Odlično očuvano , Tvrd povez 2250 grama Svjetlost Sarajevo 1969 godina - Moji saputnici (485 strana 575 grama) - Jutra sa Leutara, Staza pored puta (657 strana 750 grama ) - Gradovi i Himere (336 strana 425 grama ) - Pesme ( 413 strana 500 grama ) stan

Dobro očuvano , krnji komplet , oko 4 Kg težina 1. Mučnina - Zid - 515 grama 3. Odlaganje 475 grama 4. Ubijene duše 410 grama 6. Sta je knjizevnost 500 grama 7. Portreti 500 grama 11. Kritika dijalektičkog uma 1 - 480 grama 12. Kritika dijalektičkog uma 2 - 540 grama stan

Knjige su odlično očuvane !!! bez posvete i mana Minerva Subotica 1976 godina 3703 strane , 5.415 Kg 1. KARTUZIJANSKI MANASTIR U PARMI - 572 strane 825 grama 2. CRVENO I CRNO - 613 strana 875 grama 3. ZAPISI JEDNOG PUTNIKA - 670 strana 960 grama 4. ŽIVOT ANRIJA BRILARA - 399 strana 600 grama 5. ARMANSA * OPATICA IZ KASTRA - 371 strana 575 grama 6. O LJUBAVI - 370 strana 555 grama 7. LISJEN LEVEN - 708 strana 1025 grama RD i Kutija Bela - sredina dole stan

kao NOVO !!!!! fali jedna za ceo komplet od 10 knjiga , knjiga 6 ) 2532 strane , 3550 grama 1. Djevojka crvene kose , 253 strane ,370 grama 2. Tišine - 238 strana , 320 grama 3. Magla i mjesečina - 132 strane 250 grama 4. Derviš i smrt - 503 strane , 625 grama 5. Za i protiv Vuka - 151 strana 275 grama (6. Tvrđava ) fali 7. Ostrvo - 199 strana , 310 grama 8. Pisci, mišljenja i razgovori - 380 strane , 500 grama 9. Sjećanja - 268 strana , 375 grama 10. Krug - 408 strana , 525 grama Bigz - Beograd 1983 godina stan

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Avanturističko putovanje kroz moje sobe - Karl-Markus Gaus Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2023 Broj strana: 228 Format: 20 cm Povez: Broširani Avanturističko putovanje kroz moje sobe je dnevnik, istraživačko putovanje, sećanje na preminule prijatelje, krajnje lična odiseja kroz prostor i vreme koja prevazilazi književne i druge granice. Ko pročita ovu knjigu mogao bi gotovo naslepo da se snalazi po prostorijama stana nedaleko od salcburškog Zigmundstora: klimava drvena polica, zastakljen tekst pesme Alberta Erenštajna ispisan rukom pesnika pored ulaznih vrata, kosi plafon sobe na gornjem spratu. Mnogo je sveta u toj knjizi smešteno u stan srazmerno male kvadrature, a Gaus pravi asocijativna skretanja i ekskurzije, preskače epohe i granice i sa tog putovanja se vraća sa ogromnim prtljagom. Volfgang Paterno

Odlično očuvano !!! Otokar Keršovani, Rijeka. 4204 strane 6.7 Kg I KOLO - 1802 strane 2275 grama 1.LJUBAV MOG ŽIVOTA - 302 strane 390 grama 2.KAD SRCE GOVORI - 269 strana 350 grama 3.STRANPUTICE LJUBAVI - 279 strana 355 grama 4.SVA LJUBAV SVIJETA - 307 strana 380 grama 5.OČIMA LJUBAVI - 270 strana 350 grama 6.RODILIŠTE - 375 strana 450 grama II KOLO - 1705 strana 2255 grama 1.NEOBUZDANA MLADOST - 224 strane 305 grama 2.SJENE PROŠLOSTI - 277 strana 355 grama 3.POIGRAVANJE S LJUBAVLJU - 268 strana 340 grama 4.U DRUGOM BRAKU - 288 strana 355 grama 5.BIJEG IZ HAREMA - 336 strana 410 grama 6.U SJENCI SMRTI - 312 strana 390 grama III KOLO - kao Novo - 1700 strana 2145 grama 1.MAJČINO SRCE - 348 strana 425 grama 2.VRELA KRV - 254 strane - 335 grama 3.TAJNA MEDALJONA - 268 strana 340 grama 4.DJEVOJKA BEZ MATURE - 292 strane 375 grama 5.SLOBODNA KAO VJETAR - 257 strana - 325 grama 6.PLOD GRIJEHA - 261 strana 345 grama stan

URADI SAM - SAM SVOJ MAJSTOR U SLICI I RECIGrupa autora Godina izdanja: Ostalo Oblast: Ostalo ISBN: Ostalo Jezik: Srpski Autor: Strani URADI SAM - SAM SVOJ MAJSTOR U SLICI I REČI - Džulijan Kasel/ Piter Peram Umesto da pozovete majstora, preuzmite stvari u svoje ruke, a ova knjiga će vam pokazati kako. U njoj ćete pronaći sve, od jednostavnih uputstava i tehnika za brze popravke i velike intervencije, preko stručnih saveta za održavanje kuće, do praktičnih, inspirativnih ideja kako da preuredite stan i povećate mu vrednost. Umesto da se raspitujete kod prijatelja, pretražujete internet ili skupljate magazine, u ovom vodiču čuvene engleske kuće Dorling Kindersli nalazi se sve što vas interesuje u vezi s vašom kućom ili stanom. Pomoći će vam da saznate šta sve možete da uradite sami. Saveti su dati i ilustrovani tako da ako ih pratite ne možete pogrešiti (šta se radi, kojim alatom, kakvim materijalom). Kada shvatite da ima mnogo toga što možete da postignete sami sa malo novca, poželećete da eksperimentišete i krenete u nove izazove. Format: 22 x 28 cm Broj strana : 464 T17

