Izdavač:STUBOVI KULTURE Beograd Broj strana:124 Pismo:Latinica Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 16,5 x 12 cm Godina izdanja:2009 Odlično očuvana knjiga,nova, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! O knjizi: `Prvi roman Borivoja Adaševića,Čovek iz kuće na bregu,oživljava na srpskoj proznoj sceni retko prisutno iskustvo literature kao jezičkog artefakta,kao umetnosti gustog rečeničnog tkanja koje se lepotom i individualnošću zvuka i ritma ,izvanrednom poetskom slikovitošću,isto koliko i značenjima koja grade tok pripovesti,nameće čitaočevoj mašti kao majstorski uobličen literarni univerzum.Priču o pristupu umetnostii odustajanju od nje, o ljubavnom gubitku kao iskustvu koje zahteva interpretativnu posvećenost da bi se otvorilo kao emotivno intenzivna faza koja je sastavni, pa i nužni deo procesa sazrevanja,o fortmativnim godinama mladića čija kontemplativna usamljenost krije potragu za smislom i vrednostima sopstvenog i tuđeg umetničkog stvaralaštva i njegovom funkcijom u uspostavljanju manje ili više čvrstih odredišnih tačaka naših života,tu priču Adašević pripoveda lirizovanim,artističkim,dakle sporim,zahtevnim narativnim glasom koji percepciju ove proze otežava i koči,čineći je istovremeno uzbudljivim i iznenađujuće lepim čitalačkim susretom.Čovek iz kuće na bregu je knjiga koja se čita više puta, koja se nosi sa sobom i iznova isčitava , koja puninu smisla, prevashodno posredovanog lepotom i poetičnošću forme,nudi-čak zahteva- i u naknadnom,fragmentarnom susretanju.Svim ovom kvalitetima ovaj kratki roman svrstava se u sam vrh naše savremene proze, gde za sebe nalazi jedno sasvim osobeno, usamljeno, a tim važnije i istaknutije mesto.`

Opis Bambus pelena Coki loki Pelena od bambusa, univerzalne veličine, nosiva od početka do kraja pelenaštva (3-15 kg). Izrazito mekana, izdržljiva, sa najboljom moći upijanja. Podešavanje u dubinu i širinu omogućeno je plastičnim drikerima. Kompletno je izrađena od bambus frotira. Pelena se sastoji iz nekoliko slojeva. Petljice bambusa koje dodiruju kožu izrađene su od 100 % bambus vlakna. U tkanju pelene nalazi se mali deo poliestera koji ne dodiruje kožu, ali daje peleni niz izuzetnih osobina – pelena posle višemesečnog pranja zadržava svilenkastu mekoću, značajno brže se suši od drugih bambus materijala, sprečava skupljanje materijala i daje mu veliku izdržljivost koja je neophodna za višegodišnje korišćenje. Uz pelenu se dobija i dodatni uložak za dodatno upijanje tečnosti. Uložak je petoslojni i njegovim dodavanjem postiže se upijajuća moć koja omogućava 10-12 sati nošenja. Bambus pelena je odličan izbor ako želite tanku pelenu koja najviše upija i ostaje najmekša posle višemesečnog korišćenja. Preko ove pelene neophodno je nositi zaštitne gaćice, kako bi se odeća zaštitila od vlage. Sirovinski sastav: 80% bambus i 20% poliester. Sertifikat: Oeko-Tex I razred VAŽNO: Poliester je dodat u noseće niti materijala, da bi mu omogućio veću stabilnost i duži vek pelene. Deo koji dolazi u neposredan dodir sa kožom je izrađen od 100% bambusa, bez poliesterskih niti. Održavanje: – mašinsko pranje na 60 stepeni – povremeno možete oprati na 90 stepeni – bez omekšivača i izbeljivača – duplo ispiranje – sušenje na vazduhu ili u sušilici na srednje jakom programu. Ne sušiti direktno na grejnom telu – ne peglati Zemlja porekla: Srbija

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Prva knjiga Praha – Divlja lepotica - Filip Pulman Godina izdanja: 2018 Broj strana: 456 Povez: Mek Dobitnik Britanske nagrade za književnost. „Čista radost... velikodušno, zastrašujuće, mudro i domišljato.“ Scotsman Vratite se u svet Severne svetlosti, saznajte više o Lajrinom poreklu, upoznajte novog junaka koji igra ključnu ulogu u Lajrinom spasavanju i otkrijte nešto više o neuhvatljivoj materiji poznatoj kao Prah. Malkom Polsted je dečak koji zapaža sve, ali sam je gotovo neprimetan. Zbog toga je možda neizbežno da postane špijun... Njegovi roditelji vode krčmu nazvanu Pastrmka na obali reke Temze, kroz čija vrata prolazi čitav Oksford. Malkom i njegov daimon Asta često čuju vesti i glasine, pa i povremene skandale, ali tokom neprekidne zimske kiše Malkom saznaje za nešto novo: za zaveru. Malkom pronalazi tajnu poruku s pitanjima o opasnoj materiji zvanoj Prah – a špijunka kojoj je poruka bila namenjena pronalazi njega. Ona ga moli da drži oči otvorene i Malkom svuda počinje da viđa sumnjive osobe: lorda Asrijela, istraživača koji je očigledno u bekstvu, agente Magisterijuma, Cingarina po imenu Koram koji mu donosi upozorenja i prelepu ženu čiji je daimon zli majmun. Svi oni ga pitaju jedno isto: za devojčicu, za bebu po imenu Lajra. Čini se da Lajra poput magneta privlači čudne ljude. Ali Malkom pristaje da se suoči sa svim opasnostima ne bi li je bezbedno sproveo kroz oluju. „Obožavaoci Njegovih mračnih tkanja s radošću će se vratiti u dobro poznati svet, dok nove čitaoce čeka zadovoljstvo polaska na putovanje kroz ovaj neodoljivi kosmos na samom početku priče o Lajri.“ Independent „Bogata, maštovita i živopisno ispripovedana povest o odrastanju.“ The Sunday Times

