-Izdavač: `Alnari` -Povez: Mek -Pismo: Latinica -Format: 21 cm -Stanje: dobro očuvano Jedan od najboljih i najgrandioznijih romana Stivena Kinga. Smak sveta nastupa u nanosekundi, sa računarskom greškom u tajnoj vojnoj laboratoriji i milion slučajnih kontakata koji su samo karike u lančanom pismu smrti. Sumorni svet posle toga lišen je svih institucija i devedeset procenata stanovnika. To je svet u kojem šačica uspaničenih preživelih bira stranu – ili biva izabrana. U tom svetu, dobro počiva na krhkim plećima Majke Ebigejl stare 108 godina – dok su najgori košmari zla otelotvoreni u čoveku smrtonosnog osmeha i neobjašnjivih moći: u Rendalu Flegu, mračnjaku. Trenutak konačnog obračuna se bliži, krug se zatvara. Preživeli okupljeni oko sila dobra i zla moraju se upustiti u presudni sukob kako bi odredili sudbinu čovečanstva.

Knjiga je kao nova. Nestanak Eni Torn - Si Džej Tjudor Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2000 Broj strana: 340 Format: 20 cm Povez: Broširani Od autorke bestseler trilera Čiča Gliša. „Baš svaka stranica će vas ispuniti jezom.“ Daily Mail Jedne noći Eni je nestala. Usledile su potrage, apeli. Svi su pomišljali na najgore. A onda se nekim čudom posle četrdeset osam sati vratila. Ali nije mogla ili nije htela da kaže šta joj se dogodilo. Nešto se dogodilo mojoj sestri. Ne umem da objasnim šta. Samo znam da, kad se vratila, nije više bila ista. To nije bila moja Eni. Nisam hteo da priznam, čak ni sebi, da sam se ponekad nasmrt plašio svoje sestrice. „Strahovito, u svakom smislu.“ Li Čajld „Tjudorova je britanski Stiven King.“ Daily Mail „Oduševio vas je Čiča Gliša? Ova knjiga je još bolja!“ Washington Post

Priča koja se može dogoditi svakome. Atmosfera straha koja je vešto stvorena, poput klasika horora ,,Isijavanja" Stivena Kinga. Roman govori o savremenom životu, o udaljavanju ljudi i raspadu porodica, o ljudskim manama i kompleksima, pokazujući kako se najdublji strahovi kriju duboko u nama.

Kao nova samo je na prvom praznom listu u vrhu isečen deo papira na kom je bio potpis. Vidi se na jednoj od slika „Šta je najgore što si uradio u životu? To ti neću reći, ali ispričaću ti nešto najgore što mi se dogodilo… nešto jezovito…“ Petorica bogatih i uglednih vremešnih stanovnika mirne varošice Milbern u Novoj Engleskoj sastaju se jednom mesečno da pored kamina, u večernjim odelima, uz kubanske cigare, čašicu i zakusku plaše jedni druge strašnim pričama. Ali istinski, smrtni strah osetiće tek kada postanu svesni da je jedna od njihovih najstrašnijih priča, ona o kojoj se ne govori, oživela, i da ih progoni neko (ili nešto) koga su mislili da su ubili pre pedeset godina. Čeka ih odgovor na pitanje šta biva sa onima koji veruju da mogu da sahrane prošlost – i ostanu nekažnjeni za zločin. Ovaj klasični bestseler i po mnogima najbolji roman Pitera Strauba delo je „vrhunskog horora“ (The Washington Post Book World) koje, kao svaka dobra priča o duhovima, ostaje da živi van vremena i priziva naše najdublje strahove i košmare. Tags: Stephen King stiven king horor roman romani strauba

Kao novo. Bez posvete. Žena na prozoru - A. Dž. Fin Godina izdanja: 2018 Broj strana: 288 Povez: Mek Priča je neverovatna, zar ne? Ali to se stvarno dogodilo. Znam šta sam videla... Ana Foks živi sama, u četiri zida koja zove svojim domom, a njena omiljena i skoro jedina zabava jeste da posmatra komšije kroz prozor. Ne može da se natera da izađe napolje. Ne ide u kupovinu namirnica niti u šetnje po parku, čak ni ne pokupi poštu sa ulaznog stepeništa. Samo gleda kroz prozor i posmatra. A onda se u kuću preko puta njene useljavaju nove komšije, Raselovi: otac, majka, sin tinejdžer.Slika savršene porodice raspada se u paramparčad jedne večeri kada Ana vidi nešto što nije trebalo. Sada mora da uradi sve što je u njenoj moći da otkrije šta se stvarno desilo. Ali, ako to i uradi, da li će joj iko poverovati? A pre svega, da li veruje samoj sebi?Šta je stvarno? Šta je mašta? Ko je u opasnosti? Ko kontroliše sve? U ovom đavolski uzbudljivom trileru niko i ništa nije onakvo kakvim se čini.„Jedna od onih knjiga koju stvarno nećete moći da ispustite iz ruku.“ – Stiven King

Kategorije: Istorijski / Trileri / Horor / Fantastika Laguna Format: 13x20 cm Broj strana: 441 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2009. „Simonsovi romani su uvek dobri, ali Drud je remek-delo.“ Stiven King Mislim da je vreme, dragi čitaoci iz moje posthumne budućnosti, da vam ispričam ponešto o drugom Vilkiju. Moram pretpostaviti da ste sve do sada smatrali kako je taj drugi Vilki ili proizvod moje mašte, ili posledica laudanuma koji sam primoran da uzimam. On nije niti jedno, niti drugo... U ovoj jezivoj povesti o profesionalnoj ljubomori i mogućem ludilu, Vilki Kolins pripoveda o svom prijateljstvu i rivalitetu sa Čarlsom Dikensom, i o tajanstvenom stvorenju po imenu Drud, koji ih obojicu prati. Dikens i Kolins silaze beskrajnim stepeništima u londonsku kanalizaciju u potrazi za obitavalištem te gnusne aveti. U međuvremenu, bivši detektiv upozorava Kolinsa da je Drud odgovoran za više od sto trideset devet ubistava, i da će uništiti Dikensa u svojoj potrazi za besmrtnošću. Kolins je sitničav, tašt i surov, ali i najnepouzdaniji pisac, zavisnik od opijuma, sklon košmarnim vizijama. A Dikens je odlučio da napiše Drudovu biografiju... Da li su Drud i Dikens načinili FAUSTOVSKU POGODBU? b5

