Opis proizvoda Avanture koje prevazilaze najmaštovitije romane iz domena fantastike: borba za beg iz prošlosti, upozorenje za budućnost, pitanje istine i granica moći. „Crni Leopard, crveni Vuk“ – Marlon Džejms Knjiga godine u izboru časopisa Wall Street Journal, TIME, NPR, GQ, Vogue i Washington Post Afrička Igra prestola Tragač je nadaleko poznat kao vešt lovac. „On ima nos“, kažu za njega. Kad ga unajme da pronađe tajanstvenog dečaka koji je nestao tri godine ranije, Tragač krši svoje pravilo da uvek radi sam i postaje deo spasilačkog tima sačinjenog od neobičnih članova od kojih svaki ima svoje tajne. Među njima je i čovek-životinja poznat kao Leopard. Tragač prati dečakov miris ‒ od jednog drevnog grada do drugog, kroz guste šume i preko dubokih reka ‒ dok mu put presreću stvorenja rešena da ih sve ubiju. Kako potraga odmiče, Tragač počinje da se pita ko je zapravo nestali dečak. Zašto ga traže tek posle toliko vremena? Zašto toliko ljudi želi da spreči potragu? I, najvažnije od svega: ko govori istinu, a ko laže? Služeći se afričkom istorijom i mitologijom koliko i raskošnom maštom, Marlon Džejms je napisao jedinstven roman. Koristeći se običnim, ali često neobično postavljenim rečima stvara opčinjujuću atmosferu koja opija mirisom afričkih pustinja, savana i gradova podignutih visoko među drvećem ili uklesanih u stenu. Kroz priču o ovom neobičnom svetu Džejms istražuje pitanje istine, granica moći i ljudsku potrebu da dokučimo i jedno i drugo. „Fantastičko stvaranje Afrike koje se neizbežno temelji na Tolkinu, Džordžu R. R. Martinu i Crnom Panteru, a ipak čudesno originalno. Snažnog izraza, bogate mašte, Marlon je pisac kog ne smete zaobići.“ Salman Ruždi „Sanjao sam da ću jednog dana pročitati ovakav roman i san mi se ostvario.“ Nil Gejmen „Malo mržnje“ – Džo Aberkrombi „Priča o brutalnoj sili i suptilnoj magiji na početku industrijske revolucije. Vežite pojaseve – počinje opasna vožnja.“ Robin Hob „Doba je poludelo od želje za inovacijama; i sve poslove sveta sada treba raditi po novom.“ Fabrički dimnjaci dižu se nad Adovom, i svet je prepun novih mogućnosti. Stare podele i stare mržnje, međutim, duboke su kao i pre. Na krvavim bojištima Anglanda Leo dan Brok pokušava da se ovenča slavom na bojnom polju i da porazi vojske Staura Mračnog. Nada se da će mu kruna poslati pomoć, ali sin kralja Džezala, razmaženi i bludni princ Orso, veliki je stručnjak za razočaranja. Savina dan Glokta – dama iz visokog društva, poslovna žena i kćerka najozloglašenijeg čoveka u Savezu, namerava da se popne na sam vrh društvene piramide makar gazila po mrtvima. U sirotinjskim naseljima međutim nezadovoljstvo vri i ni sav novac na svetu ne može više da ga obuzda. Doba mašina je svanulo, ali doba magije odbija da umre. Uz pomoć lude brđanke Izern-i-Fail, Rike pokušava da ovlada blagoslovom – ili prokletstvom – dugog oka. Jedno je ponekad naslutiti budućnost, ali pošto prvi među magovima i dalje vuče konce, eventualna promena budućnosti nešto je sasvim drugo... „Aberkrombi trijumfuje; ovim romanom pravi veliki iskorak. Malo mržnje je pobuna protiv pobune koja uspeva da ne postane konvencionalna. To je priča o sazrevanju koje namerno izbegava zrelost i mudrost. Pripovedanje koje je stilski pod uticajem video-igara, filma i televizije koliko i književnosti. Knjiga koja je mogla nastati samo u sadašnjem trenutku – istinska savremena fantazija čija je tema borba za beg iz prošlosti.“ www.tor.com „Prokleto veličanstveno!“ Adrijan Čajkovski „Grozničavi san“ – Džordž R. R. Martin Avantura u srce tame koja prevazilazi najmaštovitije vampirske romane. Kada Abner Marš, propali rečni kapetan i brodovlasnik, dobije ponudu da se uortači s bogatim aristokratom, posumnjaće da tu nešto smrdi. A kada se upozna sa avetinjski bledim Džošuom Jorkom, čovekom čeličnosivih očiju, znaće da je bio u pravu. Jer Jorka nije briga što je ledena zima 1857. zbrisala gotovo sve Maršove brodove s lica zemlje. Nije ga briga ni što mu se uloženi novac neće vratiti ni za deset godina. Jork ima sopstvene razloge što želi da proputuje silnu reku Misisipi uzduž i popreko, i ti razlozi ne treba da se tiču Marša – ma koliko da su Jorkovi postupci naizgled bizarni, proizvoljni ili hiroviti. Marš ima nameru da odbije Jorkovu ponudu. Iza nje se krije suviše tajni i sve sluti na opasnost. Ipak, zlato je zlato, uz to mu se pruža prilika da sagradi nov brod koji bi mogao ući u istoriju – a tu je i zastrašujuća žestina Jorkovog neodoljivog pogleda. Tek u toku prve plovidbe Marš shvata da se upustio u nešto zlokobnije, ali možda i plemenitije nego što je mogao da pretpostavi. „Oduševiće čitaoce Stivena Kinga baš kao i ljubitelje Marka Tvena... Pun mračne romantike, naizmenično jeziv i uzbudljiv, melanholičan i nezaboravan. Martinov roman je fantastičan.