SARREGUIMENES, France - Fajans tanjir `Roseline` Ručno oslikano. Dimenzije Prečnik: 24 cm Visina: 2,5 cm Težina: 570 g Žig na dnu: SARREGUEMINES (iznad grba Lorene sa krunom) SARREGUEMINES ET DIGOIN (oko grba) France (ispod grba) ROSELINE (u pravougaoniku) garanti inaltérable (garantovano trajne boje) Paint a là main (ručno oslikano, na slikarskoj paleti s kistovima) Fabrika “Utzschneider & Cie.” koristila je ovaj žig od 1919. godine. Predmeti `Roseline` obično se datiraju u period oko 1960. godine. Fabrika “Utzschneider & Cie.”, u francuskom gradu Sarreguemines (Sargemin), u regionu Lorene, proizvodi porcelan i keramiku od oko 1775. U toku dva veka, mali porodični posao, započet tokom Revolucije, prošao je dug put. Paul Utzschneider (Pol Ucšnajder) i Paul de Geiger (Pol de Žežer), pravi umetnici svog posla, doveli su mali grad Sarreguemines u sam vrh evropske industrije posuđa. Prvu fabriku otvorio je 1790. godine Nicolas-Henri Jacobi (Nikola-Anri Žakobi) zajedno sa dva partnera. Neprijateljski stav lokalnog stanovništva, teško dobavljanje sirovine, oštra konkurencija engleskih i francuskih fabrika i nemiri zbog revolucije učinili su da Jacobi odustane od posla. 1800. godine fabriku je preuzeo Paul Utzschneider, poreklom iz Bavarske, i posao je uskoro krenuo nabolje. Napoleon I postao je jedan od glavnih klijenata, i fabrika je isporučivala keramičke pločice kojima su dekorisani zidovi Pariskog metroa. Istovremeno, Utzschneider je uveo nove postupke dekoracije, i ekspanzija je bila takva da je morao da otvara nove radionice. 1836. godine Utschneider je upravljanje fabrikom prepustio svom zetu, Alexandre-u de Geiger-u (Aleksandr de Žežer), koji je nastavio da ga uspešno vodi. 1838. godine Alexandre de Geiger se pridružio koncernu “Villeroy & Boch”, što se pokazalo dobrim potezom, i posao se dalje uvećavao. 1871. godine, zbog nemačke aneksije pokrajine Mozel, Alexandre de Geiger napustio je Sarreguemines i preselio se u Pariz, a upravljanje fabrikom preuzeo je njegov sin Paul de Geiger (Pol de Žežer). Izgrađene su dve nove fabrike, u Digoinu (Digon) i Vitry-le-François (Vitri-le-Fransoa). Pol de Geiger je umro 1913. godine a upravljanje kompanijom preuzela je porodica Cazal (Kazal). Tokom Drugog svetskog rata fabrika je bila rekvirirana od 1942. do 1945. godine i za to vreme njome je nastavio da upravlja koncern “Villeroy & Boch”. 1978. godine fabriku je kupila grupa Lunéville-Badonviller-Saint-Clément (Ludenvil-Badonvile-San-Klemon) porodice Fenal, što se pokazalo presudnim za istoriju fajansa u Sarregueminesu. Fabrika u Vitry-le-François nastavila je da proizvodi sanitarnu keramiku, fabrika u Digoinu ugostiteljsku keramiku a fabrika u Lunévile-Saint-Clémentu umetničke i dekorativne figure. 2002. godine 26 zaposlenih i menadžera postali su akcionari fabrike. Oni su preuzeli upravljanje fabrikom i pokušali da održe proizvodnju, ali je sud 9. januara 2007. godine naložio likvidaciju. Za manje od mesec dana, sve aktivnosti u fabrici su prestale. Prodaje se bez držača za tanjir. (121/8-44/144-kp/1352)

