Izdavač Dnevnik Povez broš Strana 141 Format džepni Godina 1994

Izdavač: Vulkan izdavaštvo Broj strana: 429 Stephen King Živopisna i očaravajuća kao i neki od Kingovih najnapetijih naslova, Vreća kostiju zrači onim što Ejmi Ten naziva “duhovitim i opsesivnim tonom Kingove moćne imaginacije”... Nije tajna da je King jedan od najopčinjavajućih američkih pisaca. U Vreći kostiju, koju Glorija Nejlor opisuje kao `ljubavnu priču koja dotiče mračna mesta u svakom od nas` on dokazuje da je i jedan od najdirljivijih

STIVEN KING ZAMKA ZA SNOVE Prevod - Ana Grbić Izdavač - Vulkan izdavaštvo, Beograd Godina - 2014 486 strana 21 cm ISBN - 978-86-10-00856-2 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja "Nekada davno, u Deriju, opsednutom gradu, četiri dečaka su uradila jednu veoma hrabru stvar. U svakom slučaju – dobru stvar, možda čak i izvanrednu. Nešto što ih je promenilo na način koji jedva da će ikada razumeti. Posle dvadeset i pet godina, ti dečaci su postali muškarci s odvojenim životima i problemima. Ali, veze među njima nisu prekinute. Svake godine, tokom sezone lova, ovi momci se ponovo sastaju u šumama Mejna. Ove godine je na njihov logor naleteo izbezumljeni stranac, koji je mumlao nešto nerazumljivo o svetlima na nebu. Njegovo buncanje se pokazalo uznemirujuće istinitim. Posle kraćeg vremena, ovi ljudi će se upustiti u užasavajuću borbu sa bićem sa drugog sveta. Njihova jedina šansa za opstanak krije se u njihovoj zajedničkoj prošlosti - i u zamci za snove. Ovaj roman Stivena Kinga je prvenstveno priča o tome kako se muškarci sećaju i kako pronalaze hrabrost u sebi. Zamka za snove je roman zaprepašćujućeg opsega – King se nikada ranije nije toliko otvoreno nadmetao sa srcem tame. " Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Stephen The Dreamcatcher

Editor 2004 299 strane očuvanost 5-

Knjiga je solidno ocuvana, korice imaju tragove presavijanja, knjiga ima tragove visestrukog citanja, ali je kompletna, kompaktna. Knjiga je bibliotecki otpis

Cable Guy Pennywise Figura Penivajz iz TO , Stiven King visina 5cm

Cable Guy Pennywise Figura Penivajz iz TO , Stiven King visina 5cm

Izuzetan roman Ridlija Pirsona, autora čuvenih "Paralelnih laži"! Po Njujork Tajmsu, radi se o "prokleto najboljem piscu trilera na planeti", dok Stiven King kaže da je proza ovoga pisca "ubistvena kombinacija Patriše Kornvel i Džona Mekdonalda sa aromom Tomasa Harisa". Iako je izašao iz štampe prošle godine, roman Telo Dejvida Hejza je već ostvario široku čitanost širom sveta. Čitaj dalje

Odlično očuvana kao Nova ! !! 461 strana 525 grama Debitantski roman Stivena M. Irvina, nalik romanu Stivena Kinga pod nazivom Vreća kostiju, priča je o posednutom čoveku koji, ne samo što vidi mrtve, već vidi i kako oni umiru. Samo slanje posle uplate ili lično preuzimanje Temerin - Novi Sad pouzećem ne šaljem pogledajte sve moje oglase , iskusan sam prodavac sa više hiljada pozitivnih prodaja . . KOLIČINSKI POPUST ! ! ! na 4 ili više kupljenih oglasa odjednom ostvarujete 10% popust na cenu

Ridli Pirson
Romani
Barkod: 9788684599225
Naslov originala: The body of David Hayes / Ridley PearsonIzuzetan roman Ridlija Pirsona, autora čuvenih "Paralelnih laži". Po Njujork Tajmsu, radi se o "prokleto najboljem piscu trilera na planeti", dok Stiven King kaže da je proza ovoga pisca "ubistvena kombinacija Patriše Kornvel i Džona Mekdonalda sa aromom Tomasa Harisa".Iako je izašao iz štampe prošle godine, roman Telo Dejvida Hejza je već ostvario široku čitanost širom sveta.

