Odlična ploča Mint Omot kao na slici format: LP artist: BILJA KRSTIĆ (Biljana Krstić), (Serbia, Yugoslavia) title: Loptom do zvezda release date: 1990 label, Cat. No. PGP RTB, 250112 style: pop, pop-rock, ballad Redak Biljin `sportski` album, koji je prošao skoro sasvim nezapaženo. A1 Napred Smelo U Vek Novi A2 Zagonetka A3 Zvezde A4 Srce Na Plotu A5 Svi Zajedno Polazimo B1 Sportisti B2 Lopte B3 Igre I Priče B4 Letači B5 Dva Su Veka Proletera B6 Mi Letimo

2 x presavijeno taksena marka Hilandar (grč. Χιλανδαρίου) ili Hilendar, takođe i Helandar, srpski je pravoslavni muški manastir države pravoslavnih monaha koja postoji više od hiljadu godina. Manastir je sagrađen na inicijativu Svetog Save, koji je postao monah na planini Atos 1191. godine. Nalazi se u severnom delu Svete gore (grč. Άγιο Όρος), na poluostrvu Halkidiki odnosno trećem kraku poluostrva Halkidiki — Atosu (grč. Аτоς), u severnoj Grčkoj. Manastir je udaljen 2,5 km od Egejskog mora. Hilandar je u hijerarhiji Svete gore na 4. mestu po značaju. Posmatran spolja, manastir ima izgled srednjovekovnog utvrđenja, s obzirom da je utvrđen bedemima koji su visoki i do 30 m. Spoljni zidovi su u proseku dugački 140 m i okružuju površinu koja je široka oko 75 m. Manastir je ovako utvrđen pošto je u prošlosti, kao i ostala utvrđena monaška naselja na Svetoj gori, morao da se brani od gusara. Neki smatraju Hilandar jednim od prvih univerziteta, u prethodničkoj formi, a konkretno prvim srpskim univerzitetom. Sadašnji iguman manastira Hilandar je Metodije Marković. Manastir Hilandar je izgradio grčki monah-svetogorac, Georgije Hilandario. Obnovili su ga Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sava 1198. godine, a u manastiru je 1199. godine umro Stefan Nemanja. Kralj Stefan Uroš I je 1262. godine značajno utvrdio manastir. Hilandar je naročito pomogao kralj Milutin, koji je oko 1320. godine na mestu stare podigao novu Crkvu Vavedenja Bogorodice. U vreme kralja i cara Dušana Sveta gora je došla pod njegovu vlast, a to je period najvećeg prosperiteta manastira. U vekovima turske vladavine, Hilandar su pomagali ruski carevi i moldavski kneževi u 16. veku, a srpski patrijarsi iz Peći u 17. veku. Početkom 19. veka stvorena je prva novovekovna srpska država, pa je nastavljena bogata tradicija hilandarsko-srpskih odnosa. U novijoj istoriji manastir je značajno stradao 2004. godine u katastrofalnom požaru, posle čega je usledila obnova oštećenih građevina. Hilandar predstavlja jedno od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti. Kroz vekove, relativno zaštićen od napada i pljačkanja, u sigurnosti Svete gore Atonske i njene autonomije, bio je pošteđen sudbine koja je zadesila skoro sve druge srpske manastire. U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona i fresaka, tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte. Manastir se od 1988. godine, zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira, nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom planine Atos. Hilandar je prvi manastir na koji se nailazi kada se sa kopna, iz Makedonije, ide na Svetu goru. Smešten je u šumovitoj udolini kraj Hilandarskog potoka koji nikada nije presušivao. Sa tri strane okružen je šumom, dok je sa severne otvoreniji i udolinom povezan sa morem. Pobrežje je obraslo raznovrsnom sitnom i krupnom šumom, a posebno se ističu čempresi kako oko samog manastira tako i u dolini koja ga povezuje sa morem. U blizini se prostiru vinogradi, maslinjaci kao i nasadi limuna i pomorandži. Manastir Hilandar je izgradio grčki monah svetogorac, Georgije Hilandario (grč. Γεώργιο Χιλανδάριο) ili Helandarios (grč. Χελανδάριοс). Hilandar su obnovili Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sveti Sava 1198. godine. Te godine je vizantijski car Aleksije III Anđel (1195—1203) Simeonu i Savi izdao zapečaćenu zlatnu bulu (Hrisovulja Aleksija III) kojom se manastir Helandaris i svetilište u Milejama daruju kako bi mogli „služiti za primanje ljudi od srpskog naroda, što se odaju monaškom životu, baš kao god što i manastiri ivirski i amalfićanski postoje na toj Gori, oslobođeni od svake vlasti pa i od same vlasti prota te Gore”. Car je pristao da to učini, pošto su bile ispunjene i očuvane forme, i pošto je molba imala pristanak celog svetogorskog bratstva. Manastir je izgrađen na ruševinama ranijeg vizantijskog manastira Helandariona, koji je osnovan početkom 11. veka. Delovi tog najstarijeg Hilandara postoje i danas na jugozapadnoj strani manastira; to su pirg Svetog Đorđa i spoljni odbrambeni zid prema jugu i prema zapadu uz koji su iznutra prizidani konaci i trpezarija. U periodu od 1198. do 1200. godine Simeon i Sava su podigli Crkvu Vavedenja Bogorodice (koja danas ne postoji), pirg Svetog Save, Kambanski pirg zvonara i keliju Svetog Simeona. Simeon i Sava su za obnovu manastira imali finansijsku podršku od velikog župana Stefana Nemanjića. Kada su građevine bile gotove, sredinom 1199. godine, Nemanja je kao ktitor izdao povelju. Ovu osnivačku povelju je napisao Sava, a za nju je Nemanja dobio pristanak od velikog župana Stefana. Povelja je u originalu bila sačuvana sve do Drugog svetskog rata, kada je stradala 6. aprila 1941. godine u bombardovanju Narodne biblioteke u Beogradu. Po nekim izvorima povelji se trag gubi tokom Prvog svetskog rata kada je opljačkana. Po završetku izgradnje, Simeon se preselio u Hilandar sa priličnim brojem kaluđera. Hilandaru je dodeljeno i nekoliko sela u okolini Prizrena, odnosno Velikohočki metoh. U međuvremenu, Sava je ponovo od vizantijskog cara izdejstvovao novu povelju, u kojoj car u potpunosti izjednačava Hilandar sa ostalim manastirima na Svetoj gori i daje mu jedan metoh, davno razrušeni manastir Zig (Ivanica) u unutrašnjosti poluostrva Halkidiki. Monah Simeon je nakon osam meseci boravka u Hilandaru, umro 13. februara 1199. godine, a njegovi zemni ostaci su bili jedno vreme sahranjeni u Crkvi Vavedenja Bogorodice koja više ne postoji. Prema predanju iz groba Svetog Simeona potiče „čudesna loza” koja uvek daje plod. Nakon očeve smrti, Sava se 1200. godine preselio u Kareju, gde je podigao isposnicu. Tamo je najpre napisao Karejski tipik 1200. godine i to je danas najstariji dokument koji se čuva u riznici Hilandara. Sava je 1200. godine napisao Hilandarski tipik, kojim su određene norme kaluđerskog života u manastiru, kao i organizacija manastirske uprave. Tipik je napisan po ugledu na prolog tipika konstantinopoljskog manastira Bogorodice Blagodateljice. Početkom 13. veka, Sveta gora je faktički bila pod vlašću krstaša koji su 1204. godine osvojili Carigrad, a pojavili su se i brojni pljačkaši koji su bili velika opasnost za sve manastire. Usled toga, Sv. Sava je 1208. godine napustio Svetu goru i preneo mošti svog oca iz Hilandara u Srbiju. Sa svog poslednjeg putovanja pred smrt, Sava je iz Palestine (iz Manastira Svetog Save Osvećenog) doneo najstariju i najpoznatiju hilandarsku ikonu — Bogorodicu trojeručicu. U takvim okolnostima kralj Stefan Uroš I je 1262. godine iznad