nevade izdržale njihovu opsadu. Osmanski pohod na Bosnu i pobuna vlastele[uredi | uredi izvor] Svoju ofanzivu na Balkanu, Osmanlije su nastavile u januaru 1398, napadom na Bosnu. Na njihovom čelu nalazio se jedan od Bajazitovih sinova, a priključio im se i knez Stefan, sa srpskim pomoćnim odredima. Ovaj pohod, osim pljačkanja Bosne, nije postigao nikakav uspeh, a najveći krivac, prema navodima Stefanovog biografa, bila je izuzetno jaka zima, zbog koje „malo od vojnika i zarobljenika, vratiše se svojim krajevima”.[5] Ostaci tvrđave Ostrvice, na istoimenom vrhu. Ovaj pohod, pokušao je da iskoristi deo Stefanove vlastele, da ga zbaci sa vlasti. Njihove vođe, vojvode Nikola Zojić i Novak Belocrkvić pokušali su da preko vlastelina Mihajla, prikažu Bajazitu neuspeh pohoda na Bosnu, kao posledicu Stefanovih veza sa ugarskim kraljem Žigmundom i da priznavanjem direktno Bajazitove vrhovne vlasti, steknu samostalnost u odnosu na kneza Stefana. Tačan tok daljih dešavanja nije precizno utvrđen, ali se zna da je Stefan znao za zaveru, pošto ga je o njoj izvestio upravo Mihajlo. On je prvo pozvao na svoj dvor vojvodu Novaka, koji je imao posede u Toplici (verovatno oko Bele Crkve tj. Kuršumlije) i u Hvosnu (selo Crkolez kod Peći) i pogubio ga. Nikola Zojić, koji je imao posede oko Rudnika, se nakon toga sa porodicom (suprugom i četiri ćerke) zatvorio u utvrđenu Ostrvicu i zamonašio, čime je izgubio svoje posede, ali je i spasao svoj život.[15] Izvesno je takođe, da su njihove optužbe stigle do Bajazita i već u drugoj polovini marta, osmanske snage su ušle u Srbiju. Nije poznato šta su one radile u Srbiji, ali se zna da nisu krenule u pohod na neku od susednih država, jer o takvom napadu nema podataka. Tokom proleća, Stefanova majka, monahinja Evgenija je sa monahinjom Jefimijom otišla kod Bajazita, da bi izgladile odnose između njih dvojice. One su se vratile u Srbiju pre 23. maja[d] i uspele su da omoguće da Stefan bude primljen kod Bajazita i lično se opravda pred sultanom. Pored toga, one su iz Burse donele i mošti svete Petke, koje su, najverovatnije, smeštene u kruševačku dvorsku crkvu, Lazaricu.[2] U ovoj misiji, najverovatnije im je pomogla i Stefanova sestra Olivera, koja se nalazila u Bajazitovom haremu. Posle njih, kod Bajazita je otišao i sam Stefan. On je, prema navodima svog biografa, priznao svoju krivicu, nakon čega mu je Bajazit sve oprostio i on se, pre 30. novembra,[đ] vratio u Srbiju. Bitka kod Angore[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Bitka kod Angore Odnos kneza Stefana i Brankovića tokom ovih godina, nije poznat iz istorijskih izvora. Zna se da su oni uspeli, najviše pomoću novca koji je Vuk ostavio na čuvanje u Kotoru i Dubrovniku, da povrate deo nekadašnjih zemalja. Početkom 1402, njihova oblast je obuhvatala delove Kosova, Polimlja, okolinu Sjenice i utvrđeno Brskovo, a od proleća iste godine se javljaju kao Bajazitovi vazali, sa istim obavezama koje je imao i knez Stefan. Van njihove kontrole ostali su Zvečan, Jeleč i Gluhavica, koje su držale Osmanlije, odnosno Priština, za koju se zna da je u martu iste godine, bila u sastavu države Stefana Lazarevića. Veliku promenu prilika u Maloj Aziji i jugoistočnoj Evropi, izazvao je prodor Tatara pod vođstvom Tamerlana, jednog od najvećih vojskovođa u svetskoj istoriji.[13] Njegov prodor u Malu Aziju, primorao je Bajazita da okupi svoje snage i pokuša da mu se suprotstavi u velikoj bici, do koje je došlo 28. jula 1402, nedaleko od Angore (današnja prestonica Turske Republike Ankara). Stefan Lazarević (spomenik u današnjem Despotovcu, podignut 2007. godine). U njoj su osmanske snage doživele težak poraz, a sam Bajazit je sa jednim od sinova (Musom) zarobljen i već iduće godine je umro u zarobljeništvu. Glavni razlog osmanskog poraza, ležao je u izdaji muslimanskih snaga iz Anadolije,[11] koje su na početku bitke prešle na Timurovu stranu, nezadovoljne Bajazitovom vladavinom. Ovo je omogućilo Timurovim snagama da razbiju Bajazitovo levo krilo i opkole njegov centar, u kome se nalazio sam sultan sa svojim janjičarima (njih oko 10.000). Na desnom krilu, nalazili su se Bajazitovi vazali, među kojima su bili Đurađ i Grgur Branković, Stefanov brat Vuk i sam Stefan, koji je ujedno i komandovao tim krilom. On se naročito hrabro borio, što je izazvalo divljenje i samog Tamerlana, koji je čak naredio da se Srbi propuste i dozvoli im se da napuste bojište. Prema savremenim izvorima knez Stefan je sa svojim ljudima, kojih je po savremenom hroničaru Duki bilo 5.000 oklopnika naoružanih kopljima, u više navrata probijao protivničke redove u pokušaju da dođe do Bajazita i izvuče ga iz okruženja. On je na kraju u tome i uspeo, ali je Bajazit odbio da se povuče sa njim, posle čega je Stefan poveo sa sobom njegovog sina Sulejmana, probio se kroz tatarske redove i uputio ka Bursi. Vizantijski hroničar Laonik Halkokondil navodi da su se „Srbi borili, kao vazdašnji junaci, svake pohvale dostojno” i dodaje „da su sa velikom žestinom napadali Džagatajce (Tatare), zanesavši se u borbi”,[16] a o srpskoj borbi svedoči i jedan toponim Srp-Gazi tj. Srpski pobednik, u okolini Angore.