Knjaževac Narodna knjiga, Rad, 1978. Bibliotečki primerak, dva-tri mala pečata, lako se uklanjaju, inače odlično očuvana. Ilija Bakić: Izbor iz pesničkog opusa čin je koliko izazovan toliko i problematičan. Unekoliko se može govoriti i o, nazivimo je tako, svojevrsnoj sudbonosnosti takvog poduhvata jer, u ovdašnjoj kulturi koja se prema literarnoj istoriji odnosi krajnje nemarno, knjiga odabranih ili izabranih pesama nekog autora vrlo lako (takoreći redovno) ostaje i jedini napor u tom smeru (koji, kao relevantan, preuzimaju potonji kritičari i retki čitaoci). Stoga je na onome koji bira pesme velika odgovornost koja, čak, prevazilazi značaj samog čina (jer, istina samo hipotetički, istim povodom može se okušati i kakav drugi ’odabirač’). S druge strane pak, (ne)postojeći ’obavešteniji’ ili ’pažljiviji’ čitalac uvek će za knjigom probranih stihova posegnuti sa mešanim emocijama. Za očekivati je radost susreta sa najboljim delovima nečijeg opusa (ili barem dotadašnjeg opusa jer nisu retke ni knjige koje odabiru pesme autora koji još uvek stvaraju); no, prisutna je i zebnja da će, iz bilo kog razloga, biti izostavljene važne, kvalitetne ili čitaocu drage pesme. Na prvi pogled ova mešavina strahova i nadanja trebala bi biti najmanja kada je odabir sačinio sam pesnik. Jer, ko bi bolje od njega poznavao njegovo delo? Zvuči logično, no, ovome se suprotstavlja ona stara koja kaže da ’pesma zna više od svog tvorca’. Otuda je sasvim moguće da pesnik precenjuje ili potcenjuje domete nekih pesama na uštrb drugih prema kojima bi neki kritičar bio strožiji ili blaži (neslaganja među kritičarima se, pak, maltene podrazumevaju). Čitav ovaj uvod samo je pokušaj da se objasne dileme koje se otvaraju posezanjem za knjigom ’izabranih pesama’. Ali, slučaju „Izabranih i novih pesama“ Petra Cvetkovića (1939) ovaj uvod je podloga za ocenu-stav da je pesnik sačinio vrlo dobar izbor iz svog (dosadašnjeg) opusa, izbor kome se malo šta može oduzeti ili dodati. Očito je Cvetković vrlo trezveno sagledao sve što je objavio i bez sentimentalnosti sačinio odabir. Svest od napisanom i vrednovanje istog vidljivo je i iz konstrukcije knjige, odnosno iz opredeljenja da se pesme dele prema vremenu objavljivanja, u celine ’Pesme (1962-1982)’ i ’Pesme (1981-2006)’. Prvi segment nije dodatno podeljen dok drugi čine, kao podceline, zbirke „Grčka loza“ (drugo izdanje iz 1994.), „Božićne pesme“ (1998) i „Pesme iz autobusa“(1997, 2005). Očigledno pesnik ove zbirke smatra težišnim u svom opusu pa ih izdvaja i donosi u celini odnosno minimalno skraćene. Sve te pojedinosti znaci su čitaocima ali i onima koji tumače Cvetkovićevo pesništvo i na (in)direktan ali vrlo sugestivan način usmeravaju (ili makar sugerišu) pažnju i zaključivanje. Čini se da je u slučaju ove knjige težište na sintetičkom sagledavanju, na pronalaženju konstanti u opusu te, sledstveno, na praćenju razvoja tih konstanti. ’Pesme (1962-1982)’ čine stihovi iz zbirki „Pozorište“ (1965), „Pesme i bajke“ (1971), „Vaga“ (1978), „Jednina“ (1981), „Mala svetlost“ (1982) sa još nekoliko pesama iz prvih izdanja zbirki „Grčka loza“ (1989) i „Pesme iz autobusa“ (1997). Ono što se zapaža na prvi pogled jeste tematska raznovrsnost pesama; ovo bogatstvo, pak, sledi unutrašnju logiku koja svoje temelje nalazi u fascinaciji pojavnošću telesnog i materijalnog. Bilo da se stihovi u svom prvom, narativnom sloju, bave opisom leta divljih gusaka, pijačnim i uličnim susretima, lubenicama ili železničkom