Proceedings of the First International Roman and Late Antique Thrace Conference : Cities, Territories and Identities Sofia 2018 466 strana : ilustrovano očuvanost 5 Antički Rim Preface Cities and Landscapes M. Parissaki. In Search of Territories in Southwestern Thrace: The Peraia of Samothrace, the Strategy of Korpilike and the Civitas of Traianopolis C. Kallintzi. The Roman City of Abdera and Its Territory M. Sayar. Settlements in the Territory of a New Capital in Late Antiquity. A Contribution to the Historical Geography of the Land to the West of Constantinople in Late Antiquity S. Petrova. Nicopolis ad Nestum and Its Place in the Ancient Road Infrastructure of Southwestern Thracia D. Popova. Influence of Landscape and Climate Conditions on the Urban Fabric of Philippopolis in Antiquity M. Martinova, N. Sharankov. The Ancient Theatre of Philippopolis (Plovdiv, Bulgaria) D. Boteva, R. Milcheva. An Attempt at Enriching the Information on the Fortification of Colonia Flavia Pacis Deultensium L. Vagalinski. Chronology of the Late Antique Fortifications of Deultum (Archaeological Data) Administration and Diplomacy N. Sharankov. Notes on Governors of Roman Thrace D. Terzopoulou. Roman Thrace: Diplomacy and the Greek Cities of the Aegean Coast K. Clinton, N. Dimitrova. C. Iulius Rhaskos, Son of Rhoimetalkes, at Samothrace Identities and Influences S. Yanakieva. Language and Ethnic Identity of the Thracians during the Roman Age and Late Antiquity C. Cenati. Thrakische und moesische Regionen in Weih- und Grabinschriften stadtrцmischer Soldaten (1.—3. Jh. n. Chr.) I. Topalilov. Thracian Veterans and the Pseudo-Tribes A. Tataki. On Some Personal Names of Thrace É. Wolff. La Thrace entre mythe et histoire: l`exemple de Claudien U. Peter. Identitätskonstruktionen in der Münzprägung von Philippopolis (Thracia) L. Grozdanova. Searching for Identities in the Coinage of Pautalia J. Nollé. Dionysos in Roman Imperial Thrace — What Do the Coins Tell Us about Him? M. Guzmán. What Was “Thracian” in the Cult of Dionysos in Roman Thrace? N. Gavrilović. Thracian Influence in Asia Minor Mystery Cults in the Eastern Parts of the Roman Provinces in the Central Balkans Z. Dimitrov. Anatolian Elements in the Order Architecture of Philippopolis D. Delchev, M. Raycheva. The Lesicheri Pillar and the Transfer of Funerary Architecture Trends from Bithynia to Roman Thrace A. Biernacki, E. Klenina. The Image of Sphinx in Roman Sculpture from Lower Danube Fortresses Economy A. Kolb. Transport in Thracia M. Tasaklaki. The Presence of Roman and Provincial Coins in Aegean Thrace: Quantitative and Qualitative Analysis E. Klenina, A. Biernacki. Mensae Ponderariae from the North-Western Black Sea Region. Preliminary Approach A. Harizanov. Urban Ceramic Workshops in the Province of Thrace during the Principate: The Archaeological Evidence from Bulgaria D. Dobreva. Thracian City Economy as Part of the Global Sinopean Wine Trade M. Chryssaphi. Roman Lamps from Abdera K. Koseva. Roman Glass from Serdica V. Čistakova, Z. Clíová. Roman Glass Finds from Yurta-Stroyno. A Preliminary Report Conflict and Transition V. Dintchev. Town and Church in Late Antiquity. Architectural and Urbanistic Dimensions F. Reed. No City is an Island: The Impact of the Cities of Late Antique Thracia on Provincial Ecclesiastical Construction S. Mitchell. Hard Times? Philippopolis in the Fourth Century H. Preshlenov. Late Antique Mesembria: (Re)Shaping of Public Spaces M. Mirković. The Roman Army and Roman Cities A. Sarantis. The Strategic Role of Thracian Fortifications in the Balkan Wars of Late Antiquity I. Piso. Das verhängnisvolle Jahr 262 und die amissio Daciae G. Berndt. Theoderich vs. Theoderich. Zur Konkurrenz gotischer Warlords im Osten des Römischen Reiches A. Biernacki, Ł. Rуżycki. Early Byzantine Arms and Weapons from the Episcopal Complex in Novae

