Digitalni elektronski tajmer (uklopni sat), služi za uključenje ili isključenje nekog uređaja, svakog dana u nedelji, u isto vreme. Može da se koristi za bilo koji uređaj kojeg treba kontrolisano uključivati, kao naprimer TA peći. Uključenje uređaja zavisi od snage, tako da je moguće ukljčiti do 16A direktno ili za veća opterećenja preko releja ili kontaktora. Moguće je podesiti 17 uključenja (NO) ili isključenja (NC). Montira se na standardnu DIN šinu od 35 mm. Sam uklopni sat radi i nakon nestanka struje do 60 sati, tako da svi podešeni parametri ostaju u memoriji tajmera. Tehničke karakteristike: - Radni napon: 220-250VAC 50/60Hz - Kontakt: Preklopni NO ili NC 16A 250VAC - Radna temperatura: -20°C do +55°C - Temperatura okoline: -10°C do 20°C - Tačnost: ±1 sek/dan kod 20°C - Mogućnost podešavanja: od min. 1 min. do 168 sati - Maksimalni kabel: 6mm2 - Punjiva litijum baterija: 1,2 VDC 40mAh (nalazi se u tajmeru) - Radni vek: oko 100.000 ukljucenja - Mogućnost podešavanja: dnevno i nedeljno - Skladištenje podataka: do 3 god. - Dimenzije: 81x36x66 mm. Šifra: H1100

Aparat je ispravan, mesi i peče. Ima tajmer preko koga podešavate vreme mešenja ili pečenja. Ima 10 predefinisanih programa, 3 nivoa zapečenosti, 3 težine hleba (700Ggr 1000gr 1300gr) poseban program za bezglutenski hleb (glutenfrei). Kupljena je u Nemačkoj. Uz aparat ide plastična merica za sastojke. Kontakt-069-444-1110 Pogledajte tutorijal na ovom linku: https://www.youtube.com/watch?v=VP3RcYBE5VI Cena 3000 din.

Novo, nečitano, nema posvete. Metohija knj. 2 - Borisav Čeliković Godina izdanja: 2021 Broj strana: 796 Povez: Tvrd Klasična antropogeografska istraživanja ovih predela Metohije po metodologiji i uputstvima Jovana Cvijića nisu izvršena. Nedostatak antropogeografskih istraživanja severne Metohije delimično nadoknađuju onomastička istraživanja koja je u poslednjoj četvrtini HH veka sproveo Odbor za onomastiku SANU, pod rukovodstvom akademika Pavla Ivića, a u organizaciji Svetozara Stijovića, kada su onomastički istražena i srpska naselja Metohije. Zabeležena je srpska toponomastika i antroponimija. U ovoj knjizi fototipski donosimo delove iz studija koji se odnose na istorijat naselja, toponime, a od antroponima prezimena, uz koje je zabeleženo i poreklo porodica.Prikupljena je građa o 148 naselja u kojima je sredinom druge polovine HH veka još uvek živelo srpsko stanovništvo. Ta naselja administrativno, po teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, pripadaju opštinama Dečani – 21 naselje, Istok – 42 naselja, Klina – 39 naselja, Peć – 42 naselja i Srbica – 4 naselja.

Knjiga je kao nova. Čovek zver - Emil Zola Izdavač: Mastilo Godina izdanja: 2021 Broj strana: 323 Format: 21 cm Povez: Broširani U romanu Čovek zver, objavljenom 1890. godine, kroz priču o ubistvu, strasti i posesivnosti, Emil Zola nas poziva da se zapitamo – koje sile u nama možemo da kontrolišemo, a koje ne? Čovek zver, uz Žerminal, najbolje je ocenjena knjiga Emila Zole na veb-sajtu Goodreads (4,07/5). „Sada, kad se ugasio ljubomorni plamen, kada više nije osećao kako ga nepodnošljivo peče, obuzela ga je nekakva učmalost, kao da mu je krv u srcu otežala od sve one prolivene krvi, i ta nužnost ubistva nije mu se više činila tako očiglednom. Došao je bio dotle da se pitao da li je uistinu vredelo ubiti. Nije to, uostalom, bilo kajanje; jedva ako je bilo razočaranje, pomisao kako čovek često čini nečuvene stvari da bi bio srećan, a ipak ne postaje srećniji.“ Emil Zola još od 1868. planira da napiše jedan romaneskni ciklus koji će dobiti naziv Rugon-Makari (s podnaslovom: Prirodna i društvena istorija jedne porodice u doba Drugog carstva) po dvema porodicama čiji članovi će biti glavni likovi budućih romana. Pisac pravi svoje nacrte, detaljan plan i rodoslovno stablo porodice, a prvi tom ovog ciklusa, pod nazivom Uspon Rugonovih, počinje da izlazi u nastavcima 1870, ali njegovo izlaženje prekida Francusko-pruski rat. Po završetku rata pisac se vraća u Pariz i izdaje Uspon Rugonovih (1871). Za tim prvim romanom nižu se, gotovo iz godine u godinu Kaljuga (1872), Trbuh Pariza (1873), Osvajanje Plasana (1874), Greh opata Murea (1875), Njegova Ekselencija Ežen Rugon (1876), Trovačnica (1877), Stranica ljubavi (1878), Nana (1880). Romani Trovačnica i Nana nesumnjivo predstavljaju prekretnicu u Zolinom stvaralaštvu: uspeh koji doživljavaju, praćen skandalima, Zoli donosi slavu i novac, kao i uvažavanje nekih značajnijih pisaca njegovog doba. Zola 1880. izdaje studije: Eksperimentalni roman (1880), Naturalizam u pozorištu (1881), Romanopisci naturalisti (1881). Istovremeno nastavlja s objavljivanjem romana iz ciklusa Rugon-Makari i do 1893. izlaze redom, iz godine u godinu, U ključalom loncu (1882), Kod Ženskog raja (1883), Radost  života (1884), Žerminal (1885), Delo (1886), Zemlja (1887), San (1888), Čovek zver (1890), Novac (1891), Slom (1892) i poslednji tom Doktor Paskal (1893). Posebno značajan datum predstavlja izlazak Žerminala, romana o mukotrpnom životu rudara i njihovom velikom štrajku na severu Francuske. Ovaj roman Zolu je definitivno učinio „radničkim“ piscem.