O knjizi: Dobitnik prestižne nagrade Sijudad de Torevijeha. Jeziva tajna. Tragična ljubav. Razorna osveta. Gibraltarski moreuz, 1940. godine. U središtu oluje kapetan Gonsales spasava grupu nemačkih brodolomnika. Kada nevreme stane, njihov predvodnik ga daruje znamenjem od čistog zlata, uz dve reči koje Gonsales nikada neće zaboraviti: IZDAJA i SPASENJE. Prateći trag znamenja, priča vodi do siročeta Paula koji živi s majkom kod rođaka barona Fon Šredera. Tajanstveno saznanje u vezi sa čudnovatom smrću Paulovog oca pokrenuće opasnu istragu u Minhenu. Čak ni Paulova ljubav prema Jevrejki Alis, neustrašivoj fotografkinji, neće okončati njegovu opsesiju da razotkrije šta se zaista dogodilo ocu. Ali Paul ne zna da će njegova istraga prouzrokovati nesagledive posledice i zauvek izmeniti sudbine bliskih mu ljudi. Masonerija, nacizam, ljubav i izdaja mešaju se u trileru prepunom iznenađenja, koji priča o potrazi za istinom i visokoj ceni koju treba platiti da bi se do nje došlo.

vu zbirku naseljava jedan svet pre svega muških protagonista koji traže odgovore, a oni se kriju u telefonskom pozivu s neba, pojavi jedne kornjače, u znacima, poput jedne ženske cipele koja se bez razloga nađe u stanu, upaljaču koji nestane negde u automobilu. Život ovih priča pulsira u sferama koje nam izgledaju kao da su u snu, a zapravo su stvarne. Sa retkom preciznošću i posvećenošću detaljima, Veronezi ispisuje raznolike priče pune neočekivanih obrta. Otkrivajući nam u svakodnevnim situacijama, licima, predmetima, nešto što sami na prvi pogled ne vidimo, ukazuje nam da se uobičajeno zapravo najteže razume. Najmanje važni potezi koje učinimo mogu imati nesagledive posledice. Otac i sin, život i smrt, nadanje i razočaranje, mnogo je dijalektičkih parova koji se susreću u ovim pričama, a u skladu s tom dinamikom uslovnih značenjskih sukoba, ovaj razumljiv i pitak jezik tako lako dopire do neuhvatljivog i apsurdnog.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot malo iskrzan, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! - Dani Turbinih - Purpurno ostrvo - Bratstvo licemera - Bekstvo Mihail Afanasijevič Bulgakov (rus. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков; Kijev, 15. maj 1891 — Moskva, 10. mart 1940) bio je ruski pisac, dramaturg i pozorišni reditelj. Pisao je na ruskom jeziku. Autor je velikog broja pripovedaka, priča, feljtona, pozorišnih komada, dramatizacija, filmskih scenarija i operskih libreta. Detinjstvo i mladost Mihail Bulgakov se rodio 15. maja 1891. u porodici profesora Kijevske duhovne akademije Opanasa Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne u Kijevu.[1] U porodici je bilo sedmoro dece: Mihail, Vera, Nađa, Varvara, Mikola, Ivan i Olena. Mihail Bulgakov je 1909. završio kijevsku Prvu gimnaziju i upisao se na medicinski fakultet `Taras Ševčenko` Kijevskog univerziteta. Bulgakov se prvi put oženio 1913. Tatjanom Lapom. Njihovi novčani problemi započeli su već na dan svadbe. Tatjanin otac im je mesečno slao 50 rubalja, što je u to vreme bio pristojan iznos. No, novac im je brzo nestajao, budući da je Bulgakov bio spontana osoba i nije voleo da štedi. Ako bi mu se prohtelo da potroši poslednje rezerve novca na taksi, bez razmišljanja bi to učinio. Nakon početka Prvog svetskog rata Bulgakov je nekoliko meseci radio kao lekar u prifrontnoj zoni. Zatim su ga poslali da radi u selo Nikoljskoje Smolenske gubernije, a nakon toga je radio kao lekar u Vjazmi. Godine 1917. počeo je da uzima morfijum, isprva da olakša alergijske reakcije na lek protiv difterije, koji je uzeo bojeći se bolesti nakon obavljene operacije.[1] Zatim je uzimanje morfijuma postalo redovno. U oktobru 1917. prvi put je došao u Moskvu, zaustavivši se kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara-ginekologa N. M. Pokrovskog, koji je postao prototip profesora Preobraženskog iz priče `Pseće srce`. U jesen 1918. Bulgakov se vratio u Kijev gde je započeo privatnu praksu kao venerolog. U to vreme prestao je da uzima morfijum. Za vreme građanskog rata u Rusiji, u februaru 1919, Bulgakova su mobilizovali kao vojnog lekara u vojsku Ukrajinske narodne republike. Te iste godine je radio i kao lekar Crvenog krsta, a zatim i u Oružanim snagama Juga Rusije. U sastavu Treće Terske kozačke pukovnije borio se na Severnom Kavkazu. Aktivno je objavljivao u novinama (članak `Buduće perspektive`). Za vreme povlačenja Dobrovoljačke armije početkom 1920. nije otišao u Gruziju, nego je ostao u Vladikavkazu jer je oboleo od tifusa. Krajem septembra 1921. Bulgakov se preselio u Moskvu i počeo da sarađuje kao feljtonist sa moskovskim novinama (`Gudok`, `Rabočij`) i časopisima (`Medicinskij rabotnik`, `Rossija`, `Vozroždenije`). U to vreme je objavio pojedina dela u novinama `Nakanune` koje su izlazile u Berlinu. Od 1922. do 1926. u novinama `Gudok` je bilo objavljeno više od 120 reportaža, ogleda i feljtona Bulgakova. Godine 1923, Bulgakov je postao član Sveruskog saveza pisaca (rus. `Vserossiйskiй Soюz pisateleй`). 1924. je upoznao Ljubov Jevgenjevnu Belozersku, koja se nedavno vratila iz inostranstva, i koja je 1925. postala njegova druga žena. U oktobru 1926. je u MHATu sa velikim uspehom održana predstava „Dani Turbinovih“, koja se veoma svidela Staljinu. Istovremeno se u Sovjetskoj štampi širila intenzivna i krajnje oštra kritika stvaralaštva Mihajla Bulgakova. Krajem oktobra 1926. je u državnom akademskom pozorištu Vatangov s velikim uspehom premijerno održana predstava Zojkin Stan. Godine 1928, Bulgakov je otputovao sa ženom na Kavkaz; posetili su Tbilisi, Batumi, Zeleni Mis, Vladikavkaz, Gudermes. U Moskvi je te godine premijerno održana predstava `Grimizni otok`. Kod Bulgakova se pojavila zamisao romana kasnije nazvanog `Majstor i Margarita`. Pisac je takođe započeo rad na komadu o Molijeru („Robovanje licemera“). Godine 1929, Bulgakov je upoznao Jelenu Sergejevnu Šilovsku koja je postala njegova treća i ujedno poslednja žena 1932.[1] Do 1930. Bulgakovljeva dela su prestala da se izdaju, a pozorišni komadi povlačeni su se repertoara pozorišta. Bila su zabranjena izvođenja komada `Beg`, `Zojkin stan`, `Grimizno ostrvo`, `Dani Turbinovih`.