“ Rodžer Zelazni „Vešta kombinacija istorijskog realizma, maštovitih uzleta i opsesije. Likovi će vam dugo ostati u sećanju, baš kao i lepota velikih parobroda i još veće reke.“ Locus „Odlična mešavina avanturističke književnosti, horora i precizno opisane istorijske pozadine... Izuzetno dobro. Ovo zaslužuje sve superlative.“ Science Fiction Chronicle „Cena radosti“ – Stiven Erikson Nožem u srce Od autora bestselera, Pripovesti iz Malaške knjige palih, dolazi nam priča o prvom kontaktu i upozorenje za budućnost. U Sunčev sistem je, kao predstavnik tri napredne vrste, odaslana tuđinska veštačka inteligencija. Njen zadatak je da spase Zemljin ekosistem kojem najveću pretnju predstavlja čovečanstvo. Ali istovremeno su i ljudi deo sistema, tako da veštačka inteligencija mora da bira: treba li da spase čovečanstvo ili da ga zbriše? Jesmo li vredni spasavanja? Ta veštačka inteligencija je svemoćna, poput nekog boga. Stoga ona postavlja određene uslove. Nasilje je sada onemogućeno, masovno uništenje prirodnih resursa takođe. Hrana i voda će biti obezbeđeni svima kojima su zaista potrebni. Više ne možete čak ni da maltretirate nekoga na internetu. Stari obrasci ponašanja više ne važe. Ali izvesni, na uvrede osetljivi američki predsednik i dalje je neraskidivo vezan sa poznu fazu kapitalizma. Možemo li da se prilagodimo? I da li smo spremni da se odreknemo slobodne volje zarad sveta bez nasilja? Kako biste vi postupili? Kako biste se osećali? Koja pitanja možete da postavite – koja pitanja smete da postavite – kad jedini mogući odgovori dolaze od običnog ljudskog lica koje vidite u ogledalu? „Originalna knjiga, briljantno zamišljena i besprekorno izvedena, sa fascinantnom centralnom idejom o suzbijanju ljudskog nasilja. Remek-delo.“ Robert Dž. Sojer, dobitnik nagrade Hugo „Stiven gradi svet onako kako to čini i u Malaškom serijalu ali sve to primenjuje na naše okruženje. Kao studija vrlina i mana čovečanstva, ovaj roman se ističe spojem fanastičnog i književnog.“ Black Gate Magazine „Erikson je jedan od najoštroumnijih ljudi. U Ceni radosti nam pokazuje šta vidi kada razmatra budućnost čovečanstva. On to naziva misaonim eksperimentom. Ja to nazivam važnom knjigom.“ Stiven R. Donaldson

Avanture koje prevazilaze najmaštovitije romane iz domena fantastike: borba za beg iz prošlosti, upozorenje za budućnost, pitanje istine i granica moći. „Crni Leopard, crveni Vuk“ – Marlon Džejms Knjiga godine u izboru časopisa Wall Street Journal, TIME, NPR, GQ, Vogue i Washington Post Afrička Igra prestola Tragač je nadaleko poznat kao vešt lovac. „On ima nos“, kažu za njega. Kad ga unajme da pronađe tajanstvenog dečaka koji je nestao tri godine ranije, Tragač krši svoje pravilo da uvek radi sam i postaje deo spasilačkog tima sačinjenog od neobičnih članova od kojih svaki ima svoje tajne. Među njima je i čovek-životinja poznat kao Leopard. Tragač prati dečakov miris ‒ od jednog drevnog grada do drugog, kroz guste šume i preko dubokih reka ‒ dok mu put presreću stvorenja rešena da ih sve ubiju. Kako potraga odmiče, Tragač počinje da se pita ko je zapravo nestali dečak. Zašto ga traže tek posle toliko vremena? Zašto toliko ljudi želi da spreči potragu? I, najvažnije od svega: ko govori istinu, a ko laže? Služeći se afričkom istorijom i mitologijom koliko i raskošnom maštom, Marlon Džejms je napisao jedinstven roman. Koristeći se običnim, ali često neobično postavljenim rečima stvara opčinjujuću atmosferu koja opija mirisom afričkih pustinja, savana i gradova podignutih visoko među drvećem ili uklesanih u stenu. Kroz priču o ovom neobičnom svetu Džejms istražuje pitanje istine, granica moći i ljudsku potrebu da dokučimo i jedno i drugo. „Fantastičko stvaranje Afrike koje se neizbežno temelji na Tolkinu, Džordžu R. R. Martinu i Crnom Panteru, a ipak čudesno originalno. Snažnog izraza, bogate mašte, Marlon je pisac kog ne smete zaobići.“ Salman Ruždi „Sanjao sam da ću jednog dana pročitati ovakav roman i san mi se ostvario.“ Nil Gejmen „Malo mržnje“ – Džo Aberkrombi „Priča o brutalnoj sili i suptilnoj magiji na početku industrijske revolucije. Vežite pojaseve – počinje opasna vožnja.“ Robin Hob „Doba je poludelo od želje za inovacijama; i sve poslove sveta sada treba raditi po novom.