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Roman o Londonu - Miloš Crnjanski Izdavač: Kosmos izdavaštvo Godina izdanja: 2021 Broj strana: 635 Format: 22 cm Povez: Tvrdi Zima 1946/47. bila je najhladnija i najsnežnija u Londonu otkad se pamti: temperatura je padala i dvadeset stepeni ispod nule, snežni nanosi dosezali sedam metara, zemlju su paralisale nestašice uglja, struje i hrane. Da bi zagrejao stan, Džordž Orvel pali nameštaj i dečje igračke. London su poklopili težak smog i ledena hladnoća. U jednom londonskom predgrađu te zime žive Miloš i Vida Crnjanski, bez novca, dostojnog posla i nade. Očajni su i „vrlo blizu samoubistva“. Usred tog beznađa, Crnjanski počinje da piše roman o jednom drugom izbegličkom paru, ruskom knezu i belogardejskom oficiru Nikolaju Rodionoviču Rjepninu i njegovoj ženi Nađi. S krahom kontrarevolucije, oni su izbegli iz Rusije 1920, i godinama se kao nikome potrebna „raseljena lica“ potucali po Evropi, da bi se obreli u Londonu pod nacističkim bombama. U vreme kad roman počinje, te zime 1947, Rjepnin ima pedeset tri, Nađa četrdeset tri godine. Izgubljeni su u lavirintu velikog, tuđeg grada, brodolomnici carske Rusije i Evrope smrvljene  u svetskim ratovima. Uplićući u njihovu sudbinu sopstveno iskustvo i osećanje sveta, Crnjanski 1971. objavljuje Roman o Londonu, knjigu o samoći i ljubavi, vernosti i smrti, gradu i otadžbini, beznađu i bezdomnosti, delo za koje će hrvatski esejista Igor Mandić reći da je najveći roman srpske književnosti.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Trilogija Papirus - Zoran Živković Izdavač: Zavod za udžbenike Povez: Broširani Poslednja knjiga Sve počinje bezazleno: u knjižari Papirus umire jedan starac – naizgled, prirodnom smrću. Pokazuje se, međutim, da je ona bila bez uzroka. Slede nova neobjašnjiva umiranja. Inspektor Dejan Lukić otiskuje se u sve zamršeniju istragu u čijem je središtu tajanstvena „Poslednja knjiga”, vesnik kraja sveta. Stalno pod utiskom da je o onome što mu se događa već negde čitao i opsedan noćnim morama koje kao da mu nešto govore, inspektor će morati da odustane od uobičajenog viđenja stvarnosti da bi konačno pronikao u jezgro zagonetke… Veliki rukopis Stan zaključan iznutra u kome nema nikog. Mobilni telefon koji radi bez kartice i baterije. Slepi slikar. I nadasve – rukopis romana u nastajanju za kojim mnogi tragaju, uvereni da će onaj ko ga prvi pročita postati besmrtan. Inspektor Lukić mora da se uhvati ukoštac ne samo sa zagonetnim nestankom spisateljice, za koju se ispostavlja da ima više lica, nego i sa Agencijom za nacionalnu bezbednost, tajnim društvom koje kao da raspolaže natprirodnim moćima, a ponajviše sa nekim ko mu šalje zbunjujuće, nemoguće SMS poruke… Zbornik mrtvih Provala u Upravu gradskih grobalja iza koje ostaju ispremeštane knjige sahranjenih. Tajanstvena pojava skupocene inkunabule na Odeljenju za stare i retke knjige Narodne biblioteke. Podrum u kome pesnik sakuplja primerke svoje zbirke. Istovremeno, na sva tri podzemna mesta iskrsava po paket ostavljen za inspektora Lukića koji sadrži veliki tom bez ikakvog ispisa. Dok se oko njega umnožavaju nestanci, inspektor doznaje da je to što dobija „Zbornik mrtvih”, a da će onaj ko bude imao i poslednji, četvrti tom moći da oživljava pokojnike…

KNJIGA JE BUKVALNO NOVA. SAMO JE STAJALA U POLICI. LAGUNA, 2014 Autorka Dablin strita, bestselera New York Timesa. Ona misli da zna šta hoće... Sve dok joj on ne otkrije šta joj je potrebno... Džoana Voker je navikla da drži sve konce u rukama. Ali upoznaće nekoga zbog koga će izgubiti kontrolu... Džoana se oduvek starala o svojoj porodici, pogotovo o mlađem bratu Kolu. S odsutnim ocem i beskorisnom majkom, otkad zna za sebe, donosila je odluke zasnovane na tome šta je najbolje za Kola. Čak je birala muškarce s kojima će se zabavljati na osnovu toga koliko mogu pomoći njenom bratu i njoj, a ne po tome koliko varnica hoće (ili neće) izazvati. Ipak, ne može osporiti privlačnost prema Kameronu Makejbu. Leptirići joj se uskomešaju u stomaku kad god pogleda novog seksi barmena na poslu. Džo je prvi put u iskušenju da svoje želje stavi na prvo mesto. Kam je jednako opsednut željom da je upozna, ali ona se okružila zidovima koji su previše čvrsti da bi mogao da joj se približi. Kad se Kam useli u stan koji se nalazi ispod Džoaninog, ni jedno ni drugo više neće moći da poriču uzavrelu sponu koja je zavladala među njima. Pogotovo pošto je Kam odlučio da otkrije sve njene tajne – po cenu da joj sruši jedan odbrambeni zid za drugim. „Ovo je prava erotska knjiga i oduševljena sam putem koji je junakinja prešla da bi pronašla sebe i očvrsnula. Toplo je preporučujem.“ – USA Today’s blog Happily Ever After „Ova knjiga je zabavna, seksi i pomalo mračna. Iako je junak izuzetno dominantan, ume da pokaže svoju nežnu stranu baš kad joj je to potrebno.“ – Smexy Books Romance Reviews

KNJIGA JE NOVA, NECITANA BOOKA, 2012 Rozmari Vudhaus i njen muž Gaj, glumac u usponu, useljavaju se u Bramford, staru njujoršku stambenu zgradu zlokobne reputacije. Uskoro se pojavljuju njihovi prvi susedi, stariji bračni par Roman i Mini Kastevet, da Vudhausovima požele dobrodošlicu. I mada je Rozmari uzdržana prema njihovoj ekscentričnosti, a iz njihovog stana često dopiru čudni zvuci, njenom mužu se oni izuzetno dopadnu. Ubrzo nakon što Gaj dobije veliku ulogu na Brodveju, Rozmari ostaje trudna, a Kastevetovi počinju posebno da se zanimaju za njeno blagostanje. No kako se oseća sve bolesnije i biva sve više izolovana, Rozmari počinje da sumnja da kružok Kastevetovih nije ono što se čini... `Rozmarina beba` je objavljena u višemilionskim tiražima, i smatra se jednim od najboljih horor romana.

