Priredila: Zorica Kovačev

Autor - osoba Lubik, Kjara Naslov Biti tvoja riječ / Chiara Lubich i krščani iz cijeloga svijeta Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Ljubljana : Družina -vozski list, 1980 Fizički opis 205 str. ; 21 cm Kjara Lubik (Chiara Lubich) rođena je u Trentu, u Italiji 22. januara 1920. godine kao najmlađa od četvoro dece od majke pobožne katolikinje i oca socijaliste. Nedugo pošto je napunila 20 godina, dok je predavala u osnovnoj školi, započinje i studije filozofije na Univerzitetu u Veneciji, podstaknuta žarkim traganjem za istinom. Za vreme II svetskog rata, dok se sve rušilo, shvatila je da jedino Bog ostaje: „Bog koji je Ljubav” (1 Jov. 4, 8). Njen život se preobražava. Kjara odgovara na poziv Boga Ljubavi birajući Njega za svoje jedino Sve. Bilo je to 7. decembra 1943. godine i taj datum se smatra početkom Pokreta. Svoje iskustvo je odmah počela da prenosi i deli sa malom grupom mladih u koju je bila uključena. Na dan 13. maja 1944. godine Trento je pogođen jednim od najjačih bombardovanja. Pogođena je čak i kuća Lubika. Dok njena porodica beži u planinu, Kjara odlučuje da ostane u Trentu da ne bi napustila ono što je tek počelo da se rađa. U ruševinama grada grli ženu izbezumljenu od bola koja nariče zbog smrti svoje četvoro dece. Postaje svesna poziva da treba da zagrli patnjučitavog čovečanstva. Malo kasnije nalazi stan koji deli sa svojim sledbenicama. Odlazeći u protivavionska skloništa one nose sa sobom samo Jevanđelje. Reči Jevanđelja sijaju novom svetlošću. Kjara i njene prve prijateljice osećaju se obaveznima da ih pretoče u život. U Hristovom zaveštanju: „Da svi jedno budu” (Jovan 17, 21) ona vidi cilj svoga života, Božiji plan za ostvarenje opšteg bratstva među ljudima za koji vredi živeti: „bile smo rođene za jedinstvo, da doprinesemo njegovom ostvarenju u svetu”. Pokret koji je nastao, kako tvrdi Kjara Lubik, „nije zamislila ljudska misao, već dolazi Odozgo. Trudimo se da sledimo volju Božiju iz dana u dan.” (Govor na Katoličkom univerzitetu u Lublinu, održan 1996. godine i štampan u časopisu Novi svet). Kjarin „odlazak” Početkom februara 2008. godine Kjara je primljena na lečenje u polikliniku Đemeli. Papa Benedikt XVI lično joj šalje pismo. Vaseljenski patrijarh Vartolomej I je posećuje prilikom svog boravka u Rimu i susreta sa Papom u Vatikanu. Na dan 14. marta upokojila se mirno u svojoj kući u Roka di Papa, predgrađu Rima, u 88. godini. Sahrani Kjare Lubik u Bazilici Sv. Pavla van zidina (Basilica di San Paolo fuori le mura) u Rimu, prisustvovalo je više hiljada ljudi, među kojima su bile brojne ugledne političke ličnosti različitih partija, predstavnici različitih Crkava i katoličkih pokreta, kao i mnogobrojni kardinali i episkopi. Papa Benedikt XVI izrazio je u svom telegramu zahvalnost za „divna dela koja je Bog učinio preko nje (…) i poštovanje za ženu koja je svedočenjem čitavog svog života posvećenog potrebama savremenog čoveka (…) bila neprestano angažovana za bratstvo među narodima”. Kardinal Tarcizio Bertone u svojoj besedi definisao nju kao „sjajnu zvezdu XX veka” pored ličnosti Majke Tereze iz Kalkute. 27. januara, 2015. otvoren je proces kanonizacije. MG103 (N)

RELIGIJA NJEGOŠEVA - Episkop Nikolaj Velimirvić Religija Njegoševa, Vladika Nikolaj Velimirović reprint izd iz 1921g Glas crkve, Šabac 1987, tvrdi povez, 190 strana, Ova veoma značajna studija Religija Njegoševa za sagledavanje filozofsko-religijskih aspekata Njegoševog stvaralaštva objavljena je prvo u nastavcima u jednom od najznačajnijih i najuticajnijih književnih časopisa na početku XX veka, u časopisu Delo 1910. godine. Odmah naredne godine, zbog velikog interesovanja, štampana je kao posebno izdanje i od tada pa do dana današnjeg doživela je više ponovljenih izdanja. Odmah po objavljivanju ove studije, celokupna književna kritika tog doba ju je dočekala sa neobičnim pohvalama, čak čuveni Jovan Skerlić koji je bio veoma kritičan kako prema Njegoševoj tako i inače prema Nikolajevoj religioznoj misli. U ovoj studiji Religija Njegoševa vladika Nikolaj Velimirović ispituje Njegoševe misli i analizira njegove osećaje u kojima se krije veličina ovog pesničkog i filozofskog genija kakav je bio ovaj pustinjak cetinjski. Tako Nikolaj polazi od Njegoševog poimanja lica ali i naličja prirode, o svemoćnosti poezije i posebnom položaju koji pesnik ima kao takav, o Bogu stvaraocu svetova koji je „tvoriteljnom zanjat poezijom“ i naravno pesniku kao najbližem njemu, kao Božjem poslaniku koji je sličan tvorcu i čije je stalno pozvanje da svojom pesmom veliča tvorca. O sreći koja je na našoj planeti nepoznata stvar, o nemoći čovekove volje zbog čega je čvrsto vezan za zemlju, o sudbini čoveka i njegovom dolasku na zemlju, je li on na zemlji radi kazne ili nagrade, o čoveku kao najvećem od svih čuda... „Čovek je sam sebi najviša tajna, zagonetka je naš dolazak na svet, zagonetka je naš odlazak iz sveta...“ Dakle, „ne samo što je naš filozof-pesnik umom pronicao u dubine glavnih filozofskih problema, nego je duša njegova stradala pod teretom njihove nerešivosti“. Pored toga, u knjizi Religija Njegoševa pažnja je usmerena na ispitivanje veza između Miltonovog epa Izgubljeni raj i uticaja ovog dela na Njegoševu Luču mikrokozmu, kaoi na jasno isticanje tri misli u kojima Njegoš odstupa od biblijsko-miltonovskih pogleda: učenje o preegzistenciji duše, Adam nije stvoren posle stvaranja Zemlje već nakon toga, posle nebeske bitke, opredeljenja da stane na stranu Satane i pokajanja što je bio učesnik u toj bici, i treće, biće stvorena Zemlja kao kazna za Adama na kojoj će postojati i smrt a potomci njegovi biće lišeni spomena na to da su nekada živeli u raju. Samo jedna iskra uma, jedna mala iskra u čovekovoj duši čuvaće spomen na to gde nam je prava kolevka... SAJ. POL. B. 1