Kao novo. Bez posvete. Biserna sestra - Lusinda Rajli Godina izdanja: 2018 Broj strana: 672 Povez: Mek Biserna sestra je četvrta knjiga iz serijala Sedam sestara Lusinde Rajli, koji je u vrhu lista bestselera u celom svetu.KeKe D’Aplijez se nikad nigde nije uklapala. Posle smrti oca, neuhvatljivog milijardera Tate Solta – kome je taj nadimak dalo njegovih šest kćeri, usvojenih u raznim krajevima sveta i nazvanih po sazvežđu Sedam sestara – našla se na životnoj prekretnici. Napustila je umetnički koledž i gledala kako se njena voljena sestra Zvezda udaljava od nje, nalazi ljubav i ostavlja je potpuno samu.U očajanju, odlučuje da pobegne iz Engleske i otkrije svoju prošlost; jedini tragovi koje ima su jedna crno-bela fotografija i ime australijske pionirke, koja je živela pre stotinu godina. Na putu za Sidnej, KeKe odlazi na jedino mesto gde se oduvek osećala dobro – na čarobnu plažu Krabi na Tajlandu. Tamo, među turistima koji putuju po svetu samo s rancem na leđima, upoznaje misterioznog Ejsa, čoveka usamljenog kao i ona, i saznaje da on krije veliku tajnu...Kad KeKe konačno stigne u vrele i prašnjave crvene ravnice središnje Australije, počinje da traga za svojom prošlošću. Energija tih krajeva i drevna kultura Aboridžina ponovo bude u njoj stvaralački impuls. Uz ljude koje upoznaje na putovanju, KeKe počinje da veruje da joj taj prostrani, divlji kontinent može pružiti nešto što je smatrala nemogućim: osećaj pripadanja, i dom...„Ovo je kao odlazak na fantastičan književni godišnji odmor – magična, misteriozna tura nade i snova... Mesta radnje su upečatljiva, opisi izuzetni, a priča isprepletena kao niti u tkanju vremena i istorije. Prenosi nas u svet zadivljenosti, kao i u svet umetnosti.“ Book Trail„Bezmalo sedam stotina strana čitalačkog uživanja.“ Daily Mailwww.thesevensisters.com

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Od pusta do zlatoveza - Đurđica Petrović Izdavač: Srpski genealoški centar Godina izdanja: 2003 Broj strana: 406 Format: 17 cm Povez: Broširani Ideja za objavljivanje ove knjige potekla je od studenata, diplomaca, magistranata i doktoranata prof. Đurđice Petrović sa namerom da se njenim publikovanjem obeleži 75 godina njenog života i etnološkog rada, visoko cenjenog u zemlji i inostranstvu. S tim ciljem predano smo radili na pripremi rukopisa za štampu devet meseci u protekloj 2002. godini. U međuvremenu, u drugoj polovini prošle godine, prof. dr Đurđica Petrović se teško razbolela. I pored naših nadanja da će savladati tešku i neizlečivu bolest ona je preminula 12. januara 2003.godine. Nadali smo se da će doživeti da vidi ovu knjigu čijem se izdavanju veoma radovala. Ipak videla je knjigu na pausu i otisak korica na papiru. Nama, njenim studentima, ostala je obaveza da ovaj započeti posao dovršimo. Čini nam se da bi ova knjiga trebalo da bude nezaobilazno štivo i priručnik svima onima, koji se bave proučavanjima materijalne kulture, ne samo etnolozima – istraživačima tekstilnog rukotvorstva i narodnih nošnji – po muzejima, već i drugima, onima koji se posredno i neposredno bave istorijskim, tradicijskim ali i savremenim tekstilom i produktima od njega. Knjigu Od pusta do zlatoveza čine studije o tekstilu na prostorima ex-Jugoslavije, uticajima i prožimanjima graničnih kultura na ovom prostoru, pa i šire na prostoru Balkana i Podunavlja. Kao što se vidi iz sadržaja prvi deo je posvećen srednjovekovnom tekstilu, a drugi deo različitim načinima ukrašavanja tekstilnih rukotvorina. Ove studije danas mogu da posluže kao prilog izučavanju kulturnog kontinuiteta i akulturacija u materijalnoj kulturi jugoistočne Evrope Sadržaj: Tkanja, Srednjovekovni vuneni pokrivači; Prostirke i pokrivači, Pust; Sklavina, Čerga, Rakno, Guba, Kosmač, Sagovi, Stolnjaci, Ubrus. Razboj, Likovne karakteristike narodnih domaćih rukotvorina; Vezovi: Aplikacije, Građa, Zlatovez, Beli vez, Gradski vez, Vez perlicama.

