Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Potpaljivačica - Stiven King Godina izdanja: 2020 Broj strana: 448 Povez: Mek UPOZNAJTE ČARLI MAKGI – I SAZNAJTE ŠTA DESI KADA NEVINOST I LEPOTA RASPLAMSAJU ZLO I UŽAS.Prvo su jedan mladić i jedna devojka bili subjekti najtajnijeg vladinog eksperimenta, osmišljenog da kod učesnika stvori izvanredne psihičke moći.Onda su se taj mladić i ta devojka zaljubili, venčali i dobili dete. Ćerku.Ona je najslađa, najneodoljivija devojčica koju ste ikada videli i zove se Čarli. Ona je sve što bi ponosni tata Endi i mama Viki mogli da požele – i sve čega bi trebalo da se plaše.Kada je imala samo godinu dana, spalila je pogledom svog plišanog medu. Kada je napunila osam godina, naučila je da preuzme kontrolu nad svojim osećanjima. Sada može da zapali vatru kad god poželi. I ima moć koja može da uništi svet.Ali Radionica ima drugačije planove. Ona želi svoj projekat nazad.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Zmajeve oči - Stiven King Godina izdanja: 2020 Broj strana: 384 Povez: Mek Nekada davno u kraljevstvu po imenu Delajn živeo je jedan kralj koji je imao dva sina. Roland Dobri nije bio ni najbolji ni najgori kralj koji je vladao tom zemljom. Svi koji su ga poznavali i koji su videli njegovo sivo lice i drhtave ruke dok je primao zvanice na dvoru slagali su se u proceni da će novi kralj biti krunisan za najviše pet godina. Razgovarali su o budućem kralju, Rolandovom najstarijem sinu, Piteru.Ali jedan čovek je smišljao, planirao i pripremao nešto drugo: kako da omogući da Rolandov mlađi sin, Tomas, bude krunisan. Taj čovek bio je Fleg, kraljev čarobnjak.Uzbudljiva priča o herojskim avanturama, o zmajevima i prinčevima, o tajanstvenim miševima i ljudima, iz pera majstora pripovedača.

Izdavač: Vulkan izdavaštvo, Beograd Prevod: Vladan Stojanović Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 615 Nekoliko tačkica po vrhu knjižnog bloka, odlično očuvana. Dana 22. novembra 1963. godine tri pucnja odjeknula su u Dalasu. Džon Kenedi je ubijen i svet je zauvek izmenjen. Šta bi bilo kada bi to moglo da se promeni? Šta ako jedan čovek ima mogućnost da se vrati kroz vreme i izmeni tok istorije? Džejk Eping je tridesetpetogodišnji nastavnik engleskog jezika u američkoj državi Mejn. Jednog dana, prijatelj Al će mu otkriti neverovatnu tajnu: u njegovoj ostavi nalazi se vremenski portal koji vodi u 1958. godinu. Al ubeđuje Džejka da krene u neverovatnu misiju – koja je odjednom nestvarno stvarna – da pokuša da spreči Kenedijevo ubistvo. Tako počinje Džejkova avantura, u kojoj kao Džordž Amberson dospeva u svet Elvisa i Džona Kenedija, upoznaje osobenjaka Lija Osvalda i lepu bibliotekarku Sejdi Danhil, koja postaje ljubav njegovog života. Džejkov novi život prevazilazi sve zakone fizike i normalne granice prostora i vremena, ali da li će to biti dovoljno da ostvari svoju misiju? Oda jednom jednostavnijem vremenu i napeta misterija koja će vas ostaviti bez daha. Dalas ’63 je još jedno Kingovo remek-delo epskih razmera. (K-87)

Gole Kosti- Stiven King (Stephen King) BOOKA 567 str. RASPRODATO IZDANJE Odlično očuvana, čista bez posvete, pečata, podvlačenja. ..

Mizeri-Stiven King(Stephen King) Vulkan 2015. Tvrdi povez, zaštitni omot Rasprodato izdanje Nova, nečitana, čista bez posvete. Nova knjiga bez posvete, pečata, podvlačenja. ..

Jedan od najboljih i najgrandioznijih romana Stivena Kinga. Smak sveta nastupa u nanosekundi, sa računarskom greškom u tajnoj vojnoj laboratoriji i milion slučajnih kontakata koji su samo karike u lančanom pismu smrti. Sumorni svet posle toga lišen je svih institucija i devedeset procenata stanovnika. To je svet u kojem šačica uspaničenih preživelih bira stranu – ili biva izabrana. U tom svetu, dobro počiva na krhkim plećima Majke Ebigejl stare 108 godina – dok su najgori košmari zla otelotvoreni u čoveku smrtonosnog osmeha i neobjašnjivih moći: u Rendalu Flegu, mračnjaku. Trenutak konačnog obračuna se bliži, krug se zatvara. Preživeli okupljeni oko sila dobra i zla moraju se upustiti u presudni sukob kako bi odredili sudbinu čovečanstva.

očuvana knjiga-požutele ivice

Naslov: To. Knj. 1 i Knj 2 Autor: Stiven King Izdavač: Beograd : Orbis : G. Skrobonja Godina izdanja: 1991, 445 str. + 631 str. ; 25 cm Zbirka: Horor edicija Košmar ; knj. 3 Povez: broš. sa omotom Latinica Stanje 4 S1 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija

Autor - osoba King, Stiven Naslov Mračna kula. Deo 6, Suzanina pesma / Stephen King ; s engleskog preveo Vladan Stojanović Jedinstveni naslov Song of Susannah. scc ǂThe ǂDark Tower. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2007 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : PS-Editor-IP, 2007 (Beograd : Plavo slovo) Fizički opis 401 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Stojanović, Vladan (broš.) Napomene Prevod dela: Song of Susannah Tiraž 1.000 ROLAND DESČEJN, HEROJ KINGOVOG REMEK-DELA, OTKRIVA KLJUČ POHODA BAŠ KAD SE RADNJA PRIBLIŽAVA EKSTATIČNOM VRHUNCU. Leta 1999. Suzana Din, tela posednutog demonskom majkom Mijom, pomoću Crne trinaestice biva transportovana iz Kala Brin Sterdžisa u Njujork da bi rodila svoje ,,momče“. Dok se Džejk, padre Kalahan i Oj trude da prekinu Suzanin sastanak sa sudbinom, Roland i Edi stižu do Ist Stounhama u državi Mejn u leto 1977. Stupaju u zastrašujući svet u kojem meci pršte na sve strane. U njemu obitava i pisac romana Salemovo, koji će biti šokiran njihovom pojavom baš kao i oni njegovom. Događaji na ova dva fronta generišu napetosti i otkrovenja, a dvostruki vrhunac raščišćava put ka okončanju čitavog pohoda. Legije odanih Kingovih čitalaca sa zadovoljstvom će preći i ovaj korak ovog veličanstvenog epa, uživajući u otkrivanju veza između univerzuma Mračne kule i ostalih njegovih dela. „Vrhunac pripovedačkog talenta.“ — The Washington Post Stiven Edvin King (engl. Stephen Edwin King, 21. septembar 1947) američki je pisac, scenarista, muzičar, kolumnista, glumac, filmski producent i reditelj. Njegove knjige su do sada prodate u preko 350 miliona primjeraka, mnoge od kojih su adaptirane u igrane filmove, mini-serije, televizijske serije i stripove. King je objavio 61 roman (uključujući sedam pod pseudonimom Ričard Bakman) i šest nefiktivnih knjiga. Napisao je oko 200 kratkih priča, od kojih su mnoge objavljene u kolekcijama knjiga. King je osvojio Nagradu Brema Stokera, Svjetsku nagradu za fantastiku i nagradu Britanskog društva za fantastiku. Nacionalna fondacija za knjigu mu je 2003. godine dodijelila Nacionalnu nagradu za književnost. Takođe je dobio nagrade za svoj doprinos književnosti, na osnovu svog cjelokupnog opusa, kao što su Svjetska nagrada za fantastiku za životno djelo (2004) i Nagradu velemajstora, koju dodjeljuju Pisci misterije u Americi (2007). King je 2015. godine nagrađen Nacionalnom medaljom za umjetnost, koju dodjeljuje Nacionalna zadužbina za umjetnost SAD za svoj doprinos književnosti. King se smatra „kraljem horora” Stiven King je rođen 21. septembra 1947. godine u Portlandu, u američkoj saveznoj državi Mejn. Njegov otac, Donald Edvin King, bio je pomorski trgovac. Donald je rođen kao Donald Polok, ali je kasnije koristio prezime King. Stivenova majka bila je Neli Rut (rođena Pilsberi). Njegovi roditelji su se vjenčali 23. jula 1939. godine u Skarborou u Mejnu. Živjeli su sa Donaldovom porodicom u Čikagu, a zatim su se preselili u Kroton na Hadsonu u Njujorku. Porodica King vratila se u Mejn pred kraj Drugog svjetskog rata, gdje su živjeli u skromnoj kući u Skarborou. Kada je Stiven imao dvije godine, njegov otac je napustio porodicu. Stivenova majka je sama odgojila Stivena i njegovog starijeg brata Dejvida, a povremeno su imali velike finansijske probleme. Kada je Stiven imao jedanaest godina, njegova porodica se preselila u Daram, gdje se njegova majka brinula o svojim roditeljima do njihove smrti. Zatim se zaposlila kao njegovateljica u lokalnoj instituciji za mentalno zaostale osobe. King je vaspitan kao metodista, ali je tokom srednje škole izgubio vjeru u organizovanu religiju. Iako više nije religiozan, King ipak vjeruje u postojanje Boga. Kao dijete, King je prisustvovao tragediji kada je njegovog prijatelja udario i ubio voz, iako se više ne sjeća ovog događaja. Porodica mu je rekla da je, kada je napustio kuću kako bi se igrao sa tim dječakom, ubrzo došao nazad bez riječi i u šoku. Tek kasnije je porodica saznala za dječakovu smrt. Neki kritičari pretpostavljaju da je ovaj događaj psihološki inspirisao Kinga za neka njegova mračnija djela, ali to King ne spominje u svom memoaru O pisanju (2000). MG86 (N)

★★★ 2 KNJIGE U JEDNOM KOMPLETU ★★★ ★ Obe za 2.600 dinara. ★ KNJIGA 1: ★ Naziv Knjige: Sunov Pas ★ Autor: Stiven King ★ Povez: Meki ★ Edicija: Četiri iza ponoći ★ KNJIGA 2: ★ Naziv Knjige: Knjižnički Policajac ★ Autor: Stiven King ★ Povez: Meki ★ Edicija: Četiri iza ponoći ★ OPIS I STANJE: - Obe Knjige dolaze iz Poznate Edicije `Četiri iza Ponoći`, u kojoj dolaze 4 Knjige. Trenutno imam samo ove 2 na prodaju. - Knjiga `Sunov Pas` dolazi iz Poznatog Kompleta od Cetiri Knjiga Stivena Kinga. Knjiga se danas retko moze naci na oglasima i u prodaji. Dugo stoji bez upotrebe. Osim malo pozutelih stanja, nema vecih mana. - Knjiga `Knjiznicki Policajac` je, uz `Sunov Pas` i jos 2 knjige dolazila u Kompletu od 4 Knjiga, u kolekciji Cetiri iza Ponoci. Knjiga se danas retko moze naci. Povez je iznutra odvojen od listova, ali se u kvalitetan lepak to moze srediti. ★ ZA VISE INFORMACIJA, KUPOVINU I SLICNO STOJIM NA RASPOLAGANJU U PORUKAMA.