Novo, nečitano, nema posvete. Grad ogledala - Džastin Kronin Godina izdanja: 2017 Broj strana: 832 Povez: Mek Više nema sveta koji poznajemo. Kakav će svet nastati umesto njega?Završnica serijala Prolaz.Prošli ste Prolazom. Suočili ste se sa Dvanaestoricom. Sad stupite u Grad ogledala gde ćete prisustvovati konačnom obračunu. Dok bestseler epopeja hita prema zaprepašćujućoj završnici, Kroninova grupa preživelih čeka na drugi dolazak neopisive tame.Dvanaestorica su uništena i zastrašujuća stogodišnja vladavina mraka koji se spustio na svet okončana je. Preživeli izlaze van svojih zidina, odlučni da iznova sagrade društvo – i dovoljno smeli da sanjaju budućnost ispunjenu nadom.Ali daleko od njih, u mrtvoj metropoli, čeka on: Nulti. Prvi. Otac Dvanaestorice. Jad koji je mu je uništio ljudski život proganja ga, a mržnja izazvana njegovim preobražajem jarko plamti. Umiriće svoj bes samo ako uništi Ejmi – jedinu nadu čovečanstva, Devojčicu Niotkuda, koja je odrasla kako bi mu se suprotstavila.Poslednji put, sudariće se svetlost i tama, a Ejmi i njeni prijatelji konačno će saznati svoj usud.„Grad ogledala je poezija. Književno raskošno delo, jezički divno, čak i kada je sama akcija mračna i nasilna.“ The Huffington Post„Ovo je uzbudljivo finale trilogije koja će ostati istaknuta kao jedno od velikih dostignuća američke fantastične proze.“ Stiven King

Novo, nečitano, nema posvete. Gnusno - Den Simons Godina izdanja: 2016 Broj strana: 824 Povez: Mek Autor bestselera Teror i Drud. Jeziva priča o smrti i opstanku na snežnim vrhovima Mont Everesta.Godina je 1924. a trka do vrha najviše planine na svetu prekinuta je šokantnim nestankom Džordža Malorija i Sendija Irvina na velikim visinama Mont Everesta. Do kraja godine tri planinara – britanski pesnik i veteran iz Prvog svetskog rata, mladi francuski vodič iz Šamonija i mladi američki idealista – koriste svoju priliku da se popnu do vrha. Sredstva im obezbeđuje ožalošćena ledi Bromli čiji je sin takođe nestao na Mont Everestu 1924. Mladi Bromli mora biti da je mrtav, ali njegova majka odbija da poveruje u to i plaća im da ga pronađu i vrate kući.Duboko na Tibetu i visoko na Everestu tri planinara, koje spaja majka nestalog mladića, cele noći prati neko... ili nešto. Košmar se pretvara u pitanje života i smrti na 8500 metara nadmorske visine. Ali šta ih to prati? I šta se krije iza nestanaka na Mont Everestu 1924? Dok se probijaju do vrha sveta, tri prijatelja otkrivaju tajnu gnusniju od bilo kakvog mitskog bića.Gnusno je avantura prepuna neizvesnosti u kojoj Den Simons spaja istorijske činjenice sa hororom – roman koji vam zalediti krv u žilama.„Prema Denu Simonsu osećam strahopoštovanje.“ Stiven King„Den Simons je div među piscima.“ Linkoln Čajld„Veliki američki pisac je ispričao najneverovatniju priču o Everestu do sada.“ Nives Meroi

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Molitva za Ovena Minija - Džon Irving Godina izdanja: 2021 Broj strana: 656 Povez: Mek „U trenutku kada nam se učinilo da je književnost XX veka potpuno iscrpljena iznenadilo nas je ovo hrabro, neobično, originalno, plemenito delo.“ – Stiven King Ako ti je do nečega stalo, moraš to da zaštitiš – ako imaš dovoljno sreće da nađeš život koji voliš, moraš da iznađeš hrabrosti da ga živiš. Leto je 1953. godine. U malom gradu Grejvsendu, u Nju Hempširu, jedanaestogodišnji Džon Vilrajt i njegov najbolji prijatelj Oven Mini igraju bejzbol utakmicu Male lige. Kada lopta koju ispali Oven ubije Džonovu majku, život im se zauvek menja. Oven Mini odbija da prihvati da je posredi bio nesrećan slučaj. On je ubeđen da je postao božje oruđe poslato na Zemlju da sprovodi volju božju. Dečakova religioznost je u najmanju ruku čudna. Godine prolaze. Džon i Oven su momci stasali za regrutaciju i slanje u Vijetnamski rat. Niz događaja koji će uslediti pokazaće da Ovenov božanski plan i nije samo umišljen. „Odmah će vam biti jasno da je Irvingu omiljeni pisac Ginter Gras, da nije slučajno što junak Limenog doboša i Oven Mini imaju iste inicijale i da je učenik, bez sumnje, dorastao učitelju.“ – Tim Apelo „Čudesno duhovito. Ima li bolje provedenog vremena od onog uz ozbiljnu knjigu koja vas nasmeje?“ – Spectator „Delo koje se mora uvrstiti na listu američkih klasika.“ – Observer „ Genijalno delo.“ – Independent