Knjiga je kao nova. Noćno vijeće - Dževad Karahasan Izdavač: Bulevar Books Godina izdanja: 2019 Broj strana: 285 Format: 20 cm Povez: Broširani „Karahasan u Noćnom vijeću koristi elemente paraliterarnih žanrova, uzimajući obrazac detektivskog romana, kako bi se isprovocirala intelektualna, filozofska rasprava o ljudskom odveć ljudskom – rasprava o smislu žrtve i etičkoj odgovornosti koja se poziva na mogućnost izbora, a s onu stranu pravila, zakona, normi, koje sve skupa sačinjavaju ono što bi se moglo nazvati moralom. Investirajući u priču život, ne u biološkom nego u etičko-kulturalnom smislu, priča postaje legitiman medij procjenjivanja i ocjenjivanja samih likova, ali i društvene stvarnosti. U nastojanju da se konsolidira vlastiti izgubljeni identitet/i, glavni junak romana, Simon Mihailović kroz esejističke pasaže i unutrašnje monologe prolazi uzduž i poprijeko kulturoloških granica, i iz pozicije marginalnog izmještenog subjekta, s druge strane moći, institucija i autoritativnog diskursa, pronalazi prostor vlastite kreacije identiteta u ljubavi, prijateljstvu, etičkoj brizi za drugog. Povratakom u prošlost, kako bi se kritički preispitala, i destrukcijom monumentalističkog koncepta povijesti kao teleološkog i linearnog slijeda, odriče se svaka vrsta utopijskog kolektivizma i rada na kolektivnom pamćenju, a pitanje narativnog identiteta postaje žarišno mjesto razlike između totalitaritarnog i demokratskog diskursa, postaje mjesto etičkog nagovora teksta.“ – Alma Denić-Grabić „Ovde se čita mračna priča o čoveku koji nije mogao osetiti mržnju i nepoverenje i koji je doživeo neuspeh u svojoj ljubavi. Karahasan je uradio veličanstven posao u čuvanju sećanja na jednu odbačenu prošlost.“ – Anton Tusvaldner „Karahasan virtuozno povezuje u jednom tkanju realistički precizne slike istorijskog trenutka s mitovima i strahovima, koji često nad ljudima imaju više moći nego svi istorijski provereni prikazi prošlosti.“ – Tobias Hejl „Ali stvarno čudo ovog romana je vedrina svetog ludaka, koja stoji nasuprot krvavom mraku – jedna saglasnost s postojanjem, koja je zapadnome pripovedanju posve strana.“ – Rut Fihner

U dobrom stanju Sreten Ugričić : pisac, astronom, terorista : [zbornik radova] / priredili Svetlana Gavrilović i Saša Ilić Vrsta građe zbornik Jezik srpski Godina 2021 Izdanje 1. izd. Beograd : Udruženje za kulturu povezivanja Most Art Jugoslavija : Links, 2021 (Beograd : Skripta internacional) Fizički opis 257 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Gavrilović, Svetlana, 1952- = Gavrilović, Svetlana, 1952- Ilić, Saša, 1972- = Ilić, Saša, 1972- Edicija Internacionala / [Udruženje za kulturu povezivanja Most Art Jugoslavija, Beograd] ; knj. 5 Tiraž 500 Slika S. Ugričića Sreten Ugričić: str. 251 Beleške o autorima [i. e. priređivačima]: str. 253-257 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Ugričić, Sreten, 1961- -- Poetika -- Zbornici Narodna biblioteka Srbije (Beograd) -- 2001-2012 -- Zbornici Ovaj zbornik radova dvanaestoro autorki i autora, predstavlja ne samo pokušaj da se promisle politički događaji koji su doveli do brutalne smene direktora Narodne biblioteke Srbije januara 2012. godine, već i da se ocrtaju konture reza i osvetli tekstura ideološkog tkanja koje je namaknuto preko događaja Ugričić. U svom predgovoru za ovaj zbornik, Branislav Jakovljević je napisao: “Čin Sretena Ugričića počeo je mnogo pre afere Nikolaidis, i traje i danas. Ovaj čin nesvodiv je na jedan iskaz ili jedan predmet, ma kako užaren on bio. Pojam slučaja u smi­slu koji mu daju njegove političke, medicinske i sudske upotrebe ima svrhu da ograniči i neutralizuje onaj pojmovni sloj koji se odnosi na slučaj kao nešto što je nepredvidljivo, iznenadno i ne­zadrživo; rečju, događajno.” Za ovaj zbornik, pored Branislava Jakovljevića, pisali su: Olivera Stošić Rakić, Nevena Bojičić, Olga Manojlović Pintar, Slobodan Beljanski, Aleksej Kišjuhas, Ivan Milenković, Goran Lazičić, Davor Beganović, Nemanja Mitrović, Svetlana Gavrilović i Saša Ilić. Objavljene su fotografije Narodne biblioteke Srbije iz perioda pre i posle rekonstrukcije, autora Srđana Veljovića. Priredili Svetlana Gavrilović i Saša Ilić

Divlji jaganjci ili U potrazi za ljubavlju i sopstvenim dvojstvom - Eva Ras originalna posveta od autora roman pisan u slavu ratova i roditelja koji su ljubav pretvorili u mržnju zaboravljajući čedo svoje... Divlji jaganjci na kompozicionom planu čini devet naslovljenih poglavlja. Kad izađemo iz njegovog gustog tekstualnog tkanja, uviđamo koliko moto iz Talmuda `Ko u strancu ne prepoznaje brata, taj će pre ili kasnije i u svome bratu videti stranca` u potpunosti pokriva bitne značenjsko-idejne slojeve romana. Osnovnu priču ispričanu u prvom licu, vodeći pripovedni glas u celom tekstu, kazuje naša savremenica, Beograđanka. U tom tzv. sveznajućem pripovedaču iz čije priče doznajemo samo ono što on želi da nam saopšti, nije nimalo pogrešno prepoznati/učitati samu autorku. Sugestivno pripovedanje sa mnoštvom detalja upućuje na autobiografske elemente, ali oni nisu presudni za dubinu i zanimljivost naratorkinog diskursa. U prvom poglavlju