politikin zabavnik broj 1296, datum 29. 10. 1976. Stripovi: - Paja Patak, Miki Maus, Pluton, - Hogar strašni, - Bim i Bum, - Šrafko, - KOMPLETAN STRIP: Fantazija: Daleko od zemlje, - U krugu porodice: Nije zaboravan, - Popaj; Tekstovi: - velika bekstva: tri meseca pod zemljom, - stara arhitektura: Vreme uzavrelo, - priča iz života: U crnoj poplavi, - U senci ugašenog vulkana, - krivi putevi do pravde: Četiri konja za kažnjenika, - istorija starog sveta: Zastava je za hrabre, - Koliko je stara Amfitrita?, - drugi svetski rat: Engleske kamikaze, - četiri veka nade: Tajna zlatnog kondora, - Neobičan danak, - istina o Bufalo Bilu: Brži od lokomotive, - hit strana: Tina Čarls, - napravite sami: Podsetnik za telefon, - sprej za dobro raspoloženje, - U rat zbog čaja, - fantastična priča: Nespretni Maks (Isak Asimov); Stanje kao na slici. Lično ili slanje kao preporučena pošiljka

Ovom studijom Mitja Velikonja postavlja temelje nove interdisciplinarne nauke – grifitologije. U prvom delu knjige autor nas uvodi u teorijske i metodološke probleme izučavanja grafita i street arta, a u drugom analizira primere postsocijalističkih grafita na Balkanu i u Centralnoj Evropi. Ove “studije slučlajeva” posvećene su grafitima sa nacionalističkim i ekstremnodesničarskim porukama mržnje, grafitima fudbalskih navijača i grafitima čije su teme Jugoslavija, osporavani heroji (Gavrilo Princip i Rudolf Majster), planina Triglav (kao politički simbol) i migranti. “Politički grafiti i street art su pre svega politička umetnost, artivizam, specifična ulična veza između politike i estetike. Da rezimiram: oni su vizuelni politički činovi. Šta se, dakle, dešava kad politika “udari o zid”? Da li je čin grafitiranja onoga što je političko sâm po sebi dovoljan ili i poruka mora da bude eksplicitno politička? Ko ispisuje sprejom političke grafite, zašto, kako, protiv i za koga? Koje su osobenosti političkog grafitiranja, za kakve vizuelne ideologije se ono zalaže? Ukratko: šta je političko u kricima zidova savremenih gradova?” (Iz Predgovora) Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama grafita koje je snimio autor. Mitja Velikonja (1965) je profesor na Univerzitetu u Ljubljani, gde predaje studije kulture, i šef Centra za proučavanje kulture i religije. Glavne oblasti njegovih istraživanja su savremene centralnoevropske i balkanske političke ideologije, supkulture, kolektivno sećanje i postsocijalistička nostalgija. Bio je gostujući profesor na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu (2002. i 2003), na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku (2009. i 2014), na Sveučilištu u Rijeci (2015) i na Univerzitetu Jejl u Nju Havenu (2020). Kao Fulbrajtov stipendista bio je gostujući istraživač u Filadelfiji (2004/2005), u Holandskom institutu za napredne studije (2012) i u Remarkovom institutu Njujorškog univerziteta (2018). Uredio je (sa Dinom Abazovićem) zbornik radova Post-Yugoslavia – New Cultural and Political Perspectives (Palgrave, 2014). Pre ove knjige, u Biblioteci XX vek objavljeni su prevodi njegovih monografija Evroza – Kritika novog evrocentrizma (2007) i Titostalgija. Studija nostalgije za Josipom Brozom (2010) i knjiga Nebeska Jugoslavija: interakcije političkih mitologija i pop-kulture (2012), koju je napisao zajedno sa Vjekoslavom Pericom (2017)

Iz recenzije: ’’Kroz skoro pa lirsku prizmu portreta Davida Albaharija, Marković je sklopio jednu intimnu hroniku, dirljivu a neretko i potresnu, sveta knjige i književnosti u Srbiji s kraja dvadesetog veka i početka ovoga koji upravo živimo!’’ Predrag Marković Knjige priča: Morali bi doći nasmejani lavovi (Zagreo, 1983) i Otmenost duše (Beograd, 1989).Romani: Zavodnik ništavila (Novi Sad 2017) i Kovčeg komedijant (Novi Sad, 2018). Živi u Beogradu kao slobodan čitalac. „Ovo jeste roman strave o Bogojavljenskoj noći u zaleđenom Zemunu 2021. godine. Ali je podjednako i stravan i stvaran. Pošto se slojevi faktografije i fikcije prepliću. Pri čemu je deo faktografije u stvari preuzet iz fikcije (knjiga i intervjua Davida Albaharija i Raše Livade) a deo iz istorijske građe o Zemunu i Beogradu tokom nastanka i raspada Jugoslavije. Ono što je istinski stravno u romanu nisu čudovišta (zlodusi, žena od dva metra, nestali a zaleđeni grad, leteći magarac) niti biografski fakti (i pisac i junak su naši savremenici, građanski rat, nestanak države, bombardovanje, ponižavajuća bolest, bibliografski podaci) već bezazlenost kojom se oni bore sa mračnim silama. Protiv raspada države književnošću. Protiv globalnog zagrevanja kutijom šibica. Protiv represije šetnjom pored reke. Protiv Parkinsonove bolesti bobovim pihtijama. Protiv duhova prošlosti sprejom za osvežavanje vazduha. I još gore, što ta njihova sredstva borbe počivaju na gvozdenoj logici i argumentima poznavanja istorije. Ako se za književnost i filozofiju ranije govorilo da su vrsta utehe onda je svet ovog romana neutešan. Zlodusi koji se pojavljuju u romanu su stvarni bespogovorno uverljivo svedoče njegovi junaci. Ali, kako kaže jedan od junaka: nemamo pravo da se borimo protiv njih ako ne znamo kako su postali zli“. Izmišnjeni likovi ovog zlehudog romana, David Albahari i PredraG Marković, živeli su u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka na Zemnji. Znam da će se mnogima od vas učiniti kako su oni živeli istovremeno kada i vi, možda iu istoj državi, da ste savremenici i svedoci istih događaja, pa čakda i danje žive među vama stvarni da stvarniji ne mogu biti, ali to je samo zato što ste i vi i ta zemnja i ta stvarnost i vreme izmišnjeni. U svakom slučaju, pouzdanih svedoka odavno nema, ako je pouzdanih i kada i bilo. A baš i ako ih ima, kome bi, i o čemu bi svedočili. I pred čijim sudom? Kad nam se i sećanja i bogovi razlikuju. Beleška o piiscu Predrag Marković rođen je 1955. u Čepuru kod Paraćina. Objavio je knjige priča: Morali bi doći nasmejani lavovi (Zagreb, 1983) i Otmenost duše (Beograd, 1989); i romane: Zavodnik ništavila (Novi Sad, 2017) i KovčeG komedijant (Novi Sad, 2018). Priredio je antologiju novijeg srpskog pesništva Zvučni stvorovi (Beograd, 1986). i promovisao BeoJradski aforistički kruj. Prevođen je na mađarski, ukrajinski, slovenački, bu- garski i engleski jezik. Uredio je preko 1.000 knjiga među kojima i skoro sve knjige Davida Albaharija, delimično izmišljenog junaka ovog romana, u periodu 1988-2013. Živi u Beogradu kao slobodan čitalac.