lepo očuvana

komplet 5 knjiga Stivena Kinga Tri odlicno ocuvana Shining Salems lot Running man dva vidno koriscena Tomyknockers Firestarter

Opis 11 pripovesti majstora savremene fantastike. Samo najtalentovaniji pisci umeju da stvore svetove koji su više od mašte. Legende, koje je uredio čuveni pisac Robert Silverberg omogućavaju čitaocima da posete jedanaest neverovatnih svetova, najintrigantnijih među svima koje su književnici do sada kreirali pružajući nam jedanaest uzbudljivih i nezaboravnih putovanja! STIVEN KING Sestrice Elurijske TERI PRAČET More i sitne ribe TERI GUDKAJND Dug kostiju ORSON SKOT KARD Iskeženi čovek ROBERT SILVERBERG Sedmi hram URSULA K. LE GVIN Vilin-konjic TED VILIJEMS Čovek u plamenu DŽORDŽ R. R. MARTIN Vitez lutalica EN MEKAFRI Trkač Perna REJMOND E. FAJST Drvonoša ROBERT DŽORDAN Novo proleće Laguna, 2009

Anđeosko Srce Vilijam Hjortsberg ZLOČIN, OKULTIZAM, MAGIJA, VUDU .. `Jedna od najboljih misterija, ikada napisanih – ANĐEOSKO SRCE – briljantno kombinuje klasičan noir roman, a la Rejmond Čendler i mračnu fantaziju u stilu moderne gotike. Stiven King smatra da je ovo `Isterivač đavola kako bi ga napisao Rejmond Čendler` i to me je zainteresovalo. Mislim da ANĐEOSKO SRCE spada u isti red sa knjigama UBITI PTICU RUGALICU Harper Li i Dikensovim DEJVIDOM KOPERFILDOM ili SENOVITOM KUĆOM – delima koja predstavljaju najsjajnije i najčistije domete umetnosti pripovedanja. Ponekad je bolje ne znati za đavola. Uživajte, i pazite na svoju dušu.` Karlos Ruis Safon Po knjizi je snimljen istoimeni film,u režiji Alana Parkera, sa Miki Rurkijem i Robert de Nirom u glavnim ulogama. RETKO, RASPRODATO IZDANJE Čista, bez posvete

Kategorije: Istorijski / Trileri / Horor / Fantastika Laguna Format: 13x20 cm Broj strana: 441 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2009. „Simonsovi romani su uvek dobri, ali Drud je remek-delo.“ Stiven King Mislim da je vreme, dragi čitaoci iz moje posthumne budućnosti, da vam ispričam ponešto o drugom Vilkiju. Moram pretpostaviti da ste sve do sada smatrali kako je taj drugi Vilki ili proizvod moje mašte, ili posledica laudanuma koji sam primoran da uzimam. On nije niti jedno, niti drugo... U ovoj jezivoj povesti o profesionalnoj ljubomori i mogućem ludilu, Vilki Kolins pripoveda o svom prijateljstvu i rivalitetu sa Čarlsom Dikensom, i o tajanstvenom stvorenju po imenu Drud, koji ih obojicu prati. Dikens i Kolins silaze beskrajnim stepeništima u londonsku kanalizaciju u potrazi za obitavalištem te gnusne aveti. U međuvremenu, bivši detektiv upozorava Kolinsa da je Drud odgovoran za više od sto trideset devet ubistava, i da će uništiti Dikensa u svojoj potrazi za besmrtnošću. Kolins je sitničav, tašt i surov, ali i najnepouzdaniji pisac, zavisnik od opijuma, sklon košmarnim vizijama. A Dikens je odlučio da napiše Drudovu biografiju... Da li su Drud i Dikens načinili FAUSTOVSKU POGODBU? b5

Novo, nečitano, nema posvete. Grad ogledala - Džastin Kronin Godina izdanja: 2017 Broj strana: 832 Povez: Mek Više nema sveta koji poznajemo. Kakav će svet nastati umesto njega?Završnica serijala Prolaz.Prošli ste Prolazom. Suočili ste se sa Dvanaestoricom. Sad stupite u Grad ogledala gde ćete prisustvovati konačnom obračunu. Dok bestseler epopeja hita prema zaprepašćujućoj završnici, Kroninova grupa preživelih čeka na drugi dolazak neopisive tame.Dvanaestorica su uništena i zastrašujuća stogodišnja vladavina mraka koji se spustio na svet okončana je. Preživeli izlaze van svojih zidina, odlučni da iznova sagrade društvo – i dovoljno smeli da sanjaju budućnost ispunjenu nadom.Ali daleko od njih, u mrtvoj metropoli, čeka on: Nulti. Prvi. Otac Dvanaestorice. Jad koji je mu je uništio ljudski život proganja ga, a mržnja izazvana njegovim preobražajem jarko plamti. Umiriće svoj bes samo ako uništi Ejmi – jedinu nadu čovečanstva, Devojčicu Niotkuda, koja je odrasla kako bi mu se suprotstavila.Poslednji put, sudariće se svetlost i tama, a Ejmi i njeni prijatelji konačno će saznati svoj usud.„Grad ogledala je poezija. Književno raskošno delo, jezički divno, čak i kada je sama akcija mračna i nasilna.“ The Huffington Post„Ovo je uzbudljivo finale trilogije koja će ostati istaknuta kao jedno od velikih dostignuća američke fantastične proze.“ Stiven King