Bobice slatkog nara (9-70 strana) pripovedni glas osnovnu priču koncentriše oko života, karaktera i naravi bake Elze. Mnogo toga iz Elzine porodične storije autorka kondezacijom izraza čini upečatljivim. Lik ove žene, udate za nemačkog rimokatolika Andrea i zbog toga izopštenog iz porodice, kome je izrodila petoricu sinova i koji se početkom Drugog svetskog rata, privučeni zovom `arijevske krvi` upućuju na frontove širom Evrope da bi svi tamo izginuli, umnogome podseća na lik Ursule iz Markesovog remek dela Sto godina samoće, zahvaljujući autorkinoj veštini oblikovanja. Izdavač: Zadužbina Petar Kočić, Banja Luka - Beograd Godina: 2007 Broj strana: 328 Meki povez Biblioteka: Izabrana djela Eve Ras Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: DS2 Težina: 300 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Kada su ljudi nicali iz zemlje: autohtonost u govoru antičke Grčke - Vladimir Milisavljević Godina izdanja: 2016 Broj strana: 368 Povez: Mek Reč autohtonost, koju je moguće prevesti kao samoniklost, ili starosedelaštvo, ipak je, sugeriše Milisavljević, najbolje ostaviti neprevedenom jer ta grčka reč – sačinjena od zamenice autos (sâm) i imenice khthôn (zemlja) – sadrži neprevodiv momenat, naime u svojoj izvornoj varijanti ona označava onoga ko je, doslovno, rođen iz same zemlje. Upravo tu nijansu, na početku knjige jedva uočljivu i tanku kao konac, Milisavljević hvata pojmovnim pincetama, da bi, kako tekst odmiče, ta nit prerastala u istinsku žilu plemenitog materijala, pa su pincetu zamenila malo robustnija oruđa: najpre klešta, onda čekić koji postaje malj, zatim bušilica, najzad pravo pojmovno čudovište – Platon lično. Dakle, autohton je onaj ko je rođen ne na određenoj zemlji, već onaj ko je rođen iz same zemlje. Pisac reč shvata doslovno i izvodi doslovne implikacije: šta je kod Grka značilo da je neko rođen iz zemlje? U prvom odgovoru silazimo do mitova o nastanku Atine i Tebe, sa sve razigranim i libidinoznim grčkim bogovima, spremnim na svakojake podlosti, lukavstva, igre moći, a naročito ljubavno-seksualne poduhvate, uz učešće prvih, mitskih junaka i živopisnih čudovišta. Tu se, recimo, hromi i pohotni Hefest ustremi na polusestru Atenu u nameri da je obljubi, ali mu ova izmakne pa Hefestovo seme završi na zemlji, to jest u zemlji, u Geji. Geja, logično, rodi Erihtonija, čiji će potomci osnovati Atinu. Da stvar bude zamršenija, na istu ideju dolaze i Spartanci. Majstorstvo kojim Milisavljević prodire u mitove i, ako se tako sme reći, mitskim sredstvima pristupa mitovima – priča priču o pričama – uzbudljivo je koliko i mitovi sami: da bi se čitalac snašao u gustom tkanju često zamornih mitova potreban je dobar vodič. Ali kada vas provede kroz to ko-je-koga-zbog-čega-i-na-koji-način, Milisavljević prelazi na filozofsko tumačenje koje sklapa celinu i autohtonost dovodi do pojma.Milisavljevićevu knjigu s radošću bi dočekala bilo koja kultura.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Lepota i tuga - Peter Englund Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2014 Broj strana: 500 Format: 25 cm Povez: Tvrdi Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta… Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović Peter Englund, rođen 1957, istoričar, pisac, od 2001. do 2006. profesor na Institutu za dramu, član je Švedske akademije od 2002. Njen sekretar je od 2009. godine. Doktorirao je 1989. godine radom Ugrožena kuća: Plemićke predstave o društvu u doba velike sile, jednim od prvih većih švedskih radova iz istorije mentaliteta. Njegova uža specijalnost je istorija XVII stoleća, o kojoj je objavio prva dva od planirana tri toma: Godine rata: O Švedskoj kao velesili i jednom čoveku u njenom središtu (1993), za koju je 1993. godine dobio prestižnu Nagradu August, i Nepobedivi (2000) sa istim podnaslovom. Najveći uspeh je doživeo knjigom Poltava (1988), deheroiziranim opisom dana za danom bitke koju su jedinice Karla XII izgubile protiv jedinica Petra Velikog. Svojim pristupom, u kome je iskoristio svu dostupnu građu, od dokumenata preko pisama do poezije, i svojim stilom, u kome meša strogu naučnu analizu i pripovedačku radost, osvojio je čitaoce (knjiga je prodata u više od četvrt miliona primeraka i prevedena na više jezika) i ogromno doprineo popularizaciji istorije u Švedskoj. Njegove sledeće knjige su Srebrna maska: Kratka biografija kraljice Kristine (2006), pravo remek-delo minijaturne biografije Lepota i tuga bitke (2008), te zbirke eseja Predeo prošlosti (1991), Pisma s nulte tačke (1996) i Istorija tišine i drugi eseji (2003). Zbirkama eseja, od kojih su neki prerađeni članci i reportaže koje je pisao kao novinar, približio je širokoj publici ono što naziva malom istorijom, istorijom svakodnevice i malih stvari, koje su u suštini velike koliko i takozvana velika istorija ratova, revolucija i poprišta. Pisao je i scenarija za televizijske serije, objavio kratki roman Grmeću (2005) sa temom iz 1706. godine. Svoja novinarska iskustva iz praćenja ratova u Hrvatskoj, Bosni, Avganistanu i Iraku sažeo je u knjižici Scene iz ogledala: Fragmenti uspomena iz četiri rata (2006).

