Kao i uvek sa bilo kojom knjigom, trebalo bi da se fokusira na pozitivne stvari pre svega. Ovo je knjiga koja nam omogućava da ponovo proživimo najmoćnije vreme naših života – detinjstvo. Kingova priča detaljno opisuje živote mladih a kasnije i odraslih Bila, Ričija, Stena, Beve, Edija i Majka koji su sačinjavali takozvani “klub gubitnika” i istovremeno oživljava ukleti grad Deri. Svako od ove dece je posebno jer nosi nešto tako iskreno u ovoj priči. Bil je naučnik, on je hrabar i neustrašiv, pionir. Beverli, usamljena mlada dama u ovoj grupi je ekstremna, briljantna i divna, pokazujući da je na sličan način intenzivna kao i svaki od mladića. Ben, koji ima sposobnost za inženjering i sladak karakter. Riči, varalica ili komičar iz čopora, neprestano zbija šale. Mike, glas razuma, održava okupljanje i posebno je taj koji ostaje u Deriju, dugoročno ujedinjujući sve. Edi, koga je povredila njegova dominantna majka, povezan je sa njegovim inhalatorom, ubistvenim zadovoljstvom okupljanja. Konačno, Sten je skromna osoba simpatične ličnosti. Ovi likovi imaju efekat. Svaki je intenzivan, zanimljiv i simpatičan i svideće su publici na ovaj ili onaj način. Ne samo da je ova ekipa pojedinaca izuzetno zapanjujuća, i sam negativac ove priče takođe zapanjujući. Penivajz, inače nazvan To, bio je prikazan sa tako neverovatnim detaljima da biste pomislili da uopšte nije izmišljena kreacija. I da budemo iskreni, ogromna dužina knjige od samo 1.200 stranica ne deluje tako dugo, posebno kada se nalazite u poglavljima koja najviše zaokupljaju vašu maštu i strahove. Na stranicama ima mnogo vrednosti, a nostalgija igra veliku ulogu u uživanju u čitanju. Svideće vam se ova deca, podsećaće vas na vas i vaše prijatelje iz detinjstva, a činjenica da se odrasli život retko odvija onako kako ste mislili i nadali se da će možda odjeknuti kod velike većine odraslih čitalaca. Tamo gde “To“ uspeva u senkama jezivog i uznemirujućeg, glavna draž na koju ćete naići u romanu jesu Kingove narativnie niti. Knjiga se bavi višestrukim vremenskim linijama, različitim perspektivama likova i konceptom koji bukvalno proteže granice vremena i prostora. A ova vrlo osetljiva ravnoteža je ono što knjige poput “To“ čini vrednim dugog i zastrašujućeg čitanja. Dakle, dok nam King može dati nasilne siledžije i demonske klovnove i grad pun nerešenih ubistava, on nam takođe daje Klub gubitnika, on nam pokazuje da bismo čak i delove sebe radije zaboravili, kada smo sebe videli kao čudne ili same u svetu, ali oni su sposobni da se bore, čak i protiv demona iz alternativnih dimenzija i to je borba koju, na kraju dana, Klub gubitnika može da dobije. King je pravi tkalac u otkrivanju unutrašnjeg uma dece i njihovih iskrenih i otvorenih sistema verovanja. Deca su kao skladište svega što možete postati. Želja u nama kao odraslima je svetla tačka svega što smo bili i u šta smo verovali kao deca. Postoji toliko mnogo tumačenja koje mogu proizaći iz ovog ogromnog dela. Stiven King plete homoseksualizam, rasizam, antisemitizam, seksualno zlostavljanje, fizičko zlostavljanje, mentalno zlostavljanje, porodično zlostavljanje, okrutnost prema životinjama, nezainteresovane roditelje, prijateljstvo, prvu ljubav, maltretiranje i naravno psihotična ubistva i haos. Ovo nije samo horor, to je mnogo više i pošto je knjiga tako duga i detaljna, kada se završi, taj osećaj uronjenosti u drugi svet nestaje kao da sada nešto nedostaje.

Kao prvo i prvo, ovo je moćna ljubavna priča, a ljubav tera ljude da rade čudne i izuzetne stvari. Prošle su dve godine otkako je umro legendarni pisac Skot Landon. Njegova udovica, Lizi, konačno je skupila snagu da počne da čisti i katalogizira svoj radni prostor. Značajna je metafora da Skot i Lizi nikada nisu imali dece. Umesto toga, njihov spoj mu je omogućio da proizvede brojne romane koji su oduševili čitaoce. Njegovi bestseleri ispunjeni su sirovim emocijama. Akademski lešinari kruže oko udovice, očajnički tražeći pristup Skotovoj ogromnoj arhivi neobjavljenih radova, beleški i tajni. I za neke od tih tajni vredi ubiti. Samo Lizi zna izvor Skotove magije, mesto gde mašta divlja, mesto zvano Boo’Ia Moon. Skot i Lizi su delili život pun strasti, ali njegova smrt je ostavila prazninu u njenom životu. Boreći se protiv Skotovog nasleđa, Lizi se takođe suočava sa sopstvenim demonima na ivici Boo’Ia Moon-a. King je ovde iznenađujuće introspektivan i zreo. On prikazuje agoniju i ekstazu procesa pisanja. Tamo gde je “Miseri (1987)” gledao na odnos između pisca i obožavatelja, ovaj put je to odnos pisca i njegove jedine prave ljubavi. Čini se da u liku Skota ima dosta Kinga (iako je Skot dobitnik Pulicerove i Nacionalne nagrade za knjigu). Bol i patnja su Skotovi književni zaštitni znakovi. Buda je učio da je kraj patnje vrhunska sreća. Kada King konačno otkrije Lizinu sudbinu, svi stižemo na isto odredište u Boo’Ia Moon. Ono će vas privući jeste neizvesnih prvih 100 stranica koje će vas u potpunosti zaintrigirati i zbuniti. “Lizina priča” je na početku sve samo ne sasvim jasna. To je istinsko putovanje u um Lizi i njenog muža Skota koje spaja uzbudljivu priču o današnjem vremenu pomešanu sa bljescima prošlosti koji vam ponekad mogu slomiti srce. Lizi je jedan od onih glavnih likova sa kojima se čitalac veoma lako povezuje. Odmah možete da osetite koliko je ona iskrena, ali ono što više ostaje je tuga koja zrači iz Lizi. Ljubav između Skota i Lizi je duboka i borba oko toga kako da se ponašate i osećate kada vam druga polovina srca umre ponekad može da se oseća nepodnošljivo. Takođe će vam se dopasti na koji je način “Lizina priča” strukturirana. “Lizina priča” sadrži 15 veoma, veoma dugih poglavlja. Naracija se bez napora kreće napred nazad u vremenu između sadašnjosti, dugog braka Lizi i Skota i Skotovog detinjstva. Svideće vam se i način na koji je King ovo koristio za filtriranje pozadinske priče bez usporavanja tempa ili zamora čitaoca detaljima. Stiven King je odradio odličan posao sa karakterizacijom u “Lizinoj priči”. Lizi je veoma zanimljiv i dobro nacrtan lik. Takođe, King radi sjajan posao pokazujući svom čitaocu ženu koja tuguje i koja se bori da vrati svoj život na pravi put nakon smrti voljene osobe. Kingov prikaz njene tuge je veoma realističan. Njegov prikaz u ovoj knjizi je jeziv na suptilniji način od većine horor knjiga. Priča će vas gurati polako i teško, i postaće iznenađujuće ubedljiva kada se budete našali obavijeni svom Kingovom mitologijom i zanimljivim likovima. Budući da je umetnički tip, prilično je na mestu što se tiče metafora za umetnost. Ima toliko stvari koje će vas oduševiti u “Lizinoj priči”. Svi elementi koje King objedinjuje u ovoj priči su izuzetni. Ovo je možda Kingov najličniji i najsnažniji roman, “Lizina priča”, koji govori o izvorima kreativnosti, iskušenjima ludila i tajnom jeziku ljubavi. “Lizina priča” je dobro napisana i prijatna. King stvara neke sjajne, prepoznatljive likove.