“ Fabrički dimnjaci dižu se nad Adovom, i svet je prepun novih mogućnosti. Stare podele i stare mržnje, međutim, duboke su kao i pre. Na krvavim bojištima Anglanda Leo dan Brok pokušava da se ovenča slavom na bojnom polju i da porazi vojske Staura Mračnog. Nada se da će mu kruna poslati pomoć, ali sin kralja Džezala, razmaženi i bludni princ Orso, veliki je stručnjak za razočaranja. Savina dan Glokta – dama iz visokog društva, poslovna žena i kćerka najozloglašenijeg čoveka u Savezu, namerava da se popne na sam vrh društvene piramide makar gazila po mrtvima. U sirotinjskim naseljima međutim nezadovoljstvo vri i ni sav novac na svetu ne može više da ga obuzda. Doba mašina je svanulo, ali doba magije odbija da umre. Uz pomoć lude brđanke Izern-i-Fail, Rike pokušava da ovlada blagoslovom – ili prokletstvom – dugog oka. Jedno je ponekad naslutiti budućnost, ali pošto prvi među magovima i dalje vuče konce, eventualna promena budućnosti nešto je sasvim drugo... „Aberkrombi trijumfuje; ovim romanom pravi veliki iskorak. Malo mržnje je pobuna protiv pobune koja uspeva da ne postane konvencionalna. To je priča o sazrevanju koje namerno izbegava zrelost i mudrost. Pripovedanje koje je stilski pod uticajem video-igara, filma i televizije koliko i književnosti. Knjiga koja je mogla nastati samo u sadašnjem trenutku – istinska savremena fantazija čija je tema borba za beg iz prošlosti.“ www.tor.com „Prokleto veličanstveno!“ Adrijan Čajkovski „Grozničavi san“ – Džordž R. R. Martin Avantura u srce tame koja prevazilazi najmaštovitije vampirske romane. Kada Abner Marš, propali rečni kapetan i brodovlasnik, dobije ponudu da se uortači s bogatim aristokratom, posumnjaće da tu nešto smrdi. A kada se upozna sa avetinjski bledim Džošuom Jorkom, čovekom čeličnosivih očiju, znaće da je bio u pravu. Jer Jorka nije briga što je ledena zima 1857. zbrisala gotovo sve Maršove brodove s lica zemlje. Nije ga briga ni što mu se uloženi novac neće vratiti ni za deset godina. Jork ima sopstvene razloge što želi da proputuje silnu reku Misisipi uzduž i popreko, i ti razlozi ne treba da se tiču Marša – ma koliko da su Jorkovi postupci naizgled bizarni, proizvoljni ili hiroviti. Marš ima nameru da odbije Jorkovu ponudu. Iza nje se krije suviše tajni i sve sluti na opasnost. Ipak, zlato je zlato, uz to mu se pruža prilika da sagradi nov brod koji bi mogao ući u istoriju – a tu je i zastrašujuća žestina Jorkovog neodoljivog pogleda. Tek u toku prve plovidbe Marš shvata da se upustio u nešto zlokobnije, ali možda i plemenitije nego što je mogao da pretpostavi. „Oduševiće čitaoce Stivena Kinga baš kao i ljubitelje Marka Tvena... Pun mračne romantike, naizmenično jeziv i uzbudljiv, melanholičan i nezaboravan. Martinov roman je fantastičan.“ Rodžer Zelazni „Vešta kombinacija istorijskog realizma, maštovitih uzleta i opsesije. Likovi će vam dugo ostati u sećanju, baš kao i lepota velikih parobroda i još veće reke.“ Locus „Odlična mešavina avanturističke književnosti, horora i precizno opisane istorijske pozadine... Izuzetno dobro. Ovo zaslužuje sve superlative.“ Science Fiction Chronicle „Cena radosti“ – Stiven Erikson Nožem u srce Od autora bestselera, Pripovesti iz Malaške knjige palih, dolazi nam priča o prvom kontaktu i upozorenje za budućnost. U Sunčev sistem je, kao predstavnik tri napredne vrste, odaslana tuđinska veštačka inteligencija. Njen zadatak je da spase Zemljin ekosistem kojem najveću pretnju predstavlja čovečanstvo. Ali istovremeno su i ljudi deo sistema, tako da veštačka inteligencija mora da bira: treba li da spase čovečanstvo ili da ga zbriše? Jesmo li vredni spasavanja? Ta veštačka inteligencija je svemoćna, poput nekog boga. Stoga ona postavlja određene uslove. Nasilje je sada onemogućeno, masovno uništenje prirodnih resursa takođe. Hrana i voda će biti obezbeđeni svima kojima su zaista potrebni. Više ne možete čak ni da maltretirate nekoga na internetu. Stari obrasci ponašanja više ne važe. Ali izvesni, na uvrede osetljivi američki predsednik i dalje je neraskidivo vezan sa poznu fazu kapitalizma. Možemo li da se prilagodimo? I da li smo spremni da se odreknemo slobodne volje zarad sveta bez nasilja? Kako biste vi postupili? Kako biste se osećali? Koja pitanja možete da postavite – koja pitanja smete da postavite – kad jedini mogući odgovori dolaze od običnog ljudskog lica koje vidite u ogledalu? „Originalna knjiga, briljantno zamišljena i besprekorno izvedena, sa fascinantnom centralnom idejom o suzbijanju ljudskog nasilja. Remek-delo.“ Robert Dž. Sojer, dobitnik nagrade Hugo „Stiven gradi svet onako kako to čini i u Malaškom serijalu ali sve to primenjuje na naše okruženje. Kao studija vrlina i mana čovečanstva, ovaj roman se ističe spojem fanastičnog i književnog.“ Black Gate Magazine „Erikson je jedan od najoštroumnijih ljudi. U Ceni radosti nam pokazuje šta vidi kada razmatra budućnost čovečanstva. On to naziva misaonim eksperimentom. Ja to nazivam važnom knjigom.“ Stiven R. Donaldson

