Druga dva naslova i deo celine su na Engleskom jeziku, Jedino ostecenje je ma omotu ovog Hard-cover originalnog i prvog Hard cover Deluxe izdanja. Strip je samo orvaran radi pregleda, a ostecenje nazlostyt nastalo u transportu do mene od izdavaca. Ostecenje se vidi na fotografiji, drugih nema. Prodajem ih zajedno ili razdvojeno. Debele korice kriju fenomalnu addaptaciju istomiene kultne knjige Stivena Kinga, ovo su samo dva broja koja cine jednu celinu u zaista dugom i vemo uspesno serijalu! MARVEL 2008. / Hardcovers 7x10.5-220ps/ FullCollor/ Marvel deluxe edition 1. The Dark Tower: The Long Road Home Artist: Jae Lee; Richard Isanove/Cover: Jae Lee Bojevi 1-5 Writer`s: Stephen King; Adaptacion: Robin Furth; Peter David Artist: Jae Lee; Richard Isanove/Cover: Jae Lee 7x10.5-220ps. Cena 1500 rsd it`s the return of the best-selling comic book series, inspired by Stephen King`s epic The Dark Tower! Gunslinger Roland Deschain has seen the death of his lover Susan Delgado. And the Big Coffin Hunters who burned her at the stake are now in pursuit of Roland and his ka-tet Cuthbert and Alain. The friends are forced to flee into the desert with the deadly posse in hot pursuit... .and Roland is in a coma! Don`t miss the next chapter in the saga of the Gunslinger whose quest for the Dark Tower will shake the foundation of reality itself! Collects Dark Tower: The Long Road Home #1-5. Artist: Jae Lee; Richard Isanove/Cover: Jae Lee 7x10.5-220ps. 2. The Dark Tower: The Fall of Gilead Writer`s: Stephen King; Adaptacion: Robin Furth; Peter David Artist: Jae Lee; Richard Isanove/Cover: Jae Lee Brojevi 6-10 Cena 2000 rsd Waiting for the fall... How could you have done it, Roland? How could you have killed your own mother? That`s what everyone in Gilead`s asking - even your grieving father. But you know the answer: Marten Broadcloak and one of them evil grapefruits. That`s how. And while you rot in jail, the plot your matricide was only one small part of is wrapping its bloody and black tendrils around Gilead. Your town - the home of the Gunslingers - is the prize possession of the great enemy of the land, John Farson. And he means to have it. Gilead will fall, it will. And it will fall to the death of a thousand cuts. It started with your mother, yes, but it won`t end there. https://www.delfi.rs/.../65878_dark_tower:_the_fall_of... https://www.delfi.rs/.../101203_dark_tower:_the_long_road...

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Sestre - Dejzi Džonson Izdavač: Štrik Godina izdanja: 2021 Broj strana: 178 Format: 20 cm Povez: Broširani Oluja na napuštenim teniskim terenima pored škole, September je plesala među stablima, izazivala smehom nebesa. Bila je previše živa, toliko da je uzela život svima oko sebe. Džulaj će se nositi s tim dok joj kosa ne osedi. Džulaj i September su sestre tinejdžerke, skoro kao bliznakinje. Nakon nezgode u školi, sele se s majkom Šilom u Jorkšir, u Vilu Setl, duboko uznemirujuće mesto blizu mora. I dok sestre provode dane čeprkajući po praznoj i trošnoj kući, igrajući se žmurke i smišljajući nove smelosti, Šila se ukopava dublje u krevet i izlazi samo noću kada devojčice spavaju, mada ni tada ne uspeva da pobegne od mračne prošlosti i jakog destruktivnog uticaja mrtvog muža. Dejzi Džonson nas smelo i impresionistički vraća u prošlost, stvarajući atmosferu straha i propasti, uvek uz nagoveštaj da koračamo ka nečem još gorem. Sestre su snažan i duboko dirljiv prikaz tuge i krivice, a pre svega ogromne ljubavi i sestrinske povezanosti koja briše pojedinačne granice postojanja. Dejzi Džonson (1990) britanska je književnica rođena u Pejntonu. Diplomirala je engleski jezik i kreativno pisanje na Univerzitetu Lankaster pre nego što je magistrirala kreativno pisanje na Somervilu u Oksfordu. Kratke priče za koje je nagrađivana objavljivala je u časopisima Vorik rivju, Boston rivju, Harpers bazar. Zbirka priča Fen osvojila je nagradu „Edž Hil”. Njen debitantski roman Everything Under našao se u užem izboru za nagradu „Men Buker” 2018, i Džonsonova je, pored Elenor Kejton, najmlađa nominovana u istoriji te nagrade. Među njenim omiljenim piscima našli su se Stiven King, Ivi Vajld i Džon Bernsajd. Za sebe kaže da bi bila pastirka da nije uspešna kao književnica.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Izabrani radovi t. V. Spiveta - Rejf Larsen Godina izdanja: 2009 Broj strana: 384 Povez: Mek „Dve prognoze za Izabrane radove T. V. Spiveta: - čitaocima će se oni dopasti jednako koliko i meni, i - malo je onih koji su imali iskustva s nečim nalik ovoj knjizi. Zapanjio me je talenat Rejfa Larsena i oduševila njegova plemenitost. Ovo je knjiga koja čini nemoguće: ona spaja Marka Tvena, Tomasa Pinčona i Malu mis Sanšajn. Dobri romani zabavljaju; sjajni predstavljaju dar za čitaoce koji imaju sreće da ih nađu. Ova knjiga je blago.`Stiven King„Fantastično šarmantna, smešna i pametna. Osetio sam kako mi mozak raste dok sam je čitao. Ko bi rekao da kombinacija kartografije i adolescencije može da bude tako dirljiva i toliko zabavna?`Geri ŠtajngartT. V. Spivet je dvanaestogodišnji dečak, genijalni kartograf, koji živi sa svojom porodicom na ranču u Montani. Da bi bolje razumeo svet koji ga okružuje, on crta neobične, vrlo detaljne mape i one krase margine ovog nesvakidašnjeg romana prvenca: mape prirode, ponašanja članova porodice, kao i biljnog i životinjskog sveta iz njegovog okruženja. Spivet prima neočekivani telefonski poziv iz Smitsonijana u kojem saznaje da je osvojio prestižnu Berdovu nagradu. Uobičajenom toku njegovog života dolazi kraj, te počinje luda pustolovina širom cele zemlje, koja odvodi T. V.-a s porodičnog ranča do znamenitih muzejskih holova.Duga, zabavna i napeta avantura koja iz korena menja njegov život otkriva čitaocima uzbuđujuće tajne njegove porodice i tvori magiju satkanu od reči i slika o plimama i osekama slomljenog srca, o samoći i ljubavi.Izabrani radovi T. V. Spiveta je vedra, zabavna, beskrajno čarobna i nepodnošljivo žestoka knjiga, putovanje kroz velike i male životne misterije u kojem uživaju čitaoci svih uzrasta širom sveta.

Knjiga je kao nova. Srž zla - Luka d’Andrea Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2017 Broj strana: 442 Format: 20 cm Povez: Broširani Godine 1985, leševi troje ubijenih mladih ljudi pronađeni su u šumi u Bleterbahu, u surovim planinama u Južnom Tirolu. Pokolj se desio za vreme oluje, a tela su toliko osakaćena da policija nije uspela da utvrdi da li je to delo ljudskog bića ili životinje. O toj šumi se od najdavnijih vremena ispredaju strašne priče, koje se prenose s kolena na koleno. Trideset godina kasnije, Džeremaja Selindžer, američki reditelj dokumentarnih filmova čija je žena poreklom iz tog kraja i rešava da krene u potragu za istinom. U Zibenhohu, varošici u Dolomitima u kojoj se bračni par nastanio, meštani čine sve – ne prezajući čak ni od nasilja – kako bi ga odvartili od istrage. Kao da se u Bleterbahu probudila smrtonosna sila za koju se verovalo da je nestala… „Bez preterivanja, ovaj roman se može uporediti sa najboljim delima Stivena Kinga i Jua Nesbea.“ La Repubblica

Novo, nečitano, nema posvete. Plen - Irsa Sigurdardotir Godina izdanja: 2023 Broj strana: 272 Povez: Mek Spasilački tim poslat je u zabačenu islandsku visoravan u potragu za grupom nestalih ljudi. Šta je dva para iz Rejkjavika nateralo da odu na rizično putovanje usred oštre zime, po mraku i mećavi? I zašto su napustili i ono malo skloništa koje su imali, jedva obučeni i potpuno izloženi surovim vremenskim uslovima?U međuvremenu, čudne stvari dešavaju se u udaljenoj i izolovanoj radarskoj stanici u Stoksnesu. U ovom kraju ništa nije kao što izgleda. Bilo da se radi o lokvi krvi otkrivenoj u netaknutom snegu daleko od civilizacije, o maloj dečjoj cipeli pronađenoj nekoliko decenija nakon što je zakopana ili o zjapećoj crnoj rupi u steni pored mora koja kao da privlači ljude...Plen je roman čija će vas jeziva priča sasvim izvesno uznemiriti. Smeštena u veličanstveni islandski pejzaž, ona uverljivo dočarava kako mozak može da nas prevari u neočekivanim situacijama. U ovom nagrađivanom stand-alone trileru, Irsa Sigurdardotir još jednom dokazuje da je „jednako vešt generator straha kao i pisci poput Stivena Kinga” (The Independent).

Sarajevo NOVO Pulicerova nagrada 2014. Savremeni klasik U trenutku dok trinaestogodišnji Teo sa svojom samohranom majkom uživa u obilasku njujorškog muzeja, dešava se teroristički napad. U sveopštem haosu koji nastaje posle razorne eksplozije, jedan starac na samrti ukazuje Teu na malu, ali basnoslovno vrednu sliku velikog flamanskog majstora Fabricijusa, koju je njegova majka posebno volela i koju dečak potom, iz neobjašnjivih razloga, u sveopštem metežu prisvaja.Postavši siroče, Teo se privremeno smešta kod bogate porodice svog školskog druga. Pokušava da se prilagodi novom okruženju, a čežnju za majkom jedino može da ublaži slikom malenog češljugara. S vremenom, ovo umetničko delo uvlači Tea u njemu dotad nepoznati svet dilera umetninama i kriminala. Epske širine, velike narativne snage i izbrušenog stila, „Češljugar“ je uznemirujuća odiseja kroz savremenu Ameriku i Evropu: od bleštavila elitnog Aper ist sajda, preko mračnih antikvarnih radionica u Grinič vilidžu, do pustoši predgrađa Las Vegasa i uskih amsterdamskih kanala. Ovo je dikensovski roman o odrastanju, a ujedno i fantastična meditacija o umetnosti „Češljugar“ je savremeni američki klasik koji je izazvao veliku polemiku kod stručne javnosti, ali i nepodeljenu naklonost čitalaca, s obzirom na to da je knjiga već doživela na stotine izdanja, prodata u neverovatnih tri miliona primeraka i prevedena na trideset i jedan jezik, dok se na listi „Njujork tajmsa“ nalazila duže od trideset nedelja. Vrhunskim stilom, elegantnim pripovednim rešenjima, dubokom snagom naracije, Dona Tart je napisala jedan od zasigurno najvažnijih romana decenije, a verovatno i čitave epohe. „Očaravajuće... Sjajna, dikensovska knjiga, roman koji ujedinjuje sve pripovedačke talente Done Tart u neverovatnu, simfonijsku celinu...“ Mičiko Kakutani„Češljugar je pametno napisan roman koji spaja srce i um...“ Stiven King„Uzvišeno remek-delo.“ Ron Čarls, Vašington post „Dugoočekivana, elegantna meditacija o ljubavi, sećanju i ukletoj moći umetnosti... Elokventno i uverljivo, s nezaboravnim likovima... Izuzetno i vredno čekanja.“ ― Kirkus rivjuz „Očaravajuća impulsivnost naracije kojoj je nemoguće odoleti. Teo magnetiše... Češljugar je pravo čitalačko uživanje.“ ―Pablišers vikli „Češljugar je knjiga o umetnosti u svim formama, i odmah na početku nam je jasno zašto toliko volimo Donu Tart: živ zaplet i elegantna proza; životni, inspirativni likovi; savršeno uhvaćen seting... Radost i tuga postoje istovremeno, i do kraja Češljugara zaposedaju naše srce.“ ―Veniti fer