Crna kuća - Stephen King Peter Straub Naslov originala: The Black House / Stephen King & Peter Straub Izdavač: Editor, Beograd Godina izdanja: 2003 Format: 20,5 x 14,5 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 530 Crna kuća je remek-delo dva najveca pripovedaca našeg vremena. Cini se da je cela kuca obojena u crno – ne samo daske, vec svaki pedalj spoljašnosti, trem, oluci, pa cak i prozori. Sve je crno, od temelja do vrha krova. A to ne može biti moguce; u ovom bezazlenom, dobronamernom kutku sveta, cak ni najporemeceniji covekomrzac od graditelja ne bi kucu pretvorio u njenu sopstvenu senku... zar ne? STIVEN KING roden je 1947. u Portlandu. Još kao student Univerziteta u Mejnu, poceo je da piše nedeljnu kolumnu za školski list. Bio je aktivni clan studentskog senata, podržavao je antiratni pokret i oštro kritikovao rat u Vijetnamu. Diplomirao je engleski jezik 1970. godine. Oženio se 1971. Tabitom, koju je poznavao iz studentskih dana. Pošto profesorska plata nije bila dovoljna za placanje stana i za život, poceo je da piše price za muške magazine. Prvu knjigu objavio je 1974. Do sada je objavio preko 50 knjiga koje su prevedene na gotovo sve svetske jezike. Ima troje dece i cetvoro unucadi. King je 2003. godine dobio Orden americke književne fondacije za doprinos svetskoj književnosti. ***Očuvano i kompletno*** ***Zalepljene korice knjige..

MALA BRAĆA , Rik Hautala , Paladin Beograd 2013 , horor , Prošlo je pet godina otkad je Kip Hauard video kako mu majka umire u užasnim mukama usred kovitlaca „malih smeđih stvorenja.“ Pet godina košmara i straha od mraka. Pet godina borbe da se izbori s onim što je sigurno bio samo plod njegove mašte... Ali untsigahank – „mala braća“ na jeziku Mikmak Indijanaca – nisu proizvod mašte. Grozna šumska bića koja se svakih pet godina hrane ljudskim mesom, mala braća se spremaju da ponovo izađu iz podzemlja na površinu. I ovaj put, dečak koji je prisustvovao njihovoj prethodnoj gozbi neće imati kuda da pobegne. Odavno nisam pročitao bolji horor roman! – Stiven King Proza Rika Hautale blista zahvaljujući predanosti i nenadmašnom spisateljskom umeću. – Piter Straub NOVO , mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 391 strana

Romani Patrika Mekgrata spadaju u one knjige koje potpuno obuzimaju čitaoca, jer se granice između književnih likova i čitalaca brišu u prepoznavanju i poistovećivanju, kako u diskretnom psihološkom nijansiranju, tako i u životnim situacijama, koje Mekgrat naseljava originalnom književnom imaginacijom. Utočište je knjiga koja je Mekgratu donela nominaciju za prestižnu književnu nagradu Whitbread, mnoštvo najpohvalnijih recenzija i veliki književni ugled. No, na drugoj strani je kreativno isprovocirala još jednog pisca – Stivena Kinga da, za Paramount pictures,uradi filmsku adaptaciju scenarija. Šta je opčinilo veliku čitalačku publiku i majstora horora i najtajnijih delova ljudske psihe – Stivena Kinga? Radnja romana bi bila obična i melodramatična da se Mekgrat nije, na sebi svojstven način, pobrinuo za nju. U leto 1959. godine Maks Rafael postaje zamenik upravnika zabačene bolnice za umno poremećene. Njegova žena Stela – lepa i usamljena – zbližava se sa bolesnikom, Edgarom Starkom, a njihova veza se razvija u opsesivnu i destruktivnu ljubav. Lavirinti psihe, poremećenih emocija, ostatka svesti i neizrecivih strepnji i želja, osnovne su dramaturške okosnice ove knjige, koja na tečan i briljantan način definiše granicu između svetlosti i tame i prati reljef poremećenosti – onaj deo sveti gde se odanosti sa neverovatnom hrabrošću izvrću i izopačuju... Utočište je, verovatno, Mekgratova najmračnija i najrealnija knjiga. Slojevito, zapleteno štivo, čiji užasi i zloćudnosti nisu ono na šta na prvi pogled liče

