RAZGLEDNICA - BEOGRAD NEMANJINA ULICA I ŽELEZNIČKA STANICA [V4-5] Stanje : kao na slikama Putovala : 1905

Pogledati fotos,manji format

Prelep retro vaza od poznate poljkske umetnice za staklo Jozefina Krosno Poland. Visina 10 cm, sirina 11 cm. Stan je odlicno kao na slikama, bez ostecenja.

South Park set 5x kolekcionarskih figura. Stan, Cartman, Kyle, Kenny, Butters. Retko u ponudi. Visina figure je oko 6 cm Materijal plastika. Pogledajte originalne slike figura u pakovanju. Novo, nekorisceno.

Uput za prenoćište u privremeno oduzeti - rekvirirani stan za potrebe Komande mesta N.O.V.J. u Kragujevcu; dokument je izdat 25. januara 1945. godine i odnosi se na jedno noćenje, jedne osobe u ul. Karađorđeva 24 u Kragujevcu. Drugi svetski rat, NOVJ, partizani, Jugoslovenska armija, WW2, WWII Dimenzije: 11 x 15 cm * Slanje preporučenom pošiljkom ili lično preuzimanje na adresi.

5-kan mesingana posuda, ljubitelji ovakvih stvari ce prepoznati njihovu vrednost. Nismo hteli da je poliramo, slikano je u stanju u kakvom je zateceno. Ove posude su se nekada koristila za ugalj a danas uglavnom služe kao dekoracija i mesto za odlaganje kišobrana. Poslednji od tri komada koji smo imali. Ponovo na sniženju, cena samo 1500 dinara! Odličan dekorativni komad koji će ukrasiti Vaš stan, poslovni prostor ili izlog butika.

EB1 Vojvoda Mirko Petrović Njegoš i vojvotkinja Stana Mirko Petrović Njegoš (Njeguši, 19. avgust 1820 — Cetinje, 20. jul 1867) bio je crnogorski vojvoda, diplomata, pjesnik, stariji brat kneza Danila, a otac kralja Nikole. Mirko Petrović Njegoš se proslavio nakon pobjede nad Turcima u bici na Grahovcu 1. maja 1858. u kojoj je zapovijedao crnogorskom vojskom. Velika vojvotkinja STANE († 1895) i Veliki vojvoda MIRKO († 1867) Veličina kartona 25 x 30,2 cm , Veličina slike 14,5, x 19,4 cm , pege od starosti , bez zacepljenja , upisan broj u gornjem desnom ćošku Vladarska kuća Petrović Njegoš - Nikola I , njegova deca, zetovi i unučad Stranica iz albuma, štampana slika na kartonu objavljenog 1910 godine na Cetinju. Štampano izdanje ove publikacije priredio je na Cetinju 1910. Odbor za proslavu 50-godišnjice vladanja Nj. Kr. Visočanstva Knjaza Nikole I.

Sat malo ide pa stane....

GENERALNO STANE DOBRO. FALI JEDAN TOČAK.

Sat u figuri lava keramika .sat malo ide pa stane ..

STANJE KAO NA SLIKAMA.VISINA 25CM PREČNIK 22CM MOŽE DA STANA 3KG KAFE.

Šoljica posebnog oblika, stane u nju dosta i još ima po sebi neke mornaričke signalne zastavice (u koje se ne razumem).

Sat je ispravan ali `šprajcuje` u radu, kada se navije radi izvesno vreme i stane. Kada se protrese nastavi sa radom. Treba mu temeljno čišćenje. Dužina lanca: 45 cm.

Cena je za sve zajedno Obe verzije plišanog Kinder putnika, veliki kinder jastuk u koji moze da stane puno kinder jaja i Kinder figurica maskote sa kinder surprise jajima.

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Swatch sat sa Large narukvicom lepo očuvan. Može da stane na širi zglob. Prečnik sata sa krunicom je 3,5 cm. Trenutno stanje vidite na slikama.

