Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rugmaking: A Complete Introduction to the Craft of Rugmaking Nell Znamierowski Nell Znamierowski (13. kolovoza 1931. - 29. travnja 2021.) bila je američka tekstilna umjetnica. Znamierowski je rođen u Amsterdamu, New York.[1] Rođena je kao Aniela Znamierowska, jedino dijete Waclaw i Helene Wojnar Znamierowski i završila je srednju školu Wilbur H. Lynch u Amsterdamu 1949. [2] Diplomirala je likovnu umjetnost tekstilnog dizajna na Rhode Island School of Design 1953. [3], a uz Fulbrightovu stipendiju otputovala je u Finsku kako bi radila u Školi za industrijski dizajn, gdje se zainteresirala za Rya prostirke. Tijekom svoje karijere radila je na različite načine kao dizajnerica tiska, savjetnica za boje i dizajnerica tkanih tkanina uz poučavanje u školi Brooklynskog muzeja umjetnosti – gdje je također koordinirala program vlakana – i Fashion Institute of Technology.[ 4] Djela koja je izradila ili dizajnirala Znamierowski mogu se pronaći u zbirkama Muzeja američke umjetnosti Smithsonian [1], Muzeja Cooper-Hewitt [5] i Instituta za umjetnost u Chicagu [6], a ona je predstavljena u mnogim solo i skupne izložbe diljem Sjedinjenih Država.[3] Autorica je brojnih vodiča za tkanje, uključujući Korak po korak tkanje: potpuni uvod u zanat tkanja, uključujući fotografije u punoj boji (1967.) i Korak po korak tkanje: potpuni uvod u ćilimarski obrt (1972.).[7] Također je pisala za brojne publikacije o tekstilu, uključujući Craft Horizons, Piecework, American Craft, Handwoven i Fiberarts, te je držala predavanja i radionice tijekom svoje karijere.[4] Znamierowski je preminuo u New Yorku u dobi od 89 godina 29. travnja 2021. Misa zadušnica održana je 11. rujna 2021. u crkvi svetog Stanislava u Amsterdamu, NY, nakon čega je odmah uslijedio pogreb na groblju svetog Kazimira.

MIRČA ELIJADE MEFISTOFELES I ANDROGIN Prevod - Slavica Miletić Izdavač - Gradac, Čačak Godina - 1996 90 strana 23 cm Edicija - Biblioteka Alef Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor I. DOŽIVLJAJ MISTIČNE SVETLOSTI Jedan san Kaumanek `Očvrsla svetlost` Indija: svetlost i atman Joga i `mistične svetlosti` Svetlosne teofanije Budizam Svetlost i bardo Svetlost i maithuna Tibetski mitovi o Čoveku-Svetlosti Indijski doživljaj mistične svetlosti Kineske tehnike Tajna zlatnog cveta Iran Stari zavet i judaizam Krštenje i Preobraženje `Plamteći monasi` Palama i tavorska svetlost Mistika svetlosti Spontani doživljaji svetlosti Svetlost i vreme Zaključne napomene II. MEFISTOFELES I ANDROGIN ILIMISTERIJA TOTALITETA Mefistofelesova `simpatija` Predistorija pojma coincidentia oppositorum Udruživanje Boga i Đavola i kosmogonijsko ronjenje Deve i asure Vritra i Varuna Dva plana referencije Mitovi i obredi integracije Androgin u XIX veku Nemački romantizam Mit o androginu Božanski androgin Obredna androginizacija Prvobitni totalitet Tantričke doktrine i tehnike Značenja formule coincidentia oppsitorum III. KOSMIČKA OBNOVA I ESHATOLOGIJA Eshatološki nudizam Dolazak Amerikanaca i povratak mrtvih Pagansko-hrišćanski sinkretizam Uništenje Sveta i uspostavljanje Zlatnog Doba Iščekivanje mrtvih i obredno mirovanje Nova godina i obnova Sveta kod starosedelaca Kalifornije Obred Karok Nova Godina i Kosmogonija Periodična regeneracija Sveta Rimske igre (ludi); ašvamedha Pomazanje indijskog kralja Obnova i eshatologija IV. KONCI I LUTKE `Čudo užeta` Hipoteze Tibetski mitovi i kosmičko uže Konac negritskog šamana Indija: kosmička užad i pneumatsko tkanje Tkanje i uslovljavanje Slike, mitovi, spekulacije Konci i lutke Aurea catena Homeri `Astralno uže` Čarobna užad Situacije V. NAPOMENE O RELIGIJSKOM SIMBOLIZMU Moda simbolizma Inhibicije specijaliste Pitanja metode Šta simboli `otkrivaju` `Istorija` simbola Bibliografska beleška `Pet ogleda okupljenih u knjizi `Mefistofeles i androgin` u najvećoj merisadrže sve ono što je Mirči Elijadeu pribavilo ugled najprevođenijeg i najčitanijeg istoričara religija svih vremena: jednostava i jasan način prezentacije građe i zaključaka, ogromnu erudiciju koja omogućuje povezivanje prostorno i vremenski najudeljenijih kultura, odsustvo predrasuda, i pre svega, shvatanje religijskih fenomena kao nečega što se modernog čoveka najživlje i najneposrednije tiče. Elijade polazi od teze da budućnost dominantne, zapadne civilizacije zavisi od njene