58072) PERSPECTIVES ON AMERICAN LITERATURE , Radojka Vukčević general editor , Filološki fakultet Beograd 2008 , CONTENTS : PREFACE ACKNOWLEDGMENTS. CRITICAL PERSPECTIVES A: Critical Perspectives SAS Formalism/New Criticism A Sample Opening of a Student Paper Using a Formalist Approach Psychoanalytic Criticism A Sample Opening of a Student Paper Using a Psychoanalytic Approach. Structuralism and Deconstruction. A Sample Opening of a Student Paper Using o Structuralist Approach. Deconstruction A Sample Opening of a Student Paper Using a Deconstructionist Approach. Reader-Response Criticism. A Sample Opening of a Student Paper Using a Reader-Response Approach Marxist and Feminist Criticism. A Sample Opening of a Student Paper Using o Marxist Approach Feminist Criticism Sample Opening of a Student Paper Using a Feminist Approach PERSPECTIVES ON AMERICAN COLONIAL LITERATURE AND LITERATURE OF THE NEW REPUBLIC Letters of the Early Republic Poetry. Lewis Leary: Benjamin Franklin Magazines, Criticism, and Essays Washington Irving: The Citadel Within James Fenimore Cooper and the Historical Romance. PERSPECTIVES ON AMERICAN ROMANTICISM Ralph Waldo Emerson: Ever-Returning Spring Edgar Allan Poe’s Roderik Usher Perspectives on Hawthorne: Herman Melville: On Nathaniel Hawthorne`s Tragic Vision. Hyatt H. Waggoner: Hawthorne`s Style E. EARLE STIBITZ: Irony in `The Minister`s Black Veil` TERENCE MARTIN: On Ethan Brand`s Unpardonable Sin Michael Tritt: `Young Goodman Brown` and the Psychology of Projection. JUDITH FETTERLEY: A Feminist Reading of `The Birthmark` Hawthorne and the Limits Of Romance: The Scarlet Letter The A vs. the Whale Perspectives on Melville Melville and Moby-Dick How Moby-Dick Was Written. An Epic Romance. Eric J. Sundquist: `Benito Cereno` and New World Slavery. I Loafe and Invite My Soul Perspectives on Emily Dickinson. Dickinson`s Description of Herself.. Thomas Wentworth Higginson: On Meeting Dickinson for the First Time Mabel Loomis Todd: The Character of Amherst Richard Wilbur: On Dickinson`s Sense of Privation Sandra M. Gilbert and Susan Gubar: On Dickinson`s White Dress Karl Keller: Robert Frost on Dickinson Jane Donahue Eberwein: On Making Do with Dickinson. Cynthia Griffin Wolff: On the Many Voices in Dickinson`s Poetry Paula Bennett: On `I heard a Fly buzz-when I died -`. Joan Kirkby: On the Fragility of Language in Dickinson`s Poetry Charles R. Anderson: Eroticism in `Wild Nights-Wild Nights!` Joan Burbick: Emily Dickinson and the Economics of Desire PERSPECTIVES ON AMERICAN REALISM AND NATURALISM... Mark Twain and the Novel Huckleberry Finn. Peter Brooks: The Melodrama of Consciousness. Patricia S. Yaeger: `A Language Which Nobody Understood Emancipatory Strategies in The Awakening. Two Educations: Edith Wharton and Theodore Dreiser Frank Norris, Stephen Crane. Jack London, Gertrude Stein. PERSPECTIVES ON AMERICAN MODERNISM Perspectives on O`Neill O`Neill`s Search for a `Language of the Theatre`. by Robert F. Whitman. Frenz Horst: Eugene O`Neill. Robert Hemenway: Zora Neale Hurston and the Eatonville Anthropology. Perspectives on Fitzgerald. F. Scott Fitzgerald: On the Continuity of a Writer`s Work Fitzgerald Plain Perspectives on Faulkner Sally R. Page: The Hostile Community in `A Rose for Emily`. André Bleikasten: A Private Man`s Public Voice. Cleanth Brooks: William Faulkner: Vision of Good and Evil. Irving Howe: William Faulkner: The Southern Tradition Richard Chase: Faulkner-The Great Years. Perspectives on Hemingway. Ernest Hemingway: Man On His Moral Uppers. Hemingway