Novo, nečitano, nema posvete. Gnusno - Den Simons Godina izdanja: 2016 Broj strana: 824 Povez: Mek Autor bestselera Teror i Drud. Jeziva priča o smrti i opstanku na snežnim vrhovima Mont Everesta.Godina je 1924. a trka do vrha najviše planine na svetu prekinuta je šokantnim nestankom Džordža Malorija i Sendija Irvina na velikim visinama Mont Everesta. Do kraja godine tri planinara – britanski pesnik i veteran iz Prvog svetskog rata, mladi francuski vodič iz Šamonija i mladi američki idealista – koriste svoju priliku da se popnu do vrha. Sredstva im obezbeđuje ožalošćena ledi Bromli čiji je sin takođe nestao na Mont Everestu 1924. Mladi Bromli mora biti da je mrtav, ali njegova majka odbija da poveruje u to i plaća im da ga pronađu i vrate kući.Duboko na Tibetu i visoko na Everestu tri planinara, koje spaja majka nestalog mladića, cele noći prati neko... ili nešto. Košmar se pretvara u pitanje života i smrti na 8500 metara nadmorske visine. Ali šta ih to prati? I šta se krije iza nestanaka na Mont Everestu 1924? Dok se probijaju do vrha sveta, tri prijatelja otkrivaju tajnu gnusniju od bilo kakvog mitskog bića.Gnusno je avantura prepuna neizvesnosti u kojoj Den Simons spaja istorijske činjenice sa hororom – roman koji vam zalediti krv u žilama.„Prema Denu Simonsu osećam strahopoštovanje.“ Stiven King„Den Simons je div među piscima.“ Linkoln Čajld„Veliki američki pisac je ispričao najneverovatniju priču o Everestu do sada.“ Nives Meroi

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Molitva za Ovena Minija - Džon Irving Godina izdanja: 2021 Broj strana: 656 Povez: Mek „U trenutku kada nam se učinilo da je književnost XX veka potpuno iscrpljena iznenadilo nas je ovo hrabro, neobično, originalno, plemenito delo.“ – Stiven King Ako ti je do nečega stalo, moraš to da zaštitiš – ako imaš dovoljno sreće da nađeš život koji voliš, moraš da iznađeš hrabrosti da ga živiš. Leto je 1953. godine. U malom gradu Grejvsendu, u Nju Hempširu, jedanaestogodišnji Džon Vilrajt i njegov najbolji prijatelj Oven Mini igraju bejzbol utakmicu Male lige. Kada lopta koju ispali Oven ubije Džonovu majku, život im se zauvek menja. Oven Mini odbija da prihvati da je posredi bio nesrećan slučaj. On je ubeđen da je postao božje oruđe poslato na Zemlju da sprovodi volju božju. Dečakova religioznost je u najmanju ruku čudna. Godine prolaze. Džon i Oven su momci stasali za regrutaciju i slanje u Vijetnamski rat. Niz događaja koji će uslediti pokazaće da Ovenov božanski plan i nije samo umišljen. „Odmah će vam biti jasno da je Irvingu omiljeni pisac Ginter Gras, da nije slučajno što junak Limenog doboša i Oven Mini imaju iste inicijale i da je učenik, bez sumnje, dorastao učitelju.“ – Tim Apelo „Čudesno duhovito. Ima li bolje provedenog vremena od onog uz ozbiljnu knjigu koja vas nasmeje?“ – Spectator „Delo koje se mora uvrstiti na listu američkih klasika.“ – Observer „ Genijalno delo.“ – Independent