Prečnik novčića 15 mm CENA JE PO KOMADU!!~! Kineski novčići su vekovima bili poželjan simbol koji označava napredak I bogatstvo. Novčić ima dizajn koji sam po sebi govori mnogo. U sredini je kvadrat, koji simbolizuje zemlju, a u obliku je kruga, koji predstavlja nebo. Novčići zato simbolizuju harmoniju. Novčić ima dve strane. Na jang strain postoje 4 znaka careva, a na jin strain su samo 2 oznake. Novčić je uglavnom na zlatnoj ili crvenoj tračici. Postoje razlicite grupe simbola bogatstva – od kojih su neki mocniji od drugih. Mozda je od svih simbola bogatstva najlakse koristiti razlicite novčiće, novce i zlatne poluge. Stari kineski novac je izuzetno popularan i izuzetno mocno sredstvo u prizivanju srece kako neba tako i zemlje. Opisani kao “ cetvrtasti iznutra i okrugli spolja”, obično napravljeni od bakra, korišćeni su jos u vreme T’ai Kunga u jedanaestom veku pre nase ere. Kvadrat u sredini predstavlja energiju zemlje, dok krug predstavlja ci neba. Zajedno donose sreću u bogatstvu, potpomognuti crvenom trakom, koja pokreće njihovu energiju. Jang zemlja im udahnjuje dragoceni život, pretvarajuci ih u moćne simbole. Novčići uzeti iz bogate kuće poseduju veliku energiju, i devet novčića koji predstavljaju devet careva jedne dinastije donose bogatstvo za devet narednih generacija. Naravno u savremenoj upotrebi su imitacije, izradjene od bakra, ili zlata a neki poseduju i dijamantske ekvivalente novcica. Novcici koji se nose kao amuleti Kao sto se novčići koji donose napredak nose u formi nakita, tako se nose i kao amuleti. Na primr, uzmete devet novčića iz perioda Cijen Langa ( imitacije u zlatu ili od žada), vežite ih crvenom trakom i okačite oko vrata drzite 7, 14, ili 21 dan. Na taj način ćete simbolički, uneti ci energiju u novac i time ga učiniti moćnim. Novčiće tada mogu da nose deca oko vrata, kako bi pregrmela 30 barijera koje ih čekaju u životu. Broj novcica koji se nose oko vrata mora da odgovara broju detetovih godina ( po kineskom verovanju, molim vas, dodajte jednu godinu); i svake lunarne Nove godine, treba da se doda po jedan novčić sve dok dete ne napuni 15 godina. Do tog doba se veruje da je dete već, simbolički, uspešno prešlo sve barijere na svom životnom putu. Kako je vreme prolazilo, nošenje ovih novčića se pretvorilo u sujeverje, pa se njihov broj povećavao, i sada se vezuju tako da nalikuju maču, ukrašavaju se čvorovima i kićankama. Novac koji se upotrebljava za odbranu od Sar cija, ili ubistvenog daha, poznat je pod imenom - pi hsijen cijeni. Ovi novčići u obliku noža odlični su protiv gubitka porodičnog novca i u tu svrhu se kače u uglove vaseg doma koji vam zadaju probleme. Novčići koji se kače iznad vrata u prodavnicama Da biste privukli bogatstvo u vašu radnju okačite dva novčića vezana crvenom trakom iznad ulaznih vrata, direktno iznad glavnog ulaza, i menjajte ih svake godine, prvog dana lunarne Nove godine. Novčići koji povećavaju obim posla Stavite novčiće vezane trakom crvenom na važna dokumenta i knjige prijemnih faktura kako biste imali uspeha u poslu. Naravno da moderno praktikovanje podrazumeva u najvećem broju slučajeva upotrebu odličnih kopija koje izgledaju kao da su izrađeni od pravog zlata iz vremena vladavine dinastije Cing. Dakle nije neophodno da novčići budu originalni i stari, no ako ste srećnik pa možete biti vlasnik nekih primeraka dakako da ste blagosloveni izuzetnim mogućnostima. U svakom slučaju imajte na umu da njihova moć dolazi od njihovog oblika i značenja koje nose! Fizičko prisustvo tri novčića povezanih