Novo, nečitano, nema posvete. Zauvek vitki - špil afirmacionih kartica sa kutijom - Aleksandra Ubović Broj strana: 52 Povez: Tvrd Pred vama se nalazi 50 moćnih poruka ‒ AFIRMACIJA, koje su specijalno kreirane kako bi vam pomogle na vašem putu dostizanja savršene figure, ali i postizanja unutrašnjeg mira i radosti.Afirmacione kartice možete koristiti na nekoliko načina. Možete svakoga dana izvući nasumice po jednu poruku i ponavljati je u toku tog dana kad god osetite potrebu, a možete ih podeliti po segmentima i raditi deo po deo.Takođe, možete ih postaviti na različita mesta u vašem stanu i na taj način ih svakodnevno imati u svom vidokrugu kako bi vas osnaživale i podsećale na put kojim ste se uputili.Mogućnosti su beskrajne, dopustite svoj mašti da pronađe savršeni način za upotrebu ove sjajne alatke i imajte poverenja u proces!Srećno!Aleksandra Ubović

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Predavanja iz istorije ruske književnosti - Mihail Bahtin Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 2014 Broj strana: 372 Format: 23 cm Povez: Broširani Činjenica da su Beleške Mirkine objavljene u drugom tomu Sabranih dela Mihaila Bahtina, (Собрание сочинений, т. 2. Записи курса лекций по истории русской литературы. 1922–1927.) sa izvanrednim naučnim komentarima i napomenama, govori o njihovoj neospornoj vrednosti, ne samo za istraživače Bahtinovog nasleđa, nego i za širu čitalačku publiku. Reč je o kućnim predavanjima, koja je mladi Bahtin držao najpre u svom stanu u Vitepsku, a zatim i u Lenjingradu. U naslovu svog rukopisa R. M. Mirkina je navela godine kad su predavanja održana (1922–1927), a tematski ona obuhvataju rusku književnost 19. i 20. veka, uključujući i pisce koji su bili Bahtinovi savremenici. U ovim predavanjima nije uvek prepoznatljiv glas Bahtina mislioca ili Bahtina književnog teoretičara, ali je u njima uvek prepoznatljiva živa misao i intonacija izuzetnog čoveka i pedagoga s vlastitim opažanjem najrazličitijih aspekata života.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Pripovetke I - Pripovetke II - Bela garda, Zivot gospodina de Molijera, Pozorisni roman - Majstor i Margarita - Drame I - Drame II - Pisma - Secanja na Mihaila Bulgakova Mihail Afanasijevič Bulgakov (rus. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков; Kijev, 15. maj 1891 — Moskva, 10. mart 1940) bio je ruski pisac, dramaturg i pozorišni reditelj. Pisao je na ruskom jeziku. Autor je velikog broja pripovedaka, priča, feljtona, pozorišnih komada, dramatizacija, filmskih scenarija i operskih libreta. Detinjstvo i mladost Mihail Bulgakov se rodio 15. maja 1891. u porodici profesora Kijevske duhovne akademije Opanasa Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne u Kijevu.[1] U porodici je bilo sedmoro dece: Mihail, Vera, Nađa, Varvara, Mikola, Ivan i Olena. Mihail Bulgakov je 1909. završio kijevsku Prvu gimnaziju i upisao se na medicinski fakultet `Taras Ševčenko` Kijevskog univerziteta. Bulgakov se prvi put oženio 1913. Tatjanom Lapom. Njihovi novčani problemi započeli su već na dan svadbe. Tatjanin otac im je mesečno slao 50 rubalja, što je u to vreme bio pristojan iznos. No, novac im je brzo nestajao, budući da je Bulgakov bio spontana osoba i nije voleo da štedi. Ako bi mu se prohtelo da potroši poslednje rezerve novca na taksi, bez razmišljanja bi to učinio. Nakon početka Prvog svetskog rata Bulgakov je nekoliko meseci radio kao lekar u prifrontnoj zoni. Zatim su ga poslali da radi u selo Nikoljskoje Smolenske gubernije, a nakon toga je radio kao lekar u Vjazmi. Godine 1917. počeo je da uzima morfijum, isprva da olakša alergijske reakcije na lek protiv difterije, koji je uzeo bojeći se bolesti nakon obavljene operacije.[1] Zatim je uzimanje morfijuma postalo redovno. U oktobru 1917. prvi put je došao u Moskvu, zaustavivši se kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara-ginekologa N. M. Pokrovskog, koji je postao prototip profesora Preobraženskog iz priče `Pseće srce`. U jesen 1918. Bulgakov se vratio u Kijev gde je započeo privatnu praksu kao venerolog. U to vreme prestao je da uzima morfijum. Za vreme građanskog rata u Rusiji, u februaru 1919, Bulgakova su mobilizovali kao vojnog lekara u vojsku Ukrajinske narodne republike. Te iste godine je radio i kao lekar Crvenog krsta, a zatim i u Oružanim snagama Juga Rusije. U sastavu Treće Terske kozačke pukovnije borio se na Severnom Kavkazu. Aktivno je objavljivao u novinama (članak `Buduće perspektive`). Za vreme povlačenja Dobrovoljačke armije početkom 1920. nije otišao u Gruziju, nego je ostao u Vladikavkazu jer je oboleo od tifusa. Krajem septembra 1921. Bulgakov se preselio u Moskvu i počeo da sarađuje kao feljtonist sa moskovskim novinama (`Gudok`, `Rabočij`) i časopisima (`Medicinskij rabotnik`, `Rossija`, `Vozroždenije`). U to vreme je objavio pojedina dela u novinama `Nakanune` koje su izlazile u Berlinu. Od 1922. do 1926. u novinama `Gudok` je bilo objavljeno više od 120 reportaža, ogleda i feljtona Bulgakova. Godine 1923, Bulgakov je postao član Sveruskog saveza pisaca (rus. `Vserossiйskiй Soюz pisateleй`). 1924. je upoznao Ljubov Jevgenjevnu Belozersku, koja se nedavno vratila iz inostranstva, i koja je 1925. postala njegova druga žena. U oktobru 1926. je u MHATu sa velikim uspehom održana predstava „Dani Turbinovih“, koja se veoma svidela Staljinu. Istovremeno se u Sovjetskoj štampi širila intenzivna i krajnje oštra kritika stvaralaštva Mihajla Bulgakova. Krajem oktobra 1926. je u državnom akademskom pozorištu Vatangov s velikim uspehom premijerno održana predstava Zojkin Stan. Godine 1928, Bulgakov je otputovao sa ženom na Kavkaz; posetili su Tbilisi, Batumi, Zeleni Mis, Vladikavkaz, Gudermes. U Moskvi je te godine premijerno održana predstava `Grimizni otok`. Kod Bulgakova se pojavila zamisao romana kasnije nazvanog `Majstor i Margarita`. Pisac je takođe započeo rad na komadu o Molijeru („Robovanje licemera“). Godine 1929, Bulgakov je upoznao Jelenu Sergejevnu Šilovsku koja je postala njegova treća i ujedno poslednja žena 1932.[1] Do 1930. Bulgakovljeva dela su prestala da se izdaju, a pozorišni komadi povlačeni su se repertoara pozorišta. Bila su zabranjena izvođenja komada `Beg`, `Zojkin stan`, `Grimizno ostrvo`, `Dani Turbinovih`.[1] U januaru 1932. Staljin je ponovo dozvolio izvođenje predstave `Dani Turbinovih`, i do rata se više nije zabranjivala. Međutim, nijedno pozorište, osim MHAT-a, nije ju izvodilo. Godine 1936-e, nakon članka u `Pravdi`, Bulgakov je otišao iz MHAT-a i počeo da radi u Boljšoj teatru kao libretist i prevodilac. 1937. Bulgakov je radi na libretu `Minin i Požarski` i `Petar I`. Družio se s Isakom Dunajevskim, popularnim sovjetskim kompozitorom. 1939. Bulgakov je radio na libretu `Rahel`, a takođe na komadu o Staljinu (`Batum`). Zdravlje je počelo da mu se naglo pogoršava. Lekari su mu dijagnostikovali hipertenzivnu nefrosklerozu. Nastavio je da uzima morfijum koji mu je prepisan 1924. da smanji bolove. U tom razdoblju je počeo da diktira ženi poslednje verzije `Majstora i Margarite`. Od februara 1940. prijatelji i porodica su stalno dežurali kraj njegove postelje. Bulgakov je preminuo 10. marta 1940.[1] Sahranjen je na Novodevičanskom groblju. Na njegovom grobu je, zahvaljujući njegovoj supruzi, postavljen kamen zvani „Golgota“, koji je pre toga bio na Gogoljevom grobu.

Autor: Pajtim Statovci Godina izdanja: 2020. Br. str.: 260 Povez: Tvrd Format: 125mm x 200mm Pismo: Latinica Moja mačka Jugoslavija – autor Pajtim Statovci Moja mačka Jugoslavija prvi je i iznimno hvaljen roman Pajtima Statovcija (1990.), mladog finskog autora podrijetlom s Kosova, dobitnika ovogodišnje „Finlandije“, najprestižnije finske književne nagrade, za svoj zadnji roman Bolla (2019.). Statovcijev književni prvijenac prati sazrijevanje mlade Albanke Emine, koja živi u ruralnom dijelu Kosova. Ondje je Emine, osamdesetih godina 20. stoljeća, odrastala u okruženju punom predrasuda, nacionalnih, vjerskih, ali i onih prema ženama, kojima je, kako se smatralo, bilo mjesto u kući, gdje su nakon udaje trebale rađati, obavljati sve kućanske poslove i podvrgavati se muževoj volji. Unatoč tome, Emine je uzbuđena oko svadbene svečanosti. Svečanosti na kojoj će se udati za naočita muškarca, Bajrama, kojega je dotad vidjela samo jedanput i o kojemu gotovo ništa ne zna, ali kojega se ipak nada jednog dana zavoljeti, iako je oduvijek sanjala o romantičnoj ljubavi i zaljubljivanju prije svadbe. No ubrzo se Jugoslavija, zemlja u kojoj Emine, Bajram i njihova djeca žive, počinje urušavati. Oni bivaju prisiljeni pronaći privremeni dom negdje drugdje, daleko na sjeveru, u Finskoj. No ta zemlja početkom devedesetih nije bila nimalo navikla na useljenike. Niti je bila gostoljubiva prema njima. Bez obzira na to zbog kojega razloga i iz kojega dijela svijeta dolazili. Život u novoj sredini težak je cijeloj obitelji. Ponajviše zbog jezičnih i kulturoloških razlika. U početku najteže pada djeci. Osobito njihovu darovitom sinu Bekimu, koji se s vremenom ipak nauči nositi s predrasudama nove okoline prema svome podrijetlu, vjeri, pa čak i imenu („stvar koju uvijek moram objašnjavati“). Jednog dana, Bekim, sada već odrastao, obrazovan muškarac, odluči nabaviti neobičnog kućnog ljubimca, kraljevsku bou, no stvari postaju zanimljive kada mu se u stan useli mačka koju je upoznao u gej baru. Bila je to potpuno drugačija mačka od svih mačaka koje je dotad upoznao… O autoru Pajtim Statovci (1990.), književnik podrijetlom s Kosova, jedan je od najvažnijih finskih pisaca mlađe generacije. Studirao je komparativnu književnost na Helsinškom sveučilištu, a potom i studij dramaturgije (scenaristiku) na Fakultetu za umjetnost, dizajn i arhitekturu Sveučilišta Alto. Svoj prvi roman Moja mačka Jugoslavija (Kissani Jugoslavia) objavio je 2014. i za njega je iste godine dobio nagradu „Helsingin Sanomat“, najvažnije finsko književno priznanje za najbolji debitantski roman. Za drugi roman, Tiranan sydän (2016.), dodijeljena mu je književna nagrada „Toisinkoinen“. Njegov zadnji roman, Bolla (2019.), dobio je najprestižniju finsku književnu nagradu „Finlandia“ te je tako Statovci postao najmlađi dobitnik te nagrade u njezinoj povijesti.

Opis U našoj mašti žive zemlje i mesta koja nikada nisu postojala, od kolibe sedam patuljaka do ostrva koja je Guliver posetio na svojim putovanjima, od Fejginove jazbine iz Olivera Tvista do stana Šerloka Holmsa u ulici Bejker. Iako znamo da su samo plod imaginacije pripovedača ili pesnika, još od drevnih vremena sanjarimo o mestima koja su možda postojala, kao što su Atlantida, Mu, Lemurija, Eldorado, Dembelija, tajno skrovište Svetog grala ili tajanstveno podzemno kraljevstvo Agarta. Neka od ovih mesta podstakla su očaravajuće legende i inspirisala veličanstvena umetnička dela, druga su opsedala maštu lovaca na misterije ili čak podstakla putovanja i istraživanja toliko da su, sledeći svoju iluziju, ti strastveni putnici pronašli nove, stvarne zemlje i promenili tok istorije. Od Homerovih epova do naučne fantastike, od drevnih mitova do savremenih stripova, čovek je neprestano izmišljao čudesne zemlje, projektujući u njih želje, snove, utopije, strahove, previše smele ili previše teške za naš svet stvarnosti pun ograničenja. „Poput kakvog veštog detektiva, Eko razotkriva legende i mitove, prateći tragove u zaboravljenim mapama i dragocenim knjigama." - La Stampa „Britka, oštroumna, provokativna knjiga, puna intrigantnih i zagonetnih informacija." - Guardian Povez knjige : tvrd Strana : 480 Format : 17x24 cm Pismo : latinica