And His Critics. An American in Spain John Graham: Ernest Hemingway: The Meaning of Style. Moore, Cummings, Sandburg, Jeffers. Perspectives on Frost. Amy Lowell: On Frost`s Realistic Technique. Lionel Trilling: On Frost as a Terrifying Poet. Herbert R. Coursen, Jr.: A Parodic Interpretation of `Stopping by Woods on a Snowy Evening` Donald J. Greiner: On What Comes `After Apple-Picking`. Wallace Stevens`s Archetypal Hero. Ezra Pound. APENDIX Researching and Documenting a Paper about Literatur Locating Sources. An Annotated List of Standard References. Computer Searches. Notes, and Bibliographical Notes. Documenting a Paper about Literature Plagiarism. Parenthetical Citations in the Text of Your Paper. engleski jezik , mek povez, format 16,5 x 23,5 cm , 638 strana ,

Rudolf Steiner – Ausgewählte Werke Rutolf Štajner – Izabrana dela na nemačkom (knjige br. 1, 2, 5 i 6) Izdavač: ‎ FISCHER Taschenbuch (1 Jan. 1985) Format: 19 x 12,5 cm Povez: Broširano 1. Die Mystik im Aufgange des neuzeitlichen Geisteslebens und ihr Verhältnis zur modernen Weltanschauung. 2. Die Philosophie der Freiheit. Grundzüge einer modernen Weltanschauung 3. Die Geheimwissenschaft im Umriss 4. Die Kernpunkte der Sozialen Frage in den Lebensnotwendigkeiten der Gegenwart und Zukunft Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju — NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam. MG136

Autor - osoba Damjanović, Aleksandar, 1964-2021 = Damjanović, Aleksandar, 1964-2021 Naslov Ka tumačenju bića : psihobiografije : kako i zašto pisati o Silviji Plat, Arturu Šopenhaueru, Kseniji Atanasijević, F. M. Dostojevskom, Čarlsu Darvinu, Francu Kafki, Jukio Mišimi, Osami bin Ladenu, Mišelu Montenju, Fridrihu Ničeu, Alfredu Hičkoku, Robertu Fišeru ... / Aleksandar Damjanović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Via media, 2013 (Beograd : Fotofutura) Fizički opis 303 str. ; 25 cm (broš.) Napomene Tiraž 300 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 287-300. Predmetne odrednice Psihologija ličnosti -- Biografski metod Znamenite ličnosti -- Psihobiografije Aleksandar Damjanović je u svojoj obimnoj studiji „Ka tumačenju bića” ostvario izuzetno naučno delo u kome je filozofski, psihološki, psihijatrijski, antropološki, religijski aspekt ukomponovao u izuzetnu naučnu postavku psihobiografije. Postoje naučna dela koja prevazilaze svoju osnovnu potku i ulaze u svet umetnosti, dobijaju dodatni impuls zanimljivosti i širine. Upravo ulazeći u prostore psihobiografije Damjanović je dosegao širinu naučno-književnog dela što daje posebnu draž njegovom pisanju, ali uspešno ostvaruje i njegovu nameru koju je nedvosmisleno naglasio na početku svoje knjige: „Pri pisanju psihobiografije ne treba se ponašati kao naučnik nego kao umetnik. Potrebna je naracija... Čitalac mora da oseti rastuću dramsku tenziju koju će razrešiti interpretacija – iznenadno otvaranje vrata, čime se otkriva pravi izvor misterije... Ako je razumevanje ljudi zaista analogno interpretaciji pesme, onda ne možemo da poreknemo ključnu veštinu psihobiografskog poduhvata.” Damjanovićeva knjiga „Ka tumačenju bića” dosegla je sklad među komponentama teorijskog uspostavljanja osno¬va psihobiografije, njenog nastanka, odlika i ekspanzije u nauci i brilijantnih eseja iz drugog dela knjige koji su u potpunosti usaglašeni sa postavljenom teorijom i njenim ciljevima: „Kako je Elms (1994.) naveo u poslednjem poglavlju svoje knjige, bavljenje psihobiografijom nije ga odvelo na stranputicu, već ‘kući’. On navodi: „Mislim da sam pronašao put u sam centar psihologije, u razumevanje ljudskih bića u njihovoj punoj složenosti. Znam da postoji mnogo puteva koji vode ka samom centru, uključujući razne staze koje