Zar na Zapadu Postoji Neki Drugi Bog Davor Marko Sarajevo 2009g./221 str. Mek povez,posveta autora,odlicno ocuvana. - `Knjiga je rezultat trogodišnjeg istraživačkog rada o tome da li i u kojoj mjeri postoji islamofobija, prvenstveno u medijima`. vr29

Књига духовних савета – Одговори духовника на недоумице савремених хришћана, 662 страница. Издаје: Образ Светачки, Зашто обавезно треба бити крштен, зар се не може једноставно бити добар човек и чинити добра дела? Они који се истичу добрим делима, али не знају за бога личе на остатке мртваца који су, иако лепо одевени, неосетљиви за лепо (свети Игњатије Брјанчанинов) Ако је неко добар по делима али није запечаћен водом, неће ући у Царство небеско (свети Кирил Јерусалимски)…

62011) KORPORATIVNO UPRAVLJANJE priručnik , Međunarodna finansijska korporacija (IFC) , Podgorica 2009 , Korporativno upravljanje predstavlja sistem za upravljanje i kontrolu privrednih društava. Prema rezultatima empirijskih istraživanja, kompanije koje se pridržavaju korporativnog upravljanja obično ostvaruju bolje rezultate od kompanija koje to ne čine. Jedan od razloga je taj što kroz poboljšane mehanizme upravljanja i kontrole dolazi do bolje raspodele nadležnosti i boljeg funkcionisnja celokupnog procesa odlučivanja. Drugi razlog je taj što kompanije sa dobrim korporativnim upravljanjem ulivaju veće poverenje, čime privlače više investitora. Oba ova elementa pomažu kompanijama sa dobrim korporativnim upravljanjem da posluju bolje od kompanija koje imaju loše standarde u ovoj oblasti ili ih nemaju uopšte. Korporativno upravljanje dobilo je još više na važnosti sa nastankom sadašnje krize i smatramo da će kompanije u Crnoj Gori, kao i u drugim zemljama, morati da poboljšaju svoje standarde na ovom polju da bi preživele. Cilj ovog priručnika je upravo taj da pomogne menadžerima i članovima upravnog odbora da unaprede standarde korporativnog upravljanja u svojim kompanijam. Da bi se taj cilj ostvario, ovaj priručnik daje čitaocu sveobuhvatan pogled na ovu tematiku, kao i primere iz najbolje prakse, kako iz regiona tako i šire. Takođe se nadamo da će ovaj priručnik koristiti i svi ostali zainteresovani čitaoci, poput naučnih istraživača i studenata, akcionara i potencijalnih investitora. Ovaj priručnik deo je naših aktivnosti u regionu na unapređenju korporativnog upravljanja. U protekle tri godine, Međunarodna finansijska korporacija (IFC), koja je član grupacije Svetske banke, sprovodi Program korporativnog upravljanja u jugoistočnoj Evropi koji pokriva Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju. Ovaj program u potpunosti finansira Državni sekretrijat Švajcarske za ekonomska pitanja (SECO). Juan Carlos Fernandez Zara regionalni menadžer IFC Program korporativnog upravljanja u Jugoistočnoj Evropi mek povez, format 16,5 x 23,5 cm , latinica, 327 strana

Između srpa i čekića: Politička represija u Srbiji 1944-1953 / Srđan Cvetković Beograd 2006. Tvrd povez, ilustrovano, 600 strana Posveta autora. Knjiga je odlično očuvana. Cvetković je u ovoj knjizi uveo nekoliko važnih metodoloških i saznajnih novina. Ponudio je ubedljivu periodizaciju i analizu državne represije, koja je sasvim osobena. Druga osobenost Cvetkovićevog pristupa je njegova izrazita sklonost raznim vrstama sistematizacije. Svedok sam Cvetkovićevog naučnog žara i dorađivanja ovog rada, kao i otvorenosti za primedbe. Malo ko od mojih kolega je spremnije ispravljao i dopunjavao, a ta strast za saznanjem i spoznajom istine da se osetiti i na stranicama ove knjige. – Dr Predrag Marković,istoričar Cvetkovićevo inovativno i temeljno istraživanje predugo naučno neobrađene i izbegavane teme od izuzetne je naučne, društvene i političke važnosti, te ga preporučujemo najširoj čitalačkoj publici. – Dr Momčilo Pavlović,istoričar Ova knjiga bila bi dostojna višegodišnjih pregnuća celih istorijskih instituta, a njen autor je, ipak, samo jedan čovek. Njegov podvig je utoliko veći, ako se zna da su se represijom komunista u državama bivše Jugoslavije, u kojima je crveni teror bio blaži i sporadičniji nego u Srbiji, bavili čitavi naučni timovi. Već prvim izdanjem knjige Između srpa i čekića Cvetković je zavredio pažnju ne samo naše naučne i stručne, već i šire društvene javnosti. Spasavajući od zaborava decenijama poricane i prećutkivane represije i zločine komunističkog režima, autor je vratio dostojanstvo hiljadama nevinih ljudi. Ovom studijom on ne samo nastavlja, već i ceo svoj projekat uzdiže u najuži krug najvećih dostignuća naše novije istoriografije. Zato drugo izdanje ove knjige predstavlja više od jedne vredne, izuzetne knjige. Ono je i pravi spomenik onima prema kojima je istorija bila nepravedna i nezaobilazni vodič za upoznavanje najzatravljenijih stranica srpske istorije 20. veka. – Pero Simić, publicista