Avanture koje prevazilaze najmaštovitije romane iz domena fantastike: borba za beg iz prošlosti, upozorenje za budućnost, pitanje istine i granica moći. „Crni Leopard, crveni Vuk“ – Marlon Džejms Knjiga godine u izboru časopisa Wall Street Journal, TIME, NPR, GQ, Vogue i Washington Post Afrička Igra prestola Tragač je nadaleko poznat kao vešt lovac. „On ima nos“, kažu za njega. Kad ga unajme da pronađe tajanstvenog dečaka koji je nestao tri godine ranije, Tragač krši svoje pravilo da uvek radi sam i postaje deo spasilačkog tima sačinjenog od neobičnih članova od kojih svaki ima svoje tajne. Među njima je i čovek-životinja poznat kao Leopard. Tragač prati dečakov miris ‒ od jednog drevnog grada do drugog, kroz guste šume i preko dubokih reka ‒ dok mu put presreću stvorenja rešena da ih sve ubiju. Kako potraga odmiče, Tragač počinje da se pita ko je zapravo nestali dečak. Zašto ga traže tek posle toliko vremena? Zašto toliko ljudi želi da spreči potragu? I, najvažnije od svega: ko govori istinu, a ko laže? Služeći se afričkom istorijom i mitologijom koliko i raskošnom maštom, Marlon Džejms je napisao jedinstven roman. Koristeći se običnim, ali često neobično postavljenim rečima stvara opčinjujuću atmosferu koja opija mirisom afričkih pustinja, savana i gradova podignutih visoko među drvećem ili uklesanih u stenu. Kroz priču o ovom neobičnom svetu Džejms istražuje pitanje istine, granica moći i ljudsku potrebu da dokučimo i jedno i drugo. „Fantastičko stvaranje Afrike koje se neizbežno temelji na Tolkinu, Džordžu R. R. Martinu i Crnom Panteru, a ipak čudesno originalno. Snažnog izraza, bogate mašte, Marlon je pisac kog ne smete zaobići.“ Salman Ruždi „Sanjao sam da ću jednog dana pročitati ovakav roman i san mi se ostvario.“ Nil Gejmen Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Malo mržnje“ – Džo Aberkrombi „Priča o brutalnoj sili i suptilnoj magiji na početku industrijske revolucije. Vežite pojaseve – počinje opasna vožnja.“ Robin Hob „Doba je poludelo od želje za inovacijama; i sve poslove sveta sada treba raditi po novom.“ Fabrički dimnjaci dižu se nad Adovom, i svet je prepun novih mogućnosti. Stare podele i stare mržnje, međutim, duboke su kao i pre. Na krvavim bojištima Anglanda Leo dan Brok pokušava da se ovenča slavom na bojnom polju i da porazi vojske Staura Mračnog. Nada se da će mu kruna poslati pomoć, ali sin kralja Džezala, razmaženi i bludni princ Orso, veliki je stručnjak za razočaranja. Savina dan Glokta – dama iz visokog društva, poslovna žena i kćerka najozloglašenijeg čoveka u Savezu, namerava da se popne na sam vrh društvene piramide makar gazila po mrtvima. U sirotinjskim naseljima međutim nezadovoljstvo vri i ni sav novac na svetu ne može više da ga obuzda. Doba mašina je svanulo, ali doba magije odbija da umre. Uz pomoć lude brđanke Izern-i-Fail, Rike pokušava da ovlada blagoslovom – ili prokletstvom – dugog oka. Jedno je ponekad naslutiti budućnost, ali pošto prvi među magovima i dalje vuče konce, eventualna promena budućnosti nešto je sasvim drugo... „Aberkrombi trijumfuje; ovim romanom pravi veliki iskorak. Malo mržnje je pobuna protiv pobune koja uspeva da ne postane konvencionalna. To je priča o sazrevanju koje namerno izbegava zrelost i mudrost. Pripovedanje koje je stilski pod uticajem video-igara, filma i televizije koliko i književnosti. Knjiga koja je mogla nastati samo u sadašnjem trenutku – istinska savremena fantazija čija je tema borba za beg iz prošlosti.“ www.tor.com „Prokleto veličanstveno!“ Adrijan Čajkovski Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Grozničavi san“ – Džordž R. R. Martin Avantura u srce tame koja prevazilazi najmaštovitije vampirske romane. Kada Abner Marš, propali rečni kapetan i brodovlasnik, dobije ponudu da se uortači s bogatim aristokratom, posumnjaće da tu nešto smrdi. A kada se upozna sa avetinjski bledim Džošuom Jorkom, čovekom čeličnosivih očiju, znaće da je bio u pravu. Jer Jorka nije briga što je ledena zima 1857. zbrisala gotovo sve Maršove brodove s lica zemlje. Nije ga briga ni što mu se uloženi novac neće vratiti ni za deset godina. Jork ima sopstvene razloge što želi da proputuje silnu reku Misisipi uzduž i popreko, i ti razlozi ne treba da se tiču Marša – ma koliko da su Jorkovi postupci naizgled bizarni, proizvoljni ili hiroviti. Marš ima nameru da odbije Jorkovu ponudu. Iza nje se krije suviše tajni i sve sluti na opasnost. Ipak, zlato je zlato, uz to mu se pruža prilika da sagradi nov brod koji bi mogao ući u istoriju – a tu je i zastrašujuća žestina Jorkovog neodoljivog pogleda. Tek u toku prve plovidbe Marš shvata da se upustio u nešto zlokobnije, ali možda i plemenitije nego što je mogao da pretpostavi. „Oduševiće čitaoce Stivena Kinga baš kao i ljubitelje Marka Tvena... Pun mračne romantike, naizmenično jeziv i uzbudljiv, melanholičan i nezaboravan. Martinov roman je fantastičan.