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Sestre - Dejzi Džonson Izdavač: Štrik Godina izdanja: 2021 Broj strana: 178 Format: 20 cm Povez: Broširani Oluja na napuštenim teniskim terenima pored škole, September je plesala među stablima, izazivala smehom nebesa. Bila je previše živa, toliko da je uzela život svima oko sebe. Džulaj će se nositi s tim dok joj kosa ne osedi. Džulaj i September su sestre tinejdžerke, skoro kao bliznakinje. Nakon nezgode u školi, sele se s majkom Šilom u Jorkšir, u Vilu Setl, duboko uznemirujuće mesto blizu mora. I dok sestre provode dane čeprkajući po praznoj i trošnoj kući, igrajući se žmurke i smišljajući nove smelosti, Šila se ukopava dublje u krevet i izlazi samo noću kada devojčice spavaju, mada ni tada ne uspeva da pobegne od mračne prošlosti i jakog destruktivnog uticaja mrtvog muža. Dejzi Džonson nas smelo i impresionistički vraća u prošlost, stvarajući atmosferu straha i propasti, uvek uz nagoveštaj da koračamo ka nečem još gorem. Sestre su snažan i duboko dirljiv prikaz tuge i krivice, a pre svega ogromne ljubavi i sestrinske povezanosti koja briše pojedinačne granice postojanja. Dejzi Džonson (1990) britanska je književnica rođena u Pejntonu. Diplomirala je engleski jezik i kreativno pisanje na Univerzitetu Lankaster pre nego što je magistrirala kreativno pisanje na Somervilu u Oksfordu. Kratke priče za koje je nagrađivana objavljivala je u časopisima Vorik rivju, Boston rivju, Harpers bazar. Zbirka priča Fen osvojila je nagradu „Edž Hil”. Njen debitantski roman Everything Under našao se u užem izboru za nagradu „Men Buker” 2018, i Džonsonova je, pored Elenor Kejton, najmlađa nominovana u istoriji te nagrade. Među njenim omiljenim piscima našli su se Stiven King, Ivi Vajld i Džon Bernsajd. Za sebe kaže da bi bila pastirka da nije uspešna kao književnica.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Izabrani radovi t. V. Spiveta - Rejf Larsen Godina izdanja: 2009 Broj strana: 384 Povez: Mek „Dve prognoze za Izabrane radove T. V. Spiveta: - čitaocima će se oni dopasti jednako koliko i meni, i - malo je onih koji su imali iskustva s nečim nalik ovoj knjizi. Zapanjio me je talenat Rejfa Larsena i oduševila njegova plemenitost. Ovo je knjiga koja čini nemoguće: ona spaja Marka Tvena, Tomasa Pinčona i Malu mis Sanšajn. Dobri romani zabavljaju; sjajni predstavljaju dar za čitaoce koji imaju sreće da ih nađu. Ova knjiga je blago.`Stiven King„Fantastično šarmantna, smešna i pametna. Osetio sam kako mi mozak raste dok sam je čitao. Ko bi rekao da kombinacija kartografije i adolescencije može da bude tako dirljiva i toliko zabavna?`Geri ŠtajngartT. V. Spivet je dvanaestogodišnji dečak, genijalni kartograf, koji živi sa svojom porodicom na ranču u Montani. Da bi bolje razumeo svet koji ga okružuje, on crta neobične, vrlo detaljne mape i one krase margine ovog nesvakidašnjeg romana prvenca: mape prirode, ponašanja članova porodice, kao i biljnog i životinjskog sveta iz njegovog okruženja. Spivet prima neočekivani telefonski poziv iz Smitsonijana u kojem saznaje da je osvojio prestižnu Berdovu nagradu. Uobičajenom toku njegovog života dolazi kraj, te počinje luda pustolovina širom cele zemlje, koja odvodi T. V.-a s porodičnog ranča do znamenitih muzejskih holova.Duga, zabavna i napeta avantura koja iz korena menja njegov život otkriva čitaocima uzbuđujuće tajne njegove porodice i tvori magiju satkanu od reči i slika o plimama i osekama slomljenog srca, o samoći i ljubavi.Izabrani radovi T. V. Spiveta je vedra, zabavna, beskrajno čarobna i nepodnošljivo žestoka knjiga, putovanje kroz velike i male životne misterije u kojem uživaju čitaoci svih uzrasta širom sveta.

Knjiga je kao nova. Srž zla - Luka d’Andrea Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2017 Broj strana: 442 Format: 20 cm Povez: Broširani Godine 1985, leševi troje ubijenih mladih ljudi pronađeni su u šumi u Bleterbahu, u surovim planinama u Južnom Tirolu. Pokolj se desio za vreme oluje, a tela su toliko osakaćena da policija nije uspela da utvrdi da li je to delo ljudskog bića ili životinje. O toj šumi se od najdavnijih vremena ispredaju strašne priče, koje se prenose s kolena na koleno. Trideset godina kasnije, Džeremaja Selindžer, američki reditelj dokumentarnih filmova čija je žena poreklom iz tog kraja i rešava da krene u potragu za istinom. U Zibenhohu, varošici u Dolomitima u kojoj se bračni par nastanio, meštani čine sve – ne prezajući čak ni od nasilja – kako bi ga odvartili od istrage. Kao da se u Bleterbahu probudila smrtonosna sila za koju se verovalo da je nestala… „Bez preterivanja, ovaj roman se može uporediti sa najboljim delima Stivena Kinga i Jua Nesbea.“ La Repubblica

Novo, nečitano, nema posvete. Plen - Irsa Sigurdardotir Godina izdanja: 2023 Broj strana: 272 Povez: Mek Spasilački tim poslat je u zabačenu islandsku visoravan u potragu za grupom nestalih ljudi. Šta je dva para iz Rejkjavika nateralo da odu na rizično putovanje usred oštre zime, po mraku i mećavi? I zašto su napustili i ono malo skloništa koje su imali, jedva obučeni i potpuno izloženi surovim vremenskim uslovima?U međuvremenu, čudne stvari dešavaju se u udaljenoj i izolovanoj radarskoj stanici u Stoksnesu. U ovom kraju ništa nije kao što izgleda. Bilo da se radi o lokvi krvi otkrivenoj u netaknutom snegu daleko od civilizacije, o maloj dečjoj cipeli pronađenoj nekoliko decenija nakon što je zakopana ili o zjapećoj crnoj rupi u steni pored mora koja kao da privlači ljude...Plen je roman čija će vas jeziva priča sasvim izvesno uznemiriti. Smeštena u veličanstveni islandski pejzaž, ona uverljivo dočarava kako mozak može da nas prevari u neočekivanim situacijama. U ovom nagrađivanom stand-alone trileru, Irsa Sigurdardotir još jednom dokazuje da je „jednako vešt generator straha kao i pisci poput Stivena Kinga” (The Independent).