Bez obzira šta piše, Stiven King će se uvek smatrati piscem horor romana. Sada je to neizbežno; on je odgovoran za previše fantastičnih noćnih mora koje vrebaju popularnu kulturu. Ipak, u njegovom romanu, Billy Summers, nema nikakvih natprirodnih nijansi . Umesto toga on govori o skromnoj pričom o ubici na neophodnom jednom poslednjem poslu pre nego što izađe. Ona vijuga, posvećuje samo oskudnu pažnju pravilima narativne strukture, rado se prepušta kako ležernim stereotipima, tako i golim političkim poenima. I to je njegova najbolja knjiga poslednjih godina. Postavljanje je jednostavno. Bili je bivši vojni snajperista koji je postao ubica za najam i koji, zgodno za potrebe čitalačke simpatije, ubija samo „loše ljude“. Zadatak da pogodi malog lopova, on se seli u provincijski grad u neodređenoj južnoj državi gde, zbog spletki, mora da živi dvostrukim životom u lokalnoj zajednici dok čeka svoj hitac. Kao i svi dobri Kingovi protagonisti, on svoje vreme ispunjava pisanjem svoje životne priče. To je priča o nasilnoj mladosti i ratnoj tragediji koja počinje kao neželjeni prekid glavnog postupka, ali postepeno dobija sve veću težinu kao prozor u Bilijev neobičan moralni kodeks. King je uvek briljirao u skiciranju SAD-a svakog čoveka, obogaćujući detalje u manji epski registar. To je ono što ga uzdiže iznad njegovih žanrovskih vršnjaka, i ovde je u punoj snazi. Kuvanje sa Bilijevim komšijama, igre Monopola sa njihovom decom, večeri za sastanke i večere – sve je to deo Kingovog mitologizacije američkog života. Često ovo deluje anahrono – Bilijeve priče o njegovom detinjstvu u hraniteljskom domu više liče na 1950-te nego 90-te, a današnja poseta sajmištu jedva da se razlikuje od scene u Mrtvoj zoni, davne 1979. Ali King ne gubi dodir. Knjiga ima dosta referenci na savremenu TV i muziku, kao i aluzije na promenu demografije i progresivnu politiku. Svaka nostalgija kod Bilija Samersa je namerna: uljuljkava nas u lažni osećaj sigurnosti. Znajući Kingovu sklonost sporom sagorevanju, lako je zamisliti da će roman izgraditi preko 400 stranica ka svom vrhuncu u snajperskom gnezdu. Iznenađenje, dakle, kada otkrijemo da je Bilijevo vreme u predgrađu zatišje pre oluje. Bily Summers kreće potpuno neočekivano, uvodeći lik koji će promeniti tok Bilijevog života i prirodu romana. Odavde se fokus sužava, tempo se ubrzava i etika postaje mutnija. Ovo stvara čudnu ravnotežu sa suncem obasjanim, iscrpljenim prvim poluvremenu. Ne bi trebalo da funkcioniše, ali radi, uglavnom zato što je King tako dobar u karakteru i tera nas da brinemo kroz slučajne detalje. Neizbežnim, biblijskim vrhuncem, malo verovatne spletke ili zastarela seksualna politika su oprošteni, jer ne možemo a da nas ne osvoji večna figura usamljene osobe koja se zalaže.

Automobil, koji na prvi pogled izgleda kao običan Buick Roadmaster, postepeno otkriva svoju zlokobnu prirodu. Neobični i zastrašujući događaji počinju da se odvijaju oko Buicka, uključujući nestanke i pojavljivanje zastrašujućih stvorenja iz nekog drugog sveta. Kroz narativ, King istražuje teme gubitka, tuge, znatiželje i straha od nepoznatog. Likovi u romanu, od iskusnih policajaca do mladih avanturista, suočavaju se sa izazovima koje Buick postavlja, pokušavajući da razotkriju tajne koje se kriju iza njegovog sjajnog fasada. King majstorski gradi napetost i atmosferu, vodeći čitaoce kroz seriju misterioznih i jezivih događaja koji testiraju granice razuma i stvarnosti. “Bjuik 8” je još jedno remek-delo Stivena Kinga koje čitaocima pruža uzbudljivo putovanje kroz tamne dubine ljudske znatiželje i straha od nepoznatog, sve to upakovano u intrigantnu priču o automobilu koji je mnogo više od gomile metala i guma.

Ali on i dalje opsesivno posećuje Brejdija Hartsfilda, ubicu Mr. Mercedesa, koji se probudio iz kome, ali je, očigledno, još uvek katatoničan. Sa nešto manje od 400 stranica, “Ko nađe nejgovo” nije duga knjiga po Kingovim standardima, ali je stručno zacrtana, serija delova koja staje na svoje mesto sa gotovo čujnim zadovoljstvom dok autor gori ka svom prikladno užasnom vrhuncu. Ako ostavimo užas i uzbuđenje na stranu, ovaj roman je jednako fascinantan zbog svog svežeg pogleda na temu koja večno fascinira Kinga, a to je odnos između pisca i njihovih obožavalaca. Priča nas upoznaje sa genijem, a to je Džon Rotštajn, ikonski pisac koji je stvorio poznatog lika, Džimija Golda, ali koji decenijama nije objavio knjigu. Moris Belami je ljut, ne samo zato što je Rotštajn prestao da izdaje knjige, već i zato što je nekonformista Džimi Gold rasprodao karijeru u oglašavanju. Moris ubija Rotštajna i isprazni njegov sef od gotovine, ali pravo blago je riznica beležnica u kojima se nalazi još najmanje jedan zlatni roman. Moris sakriva novac i sveske, a onda ga zatvaraju zbog drugog zločina. Decenijama kasnije, dečak po imenu Pit Saubers pronalazi blago, a sada su Pit i njegova porodica u opasnosti. Kada zlobnost ugrozi porodicu Saubers, oni su na sreću dospeli na radar ekscentričnog trojca (takođe iz prve knjige): bivšeg policajca Billa Hodžisa, stručnjaka za tehnologiju Džeroma Robinsona i istraživača Holi Gibni.Oni moraju da spasu ovu porodicu od sve poremećenijeg i osvetoljubivijeg Morisa kada bude pušten iz zatvora posle trideset pete godine. U knjizi je važno postaviti scenu tako da čitalac može da sazna o likovima u knjizi i njihovoj motivaciji. Da bi ovo postigao kod romana “Ko nađe njegovo”, King postavlja prvi deo u dva vremenska okvira. Jedan prati Pita dok pronalazi sanduk i ono što radi sa pronađenim stvarima, dok drugi prati mnogo mračniji put. Ovde otkrivamo Morisa Belamija, mladića opsednutog likovima koje je Rotštajn napisao. Toliko opsednut da bi ubio. Događaji iz 70-ih dovode do zatvora i neizbežnog puštanja Morisa u svet bez sumnje. Početak priče se odvija sporo, i polako vas uvlači. Usput upoznajemo dosta likova, i saznajemo mnogo o njima. Ipak, ovaj roman zaista stvara istinsku napetost, gde radnja romana uveliko zavisi od zapleta priče. A Kingov prikaz Saubera koji se bore kroz teška vremena je zaista potresan. Ovih dana je daleko bolji kada beleži sitnice porodičnog života nego stvara noćne more. Ili su jedno te isto? Možda je najvažnije pitanje koje ova knjiga postavlja kako čitamo druge ljude. Većina likova u ovom romanu ima zamagljen vid na ovaj ili onaj način, što je greška koja može skupo koštati. Stiven King ponekad piše komplikovane knjige o jednostavnim stvarima dok on ovde piše jednostavnu knjigu o komplikovanim idejama. Na kraju krajeva, “Ko nađe njegovo” je veoma moćan, napet roman koji je izuzetno uzbudljiv i uživao sam u njemu mnogo više od “Mr. Mercedesa”. Priča se odvija sjajnim tempom sve dok se ne završi postizanje konačnog ubrzanog završetka. Apsolutno će vam se dopasti pravac kojim je King krenuo sa ovom knjigom. Toliko se razlikuje od onoga što očekujete od druge knjige u nizu. Uvodi vas u veoma lično upoznavanje likova do te granice da osećate kako ste stvorili konekciju sa likom. King mudro odlučuje da dovede do njihovog sastanka vraćajući se u prošlost na ubistvo/pljačku Džona Rotštajna. Odavde dobijamo naizmenične priče od Pita i Morisa do vremena kada se njihovi životi na kraju ukrste.