GLASOVI U VETRU Grozdana Olujić Izdavač: Srpska književna zadruga:Partenon Dobitnik NIN-ove nagrade kritike za roman 2009. godine! Proslavljena spisateljica romana Izlet u nebo i Glasam za ljubav, pisac umetničkih bajki svetskog ranga i univerzalnih značenja, Grozdana Olujić donosi novi roman pod naslovom Glasovi u vetru, pisan iskusnom rukom živog klasika. Između Srbije i Amerike, prošlosti i sadašnjosti, istorijskih trauma i treptaja emocija u osetljivim ljudima – odigrava se drama junaka i drama pripovedanja – prefinjenim stilom, velikom veštinom i estetičkom erudicijom. Verujem u iskru dobrote u čoveku Grozdana Olujić Vreme o kome živimo je vreme zla, ratova i laži - rekla je Grozdana Olujić, dobitnik ovogodišnje na Ninove nagrade za roman godine koju je dobila za knjigu „Glasovi u vetru“ (Srpska književna zadruga). Priznanje će joj danas u podne u Narodnom pozorištu Beograd, u ime pokrovitelja Kluba privrednika Srbije, uručiti Branislav Grujić, a u razgovoru za „Blic“ poznata, nagrađivana spisateljica, čiji je opus prevashodno obeležen bajkama, govori o „Glasovima u vetru“, vremenu zla i snazi dobrote, odnosu politike i umetnosti Govoreći o knjizi „Glasovi u vetru“ i njenom naslovu Grozdana Olujić, između ostalog, kaže da je on i odraz radnje romana koja se odigrava u jednoj njujorškoj noći u svesti junaka Danila Arackog koji čuje glasove svojih mrtvih evocirajući sudbine predaka u „Sagi o Arackima“ vezane za poslednjih sto godina. „Ipak, taj naslov je iznikao iz trenutka u kojem je Danilo Aracki ugledao sjaj u nebu i u tom sjaju lica predaka, shvativši da je sve što od života ostaje, kad vreme zemaljskog života istekne, upravo taj sjaj u nebu i glasovi u vetru, nečiji dragi lik, neki davno odsanjani san. Budući da je psihijatar, Danilo posebno obraća pažnju na ovo poslednje tumačeći snove kao naznake sudbine, koja ni prema njemu, kao i prema njegovim precima nije bila najmilosrdnija.“ Glavni junak Aracki, potomak duge loze lekara i iscelitelja porodice Aracki, na svoj način bavi se sećanjima i rečima otvarajući pitanje njihove (ne)moći i (ne)važnosti... - Nimalo slučajno jer reči su te, jezik je taj preko koga se prenosi sećanje, iskustvo, identitet. Jezik pamti i zahvaljujući jeziku obnavljaju se granice davno nestalih carevina, od Vizantijskog do Hazarskog i davno nestali narodi traju u imenima reka, planina, naselja na teritorijama na kojima su izgubljena plemena živela i stvarala, od Misisipija do Sijuks Sitija, Misurija.... Zar i naš narod nije uspeo da se održi zahvaljujući jeziku na kojem su stvorene veličanstvene bajke i epska poezija čija je lepota, preko Vuka Karadžića, u XIX veku zadivila Evropu kao jedinstvena istorija naroda koji je uspeo da opstane zahvaljujući poeziji. U čitavom svom opusu, pogotovo bajkama, ukazujete na pobedu dobrog i lepog uprkos svemu. Može li se tako govoriti i o današnjici, a da se čovek ne oseti prevarenim ili ga ne okarakterišu kao naivnog? - Teško je dati odgovor na to pitanje jer vreme o kome govorimo, vreme je zla, ratova i laži u kojem je nauka dosegla čudovišne rezultate prevazilazeći čak i maštu bajkopisca, istovremeno potirući etičke vrednosti na kojima počiva svet od preistorije do danas. Ipak, verujem da se iskrica dobrote u duši čovekovoj ipak nije ugasila, nije nestala. Strašno bi bile da nestane jer zajedno sa dobrotom nestalo bi sve za šta vredi živeti i boriti se. Na „27 pravednika“, po verovanju kabale, drži se svet. Kad bi ih nestalo, nestao bi svet. Nadam se da se to neće dogoditi. Govoreći jezikom književnosti kog nam je žanra realnost? - Na filmskom platnu i među koricama knjige sve češće suočavamo se sa onim što Amerikanci nazivaju „horror“, ali nije potrebno da ga tražimo po knjigama i filmovima. „Horror“ (užas) na našim je ulicama, po kafićima, sportskim stadionima. Kako drugačije nazvati ono što se desilo mladom francuskom navijaču i dečaku čiju je smrt, bez reči i samilosti posmatrala čitava gomila ljudi ni ne pokušavajući da ga odbrani? Takvo ponašanje više je nego „horror“, strašnije nego smrt. Nažalost, tu i tamo, nalazimo ga i u knjigama