Sarajevo NOVO Pulicerova nagrada 2014. Savremeni klasik U trenutku dok trinaestogodišnji Teo sa svojom samohranom majkom uživa u obilasku njujorškog muzeja, dešava se teroristički napad. U sveopštem haosu koji nastaje posle razorne eksplozije, jedan starac na samrti ukazuje Teu na malu, ali basnoslovno vrednu sliku velikog flamanskog majstora Fabricijusa, koju je njegova majka posebno volela i koju dečak potom, iz neobjašnjivih razloga, u sveopštem metežu prisvaja.Postavši siroče, Teo se privremeno smešta kod bogate porodice svog školskog druga. Pokušava da se prilagodi novom okruženju, a čežnju za majkom jedino može da ublaži slikom malenog češljugara. S vremenom, ovo umetničko delo uvlači Tea u njemu dotad nepoznati svet dilera umetninama i kriminala. Epske širine, velike narativne snage i izbrušenog stila, „Češljugar“ je uznemirujuća odiseja kroz savremenu Ameriku i Evropu: od bleštavila elitnog Aper ist sajda, preko mračnih antikvarnih radionica u Grinič vilidžu, do pustoši predgrađa Las Vegasa i uskih amsterdamskih kanala. Ovo je dikensovski roman o odrastanju, a ujedno i fantastična meditacija o umetnosti „Češljugar“ je savremeni američki klasik koji je izazvao veliku polemiku kod stručne javnosti, ali i nepodeljenu naklonost čitalaca, s obzirom na to da je knjiga već doživela na stotine izdanja, prodata u neverovatnih tri miliona primeraka i prevedena na trideset i jedan jezik, dok se na listi „Njujork tajmsa“ nalazila duže od trideset nedelja. Vrhunskim stilom, elegantnim pripovednim rešenjima, dubokom snagom naracije, Dona Tart je napisala jedan od zasigurno najvažnijih romana decenije, a verovatno i čitave epohe. „Očaravajuće... Sjajna, dikensovska knjiga, roman koji ujedinjuje sve pripovedačke talente Done Tart u neverovatnu, simfonijsku celinu...“ Mičiko Kakutani„Češljugar je pametno napisan roman koji spaja srce i um...“ Stiven King„Uzvišeno remek-delo.“ Ron Čarls, Vašington post „Dugoočekivana, elegantna meditacija o ljubavi, sećanju i ukletoj moći umetnosti... Elokventno i uverljivo, s nezaboravnim likovima... Izuzetno i vredno čekanja.“ ― Kirkus rivjuz „Očaravajuća impulsivnost naracije kojoj je nemoguće odoleti. Teo magnetiše... Češljugar je pravo čitalačko uživanje.“ ―Pablišers vikli „Češljugar je knjiga o umetnosti u svim formama, i odmah na početku nam je jasno zašto toliko volimo Donu Tart: živ zaplet i elegantna proza; životni, inspirativni likovi; savršeno uhvaćen seting... Radost i tuga postoje istovremeno, i do kraja Češljugara zaposedaju naše srce.“ ―Veniti fer

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Senke - Aleks Nort Godina izdanja: 2021 Broj strana: 320 Povez: Mek Autor bestselera Noćni šaptač.Sigurno ste poznavali tinejdžera kakav je Čarli Krebtri. Izopačene mašte, zlokobnog osmeha – najradije sam, nikad u većem društvu. Negde u sebi podozrevate da je u stanju da učini nešto strašno. Pre dvadeset pet godina Krebtri je upravo to i dokazao – izvršio je šokantno ubistvo koje je privuklo onu čudnu, bizarnu popularnost kakva postoji jedino u najmračnijim ćoškovima interneta – i inspiriše ubice imitatore.Pol Adams se isuviše dobro seća tog slučaja: i Krebtri – i njegova žrtva – bili su Polovi drugari. Pol je polako sredio svoj život. No zdravstveno stanje njegove stare i dementne majke sada se pogoršalo. Iako se svakim delićem tela opire, vreme je da se vrati kući.Ubrzo sve kreće po zlu. Pol saznaje da detektivka Amanda Bek istražuje novog imitatora ubicu koji je u obližnjem gradu Federbanku počinio nedelo slično Krebtrijevom. Majka mu je rastrojena, tvrdi da u kući ima nečega. I neko ga prati. A to ga podseća na strašni dan od pre dvadeset pet godina.Nije to bilo samo ubistvo.Čarli Krebtri je nestao i potom ga više niko nikad nije video...„Drugi roman Aleksa Norta jednako je uzbudljiv kao i prvi, i još strašniji. Atmosfera je jeziva dok otkrivamo kako prošlost zadire u sadašnjost i kako snovi utiču na stvarnost, a u zastrašujućem svetu Senki postaje sve teže razlučiti jedno od drugog… i košmar preuzima kontrolu.“ Aleks Majklidis„Ako volite Stivena Kinga, sigurno će vam se dopasti novi Nortov triler.“ Library Journal

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Dum-dum - Pavle Zelić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 232 Povez: Mek Priče koje će spasti svetEgzotične pripovesti u ovoj zbirci vode nas u afričke prašume gde vladaju zaposednuta deca-ratnici, među smele skakače sa litica zaliva Akapulko i pod površinu kužne vode Amazona. Druge pak priče istražuju kutke alternativne prošlosti – mistični jevrejski geto srednjovekovnog Praga, tajni sovjetski Gulag za tuđine, omladinske radne akcije trebljenja nemrtvih i Veliki rat običnih, malih ljudi. Konačno, pisac smelo tumači budućnost i razne apokaliptične scenarije, uključujući i perspektivu aktuelne pandemije.Protagonisti ovih priča su neka drugačija natprirodna bića i grešni junaci. Kancerozna deca-krvopije jedne spržene Zemlje, besmrtni kafanski gosti, fudbaleri bolji od Pelea, šimpanza Sami – legenda beogradskog zoo-vrta, sablasti sa odeljenja intenzivne nege, političari koji su đavolu prodali dušu (i ne samo svoju!), kostimirani vakcinatori i petparački proroci sudnjeg dana.Stvarnosna ili fantastična, proza Pavla Zelića je uvek potcrtana verom u spas… i ljubav koja iskupljuje.„Tematski i žanrovski raznovrsne, stvarane pod uticajima različitih pisaca, od Stivena Kinga do Borislava Pekića, priče u ovoj zbirci tvore jedan neobični univerzum koji njihovog autora predstavlja u sasvim novom svetlu.“ Dejan Stojiljković„Zbirke priča se tradicionalno dele na organske i one koje to nisu. Izrazito žanrovski raznorodne, priče sakupljene u novoj zbirci Pavla Zelića na prvi pogled upućuju na njen neorganski karakter. Ali samo na prvi pogled. Nakon detaljnijih promišljanja ovog teksta lucidnom čitaocu ne može da promakne kako je ovde reč o jedinstvu u različitosti, sa zajedničkim imeniteljem – umećem raskošnog i uvek originalnog pripovedača.“ Vladimir Kecmanović