Johan Gotlib Fihte - Učenje o nauci Službeni glasnik, Beograd, 2007 528 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro Johan Gotlib Fihte je zasebna figura klasične nemačke filozofije. Ne samo njegova predavanja nego i pisani radovi sadrže jak polemički žar. Često se tvrdi da je Fihte živeo svoju filozofiju. Predavanja o učenju o nauci koja donosi ovaj prevod održana su u drugom ciklusu letnjeg semestra 1804. Ona se smatraju najreprezentativnijim i najznačajnijim prikazom srednje faze Fihteovog razvoja učenja o nauci, a ponekad i učenja o nauci uopšte. Ovo je prvi prevod nekog Fihteovog dela na srpski jezik iz kasnijeg razdoblja njegovog rada. Dr Drago Đurić Fichte Predgovor - Fric Medikus Prevod - Drago Đurić Johann Gottlieb Fichte, Fritz Medicus Prevod dela: Die Wissenschaftslehre / Johann Gottlieb Fichte

Izdavači: Kontakt plus, Split / Karupović, Beograd Povez: broširan Broj strana: 435 + 359 Veoma dobro očuvane. Ovo nije moja knjiga, ovo je naša knjiga. Ovo je knjiga ljudi koji žive čuda. A žive ih jer su u njih povjerovali. Ovom knjigom svi koji smo sudjelovali u njoj želimo da i ti u njih povjeruješ. Ova knjiga će te nasmijati, naježiti, rasplakati, oduševiti. Ovom knjigom živjet ćeš emociju. A zar nisu emocije naša najveća čuda? Čuda koja nam svakodnevno potvrđuju da smo živi! Povjeruj u ovu knjigu jer je pisana dušom svih ovih ljudi koji su svoje priče dijelili s tobom da nikada ne izgubiš nadu da je život prepun čuda i da si ti, dragi čitatelju, najveće čudo od svih! (K-150)

Зар је случајно да новонастањени, кад се преселе из родног краја, прво именују брда, шуме и воде, па тек онда граде куће? Није. Човек, у ствари гледа пре свега речима, па тек онда очима. У хемијској лабораторији ја сам слеп, јер не знам шта је који инструмент и чему служи. Ако сам почетник у вери, ја немам очију – јер немам речи да именујем појмове и предмете свога Православља. Зато је ово права књига за православне почетнике – они њоме добијају православне речи, да би се њихове очи навикле на смисао и лепоту Цркве од Истока. То је, међутим, приручник и за друге који желе да се подсете шта значи оно: „Верујем у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву“. тврд повез, 400 стр.

Ivo Cenerić: NARODNE PESME IZ JUŽNE I ISTOČNE SRBIJE Mek povez - format: 15x22cm, 28strana, NOTE, izdavač: NOTA - Knjaževac sadržaj: - SINOĆKE TE VIDEH, LELE, ZONE - ZAŠTO, SIKE, ZAŠTO? - SADILA MOMA LOJZE - STANIKA MI BOLNA LEGNALA - BOLAN MI LEŽI KARA MUSTAFA - KNJIGU PIŠE MULA PAŠA - OJ, NIŠAVO - A ŠTO PITAŠ, DŽANUM, MAJKE - RASLO MI JE BADEM DRVO - DRUGAR MI NSE ŽENI, NANE - MORE, BEL PELINE - POŠLA RUMENA - DREMKA MI SE MILA MAMO - DRUMOM IDEM, ZA DRUM PITAM - SLAVUJ PILE, NE POJ RANO - MAGLA PADNALA V DOLINA - KOLIKA JE NOJCA - POJDO NA DOLE, POJDO NA GORE - LENČE POPOVO - OJ, DEVOJČE, PIRIĆANČE - IZ VRANJANSKO POJDO - ALA IMAŠ OČI, MORSKE TRNJINICE - BOLNA LEŽI DILBER TUTA - POŠLAM TROJANKA NA VODU - NANE, KAŽI TAJKU - ŠTO MI JE MERAK - KOLENIKE - ZAR JA NEMAM RUSE KOSE - STAVANO BELA GRĆINO - KROZ ČARŠIJU PROĐE MOJE LENČE

Ivo Cenerić: NARODNE PESME IZ JUŽNE I ISTOČNE SRBIJE Mek povez - format: 15x22cm, 28strana, NOTE, izdavač: NOTA - Knjaževac sadržaj: - SINOĆKE TE VIDEH, LELE, ZONE - ZAŠTO, SIKE, ZAŠTO? - SADILA MOMA LOJZE - STANIKA MI BOLNA LEGNALA - BOLAN MI LEŽI KARA MUSTAFA - KNJIGU PIŠE MULA PAŠA - OJ, NIŠAVO - A ŠTO PITAŠ, DŽANUM, MAJKE - RASLO MI JE BADEM DRVO - DRUGAR MI NSE ŽENI, NANE - MORE, BEL PELINE - POŠLA RUMENA - DREMKA MI SE MILA MAMO - DRUMOM IDEM, ZA DRUM PITAM - SLAVUJ PILE, NE POJ RANO - MAGLA PADNALA V DOLINA - KOLIKA JE NOJCA - POJDO NA DOLE, POJDO NA GORE - LENČE POPOVO - OJ, DEVOJČE, PIRIĆANČE - IZ VRANJANSKO POJDO - ALA IMAŠ OČI, MORSKE TRNJINICE - BOLNA LEŽI DILBER TUTA - POŠLAM TROJANKA NA VODU - NANE, KAŽI TAJKU - ŠTO MI JE MERAK - KOLENIKE - ZAR JA NEMAM RUSE KOSE - STAVANO BELA GRĆINO - KROZ ČARŠIJU PROĐE MOJE LENČE