VISINA 15cm, PREČNIK POKLOPCA 16,5cm. KUTIJA JE U VRLO DOBROM STANU, NA POKLOPCU IMA VRLO MALO RĐE, U UNUTRAŠNJEM DELU NA ZIDOVIMA IMA TRAGOVA NEČEG OSUŠENOG, DA LI JE MARMELADA ILI NEKI LEPAK NE ZNAM.

KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA PRIJAVA FILMA NA KONTROLU U POVJERENSTVO ZA CENZURU KINEMATOGRAFSKI URED U ZAGREBU DOKAZ SUVI ŽIG / PEČAT DVE CENZORSKE KONTROLE DROGA OD STANE GRADSKE POLICIJE DIMENZIJE FOTOGRAFIJE 30 X 23 CM KAO NA FOTOGRAFIJAMA

Vrlo kvalitetno urađena kombinacija od punog mesinga, sat Europa i večiti kalendar, rotirajući...sat radi, za mene nečujno, ali posle nekog vremena stane, potrebno čišćenje i podmazivanje...nedostaju natpisi za mesece, to može da se odštampa na papiru...16x10x6cm...

ZAGI maskota plišana veća (visina oko 30 cm) Maskota Univerzijade u Zagrebu 1987. godine. Veoma lepo očuvana osim manjeg krzanja boje na repu. Bedž na vrpci oko vrata - tako je kupljeno. Etiketa zakačena na repu - slika 6. Etiketa na desnom stopalu sa jedne stane piše Vjeverica sa druge Tik Tik Krapina Jugoslavija. Pogledajte slike, pitajte. xxxxxxxxxxxxxx 21d3m22YI

Ispravan, savršeno očuvan i malo korišćen fotoaparat, sa kablom za povezivanje sa računarom i kanapčićem kao prevencija da ne padne. Malih dimenzija, male težine, može da stane u svaki džep. Vrlo lepe i kvalitetne slike. Ako ne želite negde da nosite svoj skupi telefon iz straha da vam ga ne ukradu ili da se ošteti, a želite da zabeležite svoje doživljaje, ovo je odlična zamena za fotoaparat na telefonu.

VEOMA RETKA stara igracka sa originalnim pakovanjem 13,5 cm duzine 12,5 visine 8 cm sirine sa tockovima Ispravna kada se navije ..naravno zna i da stane po nekad ..s obzirom da ne radi stalno ...mehanizam zakoci ali se pokrene kad pipnete ruku inace udara i krece se odlicno Zanemarljivo .. Beo lepljivi papir na bubnju je ostao verovatno od cene Igracka se prodaje bez kljuca Stanje sa slike SVI MOJI PREDMETI NA KUPINDU : https://www.kupindo.com/Clan/180001/SpisakPredmeta RAZGLEDAJTE

15 x 10 cm Olga Spiridonović (Split, 11. jun 1923 — Beograd, 15. maj 1994) je bila srpska filmska, televizijska i pozorišna glumica. Olga je prvu ulogu dobila još kao beba od tri meseca glumeći bebu u kolicima i Ibzenovoj „Nori“. Roditelji, putujući glumci, su posle Splita putovali preko Skoplja, Cetinja, Kragujevca do Beograda. Imala je samo pet godina kada su je u stanu Žanke Stokić stavili na sto da recituje. Učestvovala je u radio dramama kao član Umetničkog pozorišta. Bila je članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1951. do penzije. Igrala je Ofeliju, Juliju, Salomu, Gloriju, sve glavne ženske uloge. Dobila je Zlatnu arenu 1959. godine za najbolju glavnu žensku ulogu u filmu „Mis Ston“.