bajki, igricama, stripovima, što je, po meni, nedopustivo. Umetnost mora poštovati dete, pružiti mu zlatni most nade da na putu sazrevanja ne posrne već na prvom koraku. To je i jedan od razloga što sam se nakon objavljivanja ranih romana („Izlet u nebo“, „Glasam za ljubav“, „Ne budi zaspale pse“ i „Divlje seme“) okrenula bajkama, lepoti i mudrosti koje u sebi nose, s izuzetkom „Krvave odaje“ Andžele Karter i nekoliko drugih knjiga. A kako vidite mesto i (ne)moć književnosti danas? - Na prvi pogled književnost nema ni moć ni snagu koju imaju bombe i političari, ali na duže staze umetnost je jača jer duša čovekova na koju ona utiče nije se menjala od preistorije do danas. Ljubav je i u starom Egiptu postojala kao i u Šekspirovom dobu. Između staroegipatske bajke „Bata i Ampu“, naše „Male vile“ i Šekspirovih komada - kada je reč o ljubavi, zavisti, žudnji za vlašću - nema bitne razlike, kao što nema razlike ni između šake koja je odapinjala strelu i šake koja surfuje po kompjuteru. Nada da će ta, čudesna, čovekova ruka poslužiti dobru zato nije ni slučajna ni zaludna, bez obzira na mrak koji nadire sa svih strana. O Ninovoj nagradi „Bilo bi krajnje licemerno da kažem kako me Ninova nagrada nije obradovala. Obradovala me je, mada sam pre toga dobila niz nagrada i naših i svetskih. ‘Izlet u nebo’ dobitnik je nagrade ‘Narodna prosvjeta’ za najbolji roman godine, roman ‘Glasam za ljubav’ takođe. ‘Sedefne ruže i druge bajke’ prvi je dobitnik nagrade ‘Politikin zabavnik’, zatim niza nagrada (Zmajeve, „Zlatni leptir“, „Mlado pokolenje“, Povelja stare masline, ali i nagrade za najbolju bajku sveta koju dodeljuje ’World Academy for Art and Culture’ (SAD), kao i danskog viteškog ordena ‘Daneborg’ za zasluge na polju književnosti). Osim značaja koji nosi Ninova nagrada, draga mi je i zbog toga što je dodeljena romanu objavljenom u 100. jubilarnom kolu Srpske književne zadruge čije su plave korice obeležile moje detinjstvo.“ Tatjana Nježić 16.01.10 Grozdana Olujić dobitnica NIN-ove nagrade Knjiga se u meni taložila trideset godina, a onda je prošle godine počela gotovo samu sebe da piše, da nameće likove, poetiku, dinamiku. - Verujem da i kad sve izgleda mračno i bezizlazno, postoji negde neko zrno svetlosti i nade. O tome sam i pisala u ovom romanu - rekla je za „Blic“ Grozdana Olujić nakon jučerašnjeg saopštenja da je dobitnica NIN-ove nagrada za roman godine, prestižnog književnog priznanja koje joj je pripalo za knjigu „Glasovi u vetru“ (Srpska književna zadruga). NIN-ov žiri za najbolji roman na srpskom jeziku, u sastavu Milan Vlajčić, predsednik, Milo Lompar, Aleksandar Jovanović, Aleksandar Ilić i Mladen Šukalo (članovi), na jučerašnjoj sednici je odluku doneo većinom glasova. Za roman Grozdane Olujić glasali su Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo, dok su Milan Vlajičić i Aleksandar Ilić svoje glasove dali knjizi Žarka Komanina „Ljetopis vječnosti“, takođe u izdanju „Srpske književne zadruge“. U svom obrazloženju žiri skreće pažnju da se u „Glasovima u vetru“ kroz priču o jednoj srpskoj građanskoj porodici umetnički ubedljivo pojavljuju bitne tradicije evropskog romana XIX i XX veka, te da „kroz mnoštvo varijacija, lajtmotiva, lirskih i psiholoških fragmenata Grozdana Olujić umetnički osvedočeno oblikuje jednu priču koja iskazuje kako psihološku i istorijsku podlogu našeg podneblja, tako i duhovnu situaciju modernog vremena. U pripovednoj ravnoteži između modernističkog eksperimenta i realističke fakture, povremeno ukrštajući realističku i fantastičku motivaciju, sa uverljivo oblikovanim likovima, ‘Glasovi u vetru’ predstavljaju vredan rezultat savremenog srpskog pripovedanja“, kaže se u saopštenju. Tekao je vrlo živ razgovor između članova NIN-ovog žirija i predstavnika medija juče u redakciji NIN-a u trenutku kada je tiho, s blagim osmehom, pomalo zbunjeno, stigla Grozdana Olujić, koja je tu, na vratima, upola glasa, gotovo skrušeno, rekla: „Držite me, molim vas, da ne padnem.