Al Ries, Laura Ries - The Fall of Advertising and the Rise of PR Harper Business, 2004 295 str. meki povez stanje: dobro Bestselling authors and world-renowned marketing strategists Al and Laura Ries usher in the new era of public relations. Today`s major brands are born with publicity, not advertising. A closer look at the history of the most successful modern brands shows this to be true. In fact, an astonishing number of brands, including Palm, Starbucks, the Body Shop, Wal-Mart, Red Bull and Zara have been built with virtually no advertising. Using in-depth case histories of successful PR campaigns coupled with those of unsuccessful advertising campaigns, The Fall of Advertising provides valuable ideas for marketers -- all the while demonstrating why * advertising lacks credibility, the crucial ingredient in brand building, and how only PR can supply that credibility; * the big bang approach advocated by advertising people should be abandoned in favor of a slow build-up by PR; * advertising should only be used to maintain brands once they have been established through publicity. Bold and accessible, The Fall of Advertising is bound to turn the world of marketing upside down. Table of Contents PART 1 The Fall of Advertising * Advertising And Car Salesmen * Advertising And Art * Advertising And Creativity * Advertising And Awards * Advertising And Awareness * Advertising And Sales * Advertising And The Dotcoms * Advertising And Credibility * The Search For Alternatives PART 2 The Rise Of PR * The Power Of A Third Party * Building A New Brand With PR * Rebuilding And Old Brand With PR * Establishing Your Credentials * Rolling Out Your Brand * Building An Educational Brand * Building A Geographic Brand * Building A Booze Brand * The Missing Ingredient * Dealing With Line Extensions * Dealing With Names PART 3 A New Role For Advertising * Maintaining The Brand * Keeping On Course * Firing On All Cylinders PART 4 The Differences Between Advertising And PR * Advertising Is The Wind, PR Is the Sun * Advertising Is Spatial, PR Is Linear * Advertising Uses The Big Bang, PR Uses The Slow Buildup * Advertising Is Visual, PR Is Verbal * Advertising Reaches Everybody, PR Reaches Somebody * Advertising Is Self-Directed, PR Is Other-Directed * Advertising Dies, PR Lives * Advertising Is Expensive, PR Is Inexpensive * Advertising Favors Line Extensions, PR Favors New Brands * Advertising Likes Old Names, PR Likes New Names * Advertising Is Funny, PR Is Serious * Advertising Is Uncreative, PR Is Creative * Advertising Is Incredible, PR Is Credible * Advertising Is Brand Maintenance, PR Is Brand Building PART 5 Postscripts P.S. For Management P.S. For Advertising P.S. For PR Index Nonfiction, Marketing, 0060081996

Stanje: Novo - Nekorišćeno Naslov: Gurđijev, velika zagonetka - Poreklo i pozadina Gurđijevljevog učenja Autor: Džon G. Benet Izdavač: Zlatni zmaj latinica, mek povez, 17 cm, 98 str. _____ Vrlo je teško iz perspektive običnog i sopstvenom prirodom ograničenog ljudskog razuma pojmiti kakvu poziciju i značaj može da ima jedan čovek za čovečanstvo. To je slično pokušaju da se odmrsi narazmrsivo klupko razloga, uzroka i posledica postojanja pojedinačnih bića i stvari, a samim tim i svega postojećeg.Zvuči komplikovano, zar ne?A upravo o takvom jednom sažetom i donekle pojednostavljenom pokušaju je reč u knjizi koja je pred nama. Ko je bio G. I. Gurđijev; ko su bili i gde su se nalazili, ili se još uvek nalaze, izvori njegovog znanja; šta je to pokušao da kaže i prenese svojim delima, rečima, samim postojanjem - pitanja su preko kojih je J. G. Benet, njegov dugogodišnji prijatelj, `saputnik`, saradnik i učenik, pokušao da odgonetne - `zagonetku Gurđijev`. Pokušaju koji se izdvaja iz mora svega što je inače napisano o Gurđijevu.G. I. Gurđijev je bio tragalac, može se čak slobodno reći - uzor tragalac, koji je okupio nekolicinu slično orijentisanih ljudi svoga vremena, da bi svi zajedno utrli put nečemu što bismo mogli nazvati - novi način širenja znanja Ili istine. Značaj toga je toliki da se to rnože smatrati uvodom u novu fazu razvoja čovečanstva.

