Broj strana: 237 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 14x20 cm Godina izdanja: 2013. Izdavač: Booka Kada policija dođe na uviđaj u stan jednog ubijenog sedamdesetogodišnjaka, jedini tragovi koje nalazi jesu misteriozna poruka ubice i fotografija groba u kome je sahranjena četvorogodišnja devojčica. Slučaj preuzima inspektor Erlendur, razvedeni pedesetogodišnjak narušenog zdravlja, čija je ćerka zavisnica od heroina a sin alkoholičar. Mada antiheroj u svakom pogledu, on je izuzetno posvećen poslu i ima neverovatan dar da nađe i sledi pravi trag. Inspektor Erlendur otkriva da je ubijeni muškarac pre mnogo godina bio optužen za silovanje, ali i oslobođen zbog nedostatka dokaza. Da li se starčeva prošlost vratila da mu se osveti? U toj potrazi Erlendur se vraća decenijama u prošlost prateći tragove kroz mračne porodične tajne i neobične forenzičke dokaze sve dok ne otkrije stvari jezivije i šokantnije od ubistva jednog usamljenog starca. Roman Močvara je proglašen najboljim skandinavskim kriminalističkim romanom, preveden je na preko dvadeset svetskih jezika i prodat je u preko milion primeraka. „Apsolutno ga preporučujemo.“ Time Out „Jeziv roman, besprekorno napisan i dublji od većine savremenih trilera.“ Independent „Dirljiv i inteligentan roman.“ Times Literary Supplement

ISBN: 978-86-521-0699-8 Broj strana: 200 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 20. januar 2012 Izdavač: Laguna Iz pera legendarnog pisca detektivskih romana. Ovo je jedan od najpoznatijih romana o inspektoru Megreu, najpopularnijem detektivu francuske književnosti. Megre u Pikratu preveden je na više jezika i poslužio je kao osnova za nekoliko televizijskih filmova. Pigal, četiri sata ujutru. Ana-Mari Trošen, zvana Arleta, striptizeta u baru Pikrat ulazi u policijsku stanicu na Monmartru. Slučajno je čula razgovor dvojice gostiju koji planiraju da ubiju neku groficu. Ne zna o kojoj se grofici radi, zna samo da se jedan od te dvojice zove Oskar. Pošto se u međuvremenu otreznila, Arleta izjavljuje kako je izmislila priču o dvojici nepoznatih muškaraca i grofici i odlazi kući. Nešto kasnije pronađena je zadavljena u svojoj spavaćoj sobi. Narednog dana u jednom stanu u istom kraju pronađeno je i beživotno telo grofice Fon Farnhajm. Megre odlazi u Pikrat da se raspita o gostima čiji je razgovor Arleta prisluškivala, ali se ispostavlja da te noći u baru nije bio niko ko odgovara njihovom opisu...

ISBN: 9788687027053 Broj strana: 262 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20x13 Godina izdanja: 2007 Izdavač: Beobook Keler je klasičan gradski usamljenik. Pristojno zarađuje, živi u lepom stanu. Rešava ukrštene reči. Gleda TV. Sve dok telefon ne zazvoni. Onda pakuje kofer, uskače u avion, leti na drugi kraj zemlje...i ubija nekog. I to je posao. Ali, da li je to život? Keler nije siguran. Posećuje psihijatra, ali to ne funkcioniše onako kako je planirao. Nabavlja psa, nalazi devojku. Nekako se snalazi...Nikad niste sreli nekog poput Kelera.„Ko bi drugi do Lorens Blok mogao da napiše uzbudljiv roman o plaćenom ubici koji posrće kroz krizu srednjeg doba...Blok plete gustu mrežu od niti humora i samokritike...Sa svakom pročitanom stranom, čitaoci će zateći sebe kako analiziraju zašto su toliko nestrpljivi da ubica nađe svoj unutrašnji mir.“BOSTON HERALD„Čudna ali privlačna kombinacija bezosećajnosti, nestvarnosti i hirovitosti. Keler se svakom pričom sve više uvlači pod kožu...Ali, on je istovremeno hladnokrvni ubica...Za razliku od Kelera, koji voli filmove u kojima su dobri momci poznati od samog početka, ljubitelji Bloka imaju priliku da uživaju u romanu u kojem nije uvek lako dokučiti ko je ko.“San Francisko Examiner & Chronicle