spremnosti da se otvori za iskustva koja je potisnula i prezrela zato što se nisu slagala sa njenom racionalističkom paradigmom. Težnja za osvajanjem višeg načina bivstvovanja, slobode i besmrtnosti, za ukidanjem suprotnosti i tenzija kojima se odlikuje ljudska egzistencija, sastavni je deo čovekove prirode. U prva četiri ogleda Elijade pokazuje da je ta težnja i danas živa i da se izražava manje-više na sličan način kao i u arhajskim društvima. Simbolizam svetlosti, bilo da ga nalazimo u mitovima, velikim monoteističkim religijama ili individualnim mističkim doživljajima, svuda ima isto značenje duhovne promene, prelaska u carsto slobode (`Mistični doživljaji svetlosti`). Jedinstvo suprotnosti, koje je tema naslovnog ogleda, postoji tek nekoliko vekova kao filoozofski pojam, ali mnogo duže kao ljudska težnja za ukidanjem ograničenja. Melanezijski milenaristički `kargo-kultovi` počivaju na istoj eshatološkoj osnovi na kojoj i Marksova ideja o konačnom oslobođenju čoveka od ponižavajućeg prinudnog rada (`Kosmička obnova i eshatologija`). Osećanje da je njegova egzistencija `vezana`, da neko drugi vuče konce njegovog života, čovek je uvek objašnjavao i izražavao sličnim slikama i simbolima užadi, tkanja, prediva (`Konci i lutke`). Ako to zaboravimo, izmaći će nam ne samo razumevanje kulturnog blaga čovečanstva - mitova, religije, literature, umetnosti i drugih duhovnih tvorevina - nego i mogućnost samorazumevanja. U petom ogledu (`Napomene o religijskom simbolizmu`), Elijade analizira položaj istoričara religija, poredeći njegov posao sa nastojanjima drugih srodnih disciplina. Zahtevi koje Elijade postavlja istoričaru religija - intelektualna otvorenost, praćenje rezultata u svojoj i bliskim oblastima, nastojanje da se svaki problem razume i protumači u širem kontekstu - u `Mefistofelesu i androginu` su do kraja ispunjeni. Slavica Miletić` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Mircea Eliade Mirče

primenjena umetnost odlicno ocuvano omot kao na slikama minimalno pohaban u gornjem delu Izdavač: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd 1977; Detaljnije: tvrd povez sa omotom, strana 413, bogato ilustrovana, veliki format (35cm) Primenjenom umetnosti nazivamo sve umetnosti koje obuhvataju oblikovanje predmeta praktične upotrebe. To je širi naziv za umetnički zanat ili dekorativne umetnosti (naziv koji se i danas koristi u nekim zemljama). U prošlosti, kada nije bilo fabrika nego samo zanatskih radnji, razne predmete (oruđe i oružje, nakit, odeću, posuđe, pokućstvo itd.) proizvodili su ručno majstori zanatlije, i trudili su se da ti predmeti budu što zanimljivijeg oblika ili lepo ukrašeni. Dela koja su nastala ručno su jedinstvena dela, nazivamo ih unikati i imaju posebnu vrednost. Primenjena umetnost čini upotrebu svakodnevnih predmeta prijatnijom i razvija ljudski osećaj za estetiku. Od nastanka termina u 19. veku primenjena umetnost je deo sistema likovnih umetnosti. Primenjene umetnosti delimo na više vrsta: tekstil (vezenje, tkanje, pletenje i dr.), unutrašnju arhitekturu (dizajn enterijera), kostimografiju, primenjeno slikarstvo, primenjeno vajarstvo, primenjenu grafiku itd. Primenjena grafika javila se iz potrebe za oglašavanjem koje se u početku obavljalo putem glasnika, potom zapisivanjem na kamenim pločama (npr. Hamurabijev zakonik iz Vavilona), a u modernim vremenima uz tekst je dodata i slika, pa je nastao plakat. Plakat se sastoji od slike (koja bi trebalo da bude jednostavna, ali privlačna i pamtljiva) i teksta (koji mora biti kratak, jednostavan i jasan, a slova što čitkija). Plakate su često radili umetnici, pa su oni imali umetničku vrednost kao slika ili grafika. Rađeni su grafičkim tehnikama litografijom ili sitoštampom. Prve umetničke plakate s početka 20. veka radio je francuski slikar Anri de Tuluz-Lotrek; oni su bili neobični, ali jasni s motivima pariskog noćnog života. Danas plakate obično prave grafički dizajneri i umesto crteža ili slika često koriste fotografiju. Primenjeno slikarstvo bavi se ukrašavanjem (dekorisanjem) nekog prostora, građevine, upotrebnog predmeta ili knjige slikarskim postupkom (nanošenjem boje ili nekog drugog materijala na površinu predmeta). Tako su tehnike mozaika, freske, vitraža i iluminiranja knjiga, tehnike slikarstva koje se najčešće koriste. Oblast primenjenog slikarstva čije su područje rada zidovi (ali i podovi, plafoni...), najčešće se naziva zidno slikarstvo, dok je u upotrebi i termin monumentalno slikarstvo, koji se može smatrati adekvatnijim, s obzirom na to da uključuje dekoraciju staklenih površina (vitraž), podova (npr. mozaik), odnosno bilo koje površine velikih (monumentalnih) dimenzija. U mnogim zemljama monumentalno slikarstvo je uobičajen termin, ali i ponegde u Srbiji.