Tri knjige iz privatne kolekcije Stiven King na italijanskom. Odlične očuvane meki povez . 1.Stiven King - Oko zla 298 str. 2.Stiven King - Noćne more i zablude 816 str. 3.Stiven King - Senka škorpion 866 str.

U ponoć dolazi tačka ravnoteže. Od opasnosti. Trenutak potpune tišine kada između dva otkucaja srca, alternativna stvarnost može da se provuče, poput oštrice između rebara, i da vas prebaci u novi i zastrašujući svet. `Četiri posle ponoći`: četiri priče o tome koja zaustavljaju srce trenutak kada se poznati svet lomi izvan smisla, fragmenti se udaljavaju od očajnog, stegnutog dosega razuma... A SIGNET BOOK . first signet printing 1991. 744 str. dobro očuvana oštećen deo zadnje korice

Стивен Кинг: ГРОБЉЕ КУЋНИХ ЉУБИМАЦА Издавач: NEW AMERICAN LIBRARY, Њујорк, 1984 Меки повез, 411 страна, енглески језик `Очуваност` приказана на фотографијама (недостаје насловна корица) РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. `Гробље кућних љубимаца (енг.Пет Сематарy) је хорор роман америчког писца Стивена Кинга из 1983. године, да би три године касније био номинован за Wорлд Фантасy Аwард за најбољи роман. ПС Публисхинг је 2013. године објавио редизајнирани роман у ограниченом издању поводом 30 година од настанка дела. `Стивен Едвин Кинг (енгл. Stephen Edwin King, 21. септембар 1947) амерички је писац, сценариста, музичар, колумниста, глумац, филмски продуцент и редитељ. Његове књиге су до сада продате у преко 350 милиона примјерака, многе од којих су адаптиране у игране филмове, мини-серије, телевизијске серије и стрипове. Кинг је објавио 61 роман (укључујући седам под псеудонимом Ричард Бакман) и шест нефиктивних књига. Написао је око 200 кратких прила, од којих су многе објављене у колекцијама књига. Кинг је освојио Награду Брема Стокера, Свјетску награду за фантастику и награду Британског друштва за фантастику. Национална фондација за књигу му је 2003. године додијелила Националну награду за књижевност. Такође је добио награде за свој допринос књижевности, на основу свог цјелокупног опуса, као што су Свјетска награда за фантастику за животно дјело (2004) и Награду велемајстора, коју додјељују Писци мистерије у Америци (2007). Кинг је 2015. године најграђен Националном медаљом за умјетност, коју додјељује Национална задужбина за умјетност САД за свој допринос књижевности. Кинг се сматра „краљем хорора”. Младост Стивен Кинг је рођен 21. септембра 1947. године у Портланду, у америчкој савезној држави Мејн. Његов отац, Доналд Едвин Кинг, био је поморски трговац. Доналд је рођен као Доналд Полок, али је касније користио презиме Кинг. Стивенова мајка била је Нели Рут (рођена Пилсбери). Његови родитељи су се вјенчали 23. јула 1939. године у Скарбору у Мејну. Живјели су са Доналдовом породицом у Чикагу, а затим су се преселили у Кротон на Хадсону у Њујорку. Породица Кинг вратила се у Мејн пред крај Другог свјетског рата, гдје су живјели у скромној кући у Скарбороу. Када је Стивен имао двије године, његов отац је напустио породицу. Стивенова мајка је сама одгојила Стивена и његовог старијег брата Дејвида, а повремено су имали велике финансијске проблеме. Они су се преселили из Скарбора и зависили од рођака у Чикагу; Кротону-на-Хадсону; Вест Де Переу у Висконсину; Форт Вејну, Индијана; Молдену, Масачусетс; и Стратфорду, Конектикат. Када је Стивен имао једанаест година, његова породица се преселила у Дарам, гдје се његова мајка бринула о својим родитељима до њихове смрти. Затим се запослила као његоватељица у локалној институцији за ментално заостале особе. Кинг је васпитан као методиста, али је током средње школе изгубио вјеру у организовану религију. Иако више није религиозан, Кинг ипак вјерује у постојање Бога. Као дијете, Кинг је присуствовао трагедији када је његовог пријатеља ударио и убио воз, иако се више не сјећа овог догађаја. Породица му је рекла да је, када је напустио кућу како би се играо са тим дјечаком, убрзо дошао назад без ријечи и у шоку. Тек касније је породица сазнала за дјечакову смрт. Неки критичари претпостављају да је овај догађај психолошки инспирисао Кинга за нека његова мрачнија дјела, али то Кинг не спомиње у свом мемоару О писању (2000).