Mesecima kasnije, bivši policajac po imenu Bil Hodžis, još uvek progonjen nerešenim zločinom, razmišlja o samoubistvu. Kada dobije sumanuto pismo od „pomoći“, u kome se pripisuje zasluga za ubistva, Hodžis se budi iz svoje depresivne i upražnjene penzije, plašeći se još jednog još đavoličnijeg napada i pakao da ga spreči. Brejdi Hartfild živi sa majkom alkoholičarkom u kući u kojoj je rođen. Voleo je osećaj smrti pod točkovima mercedesa i želi ponovo tu žurbi. Samo Bil Hodžis, sa nekoliko ekscentričnih i neusklađenih saveznika, može da uhapsi ubicu pre nego što ponovo udari. I nemaju vremena za gubljenje, jer će Brejdijeva sledeća misija, ako uspe, ubiti ili osakatiti hiljade. Gospodin Mercedes je rat između dobra i zla majstora neizvesnosti čiji je uvid u um ovog opsednutog, ludog ubice jeziv i nezaboravan. Stiven King je možda priznati veliki majstor horor fantastike, ali je oduvek znao da svakodnevni demoni koji se kriju iza paravanskih vrata na ulicama malih gradova mogu da odzvanjaju našim najdubljim užasima jednako efikasno kao i zlo stvorenje u kanalizaciji. Duševne bolesti, zavisnosti, siromaštvo, traume iz detinjstva, otuđenje – to su prava čudovišta koja čuče ispod površine naših života i vrebaju stranice većine njegovih fikcija u ovom ili onom obliku, čak i u pričama koje se čine zabrinutim. sa očiglednijim natprirodnim silama zla. Nema ničeg paranormalnog u vezi gospodina Mercedesa, njegovog 57. romana. To je stari dobri, trkački triler sa svim omiljenim tropima žanra koji su poređani od početka: detektiv maverick koji mora delovati van granica zakona; ubica sa ličnom osvetom i nezdravim odnosom sa majkom; grupa neprilagođenih koji sarađuju da ga zaustave pre nego što uspe da izvrši svoj plan ubistva. Možete čak reći da su ovi gradivni blokovi žanra poznati do tačke klišea; zanimljiviji je deo koji socrealizam igra u mašineriji ove priče. Mr Mercedes počinje 2009. godine, dok recesija jača svoj stisak na neimenovani grad na srednjem zapadu. Održaće se sajam poslova na sportskom stadionu; očajni nezaposleni preko noći dolaze u red u hiljadama. Dok svane, elegantni 12-cilindarski Mercedes SL500 brzo izlazi iz magle i prolazi kroz gusto zbijenu liniju, ubivši osam ljudi i povredivši još 15. To je malj metafore: luksuzni automobil bezobzirno slama one koji su već žrtve nejednakosti. King je odmah uhvatio interesovanje čitaoca; da li je ovaj ubica politički motivisan i na čijoj je strani? Da ovo nije ludnica, saznajemo skoro odmah. Ubica Mercedesa je 28-godišnji Brejdi Hartfild, koji je još na slobodi godinu dana nakon svoje smrtonosne vožnje. U celom gradu, detektiv Bil Hodžis, koji je radio na slučaju pre nego što je otišao u penziju, razmišlja o samoubistvu kada dobije pismo u kome se tvrdi da je od ubice Mercedesa. Od ove tačke roman postaje bitka duhova između Hodžisa i Brejdija dok svaki pokušava da namami drugog u svoju zamku. Ovo psihološko ispitivanje dolazi donekle na račun napetosti i narativnog tempa, koji se tek pred kraj pojačava. Gospodin Mercedes je čvrsto ukorenjen u realizmu malog grada zbog kojeg se King često slavi i koji se često zanemaruje u žanru trilera; ulozi su ovde prilično mali i Hodžis je neugledni heroj, baš kao što je Brejdi banalna vrsta čudovišta. Možda je najstrašniji aspekt koliko potencijalnih Brejdija Hartfilda može da vreba širom Amerike uništene recesijom, okrivljujući društvo za ono što su postali; ovo je pravi strah koji King seje u glavama svojih čitalaca. Nikada se više nećete osećati opušteno na javnom skupu.

Jedan od velikih talenata Stivena Kinga jeste upravo sposobnost da opiše sitnice koje katastrofalno utiču ne samo na njegove glavne likove, već i na prosečnog momka kojeg možete mimoići na ulici. Kao i “Uporište”, ova knjiga takođe uključuje natprirodne elemente, ovog puta u obliku Ivi Blek, kao i postojanje alternativnog grada Dulinga samo za žene. Sama radnja se skoro isključivo fokusira na stanovnike malog grada Dulinga i iznenadnu pojavu Ivi Blek. Ivi ulazi u grad baš u trenutku kada nova bolest spavanja preplavljuje svet. Širom sveta žene tonu u san, pokrivaju se čaurama i ne bude se. Jasno je stavljeno do znanja da ishod ove epidemije zavisi i od postupaka muškaraca iz Dulinga ali i od odluke žena. Pitanje koje se nameće kroz celu knjigu jeste ko je Ivi Blek i zašto je jedino ona imuna na ovu strašnu epidemiju koja ih je zadesila. Narativ teče tako glatko da je nemoguće razlučiti koje je elemente Stiven napisao, a za koje je Oven odgovoran. U njemu svakako ima delića neobičnih za Stivena Kinga. Obično je njegov društveni komentar fokusiran na pojedinca ili na granu društva koja je mučena ili testirana. Vidimo da neki muškarci očajnički pokušavaju da zaštite svoje žene, dok drugi pale čaure jer su sigurni da ih se, pošto se žene vraćaju pune nasilja, treba bojati i uništiti. Borbe sa kojima se suočavaju žene u novom Dulingu su praktične, pošto je njihov novi svet takoreći ljuska. Prolaze izvanredno dobro. One formiraju grupe za organizovanje poljoprivrede, građevinarstva, zdravstvene zaštite i obrazovanja. Ipak, čak ni u ovom novom Dulingu žene nisu sigurne od muškaraca jer, ako se pomere u stvarnom svetu, dobijaju vrtoglavicu u novom Dulingu; ako su ubili u pravom Dulingu, nestaju iz novog. Čak i kada sami sebi stvaraju novi svet, oni su i dalje podložni muškim hirovima, a to je vrlo zlokobna poruka. U ovoj priči postoje izraziti bajkoviti i mitološki elementi. Tu je i bajkoviti element prestupa, ako probude spavača, izazvaće njihov gnev. Posledice su neizbežne i brutalne, bilo da muževi koji nisu videli vesti pokušavaju da probude svoje žene, ili nesuđena i uplašena deca koja pokušavaju da probude svoje majke. Sve ih čeka ista, strašna sudbina, vraćajući nas u strašnu neminovnost prirode koja glasi: budiš ih, umireš, bez obzira na motivaciju. Za predane fanove Stivena Kinga, ovde ima u čemu da uživaju. Međutim, društveni komentar u srcu ovog romana nekima se možda neće dopasti. Može se desiti da, na kraju, čitalac bude u nedoumici da li je neki pol bolji od drugog, ali da biste došli do ispitivanja lošije strane ženskog pola, morate proći nekoliko stotina stranica na kojima muškarci su definitivno zlikovci. U početku se čini da je ton “Uspavanih lepotica” veoma protiv muškaraca. Ali kako se približavamo proslednjoj četvrtinu ove fantastične knjige, autori nam predstavljaju primere žena koje su jednako loše kao i muškarci koji su ranije bili na meti i time dovode u ravnotežu napetost koju su stvorili između dva pola.