“ Nakon burnog pozdrava i uz novinarska pitanja, srdačno i nenametljivo, rekla je da su se „Glasovi u vetru“ u njoj taložili 30 godina, a da je prošle godine „knjiga počela da se nameće sama od sebe, i likovima i dinamikom i radnjom“. Zdušno je govorila o toj knjizi, odnosno o pripovesti jedne porodice i jednog naroda, kroz koju je ispisala dirljivu pripovest o rečima i jeziku. Blagonaklono odgovarajući na pitanja, nije krila zbunjenost nagradom. U izjavi za „Blic“ Grozdana Olujić se osvrnula na činjenicu da joj je opus obeležen verom u snagu dobra, za koje se vredi boriti i, između ostalog, napomenula: „I u ovom romanu sam se zalagala za to. Moj književni junak je odlučio da se vrati na ove prostore u vreme kad su svi bežali. Odlučio da se vrati, odlučio da stvori dom za decu, odlučio da se bavi jezikom, da se bavi profesijom lečenja, i to lečenja kroz jezik. Ma kako stvari delovale teško, tamno i bezizlazno, ja mislim da postoji dobro i da će to dobro prevladati. U romanu strana duše je gubitnik, uprkos velikom zlu oko nas i u nama. Razočaranje gubi bitku u borbi sa nadom. Život jeste čudo koje u sebi, uprkos svim mukama i nevoljama, sadrži lepotu i vrenje da smisao postoji i da nije nesaznatljiv.“ Grozdana Olujić je treća žena pisac laureat NIN-ove nagrade, koja je prvi put dodeljena 1954. godine (prvi dobitnik je bio Dobrica Ćosić za roman „Koreni“). Pre nje dobitnice su bile Dubravki Ugrešić za „Forsiranje romana reke“ 1988. godine i Svetlana Velmar-Janković za roman „Bezdno“ 1995. Grozdana Olujić (1934), romansijer, prevodilac i antologičar, dobitnik je brojnih književnih priznanja, počasni građanin Osla, nosilac danskog viteškog ordena „Daneborg“ za zasluge na polju književnosti. Posebno mesto u njenom opusu ima književnost za decu, odnosno autorske bajke („Nebeska reka i druge bajke“, „Zvezdane lutalice“, „Zlatni leptir“). U njenom proznom stvaralaštvu važno mesto pripada romanima „Izlet u nebo“, „Glasam za ljubav“, „Ne budi zaspale pse“, „Divlje seme“, koji su prevedeni na tridesetak jezika i objavljivani u mnogim zemljama (Engleska, Francuska, Nemačka, Ukrajina, SAD, Slovačka, Rusija, Indija itd). Saznanje da je bajka lekovita a bajkovitost neophodna, kako to ističe Slobodan Ž. Marković, jedna je od ključnih odlika njenog (spisateljskog) sveta. Na jučerašnjoj konferenciji za novinare povodom NIN-ove nagrade bilo je reči i o prosečnom kvalitetu prošlogodišnje književne produkcije, problemima savremene srpske književne kritike, radu žirija, o odlikama prošlogodišnje produkcije u kojoj se, po oceni žirija, izdvaja osam naslova iz ovogodišnjeg užeg izbora u kome su se našli romani Rajka Vasića - „Prsti ludih očiju“, Zvonka Karanovića - „Tri slike pobede“, Žarka Komanina - „Ljetopis vječnosti“, Grozdane Olujić - „Glasovi u vetru“, Sandre Petrušić - „Taoci“, Đorđa Pisareva - „A ako umre pre nego što se probudi“, Dejana Stojiljkovića - „Konstantinovo raskršće“ i Mirjane Urošević - „Park Karmen Maćado“. Svečano uručenje nagrade, koja podrazumeva svečanu plaketu i novčani deo u iznosu od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, biće održano u petak, 22. januara, u Narodnom pozorištu u Beogradu. T. Nježić 24.12.09 Sjaj u travi, glas u vetru Grozdana Olujić Bez sna o ljubavi i dobroti, čovek bi, jednostavno, prestao da postoji Grozdana Olujić, svetski poznati pisac bajki, antologičar i pripovedač, posle dugog ćutanja, svojim kultnim romanima „Izlet u nebo”, „Glasam za ljubav”, „Ne budi zaspale pse”, „Divlje seme”, prevedenim na tridesetak jezika i objavljenim u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, Danskoj, Holandiji, Norveškoj, Mađarskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Češkoj, Slovačkoj, Ukrajini, Rusiji, Litvi, Indiji, SAD, Kini, pridodala je novi roman „Glasovi u vetru”, koji je objavljen u stotom, jubilarnom „Kolu”, Srpske književne zadruge. Reč je o antiratnoj knjizi koja negira postojanje čistih rasa i zalaže se za jedinstvo planete. Grozdana Olujić je dobitnik najuglednijih naših i svetskih nagrada, počasni je član Univerziteta u Ajovi (SAD) i nosilac danskog Viteškog ordena „Danebrog”. Roman „Glasovi u vetru” predstavlja složenu poetsku fresku 20. veka. Sudbina porodice Aracki, sudbina je srpskog naroda