sam napustio jer nisu odgovarale mojim veštinama i mojoj ličnosti. Očekujem da će mi se na putu psihobiografije pridružiti sve veći broj psihologa, sve dok to ne postane prometna avenija”. Koherentnost u izlaganju Damjanović je postigao povezujući tri aspekta: postojanje jedinstvene tematsko – problemske strukture koja počiva na povezanosti pojmova i ideja, jasnom i logičnom sledu izlaganja čiju okosnicu čine osnovne ideje i logičan tok drugog dela posvećen psihobiografijama koje kroz primere učvršćuju snagu prihvaćene i obrazložene teorije. Kroz celinu vidi se jasno podcrtana nit koja okuplja sve delove u logički zasnovanu celinu koja kao takva potvrđuje zacrtane ciljeve. Inspirativnim naučnim esejima objašnjene su veze između ideja, pojmova, po¬java, činjenica uključenih u strukturu teksta tako da je primetna uređenost sadržaja, dati fenomeni i objašnjenja, uzrok i posledice, tvrdnje i implikacije, problemi i rešenja. Razvijanjem osnovne tematske niti i kontinuiteta izlaganja svaki deo studije obogaćen je vrsnim literarnim nabojem koji doprinosi razvoju teme i ima logično mesto. U psihobiografijama postoje digresije, ali one uvek u sebi sadrže signalizaciju povratka osnovnom temat¬skom toku. Damjanović u svojoj naučnoj studiji uvodi brojne primere prilikom pisanja psihobiografija kojima objašnjava pojave, pojmove, i određene ideje. Primeri omogućuju da se apstraktni pojmovi ili fenomeni (mikro ili makro pojave) mogu približiti i konkretizovati. Primeri uspostavljaju vezu između postojećeg znanja, iskustva i onog saznajnog što donosi studija. Raznovrsnost kategorija primera postaje moćno sredstvo kojim pisac podržava proces izgradnje opštih ideja vezanih za psihobiografiju: „Možda je osnovni uzrok samoubistava pisaca u Japanu u predvidljivom odbrambenom mehanizmu, koji koriste sunarodnici razbijeni na grupe, gde pisci – usamljenici mogu da suprotstave samo svoju kreativnost. Kada piščev magijski izvor inspiracije usahne, nastupa depresija, preplavljivanje anksioznošću, stvaralačka kriza, dakle ne samo simbolički već i stvarni gubitak egzistencijalnog modaliteta bića i njegove primarne narcisoidnosti. U ovakvoj životnoj „suženosti”, suicid postaje ponekad jedini izlaz. Samo su motivi različiti.” Damjanovićev zahvat pažljivo obrazlaže razliku između činjenica i raznih interpretacija koje uvodi u svoj rad. On postupno, posebno u prvom delu studije, procenjuje iznete naučne teorije i navodi kriterijume na osnovu kojih ih vrednuje, eksplicira nužne, logički opravdane posledice, konsekvence određenog stava i problemski izlaže sadržaj koji u nauci promoviše vrednosti za različita tumačenja, izgrađivanje stava filozofske skepse, ali i opreza u donošenju stavova i sudova: „Samostalna psihologija se sagledava u okvirima imanentne filozofije, pri čemu ne čudi da su veliki psiholozi bez ikakvog zazora citirali i temeljili mnoga svoja učenja na tvorevinama velikih filozofa, smatrajući sebe njihovim vernim sledbenicima... Filozofsko znanje pomaže psihijatru takođe da prihvati čoveka kao organizmičku celinu i skladno iskoristi svoje kognitivne kapacitete da bi upoznao pravce, granice i kvalitet ljudskog življenja... I Karl Jaspers je smatrao da je filozofija neophodna psihijatriji, jer se samo kroz sintezu psihološke analize i filozofske spoznaje može stvoriti plodonosni pomak prema fundiranju naučne psihijatrije.” U drugom delu svoje impresivne studije Damjanović se bavi ličnostima iz sve¬ta nauke, književnosti, politike, filma... koje su obeležile vreme, ostavljajući dubok i neizbrisiv trag. Psihobiografija, koja „predstavlja nesigurno udruživanje biografije i psihologije”, postaje nauka uz pomoć koje naučnik prodire u duboke lavirinte odabranih