Autor - osoba Tartt, Donna Naslov Češljugar / Donna Tartt ; s engleskog prevela Nevena Erak Camaj Jedinstveni naslov ǂ The ǂgoldfinch. bosanski jezik Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opća (lijepa književnost) Jezik bosanski Godina 2016 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Šahinpašić`, 2016 (Bihać : Grafičar) Fizički opis 628 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Erak Camaj, Nevena Zbirka ǂBiblioteka ǂSavremena proza (broš.) Napomene Prijevod djela: The goldfinch O autorici: str. 628. U trenutku dok trinaestogodišnji Teo sa svojom samohranom majkom uživa u obilasku njujorškog muzeja, dešava se teroristički napad. U sveopštem haosu koji nastaje posle razorne eksplozije, jedan starac na samrti ukazuje Teu na malu, ali basnoslovno vrednu sliku velikog flamanskog majstora Fabricijusa, koju je njegova majka posebno volela i koju dečak potom, iz neobjašnjivih razloga, u sveopštem metežu prisvaja. Postavši siroče, Teo se privremeno smešta kod bogate porodice svog školskog druga. Pokušava da se prilagodi novom okruženju, a čežnju za majkom jedino može da ublaži slikom malenog češljugara. S vremenom, ovo umetničko delo uvlači Tea u njemu dotad nepoznati svet dilera umetninama i kriminala. Epske širine, velike narativne snage i izbrušenog stila, Češljugar je uznemirujuća odiseja kroz savremenu Ameriku i Evropu: od bleštavila elitnog Aper ist sajda, preko mračnih antikvarnih radionica u Grinič vilidžu, do pustoši predgrađa Las Vegasa i uskih amsterdamskih kanala. Ovo je dikensovski roman o odrastanju, a ujedno i fantastična meditacija o umetnosti Češljugar je savremeni američki klasik koji je izazvao veliku polemiku kod stručne javnosti, ali i nepodeljenu naklonost čitalaca, s obzirom na to da je knjiga već doživela na stotine izdanja, prodata u neverovatnih tri miliona primeraka i prevedena na trideset i jedan jezik, dok se na listi Njujork tajmsa nalazila duže od trideset nedelja. Vrhunskim stilom, elegantnim pripovednim rešenjima, dubokom snagom naracije, Dona Tart je napisala jedan od zasigurno najvažnijih romana decenije, a verovatno i čitave epohe. „Očaravajuće... Sjajna, dikensovska knjiga, roman koji ujedinjuje sve pripovedačke talente Done Tart u neverovatnu, simfonijsku celinu...” – Mičiko Kakutani „Češljugar je pametno napisan roman koji spaja srce i um...” – Stiven King „Uzvišeno remek-delo.“ – Ron Čarls, Vašington post „Dugoočekivana, elegantna meditacija o ljubavi, sećanju i ukletoj moći umetnosti... Elokventno i uverljivo, s nezaboravnim likovima... Izuzetno i vredno čekanja.“ – Kirkus rivjuz „Očaravajuća impulsivnost naracije kojoj je nemoguće odoleti. Teo magnetiše... Češljugar je pravo čitalačko uživanje.“ – Pablišers vikli „Češljugar je knjiga o umetnosti u svim formama, i odmah na početku nam je jasno zašto toliko volimo Donu Tart: živ zaplet i elegantna proza; životni, inspirativni likovi; savršeno uhvaćen seting... Radost i tuga postoje istovremeno, i do kraja Češljugara zaposedaju naše srce.