[6] Tokom borbi, knez Stefan je ranjen, dok je Grgur Branković zarobljen i kasnije otkupljen. U toku bitke, ili neposredno nakon nje, zarobljena je i Stefanova sestra Olivera, ali je i ona kasnije oslobođena, posredstvom dogovora koji je Stefanov poslanik sklopio sa Tamerlanom. Za Oliveru, po svemu sudeći, nije plaćen otkup, zahvaljujući velikom poštovanju koje je Tamerlan imao prema njenom bratu Stefanu i ona se vratila u Srbiju (proleće 1403), a nešto kasnije se i trajno nastanila u Stefanovom dvoru, u Beogradu. Na drugoj strani, Tamerlanove snage su već 1403. napustile Malu Aziju, a on sam je preminuo početkom 1405, tokom svog pohoda na Kinu. U Osmanskom carstvu, Bajazitovo zarobljavanje, a potom i njegova smrt, pokrenuli su među njegovim sinovima građanski rat oko vlasti. Despot Stefan Lazarević[uredi | uredi izvor] Boravak u Carigradu i Gračanička bitka[uredi | uredi izvor] Stefan i Vuk su se na svom povratku u Srbiju zadržali u Carigradu, koji se nakon nekoliko godina oslobodio osmanske blokade. Jovan VII, koji je vladao u ime svog odsutnog strica, cara Manojla II, dodelio je Stefanu, tokom avgusta, visoku vizantijsku titulu despota, koja se, u vizantijskoj hijerarhiji, nalazila odmah ispod carske.[e][11] Pored toga, ugovoren je i brak između Stefana i Jelene Gatiluzio, ćerke firentinskog gospodara Lezbosa, Frančeska II i rođene sestre Jovanove supruge Irine. Despot Stefan Lazarević sa anđelima koji ga krunišu i brat mu Vuk (freska iz manastira Ljubostinja, oko 1405). Boravak Lazarevića u Carigradu, obeležio je i početak otvorenog sukoba sa Brankovićima. Đurađ, koji se na povratku takođe našao u Carigradu, zatvoren je u tamnicu, po Stefanovoj naredbi. Razlog za ovo nije poznat, a dosta pozniji hroničar, Mavro Orbin, kao povod navodi Đurđev plan da se poveže sa, Bajazitovim sinom, Sulejmanom, koji je uspostavio svoju vlast u evropskom delu Osmanskog carstva. Ovo je najverovatnije tačno, jer se Đurađ, nakon bekstva iz zatvora uz pomoć svog vlastelina Rodopa iz Drenice tokom septembra, uputio Sulejmanu i od njega zatražio vojnu pomoć u borbi protiv Lazarevića. Stefanov povratak kopnom u Srbiju bio je onemogućen zbog neprijateljstva Osmanlija, koje su nedaleko od Hadrijanopolja, pobile jedan odred Stefanovih snaga koji se vraćao iz bitke. Zbog toga je on sa bratom i oko 260 preostalih vojnika,[5] krenuo brodovima ka Srbiji, uz kraće zadržavanje na Lezbosu. Njihov prvi cilj bila je Zeta, kojom je vladao muž Stefanove sestre Jelene, Đurađ Stracimirović Balšić. On ih je primio u svojoj prestonici Ulcinju, nakon čega je otpočelo organizovanje vojske za sukob sa Brankovićima. Pripreme su tekle i u Srbiji, u kojoj je Stefanova majka okupljala vojsku za pomoć svojim sinovima, dok su istovremeno Brankovići sa svojim i osmanskim trupama preuzeli kontrolu nad putevima na Kosovu i Metohiji, da bi onemogućili Stefanov povratak. Rekonstrukcija krune despota Stefana Lazarevića urađena od Gorana Ristovića Pokimice Bitka kod Tripolja[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Bitka kod Tripolja Manastirska crkva u Gračanici. Krajem oktobra, Stefanova vojska se iz Bara, preko zemlje Balšića i mletačkih poseda, uputila preko Skadra ka Kosovu. Izbegavajući glavne putne pravce koje su kontrolisali njegovi protivnici, Stefanove snage su stigle do Gračanice i 21. novembra je kod obližnjeg Tripolja, došlo do bitke u kojoj su snage Brankovića, ojačane osmanskim odredima, poražene.[2] Stefan je svoju vojsku, kojoj su se priključili i odredi koje je poslala njegova majka, pred početak bitke podelio na dva dela, kao što su uradili i njegovi protivnici. Veći deo trupa, stavio je pod komandu svog brata Vuka i usmerio ih protiv snaga kojima je komandovao Đurađ Branković, dok je on, sa manjim delom vojske, napao osmanske odrede. Snage pod njegovom komandom su izvojevale pobedu, ali je značajnu ulogu u njoj odigrao kesar Uglješa Vlatković. On se kao osmanski vazal nalazio u sklopu njihovih snaga, ali je izvestio Stefana o njihovom ratnom planu, a tokom same bitke je prešao na njegovu stranu.[5] Kao nagradu za ovo, Stefan mu je potvrdio vlast nad Vranjem, Inogoštem (Surdulica) i Preševom, koji su ranije pripadali njegovom ocu[ž] i te oblasti su priključene u Srpskoj despotovini. Kneginja Milica (freska iz manastira Ljubostinja, 1402—1405). Lazarevići su se posle bitke povukli u utvrđeno Novo Brdo, u kome je došlo do verbalnog sukoba između Stefana i Vuka. Despot je mlađem bratu prebacio nepoznavanje „ratne veštine i gubitke u ljudstvu”,[5] jer je glavnina njihovih snaga, kojom je komandovao Vuk, poražena u borbi sa vojskom koju je predvodio Đurađ Branković. Pobeda kod Tripolja, omogućila je Stefanu da povrati svoju vlast i uticaj u Srbiji, što je dodatno učvrstio tokom narednih godina. Međutim, ona nije rešila borbu sa Brankovićima, čak ju je, u neku ruku, dodatno zakomplikovala sukobom koji je nastao između Stefana i Vuka. Njegov mlađi brat je u leto 1403. napustio Srbiju[2] i uputio se kod Sulejmana, da od njega zatraži vojsku kojom bi starijeg brata primorao da mu ustupi deo države na upravu. Njega je u tome pokušala da spreči njihova majka, koja je krenula za njim. Ona nije uspela da ga dostigne pre njegovog dolaska kod samog Sulejmana, zbog čega se i ona sama uputila ka Bajazitovom sinu. Tokom svog boravka na njegovom dvoru, ona je uspela da, pre oktobra 1404. godine,[2][5] pomiri braću, a pošlo joj je za rukom i da izgladi odnose između Stefana i Sulejmana. Sam Stefan je tokom te i naredne godine, nastojao da izbegne obnovu neprijateljstava prema Osmanlijama.[5] Tokom 1403, Sulejman je u Galipolju zaključio sa nizom hrišćanskih država (Vizantija, Đenova, Mletačka, Jovanovci i Naksos) na Balkanu, sporazum kojim je nastojao da obezbedi svoje posede u Evropi i započne ofanzivu protiv braće u Maloj Aziji. Vizantija je ovim sporazumom prestala da bude osmanski vazal i oslobodila se obaveze da sultanu plaća harač,[13] dok je u teritorijalnom smislu povratila Solun sa okolinom i niz gradova na obali Mramornog i Crnog mora. Jedna od odredbi ovog ugovora odnosila se i na samog Stefana, iako on najverovatnije nije učestvovao u njegovom sklapanju. Prema njoj Stefan je zadržavao svoje dotadašnje posede, uz obavezu da i dalje plaća harač i šalje sultanu pomoćne vojne odrede, iako više nije bio u obavezi da ih sam predvodi.