Pulicerova nagrada 2014. Savremeni klasik U trenutku dok trinaestogodišnji Teo sa svojom samohranom majkom uživa u obilasku njujorškog muzeja, dešava se teroristički napad. U sveopštem haosu koji nastaje posle razorne eksplozije, jedan starac na samrti ukazuje Teu na malu, ali basnoslovno vrednu sliku velikog flamanskog majstora Fabricijusa, koju je njegova majka posebno volela i koju dečak potom, iz neobjašnjivih razloga, u sveopštem metežu prisvaja. Postavši siroče, Teo se privremeno smešta kod bogate porodice svog školskog druga. Pokušava da se prilagodi novom okruženju, a čežnju za majkom jedino može da ublaži slikom malenog češljugara. S vremenom, ovo umetničko delo uvlači Tea u njemu dotad nepoznati svet dilera umetninama i kriminala. Epske širine, velike narativne snage i izbrušenog stila, ˶Češljugar” je uznemirujuća odiseja kroz savremenu Ameriku i Evropu: od bleštavila elitnog Aper ist sajda, preko mračnih antikvarnih radionica u Grinič vilidžu, do pustoši predgrađa Las Vegasa i uskih amsterdamskih kanala. Ovo je dikensovski roman o odrastanju, a ujedno i fantastična meditacija o umetnosti ˶Češljugar”je savremeni američki klasik koji je izazvao veliku polemiku kod stručne javnosti, ali i nepodeljenu naklonost čitalaca, s obzirom na to da je knjiga već doživela na stotine izdanja, prodata u neverovatnih tri miliona primeraka i prevedena na trideset i jedan jezik, dok se na listi ˶Njujork tajmsa” nalazila duže od trideset nedelja. Vrhunskim stilom, elegantnim pripovednim rešenjima, dubokom snagom naracije, Dona Tart je napisala jedan od zasigurno najvažnijih romana decenije, a verovatno i čitave epohe. „Očaravajuće... Sjajna, dikensovska knjiga, roman koji ujedinjuje sve pripovedačke talente Done Tart u neverovatnu, simfonijsku celinu...” - Mičiko Kakutani „Češljugar je pametno napisan roman koji spaja srce i um...” - Stiven King „Uzvišeno remek-delo.“ - Ron Čarls, Vašington post „Dugoočekivana, elegantna meditacija o ljubavi, sećanju i ukletoj moći umetnosti... Elokventno i uverljivo, s nezaboravnim likovima... Izuzetno i vredno čekanja.“ - Kirkus rivjuz „Očaravajuća impulsivnost naracije kojoj je nemoguće odoleti. Teo magnetiše... Češljugar je pravo čitalačko uživanje.“ - Pablišers vikli „Češljugar je knjiga o umetnosti u svim formama, i odmah na početku nam je jasno zašto toliko volimo Donu Tart: živ zaplet i elegantna proza; životni, inspirativni likovi; savršeno uhvaćen seting... Radost i tuga postoje istovremeno, i do kraja Češljugara zaposedaju naše srce.“ - Veniti fer Čitaj dalje

Pulicerova nagrada 2014. Savremeni klasik U trenutku dok trinaestogodišnji Teo sa svojom samohranom majkom uživa u obilasku njujorškog muzeja, dešava se teroristički napad. U sveopštem haosu koji nastaje posle razorne eksplozije, jedan starac na samrti ukazuje Teu na malu, ali basnoslovno vrednu sliku velikog flamanskog majstora Fabricijusa, koju je njegova majka posebno volela i koju dečak potom, iz neobjašnjivih razloga, u sveopštem metežu prisvaja. Postavši siroče, Teo se privremeno smešta kod bogate porodice svog školskog druga. Pokušava da se prilagodi novom okruženju, a čežnju za majkom jedino može da ublaži slikom malenog češljugara. S vremenom, ovo umetničko delo uvlači Tea u njemu dotad nepoznati svet dilera umetninama i kriminala. Epske širine, velike narativne snage i izbrušenog stila, Češljugar je uznemirujuća odiseja kroz savremenu Ameriku i Evropu: od bleštavila elitnog Aper ist sajda, preko mračnih antikvarnih radionica u Grinič vilidžu, do pustoši predgrađa Las Vegasa i uskih amsterdamskih kanala. Ovo je dikensovski roman o odrastanju, a ujedno i fantastična meditacija o umetnosti Češljugar je savremeni američki klasik koji je izazvao veliku polemiku kod stručne javnosti, ali i nepodeljenu naklonost čitalaca, s obzirom na to da je knjiga već doživela na stotine izdanja, prodata u neverovatnih tri miliona primeraka i prevedena na trideset i jedan jezik, dok se na listi Njujork tajmsa nalazila duže od trideset nedelja. Vrhunskim stilom, elegantnim pripovednim rešenjima, dubokom snagom naracije, Dona Tart je napisala jedan od zasigurno najvažnijih romana decenije, a verovatno i čitave epohe. Prevod sa engleskog: Vesna Stojković *** „Očaravajuće... Sjajna, dikensovska knjiga, roman koji ujedinjuje sve pripovedačke talente Done Tart u neverovatnu, simfonijsku celinu...” Mičiko Kakutani „ Češljugar je pametno napisan roman koji spaja srce i um...” Stiven King „Uzvišeno remek-delo.“ Ron Čarls, Vašington post „Dugoočekivana, elegantna meditacija o ljubavi, sećanju i ukletoj moći umetnosti... Elokventno i uverljivo, s nezaboravnim likovima... Izuzetno i vredno čekanja.“ ― Kirkus rivjuz „Očaravajuća impulsivnost naracije kojoj je nemoguće odoleti. Teo magnetiše... Češljugar je pravo čitalačko uživanje.“ ― Pablišers vikli „Češljuga r je knjiga o umetnosti u svim formama, i odmah na početku nam je jasno zašto toliko volimo Donu Tart: živ zaplet i elegantna proza; životni, inspirativni likovi; savršeno uhvaćen seting... Radost i tuga postoje istovremeno, i do kraja Češljugara zaposedaju naše srce.“ ― Veniti fer Povez knjige : mek Strana : 777 Format knjige : 24 cm Pismo : latinica

Opis "Češljugar - Dona Tart" Pulicerova nagrada 2014. Savremeni klasik U trenutku dok trinaestogodišnji Teo sa svojom samohranom majkom uživa u obilasku njujorškog muzeja, dešava se teroristički napad. U sveopštem haosu koji nastaje posle razorne eksplozije, jedan starac na samrti ukazuje Teu na malu, ali basnoslovno vrednu sliku velikog flamanskog majstora Fabricijusa, koju je njegova majka posebno volela i koju dečak potom, iz neobjašnjivih razloga, u sveopštem metežu prisvaja. Postavši siroče, Teo se privremeno smešta kod bogate porodice svog školskog druga. Pokušava da se prilagodi novom okruženju, a čežnju za majkom jedino može da ublaži slikom malenog češljugara. S vremenom, ovo umetničko delo uvlači Tea u njemu dotad nepoznati svet dilera umetninama i kriminala. Epske širine, velike narativne snage i izbrušenog stila, Češljugar je uznemirujuća odiseja kroz savremenu Ameriku i Evropu: od bleštavila elitnog Aper ist sajda, preko mračnih antikvarnih radionica u Grinič vilidžu, do pustoši predgrađa Las Vegasa i uskih amsterdamskih kanala. Ovo je dikensovski roman o odrastanju, a ujedno i fantastična meditacija o umetnosti Češljugar je savremeni američki klasik koji je izazvao veliku polemiku kod stručne javnosti, ali i nepodeljenu naklonost čitalaca, s obzirom na to da je knjiga već doživela na stotine izdanja, prodata u neverovatnih tri miliona primeraka i prevedena na trideset i jedan jezik, dok se na listi Njujork tajmsa nalazila duže od trideset nedelja. Vrhunskim stilom, elegantnim pripovednim rešenjima, dubokom snagom naracije, Dona Tart je napisala jedan od zasigurno najvažnijih romana decenije, a verovatno i čitave epohe. Prevod sa engleskog: Vesna Stojković *** „Očaravajuće... Sjajna, dikensovska knjiga, roman koji ujedinjuje sve pripovedačke talente Done Tart u neverovatnu, simfonijsku celinu...” Mičiko Kakutani „Češljugar je pametno napisan roman koji spaja srce i um...” Stiven King „Uzvišeno remek-delo.“ Ron Čarls, Vašington post „Dugoočekivana, elegantna meditacija o ljubavi, sećanju i ukletoj moći umetnosti... Elokventno i uverljivo, s nezaboravnim likovima... Izuzetno i vredno čekanja.“ ― Kirkus rivjuz „Očaravajuća impulsivnost naracije kojoj je nemoguće odoleti. Teo magnetiše... Češljugar je pravo čitalačko uživanje.“ ―Pablišers vikli „Češljugar je knjiga o umetnosti u svim formama, i odmah na početku nam je jasno zašto toliko volimo Donu Tart: živ zaplet i elegantna proza; životni, inspirativni likovi; savršeno uhvaćen seting... Radost i tuga postoje istovremeno, i do kraja Češljugara zaposedaju naše srce.“ ―Veniti fer