manastira podigao veliki pirg — kulu Preobraženja, da bi što bolje zaštitio manastir. U to vreme su značajno rasli manastirski posedi, a kraljevi Dragutin i Milutin su znatno proširili manastirske posede u samoj Srbiji. Početkom 14. veka, velika opasnost za sve manastire na Svetoj gori su bili Almogaveri (Katalonski najamnici), koje je vizantijski car Andronik II uzeo u službu protiv maloazijskih Turaka. Kada su ostali bez plate, najamnici su caru objavili rat. Učvrstili su se u blizini Soluna i napadali Svetu goru. Zahvaljujući jakim utvrđenjima i požrtvovanošću tadašnjeg zamenika igumana Danila, Hilandar je bio sačuvan od propasti. Hilandar je naročito pomogao kralj Milutin, koji je oko 1320. godine na mestu stare podigao novu Crkvu Vavedenja Bogorodice, koja i danas služi kao saborna crkva. U njegovo vreme manastir je proširen prema severu, a tada su podignuti spoljni zidovi u podrumu Velikog konaka iz 1821. godine i spoljni zid pored Belog konaka iz 1598. godine. Na mestu današnjeg ulaza izgradio je ulaz sa pirgom i paraklisom Svetog Nikole koji je srušio zemljotres u drugoj polovini 16. veka, a oko 1320. godine je izgradio i današnju trpezariju. Kralj je u isto vreme podizao i nove pirgove — kule. „Milutinov pirg” se nalazi na putu od Hilandara ka moru, a „Hrusija” je podignuta na obali mora. Glavni hram je živopisan 1321. godine, a u isto vreme su oslikane i trpezarija i grobljanska crkva. U to vreme, srpski monasi u Hilandaru bivali su sve brojniji i osetno su se razvijali, a vizantijski car Andronik II manastiru je dodelio posede u današnjoj Grčkoj. U vreme kralja i cara Stefana Dušan, Sveta gora je došla pod njegovu vlast, a to je period najvećeg prosperiteta manastira. Car je značajno pomagao manastir i dodelio mu mnogobrojne posede u Srbiji, današnjoj Makedoniji i Grčkoj. U to vreme posedi Hilandara su zahvatali petinu teritorije Svete gore. Pored vladara, manastir je značajno pomagala i srpska vlastela (sevastokrator Vlatko Paskačić, veliki vojvoda Nikola Stanjević, despot Dejan). Dušan se 1347. godine sklonio u Hilandar od kuge koja je besnela na čitavom Balkanu, a tom prilikom je napravio izuzetak i sa sobom poveo caricu Jelenu, što je bilo grubo narušavanje strogo poštovane tradicije o zabrani dolaska žena na Svetu goru. Kao uspomena na dolazak srpskog cara na Svetu goru danas postoji krst koji označava mesto na kome su hilandarski monasi sačekali cara i za uspomenu zasadili „carsku maslinu”. Oko 1350. godine podignuta je Crkva Sv. Arhanđela, a proširena je i manastirska bolnica; takođe, carica Jelena je postala ktitorka Karejske kelije Sv. Save, koja je pripala Hilandaru. Već tada su Sveta gora i Hilandar imali veliki ugled u Srbiji, a 1354. godine hilandarski zamenik igumana Sava biva izabran za srpskog patrijarha. Nakon smrti cara Dušana, krajem 1355. godine, manastir se i dalje razvijao. U to vreme su manastir pored cara Stefana Uroša pomagali i srpski vlastelini. Knez Lazar Hrebeljanović je ktitor spoljne priprate koja je izgrađena oko 1380. godine uz zapadnu stranu Crkve Vavedenja Bogorodice. Krajem XIV veka, Hilandar je poslužio kao utočište članovima poslednjih srpskih vladarskih i vlastelinskih porodica. Osmanlije su okolinu poluostrva Atos definitivno zaposeli 1430. godine, kada je zavladalo nasilje i bezakonje. Zbog toga je određen broj monaha napustio Hilandar i vratio se u Srbiju. Stanje se donekle popravilo tek nakon „ukaza” sultana Mehmeda II iz 1457. godine, kojim su vraćene stare slobode i prava svetogorskim manastirima. Nakon pada Srpske despotovine godine 1459, nestao je značajni pokrovitelj manastira, a pomoć se tražila na drugoj strani. Žena ugarskog titularnog srpskog despota, Angelina Branković, početkom 1503. godine uputila je prvu molbu ruskom velikom knezu Vasiliju Ivanoviču da zaštiti Hilandar. Zamenik igumana Pajsije je sa tri pratioca 1550. godine posetio Moskvu i od Ivana IV Groznog tražio pomoć i protekciju na istanbulskoj Porti. Ruski car je intervenisao kod sultana, tražeći prava za manastir. Osim toga, 1556. godine je sakupio značajnu pomoć i poslao vredne poklone. I naredni ruski carevi su se starali o Hilandaru. Car Fjodor Ivanovič je 1591. godine izdao zlatnu bulu, na zahtev zamenika igumana Georgija, kojom se omogućilo pravo sakupljanja donacija manastiru i obaveza pomaganja ruskog manastira Rusikon na Svetoj gori. Ruski carevi će i kroz ceo 17. vek potvrđivati ova prava „gramatama” (grč. γράμματα). U 17. veku Hilandar su pomagali pećki patrijarsi (Antonije, Jovan, Maksim), hercegovački mitropolit Simeon i beogradski mitropolit Simeon. Za vreme uprave igumana Viktora (1652—1678) obnovljeno je više građevina manastirskog kompleksa, a tu je značajnu ulogu imao i bogati srpski trgovac iz Venecije koji je kao monah Nikanor došao 1662. godine. U ovo vreme srpski manastir je imao najveći broj monaha od svih svetogorskih manastira. Nakon Velikog rata nastaje težak period za srpsko stanovništvo i velika seoba u Habzburšku monarhiju početkom 1690. godine. Nakon toga, grčko sveštenstvo u srpskim zemljama ( Fanarioti) postaje sve brojnije. Iz ovog razloga je i u Hilandaru tokom 18. veka konstantno opadao broj srpskih a rastao broj grčkih i bugarskih monaha. Već krajem XVIII i početkom 19. veka, manastir se još samo formalno nazivao srpskim, iako je većina monaha bila grčka i bugarska. Kada je 1890. godine posetio Hilandar, srpski konzul u Solunu Kosta Hristić video je u vekovnoj srpskoj Velikoj lavri među tolikim kaluđerima Bugarima, samo jednog jedincatog Srbina, zapuštenog i zabrinutog monaha Visariona. Hilandarski monasi su u 18. veku uspostavili žive veze sa Karlovačkom mitropolijom i srpskim crkvenim opštinama u južnoj Ugarskoj i u Bosni. Bugari su značajno doprineli očuvanju duhovnog života u manastiru, posebno prilozima posle velikih požara 1722. i 1776. godine. U Hilandaru je bugarski monah Pajsije Hilandarac napisao Istorija slovenobugarske (1760–1762). U manastir je 1765. godine došao i srpski prosvetitelj Dositej Obradović (1742—1811) koji je ostavio svedočanstvo o sporu Srba i Bugara oko uprave nad manastirom. Od kraja XVIII veka manastirom prestaje da upravlja iguman; od tada se igumanom manastira smatra čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice. Iguman počinje da se ponovo bira tek od 1991. godine. Početkom 19. veka stvorena je prva novovekovna srpska država. To je uticalo da ponovo počne da raste broj srpskog sveštenstva u Hilandaru. Bratstvo manastira je 1820. godine zatražilo od kneza Miloša Obrenovića da bude njegov pokrovitelj i zaštitnik. Mlada srpska država je pokazala interes za manastir i pomagala ga u skladu sa mogućnostima. Najveću zaslugu za novouspostavljene srpsko-hilandarske veze imao je arhimandrit Onufrije Popović, koji je i prvi uspostavio kontakt sa knezom Milošem. Bratstvo manastira je u tom periodu često pomagalo oslobodilačku borbu grčkog naroda, što je prouzrokovalo odmazdu turskog Garnizona koji je zbog toga bio stacioniran u manastiru nekoliko godina. Drugu polovinu XIX veka je obeležio sukob sa bugarskim sveštenstvom oko uprave nad manastirom. Kneževina je materijalno pomagala manastir, naročito u periodu velike materijalne krize prouzrokovane dugogodišnjim sporom oko manastirskih granica. Posle 1860. godine, beogradski mitropolit Mihailo je uspeo da donekle izgladi odnose sa bugarskim sveštenstvom na Svetoj gori, naročito posle Berlinskog kongresa iz 1878. godine. Spor oko uprave nad manastirom je konačno rešen nakon posete kralja Aleksandra Obrenovića Hilandaru, 1896. godine. Kralj je `blagovoleo obdariti carsku Zadužbinu sa 15.000 dinara u zlatu.