Broj strana: 245 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 25. februar 2014. Izdavač: Laguna Bronštajn je s mukom otključao vrata stana jer su mu ruke neprekidno drhtale. Tek posle nekoliko pokušaja konačno je pogodio bravu. Nesigurnim pokretom ruke naglo otvori vrata i, samo što je ušao unutra, dohvati rakiju. Trgnu poprilično i pogleda na sat. Ako je vero¬vati Bronštajnovim očima, skazaljke su pokazivale tačno dvanaest. Ovoj zemlji je kucnuo poslednji čas. Beč, mart 1938. Nacisti samo što nisu preuzeli vlast. Režim kancelara Kurta fon Šušniga očajnički pokušava da spase zemlju raspisujući referendum o austrijskoj nezavisnosti. Upravo u to vreme nacista na visokom položaju ubijen je pod sumnjivim okolnostima. Inspektor Bronštajn pozvan je na mesto zločina, i dok pokušava da uđe u trag počiniocima i razreši još jedno ubistvo koje je usledilo, predstojeći anšlus Austrije postaje sve izvesniji. Za Bronštajna je to dvostruka borba protiv vremena... Sa Inspektorom Bronštajnom i slučajem ubijenog naciste, Andreas Pitler uspeo je da čitaocu ubedljivo dočara mračnu atmosferu poslednjih časova nezavisne Austrije. „Pitler još jednom dokazuje da je dobar pisac, a način na koji spaja istorijske činjenice i fikciju izuzetno je uverljiv. Priča je smeštena u istorijsko razdoblje i okolnosti koje će biti zanimljive i svim čitaocima koji nisu isključivi ljubitelji krimića, tim pre što će čitajući ovu knjigu uživati u uzbudljivom času istorije.“ Falter „Teško da je moguće zanimljivije opisati istorijsku pozadinu krimića koji je već sam po sebi više nego uzbudljiv.“ Bücherschau

Broj strana: 352 strane Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 Izdavač: Laguna Autor koga The Washington Post svrstava „među najbolje mlade američke pisce špijunskih romana“ napisao je zapanjujući triler o jednoj davnoj i jednoj ovovremenoj izdaji. Minhen: Pisac Bendžamin Stern u svom stanu zatiče muškarca koji prelistava njegove beleške i pita ga: „Ko ste, do đavola, vi?“ Umesto da mu odgovori, muškarac ga ubija. Dok Stern leži u samrtničkom ropcu, ubica mrmlja nekoliko latinskih reči, uzima piščeve papire i odlazi. Venecija: Restaurator umetničkih slika Gabrijel Alon pažljivo nanosi malo boje na Belinijevo delo, a zatim ugleda dečaka koji mu donosi parče papira. Zna je da je reč o Sternu. Oni će hteti da on odmah ode. Uzdahnuvši, agent Mosada završava posao i pakuje četkice. Vatikan: Papa poznat kao Pavle Sedmi – „Papa Slučajni“, kako ga nazivaju njegovi protivnici – šeta po vrtu i razmišlja o onome što zna i neprijateljima koje će steći. Verovao je da razume zašto ga je Bog odabrao za ovaj posao, ali očekuje ga težak i izuzetno opasan put. Ako uspe, Crkvu će iz temelja preinačiti. Ako ne uspe, možda će uništiti i nju – i sebe. Narednih nedelja će se putevi svih ovih muškaraca ukrstiti na tragu davno zakopanih tajni i nezamislivih dela što će svakog od njih zauvek promeniti. Smutnja će zavladati njihovim životima, smrt ih vrebati, a na sve će pasti senka Ispovednika. Prepuno raskošnih likova, izuzetno ispripovedano, zamršene radnje koja obiluje iznenađenjima i žestinom, ovo je neobično snažno delo novog majstora žanra. „Ispovednik je do sada najbolji Silvin roman.“ The Denver Post