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Izabrani radovi t. V. Spiveta - Rejf Larsen Godina izdanja: 2009 Broj strana: 384 Povez: Mek „Dve prognoze za Izabrane radove T. V. Spiveta: - čitaocima će se oni dopasti jednako koliko i meni, i - malo je onih koji su imali iskustva s nečim nalik ovoj knjizi. Zapanjio me je talenat Rejfa Larsena i oduševila njegova plemenitost. Ovo je knjiga koja čini nemoguće: ona spaja Marka Tvena, Tomasa Pinčona i Malu mis Sanšajn. Dobri romani zabavljaju; sjajni predstavljaju dar za čitaoce koji imaju sreće da ih nađu. Ova knjiga je blago.`Stiven King„Fantastično šarmantna, smešna i pametna. Osetio sam kako mi mozak raste dok sam je čitao. Ko bi rekao da kombinacija kartografije i adolescencije može da bude tako dirljiva i toliko zabavna?`Geri ŠtajngartT. V. Spivet je dvanaestogodišnji dečak, genijalni kartograf, koji živi sa svojom porodicom na ranču u Montani. Da bi bolje razumeo svet koji ga okružuje, on crta neobične, vrlo detaljne mape i one krase margine ovog nesvakidašnjeg romana prvenca: mape prirode, ponašanja članova porodice, kao i biljnog i životinjskog sveta iz njegovog okruženja. Spivet prima neočekivani telefonski poziv iz Smitsonijana u kojem saznaje da je osvojio prestižnu Berdovu nagradu. Uobičajenom toku njegovog života dolazi kraj, te počinje luda pustolovina širom cele zemlje, koja odvodi T. V.-a s porodičnog ranča do znamenitih muzejskih holova.Duga, zabavna i napeta avantura koja iz korena menja njegov život otkriva čitaocima uzbuđujuće tajne njegove porodice i tvori magiju satkanu od reči i slika o plimama i osekama slomljenog srca, o samoći i ljubavi.Izabrani radovi T. V. Spiveta je vedra, zabavna, beskrajno čarobna i nepodnošljivo žestoka knjiga, putovanje kroz velike i male životne misterije u kojem uživaju čitaoci svih uzrasta širom sveta.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Senke - Aleks Nort Godina izdanja: 2021 Broj strana: 320 Povez: Mek Autor bestselera Noćni šaptač.Sigurno ste poznavali tinejdžera kakav je Čarli Krebtri. Izopačene mašte, zlokobnog osmeha – najradije sam, nikad u većem društvu. Negde u sebi podozrevate da je u stanju da učini nešto strašno. Pre dvadeset pet godina Krebtri je upravo to i dokazao – izvršio je šokantno ubistvo koje je privuklo onu čudnu, bizarnu popularnost kakva postoji jedino u najmračnijim ćoškovima interneta – i inspiriše ubice imitatore.Pol Adams se isuviše dobro seća tog slučaja: i Krebtri – i njegova žrtva – bili su Polovi drugari. Pol je polako sredio svoj život. No zdravstveno stanje njegove stare i dementne majke sada se pogoršalo. Iako se svakim delićem tela opire, vreme je da se vrati kući.Ubrzo sve kreće po zlu. Pol saznaje da detektivka Amanda Bek istražuje novog imitatora ubicu koji je u obližnjem gradu Federbanku počinio nedelo slično Krebtrijevom. Majka mu je rastrojena, tvrdi da u kući ima nečega. I neko ga prati. A to ga podseća na strašni dan od pre dvadeset pet godina.Nije to bilo samo ubistvo.Čarli Krebtri je nestao i potom ga više niko nikad nije video...„Drugi roman Aleksa Norta jednako je uzbudljiv kao i prvi, i još strašniji. Atmosfera je jeziva dok otkrivamo kako prošlost zadire u sadašnjost i kako snovi utiču na stvarnost, a u zastrašujućem svetu Senki postaje sve teže razlučiti jedno od drugog… i košmar preuzima kontrolu.“ Aleks Majklidis„Ako volite Stivena Kinga, sigurno će vam se dopasti novi Nortov triler.“ Library Journal

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! New Yorker je američki časopis za reportaže, komentare, kritike, eseje, fikciju, satiru, karikature i poeziju koji izdaje Condé Nast Publications. Počevši kao tjednik sredinom 1920-ih, časopis sada izlazi četrdeset i sedam puta godišnje, a pet od ovih izdanja pokrivaju dva tjedna. The New Yorker je američki nedeljni magazin koji sadrži novinarske članke, komentare, kritike, eseje, beletristiku, satiru, karikature i poeziju. Pokrenut kao nedeljnik 1925. godine, časopis sada izlazi 47 puta godišnje, pri čemu pet od njegovih izdanja pokriva dvonedeljne periode. Iako se njegovi pregledi i popisi događaja često fokusiraju na kulturnom životu grada Njujorka, The New Yorker ima široku publiku izvan Njujorka i čita se u internacionalno. Poznat je po svojim ilustrovanim i često aktuelnim naslovnim stranicama,[5] svojim komentarima o popularnoj kulturi i ekscentričnim američkim temama, svojoj posvećenosti modernoj fikciji uključivanjem kratkih priča i književnih recenzija, svojoj rigoroznoj proveri činjenica i uređivačkoj obradi sadržaja,[6][7] svojim novinarskim pokrićem politike i društvenih tema, kao i svojim jednopanelskim karikaturama zastupljenim u svakom izdanju. Istorija The New Yorker je osnovao Harold Ros i njegova supruga Džejn Grant, reporter Njujork tajmsa. Časopis je debitovao 21. februara 1925. godine. Ros je želeo da kreira sofistikovani humoristički magazin koji bi se razlikovao od primetno „banalnih” publikacija sa humorom, poput Sudije, gde je radio, ili starog časopisa Život. Ros je u saradnji sa preduzetnikom Raulom H. Flajšmanom (koji je osnovao Generalno pekarsko preduzeće[8]) osnovao F-R izdavačku kompaniju. Prve kancelarije časopisa bile su u 25 Vest 45. Stritu u Menhetnu. Ros je uređivao časopis do svoje smrti 1951. Tokom ranih, povremeno nesigurnih godina svog postojanja, časopis se ponosio svojom kosmopolitskom sofisticiranošću. Ros je glasovito deklarisao u prospektu iz 1925. za časopis: „Objavljeno je da ga ne uređuje stara damu u Dubjuku.”[9] Iako magazin nikada nije izgubio svoj humoristički element, ubrzo se uspostavio kao istaknuti forum za ozbiljnu fikciju, eseje i novinarstvo. Neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, esej Džona Hersija Hirošima ispunio je celo izdanje. U narednim decenijama časopis je objavio kratke priče mnogih od najuglednijih pisaca dvadesetog i dvadeset prvog veka, uključujući An Biti, Sali Benson, Trumana Kapota, Džona Čivera, Roalda Dala, Mejvis Galant, Džefrija Helmana, Rut Makeni, Džona Maknultija, Džozef Mičela, Alis Manro, Haruki Murakamija, Vladimira Nabokova, Džona O`Hare, Doroti Parker, Filipa Rota, Dž.D. Selindžera, Irvina Šoa, Džejmsa Tarbera, Džona Apdajka, Judore Velti, Stivena Kinga i EB Vajta. Objava Širli Džeksonove „Lutrije” privukla je više pošte nego bilo koja druga priča u istoriji časopisa.[10] Provera podataka Još četrdesetih godina prošlog veka, ugled časopisa za proveru činjenica je već bio uspostavljen.[11] Međutim, časopis je igrao ulogu u književnom skandalu i tužbi za klevetu zbog dva članka Dženet Malkolm 1990-ih, koja je pisala o nasleđu Sigmunda Frojda. Postavljena su pitanja o procesu provere činjenica u časopisu.[12] Od 2010. godine, The New Yorker zapošljava šesnaest proverača činjenica.[13] U julu 2011, časopis je tužen za klevetu pred Okružnim sudom Sjedinjenih Država zbog članka koji je napisao Dejvid Gran 12. jula 2010,[14][15] ali je slučaj po kratkom postupku odbačen.[16][17] Danas se časopis često identifikuje kao vodeća publikacija sa rigoroznom proverom činjenica.

Četvrti, završni deo serijala o Enderu. Veoma dobro očuvano.Autor - osoba Card, Orson Scott Naslov Deca uma. 1–2 / Orson Skot Kard ; prevod Zvezdana Šelmić Jedinstveni naslov Children of the mind Ostali naslovi Deca uma Vrsta građe (naučno)fantastična proza Jezik srpski Godina 1999 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Polaris, 1999 (Beograd : Junior) Fizički opis 175 str. ; 180 ; 20 cm Drugi autori - osoba Šelmić, Zvezdana Zbirka ǂSerija naučne fantastike ǂPolaris ISBN (Broš.) Napomene Prevod dela: Children of the mind Tiraž 250 Kard se previše trudio da Enderov serijal uokviri remek-delom koje definiše karijeru. Pored Govornika i Ksenocida nije kao da je imao šta da dokazuje. Uobičajena zamka kada piščevo stvaralaštvo postigne uspeh i popularnost, što obavezno dolazi u paketu sa prevelikim očekivanjima obožavaoca. Delo trpi, ne zbog ravnodušnosti ili nesposobnosti pisca, već zbog truda za postizanje maksimuma po svaku cenu. Kard je sa Decom uma napisao previše zapleta, previše emocija, previše svega. Moguće da je to problem sa decom, toliko su vam u umu i srcu da roditelju pada teško da se odmakne i uvidi kako su zalutala. Za razliku od Govornika i Ksenocida, Deca uma se nastavljaju tik na događaje iz predhodnika. Što stvara osećaj čvrstog kontinuiteta. Nakon dva nastavka sa velikim vremenskim razmakom u priči lepo je ne razmišljati šta je bilo pre. Ipak ova praksa se pokazala kao mač sa dve oštrice. Kao i mnogi autori Kard ubacuje „dogodilo se u predhodnom periodu“ kako bi osigurao čitaocima da budu u toku sa svim događajima. Ova tehnika je poprilično čudna kada čitate knjige u sekvenci jednu za drugom. Dodatno u Deci uma dostiže nesrećne ekstreme. Ponavljanje radnje uzima formu karaktera koji događaje koji su se upravo dogodili objašnjava drugom liku, veoma svesnom dešavanja koji mu se upravo prezentuju. Razumem potrebu sigurnosti da su čitaoci bez sumnje upoznati sa prošlim dešavanjima ali u ovoj knjizi to čini da važni karakteri deluju tupavo i neinteligentno uprkos reputaciji da brzo uče i pažljivo posmatraju. Tema Dece Uma je duša i šta ona znači za pojedinca. Pitanje šta određuje čovekove izbore je ono sa kojim se Kardovi likovi suočavaju tokom cele knjige. Dok savladavaju svoje izazove i bore sa više poteškoća nego što bi većina ljudi mogla da podnese, oni se neprestano pitaju u ko i zašto ih kontroliše. Priroda ili duša – i da li slobodna volja utiče na njihove odluke ako uopšte i postoji. Ovaj koncept pomera priču blizu granice na kojoj se susreću naučna fantastika i bajkovita fantazija. Romantična drama koju Kard uvodi je traljavo izvedena novost. Iako najslabija knjiga u serijalu priču o Enderu zapovedniku, Enderu Govorniku za mrtve i Enderu Ksenocidu dovodi do zadovoljavajućeg završetka. Orson Skot Kard (engl. Orson Scott Card; 24. avgust 1951. Ričland, Vašington) je američki pisac, kritičar, esejista i kolumnista. Pisao je različite žanrove, ali je najpoznatiji po naučnoj fantastici. Njegovi romani Enderova igra i njegov nastavak Govornik za mrtve su dobili i nagrade Hjugo i Nebjula, čime je postao jedini autor koji je dobio obe ove nagrade dve godine uzastopno. Privatni život Orson Skot Kard je dete mormonskih roditelja. Dve godine je živeo u Brazilu kao misionar Mormonske crkve. Oženjen je Kristinom Alen Kard, sa kojom ima petoro dece. Karijera Dobio je 1981. master diplomu engleskog na Juta univeriztetu, Izuzetno je plodan i i dalje aktivan autor sa preko 50 objavljenih naslova. Pored naučne fantastike pisao je i savremenu fikciju, stripove, istorijske romane, scenarije za drame i mjuzikle, a sarađivao je i u izradi video igara: Advent rajzing, Dig, Tajna majmunskog ostrva. Knjige su mu organizovane u nekoliko saga, od kojih je najpoznatija Enderova saga (Enderova igra, Govornik za mrtve, Ksenocid), zatim Senka saga, Posmatrači prošlosti i Priče o Alvinu Mejkeru. Visokobudžetna filmska adaptacija Enderove igre snimljena je 2013, ali nije dostigla uspeh knjige, dobila je slabe kritike i nije ostvarila očekivanu zaradu. Dela prevedena na srpski jezik 1985. Enderova igra (Ender`s Game) 1986. Govornik za mrtve (Speaker for the Dead) 1987. Sedmi sin (Seventh Son) 1991. Ksenocid (Xenocide) 1999. Deca uma 1 i 2 (Children of the mind) 1996. Posmatrači prošlosti: iskupljenje Kristofera Kolumba (Pastwatch: The Redemption of Christopher Columbus) 1998. Legende (Stiven King, Teri Pračet, Teri Gudkajnd, Orson Skot Kard, Robert Silverberg, Ursula L. Legvin, Tad Vilijams, Džordž R. R. Martin, En Makafri, Rejmond E. Fajst, Robert Džordan) (Legends: Short Novels by the Masters of Modern Fantasy) 2000. Sara i Avram (Sarah) 2001. Rebeka i Isak (Rebekah) 2003. Legende II: zmaj, mač i kralj (Teri Bruks, Džordž R. R. Martin, Dajana Gabaldon, Orson Skot Kard, Elizabet Hejdon) (Legends II: New Short Novels by the Masters of Modern Fantasy) Orson Skot Kard rođen je 24. avgusta 1951. godine u Ričlandu, u Vašingtonu, ali kao dete mnogo se selio, tako da je živeo u više američkih država. Dve godine je živeo u Brazilu kao misionar-volonter za Mormonsku crkvu. On je pisac neverovatno širokih interesovanja i inspiracije. To slikovito potvrđuje i broj (više od pedeset) i raznovrsnost njegovih dela. Autor je naučnofantastičnih romana, istorijskih romana, drama, mjuzikla (za koji je muziku pisao njegov rođeni brat), radijskih drama, kao i brojnih scenarija za video-igre. Napisao je i dva romana inspirisan starim pričama o duhovima, kao i jedno delo romantične sadržine. Bogatstvo umetničkog izraza, zanimljivi zapleti, složeni likovi i iznad svega uzbudljive moralne dileme koje čitaoce nagone na razmišljanje i polemiku svrstavaju ga u najintrigantnije pisce današnjice. Osim serijala o Enderu (Enderova igra, Govornik za mrtve, Ksenocid i Deca uma), postoji i paralelni serijal koji se bavi ličnostima koje su na neki način u vezi s Enderom (Enderova senka, Senka hegemona, Senka marioneta). Niko nikada nije osvojio dve najprestižnije nagrade iz oblasti naučne fantastike, Hjuga i Nebjulu, dve godine zaredom osim Orsona Skota Karda s knjigom Enderova igra i njenim nastavkom Govornik za mrtve. Doktorirao je na univerzitetima Brigam Jang i Juta. Orson Skot Kard je profesor književnosti koji povremeno drži kurseve za mlade pisce na univerzitetima Grinsboro i Juta. Napisao je i dve knjige iz ove oblasti. Kristofer Paolini, mladi autor ciklusa Nasleđe, više puta je istakao da su Kardove knjige o pisanju imale izuzetan uticaj na njegovo formiranje kao pisca. Oženjen je Kristinom, s kojom ima petoro dece. MG124 (N)

Autor - osoba Rebhandl, Bert, 1964- = Rebhandl, Bert, 1964- Naslov Žan-Lik Godar : permanentni revolucionar / Bert Rebhandl ; preveo s nemačkog Nikola B. Cvetković Jedinstveni naslov Jean-Luc Godard. srpski jezik Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2022 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Ultimatum.rs : Filmski centar Srbije, 2022 (Sjenica : Print House) Fizički opis 311 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Cvetković, Nikola B., 1953- = Cvetković, Nikola B., 1953- (karton) Napomene Prevod dela: Jean-Luc Godard / Bert Rebhandl Tiraž 500 Str. 311: O autoru / N. B. C. Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 279-281 Filmografija [Ž.-L. Godara]: str. 283-300 Filmografija: str. 301-305. Predmetne odrednice Godar, Žan-Lik, 1930- Ono što ovu knjigu izdvaja od drugih nije samo sagledavanje kompleksne Godarove stvaralačke ličnosti iz nemačke (distancirane) perspektive, već spisateljski metod u kome je biografija Godara data kroz filmove. Upravo vezujući se za filmove, autor trasira najbitnije segmente Godarove karijere, obogaćujući ih malo znanim kontekstima u kojima su ti filmovi nastajali. O ljudima, stvarnim ili izmišljenim, znamo samo delić onoga što oni u stvari jesu. Ovo, naravno, važi još više za umetnika kao što je Žan-Lik Godar, koji se u svom dugom životu sve više identifikovao sa svojim delom – lični doživljaji postaju sve nevažniji, dok se on, s preko sto naslova u svojoj filmografiji, pojavljuje kao neka vrsta svesvetskog duha kina. Žan-Lik Godar je figura na granici između biografije i dela, između istorije i pisanja istorije, između subjektivnosti i politike, između moderne umetnosti i digitalnog doba, ključna figura filma kao ključ za pitanja i teme 20. i 21. veka. Žan-Lik Godar (franc. Jean-Luc Godard; 3. decembra 1930 – 13. septembar 2022) bio je francusko-švajcarski filmski režiser, scenarista i filmski kritičar. Jedan od začetnika i najznačajnih predstavnika Francuskog Novog talasa i jedna od najuticajnijih ličnosti današnjeg svetskog filma. Militantni intelektualac, ideološki opredeljeni umetnik, svojim filmovima često suprotstavljen holivudskim konvencijama. Kao i njegovi savremenici Novog talasa, Godar je kritikovao redovnu „tradiciju kvaliteta“ Francuske kinematografije, više naglašavajući veštinu u inovacijama i preferirajući velika dela iz prošlosti za eksperimentisanje. Da ospore ovu tradiciju, on i istomišljeni kritičari su počeli da prave svoje filmove. Mnogi od Godarovih filmova osporavaju konvencije tradicionalnog Holivuda kao dodatak francuske kinematografije. On se često smatra najradikalnijim francuskim režiserom iz 1960-ih i 1970-ih. Nekoliko njegovih filmova izražavaju svoje političke stavove. Njegovi filmovi izražavaju svoje znanje istorije filma preko svojih referenci na starijim filmovima. Pored toga, Godarovi filmovi često navode egzistencijalizam, kao što je i sam strastveni čitalac egzistencijalne i marksističke filozofije. Njegov radikalni pristup u filmskim konvencijama, politici i filozofiji, čine ga uticajnim filmskim stvaraocem u svetu sedme umetnosti. Godarovi filmovi su inspirisali različite reditelje kao što su Martin Skorseze, Kventin Tarantino, Stiven Soderberg, D. A. Penbejker, Robert Altman, Džim Džarmuš, Vong Kar-Vai, Vim Venders, Bernardo Bertoluči i Pjer Paolo Pazolini. Detinjstvo i mladost Godar je rođen 3. decembra 1930. godine u Parizu u dobrostojećoj porodici švajcarskog psihijatra Pola Godara i Francuskinje Odile Mono, ćerke bankara. Godar je pohađao dobre škole u Švajcarskoj, a 1949. godine upisao se na studije antropologije na Sorboni, ali nastavu nikada nije pohađao. Ubrzo se priključio grupi mladih filmskih kritičara u kino-klubu koji su pokrenuli Novi talas. Za Godara i čitavu generaciju kojoj pripadaju i Fransoa Trifo, Klod Šabrol, Žak Rivet i drugi, film je bio jedna od najznačajnijih pojava u umetnosti, film je bio sve, oko filma se sve okretalo. Tako i Godar, više nego na fakultetu, vreme provodi u Kinoteci i u kino-klubu u Latinskom kvartu, a početkom pedesetih, sa ovom grupom mladih ljubitelja filma i reditelja, pokreće časopis „Filmska gazeta“, a u njemu piše kritike i kraće tekstove pod pseudonimom Hans Lukas. Tih godina povremeno i glumi, u filmovima svojih kolega, a neke i finansijski pomaže. Već 1952. počinje da piše i kritike za kasnije čuveni filmski časopis „Sveske o filmovima“ (franc. Cahiers du Cinéma), u kome se ističe svojim kritikama o holivudskim rediteljima. Rano snimanje filmova Pošto je napustio Pariz u jesen 1952, Godar se vratio u Švajcarsku i otišao da živi sa majkom u Lozani. Sprijateljivši se sa ljubavnikom svoje majke Žan-Pjer Lobšerom, koji je bio radnik na brani, obezbedio je sebi posao građevinskog radnika. Video je mogućnost pravljenja dokumentarnog filma o brani, a kada je njegov inicijalni ugovor bio završen, da bio produžio svoje mesto na brani, preselio se na mesto telefonskog operatera u centrali. Dok je bio na dužnosti u aprilu 1954. Žan-Pjer mu je javio da je njegova majka poginula u nesreći sa skuterom. Zahvaljujući švajcarskim prijateljima koji su mu pozajmili 35 mm filmsku kameru, on se našao u mogućnosti za snimanje filma. Tada pravi svoj prvi kratki film pod nazivom „Operacija beton“, koji je poslužio za propagandne svrhe kompaniji koja administrira branom. Kako je nastavio da radi za „Kaje di sinema“, snimio je Une femme coquette (1955), kratki 10-minutni film i u januaru 1956. se vratio u Pariz. Plan za film na osnovu „Izbornih afiniteta“ od Getea se pokazao previše ambiciozan i nije sproveden. Filmografija 1960 Do poslednjeg daha 1961 Žena je žena 1962 Živeti svoj život 1963 Mali vojnik 1963 Karabinjeri 1963 Prezir 1964 Neobična banda 1964 Udata žena 1965 Alfavil 1965 Ludi Pjero 1966 Muški rod, ženski rod 1966 Made in U.S.A. 1967 Two or Three Things I Know About Her 1967 La Chinoise 1967 Week-end 1968 A Film Like Any Other 1968 One Plus One (Sympathy for the Devil) 1969 Joy of Learnin 1969 British Sounds 1970 Wind from the East 1971 Struggle in Italy 1971 Vladimir et Rosa 1972 Tout va bien 1972 Letter to Jane 1975 Number Two 1976 Here and Elsewhere 1976/1978 How`s It Going? 1980 Every Man for Himself 1982 Passion 1983 First Name: Carmen 1985 Hail Mary 1985 Detective 1987 King Lear 1987 Keep Your Right Up 1990 New Wave 1991 Germany Year 90 Nine Zero 1993 The Kids Play Russian 1993 Oh Woe Is Me 1994 JLG/JLG – Self-Portrait in December 1996 For Ever Mozart 2001 In Praise of Love 2004 Notre musique 2010 Film Socialisme 2014 Goodbye to Language 2018 The Image Book MG75