Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 417

Weben und Spinnen Otto Maier Verlag Ravensburg nije korišćena IQ

Др. Ратибор-Рајко М. Ђурђевић: НАШ ЖИВОТ, БОЖЈЕ ТКАЊЕ Издавач: Ихтус, Београд, 1996.год. Меки повез,358 страна, некоришћено.

odlično očuvana

odlično očuvana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Starinska tkanja i zaboravljeni prepletaji Autor: Bratislava Stefanović Idvorean Tkanje je tehnološki proces izrade tkanina uzajamnim preplitanjem (pod pravim kutem) od najmanje dva sistema niti, od kojih jedan ide uzduž tkanine (osnova), a drugi po širini tkanine (potka).[1] Raznovrsnim ukrštanjem ova dva sistema nastaju tkanine različitih osobina, izgleda, struktura i veličina . Načelno postoje tri osnovne forme tkanja; platno, keper i saten. Za maštovita tkanja kao što su, baršun, žakard, dobi, leno, potrebni su kompliciraniji razboji sa specijalnim dodatcima.[1] Način na koji se niti upleću određuje vrstu tkanja. Neki efekti postižu se izborom niti ili kombinacijom pređe.[1] Shematski prikaz osove i potke Tehnika tkanja s vremenom se mijenjala i razvijala, ali je u osnovi princip rad i a takozvanih - listovnih razboja ostao isti. Određeni broj niti pređe osnove namotan je na valjak (vratilo osnove), sa kojeg se niti dovode u horizontalni položaj pa se zatim u skladu s uzorkom provlače kroz rupice najmanje dva žičana okvira – listova (uvođenje osnove). Tako se za izradu tkanine u platnenom vezu na razboju sa dva lista, svaka neparna nit naizmjenično uvodi u prvi list, a svaka parna u drugi. Takvim preplitanjem se uz istovremeno spuštanje jednog i podizanje drugoga lista, po cijeloj širini osnove formirao - zijev (tunel).[2] Za razliku od tog na jednostavnom horizontalnom razboju, se to izvodi naizmjeničnim pritiskom lijeve i desne noge na pedalu, dok se na modernim industrijskim razbojima - podizanje i spuštanje listova izvodi jako brzo automatskim sklopovima, iako se koristi veći broj listova. U zijev se po čitavoj širini unosi nit potke namotana na čunak; promjenom položaja listova potkina se nit poveže i stvori se novi zijev. Prije prepletanja nove potkine niti istkana potka se stisne grebenom, da se osigura jednolika gustoća tkanine.[2] Opisani proces se kontinuirano ponavlja i u suštini je jednak kod ručnog i mašinskog tkanja. Razlike postoje u brzini, automatizaciji procesa, tehnici i načinu prepletanja potke kao i strukturi dezena. Tkanjem na mašinama s većim brojem listova, uz korištenje raznobojnih pređa i uvođenjem osnove u skladu sa odgovarajućim uzorcima mogu se proizvoditi dezenirane tkanine jednostavnijih šara, ravnocrtnih kontura i geometrijskih oblika.[2] Žakardov razboj kog je 1808. konstruirao Joseph Marie Jacquard, omogućio je izradu složenijih šara i dezena, korištenjem raznobojnih niti osnove i potke u procesu tkanja. Za razliku od načina kako se zijev formira kod listovnoga razboja, na žakardnom razboju se moglo podići i spuštati željeni broj pojedinačnih niti osnove (nezavisno od drugih) i prepletati ih nitima potke u skladu sa zadanim uzorkom. Novost je bila i to, da je sam proces prepletanja (usklađen s dezenom) upravljan bušenim karticama[3], on se danas odvija uz pomoć kompjutora.[2] Originalno Jacquardovo rješenje omogućavalo je izradu fino strukturiranih šara velike površine, a ne samo jednostavne geometrijske forme. Ali je ono zbog dizanja i spuštanja pojedinačnih niti osnove bilo komplicirano i sporo, za razliku od tog na današnjim listovnim razbojima moguće je kombinirati i do 2688 niti.[2] Žakardno tkanje uključuju i brokat i damast.[1] Na modernim industrijskim razbojima tkanine se proizvode velikim brzinama, pa su niti pređe (naročito osnove) izložene velikim dinamičkim i mehaničkim opterećenjima i naprezanjima. Razboj radi potpuno automatski, upravljan kompjutorom i pokretan složenim mehanizmima.[2] Radnici uglavnom samo nadgledaju i intervniraju u slučaju kidanja niti, jer se tad mašina automatski zaustavlja, tako da jedan radnik može posluživati i do 40 razboja. Kako bi se tkanje odvijalo bez čestih kidanja niti i dobila kvalitetna tkanina što jednoličnije strukture, potrebno je dobro pripremiti pređu za osnovu i potku. Zato se pređa za osnovu dodatno škrobi i vošti, dok je priprema pređe za potku jednostavnija i uglavnom se svodi na pripremu odgovarajućih kalema pređe. Danas se tkanjem na listovnim razbojima, proizvode tkanine različitih širina, od nekoliko desetaka cm do 5 metara), pa se one zavisno o radnoj širini, izvode na jednofaznim i višefaznim razbojima. Kod tkanja na jednofaznim mašinama se nit potke prepleće kroz cijelu širinu osnove u jednoj fazi radnog ciklusa, što se radi ili s pomoću čunka (čunkovni razboj) ili uz pomoć hvatača potki, ili zračnim i vodenim mlazom (beščunkovni razboj). Na višefaznim razbojima izrađuju se vrlo široke tkanine pa se jedan radni ciklus odvija istovremenim tkanjem više dijelova osnove, pri čemu se ti dijelovi procesa ne moraju odvijati u istoj fazi. Historija Najjednostavnija i najraširenija stara tehnika tkanja bila je na vertikalnim ručnim razbojima, zvana - klječanje. Između niti osnove napete na okvir, - potka se prepletala prstima, uz pomoć drvenog šiljka ili igle, te nabijala drvenim češljem. Razboj se koristio već u prahistoriji i to prije 5000 godina pne.. Dokaz za to su tkanine iz švicarskih sojenica koje se danas čuvaju u Britanskom muzeju.