Pulicerova nagrada 2014. Savremeni klasik U trenutku dok trinaestogodišnji Teo sa svojom samohranom majkom uživa u obilasku njujorškog muzeja, dešava se teroristički napad. U sveopštem haosu koji nastaje posle razorne eksplozije, jedan starac na samrti ukazuje Teu na malu, ali basnoslovno vrednu sliku velikog flamanskog majstora Fabricijusa, koju je njegova majka posebno volela i koju dečak potom, iz neobjašnjivih razloga, u sveopštem metežu prisvaja. Postavši siroče, Teo se privremeno smešta kod bogate porodice svog školskog druga. Pokušava da se prilagodi novom okruženju, a čežnju za majkom jedino može da ublaži slikom malenog češljugara. S vremenom, ovo umetničko delo uvlači Tea u njemu dotad nepoznati svet dilera umetninama i kriminala. Epske širine, velike narativne snage i izbrušenog stila, Češljugar je uznemirujuća odiseja kroz savremenu Ameriku i Evropu: od bleštavila elitnog Aper ist sajda, preko mračnih antikvarnih radionica u Grinič vilidžu, do pustoši predgrađa Las Vegasa i uskih amsterdamskih kanala. Ovo je dikensovski roman o odrastanju, a ujedno i fantastična meditacija o umetnosti Češljugar je savremeni američki klasik koji je izazvao veliku polemiku kod stručne javnosti, ali i nepodeljenu naklonost čitalaca, s obzirom na to da je knjiga već doživela na stotine izdanja, prodata u neverovatnih tri miliona primeraka i prevedena na trideset i jedan jezik, dok se na listi Njujork tajmsa nalazila duže od trideset nedelja. Vrhunskim stilom, elegantnim pripovednim rešenjima, dubokom snagom naracije, Dona Tart je napisala jedan od zasigurno najvažnijih romana decenije, a verovatno i čitave epohe. Prevod sa engleskog: Vesna Stojković *** „Očaravajuće... Sjajna, dikensovska knjiga, roman koji ujedinjuje sve pripovedačke talente Done Tart u neverovatnu, simfonijsku celinu...” Mičiko Kakutani „ Češljugar je pametno napisan roman koji spaja srce i um...” Stiven King „Uzvišeno remek-delo.“ Ron Čarls, Vašington post „Dugoočekivana, elegantna meditacija o ljubavi, sećanju i ukletoj moći umetnosti... Elokventno i uverljivo, s nezaboravnim likovima... Izuzetno i vredno čekanja.“ ― Kirkus rivjuz „Očaravajuća impulsivnost naracije kojoj je nemoguće odoleti. Teo magnetiše... Češljugar je pravo čitalačko uživanje.“ ― Pablišers vikli „Češljuga r je knjiga o umetnosti u svim formama, i odmah na početku nam je jasno zašto toliko volimo Donu Tart: živ zaplet i elegantna proza; životni, inspirativni likovi; savršeno uhvaćen seting... Radost i tuga postoje istovremeno, i do kraja Češljugara zaposedaju naše srce.“ ― Veniti fer Povez knjige : mek Strana : 777 Format knjige : 24 cm Pismo : latinica

Pulicerova nagrada 2014. Savremeni klasik U trenutku dok trinaestogodišnji Teo sa svojom samohranom majkom uživa u obilasku njujorškog muzeja, dešava se teroristički napad. U sveopštem haosu koji nastaje posle razorne eksplozije, jedan starac na samrti ukazuje Teu na malu, ali basnoslovno vrednu sliku velikog flamanskog majstora Fabricijusa, koju je njegova majka posebno volela i koju dečak potom, iz neobjašnjivih razloga, u sveopštem metežu prisvaja. Postavši siroče, Teo se privremeno smešta kod bogate porodice svog školskog druga. Pokušava da se prilagodi novom okruženju, a čežnju za majkom jedino može da ublaži slikom malenog češljugara. S vremenom, ovo umetničko delo uvlači Tea u njemu dotad nepoznati svet dilera umetninama i kriminala. Epske širine, velike narativne snage i izbrušenog stila, Češljugar je uznemirujuća odiseja kroz savremenu Ameriku i Evropu: od bleštavila elitnog Aper ist sajda, preko mračnih antikvarnih radionica u Grinič vilidžu, do pustoši predgrađa Las Vegasa i uskih amsterdamskih kanala. Ovo je dikensovski roman o odrastanju, a ujedno i fantastična meditacija o umetnosti Češljugar je savremeni američki klasik koji je izazvao veliku polemiku kod stručne javnosti, ali i nepodeljenu naklonost čitalaca, s obzirom na to da je knjiga već doživela na stotine izdanja, prodata u neverovatnih tri miliona primeraka i prevedena na trideset i jedan jezik, dok se na listi Njujork tajmsa nalazila duže od trideset nedelja. Vrhunskim stilom, elegantnim pripovednim rešenjima, dubokom snagom naracije, Dona Tart je napisala jedan od zasigurno najvažnijih romana decenije, a verovatno i čitave epohe. Prevod sa engleskog: Vesna Stojković *** „Očaravajuće... Sjajna, dikensovska knjiga, roman koji ujedinjuje sve pripovedačke talente Done Tart u neverovatnu, simfonijsku celinu...” Mičiko Kakutani „Češljugar je pametno napisan roman koji spaja srce i um...” Stiven King „Uzvišeno remek-delo.“ Ron Čarls, Vašington post „Dugoočekivana, elegantna meditacija o ljubavi, sećanju i ukletoj moći umetnosti... Elokventno i uverljivo, s nezaboravnim likovima... Izuzetno i vredno čekanja.“ ― Kirkus rivjuz „Očaravajuća impulsivnost naracije kojoj je nemoguće odoleti. Teo magnetiše... Češljugar je pravo čitalačko uživanje.“ ―Pablišers vikli „Češljugar je knjiga o umetnosti u svim formama, i odmah na početku nam je jasno zašto toliko volimo Donu Tart: živ zaplet i elegantna proza; životni, inspirativni likovi; savršeno uhvaćen seting... Radost i tuga postoje istovremeno, i do kraja Češljugara zaposedaju naše srce.“ ―Veniti fer

Pod kupolom, II dio je drugi i završni nastavak istoimenog fantastičnog romana Stivena Kinga. U ovoj napetoj priči, glavni junak Barbie se našao u nezavidnoj situaciji, optužen za četiri umorstva koja su, zapravo, počinjena od strane moćnog Jim Rennieja i njegova sina Juniora. Barbie postaje idealna meta za njih, a zatvor postaje njegova nova stvarnost. Dok je Barbie iza rešetaka, ostali stanovnici gradića suočavaju se s neobjašnjivim i tragičnim događajima pod kupolom. Koristeći Geigerov brojač, pokušavaju otkriti izvor te tajanstvene kupole koja ih je zatvorila u svoj mračni svijet. U napuštenom voćnjaku, nailaze na uređaj koji izgleda vanzemaljskog podrijetla, što dodatno pojačava misteriju. Ova knjiga se bavi različitim likovima i njihovim reakcijama na nevjerojatne okolnosti. Tu su političari željni moći koji pokušavaju iskoristiti apokalipsu za svoj vlastiti probitak, slučajni namjernici koji su se našli na pogrešnom mjestu u pogrešno vrijeme, te obični ljudi koji se suočavaju s izvanrednim događajima koji su izvan njihove kontrole i mijenjaju njihov svijet iz korijena. Pod kupolom, II dio donosi čitateljima napetu i psihološki duboku priču u tipičnom stilu Stephena Kinga. Ova knjiga će vas provesti kroz emocionalne vrtloge likova dok se suočavaju s neobjašnjivim izazovima i pokušavaju preživjeti u svijetu koji im je potpuno nepoznat. To je fantastična i mračna saga koja će vas držati na rubu stolice do samog kraja, otkrivajući tajne i misterije ispod kupole.

Salemovo je mali grad u Novoj Engleskoj okovan silama mraka, grad koji postoji samo u piščevoj mašti. Kao i u mnogim drugim takvim gradovima – koji imaju svoju mračnu prošlost – i u njemu među meštanima kolaju tajni tračevi, dešavaju se neobične stvari i živi uobičajeni broj pijanica i čudaka, ali i pokoji normalan stanovnik. Ben Mirs, pisac skromnih uspeha, vraća se u Salemovo, grad u kojem je kao dečak proveo nekoliko godina, kako bi napisao roman i oslobodio se strahova koji ga progone od detinjstva. U kući za koju Bena vežu jezive uspomene sada živi novi stanar, čovek koji izaziva sumnju kada klupko misterioznih događaja počinje da se odmotava: dečak je nestao, pas je brutalno ubijen… Uskoro će se iznenađenje pretvoriti u zbunjenost, zbunjenost u konfuziju, a naposletku u užas… U svetu kojem ne važe uobičajena pravila i u kojem je sve moguće. Jedan od najboljih romana Stivena Kinga, prvi put objavljen još davne 1975. godine. „Isključite televizor – u stvari, zašto ne biste isključili i sva svetla izuzev onog pored vaše omiljene fotelje? Pričaćemo o vampirima, opkoljeni senkama u polutami. Mislim da mogu da vas ubedim u njihovo postojanje, zato što sam i sâm verovao u to dok sam pisao ovu knjigu."

Salemovo je mali grad u Novoj Engleskoj okovan silama mraka, grad koji postoji samo u piščevoj mašti. Kao i u mnogim drugim takvim gradovima – koji imaju svoju mračnu prošlost – i u njemu među meštanima kolaju tajni tračevi, dešavaju se neobične stvari i živi uobičajeni broj pijanica i čudaka, ali i pokoji normalan stanovnik. Ben Mirs, pisac skromnih uspeha, vraća se u Salemovo, grad u kojem je kao dečak proveo nekoliko godina, kako bi napisao roman i oslobodio se strahova koji ga progone od detinjstva. U kući za koju Bena vežu jezive uspomene sada živi novi stanar, čovek koji izaziva sumnju kada klupko misterioznih događaja počinje da se odmotava: dečak je nestao, pas je brutalno ubijen… Uskoro će se iznenađenje pretvoriti u zbunjenost, zbunjenost u konfuziju, a naposletku u užas… U svetu kojem ne važe uobičajena pravila i u kojem je sve moguće. Jedan od najboljih romana Stivena Kinga, prvi put objavljen još davne 1975. godine. „Isključite televizor – u stvari, zašto ne biste isključili i sva svetla izuzev onog pored vaše omiljene fotelje? Pričaćemo o vampirima, opkoljeni senkama u polutami. Mislim da mogu da vas ubedim u njihovo postojanje, zato što sam i sâm verovao u to dok sam pisao ovu knjigu."