Autor: Hanif Kureishi Godina izdanja: 2019. Br. str.: 152 Povez: Tvrd Format: 135mm x 200mm Pismo: Latinica Ništa – autor Hanif Kureishi „Kureishijeva kratka, britka priča o osveti pakleno je zabavno štivo.“ – Times Znakovito, svoj zadnji, osmi po redu roman, „napeto i zadivljujuće istraživanje ljudske požude, nemoći i prijevare“, proslavljeni britanski pisac Hanif Kureishi (1954.) nazvao je Ništa (Nothing, 2017.). Zbog već poodmakle dobi, ali i vrlo narušenog zdravlja, protagonist romana Waldo, glasoviti filmski redatelj, prisiljen je provoditi dane zatvoren u svome londonskome stanu, „nepokretan, gotovo kao biljka, u invalidskim kolicima“. Iako fizički onemoćao i sve frustriraniji svojim stanjem, Waldo je i dalje opsjednut seksom, ali i mišlju da mora snimiti svoj završni projekt, nešto što će ga „ispuniti kreativnom nadom“. Nakon što Waldo posumnja da ga njegova dvadesetak godina mlađa supruga Zee – još uvijek privlačna, „svježa i vitalna“ Indijka – vara s Eddiejem, samozvanim stručnjakom za njegov umjetnički rad koji se nedavno doselio k njima, odlučan je nešto poduzeti kako bi razotkrio preljubnike. Ali prije nego što im servira zasluženu osvetu, Waldo se želi uvjeriti u opravdanost svojih sumnji, pritom ne birajući sredstva. Napisan s karakterističnim crnim humorom i izraženim osjećajem za detalje, novi Kureishijev roman čitatelje će ponovno podsjetiti na svu veličinu i blistavost njegova spisateljskog talenta.

Knjiga odlično očuvana G1 FRIDRIH HELDERLIN HLEB I VINO IZABRANE PESME SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA BEOGRAD 1 9 9 3 FRIDRIH HELDERLIN (1770-1843) genijalni nemački pesnik. Godine 1790-1791 živi za/Jedno sa vršnjakom i dalekim rođakom, filozofom /H e g e l o m/ i s` nešto mlađim, pesnikom /Š e l i n g o m/, u augustinskoj sobi tibingenskog Seminara `u opštoj zajednici`. Хелдерлинова јединствена људска и песничка судбина трагична је и потресна. Vrhunac stvaralaštva dostiže sa trideset pet godina i povlači se u odricanje... Umire u Tibingenu 35 godina posle po/Mračenja uma, /i z o l o v a n!/ od sveta i života... (Mihajlo Grušić) ......................................................... Među pesnicima Helderlin danas stoji u prvom redu. ********* Zašto? Savršena je i /d i v n a/ lepota njegovih pesama, a kroz njegovo delo i njegovo biće /o b j a v lj u j e/ se sama esencija pesništva !!! HLEB I VINO Hajneu I Uokrug počiva grad. Stišava se osvetljena ulica i zubljama ukrašena šumno proHuje kola. Radosti dnevnih siti idu na počinak ljudi, a razborita glava odmerava dobit i štetu zadovoljno kod kuće; bez grožđa stoji i cveća i tvorevina ruku, počiva radeni trg. Al zvuče st/Rune negde daleko u vrtovima; možda neko za/Ljubljen svira tamo, il Usamljenik na daleke se prijatelje seća, i mladosti; a česme u stalnom svežem toku žubore uz mirisnu leju. Mirno od/Jekne zvona zvuk su/Mračnim vazduhom, a noćobdija prati časove, uz/Vikne broj. Evo i povetarca, po/Kreće vršike gaja, gle, i zemlje naše lik senoviti, mesec po/Tajno stiže sad; sanjarska stiže noć, puna zvezda i zbog nas ne mnogo brižna, blista zadivljujuća tamo, tuđinka među ljudima, tužna i krasna gore nad brdskim visovima.... ............................................. G R O B LJ E Pre/Tiho mesto, zeleno od trave, gde leže muž i žena i gde krstovi stoje, kud ispraćaju prijatelje moje, gde prozorska se svetla sjaje. Kad te u podne neba svetiljka obaSJAva, kada proleće često onde nađe stan, kad oblak duhovni, siv, vLažan, proHITAva i zaJedno s lepotom proMiče blago dan! Kako je tiho kraj sive ograde duge, nad kojom drvo teško od roda je nadneseno; plodovi crni, rosni, lišće pre/Puno tuge, ali veoma lepo voće je zbijeno. Onde u crkvi tišine tamne ima i oltar je u ovoj noći mali, još su unutra neke lepe stvari, a leti cvRčci glase se poljima. Kad onde neko sluša paroha, dok veran krug prijatelja uNaokolo stoji, uz PokoJnika, kakav tu sopstven život poStoji i koji duh, dok svak je neOmetano smeran. .................................................. ЗА МНОМ СУ ВЕЋ ЛЕПОТЕ... За мном су већ лепоте овог света, весеље младо мину још пре толико лета! Април и мај и јул давно се скрише; шта сам сад? - ништа; не живи ми се више! V r s a n prevod sa nemačkog/ V r s n i prevodioci/ BRANIMIR ŽIVOJINOVIĆ i IVAN V. LALIĆ Predgovor: PJER BERTO Napomene: MIRKO KRIVOKAPIĆ КЊИГА ИЗ ЛЕГЕНДАРНОГ ПЛАВОГ КОЛА СКЗ ТВРДЕ КОРИЦЕ ЋИРИЛИЦА ШИВЕН ПОВЕЗ 295 СТРАНИЦА БЕЗ ШТАМПАРСКИХ ГРЕШАКА БЕЗ ПОДВЛАЧЕНИХ СТРАНИЦА БЕЗ ПОТПИСА БЕЗ ПЕЧАТА КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК из 1993. ********

