ZEPTER Zatvarači za flaše 2 komada Tip ZATVARAČI ZA FLAŠE Karakteristike Šifra proizvoda: VS-016 Primena: Za vakumsko skladištenje hrane, za zatvaranje boca različitih prečnika 17-20cm Bruto težina (kg): 0,05 Neto težina (kg): 0,02 Dimenzije: Ø od 1,7 do 2,0 cm Sastav: Zatvarači za flaše 2 kom. Materijal: Lexan Boja: Zelena i bela Zatvaranje: VacSy® pumpom za vakuumiranje Raspon temperature: Od -5ºC do 60ºC Pogodno za pranje u mašini za sudove: Preporučuje se ručno pranje zatvarača Pogodno za korišćenje u rerni: Ne Zemlja porekla: Italija Zagarantovana sva prava po Zakonu o zaštiti potrošača. Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda.

U dobrom stanju Komplementaristička etnopsihoanaliza / Georges Devereux Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : `August Cesarec`, 1990 Fizički opis 473 str. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Zdjelar, Radmila Zbirka Biblioteka Mixta Prevod dela: Ethnopsychanalyse complémentariste Predmetne odrednice Psihoanaliza etnopsihoanaliza Devereux, Georges sadržaj napomena 5 predgovor drugom izdanju 9 obrazloženje 11 poglavlje I pojmovna shema društva (1940) 33 sažetak 71 poglavlje II vanjsko i unutrašnje: priroda stresa (1966) 73 sažetak 90 poglavlje II kultura i nesvjesno (1955) 92 I. metodologijska teza 95 II. formalna teza 103 poglavlje IV logički temelji istraživanja odnosa kulture i ličnosti (1945) 121 poglavlje V dva modela modalne ličnosti (1961), 158 odnos između psihologijske i društvene analize stvarnog ponašanja 163 motivi mađarskog pobunjenika 172 zaključak 187 poglavlje VI etnički identitet: logičke osnove i disfunkcije (1970) vostruko značenje identiteta 192 etnička ličnost vs. etnički iđentitet 197 stvaranje i očitovanje etničkog identiteta 217 fizičke crte 219 funkcionalnost i disfunkcionainost identiteta skupine 236 poglavlje VII etnopsihoanalitička razmatranja o pojmu srodstva (1965) 250 edipov kompleks 254 nesvjesni smisao razmjene žena 261 uloga brata i muža u razmjeni žena 270 dodatak 298 poglavlje VIII antagonistička akulturacija (1943) 300 otpori 302 otpor preuzimanju... 304 otpor davanju 305 uzrok i funkcija otpora 308 difuzija podražaja 314 antagonistička akulturacija 318 sažetak 344 poglavlje IX onirično učenje iidiosinkretičke razlike u ritualnoj praksi mohavskih šamana (1957) 345 zaključak 366 poglavlje X utjecaj kulturnih modela mišljenja na primitivne i moderne psihijatrijske teorije (1958) 368 neki kulturni vidovi primitivne psihijatrije 374 kulturni vidovi modernih psihijatrijskih teorija dekulturacija i rekulturacija znanosti 407 poglavlje XI vrijeme: povijest vs. kronika socijalizacija kao kulturno prediskustvo (1975) 411 bibliografija 431 dozvole za ponovno objavljivanje i bibliografijske reference 467