Autor:Milan Vladen,1947 god. Tekstilne sirovine. Predenje i predja. Tkanje i tkiva. Pregled tkanina. Pletena roba. Krznarstvo i krzna. Perje. Mali format,meke korice,dobro ocuvana. 144 strane.

МИЛОШ ЈЕВТИЋ ГРАДИТЕЉСКА ТКАЊА БОЖИДАРА ПЕТРОВИЋА ГРАФОПРИНТ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ 2007 КОЛЕКЦИЈА ОДГОВОРИ ИЛУСТРАЦИЈЕ У БОЈИ ФОТОГРАФИЈЕ У БОЈИ БРОШ ЋИРИЛИЦА 160 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра **********

Vanja Pegan je pisac mora i priobalja. U ovom romanu nižu se uspomene koje podsećaju na autorov život u rodnom Piranu, smeljuju se slike događaja i ljudi pod okriljem starog, ali postojanog svetionika na piranskoj Punti. Kroz svojevrsno hemingvejsko pripovedačko tkanje autoru polazi za rukom da izgradi tajni književni spomenik duši svog grada kojem talasi mora i ljudskih sudbina udahnjuju novi život.

Knjiga sadrzi sve o rucnim radovima,i to,pletenje,kackanje,vezenje,krojenje i sivanje,tkanje,izrada sagova,uzlanje i leksikon rucnih radova sa vise od 800 pojmova,i vise od 600 fotografija u boji, ikovnih priloga i crteza. Knjiga je u odličnom stanju,nije korišćena,polovna je samo zbog manjih oštećenja na korici,takodje prva i poslednja strana imaju male žute fleke. Ljubljana:Mladinska knjiga,1986-317 str.

U ovim ranim pričama, Milica Mićić Dimovska pokazala je interesovanje za porodične odnose i veze među njenim članovima, što ju je odvelo u psihološku prozu, i što će ostati njen primarni pripovedni interes.