КРАЉEВСТВО СТРАХА- Свет СТИВЕНА КИНГА Приредили Тим Андервуд и Чак Милер Издавач: NEW ENGLISH LIBRARY, Корнвол, 1988.год. Меки повез, 283 стране, енглески језик Очуваност приказана на фотографијама.(Занимљива посвета Зорана Јањетова). ИЗУЗЕТНО РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ.

Стивен Кинг: ТРКАЧ Издавач: SIGNET BOOKS, Њујорк, 1982(`87?).год. Меки повез, 219 страна, енглески језик, латиница. Очувано као на фотографијама. РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. (на књизи пише `first printing may 1982.`, али на корицама су фотографије из филма из 1987. па претпостављам да је то година овог, по мом мишљењу другог издања, мада се по интернету ово издање често нуди као прво). `The Running Man is a dystopian thriller novel by American writer Stephen King, first published under the pseudonym Richard Bachman in 1982 as a paperback original. It was collected in 1985 in the omnibus The Bachman Books. The novel is set in a dystopian United States during the year 2025, in which the nation`s economy is in ruins and world violence is rising. The story follows protagonist Ben Richards as he participates in the reality show The Running Man in which contestants, allowed to go anywhere in the world, are chased by the general public, who get a huge bounty if they kill him. The book has a total of 101 chapters, laid out in a `countdown` format. The first is titled `Minus 100 and Counting ...` with the numbers decreasing, ending with the last chapter called `Minus 000 and Counting` (or, in some versions, simply `000`). The Running Man was very loosely adapted into a film with the same name in 1987, five years after the book was released. The adaptation only retained the general idea of the violent show and a few names. The film starred Arnold Schwarzenegger as Richards. The film was later made into a video game released on several home computer platforms. A new film adaptation of the novel is in development with Edgar Wright directing and Michael Bacall penning the screenplay.` `Стивен Едвин Кинг (енгл. Stephen Edwin King, 21. септембар 1947) амерички је писац, сценариста, музичар, колумниста, глумац, филмски продуцент и редитељ. Његове књиге су до сада продате у преко 350 милиона примерака, многе од којих су адаптиране у игране филмове, мини-серије, телевизијске серије и стрипове. Кинг је објавио 61 роман (укључујући седам под псеудонимом Ричард Бакман) и шест нефиктивних књига. Написао је око 200 кратких прила, од којих су многе објављене у колекцијама књига. Кинг је освојио Награду Брема Стокера, Свјетску награду за фантастику и награду Британског друштва за фантастику. Национална фондација за књигу му је 2003. године додијелила Националну награду за књижевност. Такође је добио награде за свој допринос књижевности, на основу свог цјелокупног опуса, као што су Свјетска награда за фантастику за животно дјело (2004) и Награду велемајстора, коју додјељују Писци мистерије у Америци (2007). Кинг је 2015. године најграђен Националном медаљом за умјетност, коју додјељује Национална задужбина за умјетност САД за свој допринос књижевности. Кинг се сматра „краљем хорора”.