PORZELLANFABRIK RAUENSTEIN - Mala zdela (do 1879.) Dimenzije Prečnik: 13,5 cm Visina: 3 cm Težina: 170 g Tamne mrlje na donjem delu, verovatno nastale u proizvodnji. Žig na dnu: Dve ukrštene zastavice Rn Pošto je žig koji je koristila fabrika u Rauensteinu veoma ličio na poznati žig sa dva ukrštena mača fabrike u Meissenu, morao je biti promenjen. Iz tog razloga uveden je žig sa dve ukrštene zastavice, sa slovima „ R n“ ispod njih (verovatno od prvog i poslednjeg slova u imenu Rauenstein). Žig se koristio do 1879. godine. 1783. godine Friedrich Christian Greiner je povoljno kupio zamak u siromašnom mestu Rauenstein, koji je dugo stajao prazan, i osnovao „ Porzellanfabrik Friedrich Christian Greiner und Sö hne“ (Fabrika porcelana Fridrih-Kristian Grajner i sinovi). Prostorije dvorca pretvorene su u radionicu, a jedan deo u stan za Greinera. Nakon niza eksperimenata, Greiner je u oktobru uspeo da proizvede porcelan zadovoljavajućeg kvaliteta. Fabrika je proizvodila pre svega pribore za kafu i čaj po uzoru na Meissen. Predmeti su bili pravljeni od debljeg porcelana nego što je bio porcelan iz Meissena, što je postalo popularno kod šireg kruga kupaca. 1794. godine fabrika je već zapošljavala 174 radnika. Već od prvih godina rada, kompanija je izvozila svoje proizvode do Beča – transportujući ih uglavnom volovskim i konjskim zapregama. Željeznica je izgrađena tek 1910. godine. Posle smrti Johana Fridriha Greinera 1820. godine, naslednici su 1849. i 1859. godine prodali delove kompanije biznismenu G. H. Wirthu. Posle njegove smrti kompaniju su delila tri naslednika, koji su osnovali posebne kompanije. Od 1874. godine ponovo je vlasnik jedan, Christiane Wirth. 1881. godine kompaniju je preuzeo Franklin Georgii, levo-liberalni član pokrajinskog parlamenta u Meiningeru, i uspešno je vodio do svoje smrti, 1900. godine. 1901. godine kompanija je pod uticajem bankara Gustava Struppa pretvorena u akcionarsko društvo „ Rauensteiner Porzellanfabrik“ . 1906. godine fabrika je imala 650 radnika. 1913. godine imala je najširu paletu proizvoda u svojoj istoriji. 1930. godine, zbog neprofitabilnosti i iz konkurentskih razloga, fabrika je zatvorena. Zatvaranjem fabrike konkurentska firma „ Porzellanfabrik Kahla” mogla je računati na preuzimanje tržišta, što je bilo u interesu koncerna Strupp, kojem su do tada pripadale obe fabrike. Zbog svog kvaliteta, i relativno male ponude na sadašnjem tržištu, proizvodi fabrike iz Rauensteina su posebno na ceni među kolekcionarima. Prodaje se bez držača za tanjir. (97/28-16/55-kp/455)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! zalepljeno 135 od 158, fali 24. Prisutan je i poster i sve slicice su zalepljene na njemu. Spajdermen ili Čovek Pauk (eng. Spider-Man) je superheroj iz stripa izdavačke kuće Marvel Comics. Autori stripa su scenarista Sten Li (Stan Lee) i crtač Stiv Ditko (Steve Ditko). Lik se prvi put pojavio u stripu avgusta 1962. u 15. broju edicije Amazing Fantasy i vremenom je postao jedan od najpopularnijih, najdugotrajnijih i komercijalno najuspešnijih superheroja širom sveta, i nesumnjivo najpoznatiji lik izdavača Marvel. Ranih 60-ih godina 20 veka, kada se Spajdermen prvi put pojavio, tinejdžeri su u stripovima o superherojima uglavnom imali ulogu pomoćnika glavnog lika iz serijala. Serijal o Spajdermenu je na strip-scenu doneo lik Pitera Parkera (Peter Parker), Spajdermenovog alter ega, srednjoškolca sa čijim su se „strahovima od odbacivanja, neprilagođenošću i usamljenošću“ mlađi čitaoci lako mogli identifikovati.[1] Za razliku od Bakija (Bucky) i Robina (Robin), Spajdermen nije imao mentore kao što su Kapetan Amerika (Captain America) i Betmen (Batman) i sam je morao da nauči lekciju „uz veliku moć ide i velika odgovornost“. Pojavljivanja u filmovima Magurie at Spider-Man 3 premiere. Garfield in 2013. Holland in 2016. Tobi Magvajer (levo), Endru Garfild (u sredini), i Tom Holand (desno) su tumačili Spajdermena u filmovima. Spajdermen se prvi put pojavio na filmskom platnu u trilogiji režisera Sema Rejmija, gde ga je tumačio Tobi Magvajer. Prvi film o Spajdermenu je pušten u bioskope 3. maja 2002. godine i pratili su ga nastavci Spajdermen 2 (2004) i Spajdermen 3 (2007). Četvrti film je trebalo da bude prikazan 2011. godine, međutim Soni pikčers je kasnije odlučio da ponovo pokrene franšizu sa novim režiserom i glumcima. Novi film, nazvan Čudesni Spajdermen, je pušten u bioskope 3. jula 2012. godine; režisera Marka Veba, dok se Endru Garfild pojavio kao Spajdermen. Pratio ga je nastavak Čudesni Spajdermen 2 (2014). Godine 2015, Soni i Dizni su se dogovorili da se Spajdermen pojavi u Marvelovom filmskom univerzumu. Tom Holand je debitovao kao Spajdermen u filmu Kapetan Amerika: Građanski rat (2016), a nakon toga se pojavio u samostalnom filmu Spajdermen: Povratak kući (2017); režisera Džona Votsa. Holand je reprizirao ulogu Spajdermena u filmovima Osvetnici: Rat beskraja (2018), Osvetnici: Kraj igre (2019), Spajdermen: Daleko od kuće (2019) i Spajdermen: Put bez povratka (2021). Džejk Džonson je pozajmio glas Spajdermenu iz alternativnog univerzuma u animiranom filmu Spajdermen: Novi svet. Kris Pajn je takođe pozajmio glas drugoj verziji Pitera Parkera u tom filmu.