Knjiga je nova. Đurđica Petrović - Od pusta do zlatoveza, Tkanja i vez Ђурђица Петровић - Од пуста до златовеза, Ткања и вез 406 strana : ilustrovano ; 17 cm Beograd : Srpski genealoški centar, 2003 Prof. dr Đurđica Petrović (Nova Pazova 1927 - Beograd 2003) – redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu – ulazi u red naših najznačajnijih etnologa druge polovine XX veka. Gimnaziju je pohađala u Beogradu; studirala etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1948-1952); doktorirala na istom fakultetu sa temom Oružarski zanati u našoj zemlji za vreme osmanske uprave (1964). Radila je u Vojnom muzeju JNA u Beogradu (1952-1971) i Filozofskom fakultetu u Beogradu (1971-1992). Više puta je bila upravnik Odelenja za etnologiju, rukovodilac naučnih projekata Odelenja, član fakultetskih komisija, predsednik Velikog saveta Fakulteta, prva žena dekan u istoriji Filozofskog fakulteta (1989-1992). Objavila je preko 160 naučnih radova i posebnih izdanja u zemlji i inostranstvu. Bila je stalni drugi sekretar Etnološkog društva Srbije, član-osnivač Mreže za etnološka i istorijska istraživanja Saveta Evrope, kao predstavnik SFRJ, a zatim Srbije. Specijalnosti: zanatska izrada oružja u zapadnom delu jugoistočne Evrope, materijalna kultura i svakodnevni život (kraj XIII-polovina XIX. veka), pretežno na Jadranu i bližem kopnenom zaleđu. Bila je član Demokratske stranke od njenog osnivanja, predsednik Odbora za kulturu Demokratske stranke i član njenog Glavnog odbora. Ideja za objavljivanje ove knjige potekla je od studenata, diplomaca, magistranata i doktoranata prof. Đurđice Petrović sa namerom da se njenim publikovanjem obeleži 75 godina njenog života i etnološkog rada, visoko cenjenog u zemlji i inostranstvu. S tim ciljem predano smo radili na pripremi rukopisa za štampu devet meseci u protekloj 2002. godini. U međuvremenu, u drugoj polovini prošle godine, prof. dr Đurđica Petrović se teško razbolela. I pored naših nadanja da će savladati tešku i neizlečivu bolest ona je preminula 12. januara 2003.godine. Nadali smo se da će doživeti da vidi ovu knjigu čijem se izdavanju veoma radovala. Ipak videla je knjigu na pausu i otisak korica na papiru. Nama, njenim studentima, ostala je obaveza da ovaj započeti posao dovršimo. Čini nam se da bi ova knjiga trebalo da bude nezaobilazno štivo i priručnik svima onima, koji se bave proučavanjima materijalne kulture, ne samo etnolozima – istraživačima tekstilnog rukotvorstva i narodnih nošnji – po muzejima, već i drugima, onima koji se posredno i neposredno bave istorijskim, tradicijskim ali i savremenim tekstilom i produktima od njega.Knjigu Od pusta do zlatoveza čine studije o tekstilu na prostorima ex-Jugoslavije, uticajima i prožimanjima graničnih kultura na ovom prostoru, pa i šire na prostoru Balkana i Podunavlja. Kao što se vidi iz sadržaja prvi deo je posvećen srednjovekovnom tekstilu, a drugi deo različitim načinima ukrašavanja tekstilnih rukotvorina. Ove studije danas mogu da posluže kao prilog izučavanju kulturnog kontinuiteta i akulturacija u materijalnoj kulturi jugoistočne Evrope,Sadržaj: Tkanja Srednjovekovni vuneni pokrivači; Prostirke i pokrivači, Pust; Sklavina, Čerga, Rakno, Guba, Kosmač, Sagovi, Stolnjaci, Ubrus. Razboj, Likovne karakteristike narodnih domaćih rukotvorina; Vezovi: Aplikacije, Građa, Zlatovez, Beli vez, Gradski vez, Vez perlicama.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cetvrt veka tkanja u Banatu Tkanje je tehnološki proces izrade tkanina uzajamnim preplitanjem (pod pravim kutem) od najmanje dva sistema niti, od kojih jedan ide uzduž tkanine (osnova), a drugi po širini tkanine (potka).[1] Raznovrsnim ukrštanjem ova dva sistema nastaju tkanine različitih osobina, izgleda, struktura i veličina . Najjednostavnija i najraširenija stara tehnika tkanja bila je na vertikalnim ručnim razbojima, zvana - klječanje. Između niti osnove napete na okvir, - potka se prepletala prstima, uz pomoć drvenog šiljka ili igle, te nabijala drvenim češljem.[2] Razboj se koristio već u prahistoriji i to prije 5000 godina pne..[3] Dokaz za to su tkanine iz švicarskih sojenica koje se danas čuvaju u Britanskom muzeju...