[5] Povezivanje sa kraljem Žigmundom[uredi | uredi izvor] Žigmund Luksemburški (slika Antonija Pizanela, 1433). Izmenjene prilike u jugoistočnoj Evropi početkom 15. veka, dovele su do približavanja despota Stefana i ugarskog kralja Žigmunda. Sa jedne strane, Stefanu je bio potreban jak saveznik pomoću koga bi mogao da pokuša da se oslobodi osmanske prevlasti, ali i da se održi na vlasti u Srbiji, usled otvorenog sukoba sa Brankovićima, koji su uživali Sulejmanovu podršku. Na drugoj strani, Ugarska se nalazila u dubokoj unutrašnjoj krizi,[z] a sam Žigmund je tek tokom 1403. uspeo da se vrati u zemlju i povrati kontrolu nad njom, iako otpor njegovih protivnika nije uspeo da slomi. Njemu je zbog toga bio potreban siguran oslonac na južnoj granici, koja je u proteklom periodu bila stalno izložena kombinovanim srpsko-osmanskim napadima, a istovremeno je nastojao da obezbedi jaku bazu za borbu protiv Osmanlija i eventualno širenje ka jugu. Pregovore je najverovatnije pokrenuo kralj Žigmund,[5] koji je Stefanu uputio poslanstvo u kome se nalazio i njegov bliski saradnik, inače firentinskog porekla, Filip de Skolaris. Cilj ove delegacije bilo je sređivanje odnosa dve države, što je krajem 1403. ili početkom 1404. dovelo do sklapanja sporazuma između dvojice vladara.[2][5] Prema njegovim odredbama, Stefan je prihvatio vazalne odnose prema Žigmundu, dok je od njega dobio Mačvu i Beograd, koji su tokom gotovo celog 14. veka, bili povod srpsko-ugarskih sukoba.[i] Dobijanjem ovih poseda, uz Golubac, kojim je u to doba ovladao,[5] Stefan je učvrstio svoju severnu granicu, koju su sada činile reke Sava i Dunav. Sređivanje prilika u Srbiji i sukobi u Zeti[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Prvi skadarski rat U isto vreme (krajem 1403. ili početkom 1404) Stefan je napao Brankoviće i njihove posede oko reke Sitnice, a potom je otpočeo sa napadima na oblasti pod osmanskom kontrolom, u čemu je možda imao i vojnu podršku ugarskih trupa.[4] Ne zna se tačno iz kojih gradova i oblasti je uspeo da potisne Osmanlije, ali se smatra da je njegova ofanziva bila uperena ka istočnoj Srbiji i Kosovu.[5] Posle ovih uspeha, on je uspeo da sklopi mir sa Brankovićima, a u to doba se preko svoje majke izmirio i sa samim Sulejmanom. Kula sa kapijom, bedemima, kontraeskarpom i mostom, iz doba despota Stefana. Odmah po preuzimanju Beograda, Stefan je započeo obnovu njegovog utvrđenja, koje su Osmanlije razrušile 1397. godine.[17] Pored toga, on je započeo i radove na razvoju samog grada, koji su izvođeni do kraja njegove vladavine, a već 1405, Stefan je u njega preneo svoju prestonicu, koja se do tada nalazila u Kruševcu. U septembru iste godine, on se oženio Jelenom Gatiluzijo, ali je samo dva meseca kasnije, smrću njegove majke (11. novembra), Stefanova vlast ostala bez jakog oslonca. Bez obzira na to, prilike u Srbiji su se stabilizovale i ona je počela da se razvija i napreduje, o čemu svedoči povelja koju je u Borču, 2. decembra iste godine, izdao Dubrovčanima. Pregovori oko njihovih trgovačkih povlastica su vođeni tokom te godine, a despot je ovom poveljom potvrdio povlastice koje su oni ranije uživali. Ona ujedno predstavlja i prvu povelju nekog vladara iz Srbije, koja je izdata Dubrovčanima posle 1387. godine. Krajem istog meseca, povelju im je izdala i Stefanova sestra Mara Branković sa sinovima. Njom su Dubrovčani obezbedili povlastice za svoje trgovce u celoj Srbiji, ali je primetno da se nije pozvala na Stefanovu povelju, iako se njen suprug Vuk u svojim poveljama, uvek pozivao na one koje je izdavao knez Lazar.[5] Početkom 1405. izbila je velika pobuna lokalnog stanovništva u skadarskom kraju protiv mletačke vlasti. Razlog za nju ležao je u bahatom i osionom ponašanju mletačke vlasti, koje se manifestovalo konfiskovanjem imanja koja su potom deljena mletačkim pristalicama, uskraćivanjem prava pravoslavnim crkvama na prostoru pod vrhovnom vlašću Venecije i nizom drugih zloupotreba vlasti.[5] U ovaj sukob se uključio Stefanov sestrić Balša III (1403—1421) koji je nastojao da povrati gradove koje je njegov otac, Đurađ II Stracimirović, svojevremeno ustupio Mlečanima (1396),[j] da bi se zaštitio od osmanske najezde.[2] Simbol viteškog reda Zmaja, zmaj sa krstom na leđima. On je pomoć u borbama zatražio od Sulejmana,[2] pomagao mu je i knez Vuk Lazarević,[5] ali je i pored toga rat vođen bez velikih bitaka i jasnog pobednika. U pregovore oko sklapanja mira umešao se kao posrednik i sam despot Stefan, ali oni nisu urodili plodom, iako su vođeni u više navrata. On je prvo u maju 1406. posredovao kod Mlečana, zatim u junu 1407. kada je zajedno sa sestrom Marom i Nikitom Topijom trebalo da garantuje da će Balša ispuniti obaveze, ali mir nije sklopljen. Sporazum o miru je napokon sklopljen u junu 1408.[k] i u njemu se Stefan pominje kao jedan od garanata potpisanog ugovora, ali ni on nije stupio na snagu i konflikt je nastavljen. Ugarski kralj Žigmund, osnovao je, u decembru 1408, viteški red Zmaja, kojim je nastojao da okupi svoje pristalice. Simbol reda bio je zmaj, po kome je i nosio naziv, a prvi među vitezovima, prema osnivačkoj povelji od 13. decembra 1408, bio je Stefan Lazarević. Bio je prisutan na svečanosti u čast osnivanja viteškog reda koja je održana u Budimu, a simbol zmaja bio je prisutan na njegovom dvoru.