` Na čelu manastira nalazio se u to vreme arhimandrit Vasilije, koji je tada odlikovan od strane srpskog vladara. U to vreme i poznati češki monah Sava Hilandarac dobio je Orden Svetog Save za uređenje manastirske biblioteke. Srbija je tako platila manastirske dugove i monasi su ponovo mogli da dolaze iz Srbije i drugih srpskih krajeva. Godine 1900. episkop šabački Dimitrije (koji je pre toga bio u pratnji kralja Aleksandra) vratio se na Svetu Goru. Doneo je sa sobom skupoceni crkveni barjak koji je manastiru poslao kralj. Sam vladika je doneo i svoju znatnu ušteđevinu koji je zaveštao manastiru, i odlučio da tu provede svoj život do kraja. Početkom 20. veka manastir je ponovo imao većinu srpskih monaha. Hilandar je u pratnji premijera Nikole Pašića posetio i kralj Petar I Karađorđević. Kralj Petar je došao u Hilandar 1910. godine, vraćajući se iz Rusije. Doneo je tada manastiru vredne poklone: igumanski zlatni krst, prestoni veliki krst, bogoslužbene odežde i 10.000 dinara `u zlatu` za nabavku trpezarije za opštežitije. Arhimandritski krst i trpezarija čekali su 22 godine da budu upotrebljeni. Naime, do 26. marta 1933. godine u Hilandaru je bio na snazi `idioritamski poredak` inače suprotan Tipiku Sv. Save. Po tom sistemu je manastirom upravljao Odbor staraca sa dva epitropa, koji su bili `izvršni organ`. U takvoj, podvojenoj zajednici svaki monah je živeo `sam za sebe` i `ekonomisao` za svoj račun. Taj monaški poredak je zavladao u Hilandaru 1883. godine, pod nerazjašnjenim okolnostima. To se desilo iako je po Savinom tipiku prelazak na `idioritmiju` pratilo teško prokletstvo bačeno na one koji to urade. Odbačen je viševekovni izvorni `opštežiteljni poredak` koji je ustanovio Sv. Sava, a po kojem manastirom upravlja iguman (sa velikim ovlašćenjima), a imovina svih kaluđera je zajednička i kruna takve složne zajednice je trpezarija, u kojoj se sabiraju braća monasi. I pored sve volje početkom 20. veka teško se prešlo na drevni poredak. Prepreka je bila i u vidu novog Svetogorskog Ustava iz 1926. godine, po kojem je drugačije zamišljen opštežiteljni život monaha. Razlikovao se on ovde od onog Savinog, i tada (1933) iako su Hilandarci izglasali povratak u opštežiće, zavisilo je sve od Grka. U stvari bio je to u neku ruku nekanonski postupak, čije je prihvaćanje sada bilo u nadležnosti Sveštene opštine u Kareji i Carigradske patrijaršije i njihovih odluka. Na martovskom skupu u Hilandaru 1933. godine, u prisustvu konzula Adžemovića, vladika Nikolaj je rukopoložio novoizabranog igumana Rafaila, u čin arhimandrita. Stavljanjem zlatnog igumanskog krsta na grudi novog igumana, prešlo se formalno ali sa radošću u novi kaluđerski poredak. U današnje vreme, od nekadašnjih velikih poseda Hilandaru su ostala samo tri metoha izvan Svete gore (Kumica, Kakovo i Kalamarija). Manastir se nalazi pod jurisdikcijom Vaseljenske patrijaršije (sedište: Saborna crkva Svetog Georgija, Istanbul), a staranjem manastirskog bratstva srpske i grčke države dobro se čuva održava i obnavlja. Igumani manastira su bili Pajsije Tanasijević (1989—1992) i Mojsije Žarković (1992—2010), a trenutni je Metodije Marković (od 2010).

2 X presavijeno stanje LOSE Hilandar (grč. Χιλανδαρίου) ili Hilendar, takođe i Helandar, srpski je pravoslavni muški manastir države pravoslavnih monaha koja postoji više od hiljadu godina. Manastir je sagrađen na inicijativu Svetog Save, koji je postao monah na planini Atos 1191. godine. Nalazi se u severnom delu Svete gore (grč. Άγιο Όρος), na poluostrvu Halkidiki odnosno trećem kraku poluostrva Halkidiki — Atosu (grč. Аτоς), u severnoj Grčkoj. Manastir je udaljen 2,5 km od Egejskog mora. Hilandar je u hijerarhiji Svete gore na 4. mestu po značaju. Posmatran spolja, manastir ima izgled srednjovekovnog utvrđenja, s obzirom da je utvrđen bedemima koji su visoki i do 30 m. Spoljni zidovi su u proseku dugački 140 m i okružuju površinu koja je široka oko 75 m. Manastir je ovako utvrđen pošto je u prošlosti, kao i ostala utvrđena monaška naselja na Svetoj gori, morao da se brani od gusara. Neki smatraju Hilandar jednim od prvih univerziteta, u prethodničkoj formi, a konkretno prvim srpskim univerzitetom. Sadašnji iguman manastira Hilandar je Metodije Marković. Manastir Hilandar je izgradio grčki monah-svetogorac, Georgije Hilandario. Obnovili su ga Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sava 1198. godine, a u manastiru je 1199. godine umro Stefan Nemanja. Kralj Stefan Uroš I je 1262. godine značajno utvrdio manastir. Hilandar je naročito pomogao kralj Milutin, koji je oko 1320. godine na mestu stare podigao novu Crkvu Vavedenja Bogorodice. U vreme kralja i cara Dušana Sveta gora je došla pod njegovu vlast, a to je period najvećeg prosperiteta manastira. U vekovima turske vladavine, Hilandar su pomagali ruski carevi i moldavski kneževi u 16. veku, a srpski patrijarsi iz Peći u 17. veku. Početkom 19. veka stvorena je prva novovekovna srpska država, pa je nastavljena bogata tradicija hilandarsko-srpskih odnosa. U novijoj istoriji manastir je značajno stradao 2004. godine u katastrofalnom požaru, posle čega je usledila obnova oštećenih građevina. Hilandar predstavlja jedno od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti. Kroz vekove, relativno zaštićen od napada i pljačkanja, u sigurnosti Svete gore Atonske i njene autonomije, bio je pošteđen sudbine koja je zadesila skoro sve druge srpske manastire. U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona i fresaka, tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte. Manastir se od 1988. godine, zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira, nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom planine Atos. Hilandar je prvi manastir na koji se nailazi kada se sa kopna, iz Makedonije, ide na Svetu goru. Smešten je u šumovitoj udolini kraj Hilandarskog potoka koji nikada nije presušivao. Sa tri strane okružen je šumom, dok je sa severne otvoreniji i udolinom povezan sa morem. Pobrežje je obraslo raznovrsnom sitnom i krupnom šumom, a posebno se ističu čempresi kako oko samog manastira tako i u dolini koja ga povezuje sa morem. U blizini se prostiru vinogradi, maslinjaci kao i nasadi limuna i pomorandži. Manastir Hilandar je izgradio grčki monah svetogorac, Georgije Hilandario (grč. Γεώργιο Χιλανδάριο) ili Helandarios (grč. Χελανδάριοс). Hilandar su obnovili Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sveti Sava 