stanicom, raskršćima, gradom ili selom, čekaonicama u bolnici ili šalterima, pčelama i osama, zavodljivost predmeta, objekata, trivijalnih radnji, pokreta i rečenica nagoni pesnika da im posveti pažnju-stihove, da ih zabeleži onakvima kakvi jesu. U mogućim konceptima verističkog stihovanja Cvetković se opredelio za primarno-pretežno ’uobičavanje’ stvarnog (za razliku od mogućeg oneobičavanja). Otuda se u nizu pesama slučaj viđenog-zapaženog zaustavlja na opisu, na konstataciji koja, upravo tom činjenicom, biva izdvojena i fiksirana-fokusirana. Pesnik tada nije sklon zaključivanju, višesmislenim poentama već ostavlja da pesma stoji sama za sebe i bori se sasvim pasivno (samim faktom svog postojanja) za moguća tumačenja (na kojima se, međutim, ne insistira). Na drugim mestima, usred nizanja reči-slika, pesnik veštim okretom, poigravanjem rečima i aluzijama lako senči prizor i tako mu daruje dubinu koja će dozvoliti otkrovenje i sagledavanje različitih dimenzija, od prošlosti prema budućem, od pojedinačnog prema opštom, od mikro ka makro kosmosu. Ovaj (varljivo lak) postupak zahteva od stvaraoca da se liši svih namera umetničarenja, pouka ili mudrovanja. Narečeni postupak traži popriličnu disciplinu; mada nju, u konačnom sagledavanju, nije uvek i moguće konsekventno sprovesti, Cvetković, ipak, istrajava u svom naumu. U drugom delu knjige koji sadrži pesme nastale-objavljene između 1981. i 2006. godine, sam odabir kompletnih zbirki (ili barem najvećeg dela njihovih sadržaja), skreće pažnju na njihovu celovitost kao niz zaokruženih doživljaja spoznavanih iz posebne perspektive. U dva slučaja („Grčka loza“, „Božićne pesme“) reč je o jasnim polazišnim tačkama, koje su (nazovimo je tako) primarno materijalna prošlost odnosno njeni duhovni odsevi. Izazov pogleda unazad, u bivša vremena, narode i carstva, pesnik razrešava tako što istoriju vidi kao niz epizoda o ratovima, traganjima, mukama, nadmudrivanjima i, postrani od te halabuke, kao stalni pokušaj da se upiše trag lepote koja će ostati za telom, nalik spomenu ali i opomeni. Sred prizora vojskovođa i isposnika, naučnika i živopisaca, nije uvek jasno jesu li veliki događaji važniji od pojedinačnih stradalništava i otkrovenja. Sila, naravno, pobeđuje slabe ali snaga njihove domišljatosti ostaje i, čudom nekim, rečju zapisanom i ispevanom ili slikom, dostiže potomke. Pesme o Božiću jesu o velikom prazniku ali i o onome što stoji iza njega, one se iz tog civilizacijkog okvira, iz tog korena, bokore i šire na svekoliko postojanje jedinke, na njeno sagledavanje, u tišini susreta sa samim sobom, onoga što je bilo, što jeste i možda će biti. Ta (samo)spoznaja nije lišena gorčine ali ni zanosa koji, sveukupno, vode ravnoteži telesnog i duhovnog. Konačno, završna zbirka izbora, „Pesme iz autobusa“, originalno objavljena pa dopunjena i proširena, pojavljuje se kao konačno zakrivljenje kojim se sklapa (sadašnji) krug pesničkih inspiracija i fascinacija, vračajući se verizmu ali sa novim nanosima životne mudrosti koji donose smirenost, preciznost i izbalansiranost u tvrdnjama i zaključcima. Putovanje, kao univerzalni čin otvaranja prema svetu ali i zavirivanja u unutrašnji svemir sopstvenog bića, vodi pesnika i čitaoca na različite meridijane, u drugojačije civilizacije. U tuđini doživljaji su oštriji, sa mnogo jačim kontrastima koji, pak, daruju (ali i nameću sopstvenim postojanjem) mogućnost da se ono što je do tada bilo znano ili što se podrazumevalo sada stavi pod znak pitanja, da se temelji