U ratu i ljubavi sve je dopušteno – ili ipak nije? Ljubav, privrženost i naklonost – svaki od tih osjećaja trebao bi nas potaknuti da vodimo računa i o dobrobiti osobe s kojom ulazimo u intimni odnos, a ne samo o vlastitom zadovoljstvu. U ovom priručniku, autorica bestselera Tkanje života i Život s različitima, bavi se temama koje su nam svima bliske, iako se vrlo rijetko o njima javno govori, a još rjeđe piše. Ljubavni i intimni odnosi najosjetljivija su i često najvažnija iskustva našeg života. Donose nam mnogo zadovoljstva i sreće, ali i mnogo ogorčenja i boli koja bi se mogla izbjeći kad bismo znali poštivati pravila koja vrijede za svaki prisan odnos, bio on prijateljski, partnerski ili ljubavnički.

„Narodne bajke su nastale u tamnim vekovima prošlosti, u vreme „pre sveta“ kada je čovek živeo u harmoniji sa spoljnim okruženjem, duboko svestan svoje nemoći i zavisnosti od nepredvidljivih prirodnih sila. Nastale iz mita kao svete priče, bajke predstavljaju iskonski izraz čovekove kolektivne svesti i potrebe da, makar u pričanju, dokuči i objasni smisao svog postojanja. U bajci ili „ženskoj pripovijetki“ kako je Vuk naziva, „pripovijedaju se kojekakva čudesa što ne može biti“. Stvarni i onostrani svet stapaju se u fantastično pripovedačko tkanje čiji nas raskoš i sklad pozivaju na neki bolji i dostojniji život. Iz bajke plamti vekovima sticana narodna mudrost, u njoj dobro i pravda uvek pobeđuju, a čovekove najneverovatnije želje i težnje bivaju ispunjene“...

Opis Dakić nije pisac pobjeda, patetike i izvrsnosti, jednako kao što njegov glavni junak, ćutljivi neznajša Željko Nišević, jeste sasvim običan dječak, iz sasvim obične, izbjegličke sirotinjske porodice, a opet heroj. Drugačijih, porodica ali i heroja, kao da i nije bilo u tim izbjegličkim kolonama: o drugačijima, na bilo koji način izvrsnima, Dakić kao da i odbija pisati. Petodinarke je zadovoljstvo čitati i zbog detaljnog opisa i nadahnutog presjeka života ovog malog, no istorijski i geografski nimalo beznačajnog mjesta. Zbog delikatnih emocija, živih i sadržajnih uspomena, nostalgije i melanholije, humora na sopstveni i tuđ račun, ukratko zbog svega onoga čime je autor, na isti način, načinio i daljsko tkanje svoje prve, nazovimo je tako, autofikcije.

ŠAPATI MALE VLAŠKE - Slavica Galonja Izdavač : PROMETEJ2022 328 str.tvrdi povez Treća knjiga Slavice Garonje iz kruga „arkadijske trilogije”, Šapati Male Vlaške, veliko je tkanje snohvatica („Jer jezik je poslednje što nam ostaje. I, stupam, kao u snu, u taj prostor svog poslednjeg utočišta”): roman o zbirci riječi koje je upila u mladosti i zrelosti i sada ih vraća ili vadi iz sna i sjećanja, u melanholičnom rastanku s dragim joj i bliskim ljudima, predjelima i predmetima. Do srži lična, knjiga rastanka. U njoj dušin trepet obavija dragocjen dokument o povezanosti pripovjedačice sa svojom junakinjom, njenim jezikom i duhom. Nenametljiv romaneskno-autobiografski okvir snaži jaku vrijednost svjedočenja i žive govorne riječi. K.D.S.3.1.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tekstil je elastični materijal sastavljen od sitnih vlakana koja čine predivo. Tekstilna industrija upotrijebljava prirodna i sintetička vlakna kako bi tkanjem ili pletenjem proizvela tkanine za odeću, namještaj ili industriju. Vlakno se čisti, sortiraa, izbjeljuje, ponekad boji, a zatim se šalje u predionice gdje se pretvara u čvrst neprekidan konac. Bojenje se bira prema kemijskim karakteristikama tekstilnog vlakna. Danas su gotovo sve boje sintetičke. Tkanina može da bude bojena i pojedinačno nakon tkanja. Vlakno se potom plete ili tka. Tkanje se odvija na razboju koji je danas automatiziran. Leteći čunak Johna Kaya i mehanički razboj bili su dva ključna izuma za napredak tekstilne industrije. Nakon tkanja, komad tkanine se pere a ponekad se priprema za štampanje(crtež) ili za postupke koji će uticati na njegov izgled ili kvalitet. U industrijskim zemljama, fabrike tekstila se suočavaju sa konkurencijom zemalja Srednjeg istoka i ostalih područja Azije.

