ZEPTER Univerzalni poklopac 8-16 CM Tip UNIVERZALAN POKLOPAC Karakteristike Šifra proizvoda: VS-014-16 Primena: Univerzalni poklopac za vakumsko zatvaranje hrane u Vacsy posude sa Vacsy® pumpom Bruto težina (kg): 0,22 Neto težina (kg): 0,2 Dimenzije: Prečnik 8-16 cm Sastav: Poklopac sa zaptivkom Materijal: Poklopac od polikarbonata, silikonske zaptivke Boja: Zelena Zatvaranje: VacSy® pumpom za vakuumiranje Raspon temperature: Od -10ºC do 60ºC Pogodno za pranje u mašini za sudove: Preporučuje se ručno pranje poklopca Pogodno za korišćenje u rerni: Ne Pogodno za korišćenje u mikrotalasnoj: Ne Zemlja porekla: Italija Zagarantovana sva prava po Zakonu o zaštiti potrošača. Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda.

ZEPTER Plastična posuda D11x12,5CM 0,75L Tip PLASTIČNA POSUDA 0,75 L Karakteristike Šifra proizvoda: VS-013-05 Primena: Za odlaganje vakumirane hrane Bruto težina (kg): 0,3 Neto težina (kg): 0,27 Kapacitet: 0,75 L Dimenzije: Ø 11 x 12,5 cm Sastav: Polikarbonska posuda, poklopac sa zaptivkom Materijal: Poklopac od polikarbonata, silikonske zaptivke, polietilenska mrežica Boja poklopca: Zelena Zatvaranje: VacSy® pumpom za vakuumiranje Raspon temperature: Od -5ºC do 60ºC Pogodno za pranje u mašini za sudove: Da - plastična posuda; preporučuje se ručno pranje poklopca Pogodno za korišćenje u rerni: Ne Pogodno za korišćenje u mikrotalasnoj: Da - ne prekoračiti preporucenu temperaturu Zemlja porekla: Italija Zagarantovana sva prava po Zakonu o zaštiti potrošača. Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda.

ZEPTER Plastična posuda D11x26,5CM 1,75L Tip PLASTIČNA POSUDA 1,75 L Karakteristike Šifra proizvoda: VS-013-15 Primena: Za odlaganje vakumirane hrane Bruto težina (kg): 0,62 Neto težina (kg): 0,42 Kapacitet: 1,75 L Dimenzije: Ø 11 x 26,5 cm Sastav: Polikarbonska posuda, poklopac sa zaptivkom Materijal: Poklopac od polikarbonata, silikonske zaptivke, polietilenska mrežica Boja poklopca: Zelena Zatvaranje: VacSy® pumpom za vakuumiranje Raspon temperature: Od -5ºC do 60ºC Pogodno za pranje u mašini za sudove: Da - plastična posuda; preporučuje se ručno pranje poklopca Pogodno za korišćenje u rerni: Ne Pogodno za korišćenje u mikrotalasnoj: Da - ne prekoračiti preporučenu temperaturu Zemlja porekla: Italija Zagarantovana sva prava po Zakonu o zaštiti potrošača. Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda.

ZEPTER Plastična posuda D11x19,5CM 1,25L Tip PLASTIČNA POSUDA 1,25 L Karakteristike Šifra proizvoda: VS-013-10 Primena: Za odlaganje vakumirane hrane Bruto težina (kg): 0,52 Neto težina (kg): 0,32 Kapacitet: 1,25 L Dimenzije: Ø 11 x 19,5 cm Sastav: Polikarbonska posuda, poklopac sa zaptivkom Materijal: Poklopac od polikarbonata, silikonske zaptivke, polietilenska mrežica Boja poklopca: Zelena Zatvaranje: VacSy® pumpom za vakuumiranje Raspon temperature: Od -5ºC do 60ºC Pogodno za pranje u mašini za sudove: Da - plastična posuda; preporučuje se ručno pranje poklopca Pogodno za korišćenje u rerni: Ne Pogodno za korišćenje u mikrotalasnoj: Da - ne prekoračiti preporučenu temperaturu Zemlja porekla: Italija Zagarantovana sva prava po Zakonu o zaštiti potrošača. Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda.

ZEPTER Posuda za začine 0,45 L Tip POSUDA ZA ZAČINE Karakteristike Šifra proizvoda: VS-013-02 Primena: Za odlaganje vakuumirane hrane Bruto težina (kg): 0,2 Neto težina (kg): 0,15 Kapacitet: 0,45 L Dimenzije: 8 x 8 x 12cm Sastav: Plastična posuda, poklopac sa zaptivkom Materijal: Polikarbonska posuda i poklopac, silikonska zaptivka Boja poklopca: Zelena Zatvaranje: VacSy® pumpom za vakuumiranje Raspon temperature: Od -5ºC do 60ºC Pogodno za pranje u mašini za sudove: Da - plastična posuda; preporučuje se ručno pranje poklopca Pogodno za korišćenje u rerni: Ne Pogodno za korišćenje u mikrotalasnoj: Da - za zagrevanje, ne za kuvanje Zemlja porekla: Italija Zagarantovana sva prava po Zakonu o zaštiti potrošača. Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. O još ponečem: Četiri eseja o preobilju - Gorazd Kocijančič Izdavač: Biblos Godina izdanja: 2022 Broj strana: 462 Format: 20 cm Povez: Broširani Sva četiri eseja o preobilju (a reč je o preobilju apofatičnog Ništa, Božije blagodati koja nam daruje sve, a ponajpre biće samo) sačinjena su iz dva dela: filosofsku raspravu prati teološki postskriptum ili coda, koja je pisana iz ugla hrišćanske vere, a ujedno je i poziv u tu veru. Gorazd Kocijančič se u najnovijoj knjizi, koja s Razbićem i Erotikom, politikom itd. čini filosofski sistem, usredsređuje na četiri teme: životinje, snove, jezik i ništa. Autorova izvođenja zasnivaju se na spoznanju da ja kao ipostas nisam sam svoj gospodar, da mi je vlastito biće darovano. A kao biće, koje niče iz apofatičnog Ništa, ne mogu dokraja prodreti u nedokučivost misaonih struktura koje su u osnovi svega bivajućeg. Iz te smerne ontološko-gnoseološke pozicije Kocijančič se poduhvata razmatranja savremene naučne dokse, uverenja da se stvari, kakve odista jesu, mogu pojmiti i izreći putem koji gradi nauka. Ali „štos nije u onome što govorim, nego u (samo)pozicioniranju govornika”. Moderna doksična pozicija nereflektovano upisuje ontologiju sveta u našu svakodnevnu svest. Otuda se prema životinjama i prirodi ophodimo kao da su nam sasvim na raspolaganju, snove smatramo nižim oblikom svesnosti, prouzrokovanim našim mozgom, odnosno mehanizmima nesvesnog. Povodom jezika krećemo na osi lažne dileme inatizam vs. konvencionalizam, dok Ništa, koje je temelj svega bivajućeg, neprestano negiramo. Smrt pretvaramo u događaj unutar samog sveta. Nasuprot takvom redukcionizmu novog doba Kocijančič postavlja (post)fenomenološku ipostatičku misao, koja se u odanosti totalitetu iskustva otvara za paradoks, za radikalnu Transcendenciju. Autor se pritom nadovezuje na misao Grka i svetih otaca, koji su znali da „putem askeze i molitve očišćeni noûs može ugledati logose sveta, pa čak i participirati u ‘dejstvima’ (enérgeiai) samog Boga”. – Iz pogovora U. Zabukovec Gorazd Kocijančič (1964) slovenacki filozof, pesnik, publicista i prevodilac. Od jevrejskih tekstova preveo je i komentarisao starozavetnu defterokanonsku knjigu Varuhovu i defterokanonske dodatke uz knjigu Danilovu, napisao je tekstualna objašnjenja za Knjige Makavejske u novom slovenackom standardnom prevodu Svetoga Pisma (Ljubljana 1996.), preveo je izabranu poeziju najslavnijeg srednjevekovnog jevrejskog pesnika Jehude Halevija (Ljubljana 1997) i spis Vrijeme i drugi modernog francuskogfilosofa Emanuela Levinasa (Ljubljana 1996).Plod njegovog bavljenja grčkom filosofijom je prevod i komentar Parmenidove poeme (Parmenid: Fragmenti, Maribor 1995) i Proklovih Osnova Bogoslovlja (Ljubljana 1999), a preveo je na slovenacki celokupna Platonova dela sa komentarima, zbog čega je 2005. godine po anketi Delaproglasen za licnost Slovenije.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Svoj među tuđima i tuđ među svojima : sudbina ruskog oficira i jugoslovenskog generala Fjodora Mahina - Andrej Vladimirovič Ganin Izdavač: Evoluta Godina izdanja: 2021 Broj strana: 464 Format: 22 cm Povez: Tvrdi Rođen je u tradicionalnoj kozačkoj oficirskoj porodici u Sibiru, napredovao je u činovima kao frontovski oficir u Prvom svetskom ratu. Po izbijanju revolucije je stupio u najcrveniju partiju – kod social-revolucionara odnosno „esera“. Posle Oktobarske revolucije je prišao boljševicima kod kojih je pravio karijeru „vojnog specijaliste“ – oficira pod komesarskom kontrolom. U novom naglom zaokretu prešao je na stranu „esera“, koji su se u tom trenutku već udružili sa belom gardom i predao je grad Ufu antiboljševičkim snagama. Bio je uspešan komandant antiboljševičkih snaga u Povolžju u leto i jesen 1918. Ipak nemirnog duha ponovo se uključio u zaveru – protiv lidera belogardejskog pokreta admirala A. V. Kolčaka i atamana A. I. Dutova, zbog čega je izgubio komandni položaj i morao je da beži iz Rusije u emigraciju. Pokušao je da se eksponuje u revolucionarnom duhu još jednom i bio je umešan u tajni rad esera na podršci Kronštatskom ustanku, pobune mornara u samom srcu boljševičke revolucije, u vojnoj luci kod Petrograda. U emigraciji skrasio se skrasio u Francuskoj ili Čehoslovačkoj – utočištima ruskih levih i „ružičastih“ emigranata, već je kao predstavnik organizacije Zemgor, koja se nalazila pod čvrstom kontrolom esera, stigao u Jugoslaviju, gde su se koncentrisali monarhistički orijentisani učesnici Građanskog rata i članovi njihovih porodica. U ovom neprijateljskom okruženju uspeo je da dobije simpatije birokrata iz centralnog aparata Ministarstva spoljnih poslova Jugoslavije, koji su mu pružali podršku dvadesetih i početkom tridesetih godina. Posle zavođenja šestojanuarske diktature sreća se ponovo okreće leđa F. J. Mahinu, koji je izgubio finansijsku podršku vlade jugoslovenskih diplomata. Utom u Beograd je stigao V. Pravdin – tajni agent sovjetske spoljnoobaveštajne službe, sa kojim je nemirni kozački pukovnik uspostavio veze, i od njega i bio vrbovan za rad u NKVD. Aktivno se bavio javnom komunističkom i prosovjetskom agitacijom sve do izbijanja Drugog svetskog rata. Okupio je oko sebe krug levičarski raspoloženih ruskih mladića, koji su postali okosnica ilegalne organizacije – Saveza Svojetskih Patriota tokom nemačke okupacije. Posle nemačke okupacije otišao je iz Beograda za Crnu Goru, i nakon toga nekoliko nedelja proveo je u štabu četničkog vođe Draže Mihailovića, Na kraju je prešao kod partizana i sve do kraja rata bio je u Vrhovnom štabu NOVJ. Napravio je vrsnu karjeru u Jugoslaviji, bio je osnivač istorijskog odeljenja VŠ NOVJ (budućeg istorijskog instituta Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije). Završio je rat sa zvanjem general-pukovnika NOVJ, bio je deo zvanične jugoslovenske delegacije u Moskvi 1945. Preminuo je u prvim mesecima posle rata. Sahranjen je u aleji narodnih heroja na Novom Groblju. Sve te ličnosti u sebi je spojio jedan čovek čiji je životni put rekonstruisan u ovoj knjizi na osnovu dokumenata ruskih i inostranih arhiva.