ličnosti. Damjanović, psihijatar sa enciklopedijskim znanjem, pronalazi put u centar psihologije i psihijatrije, u razumevanje postupaka i ponašanja odabranih u njihovoj punoj složenosti. Pisac u svojoj studiji naslovljenoj „Ka tumačenju bića” pribegava vrsti naučnog eseja prožetog mnoštvom činjenica i svedočenja, bezbrojnim validnim dokumentima jer mu ovakav način predstavljanja činjenica omogućava sistem otvorene forme koja daje relevantnost suda, misaonu dinamiku, otmenu intelektualnu superiornost, ali i izraženu literarnu potku koja daje originalnost, zanimljivost i estetsku težinu Damjanovićevom pisanju. Naučni esej odgovara osnovama skeptičnog duha koji se stalno projektuje unapred, koji traži i sumnjom privremena rešenja dolazi do pravih otkrića. Misaona i naučna zasnovanost naučnih eseja podudara se sa literarnim uobličenjem iskustvenih, otkrivenih, zasnovanih misaonih činjenica. „Ka tumačenju bića” konsultuje mnoge autoritete na polju nauke – filozofije, psihijatrije, antropologije, medicine..., ali misaoni elan nije u potpunosti utopljen u gotove obrasce. Intelektualno-literarna i naučna aktivnost uobličava značenja i strukture koje nastaju u slobodnom i spontanom misaonom kruženju koje uključuje i beskrajne prostore imaginacije i duha: „Nedovršenost psiho-seksualnog razvoja i voajerske crte očituju želju da se ne doživi potpuni telesno-senzualni kontakt. Pornografija takođe omogućava izolovanje eksitacija i libidinozno zadovoljenje bez objekta. Svoje polne prohteve Kafka je zadovoljavao u bordelima. Ta anonimna seksualnost verovatno je deo Kafkine strategije da svoju „večitu” verenicu i ostale devojke koje su mu se sviđale izoluje od sirove seksualnosti i potencira kompleksnost žene kao dvojnog entiteta bludnice vs. device posredstvom splitinga. Romantizovana ljubav idealizuje se i ne konzumira, a ona druga, bludna, omogućava libidinozno rasterećenje i posmatra se kao objekat tog istog rasterećenja.” Naučni eseji posvećeni ličnostima Ksenije Atanasijević, junacima Dostojevskog, Čarlsu Darvinu, Francu Kafki, Jukio Mišimi, Bin Ladenu, Montenju, Ničeu, pojedinim političarima, filmskim rediteljima... odgovaraju formi naučnog eseja i u prvi plan izbacuju Damjanovićevo shvatanje teorijsko-formalnih odlika eseja kao naučno-literarnog žanra koji se podudara sa metodama njegovog na¬učnog mišljenja i zahtevima njegove tragalačke misli. Predstavu celovite i harmonične ljudske prirode koju je negovao antički mit, a potom vaskrsla renesansa o skladu kozmičkog i ljudskog, naučnici i autoriteti, koje je svoj naučni rad uveo Damjanović, su doveli u pitanje ne prihvatajući ga kao gotov obrazac. Autor, obazriv i skeptičan, sklon analizama ljudske prirode, usmerava svoj naučni duh ka prostorima slojevitosti i nepredvidljivosti ljudskog bića: „Filozofija, zapravo, ne može da upravlja telesnim supstratom, nervima, bolom. Dakle, patnja i bol znače granice i ustanovljavaju kriterijume našeg iskustva i odnosa prema bolesti. Svest o telu ‘katektiranom’ bolešću označava ono mesto gde osobe ne podležu nikakvoj drugoj nadležnosti do one kojom im priroda određuje da trpe svoju telesnu sudbinu.” Svoj kritički instrumentarij pisac ozbiljnih psihobiografija, kakav je Damjanović, prilagođava konkretnim individualnostima i manjkavostima čovekove saznajne moći, nepredvidljivim i tamnim lavirintima ljudske duše. Kao vrstan psihijatar sa snažnim literarnim talentom, Damjanović u karakterizaciji ljuske ličnosti sugeriše da je nemoguće doneti jednostrane sudove o stvarima koje se javljaju u neizmernom bogatstvu vidova i značenja. Prihvatanje sumnje kao regulativnog načela za Damjanovića se nameće kao nužnost naučnika u donošenju sudova o ličnostima kojima se bavio. MG128 (N)