[1] Ilustracija je likovni dodatak uz neki tekst (u knjizi ili časopisu) te može biti oblik primenjenog slikarstva ili grafike. Umetničko staklarstvo i vitraž Umetničko rezbarenje kamena, drveta i kosti Umetničko kovanje i livenje Vez i goblen Umetnička keramika Mozaik Primenjena grafika Draguljarstvo, izrada nakita i filigrana Moda Umetnička obrada kože Izrada tepiha i ćilima Unutrašnja dekoracija Veb dizajn Dizajn tekstila Kostimografija Scenografija Industrijski dizajn

odlicno ocuvano, omot na jednom mestu malo zacepljen pa popravljen s unutrasnje strane krep trakom (nije selotejp) kao na slici retko u ponudi primenjena umetnost Izdavač: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd 1977; Detaljnije: tvrd povez sa omotom, strana 413, bogato ilustrovana, veliki format (35cm) Primenjenom umetnosti nazivamo sve umetnosti koje obuhvataju oblikovanje predmeta praktične upotrebe. To je širi naziv za umetnički zanat ili dekorativne umetnosti (naziv koji se i danas koristi u nekim zemljama). U prošlosti, kada nije bilo fabrika nego samo zanatskih radnji, razne predmete (oruđe i oružje, nakit, odeću, posuđe, pokućstvo itd.) proizvodili su ručno majstori zanatlije, i trudili su se da ti predmeti budu što zanimljivijeg oblika ili lepo ukrašeni. Dela koja su nastala ručno su jedinstvena dela, nazivamo ih unikati i imaju posebnu vrednost. Primenjena umetnost čini upotrebu svakodnevnih predmeta prijatnijom i razvija ljudski osećaj za estetiku. Od nastanka termina u 19. veku primenjena umetnost je deo sistema likovnih umetnosti. Primenjene umetnosti delimo na više vrsta: tekstil (vezenje, tkanje, pletenje i dr.), unutrašnju arhitekturu (dizajn enterijera), kostimografiju, primenjeno slikarstvo, primenjeno vajarstvo, primenjenu grafiku itd. Primenjena grafika javila se iz potrebe za oglašavanjem koje se u početku obavljalo putem glasnika, potom zapisivanjem na kamenim pločama (npr. Hamurabijev zakonik iz Vavilona), a u modernim vremenima uz tekst je dodata i slika, pa je nastao plakat. Plakat se sastoji od slike (koja bi trebalo da bude jednostavna, ali privlačna i pamtljiva) i teksta (koji mora biti kratak, jednostavan i jasan, a slova što čitkija). Plakate su često radili umetnici, pa su oni imali umetničku vrednost kao slika ili grafika. Rađeni su grafičkim tehnikama litografijom ili sitoštampom. Prve umetničke plakate s početka 20. veka radio je francuski slikar Anri de Tuluz-Lotrek; oni su bili neobični, ali jasni s motivima pariskog noćnog života. Danas plakate obično prave grafički dizajneri i umesto crteža ili slika često koriste fotografiju. Primenjeno slikarstvo bavi se ukrašavanjem (dekorisanjem) nekog prostora, građevine, upotrebnog predmeta ili knjige slikarskim postupkom (nanošenjem boje ili nekog drugog materijala na površinu predmeta). Tako su tehnike mozaika, freske, vitraža i iluminiranja knjiga, tehnike slikarstva koje se najčešće koriste. Oblast primenjenog slikarstva čije su područje rada zidovi (ali i podovi, plafoni...), najčešće se naziva zidno slikarstvo, dok je u upotrebi i termin monumentalno slikarstvo, koji se može smatrati adekvatnijim, s obzirom na to da uključuje dekoraciju staklenih površina (vitraž), podova (npr. mozaik), odnosno bilo koje površine velikih (monumentalnih) dimenzija. U mnogim zemljama monumentalno slikarstvo je uobičajen termin, ali i ponegde u Srbiji.[1] Ilustracija je likovni dodatak uz neki tekst (u knjizi ili časopisu) te može biti oblik primenjenog slikarstva ili grafike. Umetničko staklarstvo i vitraž Umetničko rezbarenje kamena, drveta i kosti Umetničko kovanje i livenje Vez i goblen Umetnička keramika Mozaik Primenjena grafika Draguljarstvo, izrada nakita i filigrana Moda Umetnička obrada kože Izrada tepiha i ćilima Unutrašnja dekoracija Veb dizajn Dizajn tekstila Kostimografija Scenografija Industrijski dizajn tags: primenjena umetnost istorija umetnosti dizajn tradicionalna kultura etnografija narodno stvaralastvo ....