Kada se ljudi u gradiću Darienu počnu buditi s misterioznim krvarenjima iz različitih delova tela, panika se širi. Dok se građani pokušavaju nositi s ovom jezivom pojavom, lokalni lekar dr. Ben Harfild istražuje uzroke ovog neobičnog fenomena.U potrazi za istinom, Ben otkriva tajanstvenu vezu između krvarenja i mračnih događaja iz prošlosti grada. Kako se broj slučajeva povećava, Darien postaje poprište haosa i straha. Stanovnici su uvučeni u krvavu spiralu iz koje nema izlaza, suočeni s nepojmljivim užasima.Stiven King majstorski gradi napetost i atmosferu strave dok se priča raspliće. Sa slojevima tajni i iznenađujućim obrtima, “Ako Krvari” vam neće dozvoliti da se odvojite od stranica. King istražuje ljudske strahove, moralnu dilemu i koliko daleko smo spremni ići da bismo sačuvali svoje živote.“Ako Krvari” je duboko uznemirujući roman koji će vas držati budnim noćima. Ali budite upozoreni – jednom kada započnete ovu jezivu vožnju, nećete moći da se zaustavite.

Priča o jenom čovjeku po imenu Clayton Blaisdell junior pod nadimkom Blaze koji je jako nesretan u svom životu. Još kao mali pretrpeo je jak potres mozga kada ga je otac gurnuo niz stepenice. Biva poslan u sirutište gdje se također ne snalazi i biva uvučen u kriminalne aktivnosti sa svojim vršnjacima. Nedugo zatim, Blaze upoznaje Džordža Rakleja sa kojim izvodi niz pljački i prevara. Džordžeova inteligencija i Blejzova snaga čine presudan faktor uspeha tog tima. Najteža i najgora kriminalna aktivnost koju planiraju je otmica deteta od jedne imućne porodice. Ako vas je ovaj kratki opis zainteresovao, nabavite ovu knjigu i saznajte šta se dalje desilo sa ovim malicioznim parom.

Stvari brzo idu od lošeg ka gore, a stopa smrtnosti eskalira. Dok stanovnici spekulišu o tome šta je moglo da izazove kupolu, egomaničnog selektora i svestranog lošeg momka, Veliki Džim Reni, čovek koji drži grad u svom moćnom stisku, vidi priliku da unapredi svoju političku – i kriminalnu – agendu. On brzo postaje nemilosrdan tiranin, preuzima kontrolu nad gradskim resursima i manipuliše događajima kako bi odgovarao svojim podlim planovima. Na putu mu stoji Dejl “Barbi“ Barbara, kuvar na kratko i irački ratni veteran, koji je zauvek napuštao grad onog jutra kada je kupola pala. Dok deca počinju da imaju napade, sa predosećanjima zastrašujuće Noći veštica ispunjenih ubistvima i haosom, na Barbi je da se bori protiv Velikog Džima i njegove lične policijske snage. Baš kao što Veliki Džim drži Česters Mill u svom poroku, King će i vas imati u svom. King je obično ljubitelj nadogradnje i pozadinske priče, ali ovde je direktno u akciji i retko popušta. Na skoro 900 stranica “Pod kupolom” je pozamašan tom, ali on uspeva da ga zadrži zanimljivim. Postoje brojne podzaplete koji se ukrštaju, a grad Čester Mil je tako dobro shvaćen da se zaista osećate kao da tamo živite, postajući sve očajniji kako američka vojska pokušava i ne uspeva da probije nevidljivu barijeru. Međutim, koliko god događaji neizbežno postali zastrašujući, to nikada nije zaista zastrašujuće. To je kao epska epizoda Zone sumraka, koja nudi duboku misteriju, najbolje i najgore aspekte ljudske prirode i neke ne tako suptilne teme, naime religiju, životnu sredinu i, naravno, politiku. Političke metafore, posebno, mogu biti malo na nosu, a religiozni govor može postati prilično dosadan. Ali najvećim delom “Pod kupolom” je zanimljiva, mračno ironična bajka, sa nečim vrednim reći o životnoj sredini i ljudskoj prirodi, čak i ako su njeni primarni likovi izuzetno jednodimenzionalni. King nikada nije bio od onih za pisanje komplikovanih, moralno sivih likova. Oni uglavnom spadaju u jedan od dva tabora: dobre ili loše. Nema nijansi sive. Uzmite, na primer, glavnog zlikovca Velikog Džima: on je zao, seksistički i rasistički republikanac, da ne spominjemo licemerni verski fanatik. On je čak i prodavac polovnih automobila. Barbi je, s druge strane, vaš tipičan G.I. Joe. Pored manjeg karaktera u kojem traži iskupljenje za zločin gde je stajao pored i dozvolio da se dogode stvari u Iraku, on odgovara standardnom arhetipu heroja akcionog filma: miran je pred licem smrti, snalažljiv je i zna kako da se bori. Periferni likovi su interesantniji i služe za utemeljenje inače nategnute premise. To je ljudska horor priča. Pravi užas nije kupola, već ono što otkriva u likovima zarobljenim ispod nje.

Svako poglavlje knjige odgovara jednom mesecu u godini, a svaki mesečni segment donosi novi napad i produbljuje misteriju. Grad Tarker's Mills postaje poprište straha i paranoje, dok stanovnici pokušavaju da otkriju identitet čudovišta koje živi među njima. Centralni lik, mladi dečak na invalidskim kolicima po imenu Marti Koslo, postaje ključni igrač u lovu na vukodlaka. Martijeva hrabrost i odlučnost da se suoči sa zverju donose novu dimenziju priči, istražujući teme hrabrosti, izolacije i borbe za preživljavanje. King majstorski kombinuje elemente horora, trilera i misterije, stvarajući napetu i atmosferičnu priču koja drži čitaoca u neizvesnosti do samog kraja. “Ciklus Vukodlaka” nije samo priča o čudovištima; to je i priča o ljudskoj izdržljivosti, zajednici koja se bori protiv nepoznatog zla, i o mladom heroju koji se suprotstavlja svojim najvećim strahovima.