„Znak Sagite“ je srpska izdavačka etiketa posvećena fantastici. Osnovana je 1985. u Beogradu sa ciljem objavljivanja i svetskih i domaćih pisaca. Jedna je od najbitnijih edicija za fantastiku na području bivše Jugoslavije. Osnivač i glavni urednik je Boban Knežević. Osim istoimene edicije knjiga, etiketa uključuje u sebe i književni časopis Znak Sagite (20 brojeva od 1993), forum istog imena (od 2002), te više srodnih projekata: almanah svetske fantastike „Monolit“ (deset tomova, od 1984), seriju antologija srpske i jugoslovenske fantastike „Tamni vilajet“ (četiri toma, od 1988), „Bibliografiju naučne fantastike na srpskom jeziku“ Miodraga Milovanovića i Kneževića itd. Edicija „Znak Sagite“ 1. Kristofer Prist, Invertirani svet (roman), 1985. 2. Antologija savremene francuske fantastike (priče), 1985. 3. Semjuel R. Dilejni, Vavilon 17 (roman), 1986. i 1990. 4. Semjuel R. Dilejni, Ajnštajnovski presek (roman), 1986. 5. Robert Silverberg, Umiranje iznutra (roman), 1987, 1988. i 1990. 6. Rodžer Zelazni, On koji oblikuje (roman), 1986, 1988. i 1991. 7. Rodžer Zelazni, Stvorenja Svetlosti i Tame (roman), 1987. i 1990. 8. Rodžer Zelazni, Zovem se Konrad (roman), 1988. i 1989. 9. Rodžer Zelazni, Ostrvo mrtvih (roman), 1988. i 1989. 10. Rodžer Zelazni, Prolaz u pesku (roman), 1989. 11. Rodžer Zelazni, Devet prinčeva Ambera (roman), 1988. 12. Filip K. Dik, Tecite suze moje, reče policajac (roman), 1988. i 1989. 13. Gregori Benford, Vremenski pejzaž (roman), 1988. i 1990. 14. Tamni vilajet 1, izbor jugoslovenske naučne fantastike (priče), 1988, drugo prošireno izdanje 1989. 15. Dragan R. Filipović, Zlatna knjiga (roman), 1988. 16. Hauard Filips Lavkraft, Stiven King i Klajv Barker, Horor (priče), 1990. 17. En Mekafri, Let zmajeva (roman), 1989. 18. Robert Silverberg, Knjiga lobanja (roman), 1990. 19. Brus Sterling, Ostrva u mreži (roman), 1996. 20. Rej Bredberi, Nešto nam se zlo privlači (roman), 1990. 21. Rodžer Zelazni, Puške Avalona • Znamenje Jednoroga / Amber 2 i 3 (roman), 1990. 22. Filip K. Dik, Tri stigmate Palmera Eldriča (roman), 1992. i 1998. 23. Dejvid Palmer, Pomaljanje (roman), 1993. 24. Klajv Barker, Knjige krvi 1 (priče), 1991. 25. Klajv Barker, Knjige krvi 2 (priče), 1991. 26. Klajv Barker, Knjige krvi 3 (priče), 1991. 27. Mile Janković Beli, Bleda mesečeva svetlost (roman), 1992. 28. Rodžer Zelazni, Oberonova ruka • Predvorje haosa / Amber 4 i 5 (roman), 1992. 29. Zoran Jakšić, Nikadorski hodočasnik (priče), 1992. 30. Tamni vilajet 2, izbor jugoslovenske naučne fantastike (priče), 1992. 31. Goran Skrobonja, Nakot (roman), 1994. 32. Tamni vilajet 3, izbor jugoslovenske naučne fantastike (priče), 1993. 33. Đorđe Mijušković, Isusova greška (roman), 1994. 34. Klajv Barker, Knjige krvi 4 (priče), 1991. 35. Klajv Barker, Knjige krvi 5 (priče), 1991. 36. Klajv Barker, Knjige krvi 6 (priče), 1991. 37. Zoran Stefanović, Slovenski Orfej i druge drame (drame), 1995. 38. Ilija Bakić, Prenatalni život ili Tata, kurva, doca i mama (roman), 1997. 39. Đorđe Mijušković, Rat bolji od seksa (roman), 1996. 40. Tamni vilajet 4: izbor srpske fantastike (priče), 1996. i 2011. 41. Rodžer Zelazni, Noć u samotnom oktobru (roman), 1997. 42. Futura: Izbor iz „Future“ (priče) 43. Nil Stivenson, Histerični sneg (roman) 44. Rodžer Zelazni, Aduti propasti / Amber 6 (roman), 1995 45. K. V. Džeter, Noć Morloka (roman), 1997. 46. Ričard Kadri, Kamikaze l`amour (roman), 1997. 47. Rej Bredberi, Marsijanske hronike 51. Rodžer Zelazni, Smrt u Italbaru (roman) 52. Uroš Petrović, Priče s one strane (priče), 2004. 53. Rodžer Zelazni, Vremedrom 54. Rodžer Zelazni, Džek iz senke 55. Filip K. Dik, Simulakrumi 56. Jelena Đurović, 30. februar (roman), 2011. 57. Zoran Stefanović, Verigaši, roman o Našima (roman), 2012. 58. Ratko Radunović, Istorija ljubavi među mikrobima (roman), 2012. 59. Slobodan Škerović, Šamanijada (roman), 2012. 61. Mina D. Todorović, Vir svetova (roman), 2012. 62. Mina D. Todorović, Gamiž (roman), 2012. 65. Predrag Vukadinović, Taj neobičan dan (roman), 2012. 69. Slobodan Škerović, Tamna strana sile (roman), 2013. Časopis „Znak Sagite“ Prvi broj časopisa Znak Sagite je izašao 1993. godine. Do 2013. je izašlo 20 brojeva. Osim lepe književnosti, časopis donosi i teorijske i publicističke tekstove posvećene fantastici u raznim vidovima: književnost, strip, film, video igre itd. Neki brojevi su tematski, poput onog posvećenog australijskoj fantastici ili pričama sa književne radionice foruma „Znaka Sagite“. MG111 (L)