Hegel - Dijalektika, Logička Nauka Nova knjiga, 940 strana, format 23cm, izdanje Talija 2020. Nalazeći se pak pred pitanjem koji tekst Hegelove logike odabrati i prevesti, nismo se dvoumili, već nastranu stavili ujedno i tzv. malu i veliku logiku i usvojili srednju logiku, koja sadrži ne samo najzreliji i najdublji, nego i relativno najjasniji izraz Hegelove misli, naročito kad se on uzme onako kako je to nama izgledalo da se mora učiniti. Sam razvoj izraza nove Hegelove logike, ili tačnije, dijalektike, nametao nam je ovakvu našu odluku. Jer, pišući 1812, 1813 i 1816 godine svoju tzv. veliku logiku, Logičku nauku (Die Wissenschaft der Logik), u dve opširne knjige, Objektivnu logiku (nauka o biću i nauka o suštini) i Subjektivnu logiku (nauka o pojmu), Hegel je još uvek tražio i svoje shvatanje i svoj izraz, te je ovo delo nužno bilo prepuno nejasnosti, neravnina i utrpanosti, kakvo je ostalo čak i u izdanju iz 1831 u kojem je Hegel pokušao da ukloni ove porođajne mane svoga prvog dela o dijalektici. - S druge strane, kad je Hegel, uviđajući neophodnost jednog drugog dela koje bi sažeto ali i oštro razgovetno razložilo sve razvojne momente dijalektike, napisao 1817. godine svoju malu logiku pod istim naslovom: Logička nauka (Die Wissenschaft der Logik), u svojim Osnovima enciklopedije filozofskih nauka, nije on ni njome mogao biti zadovoljan. Postigao je doduše znatnu razgovetnost u raščlanjavanju i dokazivanju razvoja pojedinih dijalektičkih momenata deleći svoje izlaganje na mnoga poglavlja, odeljke, pododeljke i čak paragrafe, ali je sam tekst ostao preterano sažet i apstraktan. Međutim, i ovakva, mala Hegelova logika, ima veliku prednost prema velikoj ne samo svojom jasnošću, nego i time što, ispuštajući najveći deo diskusija već zastarelih doktrina Hegelovog vremena. Otsečnija i snažnija oblikom i izrazom svojim, mala Hegelova Dijalektika, je po sadržini zrelija, jer dolazi posle opširnog glavnog dela koje je nosilo u sebi mnoge tragove istraživanja pa gdešto i lutanja. - Ali ova tzv. mala Hegelova logika neće ostati malom: i umnogome apstraktna obogatiće se najkonkretnijim i najubedljivijim razmatranjima i primerima; i po svom sadržaju zrelija, ona će dalje sazrevati. U svoja 43 semesta Hegel je u 22 semestra predavao dijalektiku po ovome delu, priredio još dva njegova izdanja (1827. i 1830. godine) i u ovima dodao mnoge primedbe koje stoje skoro uz svaki paragraf i moćno razjašnjavaju i razvijaju tešku profesorovu misao, koja je u dodiru sa mladim duhovima morala postajati pokretnijuom, lakšom, providnijom, mlađom. Tako kroz tkanje ovog dela majstorov tanani analitički skalpel i moćni i sintetički čekić prošli su 22 puta, i djalektika je u njemu dobila svoju filigransku preciznost, a ono se obimom svojim udvostručilo. Primedbama proširena i razvijena, mala logika jeste ona osnova srednje logike koju će čitalac naći u prvom delu ove knjige.- Međutim, sa svim ovim primedbama, koje je Hegel dodavao tokom svojih predavanja, živo ovo delo, koje se razvijalo istovremeno nastavničkom i mislilačkom praksom njegovom, ostaće pritisnuto teškim Hegelovim perom. Tek posmrtno izdanje ovog dela, koje su priredili najprisniji Hegelovi učenici, donoseći, pored novih Hegelovih beležaka i dodataka, i sve usmene komentare učiteljeve koje su oni brižljivo beležili, može da pruži punu sliku žive te Hegelove dijalektičke nauke takve kakva se ona mogla neposredno čuti na Berlinskom univerzitetu, živo razvijana i predavana. Ali ovo izdanje daleko je već obimom svojim od one male logike koja mu stoji u osnovi, jer pored mnogih primedbi i beležaka koje je Hegel svojom rukom ispisao, i koje su delo udvostručile, tu je sad i živa Hegelova reč, tu su sad tumačenja i dodaci ((Erläuterungen und Zusätze), čine se knjiga još jednom udvostručila, tako da, izvaredno sažetoga stila i zbijenog teksta na svoje 454 stranice, ona se svojom obuhvatnošću može potpuno meriti sa tzv. velikom logikom, koja je, međutim ostala daleko od njene zrelosti i žive konkretnosti. Sad je jasno zašto nismo uzeli ni tzv. malu niti veliku, već ovu srednju Hegelovu logiku za osnovu ove knjige.