Broj strana: 280 strana Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 Izdavač: Laguna U jedno rano jutro se Gvido Bruneti, commissario venecijanske policije, suočava s jezivim prizorom kad je iz smrdljivog venecijanskog kanala izvučeno telo mladog muškarca. Sve upućuje na razbojničku pljačku, ali Brunetiju se čini da je krađa isuviše zgodan motiv. Odmah potom u pokojnikovom stanu otkriveno je nešto što će ovoga u velikoj meri optužiti, nešto što ukazuje na postojanje zavere na visokom nivou – i Bruneti postaje sve uvereniji da se nekome negde izuzetno stalo da za ovaj zločin pruži spremno rešenje... U drugom nagrađenom romanu Done Leon s Gvidom Brunetijem kao glavnim likom, Bruneti je ljudski pogrešiv – a Venecija tajanstveno prekrasna – kao što mnogi odani čitaoci romanâ Done Leon mogu i da očekuju. „Pojavljivanje nove knjige Done Leon ispunjava me prijatnim iščekivanjem. Ona pripoveda zanimljive priče s najboljim od svih savremenih detektiva, commissariom Brunetijem, i smešta priču u predivno opisanoj Veneciji.“Džerald Kaufman, Skotsman„Dona Leon je još uspešnija... Smem li da primetim da ovih dana Brunetijev lik istiskuje Aurelija Zena Majkla Dibdina s mesta najzanimljivijeg italijanskog policajca?“ Obzerver„Karakteristika ove elegantne i vešte spisateljke jeste da čak ni najveličanstveniji grad na svetu ne može da zaseni njene likove i zaplete... Oduvek sam smatrao da mi se ne može svideti niko ko ne voli Veneciju, a ne verujem da bih stvarno mogao da razumem ljubitelja kriminalističkih romana kome se ne sviđa Dona Leon.“Skotland on sandej „Bruneti je... još odavno ušao u red klasičnih detektiva u književnim delima.“Ivning standard

ISBN: 978-86-7804-186-0 Broj strana: 202 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2009 Izdavač: Vulkan izdavaštvo U rano jutro jednog ponedeljka, na adresu stana u potkrovlju u Rimu, na ruke pisca Masima Senizea, stiže pošiljka iz Madrida, sa deset primeraka prevoda na španski njegovog poslednjeg romana. Privučen zanimljivom koricom, uzima jedan primerak i počinje da čita, ali iznenada zastaje, potpuno zbunjen. U prvom poglavlju se pojavljuje lik po imenu Marta, koji u njegovom originalu – siguran je u to – nije postojao. Šetajući lagano i tužno pored obale, devojka ulazi i izlazi iz romana u jednoj jedinoj rečenici. Senize, zaprepašćen, čita dalje i otkriva nove ispravke, među kojima i dve reči, slučajno ubačene u tekst: „umire“ i „tvojom krivicom“. To mu izgleda kao nekakva šifrovana poruka, upućena isključivo njemu. A ko drugi je to mogao da uradi, ako ne prevoditeljka, Magdalena Vegas Palasio, čije se ime navodi na prvoj strani? Ko je ta žena? I ko je Marta? Senize odlučuje da krene na put i tako započinje njegovo putovanje kroz sećanje, odakle izranja figura devojčice koju je upoznao jedne večeri u Muranu, u vrtu svoje tetke. Zbunjujuća i tajanstvena u tom času, ta devojčica je nastavila da opseda njegove dečačke, ali i potonje snove. Masimo uzaludno prati njene tragove u Veneciji, potom odlazi u Madrid, iz Madrida u Toledo, u pokušaju da barem uđe u trag tajanstvenoj prevoditeljki. I dok na svakom koraku nailazi na čudnovate podudarnosti koje mu sve više otkrivaju život devojčice iz Murana, Senize zbunjeno uviđa da njen život kao da oponaša jednu priču s tragičnim krajem, koju je on sam napisao u ranoj mladosti.