MARIO KOPIĆ TAMA U ZJENICI SUNCA - filozofski ogledi Izdavač - Društvo dubrovačkih pisaca, Dubrovnik Godina - 2018 310 strana 20 cm Edicija - Posebno izdanje ISBN - 978-953-7835-43-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Prolog Što se zove filozofskom knjigom? Pitanje mišljenja Odgovor etike Izvan dogme i hereze Post-moderna filozofija religije Sveto i svetost Nesvjesna vjera Evanđelje po Nietzscheu Dar bez uzdarja Sramotnost potiskivanja Ljubav bez računa Moral zla Metron Crkva i nihilizam Moralna uloga crkve Lustracija vs. pomirenje Napast fundamentalizma Islam i teokracija Od odgoja do uzgoja Granice prava Intelektualci danas Filozofi i demokracija Metafizika za mase Priča o Alkibijadu Rousseau i demokracija Marksistička vampirologija Komunistički revizionizam Smrtna kazna i duhovna sloboda Europa i druga renesansa Zapada Unikatnost čovjeka Kreatori ili svjedoci Dijalog s buhama Tri razgovora P.S. `Knjiga dubrovačkog filozofa Maria Kopića pod naslovom Tama u zjenici sunca. Pod tim je naslovom autor sabrao oglede i rasprave koje je, raznim povodima i u različitim situacijama, pisao i objavljivao, uglavnom u inozemstvu, tijekom posljednjih nekoliko godina. Tekstovi koji su se našli u ovoj Kopićevoj knjizi plod su osobitog misaonog iskustva autora i proistekli su iz osebujne filozofske egzistencije. Tu leži razlog koji ih drži na okupu i jamči njihovu međusobnu pripadnost. Misaono iskustvo o kojem je riječ jest iskustvo krize europskog duha, dok filozofska egzistencija autora počiva na radikalnoj svijesti o smrtnosti i konačnosti čovjeka i njegova svijeta. Nastali iz suočavanja s izazovima i iskušenjima našeg vremena, suočavanja koje često prelazi u otvoreni oblik sučeljavanja, tekstovi iz najnovije knjige filozofa Maria Kopića ne kreću se po njegovoj površini, nego zahvaćaju u njegovu dubinu. Tako Kopić u 32 ogleda raspravlja o fundamentalnim problemima etike, religije, politike, društva, umjetnosti, prava, odgoja, znanosti. Ogledima su pridodana i tri razgovora s autorom, koja na popularniji način osvjetljuju njegova polazišta. Svi tekstovi pritom pobuđuju i osnažuju svijest o životnim pitanjima filozofije danas, o njezinom mjestu i opstanku u današnjem svijetu.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Zenici

60916) FILOZOFIJA MEDIJA tematski broj časopisa Kultura Kultura časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku broj 133 Beograd 2011 Priredili dr Divna Vuksanović, dr Sead Alić i dr Dragan Ćalović. Sadržaj : Divna Vuksanović, Sead Alić i Dragan Ćalović UVODNA REČ PRIREĐIVAČA Divna Vuksanović - FILOZOFIJA MEDIJA VS. MISLITI MEDIJE Sead Alić - ČEMU FILOZOFIJA /AKO NIJE FILOZOFIJA/ MEDIJA Dragan Ćalović - U POTRAZI ZA ESTETIKOM MEDIJA Nenad Vertovšek - NOVA MEDIJSKA STVARNOST – KORAK DALJE IZVAN ETIKE I POVRATAK BIJEGU OD SLOBODE Zoran Jevtović, Tatjana Vulić i Dragana Pavlović - FILOSOFIJA STRAHA I (RE)KONSTRUISANJE MEDIJSKE STVARNOSTI Saša Radojčić - IDENTITET U VIRTUELNOM SVETU Marko M. Đorđević - VIRTUELNI IDENTITET I MEDIJSKE OPSENE – ISTINA PRIVIDA, PRIVID ISTINE Bojan Blagojević - INTERNET I AUTENTIČNOST: MOŽEMO LI SE ULOGOVATI U KJERKEGOROVSKU INDIVIDUALNOST Nediljko Matić - HERMENEUTIKA POTROŠAČKOG DRUŠTVA Nikola Dedić - MEDIJI I INTERDISCIPLINARNOST: CAGE & ALTHUSSER Jadranka Božić - TRANSFORMACIJE KONCEPATA USMENOSTI I PISMENOSTI U INFORMATIČKOJ KULTURI Vladislava Gordić Petković -NOVI MEDIJI I PISMENOST: POETIKA EKRANA I NOVE FORME ČITANJA Tatjana Milivojević, Dragana Jovanović i Aleksandra Bokan - UTICAJ NOVIH KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA NA