[1] U januaru 1932. Staljin je ponovo dozvolio izvođenje predstave `Dani Turbinovih`, i do rata se više nije zabranjivala. Međutim, nijedno pozorište, osim MHAT-a, nije ju izvodilo. Godine 1936-e, nakon članka u `Pravdi`, Bulgakov je otišao iz MHAT-a i počeo da radi u Boljšoj teatru kao libretist i prevodilac. 1937. Bulgakov je radi na libretu `Minin i Požarski` i `Petar I`. Družio se s Isakom Dunajevskim, popularnim sovjetskim kompozitorom. 1939. Bulgakov je radio na libretu `Rahel`, a takođe na komadu o Staljinu (`Batum`). Zdravlje je počelo da mu se naglo pogoršava. Lekari su mu dijagnostikovali hipertenzivnu nefrosklerozu. Nastavio je da uzima morfijum koji mu je prepisan 1924. da smanji bolove. U tom razdoblju je počeo da diktira ženi poslednje verzije `Majstora i Margarite`. Od februara 1940. prijatelji i porodica su stalno dežurali kraj njegove postelje. Bulgakov je preminuo 10. marta 1940.[1] Sahranjen je na Novodevičanskom groblju. Na njegovom grobu je, zahvaljujući njegovoj supruzi, postavljen kamen zvani „Golgota“, koji je pre toga bio na Gogoljevom grobu...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot malo iskrzan, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! - Dani Turbinih - Purpurno ostrvo - Bratstvo licemera - Bekstvo Mihail Afanasijevič Bulgakov (rus. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков; Kijev, 15. maj 1891 — Moskva, 10. mart 1940) bio je ruski pisac, dramaturg i pozorišni reditelj. Pisao je na ruskom jeziku. Autor je velikog broja pripovedaka, priča, feljtona, pozorišnih komada, dramatizacija, filmskih scenarija i operskih libreta. Detinjstvo i mladost Mihail Bulgakov se rodio 15. maja 1891. u porodici profesora Kijevske duhovne akademije Opanasa Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne u Kijevu.[1] U porodici je bilo sedmoro dece: Mihail, Vera, Nađa, Varvara, Mikola, Ivan i Olena. Mihail Bulgakov je 1909. završio kijevsku Prvu gimnaziju i upisao se na medicinski fakultet `Taras Ševčenko` Kijevskog univerziteta. Bulgakov se prvi put oženio 1913. Tatjanom Lapom. Njihovi novčani problemi započeli su već na dan svadbe. Tatjanin otac im je mesečno slao 50 rubalja, što je u to vreme bio pristojan iznos. No, novac im je brzo nestajao, budući da je Bulgakov bio spontana osoba i nije voleo da štedi. Ako bi mu se prohtelo da potroši poslednje rezerve novca na taksi, bez razmišljanja bi to učinio. Nakon početka Prvog svetskog rata Bulgakov je nekoliko meseci radio kao lekar u prifrontnoj zoni. Zatim su ga poslali da radi u selo Nikoljskoje Smolenske gubernije, a nakon toga je radio kao lekar u Vjazmi. Godine 1917. počeo je da uzima morfijum, isprva da olakša alergijske reakcije na lek protiv difterije, koji je uzeo bojeći se bolesti nakon obavljene operacije.[1] Zatim je uzimanje morfijuma postalo redovno. U oktobru 1917. prvi put je došao u Moskvu, zaustavivši se kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara-ginekologa N. M. Pokrovskog, koji je postao prototip profesora Preobraženskog iz priče `Pseće srce`. U jesen 1918. Bulgakov se vratio u Kijev gde je započeo privatnu praksu kao venerolog. U to vreme prestao je da uzima morfijum. Za vreme građanskog rata u Rusiji, u februaru 1919, Bulgakova su mobilizovali kao vojnog lekara u vojsku Ukrajinske narodne republike. Te iste godine je radio i kao lekar Crvenog krsta, a zatim i u Oružanim snagama Juga Rusije. U sastavu Treće Terske kozačke pukovnije borio se na Severnom Kavkazu. Aktivno je objavljivao u novinama (članak `Buduće perspektive`). Za vreme povlačenja Dobrovoljačke armije početkom 1920. nije otišao u Gruziju, nego je ostao u Vladikavkazu jer je oboleo od tifusa. Krajem septembra 1921. Bulgakov se preselio u Moskvu i počeo da sarađuje kao feljtonist sa moskovskim novinama (`Gudok`, `Rabočij`) i časopisima (`Medicinskij rabotnik`, `Rossija`, `Vozroždenije`). U to vreme je objavio pojedina dela u novinama `Nakanune` koje su izlazile u Berlinu. Od 1922. do 1926. u novinama `Gudok` je bilo objavljeno više od 120 reportaža, ogleda i feljtona Bulgakova. Godine 1923, Bulgakov je postao član Sveruskog saveza pisaca (rus. `Vserossiйskiй Soюz pisateleй`). 1924. je upoznao Ljubov Jevgenjevnu Belozersku, koja se nedavno vratila iz inostranstva, i koja je 1925. postala njegova druga žena. U oktobru 1926. je u MHATu sa velikim uspehom održana predstava „Dani Turbinovih“, koja se veoma svidela Staljinu. Istovremeno se u Sovjetskoj štampi širila intenzivna i krajnje oštra kritika stvaralaštva Mihajla Bulgakova. Krajem oktobra 1926. je u državnom akademskom pozorištu Vatangov s velikim uspehom premijerno održana predstava Zojkin Stan. Godine 1928, Bulgakov je otputovao sa ženom na Kavkaz; posetili su Tbilisi, Batumi, Zeleni Mis, Vladikavkaz, Gudermes. U Moskvi je te godine premijerno održana predstava `Grimizni otok`. Kod Bulgakova se pojavila zamisao romana kasnije nazvanog `Majstor i Margarita`. Pisac je takođe započeo rad na komadu o Molijeru („Robovanje licemera“). Godine 1929, Bulgakov je upoznao Jelenu Sergejevnu Šilovsku koja je postala njegova treća i ujedno poslednja žena 1932.[1] Do 1930. Bulgakovljeva dela su prestala da se izdaju, a pozorišni komadi povlačeni su se repertoara pozorišta. Bila su zabranjena izvođenja komada `Beg`, `Zojkin stan`, `Grimizno ostrvo`, `Dani Turbinovih`.[1] U januaru 1932. Staljin je ponovo dozvolio izvođenje predstave `Dani Turbinovih`, i do rata se više nije zabranjivala. Međutim, nijedno pozorište, osim MHAT-a, nije ju izvodilo. Godine 1936-e, nakon članka u `Pravdi`, Bulgakov je otišao iz MHAT-a i počeo da radi u Boljšoj teatru kao libretist i prevodilac. 1937. Bulgakov je radi na libretu `Minin i Požarski` i `Petar I`. Družio se s Isakom Dunajevskim, popularnim sovjetskim kompozitorom. 1939. Bulgakov je radio na libretu `Rahel`, a takođe na komadu o Staljinu (`Batum`). Zdravlje je počelo da mu se naglo pogoršava. Lekari su mu dijagnostikovali hipertenzivnu nefrosklerozu. Nastavio je da uzima morfijum koji mu je prepisan 1924. da smanji bolove. U tom razdoblju je počeo da diktira ženi poslednje verzije `Majstora i Margarite`. Od februara 1940. prijatelji i porodica su stalno dežurali kraj njegove postelje. Bulgakov je preminuo 10. marta 1940.[1] Sahranjen je na Novodevičanskom groblju. Na njegovom grobu je, zahvaljujući njegovoj supruzi, postavljen kamen zvani „Golgota“, koji je pre toga bio na Gogoljevom grobu...