Romani Patrika Mekgrata spadaju u one knjige koje potpuno obuzimaju čitaoca, jer se granice između književnih likova i čitalaca brišu u prepoznavanju i poistovećivanju, kako u diskretnom psihološkom nijansiranju, tako i u životnim situacijama, koje Mekgrat naseljava originalnom književnom imaginacijom. Utočište je knjiga koja je Mekgratu donela nominaciju za prestižnu književnu nagradu Whitbread, mnoštvo najpohvalnijih recenzija i veliki književni ugled. No, na drugoj strani je kreativno isprovocirala još jednog pisca – Stivena Kinga da, za Paramount pictures,uradi filmsku adaptaciju scenarija. Šta je opčinilo veliku čitalačku publiku i majstora horora i najtajnijih delova ljudske psihe – Stivena Kinga? Radnja romana bi bila obična i melodramatična da se Mekgrat nije, na sebi svojstven način, pobrinuo za nju. U leto 1959. godine Maks Rafael postaje zamenik upravnika zabačene bolnice za umno poremećene. Njegova žena Stela – lepa i usamljena – zbližava se sa bolesnikom, Edgarom Starkom, a njihova veza se razvija u opsesivnu i destruktivnu ljubav. Lavirinti psihe, poremećenih emocija, ostatka svesti i neizrecivih strepnji i želja, osnovne su dramaturške okosnice ove knjige, koja na tečan i briljantan način definiše granicu između svetlosti i tame i prati reljef poremećenosti – onaj deo sveti gde se odanosti sa neverovatnom hrabrošću izvrću i izopačuju... Utočište je, verovatno, Mekgratova najmračnija i najrealnija knjiga. Slojevito, zapleteno štivo, čiji užasi i zloćudnosti nisu ono na šta na prvi pogled liče

Čoskic dole desno zavrnut. ŽENA NA PROZORU TRILERI/MISTERIJE Autor : A. Dž. Fin str 283 dim 15x20cm tezina oko 250g povez meki Izdavač : VULKAN IZDAVAŠTVO Priča je neverovatna, zar ne? Ali to se stvarno dogodilo. Znam šta sam videla... Ana Foks živi sama, u četiri zida koja zove svojim domom, a njena omiljena i skoro jedina zabava jeste da posmatra komšije kroz prozor. Ne može da se natera da izađe napolje. Ne ide u kupovinu namirnica niti u šetnje po parku, čak ni ne pokupi poštu sa ulaznog stepeništa. Samo gleda kroz prozor i posmatra. A onda se u kuću preko puta njene useljavaju nove komšije, Raselovi: otac, majka, sin tinejdžer. Slika savršene porodice raspada se u paramparčad jedne večeri kada Ana vidi nešto što nije trebalo. Sada mora da uradi sve što je u njenoj moći da otkrije šta se stvarno desilo. Ali, ako to i uradi, da li će joj iko poverovati? A pre svega, da li veruje samoj sebi? Šta je stvarno? Šta je mašta? Ko je u opasnosti? Ko kontroliše sve? U ovom đavolski uzbudljivom trileru niko i ništa nije onakvo kakvim se čini. „Jedna od onih knjiga koju stvarno nećete moći da ispustite iz ruku.“ – Stiven King

NEGDE U VREMENU , Ričard Metison , Čarobna knjiga Beograd 2020 , NOVO, 351 strana Snažna priča o ljubavi koja prevazilazi prostor i vreme iz pera jednog od najvećih majstora fantastike. Ričard Kolijer je tridesetšestogodišnji scenarista. Otkrili su mu maligni tumor mozga koji se ne može operisati. Pomiren sa sudbinom, Ričard odlučuje da poslednje dane provede u Hotelu del koronado, gde sasvim slučajno primećuje fotografiju čuvene pozorišne glumice iz XIX veka po imenu Eliz Makena. Vođen željom da je upozna, Kolijer uspeva da razvije metod putovanja kroz vreme i konačno upoznaje Eliz. Njihov prvi susret ostavlja ga preneraženog. Prve Elizine reči su: „Jesi li to ti?” Metison je inspiraciju za ovaj roman dobio kada se u Hotelu del koronado i sam „zaljubio” u sliku čuvene pozorišne glumice Mod Adams. Pomislio je: „Šta bi bilo kada bi se neko ovako zaljubio i mogao da putuje kroz vreme?” Za Negde u vremenu smatrao je da „predstavlja nešto najbolje što je napisao u formi romana”. Ovaj roman je 1976. godine osvojio Svetsku nagradu za fantastiku, a u međuvremenu je stekao kultni status. Godine 1980. po njemu je snimljen film s Kristoferom Rivom i Džejn Simor u glavnim ulogama. „Ričard Metison je jedan od najpoštovanijih američkih pisaca fantastike. On ne bi mogao da napiše loš roman ni kad bi pokušao.” – Hartford kurant „Autor koji je najviše uticao na mene kao pisca jeste Ričard Metison.” – Stiven King

Potpuno nova. Format 14,5 x 20,5 cm Povez Mek Broj strana 352 Štampa Crno bela Opis: Negde u vremenu, Ričard Metison Snažna priča o ljubavi koja prevazilazi prostor i vreme iz pera jednog od najvećih majstora fantastike. Ričard Kolijer je tridesetšestogodišnji scenarista. Otkrili su mu maligni tumor mozga koji se ne može operisati. Pomiren sa sudbinom, Ričard odlučuje da poslednje dane provede u Hotelu del koronado, gde sasvim slučajno primećuje fotografiju čuvene pozorišne glumice iz XIX veka po imenu Eliz Makena. Vođen željom da je upozna, Kolijer uspeva da razvije metod putovanja kroz vreme i konačno upoznaje Eliz. Njihov prvi susret ostavlja ga preneraženog. Prve Elizine reči su: „Jesi li to ti?” Metison je inspiraciju za ovaj roman dobio kada se u Hotelu del koronado i sam „zaljubio” u sliku čuvene pozorišne glumice Mod Adams. Pomislio je: „Šta bi bilo kada bi se neko ovako zaljubio i mogao da putuje kroz vreme?” Za Negde u vremenu smatrao je da „predstavlja nešto najbolje što je napisao u formi romana”. Ovaj roman je 1976. godine osvojio Svetsku nagradu za fantastiku, a u međuvremenu je stekao kultni status. Godine 1980. po njemu je snimljen film s Kristoferom Rivom i Džejn Simor u glavnim ulogama. „Ričard Metison je jedan od najpoštovanijih američkih pisaca fantastike. On ne bi mogao da napiše loš roman ni kad bi pokušao.” – Hartford Kurant „Autor koji je najviše uticao na mene kao pisca jeste Ričard Metison.”– Stiven King

Negde u vremenu Ričard Metison(autor) Marija Pavićević(prevod) Izdavač: Čarobna knjiga Naslov originala: Somewhere in time / Richard Matheson Snažna priča o ljubavi koja prevazilazi prostor i vreme iz pera jednog od najvećih majstora fantastike. Ričard Kolijer je tridesetšestogodišnji scenarista. Otkrili su mu maligni tumor mozga koji se ne može operisati. Pomiren sa sudbinom, Ričard odlučuje da poslednje dane provede u Hotelu del koronado, gde sasvim slučajno primećuje fotografiju čuvene pozorišne glumice iz XIX veka po imenu Eliz Makena. Vođen željom da je upozna, Kolijer uspeva da razvije metod putovanja kroz vreme i konačno upoznaje Eliz. Njihov prvi susret ostavlja ga preneraženog. Prve Elizine reči su: „Jesi li to ti?” Metison je insp iraciju za ovaj roman dobio kada se u Hotelu del koronado i sam „zaljubio” u sliku čuvene pozorišne glumice Mod Adams. Pomislio je: „Šta bi bilo kada bi se neko ovako zaljubio i mogao da putuje kroz vreme?” Za Negde u vremenu smatrao je da „predstavlja nešto najbolje što je napisao u formi romana”. Ovaj roman je 1976. godine osvojio Svetsku nagradu za fantastiku, a u međuvremenu je stekao kultni status. Godine 1980. po njemu je snimljen film s Kristoferom Rivom i Džejn Simor u glavnim ulogama. „Ričard Metison je jedan od najpoštovanijih američkih pisaca fantastike. On ne bi mogao da napiše loš roman ni kad bi pokušao.” – Hartford kurant „Autor koji je najviše uticao na mene kao pisca jeste Ričard Metison.” – Stiven King *9