“ Rodžer Zelazni „Vešta kombinacija istorijskog realizma, maštovitih uzleta i opsesije. Likovi će vam dugo ostati u sećanju, baš kao i lepota velikih parobroda i još veće reke.“ Locus „Odlična mešavina avanturističke književnosti, horora i precizno opisane istorijske pozadine... Izuzetno dobro. Ovo zaslužuje sve superlative.“ Science Fiction Chronicle Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Cena radosti“ – Stiven Erikson Nožem u srce Od autora bestselera, Pripovesti iz Malaške knjige palih, dolazi nam priča o prvom kontaktu i upozorenje za budućnost. U Sunčev sistem je, kao predstavnik tri napredne vrste, odaslana tuđinska veštačka inteligencija. Njen zadatak je da spase Zemljin ekosistem kojem najveću pretnju predstavlja čovečanstvo. Ali istovremeno su i ljudi deo sistema, tako da veštačka inteligencija mora da bira: treba li da spase čovečanstvo ili da ga zbriše? Jesmo li vredni spasavanja? Ta veštačka inteligencija je svemoćna, poput nekog boga. Stoga ona postavlja određene uslove. Nasilje je sada onemogućeno, masovno uništenje prirodnih resursa takođe. Hrana i voda će biti obezbeđeni svima kojima su zaista potrebni. Više ne možete čak ni da maltretirate nekoga na internetu. Stari obrasci ponašanja više ne važe. Ali izvesni, na uvrede osetljivi američki predsednik i dalje je neraskidivo vezan sa poznu fazu kapitalizma. Možemo li da se prilagodimo? I da li smo spremni da se odreknemo slobodne volje zarad sveta bez nasilja? Kako biste vi postupili? Kako biste se osećali? Koja pitanja možete da postavite – koja pitanja smete da postavite – kad jedini mogući odgovori dolaze od običnog ljudskog lica koje vidite u ogledalu? „Originalna knjiga, briljantno zamišljena i besprekorno izvedena, sa fascinantnom centralnom idejom o suzbijanju ljudskog nasilja. Remek-delo.“ Robert Dž. Sojer, dobitnik nagrade Hugo „Stiven gradi svet onako kako to čini i u Malaškom serijalu ali sve to primenjuje na naše okruženje. Kao studija vrlina i mana čovečanstva, ovaj roman se ističe spojem fanastičnog i književnog.“ Black Gate Magazine „Erikson je jedan od najoštroumnijih ljudi. U Ceni radosti nam pokazuje šta vidi kada razmatra budućnost čovečanstva. On to naziva misaonim eksperimentom. Ja to nazivam važnom knjigom.“ Stiven R. Donaldson Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Četvrti, završni deo serijala o Enderu. Veoma dobro očuvano.Autor - osoba Card, Orson Scott Naslov Deca uma. 1–2 / Orson Skot Kard ; prevod Zvezdana Šelmić Jedinstveni naslov Children of the mind Ostali naslovi Deca uma Vrsta građe (naučno)fantastična proza Jezik srpski Godina 1999 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Polaris, 1999 (Beograd : Junior) Fizički opis 175 str. ; 180 ; 20 cm Drugi autori - osoba Šelmić, Zvezdana Zbirka ǂSerija naučne fantastike ǂPolaris ISBN (Broš.) Napomene Prevod dela: Children of the mind Tiraž 250 Kard se previše trudio da Enderov serijal uokviri remek-delom koje definiše karijeru. Pored Govornika i Ksenocida nije kao da je imao šta da dokazuje. Uobičajena zamka kada piščevo stvaralaštvo postigne uspeh i popularnost, što obavezno dolazi u paketu sa prevelikim očekivanjima obožavaoca. Delo trpi, ne zbog ravnodušnosti ili nesposobnosti pisca, već zbog truda za postizanje maksimuma po svaku cenu. Kard je sa Decom uma napisao previše zapleta, previše emocija, previše svega. Moguće da je to problem sa decom, toliko su vam u umu i srcu da roditelju pada teško da se odmakne i uvidi kako su zalutala. Za razliku od Govornika i Ksenocida, Deca uma se nastavljaju tik na događaje iz predhodnika. Što stvara osećaj čvrstog kontinuiteta. Nakon dva nastavka sa velikim vremenskim razmakom u priči lepo je ne razmišljati šta je bilo pre. Ipak ova praksa se pokazala kao mač sa dve oštrice. Kao i mnogi autori Kard ubacuje „dogodilo se u predhodnom periodu“ kako bi osigurao čitaocima da budu u toku sa svim događajima. Ova tehnika je poprilično čudna kada čitate knjige u sekvenci jednu za drugom. Dodatno