Entoni Robins je svoju teoriju o neograničenoj moći nazvao novom naukom o ličnom postignuću. Vi je pak možete nazvati nečim najboljim što vam se dogodilo u životu. Ako ste ikada sanjali o boljem životu, Neograničena moć će vam pokazati kako da postignete izvanredan kvalitet života koji priželjkujete i zaslužujete, kao i kako da ovladate životom i ostvarite se kako na ličnom tako i na profesionalnom planu. Entoni Robins je, svojim knjigama, kasetama i seminarima, dokazao milionima ljudi da kontrolisanjem moći svog uma možete da učinite, postignete i dobijete sve ono što želite u životu. Podučavao je predsednike država, pripadnike kraljevske porodice, olimpijce i profesionalne sportiste, filmske zvezde i decu, kako da postignu ono što žele. U svojoj knjizi Neograničena moć , Robins, upečatljivo i sa žarom, izlaže načela svoje nauke o ličnom postignuću, iz kojih možete da naučite: • Kako da saznate šta zaista želite. • Sedam laži o uspehu. • Kako u trenutku da reprogramirate svoj um kako biste eliminisali svoje strahove i fobije. • Tajnu neposrednog uspostavljanja odnosa sa osobama koje upoznajete. • Kako da prekopirate uspeh drugih ljudi. • Pet ključnih faktora za sticanje bogatstva i sreće. Knjiga Neograničena moć je priručnik za uvežbavanje uma. Ona će vam pokazati kako, korak po korak, da postignete vrhunski učinak u ovladavanju emocionalnom i finansijskom slobodom, liderskim veštinama, i kako da izgradite samopouzdanje i ostvarite saradnju sa drugima. Podučiće vas i ohrabriti da preoblikujete sebe i svoj svet. Neograničena moć je priručnik za postizanje vrhunskog učinka i uspeha u životu. Povez knjige : mek Strana : 416 Format knjige : 150 x 230 mm Pismo : latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Živo oko - Od svih čula, vid je ono kojim nestrpljenje vlada na najočigledniji način. Neki magijski prohtev, nikada sasvim delatan, nikada obeshrabren, prati svaki naš letimični pogled: zgrabiti, svlačiti, skameniti, prodirati. Fascinirati što će reći otkriti sjaj skrivene vatre u nekoj nepokretnoj zenici. Sve su to nagoveštene radnje, a one ne ostaju baš uvek u stanju namere. Izražavajući intenzitet svoje želje, može da se dogodi da pogled postane delatan. \`Koliko bi dece bilo kada bi pogled mogao da oplodi! Koliko mrtvih, kada bi mogao da ubija! Ulice bi bile prepune leševa i bremenitih žena.\` Šta! Zar Valeri nije video, na našim ulicama sve te leševe i sve te bremenite žene? Žan Starobinski (1920, Ženeva - 2019, Morž), književni kritičar, profesor univerziteta u Ženevi, član Académie des sciences morales et politiques i drugih evorpskih i američkih akademija nauka. Njegova egzistencijalna i fenomenološka književna kritika dovodi se u vezu sa Ženevskom školom ili školom tematske kritike. Autor je kapitalnih dela o francuskoj književnosti 18. veka, Rusou, Volteru i Didrou. Njegova dela prevedena su na više od deset jezika. Glavna dela: Žan-Žak Ruso, prozirnost i prepreka; Živo oko; Otkrivanje slobode; 1789, Znamenja razuma; Kritički odnos; Montesqieu; Histoire du traitement de la mélancolie, des origines à 1900; Les Mots sous les mots: les anagrammes de Ferdinand de Saussure; La Poésie et la guerre, chroniques 1942-1944; Diderot dans l’espace des peintres, itd. Sva prevedena dela Starobinskog na srpski jezik objavio je izdavač ove knjige.

Autor: Entoni RobinsNaslov : Neograničena moćŽanr: Popularna psihologijaPismo: LatinicaBroj strana: 416Povez: MekFormat: 15x23 cmGodina izdanja: 2020.Entoni Robins je svoju teoriju o neograničenoj moći nazvao novom naukom o ličnom postignuću. Vi je pak možete nazvati nečim najboljim što vam se dogodilo u životu.Ako ste ikada sanjali o boljem životu, Neograničena moć će vam pokazati kako da postignete izvanredan kvalitet života koji priželjkujete i zaslužujete, kao i kako da ovladate životom i ostvarite se kako na ličnom tako i na profesionalnom planu.Entoni Robins je, svojim knjigama, kasetama i seminarima, dokazao milionima ljudi da kontrolisanjem moći svog uma možete da učinite, postignete i dobijete sve ono što želite u životu. Podučavao je predsednike država, pripadnike kraljevske porodice, olimpijce i profesionalne sportiste, filmske zvezde i decu, kako da postignu ono što žele. U svojoj knjizi Neograničena moć, Robins, upečatljivo i sa žarom, izlaže načela svoje nauke o ličnom postignuću, iz kojih možete da naučite:• Kako da saznate šta zaista želite.• Sedam laži o uspehu.• Kako u trenutku da reprogramirate svoj um kako biste eliminisali svoje strahove i fobije.• Tajnu neposrednog uspostavljanja odnosa sa osobama koje upoznajete.• Kako da prekopirate uspeh drugih ljudi.• Pet ključnih faktora za sticanje bogatstva i sreće.Knjiga Neograničena moć je priručnik za uvežbavanje uma. Ona će vam pokazati kako, korak po korak, da postignete vrhunski učinak u ovladavanju emocionalnom i finansijskom slobodom, liderskim veštinama, i kako da izgradite samopouzdanje i ostvarite saradnju sa drugima. Podučiće vas i ohrabriti da preoblikujete sebe i svoj svet. Neograničena moć je priručnik za postizanje vrhunskog učinka i uspeha u životu.2/24