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Kazivanja o Trepči 1303-2018. - Novak Bjelić Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2019 Broj strana: 269 Format: 25 cm Povez: Tvrdi Novak Bjelić, naš savremenik, kosovski Srbin i junak, dugogodišnji rukovodilac Trepče, dao je sebi truda da ispiše iscrpnu, dragocenu istoriju ovog slavnog rudnika od 1303. do 2018. godine. Tu istoriju je naslovio Kazivanja o Trepči, dajući primer drugima da istinitim svedočenjima stanu u odbranu svoje očevine i dedovine, koju nikakva okupaciona sila ni oružana pljačka ne mogu oteti i proglasiti svojom. Matija Bećković U Kazivanjima o Trepči na razmeđi dva milenijuma, Bjelić na speci-fičan, slikovit i ubedljiv način svedoči o periodu urušavanja i očajničkih napora da se sačuva najvredniji neobnovljiv kapital koji Srbija poseduje: mineralno-sirovinski kompleks. Prof. dr Slobodan Vujić Kada je Novak Bjelić preuzeo dužnost generalnog direktora Trepče 1995, pokazao je da ljudska volja i znanje mogu da preusmere istorijska kretanja. Uveliko propali, opljačkani i razoreni srpski privredni gigant vraćen je na noge. Sprečena je rasprodaja nacionalnog, rudnog bogatstva strancima. Ono što se nije uspelo propagandom i „stranim ulaganjima“ ostvareno je, međutim, vojnom agresijom: SR Jugoslavija je napadnuta 1999, Kosovo je okupirano, a Trepča osvojena prepadom američkih i francuskih trupa. Kazivanja o Trepči biće dragocen izvor za sva buduća proučavanja krupnih istorijskih događaja iz doba 1995–2001 godine. Dr Miloš Ković Bez vere u uspeh nema uspeha! – poručuje svima Novak Bjelić svojom knjigom. Čak i da nije ove jednostavne i univerzalne poruke, knjigu bi trebalo pročitati jer svedoči o vremenu teške borbe i izdržljivom borcu koji ne odustaje. Živadin Jovanović

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Narod, vlast i profit - Džozef Stiglic Godina izdanja: 2020 Broj strana: 310 Povez: Tvrd Svi mi imamo osećaj da su američka ekonomija ? i američka država ? naklonjene krupnom kapitalu, ali kako Džozef E. Stiglic objašnjava u svojoj novoj knjizi „Narod, moć i profit“, stanje je zabrinjavajuće. Šačica korporacija danas dominira čitavim privrednim sektorima, doprinoseći nezapamćenom skoku nejednakosti i usporenom rastu. Tako finansijska industrija sama kroji svoje zakone, tehnološke kompanije prikupljaju obilje ličnih podataka a da ih gotovo niko ne kontroliše, dok naša država sklapa trgovinske sporazume koji nisu u interesu radnika. Mnogi su se obogatili kroz eksploataciju drugih, umesto kroz stvaranje novog bogatstva. Ako nešto ne učinimo, nove tehnologije će možda još pogoršati situaciju, povećavajući nejednakost i nezaposlenost.Stiglic identifikuje prave izvore bogatstva i povećanja životnog standarda u učenju, naučnom i tehnološkom napretku i vladavini prava. On pokazuje da napadi na pravosuđe, univerzitete i medije podrivaju upravo one institucije koje su tradicionalni noseći stubovi američke ekonomske moći i demokratije.Koliko god se osećali bespomoćno, uopšte nismo nemoćni. Zapravo, ekonomska rešenja su često sasvim jasna. Moramo iskoristiti prednosti tržišta i istovremeno ukrotiti njegove ekstreme, vodeći računa da tržište radi za nas, američke građane, a ne obrnuto. Ako građani u dovoljnom broju stanu iza za promena izloženih u ovoj knjizi, možda neće biti kasno za stvaranje progresivnog kapitalizma koji će omogućiti zajednički prosperitet. Stiglic pokazuje kako život srednje klase može biti svima ponovo dostižan.Suvereno prikazujući već predviđene opasnosti tržišnog fundamentalizma i temelje progresivnog kapitalizma, knjiga Narod, moć i profit otkriva nam Ameriku u krizi, ali i osvetljava put kroz ovo izazovno vreme.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Ništa obično: biografija Vislave Šimborske - Mihal Rušinek Godina izdanja: 2020 Broj strana: 273 Povez: Mek ODLOMCI IZ KNJIGE:Maja 1996. drhtavom rukom sam okretao broj telefona Šimborske. Pola godine kasnije trebalo je da joj se dodeli Nobelova nagrada. Još uvek nije imala automatsku sekretaricu ni automatskog sekretara. Znao sam, ako je kod kuće, dići će slušalicu. Digla ju je. Predstavio sam se i pozvao je na susret tajne Limeričke lože nastale u čast profesorice Tereze Valas, koja se bavila istorijom i teorijom književnosti na Jagelonskom Univerzitetu, a i književnom kritikom. Poziv je sa smehom i oduševljenjem prihvaćen. Dobio sam i pismeni dokaz:„Ekselencijo! S oduševljenjem i zahvalnošću prihvatam velikodušan gest kojim sam stekla titulu počasnog člana Društva obožavalaca Tereze Valas. Nosiću je visoko podignute glave i koristiti u svakoj prilici koja mi se pruža ili ne pruža.Vislava Šimborska…Telefon je počeo da zvoni odmah nakon trinaest sati 3. oktobra 1996. godine. Naravno, bio je četvrtak, jer Švedska akademija zaseda četvrtkom. Tada je Vislavi Šimborskoj dodeljena Nobelova nagrada za književnost. Smesta sam u ime Limeričke lože napisao pismo u kome sam čestitao pesnikinji, koje je sugerisalo da je na odluku akademijinog žirija moralo da utiče limeričko stvaralaštvo Šimborske. Nekoliko nedelja kasnije, već kao njen sekretar, našao sam to pismo u gomili prepiske s čestitkama i imao priliku da sam sebi odgovorim.…Kada je godinu dana ranije Nobelovu nagradu za književnost dobio irski pesnik Šimas Hini, Šimborska je s olakšanjem odahnula. Šansa da sledećih godina tu nagradu dobije pesnik iz Evrope (Baranjčak je dodao – još iz katoličke zemlje s burnom istorijom, u kojoj je krompir glavna hrana) veoma je mala… Poznanici su se šalili da je Šimborska, po svoj prilici, jedina pesnikinja na svetu koja ne želi Nobelovu nagradu, jer se boji pometnje koju ta nagrada unosi u život. Međutim, u skladu s načelom ,,Svakom ono do čega mu je najmanje stalo”, Švedska akademija je odlučila da naredne godine nagradu dodeli upravo Šimborskoj: „Za poeziju, koja s ironičnom preciznošću dopušta istorijskom i biološkom kontekstu da se iskaže kroz fragmente čovekove stvarnosti”.Hini je tada u intervjuu koji je dao Jaceku Žakovskom čestitao Šimborskoj. Istovremeno ju je upozorio na probleme koji je sada čekaju: „Najveći problem predstavljaju pisma. Posle objavljivanja nagrade kreće velika poplava pisama. Treba osnovati kancelariju. Treba imati sekretaricu koja će primati hiljade telefonskih poziva. Od objavljivanja nagrade do Nove godine poplava će ispuniti stan i blokirati telefon, a faks će raditi dvadeset i četiri sata. Svako koga si takoreći od rođenja poznavao pisaće, telefoniraće, slati telegrame i faksove. Drugovi i drugarice iz škole, iz vrtića, iz dvorišta, svi (…) sada će te na najneverovatniji način pronaći, kao da se krenulo na nebo; kao da se čovek celog svog života nalazio u nekom apstraktnom središtu; kao da si se nalazio na nekom velikom stadionu punom manje ili više bliskih poznanika, blagonaklonih ljudskih lica”. Intervju se završavao karakterističnim rečima: „Poor, poor Vislava”.Godinu dana kasnije Šimborska će mu napisati: „Već je srećno prošla ,,nobelovska godina”. Kada si mi pre godinu dana pisao šta me čeka i ispričao mi o vlastitim iskustvima, smatrala sam da si malo preterao. Međutim, nisi – bio si potpuno u pravu – haos, buka, ni trenutak mira, neočekivane obaveze, putovanja, gomile pisama, mnoštvo telefona, brige i neprijatnosti. To vreme nije pogodovalo pisanju, čak ni refleksiji, a zbog toga živimo. Nadam se da već mirno radiš i pišeš svoje lepe stihove”.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Ništa obično. Biografija Vislave Šimborske - Mihal Rušinek Izdavač: Treći trg Godina izdanja: 2020 Broj strana: 273 Format: 22 cm Povez: Broširani ODLOMCI IZ KNJIGE: Maja 1996. drhtavom rukom sam okretao broj telefona Šimborske. Pola godine kasnije trebalo je da joj se dodeli Nobelova nagrada. Još uvek nije imala automatsku sekretaricu ni automatskog sekretara. Znao sam, ako je kod kuće, dići će slušalicu. Digla ju je. Predstavio sam se i pozvao je na susret tajne Limeričke lože nastale u čast profesorice Tereze Valas, koja se bavila istorijom i teorijom književnosti na Jagelonskom Univerzitetu, a i književnom kritikom. Poziv je sa smehom i oduševljenjem prihvaćen. Dobio sam i pismeni dokaz: „Ekselencijo! S oduševljenjem i zahvalnošću prihvatam velikodušan gest kojim sam stekla titulu počasnog člana Društva obožavalaca Tereze Valas. Nosiću je visoko podignute glave i koristiti u svakoj prilici koja mi se pruža ili ne pruža. Vislava Šimborska … Telefon je počeo da zvoni odmah nakon trinaest sati 3. oktobra 1996. godine. Naravno, bio je četvrtak, jer Švedska akademija zaseda četvrtkom. Tada je Vislavi Šimborskoj dodeljena Nobelova nagrada za književnost. Smesta sam u ime Limeričke lože napisao pismo u kome sam čestitao pesnikinji, koje je sugerisalo da je na odluku akademijinog žirija moralo da utiče limeričko stvaralaštvo Šimborske. Nekoliko nedelja kasnije, već kao njen sekretar, našao sam to pismo u gomili prepiske s čestitkama i imao priliku da sam sebi odgovorim. … Kada je godinu dana ranije Nobelovu nagradu za književnost dobio irski pesnik Šimas Hini, Šimborska je s olakšanjem odahnula. Šansa da sledećih godina tu nagradu dobije pesnik iz Evrope (Baranjčak je dodao – još iz katoličke zemlje s burnom istorijom, u kojoj je krompir glavna hrana) veoma je mala… Poznanici su se šalili da je Šimborska, po svoj prilici, jedina pesnikinja na svetu koja ne želi Nobelovu nagradu, jer se boji pometnje koju ta nagrada unosi u život. Međutim, u skladu s načelom ,,Svakom ono do čega mu je najmanje stalo”, Švedska akademija je odlučila da naredne godine nagradu dodeli upravo Šimborskoj: „Za poeziju, koja s ironičnom preciznošću dopušta istorijskom i biološkom kontekstu da se iskaže kroz fragmente čovekove stvarnosti”. Hini je tada u intervjuu koji je dao Jaceku Žakovskom čestitao Šimborskoj. Istovremeno ju je upozorio na probleme koji je sada čekaju: „Najveći problem predstavljaju pisma. Posle objavljivanja nagrade kreće velika poplava pisama. Treba osnovati kancelariju. Treba imati sekretaricu koja će primati hiljade telefonskih poziva. Od objavljivanja nagrade do Nove godine poplava će ispuniti stan i blokirati telefon, a faks će raditi dvadeset i četiri sata. Svako koga si takoreći od rođenja poznavao pisaće, telefoniraće, slati telegrame i faksove. Drugovi i drugarice iz škole, iz vrtića, iz dvorišta, svi (…) sada će te na najneverovatniji način pronaći, kao da se krenulo na nebo; kao da se čovek celog svog života nalazio u nekom apstraktnom središtu; kao da si se nalazio na nekom velikom stadionu punom manje ili više bliskih poznanika, blagonaklonih ljudskih lica”. Intervju se završavao karakterističnim rečima: „Poor, poor Vislava”. Godinu dana kasnije Šimborska će mu napisati: „Već je srećno prošla ,,nobelovska godina”. Kada si mi pre godinu dana pisao šta me čeka i ispričao mi o vlastitim iskustvima, smatrala sam da si malo preterao. Međutim, nisi – bio si potpuno u pravu – haos, buka, ni trenutak mira, neočekivane obaveze, putovanja, gomile pisama, mnoštvo telefona, brige i neprijatnosti. To vreme nije pogodovalo pisanju, čak ni refleksiji, a zbog toga živimo. Nadam se da već mirno radiš i pišeš svoje lepe stihove”.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Narod, vlast i profit - Džozef Stiglic Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2021 Broj strana: 301 Format: 22.5 cm Povez: Tvrdi Svi mi imamo osećaj da su američka ekonomija ― i američka država ― naklonjene krupnom kapitalu, ali kako Džozef E. Stiglic objašnjava u svojoj novoj knjizi „Narod, moć i profit“, stanje je zabrinjavajuće. Šačica korporacija danas dominira čitavim privrednim sektorima, doprinoseći nezapamćenom skoku nejednakosti i usporenom rastu. Tako finansijska industrija sama kroji svoje zakone, tehnološke kompanije prikupljaju obilje ličnih podataka a da ih gotovo niko ne kontroliše, dok naša država sklapa trgovinske sporazume koji nisu u interesu radnika. Mnogi su se obogatili kroz eksploataciju drugih, umesto kroz stvaranje novog bogatstva. Ako nešto ne učinimo, nove tehnologije će možda još pogoršati situaciju, povećavajući nejednakost i nezaposlenost. Stiglic identifikuje prave izvore bogatstva i povećanja životnog standarda u učenju, naučnom i tehnološkom napretku i vladavini prava. On pokazuje da napadi na pravosuđe, univerzitete i medije podrivaju upravo one institucije koje su tradicionalni noseći stubovi američke ekonomske moći i demokratije. Koliko god se osećali bespomoćno, uopšte nismo nemoćni. Zapravo, ekonomska rešenja su često sasvim jasna. Moramo iskoristiti prednosti tržišta i istovremeno ukrotiti njegove ekstreme, vodeći računa da tržište radi za nas, američke građane, a ne obrnuto. Ako građani u dovoljnom broju stanu iza za promena izloženih u ovoj knjizi, možda neće biti kasno za stvaranje progresivnog kapitalizma koji će omogućiti zajednički prosperitet. Stiglic pokazuje kako život srednje klase može biti svima ponovo dostižan. Suvereno prikazujući već predviđene opasnosti tržišnog fundamentalizma i temelje progresivnog kapitalizma, knjiga “Narod, moć i profit” otkriva nam Ameriku u krizi, ali i osvetljava put kroz ovo izazovno vreme.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Dani slave i očaja : saga o Čerčilu, porodici i otporu - Erik Larson Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2022 Broj strana: 575 Format: 21 cm Povez: Broširani Na dan kad je Čerčil stupio na dužnost premijera, Adolf Hitler je napao Holandiju i Belgiju. Poljska i Čehoslovačka već su pale, a evakuacija iz Denkerka odigraće se dve sedmice kasnije. Sledećih dvanaest meseci Hitler je vodio nemilosrdnu kampanju bombardovanja u kojoj je poginulo 45.000 Britanaca. Čerčilov zadatak bio je da ujedini zemlju i nauči britanski narod „veštini neustrašivosti“. Ovo je priča o političkom riziku, ali i intimna drama smeštena na pozornice: Čekersa – Čerčilove premijerske kuće za odmor i ratnog utočišta, Dičlija – imanja na koje su se on i njegova svita povlačili kad je mesec najsjajniji, a pretnja od bombi najveća, i naravno, Dauning strita broj 10 – sedišta vlade. Oslanjajući se na dnevnike, izvornu arhivsku građu i tajne obaveštajne izveštaje – neki su otvoreni za javnost tek nedavno – Larson nam kroz novo sočivo pokazuje najmračniju godinu u istoriji Londona kroz svakodnevicu Čerčila, njegove porodice i grupe savetnika iz „Tajnog kruga“ kojima se obraćao u najtežim trenucima. Erik Larson je autor šest knjiga koje su bile bestseleri Njujork tajmsa. Diplomirao je sa pohvalom na Univerzitetu u Pensilvaniji, gde je studirao rusku istoriju, jezik i kulturu; magistrirao je novinarstvo na Univerzitetu Kolumbija. Veoma brzo je počeo da piše za Wall Street Journal, a kasnije i za Time. Predavao je pisanje publicistike u San Francisku. Bivši stanovnik Sijetla, sada živi na Menhetnu sa suprugom i tri ćerke u stanu koji gleda na Central park.