crvenom vrpcom privlači sreću gde god da se stave. Na primer, ako želite pregršt predivnih mogućnosti putem faksa i i – mejl poruka, drzite ih na kvakama ulaznih vrata prostorije, na faksu i kompjuteru. Jedan komplet okačite na zid iza vas kako biste stekli potporu u novcu. Obratite pažnju da kada postavljate novčiće na dokumenta, faks itd. da strana na kojoj su ispisane četiri reči na kineskom – jang strana bude okrenuta nagore; strana sa dva znaka je strana jina. Novčići koji uvećavaju bračnu sreću U Carskom registru kineskog novca stoji zapisano da odredjeni oblik novca – talismana poznatog pod nazivom “ novac koji donosi sreću u spavaćoj sobi”, donosi bogatstvo bračnom paru i mnogo dece, koja će imati uspeha u životu. Legenda kaže da je jedan od careva dinastije Tang po savetu feng sui majstora bacio srebrne i zlatne novčiće na bračni krevet njegove najdraže cerke. Na zlatnim novčićima bile su urezane želje za sreću. Dakle, da biste učvrstili sreću bracnog para, ugledajte se na ove carske zapise, careve su savetovali najbolji feng sui učitelji. Novčiće srećemo najčešće u kombinaciji sa simbolima životinja koje nose odredjen vid sreće i na taj nacin sublimacijom simbolike postaju vrlo snažni generatori. Pa otuda svi objekti na kojima životinja sedi ili leži na postolju od novčića su simbol bogatstva. Brzina i put priticanja su oslikani simbolikom, pa tako na primer u kombinaciji sa slepim mićem imaju značenje “ trenutne srece”, sa svrakom imaju znacenje “ nek vam se ostvare zelje”… Ako želite da se učlanite, to možete uraditi sada preko sledećeg linka: http://www.limundo.com/ref/zorica.randjelovic

Prečnik novčića 15 mm CENA JE PO KOMADU! Kineski novčići su vekovima bili poželjan simbol koji označava napredak I bogatstvo. Novčić ima dizajn koji sam po sebi govori mnogo. U sredini je kvadrat, koji simbolizuje zemlju, a u obliku je kruga, koji predstavlja nebo. Novčići zato simbolizuju harmoniju. Novčić ima dve strane. Na jang strain postoje 4 znaka careva, a na jin strain su samo 2 oznake. Novčić je uglavnom na zlatnoj ili crvenoj tračici. Postoje razlicite grupe simbola bogatstva – od kojih su neki mocniji od drugih. Mozda je od svih simbola bogatstva najlakse koristiti razlicite novčiće, novce i zlatne poluge. Stari kineski novac je izuzetno popularan i izuzetno mocno sredstvo u prizivanju srece kako neba tako i zemlje. Opisani kao “ cetvrtasti iznutra i okrugli spolja”, obično napravljeni od bakra, korišćeni su jos u vreme T’ai Kunga u jedanaestom veku pre nase ere. Kvadrat u sredini predstavlja energiju zemlje, dok krug predstavlja ci neba. Zajedno donose sreću u bogatstvu, potpomognuti crvenom trakom, koja pokreće njihovu energiju. Jang zemlja im udahnjuje dragoceni život, pretvarajuci ih u moćne simbole. Novčići uzeti iz bogate kuće poseduju veliku energiju, i devet novčića koji predstavljaju devet careva jedne dinastije donose bogatstvo za devet narednih generacija. Naravno u savremenoj upotrebi su imitacije, izradjene od bakra, ili zlata a neki poseduju i dijamantske ekvivalente novcica. Novcici koji se nose kao amuleti Kao sto se novčići koji donose napredak nose u formi nakita, tako se nose i kao amuleti. Na primr, uzmete devet novčića iz perioda Cijen Langa ( imitacije u zlatu ili od žada), vežite ih crvenom trakom i okačite oko vrata drzite 7, 14, ili 21 dan. Na taj način ćete simbolički, uneti ci energiju u novac i time ga učiniti moćnim. Novčiće tada mogu da nose deca oko vrata, kako bi pregrmela 30 barijera koje ih čekaju u životu. Broj novcica koji se nose oko vrata mora da odgovara broju detetovih godina ( po kineskom verovanju, molim vas, dodajte jednu godinu); i svake lunarne Nove godine, treba da se doda po jedan novčić sve dok dete ne napuni 15 godina. Do tog doba se veruje da je dete već, simbolički, uspešno prešlo sve barijere na svom životnom putu. Kako je vreme prolazilo, nošenje ovih novčića se pretvorilo u sujeverje, pa se njihov broj povećavao, i sada se vezuju tako da nalikuju maču, ukrašavaju se čvorovima i kićankama. Novac koji se upotrebljava za odbranu od Sar cija, ili ubistvenog daha, poznat je pod imenom - pi hsijen cijeni. Ovi novčići u obliku noža odlični su protiv gubitka porodičnog novca i u tu svrhu se kače u uglove vaseg doma koji vam zadaju probleme. Novčići koji se kače iznad vrata u prodavnicama Da biste privukli bogatstvo u vašu radnju okačite dva novčića vezana crvenom trakom iznad ulaznih vrata, direktno iznad glavnog ulaza, i menjajte ih svake godine, prvog dana lunarne Nove godine. Novčići koji povećavaju obim posla Stavite novčiće vezane trakom crvenom na važna dokumenta i knjige prijemnih faktura kako biste imali uspeha u poslu. Naravno da moderno praktikovanje podrazumeva u najvećem broju slučajeva upotrebu odličnih kopija koje izgledaju kao da su izrađeni od pravog zlata iz vremena vladavine dinastije Cing. Dakle nije neophodno da novčići budu originalni i stari, no ako ste srećnik pa možete biti vlasnik nekih primeraka dakako da ste blagosloveni izuzetnim mogućnostima. U svakom slučaju imajte na umu da njihova moć dolazi od njihovog oblika i značenja koje nose! Fizičko prisustvo tri novčića povezanih crvenom vrpcom privlači sreću gde god da se stave. Na primer, ako želite pregršt predivnih mogućnosti putem faksa i i – mejl poruka, drzite ih na kvakama ulaznih vrata prostorije, na faksu i kompjuteru. Jedan komplet okačite na zid iza vas kako biste stekli potporu u novcu. Obratite pažnju da kada postavljate novčiće na dokumenta, faks itd. da strana na kojoj su ispisane četiri reči na kineskom – jang strana bude okrenuta nagore; strana sa dva znaka je strana jina. Novčići koji uvećavaju bračnu sreću U Carskom registru kineskog novca stoji zapisano da odredjeni oblik novca – talismana poznatog pod nazivom “ novac koji donosi sreću u spavaćoj sobi”, donosi bogatstvo bračnom paru i mnogo dece, koja će imati uspeha u životu. Legenda kaže da je jedan od careva dinastije Tang po savetu feng sui majstora bacio srebrne i zlatne novčiće na bračni krevet njegove najdraže cerke. Na zlatnim novčićima bile su urezane želje za sreću. Dakle, da biste učvrstili sreću bracnog para, ugledajte se na ove carske zapise, careve su savetovali najbolji feng sui učitelji. Novčiće srećemo najčešće u kombinaciji sa simbolima životinja koje nose odredjen vid sreće i na taj nacin sublimacijom simbolike postaju vrlo snažni generatori. Pa otuda svi objekti na kojima životinja sedi ili leži na postolju od novčića su simbol bogatstva. Brzina i put priticanja su oslikani simbolikom, pa tako na primer u kombinaciji sa slepim mićem imaju značenje “ trenutne srece”, sa svrakom imaju znacenje “ nek vam se ostvare zelje”… Ako želite da se učlanite, to možete uraditi sada preko sledećeg linka: http://www.limundo.com/ref/djindjuvica

Manastir Gornjak se nalazi u dolini reke Mlave, između Petrovca na Mlavi i Žagubice, 65 km jugoistočno od Požarevca, odnosno na 18 km od Petrovca ka Žagubici. Izgrađen je u periodu od 1376-1380. godine kao zadužbina kneza Lazara. Sudeći po mnogobrojnim pomenima u istorijskim izvorima, u manastiru se živelo bez prekida. Od srednjovekovnih građevina sačuvale su se glavna manastirska crkva, posvećena Vavedenju i kapela u pećini, posvećena Svetom Nikoli. Po osnovnoj arhitektonskoj zamisli, gornjačka crkva pripada moravskoj školi. Vavedenjska crkva ima trolisnu osnovu sa kupolom. Priprata je naknadno dozidana, kao i zvonik sa tremom. Živopis je slabo očuvan, a 1847. godine preslikao ga je Živko Pavlović, slikar iz Požarevca. Boljom očuvanošću odlikuju se preostale freske u kapeli Svetog Nikole. Poznati srpski pisac, Đura Jakšić, napisao je poemu „Put u Gornjak“. Manastir Ždrelo, kasnije nazvan Gornjak, na maloj zaravni iznad leve obale Mlave ispod strmih litica planine Ježevca, zadužbina je kneza Lazara. Okolni predeo toliko je lep i živopisan, da je Đura Jakšić u oduševljenju pevao: „Od Velikog Sela do samoga Ždrela, ko da je vila neka ćilim razastrela“. Feliks Kanic je zapisao: „Zastali smo kao opčinjeni raskošnom idilom ovog predela gde su boravili srpski pustinjaci“. Manastir je podignut 1378. godine, kada je knez izdao i osnivačku povelju, a patrijarh Spiridon je svojom duhovnom vlašću potvrdio. Kao motiv izgradnje manastira, knez Lazar navodi želju da učini mali prinos Bogorodici „s nadom u njenu pomoć na Strašnom sudu Hristovom“. Ali, osim duhovnih, mogući su i izvesni državnički razlozi za podizanje ovog manastira. Naime, Lazar je tek ovladao ovim krajevima, pa je hteo da to obeleži svojom zadužbinom. Sledeće zime ili proleća, Radič sin Branka Rastislavića zbaci vlast Lazarevu, a kako su manastir i ktitorska kompozicija u crkvi, prikazujući Lazara i njegovu porodicu na to još uvek podsećali, oštetio je manastir. Do maja 1379. godine Lazar je ponovo potukao Radiča i oduzeo mu imanja, a manastir dao tek pristiglom Grigoriju Sinajitu — Mlađem, koji se sa bratstvom potrudio „o vzdviženiji i szdaniji hrama togo i o ineh vešteh“ ali s novčanom „pomoštiju gospodina kneza Lazara“. Iste godine Lazar izdaje drugu povelju koju je takođe potvrdio srpski patrijarh. Ukoliko to nije kasnija interpolacija (falsifikat), manastir je izuzet iz vlasti nadležnog episkopa, osim u duhovnim poslovima i pravu pominjanja, a monasima je ostavljeno pravo da sami biraju svog igumana. Za izdržavanje manastira i bratstva, Lazar je darovao Gornjaku mnoga sela u Braničevu, Stigu, Homolju i Podunavlju. Originalne povelje nisu sačuvane, već su do nas došle u kasnijem i dosta lošem prepisu, pri čemu su prva kneževa povelja i obe patrijarhove sastavljene ujedno, dok je druga kneževa povelja izgubljena. Ovakvu povelju objavili su: Franc Miklošič (po prepisu Joakima Vujića) i Šafarik (po prepisu Vuka Karadžića). Za vreme trajanja srednjovekovne srpske države manastir je uživao sva prava iz osnivačke povelje kao i veliki ugled u narodu i monaštvu. Za ovo je imao zahvaliti pre svega ugledu svoga ktitora kneza Lazara koji se opredelio za Carstvo nebesko, jer „zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i do veka“. Iguman manastira Gornjaka zamonašio je oko 1503. godine despota Đorđa Brankovića, unuka despota Đurđa od sina Stefana slepog, davši mu ime Maksim. Ipak, tursko ropstvo donelo je mnoge nevolje kako narodu tako i monasima. Prvi popis za turske uprave beleži Vavedenje u Ždrelu zajedno sa selom Bistricom, i zajedničkim obavezama. Manastir je „nastanjen“ tj u njemu žive monasi. U prvoj polovini XVI veka popis beleži u manastiru šest kaluđera, a godišnji prihod sultanovoj blagajni iznosi 437 akči. Kasniji popisi beleže napredak manastira jer u njemu živi osam monaha a godišnji prihod od ušura (najviše od šire) i drugih dažbina iznosi čak 2.681 akču. Popis iz vremena Murata III (1574-1595), svedoči da manastir opada, jer se broj monaha smanjio na dvojicu, a godišnji prihod iznosi samo 1.000 akči. U ovom popisu javlja se prvi put novo ime manastira — Gornjak. Ime ne dolazi od naziva zapadnog vetra, već od „gornjeg grada“. Naime, Gornjačka klisura je prepuna ostataka starih utvrđenja: na visu Vukanu je gradić kao i na Uzengiji, na suprotnoj strani na Ježevcu stražara osmatračnica sa koje se vidi čitav predeo, sve do Beograda. Kraj reke su postojale zidane kapije koje su zatvarale taj jedini i mučni prolaz u Homolje. Istoriju manastira slabo poznajemo, a oskudni su podaci o njegovim igumanima, monasima, inventaru i imovini. Njegovi su monasi učesnici svih zbegova i seoba kojima je bio izložen ceo srpski narod. Letopisi beleže da je despot Đurađ 1437. predao Turcima gradove Višeslav i Ždrelo: „togda preseljenije mnogim inokom ot svojih vitališt bi“. Kako su monasi sa sobom nosili i svoje knjige i dragocenosti, to se one nalaze rasute po mnogim fruškogorskim manastirima. Tako se u Remeti nalazi rukopisni zbornik propovedi svetog Grigorija Bogoslova, pisan 1628. godine. Austrijsku okupaciju severne Srbije, shodno odlukama Požarevačkog mira (1718), Gornjak je dočekao u ruševinama. Obnovljenog ga je video Maksim Ratković, egzarh beogradskog mitropolita i opisao: „crkva je stara, sa jednim trulom (kubetom) ... ozgo šindrom pokrivena, neokrečena, bez zvona“. U manastiru živi samo jedan monah, a sva imovina je vinograd od 15 jutara. Na crkvenonarodnom saboru u Sremskim Karlovcima 1735. godine učestvovao je i Danilo, iguman gornjački. Godine 1743. pominje se iguman Maksim čiji je srebrom pozlaćeni krst sačuvan. On je dozidao spoljašnju pripratu uz manastirsku crkvu, a na potesu zvanom „Ključ“ podigao je skrivnicu u koju su se sklanjali monasi i manastirske dragocenosti pred naletom Turaka, pošto su paljenja i rušenja u ovom veku bila česta. Uskoro su ga Turci 1765. godine razorili i spalili, ali ga monah Kirijak obnovio. Kada su ga Turci ponovo spalili, Kirijak beži u Austriju. Uskoro se zamonašio njegov sin i kao monah Rufim postao iguman. U ratu poznatom kao Kočina Krajina, Turci su 1788. godine spalili manastir jer je iguman Isaija sarađivao sa Austrijancima. On je, naime, 1784. godine jednu špijunsku delegaciju čiji je zadatak bio da uhode turske snage na tom prostoru i procene izglede za ratne uspehe (Pokorni i Miteser sa pratiocima) prošetao po Homolju i Požarevcu. Manastir se uspešno obnavljao, a 