Dobitnik književne nagrade "Brako Ćopić" Može li naša savremenost da stane u roman ako se u njemu traga za autentičnim životom? Da li je prijateljstvo važnije od novca, a uspeh od poštenja? Ima li ljubavi i posle svega? Da li je to bila nova revolucija ili sunovrat? Viktorija je roman koji govori o svemu tome i spaja povratak sa letovanja, umesto čuvenog povratka Čarnojevića iz rata, sa moralnim krahom posle socijalizma – daleko je sunce ostaje još dalje. To je jedan nemogući spoj u kojem Marko Krstić odmah hoće sve, i liriku duše i triler života, i istoriju književnosti i rehabilitaciju (kontra)revolucionarnog sloma.Viktorija je, međutim, neodoljiva dekoraterka koja na nogama ima sandale. Ljubav ne menja stvari, ali spasava duše. Negde u Evropi, recimo kod nas, nakon Revolucije koja se pretvorila u predstavu.Raspad društva i ljudskih odnosa u glavnoj ulozi, normalanživot stoji iza kamere i čeka svoju repliku. Povez knjige : broširani Strana : 129 Format : 120 x 205 mm Pismo : latinica

Prvo je bila Maestra. Potom je postala Domina. Sada je Ultima. Glamurozna kustoskinja Elizabet Tirlink zna ponešto o falsifikatima. Na kraju krajeva, ona sama je falsifikat. Njen pravi identitet, Džudit Rašli, zakopan je ispod slojeva laži. Da ne pominjemo leševe ljudi koji su bili toliko glupi da joj stanu na put. Ali sad, zarobljena usred ubilačke razmene vatre između ruskog mafijaškog bosa i korumpiranog italijanskog policajca, Džudit mora da napravi još zahtevnije umetničko delo ‒ falsifikat slike koji će odneti u svetski poznatu aukcijsku kuću gde je radila kao bedna asistentkinja i prodati ga za sto pedeset miliona dolara. Mogućnost da prevari bivšeg šefa koga prezire i međunarodni umetnički svet uzbuđuje je gotovo koliko i ekstreman seks od kojeg je zavisna ‒ pogotovo kad je cena neuspeha metak u potiljak. Izlaganje novog identiteta svetlima reflektora dovodi je u još veću opasnost. Kao kad se s prelepe slike skinu slojevi boje, može se otkriti nešto sasvim neočekivano – detalji istine o njenoj prošlosti zapanjiće i nju samu.