Priča se usredsređuje na Džesi Berlingejm i njenog muža Džeralda, oboje u svojim 40-im. U njihovoj vikendici, Džerald odlučuje da želi da pomeri granice njihovog seksualnog života. On primorava Džesi da bude vezana lisicama za njihov krevet kako bi on mogao da se snađe sa njom. Džerald postaje agresivan i počinje da se nameće Džesi, što je primorava da reaguje udarajući ga nogom u grudi. Brzi udarac u grudi uzrokuje srčani udar Džeralda i pada sa kreveta, ostavljajući Džesi bespomoćno pričvršćenu za uzglavlje. Dok očajnički pokušavate da nađete izlaz, ono što se činilo tako jednostavno brzo postaje čin preživljavanja dok su noći proganjane različitim stepenima opasnosti. Veliki deo narativa fokusira se na psihološku traumu koju Džesi doživljava, kako u vezi sa njenom trenutnom situacijom i njenom prošlošću, tako i veoma je zanimljiv alternativni pogled na gore pomenutu priču. Bespomoćnost je pravi užas Džeraldove igre. U Džesinim halucinantnim periodima pisanje Stivena Kinga počinje da sija. Omogućava nadrealistički pristup njegovom užasu. Čudne senke po zidovima, sablasne figure i opaki psi, ali ono što je stvarno i ono što je izmišljeno sudaraju se u ovoj opsedajućoj priči o izdržljivosti. Džeraldova igra postavlja pitanje pristanka, posebno između bračnih parova. Ono što jednog dana može biti zadovoljstvo u kome oboje uživaju, može se brzo pretvoriti u čin volje i snage drugog. Dok je ostala na krevetu, Džesi razmišlja o mnogim razlozima za Džeraldovo ponašanje. Da li je imao aferu? Da li nije mogao da ništa bez pojačanog osećaja uzbuđenja/dominacije? Sva uverljiva pitanja, ali, nažalost, nikada nisu odgovorena. Međutim, u ovoj knjizi postoji tema pomračenja Sunca. Kada se pojavi dok je Džesi vezana lisicama za krevet, to je vraća u mlađe dane, kada je o njoj brinuo njen otac. Delom ove priče su ispričane kroz glasove različitih likova u Džesinoj glavi; Stari školski prijatelji, njen bivši terapeut i „Dobra žena“ (čista verzija nje same). Džeraldova igra je potpuno drugačije putovanje u Kingov roman. Naravno da postoje delovi knjige koji se malo odvlače i ponekad deluju „podstavljeni“, ali to ne umanjuje opšte zadovoljstvo. Bilo je elemenata istinskog horora u ovom romanu, što želite kada uzmete u ruke Kingov roman, te trenutke klasičnog horora. Džeraldova igra izgleda baš mračna koliko i treba da bude. King je bio majstor za protagoniste koji su dopadljivi mržnji, a neki od stavova njegovih likova u ranim romanima su zaista neprijatni. Ali Džerald je loš čovek i njegova smrt je zaslužena. Džesino mučenje je bolno za čitanje, a njen očaj je mučan. Knjiga u stvari ima veliki uticaj.

Glavna junakinja, Lisi MekLeod, je mlada djevojčica s nevjerovatnom maštovitošću i snažnom vezom s prijateljima iz djetinjstva. Njihova igra “Lisina priča” postaje sve više stvarna kada se likovi iz njenih priča počinju pojavljivati u stvarnom svijetu.Dok se sukobljava s mračnim silama koje se pletu oko njenog grada, Lisi otkriva da su njene priče i mašta moćnije nego što je ikada mogla zamisliti. Kroz njen pogled, čitalac je uvučen u svijet imaginacije i suočava se s mješavinom stvarnosti i fantastike.Stephen King vešto stvara napetost i misteriju, uvlačeći čitatelje u priču kroz svoj prepoznatljiv stil pisanja. “Lisina priča” je roman koji se bavi temama odrastanja, sazrijevanja i suočavanja s tamnim tajnama koje leže ispod površine običnog svijeta.Ovaj roman pokazuje Kingovu sposobnost da nas drži na rubu sjedala, kombinirajući nadnaravne elemente s dubinskim portretiranjem likova. “Lisina priča” nas podsjeća na snagu mašte i priča kao načina suočavanja s našim vlastitim strahovima i izazovima.Ako volite Kingovu mješavinu horora, fantastike i emotivne dubine, “Lisina priča” će vas sigurno očarati. Ovo je nezaboravna knjiga koja ističe snagu prijateljstva i moć pričanja priča, a istovremeno nas suočava s mračnim i tajanstvenim stranama svijeta u kojem živimo.

Deca u Gatlinu su pod uticajem zlokobne sile koja ih je navela da ubiju sve odrasle stanovnike grada kao žrtvu svom božanstvu, koje prebiva u obližnjim kukuruzištima. Bart i Viki se suočavaju sa borbenim i fanatičnim decom dok pokušavaju da pronađu izlaz iz grada i otkriju mračnu tajnu koja stoji iza užasa koji se odvija u Gatlinu. “Djeca Kukuruza” istražuje teme fanatizma, izolacije i gubitka nevinosti, stvarajući napetu i jezivu atmosferu koja je postala sinonim za Kingov rad. Priča je postala toliko popularna da je inspirisala seriju filmova, proširujući originalnu priču i njen uticaj u horor žanru.

Ovo nije udoban horor roman, ne izaziva prijatne drhtavice, ne oslanja se na pljačkaška čudovišta, raskošnu krv ili ubistvo crvenokošuljaša, jer iako nesumnjivo ima svoje krvave ili ubilačke trenutke, brend horor groblja kućnih ljubimaca nudi nešto i daleko gadnije i daleko bliže kući. Groblje kućnih ljubimaca je verovatno najteža i apsolutno fokusirana Kingova knjiga koju ćete videti. Onaj gde su čak i naizgled beznačajni detalji ili mali trenuci uvek povezani sa temama, motivima ili događajima koji će se kasnije pokupiti, od aspekata Luisovog okruženja, do malih deskriptivnih dodira ili fraza, sa manje relevantnim detaljima, kao što su Elline muke u polazak u školu po prvi put, jedva dotaknut uopšte. Stiven King ima način da uzme stvari koje nas plaše – velike i male strahove, fantastične i svakodnevne – i pretvori ih u priče koje proganjaju, priče koje seku u srž onoga ko smo mi kao ljudi. Kao što se očekuje od Stivena Kinga, zastrašujući delovi ove priče su duboko zastrašujući. Ali više od svega, ova knjiga je meditacija o smrti – o tome kako različiti ljudi razmišljaju o njoj, bore se sa njenom neizbežnošću i nose se sa tugom kada se ona dogodi. Luis je lekar koji je odrastao pomažući u porodičnoj mrtvačnici, tako da je oduvek video smrt kao prirodni deo života. Luisova supruga, Rejčel, naprotiv, imala je traumatično i formativno iskustvo iz detinjstva pomaganja u brizi za svoju stariju sestru dok je polako i bolno umirala od neizlečive bolesti. Za Rejčel, smrt je neizreciva grozota, užas koji vreba iza svakog ugla, najbolje je ignorisati i o kome se nikada ne govori, a Luisova radoznala ćerka Eli je u godinama kada prvi put postaje svesna smrti, boreći se sa tim šta ona znači i kako se odnosi na one kojima je najdraža. Knjiga je takođe detaljna studija karaktera o tome kako se različiti ljudi i porodice suočavaju sa tugom. Istražuje način na koji gubitak može proširiti postojeće pukotine u braku i kako ponekad sopstvena tuga postaje toliko sveobuhvatna da pružanje podrške i udobnosti koja im je potrebna članovima porodice izgleda nemoguće. Roman istražuje kako stare svađe i tenzije u porodici mogu biti užasno uvećane i pogoršane stresom na sahrani. Možda najviše od svega pokazuje da tuga može naterati čoveka da radi stvari koje nemaju smisla i pita se: ima li prevelike cene, bilo koje granice koju ne bismo prešli, da je moguće da se vrati voljena osoba iz zagrobnog? Ali čak i za osobu kao što je Luis, kada smrt neočekivano, prerano udari blizu kuće, to može izgledati okrutno i neprirodno kao i uvek. Kao što Stiven King najbolje radi, ovde je uzeo normalnu porodicu, normalnog čoveka kao što je Luis Krid, i stavio pred njega paranormalnu, zastrašujuću moć, iskušenje, i dao nam fascinantno i zastrašujuće sedište u prvom redu dok se on bavi time kako to može da iskoristi. Ovo nije onaj poznati horor na logorskoj vatri Stivena Kinga koji nas fascinira pričama o spektralnim klovnovima koji menjaju oblik, osvetničkim duhovima ili stvarima koje idu noću, ali ako želite horor koji će vas zaista odvesti sa puta, u mrak divljine gde poznate stvari kao što su ljubav i porodica postaju neizvesne poput živog peska, Groblje kućnih ljubimaca vas sigurno neće razočarati.

