Izdavač: Dereta povez: tvrdi Format: 14x21 Pismo: latinica Astronomija i kosmički teleskopi i drugi instrumenti na astronomskim satelitima, iz dana u dan nam pomažu da razotkrijemo mnoge tajne univerzuma, njegovog nastanka, prošlosti i budućnosti. Ova knjiga je jedinstveni vodič ka nebeskim prostranstvima i tajnama zvezdanog neba.

Название: Искусственные спутники Автор: Штернфельд Ари Абрамович veštački sateliti Naslov: Veštački sateliti Zemlje Autor: Sternfeld Ari Abramovič; Izvođač: nema podataka Impresum: M.: Državna izdavačka kuća tehničke i teretičke književnosti, 1956.- 180 str. Dodatno: ... Po svemu sudeći, zadatak stvaranja veštačkih satelita će se rešavati postepeno, u nekoliko faza. Prva etapa, očigledno, biće lansiranje male rakete u bezvazdušni prostor, čiji će pravac leta i brzina biti proračunati tako da postane veštački satelit naše planete. Moguće je da na ovoj raketi neće biti instrumenata. Biće lansiran samo da bi se praktično stvorilo prvo veštačko nebesko telo. Koliko god ovo telo bilo malo, čak i da nije veće od fudbalske lopte, savremeni radio teleskopi moći će da ga posmatraju u letu. Njegovo kretanje oko Zemlje duže-manje dugo vremena biće dokaz da je stvoren prvi veštački satelit ... APR.21/3

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! The Usborne Book of Astronomy and Space by Lisa Miles Astronomija (starogrčki: αστρον + νόμος i u prevodu znači zakon zvezda) je nauka koja proučava objekte i pojave izvan Zemlje i njene atmosfere. Ona proučava poreklo, razvoj, fizička i hemijska svojstva, kretanje, kao i procese koji se odvijaju na nebeskim telima (kao što su planete, zvezde, zvezdani sistemi, galaksije...), pojave kao što je kosmičko pozadinsko zračenje, i nastanak, razvoj i sudbinu svemira. Osobe koje se bave astronomijom zovu se astronomi. Astronomija je jedna od najstarijih nauka. Astronomi ranih civilizacija izvodili su planska zapažanja o noćnom nebu, a astronomski artefakti su pronađeni i iz mnogo ranijeg perioda. Međutim, bilo je potrebno otkriće teleskopa pre nego što je astronomija mogla da se razvije u savremenu nauku. Istorijski gledano, astronomija je uključivala raznovrsne discipline kao što su astrometrija, nebeska navigacija, posmatračka astronomija, izrada kalendara, pa čak i astrologija, ali profesionalna astronomija se danas često poistovećuje sa astrofizikom. Od 20. veka, profesionalna astronomija je podeljena na posmatračke i teorijske grane. Posmatračka astronomija usmerena je na sticanje i analiziranje podataka, uglavnom korišćenjem osnovnih principa fizike. Teorijska astronomija je usmerena prema razvoju računarskih ili analitičkih modela za opisivanje astronomskih objekata i pojava. Dva polja dopunjuju jedno drugo, tako da teorijska astronomija nastoji objasniti rezultate posmatranja, a posmatranja se koriste se za potvrdu teorijskih rezultata. Astronomija se mora razlikovati od astrologije koja je pseudonauka o predviđanju ljudske sudbine posmatranjem putanja zvezda i planeta. Iako dva polja dele zajedničko poreklo i deo metodologije (naime, korišćenje efemerida), ona su različita.[1] Astronomi amateri su doprineli mnogim važnim astronomskim otkrićima, i astronomija je jedna od preostalih nauka u kojoj amateri još uvek mogu igrati aktivnu ulogu, posebno u otkrivanju i posmatranju prolaznih pojava.