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jurij Mihailovič Lotman (rus. Ю́рий Миха́йлович Ло́тман; 28. februar 1922 — 28. oktobar 1993) bio je prominentni semiotičar, istoričar kulture i teoretičar literature, koji je radio na Univerzitetu u Tartuu. Član je Estonske Akademije Nauka. Bio je osnivač Tartu-moskovske škole semiotike i smatra se prvim sovjetskim strukturalistom, zbog svog ranog eseja `Razgraničavanje lingvističkih i filoloških koncepata strukture` (1963) i radova o strukturalnoj poetici. Objavljeno je više od 800 njegovih naslova, i ogromna arhiva (koja se sada nalazi na Talinskom Univerzitetu i u biblioteci Univerziteta u Tartuu) uključuje njegovu korespondenciju sa raznim ruskim intelektualcima. Biografija Jurij Lotman je rođen u jevrejskoj intelektualnoj porodici, u Petrogradu u Rusiji. Njegov otac je bio advokat Mikhail Lotman, a majka Aleksandra Lotman, koja je završila stomatologiju na Sorboni. Njegova starija sestra Ina Obraztsova je diplomirala na Lenjingradskom konzervatorijumu i postala kompozitor i predavač muzičke teorije, mlađa sestra Viktorija Lotman je prominentni kardiolog, a treća sestra Lidija Lotman je bila teoretičarka ruske književnosti druge polovine 19. veka i radila je na Institutu za Rusku Književnost na Ruskoj Akademiji Nauka (Puškinova Kuća), i živela je u Sankt-Petersburgu. Lotman je završio srednju školu 1939. sa odličnim ocenama i primljen je na Lenjingradski Državni Univerzitet bez polaganja prijemnog. Tu je studirao filologiju, za šta se odlučio zahvaljujući prijateljima sa univerziteta Lidije Lotman (prisustvovao je predavanjima na filologiji dok je još bio u srednjoj školi). Na univerzitetu su mu predavali slavni profesori i akademici - Gurovski, Azadovski, Tomaševski i Prop. 1940. je pozvan u vojsku i za vreme Drugog svetskog rata je služio kao radio operater u artiljeriji. Demobilizovan je iz vojske 1946, i vratio se svojim studijama na univerzitetu i konačno diplomirao sa posebnim pohvalama 1950. Njegovo prvo objavljeno istraživanje bavilo se ruskom književnošću i društvenom misli 18. i 19. veka. Pošto zbog antisemitizma nije mogao da nastavi sa akademskom karijerom u Lenjingradu (nije mogao da se prijavi na doktorski program), Lotman je otišao u Estoniju 1950. godine i od 1954. je počeo da radi kao predavač na Odeljenju za ruski jezik i književnost na Univerzitetu u Tartuu i kasnije je postao i direktor odeljenja. U Tartuu je osnovao svoju školu, danas poznatu kao Tartu-moskovska škola semiotike. Među članovima ove škole našli su se Boris Uspenski, Vjačeslav Ivanov, Vladimir Toporov, Mihail Gasparov, Aleksander Pjatigorski, Isak Revzin, Georgi Leskis i drugi. Kao rezultat kolektivnog rada, osnovali su teorijski okvir za semiotiku kulture. Škola je poznata po naučnom časopisu Sign System Studies, koji i danas objavljuje Univerzitet u Tartuu (prethodno ime časopisa je bilo na ruskom, „Труды по знаковым системам“). Danas je to najstariji semiotički časopis na svetu, osnovan 1964. Lotman se bavio teorijom kulture, ruskom književnošću, istorijom, semiotikom i semiologijom (generalnom teorijom znakova i znakovnih sistema), semiotikom filma, umetnošću, književnošću, robotikom i nizom drugih disciplina. U ovim poljima je Lotman jedan od najcitiranijih autora. Njegova glavna studija iz ruske književnosti je posvećena Puškinu, a među najuticajnijim delima iz semiotike i strukturalizma su „Semiotika filma“, „Analiza poetskog teksta“, „Struktura umetničkog teksta“, „Kultura i eksplozija“, „Univerzum uma“, i tekstovi o semiotičkom modelu koji je napravio 1984. godine - semiosfera. Žena Jurija Lotmana, Zara Minc, je takođe bila poznata teoretičarka ruske književnosti i profesorka u Tartuu. Imaju tri sina: Mihail Lotman (rođen 1952.) je profesor semiotike i književne teorije na Talinskom i Univerzitetu u Tartuu, politički je aktivan i član je estonskog parlamenta (konzervativna Res Publica partija); Grigorij Lotman (rođen 1953. godine) je umetnik, živi i radi u Tartuu; Aleksej Lotman (rođen 1960. godine) je biolog, od 2006. se takođe bavi politikom i član je parlamenta ispred estonske Zelene partije (2007-2011).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jurij Mihailovič Lotman (rus. Ю́рий Миха́йлович Ло́тман; 28. februar 1922 — 28. oktobar 1993) bio je prominentni semiotičar, istoričar kulture i teoretičar literature, koji je radio na Univerzitetu u Tartuu. Član je Estonske Akademije Nauka. Bio je osnivač Tartu-moskovske škole semiotike i smatra se prvim sovjetskim strukturalistom, zbog svog ranog eseja `Razgraničavanje lingvističkih i filoloških koncepata strukture` (1963) i radova o strukturalnoj poetici. Objavljeno je više od 800 njegovih naslova, i ogromna arhiva (koja se sada nalazi na Talinskom Univerzitetu i u biblioteci Univerziteta u Tartuu) uključuje njegovu korespondenciju sa raznim ruskim intelektualcima. Biografija Jurij Lotman je rođen u jevrejskoj intelektualnoj porodici, u Petrogradu u Rusiji. Njegov otac je bio advokat Mikhail Lotman, a majka Aleksandra Lotman, koja je završila stomatologiju na Sorboni. Njegova starija sestra Ina Obraztsova je diplomirala na Lenjingradskom konzervatorijumu i postala kompozitor i predavač muzičke teorije, mlađa sestra Viktorija Lotman je prominentni kardiolog, a treća sestra Lidija Lotman je bila teoretičarka ruske književnosti druge polovine 19. veka i radila je na Institutu za Rusku Književnost na Ruskoj Akademiji Nauka (Puškinova Kuća), i živela je u Sankt-Petersburgu. Lotman je završio srednju školu 1939. sa odličnim ocenama i primljen je na Lenjingradski Državni Univerzitet bez polaganja prijemnog. Tu je studirao filologiju, za šta se odlučio zahvaljujući prijateljima sa univerziteta Lidije Lotman (prisustvovao je predavanjima na filologiji dok je još bio u srednjoj školi). Na univerzitetu su mu predavali slavni profesori i akademici - Gurovski, Azadovski, Tomaševski i Prop. 1940. je pozvan u vojsku i za vreme Drugog svetskog rata je služio kao radio operater u artiljeriji. Demobilizovan je iz vojske 1946, i vratio se svojim studijama na univerzitetu i konačno diplomirao sa posebnim pohvalama 1950. Njegovo prvo objavljeno istraživanje bavilo se ruskom književnošću i društvenom misli 18. i 19. veka. Pošto zbog antisemitizma nije mogao da nastavi sa akademskom karijerom u Lenjingradu (nije mogao da se prijavi na doktorski program), Lotman je otišao u Estoniju 1950. godine i od 1954. je počeo da radi kao predavač na Odeljenju za ruski jezik i književnost na Univerzitetu u Tartuu i kasnije je postao i direktor odeljenja. U Tartuu je osnovao svoju školu, danas poznatu kao Tartu-moskovska škola semiotike. Među članovima ove škole našli su se Boris Uspenski, Vjačeslav Ivanov, Vladimir Toporov, Mihail Gasparov, Aleksander Pjatigorski, Isak Revzin, Georgi Leskis i drugi. Kao rezultat kolektivnog rada, osnovali su teorijski okvir za semiotiku kulture. Škola je poznata po naučnom časopisu Sign System Studies, koji i danas objavljuje Univerzitet u Tartuu (prethodno ime časopisa je bilo na ruskom, „Труды по знаковым системам“). Danas je to najstariji semiotički časopis na svetu, osnovan 1964. Lotman se bavio teorijom kulture, ruskom književnošću, istorijom, semiotikom i semiologijom (generalnom teorijom znakova i znakovnih sistema), semiotikom filma, umetnošću, književnošću, robotikom i nizom drugih disciplina. U ovim poljima je Lotman jedan od najcitiranijih autora. Njegova glavna studija iz ruske književnosti je posvećena Puškinu, a među najuticajnijim delima iz semiotike i strukturalizma su „Semiotika filma“, „Analiza poetskog teksta“, „Struktura umetničkog teksta“, „Kultura i eksplozija“, „Univerzum uma“, i tekstovi o semiotičkom modelu koji je napravio 1984. godine - semiosfera. Žena Jurija Lotmana, Zara Minc, je takođe bila poznata teoretičarka ruske književnosti i profesorka u Tartuu. Imaju tri sina: Mihail Lotman (rođen 1952.) je profesor semiotike i književne teorije na Talinskom i Univerzitetu u Tartuu, politički je aktivan i član je estonskog parlamenta (konzervativna Res Publica partija); Grigorij Lotman (rođen 1953. godine) je umetnik, živi i radi u Tartuu; Aleksej Lotman (rođen 1960. godine) je biolog, od 2006. se takođe bavi politikom i član je parlamenta ispred estonske Zelene partije (2007-2011).