časopis PRESSING, god. XVII, br. 57 (2008) akademski list 60 strana, A4, kolor korice, unutrašnje strane štampane c/b na sjajnom kunstdruk papiru - na srpskom. PRESSING je časopis koji o 1991. godine uporno izdaje Studentsko informativno izdavački centar Niš (SIIC Niš), koji se povremeno pojavljuje i kao izdavač muzičkih izdanja, uglavnom niških sastava. Menjali su se urednici, novinari, dizajneri.. tokom 3 decenije koliko ovaj časopis izlazio, ali ne i koncepcija. PRESSING je donosio i donosi novosti iz muzike, filma, književnosti, jednom rečju - kulture, i to na nepretenciozan, informativan i kvalitetan način. Na njegovim stranama nema mesta `seljacizmu`, iako se nikad nije insistiralo na elitističkom kvazi-urbanom izrazu. Na žalost, Niš nije 200 km, već 200 svetlosnih godina udaljen od Beograda, pa je ova novina skoro sasvim nepoznata u glavnom nam gradu. Nažalost... zašto Niš nikad nije pokušao da agresivnije promoviše svoje `proizvode` kao što to radi npr. Novi Sad, i zašto pristaje na ulogu provincije, drugo je pitanje. Ovde se bavimo PRESSING-om, odličnim časopisom štampanim uglavnom u 1000 primeraka, koji se nisu mogli kupiti u Beogradu, osim ponekad u retkim knjižarama. U ponudi imam nekoliko primeraka ovog časopisa, pa ih potražite u mojoj ponudi. Iz sadržaja PRESSING-a br. 57: Nick Cave, Joy Division, EXPEDITION DELTA (članovi ALOGIJE), THE CHARLATANS, Charles Mingus, Stiven King, Čarls Bukovski, Čarls Alverson, fenoimen `Velikog brata`, Toni Parsons, Čarlton Heston, Mister Bin... Zanimljivo je da je većinu muzičkih priloga napisala Ivana božić, nekadašnja saradnica mog časopisa Rock Express.

Priče koje će spasti svet Egzotične pripovesti u ovoj zbirci vode nas u afričke prašume gde vladaju zaposednuta deca-ratnici, među smele skakače sa litica zaliva Akapulko i pod površinu kužne vode Amazona. Druge pak priče istražuju kutke alternativne prošlosti – mistični jevrejski geto srednjovekovnog Praga, tajni sovjetski Gulag za tuđine, omladinske radne akcije trebljenja nemrtvih i Veliki rat običnih, malih ljudi. Konačno, pisac smelo tumači budućnost i razne apokaliptične scenarije, uključujući i perspektivu aktuelne pandemije. Protagonisti ovih priča su neka drugačija natprirodna bića i grešni junaci. Kancerozna deca-krvopije jedne spržene Zemlje, besmrtni kafanski gosti, fudbaleri bolji od Pelea, šimpanza Sami – legenda beogradskog zoo-vrta, sablasti sa odeljenja intenzivne nege, političari koji su đavolu prodali dušu (i ne samo svoju!), kostimirani vakcinatori i petparački proroci sudnjeg dana. Stvarnosna ili fantastična, proza Pavla Zelića je uvek potcrtana verom u spas… i ljubav koja iskupljuje. „Tematski i žanrovski raznovrsne, stvarane pod uticajima različitih pisaca, od Stivena Kinga do Borislava Pekića, priče u ovoj zbirci tvore jedan neobični univerzum koji njihovog autora predstavlja u sasvim novom svetlu.“ Dejan Stojiljković „Zbirke priča se tradicionalno dele na organske i one koje to nisu. Izrazito žanrovski raznorodne, priče sakupljene u novoj zbirci Pavla Zelića na prvi pogled upućuju na njen neorganski karakter. Ali samo na prvi pogled. Nakon detaljnijih promišljanja ovog teksta lucidnom čitaocu ne može da promakne kako je ovde reč o jedinstvu u različitosti, sa zajedničkim imeniteljem – umećem raskošnog i uvek originalnog pripovedača.“ Vladimir Kecmanović

Autor - osoba Haris, Tomas Naslov Crna nedjelja / Thomas Harris ; [s engleskoga preveo Damir Biličić] Jedinstveni naslov Black Sunday. hrv Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik hrvatski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Ljubljana ; Zagreb : Mladinska knjiga, 1990 ([Zagreb] : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 300 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Biličić, Damir Napomene Prevod dela: Black Sunday. Thomas Harris, CRNA NEDJELJA Dahila Iyad i Muhammad Fasil, pripadnici palestinske terorističke organizacije koja djeluje pod okriljem AI Fataha pripremaju veliku akciju koju bi trebali izvesti u New Orleansu. Razočarani i frustrirani američki vijetnamski veteran, Michael Lender, nudi pomoć Al Fatahu, kako bi se osvetio svojoj zemlji za učinjene mu nepravde. Nakon što su se povezali, Michael iznosi svoj pakleni plan da golemom bombom sa šrapnelima u obliku iglica, koju bi prenijeli pomoću cepelina, usmrti 80.000 ljudi na stadionu za vrijeme Finalne utakmice u američkom nogometu. Na toj utakmici bit će prisutan i američki predsjednik. Tom akcijom Palestinci su htjeli osvetiti se Amerikancima za prodaju oružja Izraelu. Uz agente CIA i FBI teroriste u njihovom naumu pokušavaju otkriti i spriječiti i agenti izraelskog Mossada, David Kabakov i Robert Moshevsky, te njujorška liječnica Rachel Bauman, Kabakovljeva ljubav iz vojne bolnice na izraelskim bojištima. Nakon preuzimanja eksploziva koji je prokrijumčaren iz Libanona, teroristi izrađuju bombu i obavljaju opsežne pripreme za izvođenje akcije. Hoće li u tome uspjeti? Tomas Haris (rođen 11. aprila 1940) američki je pisac, najpoznatiji po seriji romana o Hanibalu Lekteru. Po svim njegovim romanima snimljeni su filmovi, od kojih je najpoznatiji „Kad jaganjci utihnu“, nagrađen sa nekoliko Oskara. Biografija Rođen je u Džeksonu, Tenesi, ali se kao dete sa porodicom preselio u gradić Rič u Misisipiju. Godine 1964. diplomirao je engleski jezik na univerzitetu Bejlor u Vejku, Teksas. Za vreme studija radio je kao novinar za lokalne novine. Godine 1968. se preselio u Njujork, gde je bio dopisnik agencije Asošijeted pres. Godine 1974. dao je otkaz i počeo pisati „Crnu nedelju“, svoj prvi roman. Biografija O njegovom privatnom životu se malo zna jer izbegava publicitet. Za vreme studija oženio se sa koleginicom Harijet, sa kojom ima ćerku En. Par se razvio 60-ih godina 20. veka. Harisov kolega, književnik Stiven King je izjavio da ako je za druge književnike pisanje ponekad dosadan posao, za Harisa je to kao „pisanje na podu u agoniji frustracija“. Haris je izjavio da je za njega „čin pisanja mučno iskustvo“. Ostao je blizak sa majkom (koja je umrla 2011), sa kojom je održavao česte kontakte i prorađivao pojedine delove romana koji je u tom trenutku pisao. Trenutno živi u južnoj Floridi [3] sa svojim dugogodišnjom pratiljom Pejs Barns, koja radi u izdavačkoj delatnosti i koja je po temperamentu, sasvim suprotna Harisu. Harisov prijatelj i književni agent Morton Dženklou je Harisa opisao kao „dobrog momka, visokog, bradatog i čudesno veselog. Voli kuvanje i ima staromodne manire.“ Književnik Džon Daning je izjavio da je Haris „izuzetno talentovan.“ Bibliografija Crna nedelja (1975) Crveni zmaj (1981) Kad jaganjci utihnu (1988) Hanibal (1999) Hanibal uzdizanje (2006) Cari Mora (2019) MG99 (N)

Mladi Hajram Voker rođen je u ropstvu, na plantaži duvana. Sin belog gospodara i majke crnkinje, dečak poseduje neobičan dar: neverovatno fotografsko pamćenje. Međutim, kada dečak napuni devet godina, otac odlučuje da proda njegovu majku i, uprkos fantastičnom daru da zapamti i najmanju sitnicu, Hajram će izgubiti svako sećanje na nju. Zauzvrat, dečak dobija neobičnu moć koja će mu, godinama kasnije, spasiti život iz nabujale reke. Susret sa smrću rađa u Hajramu jednu želju: da pobegne sa plantaže duvana, jedinog doma koji ima. Tako počinje veliko putovanje od surovog Juga, kroz podzemne ratove robova i robovlasnika, preko plantaža Virdžinije, sve do gerilskih jedinica skrivenih u divljini i utopijskih pokreta na Severu. Začinjen magičnim realizmom, Ples sa vodom uzbudljiv je istorijski roman jednog od najaktuelnijih savremenih američkih pisaca Ta-Nehasija Koutsa, nezvaničnog ideologa borbe pokreta „Black Lives Matters” u kome se još dublje tematizuje borba afroamerikanaca za jednakost u savremenom američkom društvu. Prevod sa engleskog: Igor Cvijanović Debitantski roman dobitnika američke Nacionalne književne nagrade, priča je o gubitku, magičnom daru i borbi za oslobađanje od ropstva. Bestseler Njujork tajmsa • Preporuka Oprinog književnog kluba Najbolja knjiga 2019. po izboru časopisa: Tajm, Veniti fer, Vašington post, Čikago tribjun, Roling stoun, Eskvajer... *** „Gotovo svaki pasus prožet je gustim, predivno evokativnim opisima iščezlog sveta i natopljen njegovim živopisnim rečnikom.“ —Entertainment Weekly „Najčudnije u vezi sa Plesom sa vodom je njegova jasna narativna ambicija. Ovo nije tipičan debitantski roman...Ples sa vodom je veoma potentna knjiga, fascinantna vratolomna vežba, neretko okultno pripovedanje koje po tonu podseća na dela Stivena Kinga, Toni Morison, Kolsona Vajtheda, kao i na kamen temeljac afričko-američke naučne fantastike Oktavijom Batler. Roman pomera granice onoga što i dalje zovemo magičnim realizmom”—Dwight Garner, The New York Times „Studiozan i precizan, ovaj roman je kazivanje o iskustvu ropstva i svakodnevnih užasa odvajanja porodica. Uprkos tome, on je i neverovatno nežan: Ples sa vodom takođe je i ljubavni roman.”—The Atlantic „Uzbudljiv, inventivan roman... [Kouts] ne gubi ništa od svog majstorstva time što prenosi složene ideje i spaja duboko shvatanje američke istorije i briljantnu rečitost... Njegova veština očigledna je na svakoj stranici. On daje svojoj priči – muškarcima i ženama – negu i prostor koje zahtevaju i zaslužuju... Uzbudljiva avanturistička priča prikazana kroz istorijski objektiv, Ples sa vodom je prava američka priča o samostvaranju, sumnji i uspehu.“ —The Boston Globe

Uzrast: 12+ Tip: Plastične igračke E.T. – VANZEMALJAC- Film koji je osvojio naša srca i ulepšao naše detinstvo. Simpatični vanzemaljac je ove godine 9.oktobra napunio 30 god. Na tridesetogodišnjicu od prvog prikazivanja ovog filma, za ovu priliku je bio digitalizovan, sa dodatkom o snimanju ovog filma koja je publiku provela kroz priču iza kulisa. E.T je proglašen jednim od najinspirativnijih filmova svih vremena i jednim od najboljih filmova svih vremena.Kada se film E.T. 1982. godine počeo da se prikazuje u bioskopima, veoma brzo je izbio na prvo mesto najgledanijih filmova, danas zauzima četvrto mesto najuspešnijih filmova svih vremena.Legendarni film reditelja Stivena Spilberga, izazvao je masovne suze u bioskopskim salama svuda gde je prikazan. Čuvena rečenica iz filma „E.T. phone home“ postala je zaštitni znak cele jedne generacije filmskih maštara… Film E.T bio je nominovan za devet Oskara a osvojio je četiri Oskara. Glavne uloge: Henry Thomas („Gangs Of New York„, 2002.), Drew Barrymore(„Charlie`s Angels: Full Throttle„, 2003.), Dee Wallace-Stone („Out of the Black“, 2001.), Peter Coyote („Bon Voyage„, 2003.) Scenario: Melissa Mathison („Kundun“, 1997.) Režija: Steven Spielberg („Minority Report„, 2002.) Sinopsis Grupa vanzemaljaca posećuje Zemlju i jedan od njih se gubi i ostaje na Zemlji. Njega pronalazi desetogodišnji dečak, Eliot (Henry Thomas). Uskoro, njih dvojica počinju da komuniciraju i započinju poseban vid prijateljstva, u kome E.T. saznaje nešto više o životu na Zemlji, a Eliot o novim vrednostima prijateljstva u pravom smislu reči. E.T. želi da ide kući, ali ako mu Eliot pomogne, izgubiće prijatelja… Zanimljivosti: – Na audiciji, Henry Thomas se setio dana kad mu je umro pas da bi iskazao tugu. Režiser Steven Spielberg je zaplakao, i u momentu ga izabrao. – Harrison Ford je glumio direktora škole, ali njegova jedina scena je izbačena jer je Spielberg mislio da bi previše skrenula pažnju. Fordova žena Melissa Mathison je napisala scenario. – Lice E.T.-ja je napravljeno po pesniku Carlu Sandburgu, Albertu Einsteinu i pekinezeru. – E.T.-jev komunikator je u stvari radio, a napravio ga je Henry Feinberg, ekspert u interpretaciji nauke i tehnologije za publiku. – Glas E.T.-ju je pozajmio Pat Walsh, uz pomoć Debre Winger i Stevena Spielberga. – Spielberg je film snimao po hronološkom redu da bi izazvao istinsku reakciju glumaca (uglavnom dece) kad E.T. odlazi na kraju. Sve emotivne reakcije u zadnjoj sceni su realne. – Video kaseta filma u Americi je bila napravljena od zelene plastike kako bi se donekle sprečila piraterija. – Scena gde se E.T. vozi u korpi sa Eliottom na biciklu ispred meseca je postala trademark slika Amblin Entertainmenta. – Michael Jackson je za film snimio pesmu ‘Someone In The Dark’. Ona nikad nije bila upotrebljena. – Jedan od filmskih spotova koje gleda E.T. na TV-u je iz ‘This Island Earth’ (1954). – Scenario je pisan za vreme pauza snimanja filma ‘Raiders of the Lost Ark’ (1981). Spielberg je diktirao priču Melissi Mathison zato što je ona bila scenarista i zato što je bila tamo sa svojim mužem, Harrisonom Fordom. Tvorac E.T bio je italijanski majstor za specijalne efekte Karlo Rambaldi. Osvojio je tri Oskara za šest godina. Rambaldi je radio sa najvećim filmskim stvaraocima– Stivenom Spilbergom, Ridlijem Skotom i Dejvidom Linčom. Prvog Oskara dobija 1976. za specijalno postignuće u „King-Kongu“ Džona Gilermina. Usledila su dva Oskara za specijalne vizuelne efekte – 1979. za kreiranje lika u Skotovom SF hororu „Osmi putnik-Alien“, a onda i 1982. za Spilbergov mitski film o E.T. Vanzemaljcu. visine oko 4.5 cm, iz osamdesetih stanje kao sa slike