Knjiga je kao nova. Diana Budisavljević - Nataša Mataušić Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2021 Broj strana: 399 Format: 25 cm Povez: Tvrdi Ko je bila, šta je uradila i zašto je osuđena na zaborav Austrijanka Diana Budisavljević, rođena Obekser (1891–1978), supruga uglednog zagrebačkog lekara Julija Budisavljevića, organizovala je tokom Drugog svetskog rata izuzetno uspešnu akciju kojom je od sigurne smrti iz ustaških logora izbavila najmanje 7000 srpske dece, organizovala njihov smeštaj i vodila detaljnu kartoteku kako bi roditelji nakon rata mogli da pronađu svoju decu. Akcija Diane Budisavljević je, po svom obimu, broju učesnika i broju spasene dece, predstavljala jednu od najsloženijih i nesumnjivo najhumanijih akcija takve vrste na području NDH i čitave okupirane Evrope. U nadasve teškim ratnim uslovima ova hrabra žena pronašla je snage da slobodno misli i pruža aktivan građanski otpor ustaškom režimu. Po postignutim rezultatima njen otpor je imao sva obeležja herojskog dela, koje je zaslužilo svoje mesto u pozitivnom istorijskom nasleđu. Ali desilo se upravo suprotno. Čim su na scenu stupile nove komunističke vlasti, toj heroini Drugog svetskog rata u potpunosti je onemogućen rad, oduzeta joj je kartoteka, a ona је potisnuta iz istorijskog sećanja. Potiskivanje zasluga Diane Budisavljević nije tipično samo za istoriografiju socijalističke Jugoslavije. U aktuelnom zamahu istorijskog revizionizma akcija spasavanja srpske dece postala je deo „humanitarne“ politike ustaškog režima, a ustaška država jedna civilizovana država koja je vodila brigu o svojim stanovnicima, pa tako i o srpskoj deci, koju je kao državne neprijatelje i „nepodobne“ elemente najpre strpala u logore, a onda ih „humano“ iz njih spasavala. Nasuprot ovom ideološkom lažiranju istorije, dugogodišnji istraživački rad istoričarke Nataše Mataušić, utemeljen na izvornoj arhivskoj građi, na dnevniku Diane Budisavljević i njenoj ostavštini, recentnoj literaturi i svedočenjima savremenika, izneo je na videlo mnoge dosad nepoznate činjenice, koje su ranije bile mistifikovane ili politizovane, i tako ispravio istorijsku nepravdu koja je učinjena ovoj velikoj humanitarki i heroini Drugog svetskog rata. Nataša Mataušić (1956, Beograd) na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1983. završila je studije istorije i arheologije. Po završetku studija zapošljava se u Muzeju revolucije naroda Hrvatske kao kustoskinja u Zbirci fotografija, filmova i negativa. Stekla je 2005. stručno zvanje muzejske savetnice, a od 2016. na čelu je Sustava muzeja zadužena za sve kulturno-istorijske zbirke i istorijske zbirke. Autorika je tridesetak muzejskih izložbi, od kojih je izložba „El Shatt – zbjeg iz Hrvatske u pustinji Sinaja, 1944. – 1946.“, koju je organizatorski i stručno vodila, osvojila nagradu Hrvatskog muzejskog društva kao najbolji izložbeni projekat za 2008. godinu. Na temelju svog „Projekta transformacije Memorijalnog muzeja VŠ NOV i POJ i NKOJ u Zavičajni muzej otoka Visa“ realizovala je stalnu postavku pod nazivom „Ususret zavičajnom muzeju otoka Visa“. Koautorka je stalne postavke Memorijalnog muzeja u Jasenovcu i autorika Spomen-sobe posvećene Batinskoj bici u Batini. Predsednica je Upravnog vijeća Spomen-područja Jasenovac od 1997. i članica IHRA (Internacionalne organizacije za sjećanje na Holokaust) u MMWG-u (Radnoj grupi za memorijalne muzeje). Od 2011. članica je međunarodne ekspertske grupe za izradu nove zajedničke postavke bivših republika Jugoslavije u Državnom muzeju Aušvic-Birkenau. Aktivno je učestvovala na dvadesetak naučno-stručnih skupova koji se bave temama Drugog svetskog rata, kulturom sećanja, muzeologijom te fotografijom i filmom kao izvorima za proučavanje istorije. Autorka je više stručnih i naučnih radova te nekoliko knjiga i muzejskih kataloga, od kojih se mogu istaći: Jasenovac – radni logor i logor smrti, Zagreb, 2003, Jasenovac – Fotomonografija, Zagreb, 2008, Jasenovac – Brief History, Zagreb, 2011, Žene u logorima NDH, Zagreb, 2013, Fond filmske građe u Zbirci fotografija, filmova i negativa, Zagreb, 2004, El Shatt – zbjeg iz Hrvatske u pustinji Sinaja 1944. – 1946., Zagreb, 2008. Objavila je 2016. naučni recenzirani članak „Diana Budisavljević: The Silent Truth“ u Revolutionary Totalitarianism, Pragmatic Socialism, Transition. Volume one: Tito’s Yugoslavia, Stories Untold. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 3. februara 2020. odbranila je doktorsku disertaciju „Diana Budisavljević i građanska akcija spašavanja djece – žrtava ustaškog režima“.