ličnih sudova i vrednosnih sistema pokušaju (često bezuspešno) razapeti na druge prostore. Susret civilizacija koji se prelama u duhu neće uvek moći biti kompenzovan, odnosno neće uvek biti razumevanja ali će otvarati ’oči i um’. Izaći iz te situacije obogaćen moguće je samo ako se čine kompromisi, ako se ultimativno ne insistira na sopstvenim pravilima. „Pesme iz autobusa“ vraćaju pojavnu i fizičku stvarnost u pesnikovu žižu. Tu je ono misaono, emotivno i duhovno iznova skriveno dešavanjima u realnom vremenu, fascinacijom tim običnim a, opet, neponovljivim i nepovratnim pokretima, pogledima i rečima. Putevi, pejzaži, gradovi, ulice, prašina i znoj, ljudi u pokretu zaposedaju stihove, noseći svoje neponovljive priče. Pesnik ih beleži, katkad oduševljen, katkad ravnodušan ili čak rezigniran, umoran i iscrpljen, otupeo pred navalama utisaka. No, iza odabira reči, iza načina na koji se gleda i šta se vidi, umeju da prosevaju ili daa, kao razotkrivena, tanka nit, zablistaju temeljni vrednosni stavovi, etička i moralna načela, te, uvek kao izvidnica i pratnja lepote stihova, obznane njihov sklad, umerenost i primirenost lepote koju nose. U „Pesmama iz autobusa“ Cvetković je pesnik u punoj snazi, jednako ubedljiv u stihovanju (kao zanatskoj veštini) i umetničkoj uverljivosti (koja, inače, nije obavezna da prati zanat). Otuda poslednja celina-zbirka ovog izbora predstavlja, čini se, krunu dosadašnjeg pesnikovog rada i stvaranja, krunu do koje je put u spoznaju poezije (i življenja) bio dug i naporan ali su upravo otuda i plodovi putovanja valjaniji. „Pesme, izabrane i nove“ nesporni su i neoborivi dokaz-potvrda da je Petar Cvetković jedan od značajnih, pažnje vrednih poetskih glasova srpske poezije poslednje četvrtine prošlog, XX veka i prvih godina novoga, XXI veka. Petar Cvetković rođen je 1939. godine u Masurovcima kod Babušnice.[1] Studirao je i diplomirao na grupi za jugoslovenske i opštu književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Bio je saradnik i član redakcije studentskog časopisa „Vidici“, kao i lista „Književna reč“. Duži niz godina bio je zamenik glavnog i odgovornog urednika odnosno glavni i odgovorni urednik „Književnih novina“, glasila Udruženja književnika Srbije, a potom prvi od osnivača i glavni urednik „Književnog lista“[2], danas „Srpskog književnog lista“.[3] Cvetkovićev poetički identitet zasniva se kako na tematizaciji doživljaja svakodnevnog života, motiva iz prirode i životinjskog sveta, tako i na oživljavanju opštih i nacionalnih kulturno-istorijskih tema u stilskom prosedeu moderne lirske naracije. Cvetković je zastupljen u svim značajnijim antologijama savremenog srpskog pesništva, a njegove pesme prevođene su i na više svetskih jezika. Član je Udruženja književnika Srbije i Srpskog književnog društva.[4] Nagrade Dobio je više književnih nagrada za poeziju: BIGZ-ova nagrada, za knjigu Pesme, 1993. Nagrada „Đura Jakšić”, za knjigu Pesme, 1993. Nagrada „Milan Rakić”, za knjigu Pesme, 1993. Nagrada „Branko Miljković”, za knjigu poezije Pesme iz autobusa, 1997.[1] Nagrada „Žička hrisovulja”, 2013.[5][6] Knjige Objavio je knjige pesama[7][1]: Pozorište (1965) Pesme i bajke (1971) Osam slatkih spavanja i druge priče (1974) Vaga (1978) Jednina (1981) Mala svetlost (1982) Grčka loza (1989) Pesme (1992) Grčka loza, izabrane i nove pesme (1994) Pesme iz autobusa (1997) Božićne pesme (1998) Pesme iz autobusa I i II (2005) Pesme, izabrane i nove (2007) Kapija, izabrane i nove pesme (2012).