ISBN: 9789532206487 Broj strana: 200 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2011 Izdavač: Algoritam media Pisac krimića Charles Howard trenutačno je u Amsterdamu gdje pokušava dovršiti svoj najnoviji roman sa simpatičnim glavnim likom, lopovom Faulksom. No da bi malo poboljšao svoje prihode – ali i da bi znao o čemu piše – Charlie se bavi još jednim poslom: krađama za malobrojnu i diskretnu klijentelu. No kada ga tajanstveni Amerikanac kontaktira i ponudi nagradu od 20.000 eura ako mu ukrade dvije naizgled bezvrijedne figurice majmuna, Charlie će se malo zamisliti. Pitanja je ipak previše: kako ga je Amerikanac pronašao i kako uopće zna da se iza imena uspješnog pisca krije jednako uspješan lopov? No posao se čini lagan, a sirenski zov novog posla nešto je čemu se Charlie odavno prestao opirati. Tek će nakon nekoliko dana – otet, pretučen i privezan za stolicu u stanu koji je ne tako davno opljačkao, s policijskom potragom i neumornim detektivom koji istražuje ubojstvo Amerikanca za petama – Charlie shvatiti koliko je pogriješio. Policajci su uvjereni da je on ubio Amerikanca. Neki očito opasni tipovi žele se dočepati figurica koje je otuđio. Pljačka koju je obavio na neki je tajanstveni način povezana s najvećom pljačkom dijamanata u povijesti Nizozemske, i povrh svega, Charlie nikako ne može smisliti rasplet svojeg romana. A njegova književna agentica Victoria (koja naivno vjeruje da je lik na fotografijama korica Charliejevih romana zaista on) postaje nestrpljiva… Debitantski roman, humoristični whodunit, britanskog odvjetnika Chrisa Ewana svoj šarm duguje upravo anti-junaku Charlesu Howardu. Šarmantan i tajanstven poput Caryja Granta Charlie je lik kojemu ne možete odoljeti, makar, poput Victorije, nemate pojma kako izgleda.

ISBN: 9788678041549 Broj strana: 320 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2008 Izdavač: Vulkan izdavaštvo Čuveni psiholog Aleks Dalaver, koji pomaže policiji u rešavanju najtežih slučajeva, ponovo je na zadatku u neverovatnom trileru bestseler autora Džonatana Kelermana. Nezaboravna priča koja ubrzava puls, Predstavljajući se kao otmena žena, inteligentni ubica uzeo je svoju prvu žrtvu. Sledeći put se prerušio u slabašnog starca. Nema očigledne povezanosti između njegovih žrtava, osim njihovih poslednjih trenutaka koji lede krv u žilama. Zbunjen nepredvidljivošću ovog ubice, detektiv losanđeleske policije Majlo Stardžiz udružuje se sa psihologom Aleksom Delaverom i prateći ubičin krvavi trag izopačenosti, uskoro nailaze na jeziva otkrića: kidnapovanje i kasapljenje mlade žene; deceniju star, nikada razrešen višestruki pokolj u savremenom gradu duhova severno od L. A.; i davnašnji nestanak jednog para na sasvim drugom kraju zemlje na Menhetnu. Ono što povezuje sve ove napade je uvrnuti lanac besa, požude i najčudnije, najmračnije forme „dobronamernosti“ koju je Aleks Delaver ikada susreo. „Kompulzija“ prikazuje manijakalne rušilačke porive i laži koje ubice sebi govore da bi mogli da nastave s ubijanjem. „Neki ljudi ne mogu da prestanu da peru ruke. Drugi stalno iznova proveravaju da li su zaključali vrata. Kompulzije, od onih jednostavnih do žestokih, životna su činjenica. A evo i moje: ostajem budna do kasno čitajući romane Džonatana Kelermana.“ Linda Merou, Balantajn „Kraj kakav ne možete očekivati.“ Lajbari leder „Aleks Dalaver je moderni Šerlok Holms pitanja psihe.“ Pablišer „Kompulzija je majstorsko delo pisca koji je doveo svoju igru do vrhunca.“ Buk reporter ___________________ ODLOMAK IZ KNJIGE Ket je volela da krši pravila. Ne razgovaraj s nepoznatima. Razgovarala je s mnogo nepoznatih noćas. Takođe je i plesala s nekoliko njih. Ako su se kretnje tih nesrećnika mogli nazvati plesom. Teška, strašna posledica toga: nagnječen nožni prst, izvinjenje jednog jadnička u crvenoj košulji. Nemoj da se odvališ od mešanja pića. A šta biste onda rekli o long ajlend ledenom čaju, koji u suštini predstavlja sve moguće izmešano i najbolje je piće na svetu? Noćas ih je popila tri. Uz tri čašice tekile, pivo od maline i travu kojom ju je ponudio tip u staromodnom kuglaškom dresu. Da ne pominjemo... teško je prisetiti se. Šta god da je bilo. Nemoj da piješ kad voziš. Ma da, sjajna zamisao. Šta je večeras trebalo da radi, da dopusti jednom od ovih nesrećnika da odveze njen mustang do kuće? Zamisao je bila da se Rijana ograniči na dva pića i prema dogovoru vozi, da bi Ket i Beti mogle da se provode. Samo što su se Beti i Rijana smuvale s dva lažna plavušana u lažnim brioni košuljama. Braćom, nekom vrstom surferskih šmekera u Redondu. Mislile smo da se malo provedemo sa Šonom i Metom, hi hi hi. Ako nemaš ništa protiv, Ket. Šta je trebalo da kaže? Ostanite sa mnom, ja sam najveća nesrećnica? I evo nje u tri ili četiri ujutro, tetura napolje iz kluba Lajt maj fajer, tražeći svoja kola. Bože, bilo je tako mračno, zašto do đavola nisu napolju postavili osvetljenje ili već nešto...? Napravila je tri koraka, zapela štiklom na asfaltu i posrnula umalo uganuvši zglob. Uspravila se, boreći se da povrati ravnotežu. Superdevojku su spasli njeni brzi refleksi. Takođe su silom prilika bili primenjeni svi oni časovi plesa. No to nikada ne bi priznala majci, da joj da povoda za dodatno zvocanje u stilu rekla sam-ti ja. Majka i njena pravila. Nema belog nakon Praznika rada. To je imalo smisla u Los Anđelesu. Ket je napravila još dva koraka i elastična vrpca prslučeta boje šljive spala joj je s ramena. Nije se osvrnula na to, dopadao joj se poljubac noćnog vazduha na goloj koži. Osećajući se pomalo seksi, zabacila je kosu, a onda se prisetila da joj nakon šišanja i nije ostalo previše za zabacivanje. Vid joj se maglio – koliko je long ajlenda sručila? Možda četiri. Nakon dubokog otrežnjujućeg udisaja osetila je da joj je glava bistra. Onda joj se ponovo zamaglilo. Pa razbistrilo. Kao kad se roletne spuštaju i podižu. Ludilo, možda je ona trava bila tripovana... gde beše mustang... krenula je brže i ponovo zapela, refleksi Superdevojke nisu bili dovoljni, morala je da se uhvati za nešto – za neki auto... ne njen, nego neku usranu hondicu ili tako nešto... gde beše mustang? Trebalo bi ga lako uočiti pošto je na parkingu bilo samo nekoliko automobila. Ali tama je sve kvarila... nesrećne gazde kluba Lajt maj fajer prevelike su škrtice da ulože u neke reflektore, kao da ne zarađuju dovoljno na rulji koja se unutra tiska, a imaju izbacivače i sado-mazo fore – koje zezanje. Jeftina đubrad. Kao i svi muškarci. Osim Rojala. Verujete li, majka je najzad našla pravu stvar? Ko bi rekao da matora cura krije to u sebi? Ket se glasno nasmejala na tu zamisao. Nešto u majci. Nažalost, Rojal je išao u ve-ce svakih deset minuta. Zar to ne znači da mu je prostata zeznuta? Teturala je po mraku. Nebo je bilo toliko crno da nije mogla da vidi čak ni lance kojima je parking bio ograđen, ili magacine i prodaje na veliko od kojih se sastojao ovaj usrani kvart. Na internet stranici kluba pisalo je da se nalazi u Brentvudu. Bio je više nalik na dlakavi, smrdljivi pazuh