1198. godine. Te godine je vizantijski car Aleksije III Anđel (1195—1203) Simeonu i Savi izdao zapečaćenu zlatnu bulu (Hrisovulja Aleksija III) kojom se manastir Helandaris i svetilište u Milejama daruju kako bi mogli „služiti za primanje ljudi od srpskog naroda, što se odaju monaškom životu, baš kao god što i manastiri ivirski i amalfićanski postoje na toj Gori, oslobođeni od svake vlasti pa i od same vlasti prota te Gore”. Car je pristao da to učini, pošto su bile ispunjene i očuvane forme, i pošto je molba imala pristanak celog svetogorskog bratstva. Manastir je izgrađen na ruševinama ranijeg vizantijskog manastira Helandariona, koji je osnovan početkom 11. veka. Delovi tog najstarijeg Hilandara postoje i danas na jugozapadnoj strani manastira; to su pirg Svetog Đorđa i spoljni odbrambeni zid prema jugu i prema zapadu uz koji su iznutra prizidani konaci i trpezarija. U periodu od 1198. do 1200. godine Simeon i Sava su podigli Crkvu Vavedenja Bogorodice (koja danas ne postoji), pirg Svetog Save, Kambanski pirg zvonara i keliju Svetog Simeona. Simeon i Sava su za obnovu manastira imali finansijsku podršku od velikog župana Stefana Nemanjića. Kada su građevine bile gotove, sredinom 1199. godine, Nemanja je kao ktitor izdao povelju. Ovu osnivačku povelju je napisao Sava, a za nju je Nemanja dobio pristanak od velikog župana Stefana. Povelja je u originalu bila sačuvana sve do Drugog svetskog rata, kada je stradala 6. aprila 1941. godine u bombardovanju Narodne biblioteke u Beogradu. Po nekim izvorima povelji se trag gubi tokom Prvog svetskog rata kada je opljačkana. Po završetku izgradnje, Simeon se preselio u Hilandar sa priličnim brojem kaluđera. Hilandaru je dodeljeno i nekoliko sela u okolini Prizrena, odnosno Velikohočki metoh. U međuvremenu, Sava je ponovo od vizantijskog cara izdejstvovao novu povelju, u kojoj car u potpunosti izjednačava Hilandar sa ostalim manastirima na Svetoj gori i daje mu jedan metoh, davno razrušeni manastir Zig (Ivanica) u unutrašnjosti poluostrva Halkidiki. Monah Simeon je nakon osam meseci boravka u Hilandaru, umro 13. februara 1199. godine, a njegovi zemni ostaci su bili jedno vreme sahranjeni u Crkvi Vavedenja Bogorodice koja više ne postoji. Prema predanju iz groba Svetog Simeona potiče „čudesna loza” koja uvek daje plod. Nakon očeve smrti, Sava se 1200. godine preselio u Kareju, gde je podigao isposnicu. Tamo je najpre napisao Karejski tipik 1200. godine i to je danas najstariji dokument koji se čuva u riznici Hilandara. Sava je 1200. godine napisao Hilandarski tipik, kojim su određene norme kaluđerskog života u manastiru, kao i organizacija manastirske uprave. Tipik je napisan po ugledu na prolog tipika konstantinopoljskog manastira Bogorodice Blagodateljice. Početkom 13. veka, Sveta gora je faktički bila pod vlašću krstaša koji su 1204. godine osvojili Carigrad, a pojavili su se i brojni pljačkaši koji su bili velika opasnost za sve manastire. Usled toga, Sv. Sava je 1208. godine napustio Svetu goru i preneo mošti svog oca iz Hilandara u Srbiju. Sa svog poslednjeg putovanja pred smrt, Sava je iz Palestine (iz Manastira Svetog Save Osvećenog) doneo najstariju i najpoznatiju hilandarsku ikonu — Bogorodicu trojeručicu. U takvim okolnostima kralj Stefan Uroš I je 1262. godine iznad manastira podigao veliki pirg — kulu Preobraženja, da bi što bolje zaštitio manastir. U to vreme su značajno rasli manastirski posedi, a kraljevi Dragutin i Milutin su znatno proširili manastirske posede u samoj Srbiji. Početkom 14. veka, velika opasnost za sve manastire na Svetoj gori su bili Almogaveri (Katalonski najamnici), koje je vizantijski car Andronik II uzeo u službu protiv maloazijskih Turaka. Kada su ostali bez plate, najamnici su caru objavili rat. Učvrstili su se u blizini Soluna i napadali Svetu goru. Zahvaljujući jakim utvrđenjima i požrtvovanošću tadašnjeg zamenika igumana Danila, Hilandar je bio sačuvan od propasti. Hilandar je naročito pomogao kralj Milutin, koji je oko 1320. godine na mestu stare podigao novu Crkvu Vavedenja Bogorodice, koja i danas služi kao saborna crkva. U njegovo vreme manastir je proširen prema severu, a tada su podignuti spoljni zidovi u podrumu Velikog konaka iz 1821. godine i spoljni zid pored Belog konaka iz 1598. godine. Na mestu današnjeg ulaza izgradio je ulaz sa pirgom i paraklisom Svetog Nikole koji je srušio zemljotres u drugoj polovini 16. veka, a oko 1320. godine je izgradio i današnju trpezariju. Kralj je u isto vreme podizao i nove pirgove — kule. „Milutinov pirg” se nalazi na putu od Hilandara ka moru, a „Hrusija” je podignuta na obali mora. Glavni hram je živopisan 1321. godine, a u isto vreme su oslikane i trpezarija i grobljanska crkva. U to vreme, srpski monasi u Hilandaru bivali su sve brojniji i osetno su se razvijali, a vizantijski car Andronik II manastiru je dodelio posede u današnjoj Grčkoj. U vreme kralja i cara Stefana Dušan, Sveta gora je došla pod njegovu vlast, a to je period najvećeg prosperiteta manastira. Car je značajno pomagao manastir i dodelio mu mnogobrojne posede u Srbiji, današnjoj Makedoniji i Grčkoj. U to vreme posedi Hilandara su zahvatali petinu teritorije Svete gore. Pored vladara, manastir je značajno pomagala i srpska vlastela (sevastokrator Vlatko Paskačić, veliki vojvoda Nikola Stanjević, despot Dejan). Dušan se 1347. godine sklonio u Hilandar od kuge koja je besnela na čitavom Balkanu, a tom prilikom je napravio izuzetak i sa sobom poveo caricu Jelenu, što je bilo grubo narušavanje strogo poštovane tradicije o zabrani dolaska žena na Svetu goru. Kao uspomena na dolazak srpskog cara na Svetu goru danas postoji krst koji označava mesto na kome su hilandarski monasi sačekali cara i za uspomenu zasadili „carsku maslinu”. Oko 1350. godine podignuta je Crkva Sv. Arhanđela, a proširena je i manastirska bolnica; takođe, carica Jelena je postala ktitorka Karejske kelije Sv. Save, koja je pripala Hilandaru. Već tada su Sveta gora i Hilandar imali veliki ugled u Srbiji, a 1354. godine hilandarski zamenik igumana Sava biva izabran za srpskog patrijarha. Nakon smrti cara Dušana, krajem 1355. godine, manastir se i dalje razvijao. U to vreme su manastir pored cara Stefana Uroša pomagali i srpski vlastelini. Knez Lazar Hrebeljanović je ktitor spoljne priprate koja je izgrađena oko 1380. godine uz zapadnu stranu Crkve Vavedenja Bogorodice. Krajem XIV veka, Hilandar je poslužio kao utočište članovima poslednjih srpskih vladarskih i vlastelinskih porodica. Osmanlije su okolinu poluostrva Atos definitivno zaposeli 1430. godine, kada je zavladalo nasilje i bezakonje. Zbog toga je određen broj monaha napustio Hilandar i vratio se u Srbiju. Stanje se donekle popravilo tek nakon „ukaza” sultana Mehmeda II iz 1457. godine, kojim su vraćene stare slobode i prava svetogorskim manastirima. Nakon pada Srpske despotovine godine 1459, nestao je značajni pokrovitelj manastira, a pomoć se tražila na drugoj strani. Žena ugarskog titularnog srpskog despota, Angelina Branković, početkom 1503. godine uputila je