`Nolit`-Izd.1965.str.64.dim.12x19. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Antologija savremenih srpskih pesnika sa sela Izdavač: Svetlost, Kragujevac Povez: broširan Broj strana: XXVIII + 206 Ilustrovano. Zbirkom su obuhvaćena 33 autora, a primetno je da su najbolje zastupljena dva kraja: požarevački i Gornja Gruža, u kojima je, doduše, tradicija seljaka pisaca najstarija i najjača (u Gruži naročito), ali koji su istovremeno za ovu priliku i najbolje istraženi. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Izdavač: Nolit, Beograd Biblioteka Mala knjiga, knjiga 77 Prevod i pogovor: Svetozar Brkić Povez: mek Broj strana: 117 Manji format knjige. Drama za glasove „Pod mlečnom šumom“ nema radnje ni sukoba, ali poseduje čvrsto jedinstvo mesta i vremena. Kroz tri čina koja označavaju jutro, podne i noć, data je atmosfera nekog malog, fiktivnog mesta i njegovih živih i mrtvih građana, i to jedinstvenom mešavinom humorističkih i tragičnih elemenata i čudesnim spojem fantazije i stvarnosti. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Korice: Marko Stojnic Ilja Iljf (Ilja Arnoldovič Fajnziljberg, rus. Илья Арнольдович Файнзильберг, 1897-1937) i Jevgenij Petrov (Jevgenij Petrovič Katajev, rus. Евгений Петрович Катаев, 1903-1942) su bila dva Sovjetska književnika aktivna u 1920-im i 1930-im. Većinu dela su napisali zajednički, tako da se najčešće spominju kao Iljf i Petrov. Postali su veoma popularni po svoja dva romana: „Dvanaest stolica“ i „Zlatno tele“. U oba romana glavni junak je avanturista i dovitljivi prevarant Ostap Bender, koji je u potrazi za bogatstvom. Dela Dvanaest stolica (1928, Двенадцать стульев) Zlatno tele (1931, Золотой теленок) Jednospratna Amerika (Odnoэtažnaя Amerika) Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPr

Sa posvetom i potpisom pesnika. Autor - osoba Cvetković, Petar Naslov Pesme i bajke / Petar Cvetković ; [crtež Ante Marinović] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1971 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dom omladine Beograda, 1971 (Beograd : `Radiša Timotić`) Fizički opis 46 str., [1] list s autorovom slikom ; 19 cm Drugi autori - osoba Marinović, Ante Zbirka Dom omladine Beograda : DOB. ǂkolo ǂ2 ; 5 Napomene Beleška o autoru na presavitku korica. Petar Cvetković (Masurovci kod Babušnice, 1939) je srpski pesnik. Petar Cvetković rođen je 1939. godine u Masurovcima kod Babušnice. Studirao je i diplomirao na grupi za jugoslovenske i opštu književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Bio je saradnik i član redakcije studentskog časopisa „Vidici“, kao i lista „Književna reč“. Duži niz godina bio je zamenik glavnog i odgovornog urednika odnosno glavni i odgovorni urednik „Književnih novina“, glasila Udruženja književnika Srbije, a potom prvi od osnivača i glavni urednik „Književnog lista“, danas „Srpskog književnog lista“. Cvetkovićev poetički identitet zasniva se kako na tematizaciji doživljaja svakodnevnog života, motiva iz prirode i životinjskog sveta, tako i na oživljavanju opštih i nacionalnih kulturno-istorijskih tema u stilskom prosedeu moderne lirske naracije. Cvetković je