koji je kroz ratove, logore, seobe i bekstva teško postradao, ali nije izgubio svoju dušu? Junak romana Danilo Aracki je lekar, psihijatar, koji sve i da želi ne može da zanemari značaj koji sećanje ima za pojedince i narode. Jer, i „pojedinac i narod traju dok traje sećanje na sebe”, kako reče Marko Nedić. Danila Arackog muči problem „pamćenja i zaborava”? Jezik pamti. U maglama istorije mogu nestati države i narodi, ali preko naziva reka, planina, naselja koja nose imena iščezlih plemena, obeležene su granice njihovih država, svedočeći kome pripadaju te reke, naselja, planine... Polovine reka, oblasti i planina u SAD, na primer, nose imena indijanskih plemena od Sijuks Sitija do reke Misisipi... Roman ne govori samo o sudbinama Arackih, već postavlja i krupna metafizička pitanja? Pitanja su uvek bitnija, a odgovore traži, nalazi ili ne nalazi svako za sebe. U tkanju života pojedinac nije to tkanje, već jedna jedina nit od koje često mnogo toga zavisi. Radnja romana se događa u jednoj dugoj njujorškoj noći, u kojoj glavni junak Danilo Aracki, u košmaru, razgovara sa svojim mrtvim precima? Prizori u svesti Danila Arackog nižu se munjevito, na javi, u snu, u polusnu. On susreće svoje mrtve pretke nestale u ratovima, pod ledom, u ognju, na grani vrbe, pretke koji su za sva vremena ostali bez groba, bez doma u koji bi mogli da se vrate. Umorni od samoće i lutanja kroz prostor i vreme, žive jedino još u sećanjima svog crvenokosog potomka u sablasnoj njujorškoj noći u koju je složen čitav vek prohujao u ratovima i nemirima. Nalazi li junak romana izlaz iz košmara? Nalazi. U tankom zraku svetlosti, u prijateljstvu, u ljubavi, u radu... Roman, iako na trista strana, liči na pesmu u prozi? Dugo se taložio, a onda izlio na hartiju kao da je samoga sebe stvorio, isijavajući poput svih knjiga o „sećanju i zaboravu” neku posebnu svetlost kao potvrdu da život jeste čudo koje u sebi, sem surovih odsečaka stvarnosti, sadrži i magijsku lepotu uverenja da smisao postoji uprkos zlu i razaranju i da nije nedohvatan. Utopije, uz sva razočaranja koja su donele neke od njih, neće prestati da se uvek iznova rađaju. Bez sna o ljubavi i dobroti, čovek bi, jednostavno, prestao da postoji... Postao sjaj u travi, glas u vetru... Jedna od junakinja romana traži stablo koje joj je zarobilo dušu i ime. Liči na bajku, na magijski realizam, a događa se u psihijatrijskoj bolnici „Guberevac”? Čitaocu se i nehotice čini da ne prevrće stranice knjige, već prolazi kroz neku pomerenu javu smeštenu između stvarnosti i sna. Zar svi na sličan način ne prolazimo kroz život – kao kroz san? Devojka iz pomenute epizode prva je Danilova bolesnica i stalni izvor straha da se iz svesnog života lako može skliznuti u nesećanje, u smrt. Zanimljiva je uloga žena u Danilovom životu i životima njegovih predaka. Sve su manje-više lepotice i kobnice: Petrana, Veta, Marta... Izdvaja se, ipak, Natalija? Natalija je majka, a majke su ne samo one koje rađaju, već i one koje održavaju svetost života. Najtragičnija je Veta, koju lepota vodi ravno u smrt, pretvarajući njen vilinski lik u mit o lepoti i ukletosti žena iz porodice Aracki. Danilo Aracki iz Karanova beži u Beograd, Hamburg, Njujork, Hikori Hil, ali se, zatvorivši krug, ponovo vraća u zavičaj? Taj povratak okončava njegovo traganje za nestalim bratom i bekstvo od sulude mržnje na radnom mestu i u braku. Mržnje, koja ga je i oterala u tuđinu, u svet koji ni u snu nije mogao da prihvati. Iz kojeg je morao ili da ode, ili da nestane. Povratak u Karanovo i Beograd bio je neminovan. Danilo uspeva da izbegne sudbinu gubitnika? Delimično. Našavši prijatelje i dete nestalog brata, on nalazi ne samo sebe već i razloge za život, koji je velika tajna, čudo koje se stalno troši i obnavlja, ali – traje. Iz života junaci lako skliznu u smrt? U smrt, san ili javu. Možda je zato roman blizak nekoj vrsti budnog sna u kome tamna strana duše gubi bitku, uprkos velikom zlu oko nas, i u nama. Danilo ne pristaje na ulogu gubitnika jer je uveren da izlaz iz zla postoji, kao što postoji i zrnce svetlosti, zrnce nade u svakom od nas. N.S.O.+