prvu molbu ruskom velikom knezu Vasiliju Ivanoviču da zaštiti Hilandar. Zamenik igumana Pajsije je sa tri pratioca 1550. godine posetio Moskvu i od Ivana IV Groznog tražio pomoć i protekciju na istanbulskoj Porti. Ruski car je intervenisao kod sultana, tražeći prava za manastir. Osim toga, 1556. godine je sakupio značajnu pomoć i poslao vredne poklone. I naredni ruski carevi su se starali o Hilandaru. Car Fjodor Ivanovič je 1591. godine izdao zlatnu bulu, na zahtev zamenika igumana Georgija, kojom se omogućilo pravo sakupljanja donacija manastiru i obaveza pomaganja ruskog manastira Rusikon na Svetoj gori. Ruski carevi će i kroz ceo 17. vek potvrđivati ova prava „gramatama” (grč. γράμματα). U 17. veku Hilandar su pomagali pećki patrijarsi (Antonije, Jovan, Maksim), hercegovački mitropolit Simeon i beogradski mitropolit Simeon. Za vreme uprave igumana Viktora (1652—1678) obnovljeno je više građevina manastirskog kompleksa, a tu je značajnu ulogu imao i bogati srpski trgovac iz Venecije koji je kao monah Nikanor došao 1662. godine. U ovo vreme srpski manastir je imao najveći broj monaha od svih svetogorskih manastira. Nakon Velikog rata nastaje težak period za srpsko stanovništvo i velika seoba u Habzburšku monarhiju početkom 1690. godine. Nakon toga, grčko sveštenstvo u srpskim zemljama ( Fanarioti) postaje sve brojnije. Iz ovog razloga je i u Hilandaru tokom 18. veka konstantno opadao broj srpskih a rastao broj grčkih i bugarskih monaha. Već krajem XVIII i početkom 19. veka, manastir se još samo formalno nazivao srpskim, iako je većina monaha bila grčka i bugarska. Kada je 1890. godine posetio Hilandar, srpski konzul u Solunu Kosta Hristić video je u vekovnoj srpskoj Velikoj lavri među tolikim kaluđerima Bugarima, samo jednog jedincatog Srbina, zapuštenog i zabrinutog monaha Visariona. Hilandarski monasi su u 18. veku uspostavili žive veze sa Karlovačkom mitropolijom i srpskim crkvenim opštinama u južnoj Ugarskoj i u Bosni. Bugari su značajno doprineli očuvanju duhovnog života u manastiru, posebno prilozima posle velikih požara 1722. i 1776. godine. U Hilandaru je bugarski monah Pajsije Hilandarac napisao Istorija slovenobugarske (1760–1762). U manastir je 1765. godine došao i srpski prosvetitelj Dositej Obradović (1742—1811) koji je ostavio svedočanstvo o sporu Srba i Bugara oko uprave nad manastirom. Od kraja XVIII veka manastirom prestaje da upravlja iguman; od tada se igumanom manastira smatra čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice. Iguman počinje da se ponovo bira tek od 1991. godine. Početkom 19. veka stvorena je prva novovekovna srpska država. To je uticalo da ponovo počne da raste broj srpskog sveštenstva u Hilandaru. Bratstvo manastira je 1820. godine zatražilo od kneza Miloša Obrenovića da bude njegov pokrovitelj i zaštitnik. Mlada srpska država je pokazala interes za manastir i pomagala ga u skladu sa mogućnostima. Najveću zaslugu za novouspostavljene srpsko-hilandarske veze imao je arhimandrit Onufrije Popović, koji je i prvi uspostavio kontakt sa knezom Milošem. Bratstvo manastira je u tom periodu često pomagalo oslobodilačku borbu grčkog naroda, što je prouzrokovalo odmazdu turskog Garnizona koji je zbog toga bio stacioniran u manastiru nekoliko godina. Drugu polovinu XIX veka je obeležio sukob sa bugarskim sveštenstvom oko uprave nad manastirom. Kneževina je materijalno pomagala manastir, naročito u periodu velike materijalne krize prouzrokovane dugogodišnjim sporom oko manastirskih granica. Posle 1860. godine, beogradski mitropolit Mihailo je uspeo da donekle izgladi odnose sa bugarskim sveštenstvom na Svetoj gori, naročito posle Berlinskog kongresa iz 1878. godine. Spor oko uprave nad manastirom je konačno rešen nakon posete kralja Aleksandra Obrenovića Hilandaru, 1896. godine. Kralj je `blagovoleo obdariti carsku Zadužbinu sa 15.000 dinara u zlatu.` Na čelu manastira nalazio se u to vreme arhimandrit Vasilije, koji je tada odlikovan od strane srpskog vladara. U to vreme i poznati češki monah Sava Hilandarac dobio je Orden Svetog Save za uređenje manastirske biblioteke. Srbija je tako platila manastirske dugove i monasi su ponovo mogli da dolaze iz Srbije i drugih srpskih krajeva. Godine 1900. episkop šabački Dimitrije (koji je pre toga bio u pratnji kralja Aleksandra) vratio se na Svetu Goru. Doneo je sa sobom skupoceni crkveni barjak koji je manastiru poslao kralj. Sam vladika je doneo i svoju znatnu ušteđevinu koji je zaveštao manastiru, i odlučio da tu provede svoj život do kraja. Početkom 20. veka manastir je ponovo imao većinu srpskih monaha. Hilandar je u pratnji premijera Nikole Pašića posetio i kralj Petar I Karađorđević. Kralj Petar je došao u Hilandar 1910. godine, vraćajući se iz Rusije. Doneo je tada manastiru vredne poklone: igumanski zlatni krst, prestoni veliki krst, bogoslužbene odežde i 10.000 dinara `u zlatu` za nabavku trpezarije za opštežitije. Arhimandritski krst i trpezarija čekali su 22 godine da budu upotrebljeni. Naime, do 26. marta 1933. godine u Hilandaru je bio na snazi `idioritamski poredak` inače suprotan Tipiku Sv. Save. Po tom sistemu je manastirom upravljao Odbor staraca sa dva epitropa, koji su bili `izvršni organ`. U takvoj, podvojenoj zajednici svaki monah je živeo `sam za sebe` i `ekonomisao` za svoj račun. Taj monaški poredak je zavladao u Hilandaru 1883. godine, pod nerazjašnjenim okolnostima. To se desilo iako je po Savinom tipiku prelazak na `idioritmiju` pratilo teško prokletstvo bačeno na one koji to urade. Odbačen je viševekovni izvorni `opštežiteljni poredak` koji je ustanovio Sv. Sava, a po kojem manastirom upravlja iguman (sa velikim ovlašćenjima), a imovina svih kaluđera je zajednička i kruna takve složne zajednice je trpezarija, u kojoj se sabiraju braća monasi. I pored sve volje početkom 20. veka teško se prešlo na drevni poredak. Prepreka je bila i u vidu novog Svetogorskog Ustava iz 1926. godine, po kojem je drugačije zamišljen opštežiteljni život monaha. Razlikovao se on ovde od onog Savinog, i tada (1933) iako su Hilandarci izglasali povratak u opštežiće, zavisilo je sve od Grka. U stvari bio je to u neku ruku nekanonski postupak, čije je prihvaćanje sada bilo u nadležnosti Sveštene opštine u Kareji i Carigradske patrijaršije i njihovih odluka. Na martovskom skupu u Hilandaru 1933. godine, u prisustvu konzula Adžemovića, vladika Nikolaj je rukopoložio novoizabranog igumana Rafaila, u čin arhimandrita. Stavljanjem zlatnog igumanskog krsta na grudi novog igumana, prešlo se formalno ali sa radošću u novi kaluđerski poredak. U današnje vreme, od nekadašnjih velikih poseda Hilandaru su ostala samo tri metoha izvan Svete gore (Kumica, Kakovo i Kalamarija). Manastir se nalazi pod jurisdikcijom Vaseljenske patrijaršije (sedište: Saborna crkva Svetog Georgija, Istanbul), a staranjem manastirskog bratstva srpske i grčke države dobro se čuva održava i obnavlja. Igumani manastira su bili Pajsije Tanasijević (1989—1992) i Mojsije Žarković (1992—2010), a trenutni je Metodije Marković (od 2010).