zapadnog Los Anđelesa... u redu, evo ga, njen glupi mustang. Požurila je prema kolima kuckajući štiklama po kvrgavom asfaltu. Svaki udar izazivao je tihe odjeke i podsećao je kako ju je majka terala da stepuje kada je imala sedam godina. Kad je najzad stigla do kola, posegnula je u torbicu za ključevima i našla ih. Ispali su joj. Čula je zveket kada su pali, ali bilo je premračno da vidi gde. Naglo se sagnuvši zateturala se, oslonila se jednom rukom na zemlju i drugom počela da traži. Nigde ih nema. Nanjušila je neku hemikaliju dok je čučala, kao kad sipaš benzin u kola i bez obzira na to koliko kasnije pereš ruke ne možeš se otresti smrada. Curi joj gorivo? Samo joj je to trebalo. Nakon devet hiljada pređenih kilometara taj auto joj je samo pravio probleme. Prvo je mislila da je super, ali onda je shvatila da je krš i prestala da plaća rate. Ćao Re-po Mene. Ponovo. Mi ćemo se pobrinuti za isplatu, Katrina. Samo je trebalo da se prisetiš da svakog petnaestog u mesecu... Gde su prokleti ključevi! Ogrebala je zglobove o asfalt. Otpao joj je lažni nokat i osetila je da bi mogla da zaplače. A, imam vas! Mučeći se da se uspravi, pritisnula je daljinski upravljač za otključavanje, sela za volan i pokrenula motor. Auto se uzjogunio pa krenuo uz trzaj, i evo Superdevojke koja vozi pravo u crnilo noći – o da, uključi farove. Polako, s preteranom, pijanom pažnjom, kružila je, promašila izlaz, vratila se i izašla. Okrećući južno na Aveniju Korint, našla je put za Piko. Izvezla se na potpuno prazan bulevar. Previše motajući volan, završila je na pogrešnoj strani puta, okrenula je glupa kola i najzad ih vratila na pravu traku. Na Sepulvedi je naletela na crveno svetlo na semaforu. Nema kola na ovom potezu. Nema pandura. Projurila je kroz crveno. Jezdeći na sever osetila se slobodno, kao da je ceo grad – ceo svet njen. Kao da je neko bacio atomsku bombu a ona je poslednji preživeli. Zar to ne bi bilo divno, mogla se odvesti do Beverli Hilsa, projuriti kroz milion crvenih svetala, proplesati ispred Tifanija na Rodeo drajvu i odjuriti gde god želi. Planeta bez ljudi. Nasmejala se. Prešla je bulevare Santa Monika i Vilšajr i nastavila da vozi dok sa Sepulvede nije izašla na uključenje za autoput. S leve strane bio joj je autoput 405, izgledao je prosto kao niz razbacanih signalnih svetala. S druge strane crveneli su se obronci brda, uzdižući se prema nebu bez meseca. Nije bilo svetala u kućama od bilion dolara ispunjenim usnulim bogatašima. Ista vrsta idiota s kojima je morala da se nosi u La femu. Žene poput njene majke, koje se pretvaraju da nisu izborane i debele kao svinje. Misli o poslu izazvale su napetost kod Ket i ona duboko udahnu. To je izazvalo glasno podrigivanje pa poče da vozi brže. Tim tempom će preći brdo i zaista će brzo biti u svom stanu. Glupi mali brlog u Van Najsu, ali svima je rekla da je u Šerman Ouksu jer se nalazio na njegovoj granici, a i koga je uopšte briga? Iznenada su oči počele da joj se sklapaju i morala je da se razdrma i razbudi. Snažan pritisak na papučicu gasa i kola su jurnula. Jezdi napred, devojko! Nekoliko sekundi kasnije mustang se zakašljao, zacvileo i stao. Uspela je da smota nadesno, zaustavivši se tik kraj puta. Ostavila je auto na miru na trenutak i pokušala ponovo. Samo cviljenje. Još dva pokušaja, pa još pet. Sranje! Potrajalo je dok nije našla prekidač za svetlo u kolima. I kad su se kola osvetlila, zabolela ju je glava, a pred očima joj zatreperiše žute tačkice. Kad su nestale, pogledala je na merač goriva.