u Deci uma dostiže nesrećne ekstreme. Ponavljanje radnje uzima formu karaktera koji događaje koji su se upravo dogodili objašnjava drugom liku, veoma svesnom dešavanja koji mu se upravo prezentuju. Razumem potrebu sigurnosti da su čitaoci bez sumnje upoznati sa prošlim dešavanjima ali u ovoj knjizi to čini da važni karakteri deluju tupavo i neinteligentno uprkos reputaciji da brzo uče i pažljivo posmatraju. Tema Dece Uma je duša i šta ona znači za pojedinca. Pitanje šta određuje čovekove izbore je ono sa kojim se Kardovi likovi suočavaju tokom cele knjige. Dok savladavaju svoje izazove i bore sa više poteškoća nego što bi većina ljudi mogla da podnese, oni se neprestano pitaju u ko i zašto ih kontroliše. Priroda ili duša – i da li slobodna volja utiče na njihove odluke ako uopšte i postoji. Ovaj koncept pomera priču blizu granice na kojoj se susreću naučna fantastika i bajkovita fantazija. Romantična drama koju Kard uvodi je traljavo izvedena novost. Iako najslabija knjiga u serijalu priču o Enderu zapovedniku, Enderu Govorniku za mrtve i Enderu Ksenocidu dovodi do zadovoljavajućeg završetka. Orson Skot Kard (engl. Orson Scott Card; 24. avgust 1951. Ričland, Vašington) je američki pisac, kritičar, esejista i kolumnista. Pisao je različite žanrove, ali je najpoznatiji po naučnoj fantastici. Njegovi romani Enderova igra i njegov nastavak Govornik za mrtve su dobili i nagrade Hjugo i Nebjula, čime je postao jedini autor koji je dobio obe ove nagrade dve godine uzastopno. Privatni život Orson Skot Kard je dete mormonskih roditelja. Dve godine je živeo u Brazilu kao misionar Mormonske crkve. Oženjen je Kristinom Alen Kard, sa kojom ima petoro dece. Karijera Dobio je 1981. master diplomu engleskog na Juta univeriztetu, Izuzetno je plodan i i dalje aktivan autor sa preko 50 objavljenih naslova. Pored naučne fantastike pisao je i savremenu fikciju, stripove, istorijske romane, scenarije za drame i mjuzikle, a sarađivao je i u izradi video igara: Advent rajzing, Dig, Tajna majmunskog ostrva. Knjige su mu organizovane u nekoliko saga, od kojih je najpoznatija Enderova saga (Enderova igra, Govornik za mrtve, Ksenocid), zatim Senka saga, Posmatrači prošlosti i Priče o Alvinu Mejkeru. Visokobudžetna filmska adaptacija Enderove igre snimljena je 2013, ali nije dostigla uspeh knjige, dobila je slabe kritike i nije ostvarila očekivanu zaradu. Dela prevedena na srpski jezik 1985. Enderova igra (Ender`s Game) 1986. Govornik za mrtve (Speaker for the Dead) 1987. Sedmi sin (Seventh Son) 1991. Ksenocid (Xenocide) 1999. Deca uma 1 i 2 (Children of the mind) 1996. Posmatrači prošlosti: iskupljenje Kristofera Kolumba (Pastwatch: The Redemption of Christopher Columbus) 1998. Legende (Stiven King, Teri Pračet, Teri Gudkajnd, Orson Skot Kard, Robert Silverberg, Ursula L. Legvin, Tad Vilijams, Džordž R. R. Martin, En Makafri, Rejmond E. Fajst, Robert Džordan) (Legends: Short Novels by the Masters of Modern Fantasy) 2000. Sara i Avram (Sarah) 2001. Rebeka i Isak (Rebekah) 2003. Legende II: zmaj, mač i kralj (Teri Bruks, Džordž R. R. Martin, Dajana Gabaldon, Orson Skot Kard, Elizabet Hejdon) (Legends II: New Short Novels by the Masters of Modern Fantasy) Orson Skot Kard rođen je 24. avgusta 1951. godine u Ričlandu, u Vašingtonu, ali kao dete mnogo se selio, tako da je živeo u više američkih država. Dve godine je živeo u Brazilu kao misionar-volonter za Mormonsku crkvu. On je pisac neverovatno širokih interesovanja i inspiracije. To slikovito potvrđuje i broj (više od pedeset) i raznovrsnost njegovih dela. Autor je naučnofantastičnih romana, istorijskih romana, drama, mjuzikla (za koji je muziku pisao njegov rođeni brat), radijskih drama, kao i brojnih scenarija za video-igre. Napisao je i dva romana inspirisan starim pričama o duhovima, kao i jedno delo romantične sadržine. Bogatstvo umetničkog izraza, zanimljivi zapleti, složeni likovi i iznad svega uzbudljive moralne dileme koje čitaoce nagone na razmišljanje i polemiku svrstavaju ga u najintrigantnije pisce današnjice. Osim serijala o Enderu (Enderova igra, Govornik za mrtve, Ksenocid i Deca uma), postoji i paralelni serijal koji se bavi ličnostima koje su na neki način u vezi s Enderom (Enderova senka, Senka hegemona, Senka marioneta). Niko nikada nije osvojio dve najprestižnije nagrade iz oblasti naučne fantastike, Hjuga i Nebjulu, dve godine zaredom osim Orsona Skota Karda s knjigom Enderova igra i njenim nastavkom Govornik za mrtve. Doktorirao je na univerzitetima Brigam Jang i Juta. Orson Skot Kard je profesor književnosti koji povremeno drži kurseve za mlade pisce na univerzitetima Grinsboro i Juta. Napisao je i dve knjige iz ove oblasti. Kristofer Paolini, mladi autor ciklusa Nasleđe, više puta je istakao da su Kardove knjige o pisanju imale izuzetan uticaj na njegovo formiranje kao pisca. Oženjen je Kristinom, s kojom ima petoro dece. MG124 (N)

Prvobitno objavljen 1991. godine, i bio je Marilionov šesti studijski album i drugi sa Stivom Hogartom na vokalu. Vinil sadrži nove remikse albuma Stivena Tejlera iz 2022. godine. U pitanju je blistav, upečatljiv rok album, sa numerama kao što su „The Party“ i „This Town“ koji bez napora prate singlove kao što su „No-One Can“ i „Dry Land“. LP: 1-2 Holidays In Eden (2022 Re-Mix) A1 Splintering Heart A2 Cover My Eyes (Pain & Heaven) A3 The Party A4 No One Can B1 Holidays In Eden B2 Dry Land B3 Waiting To Happen B4 This Town B5 The Rake's Progress B6 100 Nights Live In Hammersmith 30th September 1991 (Pt.1) C1 Splintering Heart C2 Dry Land C3 The King Of Sunset Town D1 Garden Party D2 The Party D3 Easter Live In Hammersmith 30th September 1991 (Pt.2) E1 The Space ... E2 Holloway Girl E3 A Collection E4 Waiting To Happen F1 Cover My Eyes (Pain & Heaven) F2 Lords Of The Backstage F3 Blind Curve F4 The Uninvited Guest F5 No One Can Live In Hammersmith 30th September 1991 (Pt.3) G1 This Town G2 The Rake's Progress G3 100 Nights G4 Slàinthe Mhath G5 Holidays In Eden H1 Hooks In You H2 Berlin H3 Kayleigh H4 Incommunicado Prvobitno objavljen 1991. godine, i bio je Marilionov šesti studijski album i drugi sa Stivom Hogartom na vokalu. Vinil sadrži nove remikse albuma Stivena Tejlera iz 2022. godine. U pitanju je blistav, upečatljiv rok album, sa numerama kao što su „The Party“ i „This Town“ koji bez napora prate singlove kao što su „No-One Can“ i „Dry Land“. LP: 1-2 Holidays In Eden (2022 Re-Mix) A1 Splintering Heart A2 Cover My Eyes (Pain & Heaven) A3 The Party A4 No One Can B1 Holidays In Eden B2 Dry Land B3 Waiting To Happen B4 This Town B5 The Rake's Progress B6 100 Nights Live In Hammersmith 30th September 1991 (Pt.1) C1 Splintering Heart C2 Dry Land C3 The King Of Sunset Town D1 Garden Party D2 The Party D3 Easter Live In Hammersmith 30th September 1991 (Pt.2) E1 The Space ... E2 Holloway Girl E3 A Collection E4 Waiting To Happen F1 Cover My Eyes (Pain & Heaven) F2 Lords Of The Backstage F3 Blind Curve F4 The Uninvited Guest F5 No One Can Live In Hammersmith 30th September 1991 (Pt.3) G1 This Town G2 The Rake's Progress G3 100 Nights G4 Slàinthe Mhath G5 Holidays In Eden H1 Hooks In You H2 Berlin H3 Kayleigh H4 Incommunicado

Autor - osoba Rebhandl, Bert, 1964- = Rebhandl, Bert, 1964- Naslov Žan-Lik Godar : permanentni revolucionar / Bert Rebhandl ; preveo s nemačkog Nikola B. Cvetković Jedinstveni naslov Jean-Luc Godard. srpski jezik Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2022 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Ultimatum.rs : Filmski centar Srbije, 2022 (Sjenica : Print House) Fizički opis 311 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Cvetković, Nikola B., 1953- = Cvetković, Nikola B., 1953- (karton) Napomene Prevod dela: Jean-Luc Godard / Bert Rebhandl Tiraž 500 Str. 311: O autoru / N. B. C. Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 279-281 Filmografija [Ž.-L. Godara]: str. 283-300 Filmografija: str. 301-305. Predmetne odrednice Godar, Žan-Lik, 1930- Ono što ovu knjigu izdvaja od drugih nije samo sagledavanje kompleksne Godarove stvaralačke ličnosti iz nemačke (distancirane) perspektive, već spisateljski metod u kome je biografija Godara data kroz filmove. Upravo vezujući se za filmove, autor trasira najbitnije segmente Godarove karijere, obogaćujući ih malo znanim kontekstima u kojima su ti filmovi nastajali. O ljudima, stvarnim ili izmišljenim, znamo samo delić onoga što oni u stvari jesu. Ovo, naravno, važi još više za umetnika kao što je Žan-Lik Godar, koji se u svom dugom životu sve više identifikovao sa svojim delom – lični doživljaji postaju sve nevažniji, dok se on, s preko sto naslova u svojoj filmografiji, pojavljuje kao neka vrsta svesvetskog duha kina. Žan-Lik Godar je figura na granici između biografije i dela, između istorije i pisanja istorije, između subjektivnosti i politike, između moderne umetnosti i digitalnog doba, ključna figura filma kao ključ za pitanja i teme 20. i 21. veka. Žan-Lik Godar (franc. Jean-Luc Godard; 3. decembra 1930 – 13. septembar 2022) bio je francusko-švajcarski filmski režiser, scenarista i filmski kritičar. Jedan od začetnika i najznačajnih predstavnika Francuskog Novog talasa i