zastupljen u svim značajnijim antologijama savremenog srpskog pesništva, a njegove pesme prevođene su i na više svetskih jezika. Član je Udruženja književnika Srbije i Srpskog književnog društva. Nagrade Dobio je više književnih nagrada za poeziju: BIGZ-ova nagrada, za knjigu Pesme, 1993. Nagrada „Đura Jakšić”, za knjigu Pesme, 1993. Nagrada „Milan Rakić”, za knjigu Pesme, 1993. Nagrada „Branko Miljković”, za knjigu poezije Pesme iz autobusa, 1997. Nagrada „Žička hrisovulja”, 2013. Knjige Objavio je knjige pesama: Pozorište (1965) Pesme i bajke (1971) Osam slatkih spavanja i druge priče (1974) Vaga (1978) Jednina (1981) Mala svetlost (1982) Grčka loza (1989) Pesme (1992) Grčka loza, izabrane i nove pesme (1994) Pesme iz autobusa (1997) Božićne pesme (1998) Pesme iz autobusa I i II (2005) Pesme, izabrane i nove (2007) Kapija, izabrane i nove pesme (2012). MG112

Knjiga smuti svet namenjena je svima koji su rešili da probaju jedan sasvim nov, lepši i najvažnije, zdraviji način ishrane, koji će vam na kraju prerasti u zabavu i zadovoljstvo. Želite više energije, dodatnu snagu za svakodnevne aktivnosti, možda malo manje kilograma na vagi, ili prosto želite da na brz i efikasan način unesete svoju dnevnu dozu vitamina i minerala. Ova knjiga je u pravo vreme stigla kod vas! Ovde možete pročitati i pronaći ono što je najbitnije kada su smutiji u pitanju. A to je: - Šta pojesti - Čime spremiti - Kako pripremiti - Zašto su prethodne tri stvari najvažnije kao i još mnogo zanimljivih stvarčica... npr. kako napraviti zdravi sladoled, sirovu čokoladu, puter od badema... Naravno, ovde ćete pronaći i važne informacije o kombinacijama koje možete da pripremite, sastavu određenih namirnica, da li je bitno koji blender koristite, praktične savete za decu i odrasle, male tajne kako privoleti decu da piju smutije, šta su u stvari proteini, minerali, vlakna, ugljeni hidrati i još mnogo toga što će vam pripremu ovakvih obroka pretvoriti u jednu zabavnu avanturu. Povez knjige : tvrd Strana : 115 Format : 145x210 mm Pismo : latinica

Opis "Smuti svet - Tamara Gorjup" Knjiga smuti svet namenjena je svima koji su rešili da probaju jedan sasvim nov, lepši i najvažnije, zdraviji način ishrane, koji će vam na kraju prerasti u zabavu i zadovoljstvo. Želite više energije, dodatnu snagu za svakodnevne aktivnosti, možda malo manje kilograma na vagi, ili prosto želite da na brz i efikasan način unesete svoju dnevnu dozu vitamina i minerala. Ova knjiga je u pravo vreme stigla kod vas! Ovde možete pročitati i pronaći ono što je najbitnije kada su smutiji u pitanju. A to je: - Šta pojesti - Čime spremiti - Kako pripremiti - Zašto su prethodne tri stvari najvažnije kao i još mnogo zanimljivih stvarčica... npr. kako napraviti zdravi sladoled, sirovu čokoladu, puter od badema... Naravno, ovde ćete pronaći i važne informacije o kombinacijama koje možete da pripremite, sastavu određenih namirnica, da li je bitno koji blender koristite, praktične savete za decu i odrasle, male tajne kako privoleti decu da piju smutije, šta su u stvari proteini, minerali, vlakna, ugljeni hidrati i još mnogo toga što će vam pripremu ovakvih obroka pretvoriti u jednu zabavnu avanturu. Povez knjige : tvrd Strana : 115 Format : 145x210 mm Pismo : latinica