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! „Jedva sam čekao da se dočepam... ne samo dobre umetničke knjige. To je klasična knjiga umetničkih dela. Postoji poslastica za poslasticom, koju hvale mnogi savremeni umetnici, koji dele oduševljenje mnogih čitalaca onim što je Valotski postigao tokom godina. Oni fanki posteri iz 1960-ih...Mnoge reprodukcije ovde iz duge karijere, koje obuhvataju mnoge naslovne strane knjiga, pojavljivanja u časopisima, neke prave fine poslastice.”— True Reviev. Ron Valotski (21. avgust 1943 — 29. jul 2002) je bio američki umetnik naučne fantastike i fantastike koji je studirao na Školi vizuelnih umetnosti. Rođen u Bruklinu, započeo je dugu i plodnu karijeru slikajući knjige i naslovnice časopisa počevši od izdanja časopisa The Magazine of Fantasi & Science Fiction iz maja 1967. godine. Njegova prva naslovnica knjige bila je za Living Vai Out od Vimana Guina.[1] Nastavio je da radi obrade za Stivena Kinga, En Rajs,[2] Brusa Sterlinga, Rodžera Zelaznija, Roberta Silverberga, Džona Varlija i mnoge druge. Takođe je dvanaest puta nominovan za Cheslei Avards.[3] Neke od njegovih umetnosti su sakupljene u Inner Visions: The Art of Ron Valotski (2000). Valotski je ilustrovao karte za kolekcionarsku kartašku igru Magic: The Gathering. Ron Valotski je takođe uradio sliku ulja koja će se koristiti kao poster za Doroti Ditrih, poznatog mađioničara i kustosa Hudinijevog muzeja u Skrantonu, Pensilvanija.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Senke - Aleks Nort Godina izdanja: 2021 Broj strana: 320 Povez: Mek Autor bestselera Noćni šaptač.Sigurno ste poznavali tinejdžera kakav je Čarli Krebtri. Izopačene mašte, zlokobnog osmeha – najradije sam, nikad u većem društvu. Negde u sebi podozrevate da je u stanju da učini nešto strašno. Pre dvadeset pet godina Krebtri je upravo to i dokazao – izvršio je šokantno ubistvo koje je privuklo onu čudnu, bizarnu popularnost kakva postoji jedino u najmračnijim ćoškovima interneta – i inspiriše ubice imitatore.Pol Adams se isuviše dobro seća tog slučaja: i Krebtri – i njegova žrtva – bili su Polovi drugari. Pol je polako sredio svoj život. No zdravstveno stanje njegove stare i dementne majke sada se pogoršalo. Iako se svakim delićem tela opire, vreme je da se vrati kući.Ubrzo sve kreće po zlu. Pol saznaje da detektivka Amanda Bek istražuje novog imitatora ubicu koji je u obližnjem gradu Federbanku počinio nedelo slično Krebtrijevom. Majka mu je rastrojena, tvrdi da u kući ima nečega. I neko ga prati. A to ga podseća na strašni dan od pre dvadeset pet godina.Nije to bilo samo ubistvo.Čarli Krebtri je nestao i potom ga više niko nikad nije video...„Drugi roman Aleksa Norta jednako je uzbudljiv kao i prvi, i još strašniji. Atmosfera je jeziva dok otkrivamo kako prošlost zadire u sadašnjost i kako snovi utiču na stvarnost, a u zastrašujućem svetu Senki postaje sve teže razlučiti jedno od drugog… i košmar preuzima kontrolu.“ Aleks Majklidis„Ako volite Stivena Kinga, sigurno će vam se dopasti novi Nortov triler.“ Library Journal

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Dum-dum - Pavle Zelić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 232 Povez: Mek Priče koje će spasti svetEgzotične pripovesti u ovoj zbirci vode nas u afričke prašume gde vladaju zaposednuta deca-ratnici, među smele skakače sa litica zaliva Akapulko i pod površinu kužne vode Amazona. Druge pak priče istražuju kutke alternativne prošlosti – mistični jevrejski geto srednjovekovnog Praga, tajni sovjetski Gulag za tuđine, omladinske radne akcije trebljenja nemrtvih i Veliki rat običnih, malih ljudi. Konačno, pisac smelo tumači budućnost i razne apokaliptične scenarije, uključujući i perspektivu aktuelne pandemije.Protagonisti ovih priča su neka drugačija natprirodna bića i grešni junaci. Kancerozna deca-krvopije jedne spržene Zemlje, besmrtni kafanski gosti, fudbaleri bolji od Pelea, šimpanza Sami – legenda beogradskog zoo-vrta, sablasti sa odeljenja intenzivne nege, političari koji su đavolu prodali dušu (i ne samo svoju!), kostimirani vakcinatori i petparački proroci sudnjeg dana.Stvarnosna ili fantastična, proza Pavla Zelića je uvek potcrtana verom u spas… i ljubav koja iskupljuje.„Tematski i žanrovski raznovrsne, stvarane pod uticajima različitih pisaca, od Stivena Kinga do Borislava Pekića, priče u ovoj zbirci tvore jedan neobični univerzum koji njihovog autora predstavlja u sasvim novom svetlu.“ Dejan Stojiljković„Zbirke priča se tradicionalno dele na organske i one koje to nisu. Izrazito žanrovski raznorodne, priče sakupljene u novoj zbirci Pavla Zelića na prvi pogled upućuju na njen neorganski karakter. Ali samo na prvi pogled. Nakon detaljnijih promišljanja ovog teksta lucidnom čitaocu ne može da promakne kako je ovde reč o jedinstvu u različitosti, sa zajedničkim imeniteljem – umećem raskošnog i uvek originalnog pripovedača.“ Vladimir Kecmanović

Autor - osoba Tartt, Donna Naslov Češljugar / Donna Tartt ; s engleskog prevela Nevena Erak Camaj Jedinstveni naslov ǂ The ǂgoldfinch. bosanski jezik Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opća (lijepa književnost) Jezik bosanski Godina 2016 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Šahinpašić`, 2016 (Bihać : Grafičar) Fizički opis 628 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Erak Camaj, Nevena Zbirka ǂBiblioteka ǂSavremena proza (broš.) Napomene Prijevod djela: The goldfinch O autorici: str. 628. U trenutku dok trinaestogodišnji Teo sa svojom samohranom majkom uživa u obilasku njujorškog muzeja, dešava se teroristički napad. U sveopštem haosu koji nastaje posle razorne eksplozije, jedan starac na samrti ukazuje Teu na malu, ali basnoslovno vrednu sliku velikog flamanskog majstora Fabricijusa, koju je njegova majka posebno volela i koju dečak potom, iz neobjašnjivih razloga, u sveopštem metežu prisvaja. Postavši siroče, Teo se privremeno smešta kod bogate porodice svog školskog druga. Pokušava da se prilagodi novom okruženju, a čežnju za majkom jedino može da ublaži slikom malenog češljugara. S vremenom, ovo umetničko delo uvlači Tea u njemu dotad nepoznati svet dilera umetninama i kriminala. Epske širine, velike narativne snage i izbrušenog stila, Češljugar je uznemirujuća odiseja kroz savremenu Ameriku i Evropu: od bleštavila elitnog Aper ist sajda, preko mračnih antikvarnih radionica u Grinič vilidžu, do pustoši predgrađa Las Vegasa i uskih amsterdamskih kanala. Ovo je dikensovski roman o odrastanju, a ujedno i fantastična meditacija o umetnosti Češljugar je savremeni američki klasik koji je izazvao veliku polemiku kod stručne javnosti, ali i nepodeljenu naklonost čitalaca, s obzirom na to da je knjiga već doživela na stotine izdanja, prodata u neverovatnih tri miliona primeraka i prevedena na trideset i jedan jezik, dok se na listi Njujork tajmsa nalazila duže od trideset nedelja. Vrhunskim stilom, elegantnim pripovednim rešenjima, dubokom snagom naracije, Dona Tart je napisala jedan od zasigurno najvažnijih romana decenije, a verovatno i čitave epohe. „Očaravajuće... Sjajna, dikensovska knjiga, roman koji ujedinjuje sve pripovedačke talente Done Tart u neverovatnu, simfonijsku celinu...” – Mičiko Kakutani „Češljugar je pametno napisan roman koji spaja srce i um...” – Stiven King „Uzvišeno remek-delo.“ – Ron Čarls, Vašington post „Dugoočekivana, elegantna meditacija o ljubavi, sećanju i ukletoj moći umetnosti... Elokventno i uverljivo, s nezaboravnim likovima... Izuzetno i vredno čekanja.“ – Kirkus rivjuz „Očaravajuća impulsivnost naracije kojoj je nemoguće odoleti. Teo magnetiše... Češljugar je pravo čitalačko uživanje.“ – Pablišers vikli „Češljugar je knjiga o umetnosti u svim formama, i odmah na početku nam je jasno zašto toliko volimo Donu Tart: živ zaplet i elegantna proza; životni, inspirativni likovi; savršeno uhvaćen seting... Radost i tuga postoje istovremeno, i do kraja Češljugara zaposedaju naše srce.“ – Veniti fer Dona Tart je američka književnica rođena 1963. u Grinvudu, Misisipi. Slavu je stekla romanima Tajna Istorija (1992), Mali prijatelj (2002) i Češljugar (2013). Dobitnica je brojnih nagrada za svoja dela, između ostalih i Karnegijeve medalje, a za roman Češljugar dobila je Pulicerovu nagradu. Godine 2014. našla se na listi sto najuticajnijih osoba koju je sastavio časopis Tajm. MG143 (N)