jedna od najuticajnijih ličnosti današnjeg svetskog filma. Militantni intelektualac, ideološki opredeljeni umetnik, svojim filmovima često suprotstavljen holivudskim konvencijama. Kao i njegovi savremenici Novog talasa, Godar je kritikovao redovnu „tradiciju kvaliteta“ Francuske kinematografije, više naglašavajući veštinu u inovacijama i preferirajući velika dela iz prošlosti za eksperimentisanje. Da ospore ovu tradiciju, on i istomišljeni kritičari su počeli da prave svoje filmove. Mnogi od Godarovih filmova osporavaju konvencije tradicionalnog Holivuda kao dodatak francuske kinematografije. On se često smatra najradikalnijim francuskim režiserom iz 1960-ih i 1970-ih. Nekoliko njegovih filmova izražavaju svoje političke stavove. Njegovi filmovi izražavaju svoje znanje istorije filma preko svojih referenci na starijim filmovima. Pored toga, Godarovi filmovi često navode egzistencijalizam, kao što je i sam strastveni čitalac egzistencijalne i marksističke filozofije. Njegov radikalni pristup u filmskim konvencijama, politici i filozofiji, čine ga uticajnim filmskim stvaraocem u svetu sedme umetnosti. Godarovi filmovi su inspirisali različite reditelje kao što su Martin Skorseze, Kventin Tarantino, Stiven Soderberg, D. A. Penbejker, Robert Altman, Džim Džarmuš, Vong Kar-Vai, Vim Venders, Bernardo Bertoluči i Pjer Paolo Pazolini. Detinjstvo i mladost Godar je rođen 3. decembra 1930. godine u Parizu u dobrostojećoj porodici švajcarskog psihijatra Pola Godara i Francuskinje Odile Mono, ćerke bankara. Godar je pohađao dobre škole u Švajcarskoj, a 1949. godine upisao se na studije antropologije na Sorboni, ali nastavu nikada nije pohađao. Ubrzo se priključio grupi mladih filmskih kritičara u kino-klubu koji su pokrenuli Novi talas. Za Godara i čitavu generaciju kojoj pripadaju i Fransoa Trifo, Klod Šabrol, Žak Rivet i drugi, film je bio jedna od najznačajnijih pojava u umetnosti, film je bio sve, oko filma se sve okretalo. Tako i Godar, više nego na fakultetu, vreme provodi u Kinoteci i u kino-klubu u Latinskom kvartu, a početkom pedesetih, sa ovom grupom mladih ljubitelja filma i reditelja, pokreće časopis „Filmska gazeta“, a u njemu piše kritike i kraće tekstove pod pseudonimom Hans Lukas. Tih godina povremeno i glumi, u filmovima svojih kolega, a neke i finansijski pomaže. Već 1952. počinje da piše i kritike za kasnije čuveni filmski časopis „Sveske o filmovima“ (franc. Cahiers du Cinéma), u kome se ističe svojim kritikama o holivudskim rediteljima. Rano snimanje filmova Pošto je napustio Pariz u jesen 1952, Godar se vratio u Švajcarsku i otišao da živi sa majkom u Lozani. Sprijateljivši se sa ljubavnikom svoje majke Žan-Pjer Lobšerom, koji je bio radnik na brani, obezbedio je sebi posao građevinskog radnika. Video je mogućnost pravljenja dokumentarnog filma o brani, a kada je njegov inicijalni ugovor bio završen, da bio produžio svoje mesto na brani, preselio se na mesto telefonskog operatera u centrali. Dok je bio na dužnosti u aprilu 1954. Žan-Pjer mu je javio da je njegova majka poginula u nesreći sa skuterom. Zahvaljujući švajcarskim prijateljima koji su mu pozajmili 35 mm filmsku kameru, on se našao u mogućnosti za snimanje filma. Tada pravi svoj prvi kratki film pod nazivom „Operacija beton“, koji je poslužio za propagandne svrhe kompaniji koja administrira branom. Kako je nastavio da radi za „Kaje di sinema“, snimio je Une femme coquette (1955), kratki 10-minutni film i u januaru 1956. se vratio u Pariz. Plan za film na osnovu „Izbornih afiniteta“ od Getea se pokazao previše ambiciozan i nije sproveden. Filmografija 1960 Do poslednjeg daha 1961 Žena je žena 1962 Živeti svoj život 1963 Mali vojnik 1963 Karabinjeri 1963 Prezir 1964 Neobična banda 1964 Udata žena 1965 Alfavil 1965 Ludi Pjero 1966 Muški rod, ženski rod 1966 Made in U.S.A. 1967 Two or Three Things I Know About Her 1967 La Chinoise 1967 Week-end 1968 A Film Like Any Other 1968 One Plus One (Sympathy for the Devil) 1969 Joy of Learnin 1969 British Sounds 1970 Wind from the East 1971 Struggle in Italy 1971 Vladimir et Rosa 1972 Tout va bien 1972 Letter to Jane 1975 Number Two 1976 Here and Elsewhere 1976/1978 How`s It Going? 1980 Every Man for Himself 1982 Passion 1983 First Name: Carmen 1985 Hail Mary 1985 Detective 1987 King Lear 1987 Keep Your Right Up 1990 New Wave 1991 Germany Year 90 Nine Zero 1993 The Kids Play Russian 1993 Oh Woe Is Me 1994 JLG/JLG – Self-Portrait in December 1996 For Ever Mozart 2001 In Praise of Love 2004 Notre musique 2010 Film Socialisme 2014 Goodbye to Language 2018 The Image Book MG75