TAMORA PIRS - ČAROBNO TKANJE IZDAVAČ: ALNARI BEOGRAD STRANA: 168 MEKOG POVEZA DIMENZIJA: 21 CM STANJE: OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA: 4... DOSTAVU PLAĆA KUPAC,

Čarobno tkanje, Tamora Pirs Izdavač: ALNARI Godina izdanja: 2005 Format: 14,5 x 20,5 cm, Broj strana: 168 Povez: Broš Pismo: Latinica U veoma dobrom stanju! Nema potpisa, posveta, tragova olovke... U hram Svijeni krug doveli su Sandri, devojčicu koja može da iz svile dozove svetlost. Tamo je upoznala Trna, nekadašnjeg lopova, koji je povezan sa biljkama; Dadžu, izgnanicu koja ima moć da utiče na metal – i Tris, koja vlada vremenskim prilikama. Tu ih uče kako da se služe svojom magijom – i veruju jedno drugome. Ali velika nepogoda zadesiće njihov novi dom. Može li Sadri da uplete četiri različite magijske sile, spasi sebe i svoje prijatelje, i spreči uništenje jedinog mesta koje ih je prihvatilo? ktj-48 05122022

TAMORA PIRS - ČAROBNO TKANJE IZDAVAČ: ALNARI BEOGRAD STRANA: 168 MEKOG POVEZA STANJE: OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA: 4... DOSTAVU PLAĆA KUPAC,

odlično očuvana naučna fantastika za mlade

dobro stanje , 20 x 15 , 165 strana

nova knjiga U hram Svijeni krug doveli su Sandri, devojčicu koja može da iz svile dozove svetlost. Tamo je upoznala Trna, nekadašnjeg lopova, koji je povezan sa biljkama; Dadžu, izgnanicu koja ima moć da utiče na metal – i Tris, koja vlada vremenskim prilikama. Tu ih uče kako da se služe svojom magijom – i veruju jedno drugome. Ali velika nepogoda zadesiće njihov novi dom. Može li Sadri da uplete četiri različite magijske sile, spasi sebe i svoje prijatelje, i spreči uništenje jedinog mesta koje ih je prihvatilo? Autor: Tamira Pirs Izdavač: ALNARI ISBN: 9788677100858 Godina izdanja: 2005 Format: 14,5x20,5 Broj strana: 168 Povez: Broš Pismo: Latinica

Kako su izgledale olimpijske igre?Koji su Arhimedovi izumi?Zašto je loša ideja izazvati boginju na dvoboj u tkanju?Otputujte hiljadama godina unazad i upoznajte jednu od najfascinantnijih starih civilizacija. Uz razne igre i nalepnice, istorija je laka i zabavna!

Bajke za decu i odrasle U Milin svet se ulazi lako, ukoliko pustite da se duša seti onog što sasvim izvesno zna, ali joj je bio potreban podstrek. I ništa od ovoga nije izmišljeno, sve postoji...Postoje mržnja, zavist, usamljenost, strah, oholost, ali i ljubav kao mera svakog od nas i onoga što smo u stanju da uradimo. Možemo da vratimo boje dugi, da pomognemoo da neko izvuče svog jedinstvenog sebe iz najdubljeg dela ličnosti, da budemo razlog nečije pesme, da se suprotstavimo strahu, a obrisima nevidljivog omogućimo najlepšu opipljivost. Čuvari iz Smaragdne šume šire Svetlost. Nastupaju kao Znanje, Hrabrost, Zajedništvo i ljubav i nema tog sivila koje može da ih pobedi. A sivilo stalno pokušava jer se, hladno i ljigavo, hrani tuđom srećom. Bar da lepo zamoli za ono što nema - dalo bi mu se jer nema sebičnosti u širenju dobrote. Ali, sivilo krade i ima potrebu da iza sebe ostavi pustoš. Zato Čuvari posle svake borbe rastu. Dobro i Ljubav imaju tu magičnu sposobnost da se deljenjem umnožavaju. Mila i njeni junaci to najbolje znaju. Aleksandra Vukićević, novinar Znanje, hrabrost, zajedništvo, sloga i konačno Ljubav - najveće i najjače oružje od svih, i danas su ideali i težnja svih koji su uspeli da sačuvaju zrnce razuma ali i osećajnosti. Zamke, ljubomora, mržnja, oholost, ruganje i strah kao najjači otrov odgovoran za ispoljavanje mnogih tamnih strana naših ličnosti, iskušenja su kojima mnogi ne odole i pokleknu pred istim. Moć mudrosti i znanja, dosadne jednoobraznosti i nedostatak kreativnih i divnih različitosti koje bi trebalo da ljude inspirišu a ne da ih ukalupljuju, takođe su blagoslov retkih, ili nam se to samo čini jer su ovi drugi bučniji i bezobrazniji? Konačno, divljenje pred delom i umećem drugih, prepoznavanje i deljenje istih energija i tkanje savršene duge od jedne do druge strane sveta zahvaljujući jedino iskrenoj i pravoj Ljubavi. Marijana Rajić, novinar