Izdanje:Beograd Povez:tvrd 369 str 24 cm Diverzija na tuzlanskom trgu `Kapija` Beograd 2018. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 396 strana. U knjizi se dokumetovano pobija presuda Suda u Sarajevu kojom je general Novak Đukić osuđen na 20 godina zatvora za tragediju iz maja meseca 1995. godine u kojoj je poginula sedamdesetjedna osoba, a više od 180 civila je ranjeno. Za uzrok tragedije proglašena je granata ispaljena iz topa 130 milimetara, koji je navodno pripadao vojsci Republike Srpske, a naredbu za navodno gađanje dao je general Novak Đukić kao komandant „taktičke grupe“ na Ozrenu. Autor knjige „Tuzlanska kapija – režirana tragedija“, general Ilija Branković kaže da su u knjizi detaljno sabrani dokazi koji ukazuju da su tužilaštvo i sud u Sarajevu krivotvorili, prećutkivali i preinačili činjenice. Knjiga ima za cilj, kako kaže autor, da pokaže i dokaže da general Novak Đukić nije izdao naređenje da se ispali ta granata. Sadržaj: UVOD DEO PRVI 1. Trg „Kapija” ili fenomenologija nemogućeg 1.1 Indikatori koji ruše optužnicu 1.2 Parcijalni zaključci DEO DRUGI 2. Metodika zločinjenja (STB custom design) 2.1 Oprostite — česnejši Berka to nije znao 2.1.1 Plač Dedić Zade ili zagrobna istina 2.2 Posteksperimentalni dokazi 2.2.1 Posebni slučajevi 2.2.2 Čovek koji je četiri puta umirao 2.2.3 Gde god da su bili — svejedno je 2.2.4 Fantastični podmetnuti brojevi 2.2.5 Tehnički pristup balistici ranjavanja i oštećenja 2.2.6 Planiranje i izvođenje diverzije na trgu „Kapija“ 2.2.7 Tajni svedok odbrane Memić Edisa i ućutkani svedok . 2.2.8 Stolica i jedan kafanski sto 2.2.9 Adnanovi šrapneli 2.2.10 Krvava beščasna žetva DEO TREĆI 3. Spoljnobalistička apokalipsa 3.1 Katehizis dr Berke učenoga 3.2 I sudijama sude, zar ne? 3.3 Osuda po obmani 3.4 Svedoci i metode 3.5 Doktorova analitika 3.6 La nave del male 3.7 Pasije po Berki 3.8 Prof. dr Berko Zečević ili lice čovekovo PRILOZI 1. 1.1 1.2 2. Recenzija, Dževad Galijašević Recenzija, Petar Škrbić, Vidosav Kovačević Literatura c7

Justin Bieber Album Garrett Baldwin ILUSTROVANA u boji,ZAGREB,2010.god.,24.cm.,64.str Justin Bieber Album ---------------------------- JUSTIN BIEBER ALBUM MUZIKA Autor : Baldwin, Garrett Justin je iz slatkog dečka iz razreda prerastao u teen senzaciju u samo tri kratke godine. U dobi od 16 godina iza sebe ima dva hit-albuma, održava koncerte za najraznovrsniju publiku, a lista pjevača s kojima je surađivao svakim danom sve je dulja – Beyoncé, Usher, Celine Dion, Snoop Dog i Barbra Streisand samo su neki od njih. Zbog Justina je čak smišljena i nova riječ u urbanom rječniku – Bieberastično, zar ne? Justin Bieber album prati meteorski uspjeh prve svjetske internet superzvijezde, od prvih snimaka iz kućne radinosti objavljenih na YouTubeu, do nastupa koji su prizvali pažnju R&B legendi poput Ushera i Justina Timberlakea, koji su mu omogućili status megazvijezde i pop ikone novih generacija. Najpotpunija biografija do sada, bogata fotografijama, vodi vas u dubinu Justinova svijeta, donoseći najintimnije detalje prijateljstva s Usherom, objašnjavajući kako važnu ulogu za njega imaju fanovi, koji su mu planovi za budućnost, te kako se ovaj mladi umjetnik trudi ostati prirodan i vjeran sebi u svijetu blještavih svjetala, kamera – te naravno – obožavateljica. Želite li biti Justinova najdraža djevojka i najodaniji fan, ovo je priručnik bez kojeg ne možete, osnovno štivo za sve zahvaćene Bieber-groznicom! Ilustrado,2010 Garrett Baldwin (Author) Aged just 16, the buzz surrounding Justin Bieber`s name is electrifying. For anyone wishing to buy into the Bieber phenomenon, now`s the time. Think you know pop prince Justin Bieber? This irresistibly illustrated biography takes you closer than ever before, providing all the facts on the most adorable teen sensation around. Meet the boy behind the platinum-selling debut, `My World.` At sweet 16, Justin Bieber has already topped the charts, charmed Mr. and Mrs. Obama, and stolen the hearts of a generation. From the homemade music videos that caused a YouTube sensation to the performance that caught the eye of R&B royalty — with industry heavyweights Usher and Justin Timberlake battling to sign the promising young star — all the details of his remarkable rise to fame are here. Knjiga u PERFEKTNOM stanju M