Kao novo. Bez posvete. Knjiga o Beogradu 2 - Goran Vesić Godina izdanja: 2022 Broj strana: 302 Povez: Tvrd „Pred vama je novih šezdeset priča o Beogradu. Čitaćete o zaboravljenoj heroini Milunki Savić i o tome kako ju je Branko Pešić, posredno, proglasio počasnom građankom Beograda, kako su Beograđani svega pet meseci nakon Parižana, 1896. godine, uživali u magičnim slikama braće Limijer i kako se u našoj Kinoteci čuva ta originalna kamera, ko je bio narodni dobrotvor Viljem Berghauz, odnosno Velimir Teodorović, vanbračni sin kneza Mihaila Obrenovića. Videćete, kao na filmu, desetine hiljada Beograđana, među kojima i brojne ruske emigrante, kako 23. marta 1927. na Železničkoj stanici dočekuju svetsku baletsku zvezdu Anu Pavlovu koja je u jednoj od beogradskih antikvarnica pronašla tepih iz svog peterburškog stana. Saznaćete da je Banovo brdo dobilo ime po dubrovačkom Srbinu katoličke vere, Matiji Banu, kao i zašto je Miloš Veliki beogradsku varoš, podeljenu između Srba i Turaka, poverio svome bratu Jevremu. Pisao sam i o tome kako su u rasponu od desetak godina, počev od 1941, na teritoriji bivše Jugoslavije uništena sto trideset dva spomenika kralju Aleksandru i šezdeset osam njegovom ocu, kralju Petru, te će možda biti jasnije zašto Beograd danas nema spomenike ovim svojim vladarima. Priča o katedrali koje nema govori o tome kako je Beograd tridesetih godina prošlog veka trebalo da dobije monumentalnu katoličku katedralu posvećenu Ivanu Kapistranu, braniocu Beograda od napada Osmanlija 1456. godine. Kako bi se razumeli pucnji u nadvojvodu Franca Ferdinanda potrebno je znati i priču o beogradskom životu Gavrila Principa a pripovest o poslednjem beogradskom veziru Ali Riza-paši govori o tome kako su Turci pokušali da promenom politike privole Srbe na ostanak u Otomanskoj imperiji. Saznaćete kako je Ivo Andrić na dodeli Nobelove nagrade za književnost svet upoznao sa srpskom koračnicom „Marš na Drinu” i kako je Tito to prihvatio.“ – Goran Vesić