62537) NEBESKA REKA i druge bajke , Grozdana Olujić , Mladosr Zagreb 1986 , U svom ovom tkanju njeno književnog iskustva omogućava da se ostvari više od puke varijacije na zadatu temu: kao i Borhes ona ga koristi kao sirovinu, kao polazište, za maštanje, kao asocijaciju koja je ponekad jedva primetna. Grozdana Olujić, na primer, priključuje svoju „Nebesku reku“ legendi o nastanku duge; svet čarobnih bića postaje bogatiji za dečaka pretvorenog u kap vode; u svet plave ptice, plavog labuda, plavog zeca ulazi njen sopstveni plavi jelen; bajka o zlatnoj krabi nadovezuje se na bajku o zlatnoj ribici; bajka o princu koji se pretvara u žabu ima svoj pandan u bajci o lokvanju…. Grozdana Olujić je veoma spretan autor ali je njena mašta tako dobro odmerena da njene fantazije čini veoma ubedljivim. Ovo je uvek slučaj sa pravim piscima bajki. Ona takođe pokazuje i zavidan stepen književne kulture i bez ikakvog napora ispreda svoju pripovedačku nit. Kao što je ranije svojim prvim romanom vezivana za ime Fransoaz Sagan, sada, posle knjiga bajki, ona postaje Jugoslovenska Astrid Lindgren M. Vitezović Sadržaj: Zlatoprsta, Nebeska reka, Vrapčev dar, Začarani čičak, Tatagina deca, Zvezdanova tajna, Plačko i Smejačko, Jasenov list, Zlatna kraba, Lokvin cvet, Taško Oraško, Talasi i stene, Vodeni cvet, Galebova stena, Zemlja Vetrova, Kameno jaje, Mali svirači, Kišna ptica, Crvena žaba, Malo voz, Vilini leptiri, Zlatni tanjir, Princ oblaka biblioteka Vjeverica, tvrd povez, format 17 x 21 cm , potpis i posveta autorke na naslovnoj strani , ilustracije Desa Kerečki Mustur , latinica, 137 strana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U bajkovitim slikama ovog poetskog dela Gete je duhovnim okom posmatrao razvitak ljudske duše sa stanovišta u kome se ona u odnosu na natčulno oseća strano, sve do one visine svesti na kojoj život ispunjen čulnim svetom biva prožet natčulnim svetom duha, tako da oboje postaju jedno. Ovaj proces preobraženja Gete je opisao u lako istkanim likovima iz mašte. Pitanje o odnosu fizičkog sveta prema jednom od fizičkog doživljaja slobodnog iskustva u natčulnom carstvu sa posledicama za život ljudske zajednice, ovde, u bajkolikom kraju, nalazi sveobuhvatno rešenje u tkanju pesnički oblikovanih slika. I kada u životu zajednice zajednički deluju različite ljudske prirode, onda je ovim uzajamnim delovanjem data samo slika raznolikih sila koje kroz svoj međusobni odnos čine jedno ukupno individualno ljudsko biće. Johan Volfgang Gete rođen je 28. avgusta 1749. godine u Frankfurtu. Njegov otac je bio imućan i uglavnom se bavio kolekcionarstvom, a majka Elizabeta je bila kćerka jednog od najstarijih frankfurtskih dostojanstvenika, i po godinama je bila bliža svom sinu nego svom suprugu.Gete je odmalena pokazivao sklonosti ka crtanju i književnosti, a kasnije i ka dramskoj umetnosti. Studirao je prava u Lajpcigu, koji je bio centar nemačkog književnog preporoda u to doba, a onda i u Strazburu. Nakon završenih studija započeo je sopstvenu advokatsku praksu sa ciljem da pravo učini humanijim. Pretpostavlja se da zbog nedostatka iskustva nije bio uspešan advokat i da je gubio parnice. Međutim, poznavanje prava ga nije lišilo političko-administrativnih poslova jer je, sa različitim pauzama kada se posvećivao pisanju, bio angažovan kao ministar Karla Avgusta, vojvode od Saks-Vajmara i često ga je pratio na putovanjima, a na kraju je postao vojvodin glavni savetnik. Učestvovao je kao oficir pruske vojske u bici kod Valmija, tokom francuskih revolucionarnih ratova, a kasnije se upoznao sa Napoleonom i bio odlikovan ordenom Legije časti.Njegov ljubavni život mu je poslužio u više navrata kao građa za književna dela. „Jade mladoga Vertera? je objavio 1773. godine, i ovaj roman mu je momentalno doneo slavu – preveden je gotovo istovremeno na francuski i engleski jezik. Njegov čuveni roman, „Godine učenja Vilhelma Majstera?, prvi nemački razvojni roman (Bildungsroman) objavio je 1796. godine. U međuvremenu je pisao poeziju i dramska dela od kojih su najpoznatija „Ifigenija na Tauridi? i „Torkvato Taso?. Prvi deo drame „Faust?, pojavio se 1818. godine i, kao i „Verter?, momentalno je izazivao senzaciju. Gete je imao široka interesovanja, pa je tako pisao i o prirodnim naukama, botanici i teoriji boja.Poslednje godine života proživeo kao „Vajmarski mudrac“ koga je evropski književni milje doslovno obožavao. Umro je 1832. godine od srčanog napada, mesec dana nakon što je završio drugi deo „Fausta?, koji je objavljen posthumno.