1792. godine, zauzimanjem mitropolita kod Mustafa paše, kupljena je jedna vodenica, za šta je dobio i urednu tapiju. Beogradski vezir Mustafa paša izdao je 1796. godine dozvolu da se opravi manastirsko kube. Manastir se obnavljao i u prošlom veku za vreme ustaničkih borbi, ali i kasnije. Milutin Petrović, brat Hajduk Veljka, poklonio je Gornjaku jedno kandilo. Karađorđe izdaje 1812. godine svedočanstvo manastiru da slobodno koristi planinu i zemljište koje ima. Knez Miloš je mnogo učinio za obnovu manastira u tek oslobođenoj Srbiji, posebno u Braničevskoj eparhiji. To nije neobično obzirom na njegovu pobožnost i činjenicu da je Požarevac bio jedna od njegovih prestonica. Brinuo je i za obnovu i održavanje Gornjaka, ali je po pisanju Vuka Karadžića, u svoj dvor prebacio jednu od manastirskih dragocenosti — barjak, navodno, cara Dušana Silnog. Na barjaku je s jedne strane grb Dušanov, popis oblasti kojima je vladao i natpis: „Vjem tvoja dela i trudi, za imja moje trudilsja jesi“ (Otk 2,2-3), a sa druge strane blagoveštenski kondak: „Vozbranoj vojevodje pobjediteljnaja“. Kasnije je barjak vratio manastiru, ali su ga jednom prilikom monasi poklone njegovom sinu — knezu Mihailu Obrenoviću. U prošlom veku Gornjak je, uz manastire Studenicu i sveti Roman, određen za sanatorijum u kome su lečeni umobolni bolesnici u posebnim ćelijama. U njemu su izdržavali kazne i neki osuđenici. Tako je Narodni sud srpski u Kragujevcu doneo 26. februara 1831. godine presudu da se Milosav Radosavljević iz Žagubice, zbog ubistva okuje u jednu nogu i pošalje u manastir Gornjak gde će biti prikovan za zid u jednoj od soba. Kasnije u njemu izdržavaju kazne sveštenici koje državni sud osudi na vremenske kazne. Ruska crkva u prošlom veku ukazala je Gornjaku izuzetnu pažnju, poklonivši mu jedan mali manastir u Moskvi. Za upravnika ovog manastira postavljen je gornjački iguman Sava, koji je u Moskvi na tom položaju i umro. Borbu da se manastir oporavi i podigne usporavale su i poplave koje su često bile katastrofalne, kao ona 1825. kada je srušen konak. Zamonašen je 1935. godine u manastiru 10. marta, da bi 1/14 jula iste godine, bio rukopoložen u čin jerođakona, kao sabrat manastira Tadej Štrbulović. Aprila 1947. godine starac Tadej postaje sabrat manastira. U čin arhimandrita proizveden je 1989. godine pred moštima kneza Lazara. Poslednju okupaciju manastir je teško podneo, jer je starešina manastira sinđel Mardarije (Zdravković) interniran u Nemačku i umro u logoru, a bratstvo se rasulo. Godine 1942. nemačka okupatorska vojska se uselila u manastirske objekte i u njima ostala do kraja rata. Tih godina uništen je dragoceni materijal iz manastirske riznice, među njima i prepis povelje o osnivanju manastira. Nije ništa bolje bilo ni posle rata, jer ga je preuzela Jugoslovenska armija i držala sve do 1953. godine kada je konačno vraćen Crkvi tj. Eparhiji braničevskoj i kada se u njega useljavaju monasi. Na predlog episkopa braničevskog, Sveti arhijerejski sinod SPC pretvorio je Gornjak u ženski manastir. U njega se uselilo sestrinstvo iz Makedonije, koje nije želelo da ostane u okviru tzv. Makedonske crkve. Manastir Gornjak je u poslednja dva veka imao veoma učene monahe. Sava, iguman gornjački polovinom prošlog veka, bio je stalni profesor beogradskog Liceja, a Dositej (Novaković) je izabran za timočkog episkopa. U ovom veku sinđel Serafim (Palajda) bio je diplomirani teolog, a iz ovoga je manastira završio osnovnu školu, bogosloviju i fakultet Sava (Andrić), episkop braničevski (1991—1993). Manastir Gornjak, iako vladarska zadužbina, skromnih je dimenzija, što je često izazivalo sumnju u Lazarevo ktitorstvo. Mnogi od manastirskih objekata nisu sačuvani u prvobitnom stanju. U Drugom svetskom ratu spaljena su oba konaka. Danas manastirski kompleks čine manastirska crkva, kapele Grigorija Sinajita, Zimska kapela i kapela Svetog Ilije, stari i novi konak. Izvan manastirskog kompleksa postoje dva objekta: jednospratna zgrada za duhovnika i goste, i trpezarija za vernike koji se ovde okupljaju o velikim praznicima. Manastirska crkva, posvećena prazniku Vavedenja Presvete Bogorodice, prislonjena je uz planinsku stenu i zauzima centralno mesto u malom prostoru manastirske porte. U niši severnog zida nalazi se kovčeg sa moštima svetog Grigorija Sinajita — Mlađeg, nazivanog i Grigorije Gornjački i Grigorije Ćutljivi. Manastirska crkva ima trolisnu osnovu sa polukružnim apsidama, većom — oltarskom na istoku i manjim pevničkim sa severne i južne strane. Dimenzije crkve su 14h4,5m. Kube sa osmostranim tamburom koje leži na kvadratnom postolju, nose 4 pilastra. Krov je pokriven olovom. Sa zapadne i južne strane dozidana je priprata sa zvonikom. Ikonostas je rađen 1935. godine u Ohridu (rad Timoteja Polebzeja), a ikone dve godine kasnije u manastiru Rakovici (Slobodan Lazarević i Milisav Jović). Prvobitni živopis nije sačuvan, jer je stradao u požarima i razaranjima, a njegovom uništenju doprineli su i Turci skidajući olovni pokrivač sa krova i izloživši tako crkvu uticaju vremenskih nepogoda. Ono što sada imamo od živopisa, potiče iz kasnijih vremena, iz XVIII i XIX veka. Među njima je i fresko portret ktitora kneza Lazara. U pevničkim apsidama razaznaju se predstave svetih ratnika. Primivši manastir da upravlja njime, Grigorije Sinajit se potrudio da ga duhovno obogati, pa je u pećini u jednoj strmoj steni iznad samog manastira, doradom i doziđivanjem, uredio isposnicu sačinjenuod: kelije i kapele posvećene Svetom Nikoli. U kapeli je sahranjen u grobnici koju je za života spremio. Celokupne zidne površine bile su freskopisane, ali su vreme, vlaga i kasnije krečenje, skoro sve uništili pa se jedva po nešto razaznaje. (Tri fotografije prikazuju freske iz ove kapele.) Umetnik je bio čovek nevelikog slikarskog dara i veštine, sa više smisla za proporciju figura nego za kolorit. Istorija ove kapele, sastavni je deo istorije Gornjaka. Popis iz 1467. godine, pominje je kao manastir svetoga Nikole u Ždrelu, koji sultanovoj blagajni plaća godišnje 200 akči. Deceniju kasnije, kada se turska vlast u ovim krajevima ustalila i organizovala stvaranjem subašiluka, prvi braničevski subaša Ali-beg Mihaloglu uselio se u kapelu Grigorijevu pretvorivši ovu teško pristupačnu crkvicu u svoj lični stan. Tako je manastir postao sedište turske okupatorske vlasti, iako su monasi i dalje ostali u njemu, a kapela i dalje plaćala svoju obavezu od 200 akči. Godine 1528 manastiru pripadaju i 3 vlaške kuće od kojih prihod iznosi 150 akči. Kada se turska granica pomerila severnije, Turci su vratili monasima ovu kapelu i napustili manastir.