Daleko od Manausa Francisko Žoze Viegas(autor) Vesna Stamenković(prevod) Izdavač: Dereta Naslov originala: Longe de manaus / Francisco José Viegas Započevši istragu ubistva nepoznatog muškarca pronađenog u bezličnom, iznajmljenom stanu u predgrađu Porta, detektiv Žaime Ramos prati tragove koji će ga voditi kroz Portugal, najudaljenije egzotične krajeve Bazila i sećanja na krvavi rat u Angoli i Gvineji. Taj začarani trougao ispunjen je usamljenim likovima koji nestaju bez traga, a detektiv mora ni iz čega da rekonstruiše njihove životne priče, oslanjajući se isključivo na sopstvenu maštu. Pisan je zikom detektivskog romana, roman Daleko od Manausa krši pravila ovog žanra, pripoveda nam o sudbinama koje se prepliću bez smisla, o portugalskoj samoći, nalik na staru, pomalo izbledelu fotografiju zemlje koja se prepustila sanjarenju o vlastitoj prošlosti i polako tone u zaborav. rtugala koji, iako ukorenjen u sećanja junaka, polako bledi. Portugalska književnost 2016; Broširani povez; latinica; 21 cm; 399 str.; 978-86-6457-034-3 Knjiga je NOVA..... -------------------------------- L3

Usred jutarnje dremke u podrumu policijskog štaba, Karl Merk dobija poziv od kolege sa Bornholma, najistočnijeg danskog ostrva. Na prvu loptu on odbija ovaj slučaj, ali nekoliko sati kasnije dobija zapanjujuće vesti i oseća da nema izbora nego da povede Sektor Q u tragičan i otkrije istinu o smrti prelepe srednjoškolke koja je pre sedamnaest godina nestala iz škole, a potom pronađena obešena o drvo. Istraga će ih odvesti do čudnog kulta i njegovog harizmatičnog vođe, čoveka koji je neobično neodoljiv ženama. U lavirintu misterija i lažnih tragova, Karl – sa svojim toplim srcem, navikom da meša fraze, ludo vozi i vodi se intuicijom u detektivskom poslu – i njegovi asistenti Asad, Rose i novopridošli Gordon, nameravaju da zaustave ubicu i veštog manipulatora koji odbija da mu išta ili iko stane na put. Bestseler autor čije su knjige prodate u milionima primeraka širom sveta, ovenčan mnogim prestižnim književnim nagradama – danski pisac Jusi Adler-Olsen ključna je figura skandinavskog trilera.

Prvo je bila Maestra. Potom je postala Domina. Sada je Ultima. Glamurozna kustoskinja Elizabet Tirlink zna ponešto o falsifikatima. Na kraju krajeva, ona sama je falsifikat. Njen pravi identitet, Džudit Rašli, zakopan je ispod slojeva laži. Da ne pominjemo leševe ljudi koji su bili toliko glupi da joj stanu na put. Ali sad, zarobljena usred ubilačke razmene vatre između ruskog mafijaškog bosa i korumpiranog italijanskog policajca, Džudit mora da napravi još zahtevnije umetničko delo ‒ falsifikat slike koji će odneti u svetski poznatu aukcijsku kuću gde je radila kao bedna asistentkinja i prodati ga za sto pedeset miliona dolara. Mogućnost da prevari bivšeg šefa koga prezire i međunarodni umetnički svet uzbuđuje je gotovo koliko i ekstreman seks od kojeg je zavisna ‒ pogotovo kad je cena neuspeha metak u potiljak. Izlaganje novog identiteta svetlima reflektora dovodi je u još veću opasnost. Kao kad se s prelepe slike skinu slojevi boje, može se otkriti nešto sasvim neočekivano – detalji istine o njenoj prošlosti zapanjiće i nju samu.

Usred jutarnje dremke u podrumu policijskog štaba, Karl Merk dobija poziv od kolege sa Bornholma, najistočnijeg danskog ostrva. Na prvu loptu on odbija ovaj slučaj, ali nekoliko sati kasnije dobija zapanjujuće vesti i oseća da nema izbora nego da povede Sektor Q u tragičan i otkrije istinu o smrti prelepe srednjoškolke koja je pre sedamnaest godina nestala iz škole, a potom pronađena obešena o drvo. Istraga će ih odvesti do čudnog kulta i njegovog harizmatičnog vođe, čoveka koji je neobično neodoljiv ženama. U lavirintu misterija i lažnih tragova, Karl – sa svojim toplim srcem, navikom da meša fraze, ludo vozi i vodi se intuicijom u detektivskom poslu – i njegovi asistenti Asad, Rose i novopridošli Gordon, nameravaju da zaustave ubicu i veštog manipulatora koji odbija da mu išta ili iko stane na put. Bestseler autor čije su knjige prodate u milionima primeraka širom sveta, ovenčan mnogim prestižnim književnim nagradama – danski pisac Jusi Adler-Olsen ključna je figura skandinavskog trilera.

Nova prilika, Mona Kasten lepo očuvana, potpis pret. vlasnika On postavlja pravila, a ona krši svako od njih. Kada se preselila u Vudshil, Eli Harper je želela samo novu priliku. Htela je da se potpuno posveti studiranju, pa joj se uopšte nije svidelo što je iznajmila sobu u stanu u kojem živi i nadmen „loš momak“. Vajt je, doduše, izuzetno privlačan sa svim tim tetovažama i svojom drskošću, ali je poslednja osoba sa kojom bi Eli delila svakodnevicu. Budući da nipošto nije želeo cimerku, Vajt ju je odmah uslovio čitavim nizom pravila. A najvažnije od svih: nikada se nećemo smuvati! Međutim, Eli ubrzo primećuje da se iza Vajtove nabusite naravi skriva mnogo više nego što je isprva pretpostavljala. I što ga bolje upoznaje, to joj je teže da zanemari snažnu privlačnost koja se razvija između njih... „Ova knjiga pretvara tinejdžerke i mlade žene u strastvene čitateljke.“ Züriost „Duhovito ispripovedana ljubavna priča, prepuna izuzetno duhovitih scena i dijaloga.“ Allgemeine Zeitung „Knjigu je skoro nemoguće ispustiti iz ruku.“ Westfalenpost

Autor: Andrija Matić Povez: broširan Br. strana: 159 Format: 13x21 Roman Šaht Andrije Matića je pre svega nemilosrdna, preciznije beskompromisna antiutopija koja se bavi srpskim društvom zasnovanog na eskalaciji nacionalizma koji dovodi do ksenofobije podržane demagogijom, a samim tim do sunovrata društva koje se bez pobune prepušta na milost i nemilost političarima i njihovim mehanizmima „usrećitelja nacije“. Vrlo uzdržanim tonom, do samog kraja, junak opisuje sunovrat u bezdan. Roman je očito inspirisan i stvarnim događajima, prilikama u srpskom društvu, kulturi, uticaju i značaju crkve u svakodnevnom životu i funkcionisanju zemlje koja se izjašnjava kao sekularna, a ipak u njoj oni koji krše elementarne zakone i prava drugih, manjine ostaju nekažnjeni. Narator, Bojan Radić, bivši profesor engleskog jezika u Šahtu evocira tragični sled događaja koji će ga odvesti na gubilište. Sve se dešava u Srbiji 2025. godine. Srbijom upravlja Vlada narodnog jedinstva čije upravljanje će junaku detaljno objasniti šef policije, Sretenović kao stopljene ideje nacionalizma i komunizma. Srbija je ponovo izolovana, deset godina posle neuspešnog „vraćanja otetog Kosova“. Vlada narodnog jedinstva usvojila je Zakon o ukidanju engleskog jezika, ponovo uvela smrtnu kaznu i javna pogubljenja se vrše na Ušću. Vlada je ukinula mobilne telefone, zabranila upotrebu kompjutera, zvanično je iskorenjena AIDS, pravoslavna crkva blagosilja dželate. Glavni junak trideset petogodišnji profesor engleskog jezika, posle uzaludnog pokušaja da nađe posao nakon usvajanja zakona kojim je njegovo znanje i obrazovanje označeno kao nepotrebno i nepoželjno dobija ponudu da baš tom, zabranjenom engleskom jeziku podučava decu šefa policije. Dobija za taj posao vrlo pristojan honorar, prihvata sva objašnjenja svog poslodavca i počinje da shvata da se u toj i takvoj Srbiji njegove bivše kolege pretvaraju u policajce, službenike političara za koje rade , da je sve pod kontrolom, nadzorom. Poslodavac, šef policije živi vrlo udobno, galantno mu isplaćuje honorar i pridodaje mu još jednu obavezu, da njegovu decu vodi na Ušće, i da zajedno sa njima prisustvuje javnim pogubljenjima. U početku zbunjen, Bojan Radić prihvata ne samo posao , već i sva objašnjenja poslodavca. Živi vrlo usamljeno, ide na plivanje, šeta Beogradom i primećuje da se Knez Mihailova ulica pretvorila u najprljaviju ulicu, da u njoj borave prosjaci i beskućnici, da su na mestu gde su nekada bili kulturni centri Francuske i ostalih zemalja sada razlupani izlozi i gomile đubreta, da su ukinuti svi kafići. Sluša se strogo propisana muzika u dva beogradska Doma mladih. Jednom je u parku primetio usamljenu devojku, ali nije se usudio da joj se obrati. Nastavio je da obavlja svoj posao učitelja engleskog jezika deci šefa policije, ali i da posećuje park ne bi li ponovo sreo devojku. Ponovo će se sresti, upoznati, moglo bi se reći, on će se zaljubiti. Ali devojka mu posle nekog vremena saopštava da je bolesna, da ima AIDS. Ali i njegov poslodavac zna sve o njegovim susretima sa Vesnom, proverava ga i zabranjuje mu da se viđa s njom, kako zbog sebe tako i zbog opšteg pravila da se čovek u takvoj kafkijanskoj Srbiji može družiti i viđati samo sa onima koji pripadaju većini. Jer, devojka, kao i njena porodica već su obeležene. Bojan Radić, narator odustaje čak i od prijateljstva sa nesrećnom devojkom. Postaje sve prisniji sa poslodavcem, srećan što zarađuje. Jednoga dana na njegova vrata zakucaće brat nesrećne devojke i doneće mu oproštajno pismo jer je ona izvršila samoubistvo. Odlazi na Sajmište sa njenim bratom i majkom i prisustvuje masovnom sahranjivanju ljudi u crnim kesama koji su pripadali nepodobnim: homoseksualcima, bolesnim, drugačijim. Tada počinje njegov pakao. Šef policije ga otpušta sa pretnjama koje se uskoro ostvaruju. Prisiljen je da se iseli iz svog stana i seli se na obod grada, živi u malom stanu u blizini Doma za nezbrinutu decu. U novi stan mu upadaju ljudi šefa policije Sretenovića, otimaju mu novac s kojim je imao nameru vrlo skromno da živi neko vreme i koji mu je ostao. Često posmatra u parku decu dok sedi u parku. Jednog dana veroučitelj jednog od štićenika seksualno zlostavlja i Bojan zgrožen ubija sveštenika. Ne ostaje mu ništa drugo nego da pokuša da se sakrije. Dugo se krije po podrumima, šahtovima i na kraju ga policija hapsi, odvode u zatvor, sude mu. Osuđen je na smrt.

O knjizi: Dve sestre bliznakinje rastavljene kada su imale 11 godina. Dva potpuno različita života. Isti snovi o slobodi. Dok odrastaju u malom ribarskom selu u Iranu, jedanaestogodišnje Saba Hafezi i njena sestra bliznakinja Mahtab opčinjene su Amerikom. Kada jednog dana iznenada ostane sama sa ocem, Saba je uverena da su njena majka i sestra upravo tamo otišle bez nje. Usamljena i očajna, ona pati za njima, i za životom za koji smatra da joj je uskraćen. Od malih nogu učili su je da je 'sudbina u krvi', što je za nju značilo da će sestra i ona živeti istim životom, čak i ako ih dele silna kopna i mora. Međutim, suočava se sa nesigurnostima i tugom, i okrutnom stvarnošću zemlje posle revolucije. Kako vreme prolazi, neprestano zamišlja paralelni život, lepši i veseliji, kojim živi njena sestra, što joj daje slobodu o kojoj može samo da sanja. „Postoji jedna nevidljiva nit koja spaja sestre na dva kraja sveta. Bez obzira na to kuda putuju i koliko zemlje i vode stane između njih, čak i ako jedna od njih sasvim napusti ovaj svet.“

Kao na slikama Jednom pročitano Dereta Običan momak Dvanaestogodišnji Mimi, strastveni zaljubljenik u stripove, opčinjen je superherojima. U napuljskoj četvrti Vomero živi skromno sa šestočlanom porodicom i psom u malom stanu zgrade gde njegov otac radi kao portir. Vreme provodi družeći se sa vršnjakom Sasom, lokalnim mangupom. Mimi se ugleda na komšiju Đankarla Sijanija, koji je u njegovim očima pravi superheroj: umesto betmobila, on vozi zeleni mehari, nema natprirodne moći poput Spajdermena, a protiv zla se bori – olovkom. Reč je o stvarnoj ličnosti, čuvenom novinaru čija se hrabra borba protiv organizovanog kriminala završila njegovim ubistvom 23. septembra 1985, baš ispred zgrade u kojoj je živeo. Te sudbonosne godine, sve se menja i za Mimija... Roman Običan momak predstavlja fiktivnu priču isprepletanu sa istorijskim događajima, o sudbini jednog dečaka, njegovim prvim ljubavima, razočaranjima, suočavanjima sa nasiljem i smrću. Ova topla, nežna priča podsetiće sve ljubitelje Maroneovih romana da superheroji možda ne postoje, ali da se velika, junačka dela malih, običnih ljudi nikada ne zaboravljaju. Prevod sa italijanskog: Gordana Subotić

Autorka bestselera Hladno kao led i Poslednji preživeli. Bestseler New York Timesa. Roman iz serijala Ricoli i Ajls. ŽRTVABostonska detektivka Džejn Ricoli i medicinska istražiteljka Mojra Ajls istražuju bizarno ubistvo. U svom stanu nađen je naopačke okačen, rasporen muškarac sa izvađenom utrobom. Mojrino nepogrešivo sećanje navešće ih na pomisao da je morbidni ubica ponovo u akciji i da ovo neće biti poslednja žrtva. UBICAPre nekoliko godina grupa turista zaputila se na safari u Afriku. Niko se nije vratio osim žene koja je nedeljama kasnije pronađena u grmlju jedva živa. Jedino je ona videla lice ubice. PREŽIVELIDa li je ubici iz safarija sada lovište Boston? Krvava ubistva biće rešena samo ako Džejn Ricoli ode u Bocvanu i pronađe jedinu preživelu iz smrtonosnog kampa. Ako niste ranije čitali romane Tes Geritsen, pripremite se – ovo je jedan od onih za koji će vam trebati jak stomak i čvrsti živci.“ – Kirkus „Tes Geritsen je i dalje na vrhuncu svog stvaralaštva. Umreti ponovo je fantastično uzbudljiva priča.“ – Karin Sloter „Ovako se piše najbolja kriminalistička literatura – odlično, nezaustavljivo i krajnje napeto.“ – Harlan Koben

Odlično očuvana , pečat bibliteke 304 strane 325 grama Ponekad najkraće reči nose najveću težinu. Kad je u napuštenom stanu pronađena ženska ruka, inspektor Džejk Porter i njegov partner Nik Stajls iz Londonske policije preuzeli su slučaj i odsečenu ruku povezali s Natašom Barkli, koju decenijama niko nije video. Dok istražuju detalje koji se kriju iza njenog nestanka, Porter i Stajls otkrivaju vezu s drugom istragom. Suočeni sa strahom ljudi od lokalnog moćnika, ali i sa zakulisnim igrama – možda čak i korupcijom unutar same policije – Porter i Stajls tragaju za odgovorima. Upoznajte Džejka Portera i Nika Stajlsa – nov i neodoljiv detektivski par. Stajls je bio slab na Hjuga Bosa, uredan i doteran, kratko podšišan, tip-top od glave do pete. Starije kolege prozvale su ga kancelarijskim lepotanom, ali on se nije obazirao na to. Neki su ga pak zvali Tjeri Anri Londonske policije sve dok ga nisu videli kako igra mali fudbal. Stajlsov partner Porter bio je Irac poreklom, odevao se nešto ležernije, te je njegova pojava odavala utisak komotnosti, ako ne i izvesne zapuštenosti. RD

O knjizi: Dve sestre bliznakinje rastavljene kada su imale 11 godina. Dva potpuno različita života. Isti snovi o slobodi. Dok odrastaju u malom ribarskom selu u Iranu, jedanaestogodišnje Saba Hafezi i njena sestra bliznakinja Mahtab opčinjene su Amerikom. Kada jednog dana iznenada ostane sama sa ocem, Saba je uverena da su njena majka i sestra upravo tamo otišle bez nje. Usamljena i očajna, ona pati za njima, i za životom za koji smatra da joj je uskraćen. Od malih nogu učili su je da je 'sudbina u krvi', što je za nju značilo da će sestra i ona živeti istim životom, čak i ako ih dele silna kopna i mora. Međutim, suočava se sa nesigurnostima i tugom, i okrutnom stvarnošću zemlje posle revolucije. Kako vreme prolazi, neprestano zamišlja paralelni život, lepši i veseliji, kojim živi njena sestra, što joj daje slobodu o kojoj može samo da sanja. „Postoji jedna nevidljiva nit koja spaja sestre na dva kraja sveta. Bez obzira na to kuda putuju i koliko zemlje i vode stane između njih, čak i ako jedna od njih sasvim napusti ovaj svet.“

Venecija Zadivljujuće putovanje u jedan od najslavnijih gradova na svetu. „Pronicljiva zapažanja i zadivljujuće razumevanje venecijanskog ukusa i karaktera.“ – New York Herald Tribune Nepogrešivim okom romanopisca Meri Makarti stvara knjigu koja spaja umetnost, politiku, religiju, muziku i istoriju kako bi iznedrila živi portret „najlepšeg grada na svetu“. Poput slikara koji dočarava suštinu grada na platnu, Makartijeva upotrebljava reči da bi stvorila zapanjujuće vizuelne prikaze koji osvetljavaju očaravajući život i stare i nove Venecije. Iz svog stana s pogledom na vrt jedne palate Makartijeva nas vodi u muzeje i samostane ovog grada kanala i gondola, Makijavelija i Tintoreta. I otkriva neke malo poznate činjenice: Venecijanci vole kućne ljubimce, ali više mačke nego pse; u Drugom svetskom ratu saveznici su zauzeli grad sa flotom gondola; a bez Napoleona, Venecija ne bi bila ono što je danas. Od drevnih korena funte mesa Mletačkog trgovca do sasvim običnih detalja svakodnevnog života, sve je tu – veličanstvene freske, uzvišena Mocartova muzika, Bogorodica i sveci. Ujedno sveobuhvatan putopis i moćna reportaža, knjiga O Veneciji je svedočanstvo o ljubavi Meri Makarti i Grada kanala.

Autor - osoba Rankin, Ian, 1960- = Rankin, Ijan, 1960- Naslov Žmurke / Ijan Renkin ; sa engleskog preveo Nemanja Rabrenović Jedinstveni naslov Hide & Seek. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2009 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Evro-Giunti, 2009 (Kragujevac : Grafostil) Fizički opis 266 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Rabrenović, Nemanja Zbirka ǂBiblioteka ǂSavremena svetska proza / [Evro-Giunti] ; ǂknj. br. ǂ71 (broš.) Napomene Prevod dela: Hide & Seek / Ian Rankin Tiraž 2.000 Beleška o autoru: str. [267]. Jedan narkoman je pronađen mrtav u napuštenom stanu u Edinburgu, udova raširenih kao na raspeću, na podu između dve dogorele sveće, a petokraka zvezda naslikana je na obližnjem zidu. Policija veruje da se radi o uobičajenoj smrti jednog „narkosa“, sve dok se inspektor Džon Rebus ne uhvati u koštac s ravnodušnošću, izdajom, pokvarenošću i lažima koje vrebaju iza spoljašnjosti koju Edinburg pokazuje turistima. Čini se da je samo Rebusu stalo do smrti koja svakim danom sve više počinje da liči na ubistvo, do zavodljive i gotovo opipljive opasnosti koja budi radoznalost u najmračnijem kutku njegovog uma. MG107 (N)

O knjizi: Dok se smrt i nasilje nadvijaju nad gradom u kojem zemaljski zakoni ne važe, detektiv Maklejn moraće da zakorači u neobjašnjivu misteriju. Jedino ako prihvati neverovatnu činjenicu da je drevno zlo pušteno na slobodu, biće u stanju da ga zaustavi. Edinburška policija opravdano će biti zadovoljna kada za manje od dvadeset četiri časa bude pronađen ubica uglednog gradskog biznismena – počinilac je presudio sam sebi i tako ih poštedeo istrage i suđenja. Međutim, monstruozni čin koji se odigrao nad sličnom žrtvom nekoliko dana kasnije, baciće potpuno novo svetlo na slučaj. Detektiv Entoni Maklejn počinje da sumnja u povezanost između ovih ubistava, samoubistava počinilaca i ritualnog ubistva devojke pronađene u podrumu jedne stare vile. Ista imena isplivala su na površinu, klupko se polako odmotava, ali on ne može da pronađe niti koje ih povezuju. Dok sve dublje zalazi u mračan splet okolnosti i dokaza, doći će na prag samog rešenja, ali će se tu i zaustaviti. Da li je moguće da neko neobjašnjivo zlo hara njegovim gradom, i ako je zaista tako, kako će uspeti da mu stane na put?

O knjizi: Dok se smrt i nasilje nadvijaju nad gradom u kojem zemaljski zakoni ne važe, detektiv Maklejn moraće da zakorači u neobjašnjivu misteriju. Jedino ako prihvati neverovatnu činjenicu da je drevno zlo pušteno na slobodu, biće u stanju da ga zaustavi. Edinburška policija opravdano će biti zadovoljna kada za manje od dvadeset četiri časa bude pronađen ubica uglednog gradskog biznismena – počinilac je presudio sam sebi i tako ih poštedeo istrage i suđenja. Međutim, monstruozni čin koji se odigrao nad sličnom žrtvom nekoliko dana kasnije, baciće potpuno novo svetlo na slučaj. Detektiv Entoni Maklejn počinje da sumnja u povezanost između ovih ubistava, samoubistava počinilaca i ritualnog ubistva devojke pronađene u podrumu jedne stare vile. Ista imena isplivala su na površinu, klupko se polako odmotava, ali on ne može da pronađe niti koje ih povezuju. Dok sve dublje zalazi u mračan splet okolnosti i dokaza, doći će na prag samog rešenja, ali će se tu i zaustaviti. Da li je moguće da neko neobjašnjivo zlo hara njegovim gradom, i ako je zaista tako, kako će uspeti da mu stane na put?

Knjiga "Put sreće" istražuje suštinsko pitanje svakog čoveka - kako postići sreću. Horhe Bukaj, poznati autor čiji su radovi osvojili milione čitalaca širom sveta, vodi nas kroz poslednju od četiri nezaobilazne staze našeg unutrašnjeg putovanja - Put sreće. U ovoj knjizi, Bukaj nas podstiče da razmislimo duboko o tome šta zaista znači biti srećan i kako dostići tu željenu stanu. Koristeći svoj prepoznatljiv stil jasnoće, duhovitosti i mudrosti, on nas vodi na put samootkrivanja i samorazumevanja. Nema jednostavnih formula ili recepta za sreću u ovoj knjizi. Umesto toga, Bukaj nas navodi da sami istražimo svoje unutrašnje uverenje i vrednosti kako bismo pronašli svoj jedinstveni put ka sreći. On nas podstiče da preuzmemo odgovornost za svoj život i svoju sreću, ističući da je sreća ne samo naše pravo, već i naša obaveza prema sebi i prema životu. "Put sreće" je knjiga koja će nas inspirisati i podstaći da tražimo sreću unutar sebe, pomažući nam da pronađemo smisao i zadovoljstvo u životu. Povez knjige : broš Strana : 224 Format knjige : 13x20 cm Pismo : latinica

Knjiga je odlicno ocuvana... Svet je u haosu, na vetrometini politike i moći, i na ivici propasti. Ipak, još postoje ljudi zakleti da zaustave krvoproliće i zaštite otadžbinu: svim raspoloživim sredstvima... Za vreme mandata predsednika Džeka Rajana, u tajnosti je osnovan Kampus, s jedinstvenom svrhom: da lovi, pronalazi i likvidira teroriste i njihove saradnike. Supertajna organizacija sledi sopstvene prioritete i opstaje kao samodovoljni entitet, bez zvaničnih veza s američkom vladom. Nametnuo se kao neophodnost, zbog ljudi na vlasti, koji misle da su iznad zastarelih ideja, poput odanosti, pravde, dobra i zla. Stručnjak za obaveštajni rad Džek Rajan Junior i njegovi zemljaci u Kampusu vode tihi rat u svim delovima sveta. U lovu na najljućeg neprijatelja, sadističkog ubicu Emira, pomažu im i najbliži saradnici Juniorovog oca, stručnjaci za crne operacije. Emir izmiče svim progoniteljima, ali Kampus je rešen da mu stane na put. Genije zločina sprema najveću akciju u istoriji terorizma – poduhvat gigantskih razmera, koji će zadati udarac u samom srcu Amerike. Može da ga zaustavi samo Kampus, ako ga uhvati – živog ili mrtvog.

Autor Otesa MošfegNasov Moja godina odmora i opuštanjaIzdavač: BookaGodina izdanja: 2021Broj strana: 246Format: 20 cmPovez: BroširaniRoman o usamljenosti, zavisnosti i mentalnom zdravlju, knjiga o potrebi za zaboravom i begom od bolnih uspomena, ali i svedočanstvo o daru jedne od najsmelijih savremenih američkih književnica koja ciničnim i duhovitim opaskama svoje antiheroine iznosi britku kritiku savremenog društva ogrezlog u konzumerizam.Lepa mlada žena s lagodnim poslom u prestižnoj galeriji, stanom na Menhetnu i nasleđenim novcem naizgled ima sve da bezbrižno uživa u Njujorku 2000. Međutim, oseća prazninu zbog gubitka roditelja, veze s muškarcem koga zanima samo seks i disfunkcionalnog odnosa s najboljom prijateljicom. Želeći da pobegne od svega, odlučuje da provede godinu dana u hibernaciji, u nadi da će iz nje izaći kao sasvim nova osoba.Kroz priču o svojevrsnom ličnom lokdaunu pod dejstvom sumanute kombinacije lekova, sastavljene tako da junakinju izleči od osećanja otuđenosti od ovog sveta, Otesa Mošfeg pokazuje koliko otuđenje može da bude razborito.Moja godina odmora i opuštanja kritika je savremenog društva, roman o usamljenosti, zavisnosti i mentalnom zdravlju, ali i svedočanstvo o daru jedne od najsmelijih savremenih američkih književnica.Otesa Mošfeg2/34

O knjizi: Najbolje priče našeg Nobelovca, prvi put tematski razvrstane! EKSKLUZIVNA KOLEKCIJA ŠEST ZBIRKI PRIPOVEDAKA! Nad Beogradom sunce sja kao da nikad neće zaći. Ali kad stane da zalazi, u ove jesenje dane, gasi se kao žeravka u vodi. Izgleda mi kao da ne zalazi sunce samo, nego i zemlja s njim. Potone zajedno sa suncem i modra gorska kosa u daljini, a zatim počne da se gubi i sremska ravnica, da se savija kao naslikano platno. Ivo Andrić Oslobodimo li se predrasuda, ostajući na tragu osobenosti Andrićevog pripovedačkog postupka, možemo sklopiti skicu jedne posebne literarne građevine, takozvane beogradske hronike. Ta nedovršena građevina, sa jedinstvenom osnovom ali sa nepovezanim prostorijama, mogla bi da bude imaginarni model za projekciju književne rekonstrukcije novije povesti Beograda. Od „Porodične slike“ u kojoj je, na fonu ratnih događaja, data psihološka evokacija odnosa u jednoj beogradskoj građanskoj porodici, do priče o Zeki, razuđenoj istoriji ne samo jednoga junaka, nego i celoga grada, kao i drugih priča koje izrastaju iz autorovog iskustva, Beogradske priče predstavljaju književno svedočanstvo o nemirnim vremenima, dramatičnim promenama i tragičnim okolnostima kako u spoljašnjem svetu, tako i u ljudskim dušama pojedinaca koji su tom svetu pripadali.