Stanje: Ploca 5/5- , Omot 4, kao na slikama -------------------------- Opsirnije: ---------------------------- Рођен је у Ријеци, али од малих ногу живи у Дубровнику. Завршио је Машински факултет у Дубровнику, али се тиме никада није бавио. Још у средњој школи заинтересовао се за глуму и наступао је у дубровачком позоришту „Марин Држић”. Свој први филм Окупација у 26 слика Лордана Зафрановића снимио је 1978. Након тога, одлучио је да се посвети глуми. Године 1983, одлази у САД, где је провео седам година и завршио продукцију и глуму. Након тога, краће време је живео у Енглеској и у Бечу. У браку је са уметницом Миленом Ласић са којом има сина.[1][2] и са којом живи у Београду [3]. Из прва два брака има троје деце, Јанка, Лину и Луку. Страствени је једриличар и са својом децом често једри. Воли и роњење и остале спортове[4]. Каријера Глумачки ангажмани Играо је у преко 55 филмова са подручја бивше Југославије. Најзапаженију улогу остварио је у филму Киклоп редитеља Антуна Врдољака из 1982, који је рађен по истоименом роману књижевника Ранка Маринковића. У њему тумачи лик позоришног критичара Мелкиора Тресића, анксиозног интелектуалца који се потуца по загребачким улицама и кафанама размишљајући о својој судбини уочи надолазећег вртлога Другог светског рата. У августу 2021. на Сарајево Филм Фестивалу одржанa је светска премијера филма ”Елегија ловора”[5] у којој Франо тумачи главну улогу. Ово је дебитантско остварење младог режисера и сценаристе из Црне Горе, Душана Касалице. Главну женску улогу игра Савина Гершак. Осим у Елегији, играо је и у филмовима ”Лето када сам научила да летим” из 2022, као и ”Бела врана” из 2018. Од септембра 2021. приказује се серија ”Династија” у којој Франо има једну од главних улога а која је рађена на основу истоимене америчке сапунице из осамдесетих година прошлог века. Осим у овој, у последње време, забележио је улоге у серијама ”Александар од Југославије”, ”Убице мог оца”, ”Miss Scarlet and the Duke”, као и ”Ургентни центар” и ”Дневник великог Перице”. Почетком 2000их, играо је у теленовелама „Вила Марија”, „Обични људи” и „Zabranjena ljubav”. Такође, играо је и у врло популарним серијама, као што су ”Село гори а баба се чешља”, ”Будва на пјену од мора”, ”Звездара”, ”Битанге и принцезе”, ”Бележница професора Мишковића”. Музичка каријера Остварио је и кратку али запажену музичку каријеру. Године 1983, наступа на Сплитском Фестивалу забавне музике са композицијом Ђела Јусића Загрљени, која је постала велики хит. Његова песма Волим те будало мала је такође била велики хит и победница Загребфеста. Објавио је и ЛП „Франо Ласић”, на којем се поред ових хитова налази и песма Добро јутро. Од 2015. у београдском Дому омладине, Франо, заједно са далматинском клапом Смрика, одржава већ традиционалне новогодишње концерте, а од 2019. и становници Новог Сада могу да уживају у њиховом сјајном извођењу евергрин домаћих и страних хитова. 2017. је са Смриком наступио у Cadogan Hall у Лондону, где је концерт имао хуманитарни карактер. Фестивали Сплит: Загрљени, `83 Volio sam Mary Ann, `84 Загреб: Волим те будало мала, награда за најбољи дојам у целини, `83 МЕСАМ: Месечина. `86 Нека очи говоре, `88 --------------------------- Predmet prodaje je LP Frano Lasić ‎– Zašto Tako Strasno Label: Jugodisk ‎– LPD-0210, Jugodisk ‎– LPD 0210 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1984 Genre: Pop Style: Chanson Zašto Tako Strasno (Vinyl, LP, Album) for sale More Images Tracklist Position Title/Credits Duration A1 Zašto Tako Strasno Lyrics By – D. Mojaš* Music By, Arranged By – E. Lesić* A2 Pjesma Zvana Zbogom Lyrics By – Đ. Balašević* Music By, Arranged By – J. Boček* A3 Moj Grad Lyrics By – E. Lesić* Music By – D. Nikolić* A4 Ja Imam Samo Jedno Srce Arranged By – E. Lesić* Lyrics By – M. Tucaković* Music By – B. Dragović* B1 Noć, Ti I Ja Arranged By – E. Lesić* Lyrics By – D. Mojaš* Music By – B. Dragović* B2 Naš Dogovor Ne Važi Lyrics By – M. Tucaković* Music By, Arranged By – E. Lesić* B3 Ostani Još Malo Lyrics By – Đ. Balašević* Music By, Arranged By – J. Boček* B4 Još Jedna Priča Ljubavna Lyrics By – D. Mojaš* Music By, Arranged By – E. Lesić*

format: LP, 1. pressing artist: TIME (Croatia, Yugoslavia) title: Time (I album) release date: 1972 label, Cat No.: JUgoton, LPYV-S-60978 style: prog rock / rock Ploča: G+ (3+), omot: G- (3-). 1. pressing. Ukoliko je moja evidencija tačna, a mislim da jeste, postoji 12 pressinga ovog albuma u doba SFRJ, i pošto svi nose samo 2 različita matriksa, teško ih je razlikovati, ali uz pomoć ovog `vodiča` rešićete i tu zagonetku. 1. PRESSING (1972): bez oznake `srebrna` ili `zlatna ploča`, crno-srebrna etiketa gde su strane obeležene velikim slovima A i B, sa matriksom koji će nositi svu presinzi zaključno sa osmim: (A): LPYVS 60978 A 16772 ZP / (B): 60978 B 16772 ZP 2. PRESSING (1972): bez oznake `srebrna` ili `zlatna ploča`, crno-srebrna etiketa gde su strane obeležene malim slovima a i b 3. PRESSING (1973): srebrna ploča, jedini od `srebrnih ploča` sa crno-srebrnom etiketom 4. PRESSING (1978?): srebrna ploča, tirkizna etiketa sa ORNAMENTISANOM (ne punom) vertikalnom linijom. 5. PRESSING (1979?): srebrna ploča, tirkizna etiketa sa PUNOM (ne ornamentisanom) vertikalnom linijom. 6. PRESSING (1979?): bez oznake `srebrna` ili `zlatna ploča`, tirkizna etiketa sa PUNOM (ne ornamentisanom) vertikalnom linijom. 7. PRESSING (1979?): zlatna ploča, teget etiketa sa vertikalnom srebrnom ornamentisanom linijom i matriksom koji je isti kao kod dotadašnjih pressinga. 8. PRESSING (1979? - nema ga na Discogsu): zlatna ploča, tirkizna etiketa sa ORNAMENTISANOM (ne punom) vertikalnom linijom, kao kod 4. pressinga, i matriksom koji je isti kao kod dotadašnjih pressinga. 9. PRESSING (1981): zlatna ploča, teget etiketa sa vertikalnom srebrnom ornamentisanom linijom i matriksom koji nam daje i godinu izdavanja: (A): LPY 60978-1 9 2 81 SB / (B): LPYVS 60978-2 10 11 80 SB. Znači, sve je isto kao kod 7. pressinga, samo je matriks drugačiji. 10. PRESSING (1982?): zlatna ploča, crvena etiketa sa vertikalnom srebrnom ornamentisanom linijom i istim matriksom kao kod 9. pressinga, ali očito je iskoriužšćen isti stamper i ploča presovana dogodine, ili čak 1983. 