Roman o Savi Šumanoviću. Koje tajne krije život Save Šumanovića, slavnog srpskog slikara, u Parizu? Čarna, devojka nesvakidašnjih znanja i intuicije, pronalazi na novobeogradskom buvljaku dosad nepoznatu beležnicu Moja srčana zaostavština Save Šumanovića. Narator, istoričar umetnosti ušao u sedmu deceniju života, i Čarna na osnovu beležnice razvijaju priču o Šumanovićevom životu, ljubavima, duševnoj bolesti i njegovim ključnim slikama, posebno o remek-delu Pijana lađa. Umesto da piše romansiranu biografiju, Danilov, erudita i vrstan poznavalac slikarstva, spaja i izmiruje uzbudljivo prozno tkanje i briljantno napisan dijaloški esej o Šumanovićevom slikarstvu. Posle Andrićevog Razgovora o Goji i Knjige o Mikelanđelu Miloša Crnjanskog, sada smo u okviru ovog romana dobili jednako fascinantan tekst, ali ovog puta o našem slikaru Savi Šumanoviću. Pisan hrabro, sočno, nepredvidljivo, danilovljevski, roman Jelen noći čitamo kao književni spomenik jednom od najvećih srpskih slikara.

V.B.Z. nastavlja s objavljivanjem kompletnog djela iznimne hrvatske autorice Vesne Krmpotić! Ciklus Divnog stranca sadrži tri knjige, a svaka od knjiga sadrži 108 priča – dakle sveukupno njih 324. U ovim pričama ili bajkama Vesna Krmpotić pred nas postavlja tanano tkanje povijesti o lijepom i moralnom, o ljubavi i čeznji, o velikom strpljenju koje je potrebno da bi se nešto stvorilo, da bi se nešto dočekalo, da bi se nesto ostvarilo. Nazvavši ih ‘pjesmenim pričama’ Vesna Krmpotić je istakla njihovu lirsku prirodu. Međutim, pod gustim nanosima lirskog, pod raskošnom fantazijom koja korespondira sa svijetom bajki, pulsira mudrost koja se na kraju svake priče izražava u formi poslovice, zapravo pouke. Evo nekoliko primjera: Od (moralnog) zakona veća je samo milost (iz priče ‘Tko se najviše boji smrti’) Samosvijest je spokojno i moćno znanje (iz priče ‘Podnožje i vrh’)

U ovoj strastvenoj knjizi koja treperi od životne radosti junaci se svađaju i mire, oplakuju i obožavaju, mrze i vole. Poslednji potomak neobične, brojne porodice Trembleovih, Lusi, započinje putovanje kroz istoriju i otkriva prošlost punu grešnika i svetica, odavno pokopanih tajni koje su iz mračnih predačkih šuma oblikovale sudbinu članova ove porodice. „Raskošno, bogato iznijansirano delo, puno likova koji vas iz stranice u stranicu iznenađuju. Eme Laberž je stvorila gusto tkanje reči, puno neočekivanih detalja – koliko god puta da čitate ovu knjigu, otkrićete nešto novo i divno.“ Anita Rau Badami Ukus tamarisa „Divan roman – tajanstven i snažan. Vrlo vešto stapanje činjenica i fikcije, tanano preplitanje niti priče o jednoj ženi, o njenoj porodici, njenoj zemlji, njenoj istoriji.“ Guland „Ovaj roman pulsira večnim ritmom života zemlje o kojoj priča. Pored te zapanjujuće istorijske priče, ovo je takođe porodična drama, u kojoj sve pršti od žestokih strasti i nesalomljive odanosti.“ Herk