Autor - osoba Cvetković, Petar, 1939- = Cvetković, Petar, 1939- Naslov Grčka loza / Petar Cvetković Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1989 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 53 str. ; 24 cm Zbirka Savremena poezija `89 ISBN 86-07-00417-4 (broš.) Napomene Beleškao autoru i njegova slika na kor. Ima u zbirci „Grčka loza” pesma pod naslovom „Vukove reči”, čiji su početna stihovi: „Ne trči za pričom / Nju više ne može ni pas da stigne / Sve priče su prošle. Žive samo / pojedinosti...” Cvetković, odista, „priča priče” polazeći od beznačajnih pojedinosti; od efemernog događaja, susreta, dijaloga, od bilo čega što uđe u njegovo vidno polje, ili mine njegovim pamćenjem. Samo što se ta „priča” – krajnje nečujno, tako da čitalac i nije svestan kad se to dogodilo, i zašto baš tad – posredstvom pesnikovog asocijativnog mehanizma i izvanredne sposobnosti da dovede u vezu različite pojave, počinje granati i uslojavati. Beznačajna pojedinost se odjednom pretvara u značajnu opservaciju u psihološkoj, ili socijalnoj sferi, u oblasti istorije, umetnosti, filozofije. I, kad se čitalac najmanje nada, pesnik „priču” svodi izrazito pesničkim obrtom, simboličkim poentiranjem, efektnim „naravoučenijem” koje čitavom prethodnom tekstu dodaju novu idejnu i estetsku dimenziju. Petar Cvetković (Masurovci kod Babušnice, 1939) je srpski pesnik. Petar Cvetković rođen je 1939. godine u Masurovcima kod Babušnice. Studirao je i diplomirao na grupi za jugoslovenske i opštu književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Bio je saradnik i član redakcije studentskog časopisa „Vidici“, kao i lista „Književna reč“. Duži niz godina bio je zamenik glavnog i odgovornog urednika odnosno glavni i odgovorni urednik „Književnih novina“, glasila Udruženja književnika Srbije, a potom prvi od osnivača i glavni urednik „Književnog lista“, danas „Srpskog književnog lista“. Cvetkovićev poetički identitet zasniva se kako na tematizaciji doživljaja svakodnevnog života, motiva iz prirode i životinjskog sveta, tako i na oživljavanju opštih i nacionalnih kulturno-istorijskih tema u stilskom prosedeu moderne lirske naracije. Cvetković je zastupljen u svim značajnijim antologijama savremenog srpskog pesništva, a njegove pesme prevođene su i na više svetskih jezika. Član je Udruženja književnika Srbije i Srpskog književnog društva. Nagrade Dobio je više književnih nagrada za poeziju: BIGZ-ova nagrada, za knjigu Pesme, 1993. Nagrada „Đura Jakšić”, za knjigu Pesme, 1993. Nagrada „Milan Rakić”, za knjigu Pesme, 1993. Nagrada „Branko Miljković”, za knjigu poezije Pesme iz autobusa, 1997. Nagrada „Žička hrisovulja”, 2013. Knjige Objavio je knjige pesama: Pozorište (1965) Pesme i bajke (1971) Osam slatkih spavanja i druge priče (1974) Vaga (1978) Jednina (1981) Mala svetlost (1982) Grčka loza (1989) Pesme (1992) Grčka loza, izabrane i nove pesme (1994) Pesme iz autobusa (1997) Božićne pesme (1998) Pesme iz autobusa I i II (2005) Pesme, izabrane i nove (2007) Kapija, izabrane i nove pesme (2012). MG112