Gunslinger prati neumoljivog Rolanda Deschaina u njegovoj misterioznoj potrazi da ubije čarobnjačkog Čoveka u crnom. Inspirisan bez stida Miltonovim “Izgubljenim rajem”, kao i vestern filmovima Serđa Leonea, i naravno, “Gospodarom prstenova”, Kingova mračna fantastika u filmu Čoveka bez imena vodi nas u nemilosrdnu potragu kroz postapokaliptični pakao kao Roland goni svoj kamenolom po svaku cenu. Dok se revolveraš neumoljivo približava svom plenu, on mora da se kreće kroz zamke koje je iza sebe ostavio Čovek u crnom, stavljajući svoju odlučnost, moral, pa čak i svoj razum na strašnu proveru. Mešajući delove legende o Arturu i delove moderne nostalgije, King uspeva da stvori svet koji se raspada, koji se čini dovoljno poznatim da bude uznemirujući. Iako se na površini može činiti da radnja donekle krivuda u svom izvođenju, u stvari je pažljivo konstruisana da diktira tačno koje delove Rolandove karakterizacije King želi da otkrije u svakoj fazi romana, ostavljajući čitaocu da se ponovo osvrne na svoje pretpostavke kao priča napreduje. U prvoj knjizi ove fantastične serije, kao što smo već rekli Stiven King upoznaje svoje čitaoce sa jednim od svojih nazagonetnijih heroja, Rolandom od Gileada. Roland od Gileada je poslednji revolveraš i odličan u veštinama svoje profesije, on je na putu da pronađe Mračnu kulu. Kula ima svoje tajne, ima svoje moći i ima svoju enigmu, o kojoj Roland zna vrlo malo. Sve što zna je da treba da dostigne. A jedini koji može da ga odvede tamo je Čovek u crnom. U svom pustom svetu, koji na zastrašujući način odražava naš realan svet. Pošto je pratio Čoveka u crnom otkako se seća, Roland oseća da je bliži nego ikada ranije. Ali put koji vodi do njega i dalje nosi iznenađenja. Roland upoznaje privlačnu ženu po imenu Alis koja uspeva da otupi najbolja svoja čula, klinca Džejka iz nepoznatog sveta Njujorka sa kojim razvija neobično prijateljstvo. Roland zna da svaki od njih ima trikove koji imaju za cilj da ga zaustave, trikove koji će ga naterati da iskoristi svoje smrtonosne veštine. On takođe zna da mora da uradi ono što je naumio. Ali da li može da napravi pravi izbor kada bude gurnut da bira između spasenja i prokletstva? Ili će odluke koje donosi konačno zamagliti tu tanku liniju kojom hoda – liniju koja razdvaja dobro od zla? Zadivljujuće realističan i sablasno nalik na snove, Revolveraš svoje čitaoce ostavlja da željno isčekuju sledeće poglavlje i nastavak njegovog putovanja. Njegova potraga nas vodi kroz grad, pustinju, planine, gde usput srećemo ljude i neka čudovišta, ali svi se zadržavaju vrlo kratko. Narativ je veoma misteriozan čitaocima, kao i razlozi njegove potrage. Uspevamo saznati malo više o Rolandovoj prošlosti i obuci za revolveraša, i kako nema ništa osim uspomena koja treba da preživi, ali u svojoj potrazi pokušava da sećanja i emocije ostavi iza sebe, jer ni jedno ni drugo ne može sebi priuštiti u ovom nemilosrdnom putovanju. Knjiga ima osećaj starog vestrena, sa pustinjom, salonom, oružjem i činjenicom da u blizini nema nikakve napredne tehnologije, ali upravo zbog svoje misterije možemo se zapitati da li je to prošlost ili neka budućnost koju je strašna sudbina zadesila. Zatim, tu je i činjenica da je u nekim tačkama Stiven King uspeo veoma grafički da prikaže neke stvari, ostavljajući čitaoce sa vizijama koje se otkrivaju u svetlu horora i nelagode, a to je na kraju krajeva i razlog zašto biste čitali knjigu ovog fanstastičnog pisaca. Sama priča se kreće dobrim tempom, prelazeći između sadašnjosti i prošlosti, i na kraju dolazi do veoma dobrog zaključka. Kako se stranice okreću, stvari postaju mnogo jasnije i tek tako, navučeni ste na seriju, želeći da znate šta se dalje dešava u nadi da će ovaj komplikovan i čaroban svet postati jasniji dok budete čitali još više o njemu.

Za preživele, uključujući Nika Androsa, Larija Androsa, Freni Goldsmit i Stu Redmana, ovaj kraj je noćna mora koja je tek počela. A za Rendala Flaga, ovo je ostvarenje američke noćne more, dok njegova sablasna vizija budućnosti nastavlja da se razvija. Smrtonosni super virus “Kapetan Trips” je razorio zemlju i sada nekolicina preživelih mora da pokupi komadiće i nastavi dalje. Lari Andervud traži bekstvo iz Njujorka. Lojd razmišlja o izuzetno neprijatnoj večeri u zatvoru, a Stu Redman očajnički pokušava da se oslobodi od svojih ispitivača. “Uporište” je oduvek bila priča o borbi dobra i zla. Međutim, početni akordi ove priče su stvarniji nego ikada ranije. Prepune bolnice, napušteni zatvorenici u zatvoru i skoro univerzalno poricanje od strane svih koji hodaju okolo bez maski su previše poznati. Skoro je olakšanje videti Rendala Flaga nakon što je “Kapetan Trips” u punom jeku, jer u ovom svetu ima smisla šta se dešava nakon što većina sveta umre. Las Vegas, suštinski grad poroka, doživeo je radikalnu transformaciju otkako je “Kapetan Trips” bičevao zemlju. U raskošnoj Meki okupili su se oni koji su se odazvali pozivu Rendala Flaga i koji sada, povinujući se njegovim zlim zapovestima, nastoje da oblikuju novu civilizaciju u njegovo zlo ime. A ko greši? Pa, bolje da ne vidite kroz šta sve mora da prođe… čak i ako će vas Crni čovek na to naterati, kao ukus njegove božanske kazne. Pokvarene jabuke nemaju milosti. U međuvremenu, oni koji sanjaju Majku Abagail polako počinju da se okupljaju, u napornom maršu na zapad. Svi imaju na umu istu destinaciju. U Boulderu, u Koloradu, privid civilizacije može početi da se oblikuje, pod plemenitim vođstvom Stu Redmana i Nika Androsa. Ali tu je takođe ojačana zla fascinacija Rendala Flaga Haroldom Lauderom i drugima, uz rizik da se poništi dobro koje se rađa u Slobodnoj zoni. Iz drame i dijaloga znamo da su neki od likova, konkretno Nadin i Harold, malo slomljeni, čak i pokvareni. Ne osećaju utehu koju bi trebalo da imaju u prisustvu majke Abigejl. Uživaćete u samoj gradnji scene ovde, kako je nacrtana i ispisana napetost. Znamo da će se nešto dogoditi, samo ne znamo šta. A, Crni čovek je uvek tu prisutan, kao zubobolja. Polako se smešta u glavama građana. Stiven King je napisao preko pedeset romana, a ipak je peti, “Uporište”, koji je najkonzistentnije na vrhu liste njegovih najbolje rangiranih dela. Razlikuje se od većine njegovih drugih radova, ne samo zato što je početni horor načinio čovek, odnosno bolest koja je zbrisala preko 99% američke populacije, i granice koje su vlasti spremne da prekorače, kako bi se opravdavdale i izbegavale krivicu. Kingu je potrebno vreme da napravi značajan broj likova i nije sentimentalan prema njima, koristeći ih da istražuje teme verovanja, sudbine i opstanka. Ova knjiga se završava sa praskom, bukvalno, i vidi Larija, Glena, Ralfa i Stjua kako kreću ka Vegasu, da bi zauzeli titulu, iako ne znaju tačno šta to znači.