PERCEPCIJU VREMENA Livia Pavletić - TKO I KAKO ISTRAŽUJE MEDIJE Biljana Jokić - MAS-MEDIJI I KRITIČKO PROMIŠLJANJE DRUŠTVENIH POJAVA Violeta Cvetkovska Ocokoljić i Tatjana Cvetkovski - METASLIKE KAO OBLIK KREIRANJA KULTURNIH VREDNOSTI Marko Stamenković - SLIKE NEMOGUĆEG DOGAĐAJA Saša Milić - KLASIČNI HOLIVUDSKI FILM I NJEGOVE MODIFIKACIJE POSLE 1960. GODINE Ljubomir Maširević - POSTMODERNA TEORIJA I FILM Dubravka Valić Nedeljković - RIALITI PROGRAMI: IZJEDNAČAVANJE JAVNOG I PRIVATNOG DISKURSA Dejan Pralica - ODNOS JAVNOSTI I NEZAVISNOG REGULATORNOG TELA PREMA RIJALITI PROGRAMIMA U SRBIJI: STUDIJA SLUČAJA DVOR Vesna Srnić - GLOCAL MULTIMEDIA ART Ninoslava Vićentić - OPŠTE ODLIKE UMETNOSTI I ULOGA MEDIJA Andrijana Ristić - OD FILOZOFIJE PRVOG PETOGODIŠNJEG PLANA DO POPULARNE KULTURE Dušan Č. Jovanović - MEDIJSKE OSOBENOSTI HRVATSKE RADIOTELEVIZIJE IZ UGLA 400 KILOMETARA ISTOČNO Tamara Borovica i Svetlana Kostović - SAVREMENI MEDIJI U FUNKCIJI OBRAZOVNE REVOLUCIJE Zorica Stanisavljević Petrović - MEDIJSKO VASPITANJE U VRTIĆU Stanislava Marić Jurišin i Bojana Marković - UTICAJ TELEVIZIJE NA RAZVOJ INTERESOVANJA KOD MLADIH Slađana Stamenković - URBANA TELEVIZIJA – POSREDOVANJE STVARNOSTI Ivana Đoković - DENIS TOMPSON O PATERNALIZMU Aleksandra Đuričić - BALKANSKI MAGIJSKI PROSTOR RADOVI ZA ČASOPIS KULTURA - UPUTSTVO mek povez, format 13 x 26 cm ,latinica, 454 strane

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rudolf Steiner / Rudolf Štajner /: REINKARNACIJA I KARMA : KAKO DELUJE KARMA Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 — , 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto isped njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju — NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor - osoba Steiner, Rudolf, 1861-1925 = Štajner, Rudolf, 1861-1925 Naslov Most između univerzalne spiritualnosti i fizičke konstitucije čoveka / Rudolf Štajner ; preveo [s nemačkog] Dragomir Perović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zemun : Arion, 1988 (Beograd : `Kosmos`) Fizički opis 62 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Perović, Dragomir, 1937-2021 = Perović, Dragomir, 1937-2021 Zbirka ǂBiblioteka ǂAstra. ǂkolo ǂ9 ; ǂknj. ǂ50 (broš.) Napomene Prevod dela: The Bridge Between Universal Spirituality and the Physical Constitution of Man / Rudolf Steiner. Predmetne odrednice Antropozofija Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju – NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Štajner je upoznao Ničeovo delo 1889. Odmah fasciniran Nietszcheovim stilom i odbačen određenim patološkim aspektima njegove svesti, Steiner je prepoznao Nietzscheovu duhovnu premoć kao `borca za slobodu`. Šest godina kasnije, kao rezultat susreta sa Nietzscheovom sestrom, Steiner se susreo sa samim umirućim filozofom. Nakon toga, proveo je nekoliko nedelja u Ničeovoj arhivi. Rezultat je bila ova knjiga, bitna stepenica ka razumevanju antropozofije. Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 — , 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto isped njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju — NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam.