Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-5 od 5 rezultata
Broj oglasa
Prikaz
1-5 od 5
1-5 od 5 rezultata
Prikaz
Prati pretragu "stan"
Vi se opustite, Gogi će Vas obavestiti kad pronađe nove oglase za tražene ključne reči.
Gogi će vas obavestiti kada pronađe nove oglase.
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Srpska trilogija I Stevan Jakovljević Izdavač: Beograd, Prosveta Godina izdanja: 1974. Stanje kao na slici. Dobro očuvana za ovu starost. Korice malo iskrzane, listovi požuteli sa stane od staroti, na dva lista savijeni ćoškovi, izuzev toga u dobrom stanju. Srpska trilogija je najpoznatije delo srpskog akademika Stevana Jakovljevića objavljivano od 1935. do 1937. godine. U pitanju je dokumentarna proza posvećena srpskoj vojsci i narodu u Prvom svetskom ratu. Knjiga se sastoji iz tri dela: „Devetstočetrnaesta“, „Pod Krstom“ i „Kapija slobode“. Meki povez, format: 11,5x18,5 cm, 208 strana, ilustrovano, cirilica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova pisanja. 16022022 ktj-35
Vladeta Vuković: NA RASKRŠĆU VREMENA - Studije ogledi osvrti, Bagdala Kruševac 1987, str. 270. Sadržaj na slikama. Očuvanost 3; malo pohabana; tekst očuvan. Владета Вуковић (Врњачка Бања, 16. фебруар 1928 — Врњачка Бања, 20. јули 2003) је био српски песник, књижевни историчар и критичар и редовни професор Универзитета у Приштини. Основну школу завршио је у Врњачкој Бањи, а онда га отац Милан, врњачки хотелијер, уписује у гимназију „Краљ Александар“ у Београду, где завршава два разреда до почетка Другог светског рата, потом школовање наставља у Бањи и матурира 1947. године. Дипломирао је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Београду 1953. године. Једно време ради као средњошколски професор у врњачкој Гимназији, потом као предавач на Вишој педагошкој школи у Приштини (1959) и професор на Филозофском факултету у Приштини од његовог оснивања 1960. године. Докторску дисертацију „Књижевно дело Милутина Бојића“ одбранио је 1965. године на Филолошком факултету у Београду. Две године провео је као лектор на Универзитету у Дижону (Француска). Био је редовни члан Академије наука и уметности Косова, једно време и њен генерални секретар, дугогодишњи члан уређивачког одбора Издавачке делатности „Јединства“ и часописа „Стремљења“, а у раздобљу 1983 – 1987. и главни и одговорни уредник „Стремљења“. Био је члан редакција и часописа „Октобар“ у Краљеву, „Замка културе“ у Врњачкој Бањи, и „Багдале“ у Крушевцу. Поезију је почео да објављује од 1946. године (лист „Омладина“), а књижевну критку као студент од 1949. године (часопис „Зора“). Приштину је напустио 4. септембра 1999. године, под претњом, пошто је месец дана провео у свом похараном и разваљеном стану.