Stolice zasto ne koracas - Dragan Lukic. Izbro pesama i pripovedaka. Izdavac Zavod za udzbenike, Beograd 1999. Mek povez, ilusrovano, 63 strane. Ima fleku koja se provlaci kroz celu knjigu. Kljucne reci: knjiga, knjige, pesme , poezija, pripovetka, deca i dzinovi, kako rastu nogavice, moj pas, verovanje u aprile, kisa pada, bajka o neboderu, patuljak u dzepu, sta je otac, devjcice KLjucne reci:

Mihailo Vukas : SUDBINA ISTINE 1992 , Akademska misao 2016, tvrdi povez, omot, str. 190. Biografska proza. Doktor Vukas je lekar, hirurg, doktor nauka, profesor, akademik i književnik. Piše na (“Suza iz oka kanula, zašto”, “Igra sudbine”, “Srce na dlanu”) srpskom, latinicom i ćirilicom, na švedskom, engleskom, ruskim pismom, narodskim jezikom sa primesama turcizma, engleštine, mađarskog, bugarskog dijalekta. “Ja sam hirurg koji je držao hiljadu puta ljudsko srce na dlanu i koji je spasao toliko ljudskih života. Pedagog sam i mislilac, koji svoje znanje nesebično deli i daruje drugima. Humanista sam i spasilac ljudi u egzistencijalnoj nevolji, bolesti, povredi, rani. Pacifista sam, koji je javno protiv rata, jer je sobom doneo zlo i pokor svim narodima na Balkanu bez obzira na boju kože, veroispovest, kulturnu tradiciju i običaje, pesmu (epsku i lirsku o mladosti i o starosti)”, govori za sebe doktor Vukas. Rođen je 1939 godine u Nišu u pravoslavnoj porodici. Diplomirao je 1963. na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta i iz Srbije je 1968. godine upućen u Švedsku na specijalizaciju „dečje kardiovaskularne hirurgije“, gde je ostao da radi. Imao je hiljadu operacija na ljudskom srcu. Vukas je čuvar srpske duše u tuđini. Zabrinut za svoje potomke, koje je u situacijama kada mu se radni dan produži do sutra, pokušavao da svoju decu rođenu u Švedskoj, ne vaspitava preko telefona. Vernik je koji veruje u Čoveka i u Boga, nauku i veru. Prošao je kroz iskušenja i patnje naroda, osetio herojstvo i izdajstvo, strah od ranjavanja, bolove ranjenika, koji kada traže pomoć prvo zovu majku, potom Boga, pa doktora. Suprug je, otac, deda, koji danas sedi za porodičnim stolom sa osamnaest stolica i okružen sa četiri doktora medicinskih nauka.

Mihailo Vukas : SUDBINA ISTINE 1991 , Akademska misao 2016, tvrdi povez, omot, str. 190. Biografska proza. Očuvanost 4. Doktor Vukas je lekar, hirurg, doktor nauka, profesor, akademik i književnik. Piše na (“Suza iz oka kanula, zašto”, “Igra sudbine”, “Srce na dlanu”) srpskom, latinicom i ćirilicom, na švedskom, engleskom, ruskim pismom, narodskim jezikom sa primesama turcizma, engleštine, mađarskog, bugarskog dijalekta. “Ja sam hirurg koji je držao hiljadu puta ljudsko srce na dlanu i koji je spasao toliko ljudskih života. Pedagog sam i mislilac, koji svoje znanje nesebično deli i daruje drugima. Humanista sam i spasilac ljudi u egzistencijalnoj nevolji, bolesti, povredi, rani. Pacifista sam, koji je javno protiv rata, jer je sobom doneo zlo i pokor svim narodima na Balkanu bez obzira na boju kože, veroispovest, kulturnu tradiciju i običaje, pesmu (epsku i lirsku o mladosti i o starosti)”, govori za sebe doktor Vukas. Rođen je 1939 godine u Nišu u pravoslavnoj porodici. Diplomirao je 1963. na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta i iz Srbije je 1968. godine upućen u Švedsku na specijalizaciju „dečje kardiovaskularne hirurgije“, gde je ostao da radi. Imao je hiljadu operacija na ljudskom srcu. Vukas je čuvar srpske duše u tuđini. Zabrinut za svoje potomke, koje je u situacijama kada mu se radni dan produži do sutra, pokušavao da svoju decu rođenu u Švedskoj, ne vaspitava preko telefona. Vernik je koji veruje u Čoveka i u Boga, nauku i veru. Prošao je kroz iskušenja i patnje naroda, osetio herojstvo i izdajstvo, strah od ranjavanja, bolove ranjenika, koji kada traže pomoć prvo zovu majku, potom Boga, pa doktora. Suprug je, otac, deda, koji danas sedi za porodičnim stolom sa osamnaest stolica i okružen sa četiri doktora medicinskih nauka.