[l]. Pobuna kneza Vuka[uredi | uredi izvor] U to doba, krajem 1408, protiv Stefanove vladavine se pobunio njegov mlađi brat Vuk. Razlog njegovog nezadovoljstva bilo je to što Stefan nije želeo da podeli vlast sa njim i preda mu deo države na upravu. On je zbog toga otišao kod Sulejmana i od njega zatražio vojnu pomoć za borbu protiv Stefana. Zauzvrat, obećao je da će priznati njegovu vrhovnu vlast, kada dobije svoju državu, a u tome su mu se priključili i Brankovići. Despot Stefan sa modelom crkve i brat mu i Vuk (freska iz manastira Rudenica, 1402—1405). Već početkom 1409, osmanske snage su upale u Srbiju. Poprište sukoba bilo je Kosovo, a naročito je stradala Priština, o čemu svedoče pisma koja su u februaru stigla u Dubrovnik, od njihovih trgovaca iz grada. Dubrovčani u Srbiji su takođe dobili instrukcije da se, kao građani Republike, pozovu na njenu neutralnost tokom sukoba, ali im je isto tako rečeno da ne nanose štetu Stefanovim ljudima, kao i da u slučaju napada na gradove u kojima se nalaze, uzmu aktivnog učešća u njihovoj odbrani. Stefanu je u borbama pomoć pružio Žigmund, čije su snage, pod komandom Filipa de Skolarisa, već krajem januara, preko Kovina, ušle u Srbiju. Njegova brza reakcija svedoči o tome da su Stefan i Žigmund bili svesni Vukovog odlaska i predstojećeg osmanskog napada.[5] Početkom maja, ka Srbiji je krenuo i sam Žigmund, kome se priključio i mačvanski ban Jovan Morović, a već u junu je započela nova osmanska ofanziva. Posle žestokih borbi koje su vođene tokom leta, snage despota Stefana i njegovih saveznika su potisnute, a sam Stefan se povukao i zatvorio u utvrđeni Beograd. On je odbio da se potčini Sulejmanu, ali je bio primoran na pregovore sa bratom, koji su praktično doveli do podele zemlje. Vuku je predat na upravu njen južni deo, koji je obuhvatao oblasti južno od Zapadne Morave.[2] On je u njemu samostalno vladao i priznao je Sulejmanovu vrhovnu vlast, što su učinili i Brankovići. Pored sukoba u Srbiji, 1409. je donela još nekoliko značajnih dešavanja, koja su uticala na promenu prilika na Balkanu. Sulejman je u junu sklopio mir sa Mlečanima, prema kome su se oni obavezali da mu plaćaju godišnji danak, a on im je priznao njihove tadašnje posede u Zeti i Skadarskoj oblasti.[5] Njegov brat i jedan od suparnika u borbi oko vlasti, Musa prešao je u Evropu i počeo je da oko sebe okuplja pristalice i saveznike za borbu protiv Sulejmana. Građanski rat između Muse i Sulejmana[uredi | uredi izvor] Stefan i Musa su, usled sukoba sa Sulejmanom, bili prirodni saveznici. Preko svog poslanika, vojvode Vitka, Stefan je prvo proverio Musinu snagu i tek onda započeo pregovore koji su doveli do sklapanja savezništva.[5] Pored Stefana, Musi su se pridružili i Brankovići, ali i knez Vuk. Njegove snage su, u doba kada se Sulejman nalazio u Maloj Aziji, otpočele ofanzivu. Početkom 1410. su zauzele Galipolje, a 13. februara su kod Jambola potukle Sulejmanovog beglerbega Sinana,[11] što je njegovog brata primoralo da proba da se vrati u Evropu i obračuna sa Musom. Vizantijski car Manojlo II Paleolog. U tome mu je podršku pružio vizantijski car Manojlo II, sa kojim je ostao u prijateljskim odnosima i koji mu je dao brodove za prelazak Bosfora. Manojlovo držanje je značajno uticalo na raspored snaga na terenu[5] i vrlo brzo su Sulejmanu počeli da prilaze i oni koji su podržavali Musu. Pomoć u prebacivanju njegovih snaga u Evropu, pokušao je da pruži i knez Vuk, koji je preko svog poslanika nastojao da početkom juna u Veneciji izdejstvuje da se mletačka flota uključi u prevoženje trupa. Musa je uspeo da sazna za njegovo delovanje i samo ga je intervencija despota Stefana spasila sigurne smrti.[lj] Vuk je vrlo brzo posle toga prebegao Sulejmanu, što su učinili i Brankovići.[5] Stefan i Musa su pokušali da spreče prelazak Sulejmanovih snaga u Evropu, napadom na flotu koja ih je prevozila.[18] Oni su kod Galate uspeli da unište deo brodova, ali su Sulejmanove snage ipak uspele da pređu Bosforski moreuz. Do velike bitke između dva Bajazitova sina došlo je 15. juna kod Kosmidiona, tvrđave na obali Zlatnog roga, ispred samih kopnenih bedema Carigrada. Musine snage su potučene, a kada je i on sam napustio bojište, iz bitke se izvukao i despot Stefan. On je započeo svoje odstupanje prateći Zlatni rog ka Galati, ali je vizantijski car Manojlo poslao brodove po njega i prevezao ga u Carigrad,[18] iako se on sam nalazio na Sulejmanovoj strani, u sukobu između Bajazitovih sinova. Stefanu je u Carigradu priređen svečan doček,[5] a njegov boravak Manojlo je iskoristio da mu potvrdi titulu despota i ponovo mu preda venac despotskoga dostojanstva.[m] Posle kraćeg boravka u vizantijskoj prestonici, Stefan se sa svojom pratnjom, u kojoj se nalazio i Uglješa Vlatković, brodovima uputio ka Srbiji. Oni su preko Crnog mora i Dunava, kroz državu vojvode Mirče, došli u Golubac,[18] krajem jula ili početkom avgusta iste godine.[5] Vuk Lazarević (detalj freske iz manastira Rudenica, 1402—1405). Sulejman je posle pobede kod Kosmidiona ponovo pokušao da potisne sa vlasti Stefana Lazarevića. Kao posle bitke kod Angore 1402, on je uputio u Srbiju Stefanove srodnike, da pre njega uđu u državu i preuzmu vlast. Krajem juna, uputio je Vuka Lazarevića i Lazara Brankovića u Srbiju, dok se on sam okrenuo nastavku borbi sa mlađim bratom, kojeg je još jednom pobedio, 11. jula kod Hadrijanopolja.[11] Međutim, on nije uspeo da izvrši prevrat u Srbiji. Tokom njihovog puta, srpske prinčeve su 4. jula uhvatile Musine pristalice u Filipolju. Vuk je posle većanja o njegovoj daljoj sudbini pogubljen, dok je Lazar ostavljen u životu još nekoliko dana. Musa je preko njega pokušao da uceni Đurđa Brankovića da u predstojećoj bici (kod Hadrijanopolja, 11. jula) pređe na njegovu stranu. Pošto on to nije učinio, već je aktivno učestvovao u Sulejmanovoj pobedi, Musini ljudi su pogubili Lazara. Vrlo brzo nakon toga, Stefan se vratio u zemlju i preuzeo kontrolu nad njom u celini, uključujući i njene južne delove kojima je, tokom prethodne godine, vladao njegov brat, knez Vuk. Musin položaj je posle poraza bio ozbiljno ugrožen i on se povukao kod Stefana, u Srbiju.[5] On je uspeo da zadobije podršku Osmanlija u Evropi,[11] a prilazile su mu i druge Sulejmanove pristalice, neki zbog njegovih obećanja, a neki i zbog Sulejmanovog neuravnoteženog držanja.[5] Njegove snage su početkom 1411. potukle Sulejmanove trupe kod Serdike, dok je on sam pobegao iz Hadrijanopolja i pokušao da stigne do Carigrada.[11] Na tom putu, njega su uhvatile i ubile (17. februara) Musine pristalice, koji je nakon toga postao jedini vladar evropskog dela Osmanskog carstva. Izmirenje sa Đurđem Brankovićem[uredi | uredi izvor] Njegov dolazak na vlast nije doneo mir i stabilnost Balkanu, naprotiv on je vrlo brzo okrenuo protiv sebe i svoje dotadašnje saveznike. Srpski poslanik, koga mu je Stefan uputio radi regulisanja međusobnih odnosa i potvrđivanja prethodnih dogovora, ne samo da u tome nije uspeo, već je jedva uspeo da spase i sopstveni život,[5] mada je od Muse dobio dozvolu da otkopa Vuka Lazarevića i njegove posmrtne ostatke prenese u Srbiju.[18] Ovo je bila jasna objava rata i Stefan je odmah započeo ofanzivu. On je ušao u pirotsku oblast i odatle otpočeo sa napadima na Osmanlije, koji su prestali tek kada mu je Musa poslao poslanstvo i ponudio pregovore.[5] Ostaci utvrđenja u Srebrenici. Saradnja između Žigmunda i Stefana nastavljena je i tokom 1411, kada je srpski despot, tokom jula, boravio u Budimu, u pratnji svoje vlastele. Tom prilikom je došlo do učvršćivanja međusobnih odnosa, ali sam tekst sporazuma ili njegove odredbe nisu sačuvani. Njegov biograf navodi da je tom prilikom Stefan „učinio istinitu ljubav sa zapadnima”,[18], a Jovanka Kalić navodi „da je (Stefan) otada često odlazio u Budim i da se otuda nije vratio bez novih poseda koje mu je ugarski vladar štedro darivao i dodaje da su ugarski izvori iz tog doba razglasili da se srpski despot sa svojom zemljom potčinio vrhovnoj vlasti ugarskog kralja”.. Stefan je od Žigmunda dobio posede širom tadašnje Ugarske koji su obuhvatali sela, gradove i rudnike, a nalazili su se u satmarskoj, biharskoj, saboločkoj i torontalskoj županiji. Do kraja leta, Žigmund je sklopio primirje sa bosanskim kraljem Ostojom (prva vlada 1398—1404, druga vlada 1409—1418) i drugim velikašima iz Bosne, čime su okončani višegodišnji sukobi. Pod njegovom kontrolom je ostala Usorska oblast, dok je Srebrnicu, najverovatnije tokom te godine, ustupio despotu Stefanu.[5] Krajem godine, Stefanova sestra i udovica Đurđa II Balšića Jelena se preudala za vojvodu Sandalja Hranića Kosaču, koji se posle sklopljenog primirja, približio Žigmundu. U maju iduće godine, Stefan je sa velikom pratnjom ponovo bio u Budimu. On je prisustvovao velikom saboru evropske vlastele na kome je došlo do pomirenja između Žigmunda i Vladislava II (veliki knez Litvanije 1377—1434, kralj Poljske 1386—1434), a pored njega na saboru su se pojavili vlastela i kralj Bosne, kao i niz drugih balkanskih vladara i velmoža. Stefan Lazarević (detalj freske iz manastira Kalenić, oko 1413). U isto vreme, Stefanova druga sestra Mara, se povezala sa njim i u ime svog sina Đurđa, koji se na čelu svojih snaga tada nalazio u Musinoj vojsci, pokušala da sredi odnose među njima i pomiri ih, u čemu je i uspela. Musine snage su u jesen 1411, opsele gradić Selimvriju na Mramornom moru, nedaleko od Carigrada, u kome se nalazio Sulejmanov sin Orhan, koga je vizantijski car Manojlo II istakao kao kandidata za osmanski presto. Tokom opsade, Musa je pokušao da ubije Đurđa.[n], ali je on uspeo da se spase bekstvom u samu Selimvriju, sa svojim trupama.[nj] Potom se, preko Soluna, vratio u jesen 1412. u Srbiju i pomirio sa svojim ujakom Stefanom,[2][5] čime je okončan sukob između dve porodice koji je izazvao podelu u samoj Srbiji. Borbe protiv Muse i kraj građanskog rata među Osmanlijama[uredi | uredi izvor] Protiv Muse je stvorena široka koalicija, u kojoj su se nalazili i osmanski zapovednici nekih delova Balkana, a pridružio joj se i njegov jedini preostali brat Mehmed, koji je vladao azijskim delom nekadašnje Bajazitove države. Njegov prvi pokušaj da pređe u Evropu 1411. godine završio se porazom, ali su borbe vođene i na drugim frontovima, tako da je krajem iste godine Stefan sa sandžakbegovima Skoplja i Ćustendila upao u Musine zemlje.[5] Zimsko vreme i nabujala Marica su sprečili povezivanje njihovih i Mehmedovih snaga preko Serske oblasti. Odgovor na ovaj napad usledio je početkom 1412. godine, kada je Musa iz okoline Serdike preko Čemernika upao u Vranjsku oblast i opljačkao je, dok se sam Uglješa Vlatković, koji je upravljao tim delom Srpske despotovine, jedva spasao. Njegove snage su zatim nastavile prodor ka Novom Brdu, ali su na vesti o dolasku snaga predvođenih despotom Stefanom, napustili Srbiju i uputile se ka Solunu i Tesaliji. Novi Musin pohod započeo je početkom 1413, napadom na bega Hamzu koji je držao Sokolnicu i Svrljig. On je zarobljen i pogubljen, a Musine snage su posle toga zauzele Bovan i Lipovac, kao i čitav niz drugih gradova u Moravskoj dolini (Koprijan, Kruševac, Markovo Kale, Petrus),[17] kao i Stalać, čiji je zapovednik poginuo pružajući junački otpor Musinim snagama.[o] Pored toga, njegove snage su, prema izveštajima koje su u martu poslali Dubrovčani iz Novog Brda, pustošile Toplicu i Braničevo.[5] Ruševine tvrđave Markovo Kale kod Vranja. Tokom ovog perioda, despot Stefan je prikupljao svoje snage, a vojnu podršku je dobio i od kralja Žigmunda, ali i od svog zeta, Sandalja Hranića. Njegove snage su se kod Kruševca sastale sa Mehmedovim zapovednicima i posle postignutog dogovora je došlo do spajanja njihovih vojski, koje su se uputile ka jugu. Na Dobriču kod ušća Toplice, nedaleko od Koprijana, njima su se pridružile još neke Musine pristalice,[18] uključujući i vojskovođu Evrenosa, nakon čega je nastavljen put ka Ovčem Polju. Sam Stefan, Sandalj Hranić i Jovan Morović su na Skopskoj Crnoj Gori napustili trupe i vratili se, a komandu nad njima je preuzeo Đurađ Branković.[5] Do bitke je došlo 5. jula kod sela Čamorlu, ispod planine Vitoše, u današnjoj Bugarskoj. Musine snage su uspele da u prvoj fazi borbe potisnu srpsku vojsku, ali je Đurađ napadom sa boka,[18] u kome se naročito istakao veliki čelnik Radič Postupović,[5] uspeo da razbije protivničke redove i donese pobedu savezničkoj vojsci. Tokom povlačenja iz bitke, Musa je na reci Iskru zarobljen i ubijen, čime je posle više od jedne decenije okončan građanski rat u Osmanskom carstvu. Stefan i Đurađ su posle bitke priznali vrhovnu vlast Mehmeda I, koji je Stefanu pored bogatih poklona dao i neke oblasti, uključujući tvrđavu Koprijan i oblast Znepolja.[18] Period mira[uredi | uredi izvor] Ostaci zamka despota Stefana u severozapadnom delu Gornjeg grada u Beogradskoj tvrđavi. Zamak je u potpunosti porušen za vreme Velikog turskog rata 1688—1690. Prilikom arheoloških istraživanja otkriveni su okrugli stubovi na koje se oslanjao pokretni most. Grb despota Stefana Lazarevića iz 1415. (grbovnik Ulriha von Rihentala, 1483). Kraj građanskog rata među Bajazitovim sinovima, predstavlja i početak višegodišnjeg mira za Srbiju, što je omogućilo njen dalji privredni i kulturni razvoj.[2] Stefan se vojno nije umešao u sukobe u Primorju,[p] kao i u borbe koje su zahvatile Bosnu] 1413. i trajno dovele Osmanlije u nju.[r]. Žigmund je 1415. pokrenuo dve protivofanzive u Bosni i dok prva, početkom godine, nije uspela da istisne Osmanlije, druga, sredinom godine, se okončala potpunom katastrofom. Ugarske snage su u julu na Lašvi razbijene, a veliki deo plemstva je zarobljen i sproveden u Zvečan. Oni su kasnije uspeli da se oslobode putem pregovora i otkupa, u čemu je učestvovao i sam Stefan, koji je posredovao u oslobađanju Jovana Morovića.[5] Prilike u Bosni je dodatno zakomplikovalo ubistvo kneza Pavla Radenovića krajem avgusta 1415, iza koga su stajali kralj Ostoja i Sandalj Hranić, što je dovelo do sukoba između Pavlovića i Kosača. Pored toga, osmansko prisustvo i neuspesi ugarske vojske, uticali su na plemstvo u Bosni da se okrene protiv Žigmunda, a jedna od posledica toga bila je odluka sabora kralja i vlastele Bosne, da se Stefanu oduzme Srebrenica, ali to zbog tadašnje situacije[s] nije bilo moguće sprovesti.[5] U ovo doba došlo je i do velikog crkvenog sabora u Konstanci na Bodenskom jezeru, koji je trajao od 1414. do 1418. i okupio je veliki broj crkvene i svetovne vlastele iz katoličkih zemalja. Sabor se bavio rešenjem Zapadnog raskola, ali i sudbinom Jana Husa koji je na kraju pogubljen (6. jula 1415), što je dovelo do Husitskih ratova. Pored toga, na njemu je ukazivano i na opasnost od Osmanlija, a među učesnicima sabora, našlo se i „jedno poslanstvo srpskog despota, a nije isključeno da se i on sam tamo uputio”.[t].[5] Bedemi, konak i manastirska crkva u Manasiji. Sam despot u tom periodu, iako je bio vazal osmanskog sultana, nije odustajao od nastojanja da se oslobodi osmanske prevlasti, o čemu svedoče i navodi vizantijskih poslanika u Mletačkoj republici, da bi se u slučaju stvaranja šire antiosmanske koalicije njoj pridružila i Srbija.[5] Period mira, Stefan je iskoristio i da završi svoju monumentalnu zadužbinu, manastir Resavu (Manasiju), kod današnjeg Despotovca. Njena gradnja je započeta 1407. godine, ali je u nekoliko navrata prekidana zbog naleta Osmanlija (1409, 1411—1413), da bi konačno bila završena 1418. godine[2]. Rat sa Mlečanima[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Drugi skadarski rat Operacije u Drugom skadarskom ratu. Snage: 1. Despota Stefana Lazarevića i 2. Mletačke snage. Stefanov sestrić, Balša III je 1419. obnovio svoja neprijateljstva prema Mlečanima, čime je otpočeo Drugi skadarski rat. Iako je postigao određene uspehe (zauzeo je Drivast), nije uspeo da pobedi Mletačku republiku i istisne je iz Zetskog primorja. Pošto je bio teško bolestan i bez muškog potomstva,[ć] Balša je početkom 1421. otišao iz Zete u Srbiju kod Stefana. Njemu je predao svoje posede i prava u Zeti i vrlo brzo je preminuo na Stefanovom dvoru, 28. aprila 1421. godine. Ostaci utvrđenog Skadra, na uzvišenju iznad reke Balšinu smrt iskoristili su Mlečani da ponovo ovladaju Drivastom, a potom i Ulcinjem i Barom, čime su pod svoju kontrolu stavili celokupno Zetsko primorje, jer su u borbama sa Balšom zauzeli Budvu, a Kotor se sam stavio pod njihovu vlast (1420).[5] Protiv njih, svoje pravo na Balšine posede je istakao i vojvoda Sandalj Hranić,[u] a svoju oblast su počeli da šire i Đuraševići iz Zetskog zaleđa. Međutim, Stefanovim uključivanjem u dešavanja u Zeti, Đuraševići su ga priznali za vrhovnog gospodara i postali njegove vojvode (Đurađ i Lješ), dok mu je Sandalj prepustio borbu sa Mlečanima.[5] On nije odmah započeo borbu u Zeti, verovatno i zbog smrti sultana Mehmeda I 26. maja tj. dolaska na vlast njegovog sina Murata II (1421—1451), koju su Vizantinci pokušali da spreče.