Iskupljenje je priča o dvojici muškaraca osuđenih za ubistvo – jedan kriv, jedan nevin – koji formiraju savršeno partnerstvo dok smišljaju plan za bekstvo iz zatvora. To nije užas, iako se verovatno raspravlja o pravim „užasima“ zatvorskog života, kao što su „usamljeni“ uslovi, mito, silovanje. To priča o istrajnosti, strpljenju i nadi. Radi se o tome da se držite onoga što je ispravno i da ostanete jaki čak i u najtežim vremenima. Knjiga je samo novela, a mnogo toga je dodato da se od nje napravi film. To nije jedina Kingova priča koja je adaptirana na ovaj način; više primera uključuju “Izmaglicu” i “1408” (koji su, uzgred, oba horora). Napisano je iz Redove tačke gledišta, i iako je priča o Endiju i njegovom vremenu u zatvoru, saznajemo mnogo o tome kako Red posmatra, razmišlja i oseća. Zanimljivo je da je Red bio belac u knjizi (opisan kao da ima prosedu crvenu kosu), ali Morgan Friman je bio savršen za ulogu u filmskoj adaptaciji. Red je osoba koja može nabaviti stvari za vas. U zatvoru, on je važan čovek kome se obraća kada nekome zatrebaju stvari poput alkohola, paketa karata ili prljave knjige. Njegovo prijateljstvo sa Endijem počinje kada ga mlađi zatvorenik zamoli da nabavi poster Rite Hejvort da stavi u svoju ćeliju. Endi se pojavljuje u Shawshanku jer je ubio svoju ženu i njenog ljubavnika, i deluje blagonaklono, smireno, pa čak i ležerno; on šeta okolo kao da mu je lako sa svetom i njegove reči su pažljivo birane. Nakon što je posavetovao čuvara kako da zadrži nasledstvo bez oporezivanja, Endi, koji je bio bankar pre nego što je bio u zatvoru, počinje da pomaže ostalim čuvarima oko svojih finansija i zauzvrat živi sam u svojoj ćeliji i zaštićen od Sestara, opake bande silovatelja. Red priča priču redosledom koji nije hronološki, često skačući između godina da bi razgovarali o događajima i ljudima. Mnogo toga je takođe pređeno, ispričano, a ne prikazano, što biste pomislili da je protiv pravila broj jedan u pisanju. Iako nije bilo potpuno zbunjujuće, ponekad je bilo neprijatno da se od ranih 70-ih vratimo u 1959. godinu, ali priča nije bila potpuno zbunjujuća. Ova nezaustavljiva, nedokučiva kratka priča Stivena Kinga govori o lošim ljudima koji su zaista dobri ljudi, i o vrsti dobrih ljudi koji odbijaju da dopuste da zaista loše stvari postanu njihov način života.

“Tajni prozor, tajni vrt” – Ova priča prati uspešnog pisca koji se suočava sa muškarcem optužujući ga za plagijat. Ono što počinje kao psihološki sukob brzo se pretvara u zastrašujuću igru mačke i miša, dovodeći u pitanje granice stvarnosti i fikcije. “Književne lekcije” – U ovoj noveli, čitalac se upoznaje sa mladim dečakom koji otkriva da njegov mali grad krije mračne tajne. Njegova fascinacija sa jednim neobičnim časopisom vodi ga na put otkrića i suočavanja sa natprirodnim silama. “Bibliotekarka” – Ova priča istražuje život bibliotekarke koja se suočava sa serijom bizarnih i zastrašujućih događaja. Njena potraga za istinom otkriva mračnu tajnu koja bi mogla promeniti sve što zna o njoj i svetu oko sebe. “Sun Dog” – Završna novela prati tinejdžera koji dobija misterioznu kameru za svoj rođendan. Međutim, svaka fotografija koju kamera snimi otkriva uznemirujuću sliku koja predskazuje zle događaje, uvodeći čitaoca u spiralu natprirodnog užasa. “Četiri Iza Ponoći” je kompilacija koja demonstrira Kingovu sposobnost da istraži različite forme straha, od psihološkog do natprirodnog, čineći ovu knjigu nezaboravnim čitanjem za ljubitelje horora i misterije.

Horor roman crna kuća izdan je 15-tog Septembra 2001. Godine i nastavak je kolekcije Talisman. Ovo je samo jedan od Kingovih brojnih romana poput: Srca u Atlantidi, Insomnija koji su deo “Mračna kula” poznatog serijala. Roman Crna kuća doživela je ogroman uspeh u celom svetu. Roman je nominovan za nagradu Bram Stoker u kategoriji “Najbolji roman”. Stiven je ovaj roman pisao u godini u kojoj je izbacio rekordan broj romana. Poznat je po svom brzom pisanju i izbacivanju više od par romana godišnje.

Radnja prati Rolanda na njegovom fascinantnom putovanju u potrazi za Čovekom u crnom, personifikacijom zla. Roland je odlučan da uhvati Čoveka u crnom kako bi saznao tajne Kule tmine. Na tom putovanju suočava se sa raznim izazovima, susreće različite likove i prolazi kroz postapokaliptične pejzaže koji na neki način odražavaju svet kakav poznajemo. Dok putuje, Roland sreće zanimljive likove poput fatalne žene Alice, s kojom razvija strastvenu vezu, i dečka Jakea, prema kojem razvija zaštitnički odnos. Ova knjiga je ispunjena elementima avanture, misterije i fantastike, dok istovremeno istražuje kompleksne odnose između dobra i zla, ljudi i fantastičnih bića. Stiven King majstorski stvara atmosferu i svet u kojem se Roland kreće, donoseći čitaocima uzbudljivu i nezaboravnu priču. “Kula tmine I: Revolveraš” otvara vrata ka širokom i zamršenom svetu serijala “Kula tmine”, privlačeći čitaoce svojom intrigantnom pričom, dubokim karakterima i bogatim narativom.