Knjiga je dobro očuvana. ,,`Krv i zlato`, nastavlja tkanje raskošne tapiserije započete u `Čeliku i Snegu`, povesti koja je bez daha ostavila milione čitalaca širom sveta. Dok se Rat petorice kraljeva približava krvavom vrhuncu, Džon Snežni i mala družina mladića i bogalja, ostavljeni od svih, spremaju se da sami zaustave divljansku plimu na kapiji Crnog zamka. Rob Stark, Kralj na Severu, kreće u još jedan pohod, da povrati zemlje svog oca. Kraljica Sersei je napokon odigrala završne poteze u igri koja će njenom sinu obezbediti presto, ali njen brat, bezruki vitez, mora da se uhvati u koštac sa neprijateljima strašnijim od svih sa kojima se do sada sukobljavao - demonima svoje prošlosti. A u međuvremenu, zmajevi Deneris Olujrođene, kalisi Dotraka, rastu i jačaju...Vođen rukom vrhunskog pripovedača, jedinstven po snazi, zamahu i maštovitosti, roman `Krv i zlato` je do sada najuzbudljiviji deo `Pesme leda i vatre` remek-dela savremene epske fantastike.``

Iz recenzije: „Na Zapadu je priča pre svega zamisao, plan, naracija, duhovitost, stil; na Istoku je priča pre svega čaranje. Na Zapadu najlepše priče pričaju umetnici; na Istoku pustinjaci, magi, mudraci, vešci i sveci. Na Zapadu pripovedač darovito rukuje idejom i materijalom; na Istoku je pripovedač medijum kroz koji se pripovetka sama priča. Na Istoku, rekli bismo, čovek od mašte treba samo da zaklopi oči, i priča je gotova… Zapadna priča je pre svega odlomak života, studija, istina, dokaz. Istočna priča je, i kad je moderna, pre svega neko ‘tiho tkanje’, neko bajanje; fantazija i bogato šarena slika; pakao ili raj; huka i pokori krvi, ili šapat duboko sakrivenih tajni. Zapad i opštečovečansko pronicanje, to je ono što u Andrićevim pripovetkama dira u najfinije naše umetničke osetljivosti. Ali ono što vuče kao dubina, što čini da tim pripovetkama prilazimo sa žeđu, to je Istok.” Isidora Sekulić

Knjiga GDE. KAD donosi našem čitaocu sabrana dela (ili, tačnije, ono što je od njih preostalo posle, kako bi to rekao Harms, „temeljnog uništavanja stvari oko nas“) jednog od najznačajnijih ruskih pesnika uopšte Aleksandra Vedenskog, bliskog prijatelja i saradnika Danila Harmsa, Velikog Oberiuta i Činara zaumne poezije, neodoljivog melanholika, koji je, putujući na svojim zaumnim i apsurdnim stihovima, koji pod kraj pesnikovog života počinju da odišu setnom i nostalgičnom uspomenom – na šta?, na koga? – dospeo tamo gde je malo ko među pesnicima uspeo i da priviri – u božanske odaje savršene poetske harmonije svog večnog imenjaka i skrivenog uzora Aleksandra Puškina. To prefinjeno tkanje u stihovima, koje je, kako se čini, moguće samo u stihiji ruskog jezika, uspela je da na srpski jezik prenese Kornelija Ičin, svakako naš najveći poznavalac umetnosti ruske avangarde i njenih idejnih tokova, čiji tekst Svetovi Aleksandra Vedenskog i završava ovu knjigu. Biblioteka KOSMOPOLIS Prevod s ruskog KORNELIJA IČIN Format A5 Strana 300 Tvrd povez

Obimno tkanje najnovijeg romana spisateljice Rusije Marinković, autora zapaženih knjiga, ponajviše ''za decu i omladinu'', Iznad sebe, pobuđuje sećanje na jednog od utemeljivača, da tako kažemo ''porodičnog romana ličnosti'', doktora Lazu K. Lazarevića. Čime? Pre svega željom da se što dublje prorudari po unutrašnjem svetu čovekovom ali, ovoga puta, kao Homo familias-u. I kao slavni Laza, gospođa Marinković je na grudobranu porodične časti i poštenja! Zato je ovo istovremeno i roman o pregorevanju, ali i heroizmu branilaca hrišćansko-građanskih moralnih ideala. Nimalo slučajno, Rusija je svojim glavnim protagonistima dala i draga joj imena: Sofija i Lazar - Laza. A na širokoj potki romana (čak 348 stranica) lepim humanističkim vezom izvezla je uspešno na desetine likova iz naše društvene jave - sve do gotovo današnjih dana. Zato ovaj roman i ima obeležja jedne velike, dodajemo i dosta uspešne freske društvenog života sa likovima koji tvore socijalni ambijent Srbije i to u ''vertikali'' od ruralnog Saraja do velegradskog Beograda u koji nadiru reke migranta iz socijalno-kulturno skromnijih sredina.