[13] On je prvo pokušao da pregovorima postigne mir u Zeti, ali je paralelno obavljao i vojne pripreme. Pošto Mlečani nisu pristali da mu vrate Balšine posede, on je u avgustu zauzeo Drivast i došao pod Bar, dok su Đuraševići zauzeli Svetomiholjsku prevlaku i Grbalj.[5] Posle početka novih pregovora koje su inicirali Mlečani i njihovog otezanja, Stefan je u novembru zauzeo Bar i sklopio sa mletačkim predstavnicima primirje na pola godine. Nakon toga je napustio Zetu u kojoj je ostavio vojvodu Mazareka da njom upravlja iz Bara. Iduće godine (1422), dok je primirje još bilo na snazi, Stefan je u Veneciju uputio vojvodu Vitka da obnovi pregovore o miru. On je zahtevao da mu se vrate svi posedi Balšića u Zeti, počevši od Skadra, dok su Mlečani tražili da im Stefan vrati gradove i oblasti koje je zauzeo prethodne godine. Tokom pregovora, zahtevi obe strane su se smanjili i postignut je delimičan dogovor, ali mir ipak nije zaključen.[f] Istovremeno, Mlečani u Skadru su vršili pripreme i snabdevali grad za eventualnu opsadu, dok je vojvoda Mazarek podigao niz utvrđenja duž Bojane, da bi kontrolisao brodove koji njom plove. U drugoj polovini godine despotove trupe su opsele Skadar koji se našao u teškoj situaciji, ali se opsada raspala u decembru iste godine. Povlačenje srpske opsade, Mlečani su iskoristili da prošire svoju vlast na neke predele oko Bojane, a u proleće 1423. na njihovu stranu su prešli Paštrovići, koji su za to nagrađeni novcem i tkaninama.[5] Jedna od kula Budvanske tvrđave. Borbe u primorju je Stefan prepustio svom sestriću Đurđu, koji je na čelu srpske vojske, u kojoj je bilo i 8.000 konjanika,[5] početkom leta 1423. opseo Skadar. On je obnovio utvrde duž Bojane, a na njenom ušću je razvukao lanac kojim Skadar i fizički odsečen od mora. Nova srpska opsada je primorala Mlečane da obnove mirovne pregovore koji su doveli 12. avgusta do sklapanja Skadarskog mira, prema kome su Stefanu priznati Bar i Drivast, 1.000 dukata godišnje kao i Balšićima, Mlečani su se obavezali da mu vrate Budvu i solane na Grblju, a njegovim trupama će biti omogućen nesmetan prelazak preko njihove teritorije. Sa druge strane, Mlečanima su potvrđeni Kotor, Ulcinj i Skadar. Iako je sporazum potpisan, do njegove realizacije nije došlo zbog niza nerešenih pitanja, ali do novih borbi nije došlo. Pregovori su nastavljeni narednih godina, prvo u avgustu 1424. godine u Plani, potom tokom leta 1425. godine u Veneciji, da bi konačan mir bio potpisan 22. aprila 1426. godine u Vučitrnu, između Đurđa Brankovića sa jedne i skadarskog kapetana Frančeska Kvirina, sa druge strane. Vučitrnski mir je bio baziran na prethodno potpisanom Skadarskom miru i kasnije su ga ratifikovali despot Stefan (22. jula 1426) i Mletački senat (3. februara 1427).[5] Početak sukoba sa Muratom II i borbe oko Srebrenice[uredi | uredi izvor] Posle smrti Mehmeda I, vlast je preuzeo njegov sin Murat II, ali mu je pravo na presto osporio izvesni Mustafa, koji je za sebe tvrdio da je Bajazitov sin i koga je podržavala Vizantija. On je oslonac za svoju borbu pokušao da pronađe i u despotu Stefanu, kome je uputio poslanike, ali je Stefan naredio da se oni uhapse i pošalju Muratu. Posle gušenja ove pobune (1422), protiv Murata se podigao i njegov brat Mustafa, koga je opet podržala Vizantija. U borbama koje su vođene tokom 1422. i 1423. godine, pobedio je Murat, dok je Mustafa ubijen. Novi sultan je posle toga uputio svoje poslanike u Beograd da pregovaraju sa Stefanom o međusobnim odnosima. Oni su okončani pre leta 1423. godine[h] i doveli su do obnavljanja vazalnih obaveza prema sultanu. Pogled na Gornji grad Novobrdske tvrđave. Pored rata sa Mlečanima i sređivanja odnosa sa osmanskim sultanom, Stefan je u prvim godinama treće decenije 15. veka nastavio svoju blisku saradnju sa kraljem Ugarske Žigmundom. Krajem jeseni 1421. godine, kralj mu je zatražio da mu pošalje pomoćne odrede za borbe protiv Husita, tokom Husitskih ratova. Srpski konjanici, u sklopu snaga pod komandom tamiškog župana Filipa de Skolarisa, učestvovali su u borbama protiv Husita, u decembru i januaru. Početkom 1423. godine, Stefan je bio deo Žigmundove delegacije na skupu u Kežmarku, na kome je ugarski kralj nastojao da odvrati poljskog kralja Vladislava II i litvanskog kneza Vitolda (1392—1430) od mešanja u borbe koje su zahvatile Češku, posle pobune Husita. Stefan je prisustvovao i poseti vizantijskog cara Jovana VIII (1425—1448) Budimu (leto 1424. godine), koji je tražio saveznike za širu akciju protiv Osmanlija. U slično vreme, na ugarskom dvoru se pojavio i poslanik sultana Murata II sa bogatim darovima i predlogom o sklapanju mira. Ne zna se pouzdano da li je sa Jovanom sklopljen neki sporazum, ali je do neke vrste dogovora svakako došlo. Sa druge strane, Žigmund je prihvatio pregovore sa osmanskim poslanikom i dve strane su se dogovorile o sklapanju mira, koji je trajao vrlo kratko, zbog sukoba oko Vlaške.