Garati ima majku i devojku, i želi da preživi. On ne zna zašto zaista ide u Šetnju: samo što, kada je pozvan njegov broj i kada mu je data prilika da se povuče, nije. Pohlepa i obećanje slave odveli su ga tako daleko, i one će biti stvari koje će ga odvesti do kraja trke: to je Garatijeva logika. On prvi put sreće ostale dečake dok čekaju na startnoj liniji i otkrivamo da svi imaju svoje motive. Za neke je to ljubav. Za neke je to sama nagrada; lonac zlata na kraju. Neki od dečaka imaju skrivene, mračnije razloge za šetnju. Ali svi padaju, i svi umiru. I na kraju, kasnije, dani neprekidnog hodanja, stopala oguljena i krvava, njegovi prijatelji ubijeni pred samim očima. Iako, dečak sa kojim se Garrati sprijatelji, prijateljstvo brzo ističe, to je sirovi oblik preživljavanja: preživljavanje u kojem je nagrada shvatiti da ništa ne može nadoknaditi ono što ste videli i uradili. Ali, kao deo ovog nacionalnog turnira koji iz godine u godinu prolazi kroz distopijsku Ameriku, postoje neka oštra pravila kojih se Garati i devedeset devet drugih moraju pridržavati kako bi pobedili ostale. Nema cilja – pobednik je poslednji koji stoji. Takmičari ne mogu dobiti nikakvu spoljnu pomoć. Usporite ispod ograničenja brzine i dobićete upozorenje. Tri upozorenja i van igre si – trajno… Duga šetnja, jasno je da je metafora za rat; konkretno, tekući sukob u Vijetnamu koji se odigravao tokom gestacije romana: televizijski nacrt, užas videti kako novi prijatelji umiru, naizgled nedostatak razloga da se to uopšte desi. Za sve uključene, to je beskrajno; ili, bolje rečeno, postoji samo jedan kraj. A pobednik je oštećen neverovatno. King uspeva da obuhvati nešto od onoga što mora da izgleda preživeti kada je svuda oko tebe krv i pucnjevi u mraku, a tvoji prijatelji padaju u smrt. Priroda regrutovanja vojske, vrisci izvršavanja dužnosti i poštovanja svoje zemlje, sve to, sve je u Dugoj šetnji: u ponosu koji Major izaziva na početku i na kraju, u državnim himnama i paradama i zastavama prebačenim preko džipova; na način na koji šetači, mrzeći majora dok šetnja ide, zastaju da aplaudiraju kada prođe u nekom strašnom iskazu poštovanja; u mrtvim očima i nepokolebljivim mecima vojnika koji su rekli da ubiju one Šetače koji nisu učinili ništa loše osim da prestanu da hodaju; i u samim Šetačima, koji ne znaju zašto su se prijavili, i ne razumeju zašto to rade, ali znaju da ne mogu da prestanu dok im ne kažu da je gotovo.

Nedaleko od luna parka koji je odavno napušten, dečak koji je tek napunio trinaest godina stoji na obali Atlanskog okeana. Džek Sojer dolazi na ovo mesto vođen iskustvima iz prošlosti. Majka mu je teško bolesna i na samrti, otac već odavno mrtav. Ne predugo posle, stvari se menjaju za Džeka. Odlazi u Ameriku. Novi svet i novu avanturu. Amerika je neki novi svet koji će Džeku dati neke nove prilike. Knjigu Potražite OVDE

Glavna junakinja, Lisey Landon, udovica slavnog pisca, suočava se s izazovima koje nosi suočavanje s njegovom smrću. Dok se Lisey bori s gubitkom i pritiscima javnosti, otkriva da je njen suprug imao mračnu stranu koju je pažljivo skrivao od sveta.Uzimajući hrabrost iz dubine svoje duše, Lisey započinje putovanje u nepoznati svet koje će je suočiti s opasnostima koje nadmašuju njenu najluđu maštu. Sa svakim korakom, Lisey otkriva mračne tajne koje je njen suprug skrivao, kao i svoju sopstvenu vezu s paranormalnom moći koja je protkana kroz njihovu vezu.Dok se suočava s opasnim protivnicima i jezivim preprekama, Lisey mora da zakorači u mračnu stranu svoje prošlosti i prigrli svoju snagu kako bi preživela. Uz Kingovu karakterističnu kombinaciju jeze, napetosti i dubokih emocionalnih slojeva, “Liseyna priča” donosi napetu i potresnu priču koja će čitatelje držati u neizvesnosti sve do poslednje stranice.“Liseyna priča – Prvi deo” je roman koji istražuje misterije i dubine ljudske psihe, ispreplićući stvarnost i fantastiku na način koji je karakterističan za Stephena Kinga. Njegova maestralna pripovedačka veština će vas uvući u priču, dok vas iznenađuje i ostavlja bez daha.Ova knjiga je obavezno štivo za ljubitelje Kingovih romana, ali i za one koji uživaju u uzbudljivim i slojevitim pričama koje istražuju tamnu stranu ljudske prirode. “Liseyna priča – Prvi deo” je početak nezaboravne avanture koja će vas progoniti i terati vas da se suočite s vlastitim strahovima.

Svaki od njih ulazi u život druge osobe koja živi u savremenom Njujorku. Ovde on povezuje snage sa prkosnim mladim Edijem Dinom i lepom, briljantnom i hrabrom Odetom Holms, u divljačkoj borbi protiv zlih podzemnih i neprijatelja sa drugog sveta. Takođe se suočava sa smrtonosnim serijskim ubicom Džekom Mortom. Ako imate sklonost ka pričama vođenim likovima, onda nećete naći mnogo autora koji su u tome bolji od Stivena Kinga. Ne samo da glavni igrači (Roland, Edi, Džejk i Odeta) dobijaju pune i fascinantne priče, čak i oni koji igraju samo prolaznu ulogu (Henri Din, Enriko Balazar) još uvek dobijaju svojih pet minuta. I zbog toga Kingovi fanovi ostaju verni, ovi uvidi pružaju objašnjenja zašto likovi razmišljaju i ponašaju se na način na koji rade, a to nije dopuna, kako to neki nepravedno označavaju, već pravilno pripovedanje i uvek postoji poenta iza svake pod-priče, razlog zašto je tu. Ali sjajni likovi su ništa bez sjajne priče i dok je glavni luk priče Rolandovo putovanje u Mračnu kulu, druga knjiga govori o otkrivanju ko će mu se pridružiti, i pomoći, na njegovom putu. Još jedna Kingova snaga je stvaranje likova koje verovatno ne biste želeli da sretnete u stvarnom životu, ali želite da čitate o njima. Uloga “Tri tarot karte” je da vas upozna isključivo sa novim skupom likova i njihovom bogatom prošlošću. I niko nije bez mana. Sjajna stvar koju je Stiven King uzeo u obzir dok je pisao ovu drugu priču je portretisanje Rolanda. Može se itekako razgovarati o čudnom svetu koji Roland nastanjuje, i u vremenu u kom se on nalazi, budućnosti ili prošlosti. Ali Roland otvara vrata Njujorku. King koristi standardnu, linearnu strukturu u ovom romanu. Događaji slede hronološkim redom. “Tri tarot karte” je podeljen u tri velika dela, od kojih se svaki bavi King koji ‘nacrta’ jednu od tri osobe koje će biti važne za njegovu potragu – Edija Dina, narkomana iz Njujorka, Odetu Hols/Detu Voker, crnkinja iz Atlante čija je šizofrenija dovela do toga da ima dve različitei i Džeka Morta, lošeg čoveka koji ima veze sa Odetom/Detom i Džejkom, dečakom kojeg je Roland sreo u prvom romanu Revolveraš. Postoji kratka pauza između svake sekcije koja se fokusira na Rolanda i ljude koje je privukao kako idu do susednih vrata na plaži ka kuli Rolandove opsesije. Svideće vam se ova struktura. A briga koju je Edi vodio da spase Rolanda bila je podjednako uvid u Edija kao i u Rolanda. Roland se plaši pomoći drugih i nije osoba koja preuzima tuđi prtljag. Ali sada je Roland opterećen sa dva saputnika koji su motivisani stvarima koje on ne razume u potpunosti, ljubavlju, drogom, mentalnom bolešću. Oni ne dele jedinstvenu motivaciju za pronalaženje Mračne kule. I to će biti izazov za Rolanda, njihovog lidera, da ide napred. Očigledno je da je bilo mnogo društvenih komentara, o upotrebi droga i rasnim problemima koji su mučili Amerikance od početka, kao i o mentalnim bolestima. Postoji nešto mračno i nekako jezivo što je u osnovi većine Kingovih dela. I način na koji je King uspeo da prenese taj podmukli osećaj na društvene probleme u stvarni život je zaista fenomenalan. “Tri tarot karte” su fantastično delo fikcije, i doza stvarnosti.