Džemper Džemper je očuvan, kod pazuha na levom rukavu malo je razvučena vunica, ovo se ne vidi kad se obuče. Mekan je i jako prijatan za nošenje. Mislim da je u pitanju vuna. Dimenzije: Poluobim ramena: 51 cm Dužina rukava: 53cm Poluobim grudi/pazuh: 62 cm Dužina: 64cm

Dimenzije: Ramena+rukav___68 Grudi__________47 Dužina_________51 Only oker deblji dzemper na raskopcavanje. Velicina je S, sastav je: 76 % akrilik, 14 % najlon, 10 % poliester. Nosen kratko, ocuvan super. Cupav je sam po sebi, takva je vunica, nisu u pitanju cupkice od pranja i nosenja. _____________________________________________ Sve stvari su moje i iz inostranstva. Uplata na racun, Post Net, ili placanje pouzecem. Sve sto vas zanima ------> inbox. Pogledajte i moje ostale oglase, hvala. ______________________________________________

Rucno pleteni romanticni pulover na preklop pulover je topao i mekan i pleten od skupe vunice ... vel. S/M Romanticno i nostalgicno!

Rucno pleteni pulover prekrasna esarpa je pamucna i cvetna, pulover je topao i mekan i pleten od skupe vunice ... vel. S/M Romanticno i nostalgicno!

Zanimljiva prugasta bluza sa velikom rolkom od meke vunice. Duzina 60cm Obim ispod pazuha 90cm Obim u struku 80cm Obim pri dnu bluze 80cm Panfla je sirine15cm, Duzina rukava je50cm, Duzina rolke je 16cm, ranfla rukava je 8 cm

Divan dzemper od vunice sa malo mohera , unikat, rucni rad! U boji slonove kosti, sav pufnast, lagan, topao, nezan i premekan. Pogledajte samo koliko ima slozen i komplikovan rad... Mislim da je nov, nenosen... u svakom smislu izgleda sjajno! Vredan i unikatan komad! duzina 69 grudi 54, tegle se ramena 55, padajuca rukavi 55 tegli se dosta, zbog rada

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Crtezi i vinjete: Marko Krsmanovic Prvo izdanje! Zbirku pesama „Pesme o majci“ autor Branko V. Radičević posvetio je svojoj majci Kosari i svim drugim majkama, kako je sam napisao – Majci Kosari i svim majkama. Života ih koštamo! Zbirka je objavljena 1972. godine i sadrži trideset lirskih pesama, nekoliko pesama posvećenih majci i nekoliko posvećenih ocu. Simbolično bi se to moglo predstaviti kao jedan mesec u godini, svaki dan po jedna pesma. Sve se pesme u ovoj zbirci ipak stapaju u jednu veliku pesmu o majci. Majka je za Branka jedinstveno biće koje obasjava svačije detinjstvo, njena nas ljubav zaštitnički i prijateljski greje kroz ceo život. Kao što se majka deli i ostaje cela tako nikad niko nije ispričao priču o majci, jer ona nema kraja, kaže pesnik. Majke su uvek majke, kaže naš pesnik, uvek malde, za svoju decu. I to je najveća stvar na svetu. Jer kako bismo mi bili deca da pored nas nisu majke. Deca su deca. A to znači: deca su mala, i ja sam mali, jer imam majku. Ja za svoju majku nikada nisam ni porastao. Majka ni u jednoj pesmi ne priča, ona plete, kuva, prašta, bije, spava… To je zbog toga što sama priča o njoj teče neprekidno. Pesnik je ispevao nesagledivu ljubav, ali i majčinu brigu i patnju. Majka je nežni stvor, mek kao hleb, meka kao vunica, koja bi za svoje mlade učinila sve. Ona nikad nije mrzovoljna i nervozna, nije nestrpljiva. Većina pesama počinje Kad mati… pa sledi radnja. Pesnik hoće da nam kaže da bez obzira na sve glavni posao majke jeste ljubav. Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar.[1] Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za decu. Život i stvaralaštvo Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira i majke Kosare, rođ. Milikić. U ranoj mladosti, tokom Drugog svetskog rata, još kao šesnaestogodišnjak, bio je partizanski kurir Ratka Mitrovića. Odveden je u logor u Smederevskoj Palanci, gde se teško razboleo, jedva preživeo, i tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji.[2] Posle rata, jedno vreme je živeo u Sarajevu, gde počinju njegovi stvaralački dani. Seli se u Beograd, gde završava Pravni fakultet.[3] Uporedo s studiranjem, radi kao novinar za Dugu i kao saradnik u mnogim listovima i časopisima. Kao urednik edicija „Žar ptica“, više godina radi u Borbi.[2] Bio je i predsednik izdavačke kuće Srpska književna zadruga iz Beograda.[1] Pokrenuo je kulturne manifestacije: Disovo proleće u Čačku i Dragačevski sabor trubača u Guči.[2] Stvaralaštvo mu sadrži i preko sto naslova pesama, pripovedaka, romana i knjiga za decu. Istraživao je i spomenike- „krajputaše“, (krajputaši- njegova reč), napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima - krajputašima. Bio je i veliki istraživač i poznavalac srpskog jezika. Dela Najpoznatija dela su mu: „Pesme o majci“, „Priča o životinjama“, „Sa Ovčara i Kablara“, „Vojničke pesme“, „Ponoćni svirači“, „Seljaci“ i „Antologija srpskog pesništva“.[4] Aktivan je u književnom i društvenom životu do pred kraj svoga života. Veliki uspeh stiče i njegovo poslednje delo „Sujeverice“. Dobitnik je Vukove i Sedmojulske nagrade.[