“ – Veniti fer Dona Tart je američka književnica rođena 1963. u Grinvudu, Misisipi. Slavu je stekla romanima Tajna Istorija (1992), Mali prijatelj (2002) i Češljugar (2013). Dobitnica je brojnih nagrada za svoja dela, između ostalih i Karnegijeve medalje, a za roman Češljugar dobila je Pulicerovu nagradu. Godine 2014. našla se na listi sto najuticajnijih osoba koju je sastavio časopis Tajm. MG143 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! New Yorker je američki časopis za reportaže, komentare, kritike, eseje, fikciju, satiru, karikature i poeziju koji izdaje Condé Nast Publications. Počevši kao tjednik sredinom 1920-ih, časopis sada izlazi četrdeset i sedam puta godišnje, a pet od ovih izdanja pokrivaju dva tjedna. The New Yorker je američki nedeljni magazin koji sadrži novinarske članke, komentare, kritike, eseje, beletristiku, satiru, karikature i poeziju. Pokrenut kao nedeljnik 1925. godine, časopis sada izlazi 47 puta godišnje, pri čemu pet od njegovih izdanja pokriva dvonedeljne periode. Iako se njegovi pregledi i popisi događaja često fokusiraju na kulturnom životu grada Njujorka, The New Yorker ima široku publiku izvan Njujorka i čita se u internacionalno. Poznat je po svojim ilustrovanim i često aktuelnim naslovnim stranicama,[5] svojim komentarima o popularnoj kulturi i ekscentričnim američkim temama, svojoj posvećenosti modernoj fikciji uključivanjem kratkih priča i književnih recenzija, svojoj rigoroznoj proveri činjenica i uređivačkoj obradi sadržaja,[6][7] svojim novinarskim pokrićem politike i društvenih tema, kao i svojim jednopanelskim karikaturama zastupljenim u svakom izdanju. Istorija The New Yorker je osnovao Harold Ros i njegova supruga Džejn Grant, reporter Njujork tajmsa. Časopis je debitovao 21. februara 1925. godine. Ros je želeo da kreira sofistikovani humoristički magazin koji bi se razlikovao od primetno „banalnih” publikacija sa humorom, poput Sudije, gde je radio, ili starog časopisa Život. Ros je u saradnji sa preduzetnikom Raulom H. Flajšmanom (koji je osnovao Generalno pekarsko preduzeće[8]) osnovao F-R izdavačku kompaniju. Prve kancelarije časopisa bile su u 25 Vest 45. Stritu u Menhetnu. Ros je uređivao časopis do svoje smrti 1951. Tokom ranih, povremeno nesigurnih godina svog postojanja, časopis se ponosio svojom kosmopolitskom sofisticiranošću. Ros je glasovito deklarisao u prospektu iz 1925. za časopis: „Objavljeno je da ga ne uređuje stara damu u Dubjuku.”[9] Iako magazin nikada nije izgubio svoj humoristički element, ubrzo se uspostavio kao istaknuti forum za ozbiljnu fikciju, eseje i novinarstvo. Neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, esej Džona Hersija Hirošima ispunio je celo izdanje. U narednim decenijama časopis je objavio kratke priče mnogih od najuglednijih pisaca dvadesetog i dvadeset prvog veka, uključujući An Biti, Sali Benson, Trumana Kapota, Džona Čivera, Roalda Dala, Mejvis Galant, Džefrija Helmana, Rut Makeni, Džona Maknultija, Džozef Mičela, Alis Manro, Haruki Murakamija, Vladimira Nabokova, Džona O`Hare, Doroti Parker, Filipa Rota, Dž.D. Selindžera, Irvina Šoa, Džejmsa Tarbera, Džona Apdajka, Judore Velti, Stivena Kinga i EB Vajta. Objava Širli Džeksonove „Lutrije” privukla je više pošte nego bilo koja druga priča u istoriji časopisa.[10] Provera podataka Još četrdesetih godina prošlog veka, ugled časopisa za proveru činjenica je već bio uspostavljen.[11] Međutim, časopis je igrao ulogu u književnom skandalu i tužbi za klevetu zbog dva članka Dženet Malkolm 1990-ih, koja je pisala o nasleđu Sigmunda Frojda. Postavljena su pitanja o procesu provere činjenica u časopisu.[12] Od 2010. godine, The New Yorker zapošljava šesnaest proverača činjenica.[13] U julu 2011, časopis je tužen za klevetu pred Okružnim sudom Sjedinjenih Država zbog članka koji je napisao Dejvid Gran 12. jula 2010,[14][15] ali je slučaj po kratkom postupku odbačen.[16][17] Danas se časopis često identifikuje kao vodeća publikacija sa rigoroznom proverom činjenica.