11. PRESSING (1984?): zlatna, plavo-bela `JT` etiketa, sa matriksom kao kod 9. i 10. pressinga 12. PRESSING (1989?): zlatna, crna etiketa, poslednji SFRJ pressing. Moj stav prema ovoj ploči je manje-više poznat muzičkoj javnosti – kada je bilo prilike, kao i u nekoliko izbora za najbolju YU rock ploču svih vremena, stavljao sam je na prvo mesto, isto kao i 10-minutnu pesmu `Za koji život treba da se rodim`, koja se takođe nalazi na ovom maestralnom LP-ju. Nakon prvog izdanja 1972. odmah je štampan još jedan tiraž, a zatim tokom godina, skoro do samog raspada zemlje, još 10. Onda su usledila reizdanja na CD-u, pa od pre par godina i još dva vinilna... Iako je prošlo pola veka od izlaska ploče, ona i dalje živi, i širi rock ideologiju kroz prostor i vreme. A1 Istina mašina 4:40 A2 Pjesma No. 3 5:54 A3 Hegedupa upa 5:15 B1 Kralj alkohol 6:53 B2 Za koji život treba da se rodim 10:05 ====================================================================== I - TIME – kompletna hronološka vinilna LP diskografija: 1) LP TIME – `Time` (1972, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67301833_LP-TIME-I-album-1972-1-pressing-G-G-retko https://www.kupindo.com/Ploce/72314941_LP-TIME-I-album-1972-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/72315069_LP-TIME-I-1973-3-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/72315045_LP-TIME-I-1978-4-pressing-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74292845_LP-TIME-I-1978-4-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/67301841_LP-TIME-I-1972-5-pressing-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74292905_LP-TIME-I-1979-7-pressing-M-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/72315085_LP-TIME-I-1979-8-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/72315109_LP-TIME-I-1984-11-pressing-MINT-PERFEKTAN- https://www.kupindo.com/Ploce/72315129_LP-TIME-I-1984-11-pressing-M-NM-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74292885_LP-TIME-I-1984-11-pressing-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74389717_LP-TIME-I-album-1984-11-pressing-G-VG 1a) LP TIME - `Time` (reizdanje 2019, Croatia Records) 1b) LP TIME – `Time (Half Speed Mastered At Abbey Road Studios London)`, (remaster 2022, Croatia Records) 2) LP TIME – `Time II` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60849929_LP-TIME-Time-2-1975-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/72315437_LP-TIME-Time-2-1976-4-pressing-VG-NM-retko https://www.kupindo.com/Ploce/74292389_LP-TIME-Time-2-1976-6-pressing-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/63715497_LP-TIME-Time-2-1976-6-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/72315445_LP-TIME-Time-2-1978-7-press-MINT-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/72315449_LP-TIME-Time-II-1978-8-pressing-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/67294117_LP-TIME-Time-II-1978-8-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67294073_LP-TIME-Time-II-1978-8-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72315441_LP-TIME-Time-2-1979-9-pressing-G-VG- 3) LP TIME – `Život u čizmama s visokom petom` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74292585_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74292601_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/72315293_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72315289_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/60849765_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976- https://www.kupindo.com/Ploce/74389677_LP-TIME-Zivot-u-cizmama-s-visokom-petom-1976-G-VG _____________________________________________________________________ II - TIME – kompletna hronološka vinilna singl (SP) diskografija: 1) 6` one sided promo flexy TIME – `Frio` (1972, Jugoton) 2) SP TIME – `Reci Ciganko, što mi u dlanu piše / Makedonija` (1973, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74290481_SP-TIME-Reci-Ciganko-Makedonija-1973-VG-VG 3) SP DADO TOPIĆ I TAJM – `Kad jednom otkrijem čoveka u sebi / Da li znaš da te volim` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63673005_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-volim-1976-M https://www.kupindo.com/Ploce/67289537_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/67289517_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67289509_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-1976-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/72320053_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-76-2-pres-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/72320357_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72320073_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-76-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74290625_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-2-pres-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/72319973_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-1976-2-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/72320425_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-77-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74290605_SP-DADO-TOPIC-I-TIME-Da-li-znas-da-te-volim-NM-VG- 4) SP DADO TOPIĆ I GRUPA `TIME` – Kad smo ja i moj miš bili bokseri / Dok ja i moj miš sviramo jazz (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/72321045_SP-TIME-Kad-smo-ja-i-moj-mis-1976-4-press-ODLICNA 5) SP TIME – `Tini - Tina / Dok sjedim ovako u tvojoj blizini` (1976, PGP RTB) ______________________________________________________________________ III - TIME – kompilacijske ploče sa drugim izvođačima, sa popisom pesama grupe TIME sa kojima učestvuju na tim pločama: 1) 2LP V/A – `Pop Festival Ljubljana 72 – Boom` (1972, Jugoton) pesma: TIME – Za koji život treba da se rodim (live) 2) 2LP V/A – `Boom Pop fest `73` (1973, Jugoton) pesma: TIME – Reci mi Ciganko što u mom dlanu piše (live) https://www.kupindo.com/Ploce/72311585_2LP-V-A-Boom-73-1973-YU-grupa-TIME-DAH-220-VG- 3) 2LP V/A – `Kongres rock majstora` (1975, Jugoton) napomena: ovde se kao izvođaš pojavljuje Vedran Božić, ali ga prati cela ekipa TIME, uključujući i Dadu Topića pesme: a) VEDRAN BOŽIĆ – Najbolji drug b) VEDRAN BOŽIĆ – Čovjek i žena c) VEDRAN BOŽIĆ – Shiffle d) VEDRAN BOŽIĆ – Da li čuješ https://www.kupindo.com/Ploce/72300321_2LP-V-A-Kongres-rock-majstora-1975-VG-YU-grupa- 4) LP V/A – `Boom `76` (1976, PGP RTB) pesma: TIME – Da li znaš da te volim (live) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-Smak-Time-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival-Smak-Time-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 5) LP ZORAN MODLI – Leteća diskoteka (1977, PGP RTB) pesme: a) DADO TOPIĆ i TIME - Dok ja i