[c]. Filip de Skolaris (freska Andrea del Kastanja, oko 1450). Odnosi između Stefana i Murata su se definitivno pogoršali tokom leta 1425. godine. Muratov poslanik koji je došao kod despota nije ga zatekao u Srbiji, pošto se on tada nalazio u Ugarskoj, a vesti iz Srbije su govorile o velikim pripremama za rat i odbranu zemlje. Utvrđenja su dodatno naoružavana, a po Stefanovoj izričitoj naredbi morali su da se naoružaju i Dubrovčani u Novom Brdu[č]. Po svom povratku, Stefan je odbio da primi osmanskog poslanika, koji se vratio kod Murata i prema navodima Stefanovog biografa, svoje utiske je sažeo u rečenicu: „Ako ne pođeš na ove, oni će već doći na tebe”. Stefan je verovatno računao na stvaranje neke veće koalicije u borbi protiv Osmanlija, a nastavio je i sa pripremama za predstojeći rat[dž]. Tokom jeseni, osmanske snage su se uputile ka Srbiji. Stefan je pokušao da izbegne rat preko svojih poslanika koje je uputio sultanu u Serdiku, ali njegovi predlozi nisu prihvaćeni i Muratove snage su upale u Srbiju. Nakon zauzeća Niša, Osmanlije su upale u centralno Pomoravlje i prodrle do Kruševca, a njihov pohod pratile su pljačke i razaranja. Stefan je dobio vojnu pomoć od Žigmunda i u odbrani Srbije mu se priključio Filip de Skolaris, ali je i pored toga nastavio da preko poslanika pokušava da prekine rat i okonča sukobe. Murat je na kraju prihvatio njegov predlog za pregovore i dve strane su postigle dogovor o miru, nakon čega su se Osmanlije povukle iz Srbije. U isto vreme je kralj Bosne Tvrtko II (prva vlada 1404—1408, druga vlada 1421—1443) pokušao da iskoristi Stefanov sukob sa Muratom i povrati Srebrenicu. Pred njegovim napadom, lokalno stanovništvo i strani trgovci su se povukli u tvrđavu Srebrnik, u kojoj je bila smeštena Stefanova vojna posada. Tvrtkove snage, među kojima su se nalazili i Dinjičići, opsele su tvrđavu, nadajući se da Stefan zbog borbi sa Osmanlijama, ali i zbog neprelaznosti reke Drine u to doba godine, neće biti u stanju da pruži vojnu pomoć opsađenom gradu. Posle sklapanja mira sa Muratom, Stefan je sa svojim snagama krenuo ka Srebrenici, prešao reku i razbio opsadu. Tvrtko se povukao u unutrašnjost svoje države i iz jednog od svojih utvrđenja je ponudio Stefanu pregovore, dok su Dinjičići spalili srebrničko podgrađe. Stefan je najverovatnije posle toga proširio svoju vlast na oblasti oko Srebrenice, a njegove snage su zarobile i neprijateljsku artiljeriju korišćenu tokom opsade. Sabor u Srebrenici i sporazum u Tati[uredi | uredi izvor] Stefanovo zdravstveno stanje u to doba bilo je veoma loše, usled rana zadobijenih u bitkama, zbog čega je on odlučio da ozvaniči pitanje svog naslednika. On je zbog toga, u duhu nemanjićkih tradicija,[5] sazvao crkveno-svetovni sabor u Srebrenici kod Stragara, ispod Rudnika. Na njemu je pred patrijarhom Nikonom (1420—1435) i vlastelom, proglasio za naslednika svog sestrića Đurđa Brankovića i od njih je zatražio da ga prihvate za svog gospodara i budu mu verni. Pored toga, on je od samog Đurđa zatražio da se obaveže da će nastaviti da vodi njegovu politiku i da je neće menjati. Ne zna se sa sigurnošću kada je sabor održan, ali se smatra da je do njega najverovatnije došlo tokom 1426. godine.[š]. Đurađ Branković (detalj Esfigmenske povelje, 1429). Ostaci lovačkog doma — letnje rezidencije despota Stefana u šumi na planini Kosmaj. Odluku o svom nasledniku, Stefan je odlučio da reguliše i sa kraljem Žigmundom, sa kojim se sastao u maju 1426. godine u banji Tati. Ovim razgovorima su prisustvovali i predstavnici Stefanove vlastele, a najverovatnije i Filip de Skolaris. Njihov tok nije poznat, a postignuti dogovor je sačuvan samo u poznijim prepisima,koji nose vidljive tragove prerade.[5] Prema njihovim navodima, Žigmund je pristao da prizna i prihvati Đurđa kao Stefanovog naslednika, a on je bio u obavezi da kada preuzme vlast preda Žigmundu tvrđave Beograd i Golubac, Mačvu i neke posede zapadno od Drine (ali ne i Srebrenicu). Sumnju u verodostojnost ovih odredbi, pored znakova poznijih prepravki na tekstu donose i kasniji događaji. Mačva[5] i oblast oko Srebrenice su ostali u Đurđevom posedu. Beograd je predat Žigmundu tek posle dvomesečnih pregovora između njega i Đurđa[20], a nejasna je i Stefanova odluka da nastavi da utvrđuje Beogradsku tvrđavu[aa], ako je odlučio da ona bude predata Mađarima posle njegove smrti. Golubački Grad je njegov zapovednik, vojvoda Jeremija, predao Osmanlijama umesto Ugarima[ab]. O odnosima između Stefana i Murata tokom 1426. godine nema vesti, ali se smatra da je na snazi bio mir zaključen prethodne godine i da sukoba nije bilo.[5] Sam Stefan je tokom proleća prisustvovao pregovorima koje je Žigmund vodio sa Mlečanima o normalizaciji uzajamnih odnosa, radi sklapanja saveza protiv Osmanlija. Osim njega, razgovorima je prisustvovao i Filip da Skolaris, kao i predstavnici Firence koji su pokušali da posreduju u razgovorima. Sa druge strane, Stefan je krajem leta ponudio Mlečanima da posreduje između njih i Murata u sukobima koji su izbili oko Soluna, a predložio je i da se razgovori vode u Srbiji. Mlečani su ga načelno prihvatili, ali do pregovora i sklapanja mira nije došlo. Poslednja godina[uredi | uredi izvor] Početkom 1427, postalo je jasno da Srbiju očekuje novi osmanski udar, čega je bio svestan i sam Stefan, koji u jednoj svojoj povelji[av] „nije isključivao ni mogućnost da bude prognan iz zemlje i u tuđini nađe smrt”.[5] Ostaci Donžon kule u Kruševačkom Gradu. Osmanske snage su uskoro upale u Srbiju, zauzele Niš i već u februaru su otpočele opsadu Novog Brda i okolnih utvrđenja[21][20] (Prizrenca[21] i verovatno Prilepca), a kasnije su prodrli u centralno Pomoravlje, zauzeli Kruševac i još neke gradove južno od nastanka Velike Morave[20]. Pored osmanskog napada, Stefan se krajem marta ili početkom aprila suočio sa pobunom rudara u Srebrenici. Oni su Stefanovog nadzornika Vladislava, nezadovoljni njegovim ponašanjem i merama koje sprovodio, bacili kroz prozor „palate” u Srebrenici, zbog čega je on umro, posle čega se pobuna proširila i na lokalno stanovništvo. Usledila je brza i oštra reakcija despota Stefana, koji je sa vojskom ušao u Srebrenicu i u krvi ugušio pobunu. Dobar deo stanovništva je pobegao, a oni koji su ostali su surovo kažnjeni[ag]. U ovim zbivanjima su stradali i neki dubrovački trgovci