Nova, nekorišćena Kategorija ASTRONOMIJA Autor Pjer Simon Laplas Izdavač AKADEMSKA KNJIGA Pismo Latinica Povez Tvrdi Godina 2017 Format 14x23 Strana 380 Radovi francuskog matematičara, fizičara i astronoma Pjer-Simona Laplasa znatno su doprineli razvoju matematike, fizike, astronomije i statistike. Sažeo je i proširio radove svojih prethodnika. Njegovo ime nose integralna transformacija koju je utemeljio, jedan diferencijalni operator koji se pojavljuje kako u klasičnoj, tako i u savremenoj fizici i diferencijalna jednačina povezana sa njime. Preformulisao je i razvio hipotezu porekla Sunčevog sistema i bio je jedan od prvih naučnika koji je najavio postojanje crnih rupa i naslutio pojavu gravitacionog kolapsa. Sebi je postavio zadatak da napiše delo koje će: ”ponuditi celokupno rešenje velikog mehaničkog problema koji predstavlja Sunčev sistem i koje će dovesti teoriju u skoro potpuno poklapanje s posmatranjima tako da empirijskim jednačinama više neće biti mesta u astronomskim tabelama”. Takva je njegova “Nebeska mehanika”, ali je onda poželeo i da napiše delo u kojem će svi ovi rezultati biti približeni široj čitalačkoj publici. Rezultat je knjiga “Izlaganje sistema sveta” u kojoj nema ni matematičkih formula ni crteža, sva matematika je objašnjena rečima a svi osnovni pojmovi iz fizike potrebni za razumevanje izlaganja su objašnjeni na licu mesta. Polazeći od opisa svemira kakvog ga vidimo, on iznosi argumente za heliocentrični sistem, objašnjava zakon opšte gravitacije i pokazuje kako se pomoću njega mogu objasniti sve činjenice prikupljene astronomskim posmatranjima. Knjiga sadrži kratak pregled istorije astronomije. Delo se može smatrati pravim spomenikom distignućima ljudskoga uma. Pjer-Simon, Markiz de Laplas (franc. Pierre-Simon, Marquis de Laplace; Normandija, 23. mart 1749 — Pariz, 5. mart 1827) bio je francuski matematičar i astronom koji je postavio završni kamen matematičke astronomije sumirajući i proširujući radove svojih prethodnika u delu od pet tomova Mécanique Céleste (Nebeska mehanika) (1799—1825). Ovo remek-delo prevelo je geometrijske studije sa mehanike, koju je koristio Isak Njutn, na studije zasnovane na računu, poznate kao fizička mehanika. On je takođe otkrio Laplasovu jednačinu. Iako je Laplasova transformacija dobila ime u njegovu čast, jer je ovu transformaciju koristio u svom radu o teoriji verovatnoće, transformaciju je zapravo otkrio Leonard Ojler, plodan švajcarski matematičar iz osamnaestog veka. Laplasova transformacija pojavljuje se u svim granama matematičke fizike – koja je bila glavno polje njegovih istraživanja. Laplasova diferencijalna oznaka, koja se često primenjuje u primenjenoj matematici, takođe je nazvana po njemu. Asteroid 4628 Laplas je dobio ime u njegovu čast. Laplas je postao grof Prvog francuskog carstva 1806. godine, a titulu markiza je dobio 1817, posle povratka dinastije Burbon. U prvom srpskom naučno fantastičnom romanu Jedna ugašena zvezda koji je 1902. napisao Lazar Кomarčić, duh naučnika Laplasa je vodič i učitelj glavnome liku kroz svemir. REDOSLED POGLAVLJA Izlaganje sistema sveta PRVA KNJIGA O PRIVIDNOM KRETANJU NEBESKIH TELA Poglavlje I: O dnevnom pomeranju neba Poglavlje II: O Suncu i njegovom kretanju Poglavlje III: O vremenu i njegovom merenju Poglavlje IV: O kretanju Meseca, njegovim menama i pomračenjima Poglavlje V: O planetama, a posebno o Merkuru i Veneri Poglavlje VI: O Marsu Poglavlje VII: O Jupiteru i njegovim pratiocima (satelitima) Poglavlje VIII: O Satumu, njegovim satelitima i prstenu Poglavlje IX: O Uranu i njegovim satelitima Poglavlje X: O planetama koje mogu da se vide samo pomoću teleskopa: Cereri, Paladi, Junoni i Vesti Poglavlje XI: O kretanju planeta oko Sunca Poglavlje XII: O kometama Poglavlje XIII: O zvezdama i njihovim kretanjima Poglavlje XIV: O obliku Zemlje, promenama sile teže na njenoj površini i decimalnom sistemu tegova i mera Poglavlje XV: O nadolaženju i povlačenju mora ili o dnevnim promenama njegovog profila Poglavlje XVI: O Zemljinoj atmosferi i astronomskim prelamanjima u njoj DRUGA KNJIGA O STVARNIM KRETANJIMA NEBESKIH TELA Poglavlje I: O Zemljinom obrtanju oko svoje ose Poglavlje II: O Zemljinom kretanju oko Sunca Poglavlje III: O prividima koji nastaju usled Zemljinog kretanja poglavlje IV: O zakonima po kojima se Planete okreću oko Sunca i o obliku njihovih putanja Poglavlje V: O obliku putanja kometa i zakonima njihovog kretanja oko Sunca Poglavlje VI: O zakonima kruženja satelita oko svojih matičnih planeta TREĆA KNJIGA O ZAKONIMA KRETANJA Poglavlje I: O silama, njihovom slaganju i ravnoteži materijalne tačke Poglavlje II: O kretanju materijalne tačke Poglavlje III: O ravnoteži sistema tela Poglavlje IV: O ravnoteži fluida Poglavlje V: O kretanju sistema tela ČETVRTA KNJIGA O TEORIJI SVEOPŠTEG PRIVLAČENJA Poglavlje I: O zakonu sveopšteg privlačenja Poglavlje II: O poremećajima kretanja planeta po elipsama . Poglavlje III: O masama planeta i sili teže na njihovim površinama Poglavlje IV: O poremećajima kretanja kometa po elipsi Poglavlje V: O poremećajima Mesečevog kretanja Poglavlje VI: O poremećajima kretanja Jupiterovih satelita Poglavlje VII: O satelitima Satuma i Urana Poglavlje VIII: O obliku Zemlje i planeta i o zakonu sile teže na njihovim površinama Poglavlje IX: O obliku Satumovog prstena Poglavlje X: O atmosferi nebeskih tela Poglavlje XI: O nadolaženju i povlačenju mora Poglavlje XII: O oscilacijama u atmosferi Poglavlje XIII: O precesiji ravnodnevica i nutaciji Zemljine ose Poglavlje XIV: O Mesečevoj libraciji Poglavlje XV: O sopstvenom kretanju zvezda PETA KNJIGA SAŽET PRIKAZ ISTORIJE ASTRONOMIJE Poglavlje I: O drevnoj astronomiji, sve do osnivanja Aleksandrijske škole Poglavlje II: O astronomiji od osnivanja Aleksandrijske škole, pa sve do Arabljana Poglavlje III: O astronomskoj nauci posle Ptolemeja, sve do njene obnove u Evropi Poglavlje IV: O astronomiji u savremenoj Evropi Poglavlje V: O otkriću sile sveopšteg privlačenja Poglavlje VI: Razmatranje o sistemu sveta i budućem napretku astronomije Beleška 1 Beleška II Beleška III Beleška IV BeleškaV Beleška VI Beleška VII (i poslednja)