moj miš sviramo jazz b) DADO TOPIĆ i TIME - Da li znaš da te volim https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 6) 2LP V/A – `Pop parada 1` (1977, PGP RTB) pesme: a) TIME – Da li znaš da te volim (live) b) TIME – Dok ja i moj miš sviramo džez (live) c) TIME – Rock`n`Roll u Beogradu (live) https://www.kupindo.com/Ploce/62661805_2LP-V-A-Pop-Parada-1-1977-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74264349_2LP-V-A-Pop-Parada-1-1977-1-press-TIME-DEMONI https://www.kupindo.com/Ploce/60776697_2LP-V-A-Pop-Parada-1-1977-2-pressing-MINT 7) 2LP V/A – `Randevu s muzikom` (1977, Jugoton) pesme: a) TIME – Divlje guske (live) b) TIME – Život u čizmama sa visokom petom (live) https://www.kupindo.com/Ploce/73077797_2LP-V-A-Randevu-s-muzikom-77-Time-Drago-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/70358017_2LP-V-A-Randevu-s-muzikom-77-SEPTEMBER-TIME-MINT 8) 2LP V/A – `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) pesme: a) TIME – Rock`n`Roll u Zagrebu (live) b) TIME – Pjesma No. 3 (live) c) TIME – Da li znaš da te volim (live) d) TIME – Majko zemljo (live) https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ===================================================================== IV - DADO TOPIĆ – kompletna hronološka vinilna LP, 2LP i MLP diskografija: 1) 2LP DADO TOPIĆ – `Neosedlani` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60834857_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979- https://www.kupindo.com/Ploce/62617693_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74389773_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-3-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67289745_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-3-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/63436897_2LP-DADO-TOPIC-Neosedlani-1979-3-pressing 2) LP DADO TOPIĆ – `Šaputanje na jastuku` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63702073_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980- https://www.kupindo.com/Ploce/67289677_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/67289669_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67289681_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-G- https://www.kupindo.com/Ploce/72315217_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-5-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74292221_LP-DADO-TOPIC-Saputanje-na-jastuku-1980-6-pressing 3) MLP DADO TOPIĆ i PEPEL IN KRI – `Vodilja` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67289797_MLP-DADO-TOPIC-I-PEPEL-IN-KRI-Vodilja-1984-PERFEKT https://www.kupindo.com/Ploce/72315181_MLP-DADO-TOPIC-I-PEPEL-IN-KRI-Vodilja-1984-odlicna 4) MLP SLAĐANA + DADO – `Princeza` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67289445_MLP-SLADjANA-I-DADO-Princeza-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69663349_MLP-SLADjANA-I-DADO-Princeza-1984-VG-VG ______________________________________________________________________ V - DADO TOPIĆ – kompletna hronološka vinilna singl (SP) diskografija: 1) SP DADO TOPIĆ – Život moj / Pjesma 3 (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74288949_SP-DADO-TOPIC-Zivot-moj-Pjesma-3-1974-VG-VG- 2) SP DADO TOPIĆ – `Poželi nešto / Superstar` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67289561_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/72318777_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-Superstar-VG https://www.kupindo.com/Ploce/60873877_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-Superstar-1976- https://www.kupindo.com/Ploce/67289577_SP-DADO-TOPIC-i-TIME-Pozeli-nesto-1976-G-VG- 3) SP OLIVERA – DADO – CUNE – `Napred plavi / Dobar dan Španijo` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74289981_SP-DADO-CUNE-OLIVERA-Napred-plavi-1982-NM-G _____________________________________________________________________ VI - DADO TOPIĆ – kompilacijske ploče sa drugim izvođačima, sa popisom Topićevih pesama sa kojima učestvuje na tim pločama: 1) LP V/A – `Slovenska popevka `74` (1974, RTV Ljubljana) pesma: ADOLF TOPIĆ – Maja z biseri 2) LP V/A `Hit parada No. 4` (1976, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ – Poželi nešto 3) LP V/A – `Uspomene` (1977, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ – Ljudi, ljudi 4) LP V/A – `Pesme Titu` (1977, PGP RTB) pesme: a) DADO TOPIĆ – Prolog b) DADO TOPIĆ, OLIVER DRAGOJEVIĆ i ZLATKO PEJAKOVIĆ - Obnova i izgradnja c) RALE DAMJANOVIĆ, ZLATKO PEJAKOVIĆ, NEDA UKRADEN, BISERA VELETANLIĆ, OLIVER DRAGOJEVIĆ, DADO TOPIĆ i MERI CETINIĆ - Druže Tito mi ti se kunemo 5) LP V/A – `Originalna muzika iz filma `Nacionalna klasa` (do 785 ccm)` (1979, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ - Floyd 6) LP V/A – `Parada pjevača` (1984, Jugoton) pesma: SLAĐANA i DADO - Princeza 7) LP V/A – ` Ruleta 5 (Jugoslávské rockové skupiny)` (1984, Supraphon) pesma: DADO A. TOPIĆ - Bombarder (Bombarďák) 8) LP V/A – `Mesam - Parada hitova` (1984, Jugoton) pesma: DADO TOPIĆ – Bit ćemo zajedno https://www.kupindo.com/Ploce/65377301_LP-V-A-Mesam-parada-hitova-1984-PERFEKTNA 9)LP V/A – `Zaplešimo! 16 originalnih hitova` (1984, Jugoton) pesma: SLAĐANA i DADO - Princeza (Negdje izvan planeta) 10) LP V/A – `Mesam - 2. Međunarodni sajam muzike - Parada hitova` (1985, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ - Ne mogu ubiti ljubav 11) LP V/A – `Oni su najbolji` (1986, PGP RTB) pesma: DADO i SLAĐANA - Princeza 12) LP V/A – `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ, NADA PAVLOVIĆ, ĐORĐE NIKOLIĆ I UMETNIČKI ANSAMBL JNA – Armija rođena smeh dečiji da brani https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT 13) LP V/A – `Pop • Top • 24 (Zagrebfest ’86)` (1986, Jugoton) pesma: MIRA i DADO TOPIĆ –Zagreb By Night 2LP V/A – ` Split `86 - Split Song Festival - Festival zabavne glazbe` (1986, Jugoton) pesma: DADO TOPIĆ – Kristina https://www.kupindo.com/Ploce/65191405_2LP-V-A-Split-86-1986-Oliver-Hladna-Braca-Daniel https://www.kupindo.com/Ploce/62444533_2LP-V-A-Split-86-1986-Dado-Magazin-Kaliopi- 14) LP V/A – `Mesam - Pop festival 86.` (1986, PGP RTB) pesma: DADO TOPIĆ i MIRA TOPIĆ - Poslednja iskra 15) 2LP V/A `MESAM 88` (1988, Jugoton) pesma: DADO TOPIĆ – Žena od porcelana 16) 2LP V/A – ` U dvoje je ljepše br. 1 - 12 popularnih dueta` (1990, Jugoton) pesma: SLAĐANA i DADO - Princeza 17) LP V/A - ` Moj Zagreb tak imam te rad - Tebi grade moj br. 2` (1990, Jugoton) pesma: MIRA i DADO TOPIĆ – Zagreb By Night