Četvrti, završni deo serijala o Enderu. Veoma dobro očuvano.Autor - osoba Card, Orson Scott Naslov Deca uma. 1–2 / Orson Skot Kard ; prevod Zvezdana Šelmić Jedinstveni naslov Children of the mind Ostali naslovi Deca uma Vrsta građe (naučno)fantastična proza Jezik srpski Godina 1999 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Polaris, 1999 (Beograd : Junior) Fizički opis 175 str. ; 180 ; 20 cm Drugi autori - osoba Šelmić, Zvezdana Zbirka ǂSerija naučne fantastike ǂPolaris ISBN (Broš.) Napomene Prevod dela: Children of the mind Tiraž 250 Kard se previše trudio da Enderov serijal uokviri remek-delom koje definiše karijeru. Pored Govornika i Ksenocida nije kao da je imao šta da dokazuje. Uobičajena zamka kada piščevo stvaralaštvo postigne uspeh i popularnost, što obavezno dolazi u paketu sa prevelikim očekivanjima obožavaoca. Delo trpi, ne zbog ravnodušnosti ili nesposobnosti pisca, već zbog truda za postizanje maksimuma po svaku cenu. Kard je sa Decom uma napisao previše zapleta, previše emocija, previše svega. Moguće da je to problem sa decom, toliko su vam u umu i srcu da roditelju pada teško da se odmakne i uvidi kako su zalutala. Za razliku od Govornika i Ksenocida, Deca uma se nastavljaju tik na događaje iz predhodnika. Što stvara osećaj čvrstog kontinuiteta. Nakon dva nastavka sa velikim vremenskim razmakom u priči lepo je ne razmišljati šta je bilo pre. Ipak ova praksa se pokazala kao mač sa dve oštrice. Kao i mnogi autori Kard ubacuje „dogodilo se u predhodnom periodu“ kako bi osigurao čitaocima da budu u toku sa svim događajima. Ova tehnika je poprilično čudna kada čitate knjige u sekvenci jednu za drugom. Dodatno u Deci uma dostiže nesrećne ekstreme. Ponavljanje radnje uzima formu karaktera koji događaje koji su se upravo dogodili objašnjava drugom liku, veoma svesnom dešavanja koji mu se upravo prezentuju. Razumem potrebu sigurnosti da su čitaoci bez sumnje upoznati sa prošlim dešavanjima ali u ovoj knjizi to čini da važni karakteri deluju tupavo i neinteligentno uprkos reputaciji da brzo uče i pažljivo posmatraju. Tema Dece Uma je duša i šta ona znači za pojedinca. Pitanje šta određuje čovekove izbore je ono sa kojim se Kardovi likovi suočavaju tokom cele knjige. Dok savladavaju svoje izazove i bore sa više poteškoća nego što bi većina ljudi mogla da podnese, oni se neprestano pitaju u ko i zašto ih kontroliše. Priroda ili duša – i da li slobodna volja utiče na njihove odluke ako uopšte i postoji. Ovaj koncept pomera priču blizu granice na kojoj se susreću naučna fantastika i bajkovita fantazija. Romantična drama koju Kard uvodi je traljavo izvedena novost. Iako najslabija knjiga u serijalu priču o Enderu zapovedniku, Enderu Govorniku za mrtve i Enderu Ksenocidu dovodi do zadovoljavajućeg završetka. Orson Skot Kard (engl. Orson Scott Card; 24. avgust 1951. Ričland, Vašington) je američki pisac, kritičar, esejista i kolumnista. Pisao je različite žanrove, ali je najpoznatiji po naučnoj fantastici. Njegovi romani Enderova igra i njegov nastavak Govornik za mrtve su dobili i nagrade Hjugo i Nebjula, čime je postao jedini autor koji je dobio obe ove nagrade dve godine uzastopno. Privatni život Orson Skot Kard je dete mormonskih roditelja. Dve godine je živeo u Brazilu kao misionar Mormonske crkve. Oženjen je Kristinom Alen Kard, sa kojom ima petoro dece. Karijera Dobio je 1981. master diplomu engleskog na Juta univeriztetu, Izuzetno je plodan i i dalje aktivan autor sa preko 50 objavljenih naslova. Pored naučne fantastike pisao je i savremenu fikciju, stripove, istorijske romane, scenarije za drame i mjuzikle, a sarađivao je i u izradi video igara: Advent rajzing, Dig, Tajna majmunskog ostrva. Knjige su mu organizovane u nekoliko saga, od kojih je najpoznatija Enderova saga (Enderova igra, Govornik za mrtve, Ksenocid), zatim Senka saga, Posmatrači prošlosti i Priče o Alvinu Mejkeru. Visokobudžetna filmska adaptacija Enderove igre snimljena je 2013, ali nije dostigla uspeh knjige, dobila je slabe kritike i nije ostvarila očekivanu zaradu. Dela prevedena na srpski jezik 1985. Enderova igra (Ender`s Game) 1986. Govornik za mrtve (Speaker for the Dead) 1987. Sedmi sin (Seventh Son) 1991. Ksenocid (Xenocide) 1999. Deca uma 1 i 2 (Children of the mind) 1996. Posmatrači prošlosti: iskupljenje Kristofera Kolumba (Pastwatch: The Redemption of Christopher Columbus) 1998. Legende (Stiven King, Teri Pračet, Teri Gudkajnd, Orson Skot Kard, Robert Silverberg, Ursula L. Legvin, Tad Vilijams, Džordž R. R. Martin, En Makafri, Rejmond E. Fajst, Robert Džordan) (Legends: Short Novels by the Masters of Modern Fantasy) 2000. Sara i Avram (Sarah) 2001. Rebeka i Isak (Rebekah) 2003. Legende II: zmaj, mač i kralj (Teri Bruks, Džordž R. R. Martin, Dajana Gabaldon, Orson Skot Kard, Elizabet Hejdon) (Legends II: New Short Novels by the Masters of Modern Fantasy) Orson Skot Kard rođen je 24. avgusta 1951. godine u Ričlandu, u Vašingtonu, ali kao dete mnogo se selio, tako da je živeo u više američkih država. Dve godine je živeo u Brazilu kao misionar-volonter za Mormonsku crkvu. On je pisac neverovatno širokih interesovanja i inspiracije. To slikovito potvrđuje i broj (više od pedeset) i raznovrsnost njegovih dela. Autor je naučnofantastičnih romana, istorijskih romana, drama, mjuzikla (za koji je muziku pisao njegov rođeni brat), radijskih drama, kao i brojnih scenarija za video-igre. Napisao je i dva romana inspirisan starim pričama o duhovima, kao i jedno delo romantične sadržine. Bogatstvo umetničkog izraza, zanimljivi zapleti, složeni likovi i iznad svega uzbudljive moralne dileme koje čitaoce nagone na razmišljanje i polemiku svrstavaju ga u najintrigantnije pisce današnjice. Osim serijala o Enderu (Enderova igra, Govornik za mrtve, Ksenocid i Deca uma), postoji i paralelni serijal koji se bavi ličnostima koje su na neki način u vezi s Enderom (Enderova senka, Senka hegemona, Senka marioneta). Niko nikada nije osvojio dve najprestižnije nagrade iz oblasti naučne fantastike, Hjuga i Nebjulu, dve godine zaredom osim Orsona Skota Karda s knjigom Enderova igra i njenim nastavkom Govornik za mrtve. Doktorirao je na univerzitetima Brigam Jang i Juta. Orson Skot Kard je profesor književnosti koji povremeno drži kurseve za mlade pisce na univerzitetima Grinsboro i Juta. Napisao je i dve knjige iz ove oblasti. Kristofer Paolini, mladi autor ciklusa Nasleđe, više puta je istakao da su Kardove knjige o pisanju imale izuzetan uticaj na njegovo formiranje kao pisca. Oženjen je Kristinom, s kojom ima petoro dece. MG124 (N)

Autor - osoba Rebhandl, Bert, 1964- = Rebhandl, Bert, 1964- Naslov Žan-Lik Godar : permanentni revolucionar / Bert Rebhandl ; preveo s nemačkog Nikola B. Cvetković Jedinstveni naslov Jean-Luc Godard. srpski jezik Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2022 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Ultimatum.rs : Filmski centar Srbije, 2022 (Sjenica : Print House) Fizički opis 311 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Cvetković, Nikola B., 1953- = Cvetković, Nikola B., 1953- (karton) Napomene Prevod dela: Jean-Luc Godard / Bert Rebhandl Tiraž 500 Str. 311: O autoru / N. B. C. Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 279-281 Filmografija [Ž.-L. Godara]: str. 283-300 Filmografija: str. 301-305. Predmetne odrednice Godar, Žan-Lik, 1930- Ono što ovu knjigu izdvaja od drugih nije samo sagledavanje kompleksne Godarove stvaralačke ličnosti iz nemačke (distancirane) perspektive, već spisateljski metod u kome je biografija Godara data kroz filmove. Upravo vezujući se za filmove, autor trasira najbitnije segmente Godarove karijere, obogaćujući ih malo znanim kontekstima u kojima su ti filmovi nastajali. O ljudima, stvarnim ili izmišljenim, znamo samo delić onoga što oni u stvari jesu. Ovo, naravno, važi još više za umetnika kao što je Žan-Lik Godar, koji se u svom dugom životu sve više identifikovao sa svojim delom – lični doživljaji postaju sve nevažniji, dok se on, s preko sto naslova u svojoj filmografiji, pojavljuje kao neka vrsta svesvetskog duha kina. Žan-Lik Godar je figura na granici između biografije i dela, između istorije i pisanja istorije, između subjektivnosti i politike, između moderne umetnosti i digitalnog doba, ključna figura filma kao ključ za pitanja i teme 20. i 21. veka. Žan-Lik Godar (franc. Jean-Luc Godard; 3. decembra 1930 – 13. septembar 2022) bio je francusko-švajcarski filmski režiser, scenarista i filmski kritičar. Jedan od začetnika i najznačajnih predstavnika Francuskog Novog talasa i jedna od najuticajnijih ličnosti današnjeg svetskog filma. Militantni intelektualac, ideološki opredeljeni umetnik, svojim filmovima često suprotstavljen holivudskim konvencijama. Kao i njegovi savremenici Novog talasa, Godar je kritikovao redovnu „tradiciju kvaliteta“ Francuske kinematografije, više naglašavajući veštinu u inovacijama i preferirajući velika dela iz prošlosti za eksperimentisanje. Da ospore ovu tradiciju, on i istomišljeni kritičari su počeli da prave svoje filmove. Mnogi od Godarovih filmova osporavaju konvencije tradicionalnog Holivuda kao dodatak francuske kinematografije. On se često smatra najradikalnijim francuskim režiserom iz 1960-ih i 1970-ih. Nekoliko njegovih filmova izražavaju svoje političke stavove. Njegovi filmovi izražavaju svoje znanje istorije filma preko svojih referenci na starijim filmovima. Pored toga, Godarovi filmovi često navode egzistencijalizam, kao što je i sam strastveni čitalac egzistencijalne i marksističke filozofije. Njegov radikalni pristup u filmskim konvencijama, politici i filozofiji, čine ga uticajnim filmskim stvaraocem u svetu sedme umetnosti. Godarovi filmovi su inspirisali različite reditelje kao što su Martin Skorseze, Kventin Tarantino, Stiven Soderberg, D. A. Penbejker, Robert Altman, Džim Džarmuš, Vong Kar-Vai, Vim Venders, Bernardo Bertoluči i Pjer Paolo Pazolini. Detinjstvo i mladost Godar je rođen 3. decembra 1930. godine u Parizu u dobrostojećoj porodici švajcarskog psihijatra Pola Godara i Francuskinje Odile Mono, ćerke bankara. Godar je pohađao dobre škole u Švajcarskoj, a 1949. godine upisao se na studije antropologije na Sorboni, ali nastavu nikada nije pohađao. Ubrzo se priključio grupi mladih filmskih kritičara u kino-klubu koji su pokrenuli Novi talas. Za Godara i čitavu generaciju kojoj pripadaju i Fransoa Trifo, Klod Šabrol, Žak Rivet i drugi, film je bio jedna od najznačajnijih pojava u umetnosti, film je bio sve, oko filma se sve okretalo. Tako i Godar, više nego na fakultetu, vreme provodi u Kinoteci i u kino-klubu u Latinskom kvartu, a početkom pedesetih, sa ovom grupom mladih ljubitelja filma i reditelja, pokreće časopis „Filmska gazeta“, a u njemu piše kritike i kraće tekstove pod pseudonimom Hans Lukas. Tih godina povremeno i glumi, u filmovima svojih kolega, a neke i finansijski pomaže. Već 1952. počinje da piše i kritike za kasnije čuveni filmski časopis „Sveske o filmovima“ (franc. Cahiers du Cinéma), u kome se ističe svojim kritikama o holivudskim rediteljima. Rano snimanje filmova Pošto je napustio Pariz u jesen 1952, Godar se vratio u Švajcarsku i otišao da živi sa majkom u Lozani. Sprijateljivši se sa ljubavnikom svoje majke Žan-Pjer Lobšerom, koji je bio radnik na brani, obezbedio je sebi posao građevinskog radnika. Video je mogućnost pravljenja dokumentarnog filma o brani, a kada je njegov inicijalni ugovor bio završen, da bio produžio svoje mesto na brani, preselio se na mesto telefonskog operatera u centrali. Dok je bio na dužnosti u aprilu 1954. Žan-Pjer mu je javio da je njegova majka poginula u nesreći sa skuterom. Zahvaljujući švajcarskim prijateljima koji su mu pozajmili 35 mm filmsku kameru, on se našao u mogućnosti za snimanje filma. Tada pravi svoj prvi kratki film pod nazivom „Operacija beton“, koji je poslužio za propagandne svrhe kompaniji koja administrira branom. Kako je nastavio da radi za „Kaje di sinema“, snimio je Une femme coquette (1955), kratki 10-minutni film i u januaru 1956. se vratio u Pariz. Plan za film na osnovu „Izbornih afiniteta“ od Getea se pokazao previše ambiciozan i nije sproveden. Filmografija 1960 Do poslednjeg daha 1961 Žena je žena 1962 Živeti svoj život 1963 Mali vojnik 1963 Karabinjeri 1963 Prezir 1964 Neobična banda 1964 Udata žena 1965 Alfavil 1965 Ludi Pjero 1966 Muški rod, ženski rod 1966 Made in U.S.A. 1967 Two or Three Things I Know About Her 1967 La Chinoise 1967 Week-end 1968 A Film Like Any Other 1968 One Plus One (Sympathy for the Devil) 1969 Joy of Learnin 1969 British Sounds 1970 Wind from the East 1971 Struggle in Italy 1971 Vladimir et Rosa 1972 Tout va bien 1972 Letter to Jane 1975 Number Two 1976 Here and Elsewhere 1976/1978 How`s It Going? 1980 Every Man for Himself 1982 Passion 1983 First Name: Carmen 1985 Hail Mary 1985 Detective 1987 King Lear 1987 Keep Your Right Up 1990 New Wave 1991 Germany Year 90 Nine Zero 1993 The Kids Play Russian 1993 Oh Woe Is Me 1994 JLG/JLG – Self-Portrait in December 1996 For Ever Mozart 2001 In Praise of Love 2004 Notre musique 2010 Film Socialisme 2014 Goodbye to Language 2018 The Image Book MG75