50 x 35 cm 1 x presavijen H-8 je hrvatski i jugoslovenski dugometražni film iz 1958. godine godine reditelja Nikole Tanhofera. Film je nagrađen Velikom Zlatnom arenom na festivalu izgranog filma u Puli 1958. godine. Radnja se temelji na istinitoj priči o fatalnoj nesreći koju je prouzrokovao nepoznati vozač automobila 1957. godine. `H-8` su početni znakovi njegovih registarskih tablica, i jedini podatak o počinitelju zločina. U noći 14. aprila 1957. godine na zagrebačkom autoputu se sudare autobus i fabrički kamion. Sudar je preticanjem uzrokovao nepoznati vozač koji odmah posle toga hladnokrvno gasi svetla i beži, a da se nije ni osvrnuo. Ostatak filma prati događanja u autobusu i kamionu sve do same nesreće. Upoznajemo sudbine putnika autobusa - studentkinje klavira Alme Novak, novinara Borisa, njegovog kolege i prijatelja, propalog glumca Kreše Miljuša i njegove supruge, vozača Josipa Baraća, njegovog pomoćnika Janeza Pongraca i drugih. Istovremeno, pošiljku lima kamionom prevozi šofer Rudolf Knez, a prate ga njegov sin Vladimir i njegov poznanik iz zatvora Franjo Rosić, koji im se naknadno priključi. Istovremeno, pripovedači zlokobno najavljuju skoru nesreću i brojeve sedišta poginulih putnika autobusa, dok oni sami stalno menjaju mesta. Andre Lusišić Dr. Šestan Antun Vrdoljak Fotograf Boris Buzančić Novinar Đurđa Ivezić Fabijan Šovagović Franjo Rošić Ivan Šubić Josip Barać Marijan Lovrić Rudolf Knez Ljubica Jović Krešina žena Marija Kon Tamara Ivan Lovrić Mia Oremović Žena Švajcarca Mira Nikolić majka Gordana Pero Kvrgić Jakupac Rudolf Kukić Švicarac Siniša Knaflec Vladimir Stane Sever Janez Vanja Drah Krešo Sanda Fideršeg Supruga liječnika Šestana Martin Matošević Pavle Bogdanović Vojnik Mišo Petrović Drago Mitrović Ivan Vuković Kruno Valentić Prodavac „Večernjeg” Adam Vedernjak Tip koji kupuje sat Stjepan Jurčević Prof Nikola Tomašević Rikard Brzeska Konobar