„Znak Sagite“ je srpska izdavačka etiketa posvećena fantastici. Osnovana je 1985. u Beogradu sa ciljem objavljivanja i svetskih i domaćih pisaca. Jedna je od najbitnijih edicija za fantastiku na području bivše Jugoslavije. Osnivač i glavni urednik je Boban Knežević. Osim istoimene edicije knjiga, etiketa uključuje u sebe i književni časopis Znak Sagite (20 brojeva od 1993), forum istog imena (od 2002), te više srodnih projekata: almanah svetske fantastike „Monolit“ (deset tomova, od 1984), seriju antologija srpske i jugoslovenske fantastike „Tamni vilajet“ (četiri toma, od 1988), „Bibliografiju naučne fantastike na srpskom jeziku“ Miodraga Milovanovića i Kneževića itd. Edicija „Znak Sagite“ 1. Kristofer Prist, Invertirani svet (roman), 1985. 2. Antologija savremene francuske fantastike (priče), 1985. 3. Semjuel R. Dilejni, Vavilon 17 (roman), 1986. i 1990. 4. Semjuel R. Dilejni, Ajnštajnovski presek (roman), 1986. 5. Robert Silverberg, Umiranje iznutra (roman), 1987, 1988. i 1990. 6. Rodžer Zelazni, On koji oblikuje (roman), 1986, 1988. i 1991. 7. Rodžer Zelazni, Stvorenja Svetlosti i Tame (roman), 1987. i 1990. 8. Rodžer Zelazni, Zovem se Konrad (roman), 1988. i 1989. 9. Rodžer Zelazni, Ostrvo mrtvih (roman), 1988. i 1989. 10. Rodžer Zelazni, Prolaz u pesku (roman), 1989. 11. Rodžer Zelazni, Devet prinčeva Ambera (roman), 1988. 12. Filip K. Dik, Tecite suze moje, reče policajac (roman), 1988. i 1989. 13. Gregori Benford, Vremenski pejzaž (roman), 1988. i 1990. 14. Tamni vilajet 1, izbor jugoslovenske naučne fantastike (priče), 1988, drugo prošireno izdanje 1989. 15. Dragan R. Filipović, Zlatna knjiga (roman), 1988. 16. Hauard Filips Lavkraft, Stiven King i Klajv Barker, Horor (priče), 1990. 17. En Mekafri, Let zmajeva (roman), 1989. 18. Robert Silverberg, Knjiga lobanja (roman), 1990. 19. Brus Sterling, Ostrva u mreži (roman), 1996. 20. Rej Bredberi, Nešto nam se zlo privlači (roman), 1990. 21. Rodžer Zelazni, Puške Avalona • Znamenje Jednoroga / Amber 2 i 3 (roman), 1990. 22. Filip K. Dik, Tri stigmate Palmera Eldriča (roman), 1992. i 1998. 23. Dejvid Palmer, Pomaljanje (roman), 1993. 24. Klajv Barker, Knjige krvi 1 (priče), 1991. 25. Klajv Barker, Knjige krvi 2 (priče), 1991. 26. Klajv Barker, Knjige krvi 3 (priče), 1991. 27. Mile Janković Beli, Bleda mesečeva svetlost (roman), 1992. 28. Rodžer Zelazni, Oberonova ruka • Predvorje haosa / Amber 4 i 5 (roman), 1992. 29. Zoran Jakšić, Nikadorski hodočasnik (priče), 1992. 30. Tamni vilajet 2, izbor jugoslovenske naučne fantastike (priče), 1992. 31. Goran Skrobonja, Nakot (roman), 1994. 32. Tamni vilajet 3, izbor jugoslovenske naučne fantastike (priče), 1993. 33. Đorđe Mijušković, Isusova greška (roman), 1994. 34. Klajv Barker, Knjige krvi 4 (priče), 1991. 35. Klajv Barker, Knjige krvi 5 (priče), 1991. 36. Klajv Barker, Knjige krvi 6 (priče), 1991. 37. Zoran Stefanović, Slovenski Orfej i druge drame (drame), 1995. 38. Ilija Bakić, Prenatalni život ili Tata, kurva, doca i mama (roman), 1997. 39. Đorđe Mijušković, Rat bolji od seksa (roman), 1996. 40. Tamni vilajet 4: izbor srpske fantastike (priče), 1996. i 2011. 41. Rodžer Zelazni, Noć u samotnom oktobru (roman), 1997. 42. Futura: Izbor iz „Future“ (priče) 43. Nil Stivenson, Histerični sneg (roman) 44. Rodžer Zelazni, Aduti propasti / Amber 6 (roman), 1995 45. K. V. Džeter, Noć Morloka (roman), 1997. 46. Ričard Kadri, Kamikaze l`amour (roman), 1997. 47. Rej Bredberi, Marsijanske hronike 51. Rodžer Zelazni, Smrt u Italbaru (roman) 52. Uroš Petrović, Priče s one strane (priče), 2004. 53. Rodžer Zelazni, Vremedrom 54. Rodžer Zelazni, Džek iz senke 55. Filip K. Dik, Simulakrumi 56. Jelena Đurović, 30. februar (roman), 2011. 57. Zoran Stefanović, Verigaši, roman o Našima (roman), 2012. 58. Ratko Radunović, Istorija ljubavi među mikrobima (roman), 2012. 59. Slobodan Škerović, Šamanijada (roman), 2012. 61. Mina D. Todorović, Vir svetova (roman), 2012. 62. Mina D. Todorović, Gamiž (roman), 2012. 65. Predrag Vukadinović, Taj neobičan dan (roman), 2012. 69. Slobodan Škerović, Tamna strana sile (roman), 2013. Časopis „Znak Sagite“ Prvi broj časopisa Znak Sagite je izašao 1993. godine. Do 2013. je izašlo 20 brojeva. Osim lepe književnosti, časopis donosi i teorijske i publicističke tekstove posvećene fantastici u raznim vidovima: književnost, strip, film, video igre itd. Neki brojevi su tematski, poput onog posvećenog australijskoj fantastici ili pričama sa književne radionice foruma „Znaka Sagite“. MG111 (L)

Istorija ružnoće Lepo se spoznaje tek u kontrastu sa ružnim. Stoga estetika od svog postanka raspravlja o međusobnoj uslovljenosti ružnog i lepog. Prateći tu raspravu, Umberto Eko prikazuje svu složenost pojma ružnog: vezu ružnog i mudrosti u liku Sokrata, svetost ružnog i veličinu muka u Hristovoj patnji i primerima hrišćanskih svetaca, zdravorazumski Avgustinov stav po kome ništa stvoreno nije apsolutno ružno, suštinsku ružnoću modernog sveta i njegove mašinske mehanike. Eko uspeva da čisto estetsku raspravu o ružnom proširi na sve oblasti ljudskog života tako što razmatra i raznovrsne ideološke slike ružnog: večito poistovećivanje ružnog sa zlom u religioznoj literaturi od Svetog Pisma do Uismansa; ružnoću patnje u modernim totalitarističkim sistemima kroz slike Kafkinih oniričkih fantazija, alegorije Džordža Orvela, istraživanja Mišela Fukoa i Žorža Bataja; pronalaženje ružnog u drugim civilizacijama od renesansnih susreta sa kolonizovanim narodima do moderne fašističke ideologije kroz raznovrsne primere – od Šekspirovih divljaka do Musolinijevih i Hitlerovih Jevreja. Eko ne zaboravlja ni zabavni vid ružnog: karikaturu, koja počinje Homerovim Tersitom a završava holivudskim filmom dvadesetog veka; komički roman u kome blista Rableov svet divova; narodnu kulturu i njene opscene šale, pesme i skaske koje utiču na veliki broj umetnika – od Getea i Gogolja u književnosti do Brojgela Starijeg i Hijeronima Boša u slikarstvu. Bogatstvo materijala unetog u ovu studiju prevazilazi čak i „Istoriju lepote“: tu su primeri skulpture od antičkih silena do Dišanovih readymade predmeta, slikarstvo od Pompeje i Herkulanuma do Džeksona Poloka i Endija Vorhola. Najvažnija odlika je svakako detaljno prikazivanje najmodernijih umetničkih formi – instalacija, fotografije, moderne SF i horor književnosti, savremenog filma – čime Eko bira da svojim autoritetom u estetske rasprave uvede umetnike poput Vilijama Gibsona i Stivena Kinga. Eko nam pokazuje da moderna estetika ne kaska za događajima u svetu umetnosti: ružnoća je dominantna estetska sila modernog sveta, te je neophodno što brže obraditi čak i njene pojave u masovnoj umetnosti (Marilyn Manson, Pink Flamingoes). Do dvadesetog veka nije napisana ni jedna opširna estetika ružnog, mada se o ružnom itekako raspravljalo. Do Umberta Eka nijedna estetika ružnog nije pokrila toliko prostora i toliko raznih vidova umetnosti. Eko nam i ovde, kao i u „Istoriji lepote“, pokazuje zašto je trenutno najveći živi estetičar i jedna od najbitnijih mislioca kasnog dvadesetog veka: donoseći nam najmodernije primere, obrađujući veoma kontrovezne teme i obraćajući se širokoj publici nadasve zanimljivim jezikom, on pokazuje da estetika nije arhivska već veoma savremena disciplina koja danas ne pripada samo eliti već svakom od nas kao „biću kulture“. Najzad, stil i jezik „Istorije ružnoće“ pokazuju kako je čitati Ekove estetske rasprave barem isto toliko zanimljivo kao i čitati njegove bestselere. Najnovija knjiga italijanskog filosofa i pisca Umberta Eka na neki način je nastavak njegove ranije knjige Istorija lepote (2004) tako da se doima kao drugi tom istog dela. Obe knjige su pisane po istom obrascu, bogato su ilustrovane i štampane na finoj hartiji, u čvrstom povezu sa zaštitnim omotom. Iako je u evropskoj tradiciji daleko više bilo govora o lepoti, kojoj se i u svakodnevnom životu a ne samo u umetnosti i filosofiji poklanjala veća pažnja, Ekova knjiga o ružnoći je za dvadesetak stranica obimnija od one posvećene lepoti. Prikaži više

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! New Yorker je američki časopis za reportaže, komentare, kritike, eseje, fikciju, satiru, karikature i poeziju koji izdaje Condé Nast Publications. Počevši kao tjednik sredinom 1920-ih, časopis sada izlazi četrdeset i sedam puta godišnje, a pet od ovih izdanja pokrivaju dva tjedna. The New Yorker je američki nedeljni magazin koji sadrži novinarske članke, komentare, kritike, eseje, beletristiku, satiru, karikature i poeziju. Pokrenut kao nedeljnik 1925. godine, časopis sada izlazi 47 puta godišnje, pri čemu pet od njegovih izdanja pokriva dvonedeljne periode. Iako se njegovi pregledi i popisi događaja često fokusiraju na kulturnom životu grada Njujorka, The New Yorker ima široku publiku izvan Njujorka i čita se u internacionalno. Poznat je po svojim ilustrovanim i često aktuelnim naslovnim stranicama,[5] svojim komentarima o popularnoj kulturi i ekscentričnim američkim temama, svojoj posvećenosti modernoj fikciji uključivanjem kratkih priča i književnih recenzija, svojoj rigoroznoj proveri činjenica i uređivačkoj obradi sadržaja,[6][7] svojim novinarskim pokrićem politike i društvenih tema, kao i svojim jednopanelskim karikaturama zastupljenim u svakom izdanju. Istorija The New Yorker je osnovao Harold Ros i njegova supruga Džejn Grant, reporter Njujork tajmsa. Časopis je debitovao 21. februara 1925. godine. Ros je želeo da kreira sofistikovani humoristički magazin koji bi se razlikovao od primetno „banalnih” publikacija sa humorom, poput Sudije, gde je radio, ili starog časopisa Život. Ros je u saradnji sa preduzetnikom Raulom H. Flajšmanom (koji je osnovao Generalno pekarsko preduzeće[8]) osnovao F-R izdavačku kompaniju. Prve kancelarije časopisa bile su u 25 Vest 45. Stritu u Menhetnu. Ros je uređivao časopis do svoje smrti 1951. Tokom ranih, povremeno nesigurnih godina svog postojanja, časopis se ponosio svojom kosmopolitskom sofisticiranošću. Ros je glasovito deklarisao u prospektu iz 1925. za časopis: „Objavljeno je da ga ne uređuje stara damu u Dubjuku.”[9] Iako magazin nikada nije izgubio svoj humoristički element, ubrzo se uspostavio kao istaknuti forum za ozbiljnu fikciju, eseje i novinarstvo. Neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, esej Džona Hersija Hirošima ispunio je celo izdanje. U narednim decenijama časopis je objavio kratke priče mnogih od najuglednijih pisaca dvadesetog i dvadeset prvog veka, uključujući An Biti, Sali Benson, Trumana Kapota, Džona Čivera, Roalda Dala, Mejvis Galant, Džefrija Helmana, Rut Makeni, Džona Maknultija, Džozef Mičela, Alis Manro, Haruki Murakamija, Vladimira Nabokova, Džona O`Hare, Doroti Parker, Filipa Rota, Dž.D. Selindžera, Irvina Šoa, Džejmsa Tarbera, Džona Apdajka, Judore Velti, Stivena Kinga i EB Vajta. Objava Širli Džeksonove „Lutrije” privukla je više pošte nego bilo koja druga priča u istoriji časopisa.[10] Provera podataka Još četrdesetih godina prošlog veka, ugled časopisa za proveru činjenica je već bio uspostavljen.[11] Međutim, časopis je igrao ulogu u književnom skandalu i tužbi za klevetu zbog dva članka Dženet Malkolm 1990-ih, koja je pisala o nasleđu Sigmunda Frojda. Postavljena su pitanja o procesu provere činjenica u časopisu.[12] Od 2010. godine, The New Yorker zapošljava šesnaest proverača činjenica.[13] U julu 2011, časopis je tužen za klevetu pred Okružnim sudom Sjedinjenih Država zbog članka koji je napisao Dejvid Gran 12. jula 2010,[14][15] ali je slučaj po kratkom postupku odbačen.[16][17] Danas se časopis često identifikuje kao vodeća publikacija sa rigoroznom proverom činjenica.

Opis proizvoda Avanture koje prevazilaze najmaštovitije romane iz domena fantastike: borba za beg iz prošlosti, upozorenje za budućnost, pitanje istine i granica moći. „Crni Leopard, crveni Vuk“ – Marlon Džejms Knjiga godine u izboru časopisa Wall Street Journal, TIME, NPR, GQ, Vogue i Washington Post Afrička Igra prestola Tragač je nadaleko poznat kao vešt lovac. „On ima nos“, kažu za njega. Kad ga unajme da pronađe tajanstvenog dečaka koji je nestao tri godine ranije, Tragač krši svoje pravilo da uvek radi sam i postaje deo spasilačkog tima sačinjenog od neobičnih članova od kojih svaki ima svoje tajne. Među njima je i čovek-životinja poznat kao Leopard. Tragač prati dečakov miris ‒ od jednog drevnog grada do drugog, kroz guste šume i preko dubokih reka ‒ dok mu put presreću stvorenja rešena da ih sve ubiju. Kako potraga odmiče, Tragač počinje da se pita ko je zapravo nestali dečak. Zašto ga traže tek posle toliko vremena? Zašto toliko ljudi želi da spreči potragu? I, najvažnije od svega: ko govori istinu, a ko laže? Služeći se afričkom istorijom i mitologijom koliko i raskošnom maštom, Marlon Džejms je napisao jedinstven roman. Koristeći se običnim, ali često neobično postavljenim rečima stvara opčinjujuću atmosferu koja opija mirisom afričkih pustinja, savana i gradova podignutih visoko među drvećem ili uklesanih u stenu. Kroz priču o ovom neobičnom svetu Džejms istražuje pitanje istine, granica moći i ljudsku potrebu da dokučimo i jedno i drugo. „Fantastičko stvaranje Afrike koje se neizbežno temelji na Tolkinu, Džordžu R. R. Martinu i Crnom Panteru, a ipak čudesno originalno. Snažnog izraza, bogate mašte, Marlon je pisac kog ne smete zaobići.“ Salman Ruždi „Sanjao sam da ću jednog dana pročitati ovakav roman i san mi se ostvario.“ Nil Gejmen „Malo mržnje“ – Džo Aberkrombi „Priča o brutalnoj sili i suptilnoj magiji na početku industrijske revolucije. Vežite pojaseve – počinje opasna vožnja.“ Robin Hob „Doba je poludelo od želje za inovacijama; i sve poslove sveta sada treba raditi po novom.“ Fabrički dimnjaci dižu se nad Adovom, i svet je prepun novih mogućnosti. Stare podele i stare mržnje, međutim, duboke su kao i pre. Na krvavim bojištima Anglanda Leo dan Brok pokušava da se ovenča slavom na bojnom polju i da porazi vojske Staura Mračnog. Nada se da će mu kruna poslati pomoć, ali sin kralja Džezala, razmaženi i bludni princ Orso, veliki je stručnjak za razočaranja. Savina dan Glokta – dama iz visokog društva, poslovna žena i kćerka najozloglašenijeg čoveka u Savezu, namerava da se popne na sam vrh društvene piramide makar gazila po mrtvima. U sirotinjskim naseljima međutim nezadovoljstvo vri i ni sav novac na svetu ne može više da ga obuzda. Doba mašina je svanulo, ali doba magije odbija da umre. Uz pomoć lude brđanke Izern-i-Fail, Rike pokušava da ovlada blagoslovom – ili prokletstvom – dugog oka. Jedno je ponekad naslutiti budućnost, ali pošto prvi među magovima i dalje vuče konce, eventualna promena budućnosti nešto je sasvim drugo... „Aberkrombi trijumfuje; ovim romanom pravi veliki iskorak. Malo mržnje je pobuna protiv pobune koja uspeva da ne postane konvencionalna. To je priča o sazrevanju koje namerno izbegava zrelost i mudrost. Pripovedanje koje je stilski pod uticajem video-igara, filma i televizije koliko i književnosti. Knjiga koja je mogla nastati samo u sadašnjem trenutku – istinska savremena fantazija čija je tema borba za beg iz prošlosti.“ www.tor.com „Prokleto veličanstveno!“ Adrijan Čajkovski „Grozničavi san“ – Džordž R. R. Martin Avantura u srce tame koja prevazilazi najmaštovitije vampirske romane. Kada Abner Marš, propali rečni kapetan i brodovlasnik, dobije ponudu da se uortači s bogatim aristokratom, posumnjaće da tu nešto smrdi. A kada se upozna sa avetinjski bledim Džošuom Jorkom, čovekom čeličnosivih očiju, znaće da je bio u pravu. Jer Jorka nije briga što je ledena zima 1857. zbrisala gotovo sve Maršove brodove s lica zemlje. Nije ga briga ni što mu se uloženi novac neće vratiti ni za deset godina. Jork ima sopstvene razloge što želi da proputuje silnu reku Misisipi uzduž i popreko, i ti razlozi ne treba da se tiču Marša – ma koliko da su Jorkovi postupci naizgled bizarni, proizvoljni ili hiroviti. Marš ima nameru da odbije Jorkovu ponudu. Iza nje se krije suviše tajni i sve sluti na opasnost. Ipak, zlato je zlato, uz to mu se pruža prilika da sagradi nov brod koji bi mogao ući u istoriju – a tu je i zastrašujuća žestina Jorkovog neodoljivog pogleda. Tek u toku prve plovidbe Marš shvata da se upustio u nešto zlokobnije, ali možda i plemenitije nego što je mogao da pretpostavi. „Oduševiće čitaoce Stivena Kinga baš kao i ljubitelje Marka Tvena... Pun mračne romantike, naizmenično jeziv i uzbudljiv, melanholičan i nezaboravan. Martinov roman je fantastičan.“ Rodžer Zelazni „Vešta kombinacija istorijskog realizma, maštovitih uzleta i opsesije. Likovi će vam dugo ostati u sećanju, baš kao i lepota velikih parobroda i još veće reke.“ Locus „Odlična mešavina avanturističke književnosti, horora i precizno opisane istorijske pozadine... Izuzetno dobro. Ovo zaslužuje sve superlative.“ Science Fiction Chronicle „Cena radosti“ – Stiven Erikson Nožem u srce Od autora bestselera, Pripovesti iz Malaške knjige palih, dolazi nam priča o prvom kontaktu i upozorenje za budućnost. U Sunčev sistem je, kao predstavnik tri napredne vrste, odaslana tuđinska veštačka inteligencija. Njen zadatak je da spase Zemljin ekosistem kojem najveću pretnju predstavlja čovečanstvo. Ali istovremeno su i ljudi deo sistema, tako da veštačka inteligencija mora da bira: treba li da spase čovečanstvo ili da ga zbriše? Jesmo li vredni spasavanja? Ta veštačka inteligencija je svemoćna, poput nekog boga. Stoga ona postavlja određene uslove. Nasilje je sada onemogućeno, masovno uništenje prirodnih resursa takođe. Hrana i voda će biti obezbeđeni svima kojima su zaista potrebni. Više ne možete čak ni da maltretirate nekoga na internetu. Stari obrasci ponašanja više ne važe. Ali izvesni, na uvrede osetljivi američki predsednik i dalje je neraskidivo vezan sa poznu fazu kapitalizma. Možemo li da se prilagodimo? I da li smo spremni da se odreknemo slobodne volje zarad sveta bez nasilja? Kako biste vi postupili? Kako biste se osećali? Koja pitanja možete da postavite – koja pitanja smete da postavite – kad jedini mogući odgovori dolaze od običnog ljudskog lica koje vidite u ogledalu? „Originalna knjiga, briljantno zamišljena i besprekorno izvedena, sa fascinantnom centralnom idejom o suzbijanju ljudskog nasilja. Remek-delo.“ Robert Dž. Sojer, dobitnik nagrade Hugo „Stiven gradi svet onako kako to čini i u Malaškom serijalu ali sve to primenjuje na naše okruženje. Kao studija vrlina i mana čovečanstva, ovaj roman se ističe spojem fanastičnog i književnog.“ Black Gate Magazine „Erikson je jedan od najoštroumnijih ljudi. U Ceni radosti nam pokazuje šta vidi kada razmatra budućnost čovečanstva. On to naziva misaonim eksperimentom. Ja to nazivam važnom knjigom.“ Stiven R. Donaldson

Avanture koje prevazilaze najmaštovitije romane iz domena fantastike: borba za beg iz prošlosti, upozorenje za budućnost, pitanje istine i granica moći. „Crni Leopard, crveni Vuk“ – Marlon Džejms Knjiga godine u izboru časopisa Wall Street Journal, TIME, NPR, GQ, Vogue i Washington Post Afrička Igra prestola Tragač je nadaleko poznat kao vešt lovac. „On ima nos“, kažu za njega. Kad ga unajme da pronađe tajanstvenog dečaka koji je nestao tri godine ranije, Tragač krši svoje pravilo da uvek radi sam i postaje deo spasilačkog tima sačinjenog od neobičnih članova od kojih svaki ima svoje tajne. Među njima je i čovek-životinja poznat kao Leopard. Tragač prati dečakov miris ‒ od jednog drevnog grada do drugog, kroz guste šume i preko dubokih reka ‒ dok mu put presreću stvorenja rešena da ih sve ubiju. Kako potraga odmiče, Tragač počinje da se pita ko je zapravo nestali dečak. Zašto ga traže tek posle toliko vremena? Zašto toliko ljudi želi da spreči potragu? I, najvažnije od svega: ko govori istinu, a ko laže? Služeći se afričkom istorijom i mitologijom koliko i raskošnom maštom, Marlon Džejms je napisao jedinstven roman. Koristeći se običnim, ali često neobično postavljenim rečima stvara opčinjujuću atmosferu koja opija mirisom afričkih pustinja, savana i gradova podignutih visoko među drvećem ili uklesanih u stenu. Kroz priču o ovom neobičnom svetu Džejms istražuje pitanje istine, granica moći i ljudsku potrebu da dokučimo i jedno i drugo. „Fantastičko stvaranje Afrike koje se neizbežno temelji na Tolkinu, Džordžu R. R. Martinu i Crnom Panteru, a ipak čudesno originalno. Snažnog izraza, bogate mašte, Marlon je pisac kog ne smete zaobići.“ Salman Ruždi „Sanjao sam da ću jednog dana pročitati ovakav roman i san mi se ostvario.“ Nil Gejmen „Malo mržnje“ – Džo Aberkrombi „Priča o brutalnoj sili i suptilnoj magiji na početku industrijske revolucije. Vežite pojaseve – počinje opasna vožnja.“ Robin Hob „Doba je poludelo od želje za inovacijama; i sve poslove sveta sada treba raditi po novom.“ Fabrički dimnjaci dižu se nad Adovom, i svet je prepun novih mogućnosti. Stare podele i stare mržnje, međutim, duboke su kao i pre. Na krvavim bojištima Anglanda Leo dan Brok pokušava da se ovenča slavom na bojnom polju i da porazi vojske Staura Mračnog. Nada se da će mu kruna poslati pomoć, ali sin kralja Džezala, razmaženi i bludni princ Orso, veliki je stručnjak za razočaranja. Savina dan Glokta – dama iz visokog društva, poslovna žena i kćerka najozloglašenijeg čoveka u Savezu, namerava da se popne na sam vrh društvene piramide makar gazila po mrtvima. U sirotinjskim naseljima međutim nezadovoljstvo vri i ni sav novac na svetu ne može više da ga obuzda. Doba mašina je svanulo, ali doba magije odbija da umre. Uz pomoć lude brđanke Izern-i-Fail, Rike pokušava da ovlada blagoslovom – ili prokletstvom – dugog oka. Jedno je ponekad naslutiti budućnost, ali pošto prvi među magovima i dalje vuče konce, eventualna promena budućnosti nešto je sasvim drugo... „Aberkrombi trijumfuje; ovim romanom pravi veliki iskorak. Malo mržnje je pobuna protiv pobune koja uspeva da ne postane konvencionalna. To je priča o sazrevanju koje namerno izbegava zrelost i mudrost. Pripovedanje koje je stilski pod uticajem video-igara, filma i televizije koliko i književnosti. Knjiga koja je mogla nastati samo u sadašnjem trenutku – istinska savremena fantazija čija je tema borba za beg iz prošlosti.“ www.tor.com „Prokleto veličanstveno!“ Adrijan Čajkovski „Grozničavi san“ – Džordž R. R. Martin Avantura u srce tame koja prevazilazi najmaštovitije vampirske romane. Kada Abner Marš, propali rečni kapetan i brodovlasnik, dobije ponudu da se uortači s bogatim aristokratom, posumnjaće da tu nešto smrdi. A kada se upozna sa avetinjski bledim Džošuom Jorkom, čovekom čeličnosivih očiju, znaće da je bio u pravu. Jer Jorka nije briga što je ledena zima 1857. zbrisala gotovo sve Maršove brodove s lica zemlje. Nije ga briga ni što mu se uloženi novac neće vratiti ni za deset godina. Jork ima sopstvene razloge što želi da proputuje silnu reku Misisipi uzduž i popreko, i ti razlozi ne treba da se tiču Marša – ma koliko da su Jorkovi postupci naizgled bizarni, proizvoljni ili hiroviti. Marš ima nameru da odbije Jorkovu ponudu. Iza nje se krije suviše tajni i sve sluti na opasnost. Ipak, zlato je zlato, uz to mu se pruža prilika da sagradi nov brod koji bi mogao ući u istoriju – a tu je i zastrašujuća žestina Jorkovog neodoljivog pogleda. Tek u toku prve plovidbe Marš shvata da se upustio u nešto zlokobnije, ali možda i plemenitije nego što je mogao da pretpostavi. „Oduševiće čitaoce Stivena Kinga baš kao i ljubitelje Marka Tvena... Pun mračne romantike, naizmenično jeziv i uzbudljiv, melanholičan i nezaboravan. Martinov roman je fantastičan.“ Rodžer Zelazni „Vešta kombinacija istorijskog realizma, maštovitih uzleta i opsesije. Likovi će vam dugo ostati u sećanju, baš kao i lepota velikih parobroda i još veće reke.“ Locus „Odlična mešavina avanturističke književnosti, horora i precizno opisane istorijske pozadine... Izuzetno dobro. Ovo zaslužuje sve superlative.“ Science Fiction Chronicle „Cena radosti“ – Stiven Erikson Nožem u srce Od autora bestselera, Pripovesti iz Malaške knjige palih, dolazi nam priča o prvom kontaktu i upozorenje za budućnost. U Sunčev sistem je, kao predstavnik tri napredne vrste, odaslana tuđinska veštačka inteligencija. Njen zadatak je da spase Zemljin ekosistem kojem najveću pretnju predstavlja čovečanstvo. Ali istovremeno su i ljudi deo sistema, tako da veštačka inteligencija mora da bira: treba li da spase čovečanstvo ili da ga zbriše? Jesmo li vredni spasavanja? Ta veštačka inteligencija je svemoćna, poput nekog boga. Stoga ona postavlja određene uslove. Nasilje je sada onemogućeno, masovno uništenje prirodnih resursa takođe. Hrana i voda će biti obezbeđeni svima kojima su zaista potrebni. Više ne možete čak ni da maltretirate nekoga na internetu. Stari obrasci ponašanja više ne važe. Ali izvesni, na uvrede osetljivi američki predsednik i dalje je neraskidivo vezan sa poznu fazu kapitalizma. Možemo li da se prilagodimo? I da li smo spremni da se odreknemo slobodne volje zarad sveta bez nasilja? Kako biste vi postupili? Kako biste se osećali? Koja pitanja možete da postavite – koja pitanja smete da postavite – kad jedini mogući odgovori dolaze od običnog ljudskog lica koje vidite u ogledalu? „Originalna knjiga, briljantno zamišljena i besprekorno izvedena, sa fascinantnom centralnom idejom o suzbijanju ljudskog nasilja. Remek-delo.“ Robert Dž. Sojer, dobitnik nagrade Hugo „Stiven gradi svet onako kako to čini i u Malaškom serijalu ali sve to primenjuje na naše okruženje. Kao studija vrlina i mana čovečanstva, ovaj roman se ističe spojem fanastičnog i književnog.“ Black Gate Magazine „Erikson je jedan od najoštroumnijih ljudi. U Ceni radosti nam pokazuje šta vidi kada razmatra budućnost čovečanstva. On to naziva misaonim eksperimentom. Ja to nazivam važnom knjigom.“ Stiven R. Donaldson

Avanture koje prevazilaze najmaštovitije romane iz domena fantastike: borba za beg iz prošlosti, upozorenje za budućnost, pitanje istine i granica moći. „Crni Leopard, crveni Vuk“ – Marlon Džejms Knjiga godine u izboru časopisa Wall Street Journal, TIME, NPR, GQ, Vogue i Washington Post Afrička Igra prestola Tragač je nadaleko poznat kao vešt lovac. „On ima nos“, kažu za njega. Kad ga unajme da pronađe tajanstvenog dečaka koji je nestao tri godine ranije, Tragač krši svoje pravilo da uvek radi sam i postaje deo spasilačkog tima sačinjenog od neobičnih članova od kojih svaki ima svoje tajne. Među njima je i čovek-životinja poznat kao Leopard. Tragač prati dečakov miris ‒ od jednog drevnog grada do drugog, kroz guste šume i preko dubokih reka ‒ dok mu put presreću stvorenja rešena da ih sve ubiju. Kako potraga odmiče, Tragač počinje da se pita ko je zapravo nestali dečak. Zašto ga traže tek posle toliko vremena? Zašto toliko ljudi želi da spreči potragu? I, najvažnije od svega: ko govori istinu, a ko laže? Služeći se afričkom istorijom i mitologijom koliko i raskošnom maštom, Marlon Džejms je napisao jedinstven roman. Koristeći se običnim, ali često neobično postavljenim rečima stvara opčinjujuću atmosferu koja opija mirisom afričkih pustinja, savana i gradova podignutih visoko među drvećem ili uklesanih u stenu. Kroz priču o ovom neobičnom svetu Džejms istražuje pitanje istine, granica moći i ljudsku potrebu da dokučimo i jedno i drugo. „Fantastičko stvaranje Afrike koje se neizbežno temelji na Tolkinu, Džordžu R. R. Martinu i Crnom Panteru, a ipak čudesno originalno. Snažnog izraza, bogate mašte, Marlon je pisac kog ne smete zaobići.“ Salman Ruždi „Sanjao sam da ću jednog dana pročitati ovakav roman i san mi se ostvario.“ Nil Gejmen Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Malo mržnje“ – Džo Aberkrombi „Priča o brutalnoj sili i suptilnoj magiji na početku industrijske revolucije. Vežite pojaseve – počinje opasna vožnja.“ Robin Hob „Doba je poludelo od želje za inovacijama; i sve poslove sveta sada treba raditi po novom.“ Fabrički dimnjaci dižu se nad Adovom, i svet je prepun novih mogućnosti. Stare podele i stare mržnje, međutim, duboke su kao i pre. Na krvavim bojištima Anglanda Leo dan Brok pokušava da se ovenča slavom na bojnom polju i da porazi vojske Staura Mračnog. Nada se da će mu kruna poslati pomoć, ali sin kralja Džezala, razmaženi i bludni princ Orso, veliki je stručnjak za razočaranja. Savina dan Glokta – dama iz visokog društva, poslovna žena i kćerka najozloglašenijeg čoveka u Savezu, namerava da se popne na sam vrh društvene piramide makar gazila po mrtvima. U sirotinjskim naseljima međutim nezadovoljstvo vri i ni sav novac na svetu ne može više da ga obuzda. Doba mašina je svanulo, ali doba magije odbija da umre. Uz pomoć lude brđanke Izern-i-Fail, Rike pokušava da ovlada blagoslovom – ili prokletstvom – dugog oka. Jedno je ponekad naslutiti budućnost, ali pošto prvi među magovima i dalje vuče konce, eventualna promena budućnosti nešto je sasvim drugo... „Aberkrombi trijumfuje; ovim romanom pravi veliki iskorak. Malo mržnje je pobuna protiv pobune koja uspeva da ne postane konvencionalna. To je priča o sazrevanju koje namerno izbegava zrelost i mudrost. Pripovedanje koje je stilski pod uticajem video-igara, filma i televizije koliko i književnosti. Knjiga koja je mogla nastati samo u sadašnjem trenutku – istinska savremena fantazija čija je tema borba za beg iz prošlosti.“ www.tor.com „Prokleto veličanstveno!“ Adrijan Čajkovski Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Grozničavi san“ – Džordž R. R. Martin Avantura u srce tame koja prevazilazi najmaštovitije vampirske romane. Kada Abner Marš, propali rečni kapetan i brodovlasnik, dobije ponudu da se uortači s bogatim aristokratom, posumnjaće da tu nešto smrdi. A kada se upozna sa avetinjski bledim Džošuom Jorkom, čovekom čeličnosivih očiju, znaće da je bio u pravu. Jer Jorka nije briga što je ledena zima 1857. zbrisala gotovo sve Maršove brodove s lica zemlje. Nije ga briga ni što mu se uloženi novac neće vratiti ni za deset godina. Jork ima sopstvene razloge što želi da proputuje silnu reku Misisipi uzduž i popreko, i ti razlozi ne treba da se tiču Marša – ma koliko da su Jorkovi postupci naizgled bizarni, proizvoljni ili hiroviti. Marš ima nameru da odbije Jorkovu ponudu. Iza nje se krije suviše tajni i sve sluti na opasnost. Ipak, zlato je zlato, uz to mu se pruža prilika da sagradi nov brod koji bi mogao ući u istoriju – a tu je i zastrašujuća žestina Jorkovog neodoljivog pogleda. Tek u toku prve plovidbe Marš shvata da se upustio u nešto zlokobnije, ali možda i plemenitije nego što je mogao da pretpostavi. „Oduševiće čitaoce Stivena Kinga baš kao i ljubitelje Marka Tvena... Pun mračne romantike, naizmenično jeziv i uzbudljiv, melanholičan i nezaboravan. Martinov roman je fantastičan.“ Rodžer Zelazni „Vešta kombinacija istorijskog realizma, maštovitih uzleta i opsesije. Likovi će vam dugo ostati u sećanju, baš kao i lepota velikih parobroda i još veće reke.“ Locus „Odlična mešavina avanturističke književnosti, horora i precizno opisane istorijske pozadine... Izuzetno dobro. Ovo zaslužuje sve superlative.“ Science Fiction Chronicle Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Cena radosti“ – Stiven Erikson Nožem u srce Od autora bestselera, Pripovesti iz Malaške knjige palih, dolazi nam priča o prvom kontaktu i upozorenje za budućnost. U Sunčev sistem je, kao predstavnik tri napredne vrste, odaslana tuđinska veštačka inteligencija. Njen zadatak je da spase Zemljin ekosistem kojem najveću pretnju predstavlja čovečanstvo. Ali istovremeno su i ljudi deo sistema, tako da veštačka inteligencija mora da bira: treba li da spase čovečanstvo ili da ga zbriše? Jesmo li vredni spasavanja? Ta veštačka inteligencija je svemoćna, poput nekog boga. Stoga ona postavlja određene uslove. Nasilje je sada onemogućeno, masovno uništenje prirodnih resursa takođe. Hrana i voda će biti obezbeđeni svima kojima su zaista potrebni. Više ne možete čak ni da maltretirate nekoga na internetu. Stari obrasci ponašanja više ne važe. Ali izvesni, na uvrede osetljivi američki predsednik i dalje je neraskidivo vezan sa poznu fazu kapitalizma. Možemo li da se prilagodimo? I da li smo spremni da se odreknemo slobodne volje zarad sveta bez nasilja? Kako biste vi postupili? Kako biste se osećali? Koja pitanja možete da postavite – koja pitanja smete da postavite – kad jedini mogući odgovori dolaze od običnog ljudskog lica koje vidite u ogledalu? „Originalna knjiga, briljantno zamišljena i besprekorno izvedena, sa fascinantnom centralnom idejom o suzbijanju ljudskog nasilja. Remek-delo.“ Robert Dž. Sojer, dobitnik nagrade Hugo „Stiven gradi svet onako kako to čini i u Malaškom serijalu ali sve to primenjuje na naše okruženje. Kao studija vrlina i mana čovečanstva, ovaj roman se ističe spojem fanastičnog i književnog.“ Black Gate Magazine „Erikson je jedan od najoštroumnijih ljudi. U Ceni radosti nam pokazuje šta vidi kada razmatra budućnost čovečanstva. On to naziva misaonim eksperimentom. Ja to nazivam važnom knjigom.“ Stiven R. Donaldson Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Četvrti, završni deo serijala o Enderu. Veoma dobro očuvano.Autor - osoba Card, Orson Scott Naslov Deca uma. 1–2 / Orson Skot Kard ; prevod Zvezdana Šelmić Jedinstveni naslov Children of the mind Ostali naslovi Deca uma Vrsta građe (naučno)fantastična proza Jezik srpski Godina 1999 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Polaris, 1999 (Beograd : Junior) Fizički opis 175 str. ; 180 ; 20 cm Drugi autori - osoba Šelmić, Zvezdana Zbirka ǂSerija naučne fantastike ǂPolaris ISBN (Broš.) Napomene Prevod dela: Children of the mind Tiraž 250 Kard se previše trudio da Enderov serijal uokviri remek-delom koje definiše karijeru. Pored Govornika i Ksenocida nije kao da je imao šta da dokazuje. Uobičajena zamka kada piščevo stvaralaštvo postigne uspeh i popularnost, što obavezno dolazi u paketu sa prevelikim očekivanjima obožavaoca. Delo trpi, ne zbog ravnodušnosti ili nesposobnosti pisca, već zbog truda za postizanje maksimuma po svaku cenu. Kard je sa Decom uma napisao previše zapleta, previše emocija, previše svega. Moguće da je to problem sa decom, toliko su vam u umu i srcu da roditelju pada teško da se odmakne i uvidi kako su zalutala. Za razliku od Govornika i Ksenocida, Deca uma se nastavljaju tik na događaje iz predhodnika. Što stvara osećaj čvrstog kontinuiteta. Nakon dva nastavka sa velikim vremenskim razmakom u priči lepo je ne razmišljati šta je bilo pre. Ipak ova praksa se pokazala kao mač sa dve oštrice. Kao i mnogi autori Kard ubacuje „dogodilo se u predhodnom periodu“ kako bi osigurao čitaocima da budu u toku sa svim događajima. Ova tehnika je poprilično čudna kada čitate knjige u sekvenci jednu za drugom. Dodatno u Deci uma dostiže nesrećne ekstreme. Ponavljanje radnje uzima formu karaktera koji događaje koji su se upravo dogodili objašnjava drugom liku, veoma svesnom dešavanja koji mu se upravo prezentuju. Razumem potrebu sigurnosti da su čitaoci bez sumnje upoznati sa prošlim dešavanjima ali u ovoj knjizi to čini da važni karakteri deluju tupavo i neinteligentno uprkos reputaciji da brzo uče i pažljivo posmatraju. Tema Dece Uma je duša i šta ona znači za pojedinca. Pitanje šta određuje čovekove izbore je ono sa kojim se Kardovi likovi suočavaju tokom cele knjige. Dok savladavaju svoje izazove i bore sa više poteškoća nego što bi većina ljudi mogla da podnese, oni se neprestano pitaju u ko i zašto ih kontroliše. Priroda ili duša – i da li slobodna volja utiče na njihove odluke ako uopšte i postoji. Ovaj koncept pomera priču blizu granice na kojoj se susreću naučna fantastika i bajkovita fantazija. Romantična drama koju Kard uvodi je traljavo izvedena novost. Iako najslabija knjiga u serijalu priču o Enderu zapovedniku, Enderu Govorniku za mrtve i Enderu Ksenocidu dovodi do zadovoljavajućeg završetka. Orson Skot Kard (engl. Orson Scott Card; 24. avgust 1951. Ričland, Vašington) je američki pisac, kritičar, esejista i kolumnista. Pisao je različite žanrove, ali je najpoznatiji po naučnoj fantastici. Njegovi romani Enderova igra i njegov nastavak Govornik za mrtve su dobili i nagrade Hjugo i Nebjula, čime je postao jedini autor koji je dobio obe ove nagrade dve godine uzastopno. Privatni život Orson Skot Kard je dete mormonskih roditelja. Dve godine je živeo u Brazilu kao misionar Mormonske crkve. Oženjen je Kristinom Alen Kard, sa kojom ima petoro dece. Karijera Dobio je 1981. master diplomu engleskog na Juta univeriztetu, Izuzetno je plodan i i dalje aktivan autor sa preko 50 objavljenih naslova. Pored naučne fantastike pisao je i savremenu fikciju, stripove, istorijske romane, scenarije za drame i mjuzikle, a sarađivao je i u izradi video igara: Advent rajzing, Dig, Tajna majmunskog ostrva. Knjige su mu organizovane u nekoliko saga, od kojih je najpoznatija Enderova saga (Enderova igra, Govornik za mrtve, Ksenocid), zatim Senka saga, Posmatrači prošlosti i Priče o Alvinu Mejkeru. Visokobudžetna filmska adaptacija Enderove igre snimljena je 2013, ali nije dostigla uspeh knjige, dobila je slabe kritike i nije ostvarila očekivanu zaradu. Dela prevedena na srpski jezik 1985. Enderova igra (Ender`s Game) 1986. Govornik za mrtve (Speaker for the Dead) 1987. Sedmi sin (Seventh Son) 1991. Ksenocid (Xenocide) 1999. Deca uma 1 i 2 (Children of the mind) 1996. Posmatrači prošlosti: iskupljenje Kristofera Kolumba (Pastwatch: The Redemption of Christopher Columbus) 1998. Legende (Stiven King, Teri Pračet, Teri Gudkajnd, Orson Skot Kard, Robert Silverberg, Ursula L. Legvin, Tad Vilijams, Džordž R. R. Martin, En Makafri, Rejmond E. Fajst, Robert Džordan) (Legends: Short Novels by the Masters of Modern Fantasy) 2000. Sara i Avram (Sarah) 2001. Rebeka i Isak (Rebekah) 2003. Legende II: zmaj, mač i kralj (Teri Bruks, Džordž R. R. Martin, Dajana Gabaldon, Orson Skot Kard, Elizabet Hejdon) (Legends II: New Short Novels by the Masters of Modern Fantasy) Orson Skot Kard rođen je 24. avgusta 1951. godine u Ričlandu, u Vašingtonu, ali kao dete mnogo se selio, tako da je živeo u više američkih država. Dve godine je živeo u Brazilu kao misionar-volonter za Mormonsku crkvu. On je pisac neverovatno širokih interesovanja i inspiracije. To slikovito potvrđuje i broj (više od pedeset) i raznovrsnost njegovih dela. Autor je naučnofantastičnih romana, istorijskih romana, drama, mjuzikla (za koji je muziku pisao njegov rođeni brat), radijskih drama, kao i brojnih scenarija za video-igre. Napisao je i dva romana inspirisan starim pričama o duhovima, kao i jedno delo romantične sadržine. Bogatstvo umetničkog izraza, zanimljivi zapleti, složeni likovi i iznad svega uzbudljive moralne dileme koje čitaoce nagone na razmišljanje i polemiku svrstavaju ga u najintrigantnije pisce današnjice. Osim serijala o Enderu (Enderova igra, Govornik za mrtve, Ksenocid i Deca uma), postoji i paralelni serijal koji se bavi ličnostima koje su na neki način u vezi s Enderom (Enderova senka, Senka hegemona, Senka marioneta). Niko nikada nije osvojio dve najprestižnije nagrade iz oblasti naučne fantastike, Hjuga i Nebjulu, dve godine zaredom osim Orsona Skota Karda s knjigom Enderova igra i njenim nastavkom Govornik za mrtve. Doktorirao je na univerzitetima Brigam Jang i Juta. Orson Skot Kard je profesor književnosti koji povremeno drži kurseve za mlade pisce na univerzitetima Grinsboro i Juta. Napisao je i dve knjige iz ove oblasti. Kristofer Paolini, mladi autor ciklusa Nasleđe, više puta je istakao da su Kardove knjige o pisanju imale izuzetan uticaj na njegovo formiranje kao pisca. Oženjen je Kristinom, s kojom ima petoro dece. MG124 (N)