Dijalektika: Logička nauka / Georg Vilhelm Fridrih Hegel Edicija: Karijatide - filozofska biblioteka. Beograd 1939. Tvrd povez, ćirilica, 942 strana. Knjiga je odlično očuvana. K2 Nalazeći se pak pred pitanjem koji tekst Hegelove logike odabrati i prevesti, nismo se dvoumili, već nastranu stavili ujedno i tzv. malu i veliku logiku i usvojili srednju logiku, koja sadrži ne samo najzreliji i najdublji, nego i relativno najjasniji izraz Hegelove misli, naročito kad se on uzme onako kako je to nama izgledalo da se mora učiniti. Sam razvoj izraza nove Hegelove logike, ili tačnije, dijalektike, nametao nam je ovakvu našu odluku. Jer, pišući 1812, 1813 i 1816 godine svoju tzv. veliku logiku, Logičku nauku (Die Wissenschaft der Logik), u dve opširne knjige, Objektivnu logiku (nauka o biću i nauka o suštini) i Subjektivnu logiku (nauka o pojmu), Hegel je još uvek tražio i svoje shvatanje i svoj izraz, te je ovo delo nužno bilo prepuno nejasnosti, neravnina i utrpanosti, kakvo je ostalo čak i u izdanju iz 1831 u kojem je Hegel pokušao da ukloni ove porođajne mane svoga prvog dela o dijalektici. - S druge strane, kad je Hegel, uviđajući neophodnost jednog drugog dela koje bi sažeto ali i oštro razgovetno razložilo sve razvojne momente dijalektike, napisao 1817. godine svoju malu logiku pod istim naslovom: Logička nauka (Die Wissenschaft der Logik), u svojim Osnovima enciklopedije filozofskih nauka, nije on ni njome mogao biti zadovoljan. Postigao je doduše znatnu razgovetnost u raščlanjavanju i dokazivanju razvoja pojedinih dijalektičkih momenata deleći svoje izlaganje na mnoga poglavlja, odeljke, pododeljke i čak paragrafe, ali je sam tekst ostao preterano sažet i apstraktan. Međutim, i ovakva, mala Hegelova logika, ima veliku prednost prema velikoj ne samo svojom jasnošću, nego i time što, ispuštajući najveći deo diskusija već zastarelih doktrina Hegelovog vremena. Otsečnija i snažnija oblikom i izrazom svojim, mala Hegelova Dijalektika, je po sadržini zrelija, jer dolazi posle opširnog glavnog dela koje je nosilo u sebi mnoge tragove istraživanja pa gdešto i lutanja. - Ali ova tzv. mala Hegelova logika neće ostati malom: i umnogome apstraktna obogatiće se najkonkretnijim i najubedljivijim razmatranjima i primerima; i po svom sadržaju zrelija, ona će dalje sazrevati. U svoja 43 semesta Hegel je u 22 semestra predavao dijalektiku po ovome delu, priredio još dva njegova izdanja (1827. i 1830. godine) i u ovima dodao mnoge primedbe koje stoje skoro uz svaki paragraf i moćno razjašnjavaju i razvijaju tešku profesorovu misao, koja je u dodiru sa mladim duhovima morala postajati pokretnijuom, lakšom, providnijom, mlađom. Tako kroz tkanje ovog dela majstorov tanani analitički skalpel i moćni i sintetički čekić prošli su 22 puta, i djalektika je u njemu dobila svoju filigransku preciznost, a ono se obimom svojim udvostručilo. Primedbama proširena i razvijena, mala logika jeste ona osnova srednje logike koju će čitalac naći u prvom delu ove knjige.- Međutim, sa svim ovim primedbama, koje je Hegel dodavao tokom svojih predavanja, živo ovo delo, koje se razvijalo istovremeno nastavničkom i mislilačkom praksom njegovom, ostaće pritisnuto teškim Hegelovim perom. Tek posmrtno izdanje ovog dela, koje su priredili najprisniji Hegelovi učenici, donoseći, pored novih Hegelovih beležaka i dodataka, i sve usmene komentare učiteljeve koje su oni brižljivo beležili, može da pruži punu sliku žive te Hegelove dijalektičke nauke takve kakva se ona mogla neposredno čuti na Berlinskom univerzitetu, živo razvijana i predavana. Ali ovo izdanje daleko je već obimom svojim od one male logike koja mu stoji u osnovi, jer pored mnogih primedbi i beležaka koje je Hegel svojom rukom ispisao, i koje su delo udvostručile, tu je sad i živa Hegelova reč, tu su sad tumačenja i dodaci ((Erläuterungen und Zusätze), čine se knjiga još jednom udvostručila, tako da, izvaredno sažetoga stila i zbijenog teksta na svoje 454 stranice, ona se svojom obuhvatnošću može potpuno meriti sa tzv. velikom logikom, koja je, međutim ostala daleko od njene zrelosti i žive konkretnosti. Sad je jasno zašto nismo uzeli ni tzv. malu niti veliku, već ovu srednju Hegelovu logiku za osnovu ove knjige.

Плетеные изделия ,Ф. Никулин, В. Бочаров, В Железнов TEHNOLOGIJA IZRADE. /////////////// ПЛЕТЕНЫЕ ИЗДЕЛИЯ Авторы Федор Никулин, Владимир Бочаров, Виктор Железнов Плетеные изделия В книге обобщен опыт организации производства плетеных изделий из ивового прута в Ивантеевском лесном селекционном опытно-показательном питомнике. Описаны соответствующие техника и технология - от способов выращивания ивового прута на промышленных плантациях, заготовки и обработки сырья до приемов изготовления различных изделий. Рассмотрены такие важные вопросы, как разработка новых образцов изделий, организация рабочего места и производительность труда, себестоимость продукции и организация ее сбыта, рентабельность производства. Книга иллюстрирована фотографиями изделий, лучших образцов товаров народного потребления. О книге Предисловие История и современное состояние промысла Зарождение и развитие промысла Современное состояние промысла Сырьевая база Ивовое сырье Выбор и организация территории Предпосадочная обработка почвы Машины и орудия для предпосадочной обработки почвы Виды и сорта ив, рекомендуемые для закладки плантаций Способы размножения ив Заготовка и хранение черенков Время и способы посадки Уход за плантацией Заготовка, хранение и учет зеленого прута Производительность и рентабельность плантаций Очистка ивового прута от коры Сортировка, учет и хранение белого прута Выход белого прута из неокоренного зеленого Изготовление пластин, шин и лент Рентабельность производства белого прута Другие виды растительного сырья Техника и технология плетения Инструменты и оборудование Виды и способы плетения Корзиночные изделия Плетеные изделия для аранжировки цветами Сувенирно-подарочные изделия из ивового прута Сувенирно-подарочные изделия из ивового прута в сочетании с берестой Плетеная мебель Виды и конструкции плетеной мебели Основные технические требования к материалу и конструкции мебели Шаблоны для изготовления гнутых деталей Мебель для взрослых Столы Кресла и стулья Диваны Кресла-качалки Детская плетеная мебель Кресла и диваны Столы Кроватки и оградки для детей Игрушки Окрашивание материалов и готовых изделий Художественное воплощение замысла Список литературы Источник: Никулин Ф.М., Бочаров В.С., Железнов В.П. `Плетеные изделия` - Москва: Лесная промышленность, 1982 - с.175 Забыть про серые рабочие будни помогут чувственные путаны со страницы prostitutkipitera.me, и клиент всегда останется доволен. ------------------------------ Вицкер роба Књига сумира искуство организовања производње врбовог дрвета из врбовог штапа у Ивантеевски Форест Елецтион Екпериментал Нурсери. Описане су одговарајуће технике и технологије - од метода повећања врбе на индустријским плантажама, припреме и прераде сировина до метода производње различитих производа. Разматрана су тако важна питања као што су развој нових узорака производа, организација радног места и продуктивност рада, трошкови производње и организација његове продаје, профитабилност производње. Књига је илустрована фотографијама производа, најбољим узорцима робе широке потрошње. О књизи Предговор Историја и садашње стање рибарства Порекло и развој рибарства Садашње стање рибарства База сировина Виллов сировине Избор и организација територије Посредовање култивације тла Машине и уређаји за узгој тла Врсте и сорте врба, препоручене за садњу Начини репродукције врба Припрема и чување сјеча Време и начини садње Брига о плантажама Набавка, складиштење и рачуноводство зеленог штапа Продуктивност и профитабилност плантажа Чишћење врбе од кора Сортирање, књиговодство и складиштење бијеле шипке Излаз бијелог штапа из зеленог корена Израда плоча, гума и трака Профитабилност производње белих шипки Друге врсте биљних сировина Техника и технологија ткања Алати и опрема Врсте и начини ткања Кошаркашки производи Вицкерворк за уређење цвијећа Сувенири и поклони од врбових врећа Сувенири и поклони од врбовог врећа у комбинацији са брезовом коре Вицкер намештај Врсте и дизајн плетеног намештаја Основни технички захтеви за материјал и дизајн намештаја Узорци за производњу савијених делова Намештај за одрасле Табеле Столице и столице Софас Столне столице Дечији плетени намјештај Фотеље и софе Табеле Дечији кревет и ограде за децу Играчке Обрада материјала и готових производа Уметничко остварење плана Референце Извор: Никулин ФМ, Боцхаров ВС, Зхелезнов ВП `Вицкерворк` - Москва: шумарство, 1982 - стр.175 Да заборавите на сиве радне дане помоћи ће вам сензуална конфузија са странице проституткипитера.ме, а клијент ће увек бити задовољни. ------------------- Обобщен опыт организации производства плетеных изделий из ивового прута в Ивантеевском лесном селекционном опытно-показательном питомнике. Описаны соответствующие техника и технология - от способов выращивания ивового прута на промышленных плантациях, заготовки и обработки сырья до приемов изготовления различных изделий. Рассмотрены также важные вопросы, как разработка новых образцов изделий, организация рабочего места и производительность труда, себестоимость продукции и организация ее сбыта, рентабельность производства. Книга иллюстрирована фотографиями изделий, лучших образцов товаров народного потребления. Для ИТР цехов товаров народного потребления лесохозяйственных предприятий. ----------------- Искуство организовања производње плетивача из врбовог штапа генерализовано је у Ивантеевском експерименталном расаднику за селекцију шума. Описане су одговарајуће технике и технологије - од метода повећања врбе на индустријским плантажама, припреме и прераде сировина до метода производње различитих производа. Разматрана су и важна питања, као што су развој нових узорака производа, организација радног места и продуктивност рада, трошкови производње и организација његове продаје, профитабилност производње. Књига је илустрована фотографијама производа, најбољим узорцима робе широке потрошње. За инжињеријско одељење продавница робе широке потрошње шумарских предузећа. Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` -----------------------⭐️ Knjiga je ,na RUSKOM jeziku L2 ovde jedna sigurno ,1k Na jednom od ova dva mesta numerisana L2

U tom Somboru... - Milan Stepanović U TOM SOMBORU… Grad u prizmi stoleća U izdanju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, Udruženja građana „Norma“ i Gradskog muzeja Sombor upravo je objavljena knjiga Milana Stepanovića „U tom Somboru…Grad u prizmi stoleća“. Monografija predstavlja sažet pregled prošlosti i sadašnjosti Sombora sa naglaskom na njegove kulturno-istorijske prepoznatljivosti, prirodno okruženje, tradiciju i potencijale. SOMBOR – MOGUĆNOST SNA (PREDGOVOR dr DRAŠKA REĐEPA MONOGRAFIJI “U TOM SOMBORU…”) 16/02/2020 Sombor ide u red onih magičnih i nadasve uticajnih naših imenica, pre svega zbog snažnih utisaka putnika namernika o bezmalo savršenom, a svakako završenom planimetrijskom snu. I Bogdan Bogdanović, i Ranko Radović, i potpisnik ovih rečenica, u fenomenu somborske čudesne školjke, koju je prvi uočio Marin Đurašin, a Branislav Jovin pretočio u artikulisanu urbanističku bajku, tvrdili su, veoma nespokojno u stvari, kako je grad ono poslednje i najuzvišenije čovekovo prebivalište, u antičkim vremenima nalik na državu, na čitav svet, u poznijim stolećima kampanilističko slavlje one zvonjave, koja je toliko uznemiravala putnike s istoka, i kako on u biti u svakom času, kao živ organizam, kao čovekoliko priviđenje, nestaje, umirući da bi se prepoznao i u tim poslednjim odsudnim časovima. Zna se dobro da Bačka ima četiri reprezentativna grada koji su, međutim, veoma naočiti u svojim specifičnostima. To je dakako Subotica, paorski grad, koji ne pamti tek moja generacija kao destinaciju nespokojnih, u filmu Aleksandra Petrovića „Maestro i Margarita“, sa tramvajima koji, kroz kukuruzišta, lagano pristižu na Palić. Onda je to Novi Sad, Sad zapravo, ali novi, da se ne bi uznemirila arabeska ukrštenih reči (sve je na S), apsolutno trgovački grad, podložan u tim trima legitimnim gradskim stolećima mnogobrojnim temama i nestaloženim doticajima s okruženjem. Onda je to Senta, patricijski grad, zamisao koja tone i koja se, sve s onim gospodskim fasadama na Tisi, koja je baš onde najzelenija, po meri, po uzdahu, po prošlosti. I napokon, i nikako na poslednjem mestu, to je Sombor, obično se veli varmeđijski grad, zelenilo koje je osvetilo tek tako često zaboravljan, a slavan panonski hlorofil, grad koji pamti i koji se ne pomera u određenjima one nespokojne upitanosti nad vlastitom sudbinom. Ima samo još jedan grad, u Sremu, koji je prispodobiv u svojoj isto nakinđurenoj, hajdelberški ututkanoj optici. To su Sremski Karlovci. Toliko istorije, toliko znamenitih zdanja, toliko uspomena, toliko tog magičnog osećanja za baštinu, sem u somborskoj tišini i karlovačkom utišanom žagoru, nije moguće videti niti promišljati ni na jednoj drugoj strani. Ako su dva naša grada, u dugim stolećima našeg romantizma i jektike, ali i potom, davali ton, arbitrirali ukusom i ponašanjem našeg sveta, onda su to svakako baš Sombor i Karlovci, u zatvorenom lavirintu svoje domišljatosti. Miloš Crnjanski je Karlovce, usred Srema, Banaćanin, izabrao za svoj zavičaj, napominjao kako su ljubavno predgrađe Beograda. Milan Konjović, jedna od paralelnih sudbina Crnjanskog (nikad se nisu sreli na ratištima Velikog rata na Pijavi), govorio je kako se u Somboru, oko znamenitog trga, ulice zapravo neprestano grle. Reč je, eto, i te kako o erotici koja je, uostalom, i te kako snažno utkana u somborski mali urbanizam, u jednu od nerešivih, a uznemiravajuće značajnih urbanističkih mitologema danas i ovde, i još ponegde. Kao što dobro i očajnički znamo, naši panonski gradovi su za putnike namernike, ne mislim samo na one koji stižu iz beogradske vreve, nalik na odmorište, dnevni boravak sa uobičajenom ribljom čorbom, žetvenim svečanostima, ciganskim bandama, a uz to, nije potrebna viza, sve je nalik na inostranstvo, a govori se i srpski. Tu nalickanu i u osnovi netačnu predstavu o Somboru žestoko osporava upravo ova knjiga, koja je taj drevni naš grad stavila na naš dlan, kao na nekakve superiorne odmerenosti. Niti je reč o banalnom turističkom meniju, niti su u pitanju Potemkinova sela kakvih sad u nas već ima podosta. Ovde je reč o paradigmi jednog urbanog prostora koji ima svoje guste datume, koji se i te kako prostorno identifikuju kao sama neumitnost. Ima svoje incidente, u bližoj i daljoj prošlosti, koji su svakako sa utemeljenim razlozima izdvajanja. Ima svoju zakonomernost, i ima svoje trgove i bođoše, slavne preparandiste i tornjeve, koji se nadaleko razaznaju. Ima… Početak predgovora dr Draška Ređepa * * * „U tom Somboru…“ kao jedinstvena monografija koja stiže u pravi čas da bi, i ona, otklonila mnoštvo naših ukoričenih tzv. fotomonografija, koje su polivanje, u smislu fotografskom, shvatile kao jedini način postojanja, a uglove posmatranja već odavno prepustile banalnom viđenju. Dve su neporecivo značajne osobine ove knjige. Najpre, umesto opštih mesta naših naivnih bedekera i priučenih sondi u zaborav, koji i jeste naša jedina postojbina, ona nam nudi konkretan podatak: tek se sad videlo da i neka od krucijalnih zdanja Sombora nisu lagodno, a kamoli dok si rekao britva nastajala u onim i ovim, uvek oskudnim vremenima. Poezija datuma je, sjajno, u mnogobrojnim ogledima Milana Stepanovića najpre, pokazala da je moguće iza sadašnje, recimo renovirane fasade, sagledati čitav enformel ranijih pregrada, sporova, neodlučnosti, protivljenja. Čak iza imena vlasnika ovde se krije čitava drama. Zdanja su nam preostala, a čitav jedan naseljeni svet (A. Tišma) nestao je u pogromima, holokaustu, surovoj ratnoj zbilji kada je, srećom, slavna slika Ajzenhuta bila zazidana, za svaki i za najgori slučaj. Drugi važan atribut ove knjige je njena datiranost. Autor ove knjige imao je hrabrosti da tumači epohe Sombora, ali to ne čini lagodno i bez zazora, nego baš obrnuto, naglašavajući uz urbanitet i kontinuitet vandalizma, rigidnost raznih režima i vremena ili ideološke doktrine, sve ono što je, kroz istoriju, neretko, nastojalo da niveliše i izbriše domete prethodnih kultura. Ovo je najsamerljivija lična karta Sombora, o kome je mnogo i često pisano kao o jednom od prestonih gradova srpskog severa, u smislu kulture, negovane tolerancije, drukčije pameti. Odavde su nastajali toliki nesporazumi, i ovde su se utišale moćne strasti, svakako ni slučajno samo Laze Kostića. Sombor nije destinacija. Sombor je magija tihog rovenja, oslanjanja na taj moćni zadužbinski dil, na sveta mesta pamćenja koje nije iščilelo niti je programirano, Zato ovo jeste knjiga pouzdane svesti i otvorenih mogućnosti dopisivanja, sporazumevanja, istinitosti uostalom. Putovao sam u Sombor baš svakojako, Čeze, koje u Sremu zovu gik, fijaker, bicikl, autobus, automobil, voz, šinobus… I to je bilo nezaboravno: stara železnička stanica, sve sa poznatim nekadašnjim upozorenjima kako je tu, zbog vaskolike bezbednosne situacije, s onim prekrštenim fotografskim aparatom, – snimanje strogo zabranjeno, dug, lagan hod pod senkama bođoša, sve do centra (Kog centra? zapitao je Milan Konjović dvojicu putnika namernika Momu Kapora i Boru Draškovića, i odgovorio im: Ja sam centar). Putovao sam kao klinac, kao mlad čovek, kao pripadnik trećeg doba… Sve mi se čini da sam se jedino ja menjao, da sam stario, postajao ironičniji nego ikad. Ne govori se zacelo slučajno kako su starci, kao i deca, bestidni. I da koračaju sitnim korakom. A na drugoj strani, nikako na razdaljini, već posve, posve blizu, Sombor je ostajao isti, samo u ponečem zanovljen, grad koji je u svojoj strukturi ostvaren odavno, i kome se isto može, kao ono Dubrovniku u dramama Ive Vojnovića, govoriti Vi, i pisati ga sa početnim velikim slovom: Grad. Grad se prepoznaje i uočava tek u dugim noćnim satima, i u kasnim popodnevima, kada su senke duge i nezaboravne. Sombor je najslavniji u svojim detaljima, u tom bogatom tkanju sedimenata nekolikih stoleća, nadvladavši skepsu, zaturenost, nestalu županijsku, varmeđsku moć. Kada sam pročitao raspravu Milana Stepanovića, bilo mi je drago što je zadovoljena i moja i Konjovićeva priča o prvom somborskom liftu koga više nije. Stepanović je pokazao izuzetan smisao za detalj. A pošto se i naša ukupna memorija, a osobito ona sklona zaboravu, našoj jedinoj postojbini, ogromno oslanja upravo na fragmente, koji su tako bitni i za literaturu Isidore Sekulić, somborske preparandistikinje, i za Žarka Vasiljevića, jedinstvenog hroničara Vojvodine stare, koji nije zaboravio ni somborsku majku Dafinu, koju pronose niz Čonopljanski sokak, a prate je njene mile kokoške, onda sve postaje bitnije. Kada se čita i pročita Stepanović, postaje mnogo jasnija pozadina opusa dvaju naših velikih realista, Jakova Ignjatovića i Veljka Petrovića. Čak i „Bunji“ je neophodna prethodna priprema, a čitav splet promene vlasnika čuvenih somborskih palata, vreme bankrota i zlosrećnih sudbina našeg sveta, koje je Ignjatović, srpski Balzak, dokazao i čudesno pokazao, upravo u ovim fragmentima Stepanovićevim iskazuje se kao mit. Kao kob. Kao sama suština stvari. Milan Stepanović ne posmatra i ne promišlja Sombor, tu našu moćnu istorijsku agendu, kao svoj dlan. On, zapravo, iščitava taj dlan sa meandrima i rukavcima pamćenja tog istog dlana – nepotrošenog atlasa naših uspomena. Sada se nedvosmisleno vidi da sagledavanje te istorijske barokne varoši ne bi bilo moguće bez nanovo okupljene i podozrivo osmotrene legendarne slave. Posle svega, a naročito posle narušene ravnoteže s početka prošlog veka, jedino detalji, često senzacionalni, često i naporedo postavljeni, mogu da vrate nov život nekadašnjem graždanskom, varmeđijskom sjaju. Stepanović to čini strasno, ostvarujući neponovljiv bekgraund za nastanak i razvoj mnogobrojnih uglednika i buntovnika, lidera i saputnika našeg romantizma, naše moderne takođe. Mnogo šta je posle ove knjige preglednije, jasnije, logičnije u tim famoznim ukrštenim rečima grada, koji je u najvećoj mogućoj meri, skoro savršen, najbliži planimetrijskom snu epohe. Nije u pitanju Atlantida našeg prečanskog sveta, ali je, svakako, pred nama panorama Sombora u njegovim možda poslednjim somborskim trenucima. U onima koji još umeju da prepoznaju vlastitu senku. Čitanka prošlosti, ulaznica za budućnost. Stepanovićev Sombor sad pulsira intenzivno, doživljeno, ponorno. I ne odaje i dalje svaku svoju tajnu. K.N.S.O.CRNI 0