John Z. Komurki Stationery Fever From Pencils to Paper Clips and Everything In Between, Hardcover, 208 pages, 21,0 x 27,0 cm, 230 color illustrations ISBN: 978-3-7913-8272-2 Published: US November 01, 2016 UK October 03, 2016 Knjiga je na engleskom jeziku. Kolekcionarstvo; Kancelarijski pribor. Očuvanost 4+. Uzbudljivi pribor: od spajalica do olovaka i svega između Džona Z. Komurkija je velika knjiga koja veličinom i formatom podseća na udžbenik ispunjen člancima o olovkama, gumicama, sveskama i raznim kancelarijskim materijalom. Ispunjena je prelepim fotografijama predmeta, a neke su obezbedili vrsni dopisnici, Present & Correct. Postoje članci o sjajnim kancelarijskim radnjama širom sveta u gradovima poput Tokija, Njujorka, Londona, Pariza, Milana i Berlina. A neke od naših omiljenih ljubimaca kancelarijskog materijala poput C.V. Pencil Enterprises, Erasable Podcast, David Rees i Rad + Hungri takođe imaju funkcije. Knjiga je definitivno usmerena na Evropu, što je prosvetljujuće za čitanje perspektiva o Birosu protiv Bics-a i Pritt Sticks-a protiv lepka i drugim kulturnim razlikama. U celoj knjizi nalaze se članci o bočnim trakama o prepoznatljivim predmetima poput bojica Craiola, italijanskih studentskih sveska Museo del Kuaderno i mnogim drugim fascinantnim predmetima. Saznao sam da bi klasični dozator trake 3M C-15 iz 70-ih mogao potencijalno biti napunjen radioaktivnim peskom kao balast. U Sjedinjenim Državama postoji nekoliko snimaka jer su jedna od samo tri zemlje koje nisu prešle na standard ISO216 za papir (zajedno sa Mjanmarom i Liberijom). Detalji o izumima highlightera, lepljivih beležaka, spajalica, koverti, legalnih jastučića, makaza i sello / škotske trake bili su fascinantni i naterali su me da shvatim koliko su svi neverovatno sveprisutni. Toliko da su mnogi od ovih predmeta ikone, funkcije, pa čak i aplikacije na našim računarima koje neki ljudi više možda i ne koriste u stvarnom životu. Čudno za razmišljanje, zar ne? Sve u svemu, knjiga je ispunjena informacijama na koje ćete se morati vraćati iznova i iznova. Treba da znate različite vrste oštrilica za olovke? Ko je izumeo spajalicu? Ko je izumeo flomaster ili highlighter? Sve je u ovom jednom svesku i lepo je predstavljeno i lako se čita i referencira.

IMA PODVLEČENIH DELOVA.IZGLEDA KAO DA JE TAKO ŠTAMPANO.IZGLEDA DA NIJE.NISAM SIGURAN. OČUVANA prevod: Zoran Stanimirović Izdavač: Zoran Stanimirović meki povez,537 str.ilustracije Prva i najtraženija knjiga dr Hulde Reger Klark, koja na veoma jednostavan način objašnjava prave uzroke i uobičajenih i neuobičajenih bolesti i daje specifična uputstva i savete za njohovo lečenje. U ovoj knjizi ćete naučiti kako da uništite parazite u svom organizmu - bez negativnih posledica i da ojačate telo tako da oni ne mogu više da se vrate. Takođe ćete naučiti zašto ste dobili neku bolest i kako da to zauvek sprečite. Idite korak po korak. Najpre naučite nešto o radio-signalima koje emituju sve životinje. Drugo, nađite `frekvenciju` koju emituje vaš specifični napadač. Treće, naučite kako da `blokirate` njegovu frekvenciju dok ne ugine, a za to treba samo nekoliko minuta! Na kraju, naučite kako da sami postavite dijagnozu i kako da načinite sprave za lečenje. Ova uputstva su dovoljno jednostavna za sve.Izdavač: Zoran Stanimirović Od pradavnih vremena, bolesnici su držani kao taoci zbog njihovog novca ili imovine. Lekari, čak i primitivni i prirodni iscelitelji, okruživali su se misterijom dok su koristili trave ili hemikalije i bajalice ili `proricanja` da bi pomogli oporavak bolesnika. Danas, medicinska industrija (lekari i njihovi snabdevači i oni koji ih opskrbljuju) uzimaju znatan deo zarada ljudi. Zar ne bi bilo sjajno kad bi se svi oni vratili baštovanstvu ili nekom drugom jednostavnom i korisnom poslu? Zar ne bi bilo sjajno kad bi bolesnici mogli da ih se otarase? U ovoj knjizi, otkriće koja najviše obećava jeste efikasnost elektriciteta za ubijanje virusa, bakterija i parazita. Znači li to da možete da otkažete posetu svom lekaru? Ne, ne znači. To što ćete pobiti svoje napadače, ne znači da ćete smesta ozdraviti. Ali, budite srećni, prilikom vaše sledeće posete lekaru on će smanjivati doze lekove, neće ih povećavati. Možda mislite da bi takvo jedno otkriće trebalo brzo patentirati. To su mi svi savetovali. Ali, odabrala sam da to ne učinim. Meni, mojoj deci i unučićima pomaže ako je vama dobro. Čitavom svetu je potrebno da izađe iz mračnog doba medicine i bolesti i da nauči prave uzroke infekcija i bolesti. Mi moramo i možemo da pozdravimo novo doba života bez bolesti. Bez dijabetesa, bez visokog krvnog pritiska, bez raka, bez HIV/SIDE, bez migrena, lupusa i tako dalje! Sa ovim novim razumevanjem, nijedna bolest neće ostati nepobediva! Zakoračite u novi svet. Svet bez hroničnih bolesti. Izađite iz svog starog sveta. On vas je držao kao zatvorenika. Probajte nešto novo. Taj zatvor nema zidova. On ima samo linije. Linije koje obeležavaju tlo oko vas. Unutar tih linija su vaše stare ideje. Izvan njih su nove ideje koje vas pozivaju da iskoračite i pobegnete iz svog zatvora. Usudite se da oprobate te nove ideje i vaša bolest će pokazati da se povlači. Za nekoliko nedelja ona može da nestane. Samo dva zdravstvena problema Ma koliko dugu u zbunjujuću listu simptoma ima neki pacijent, od hroničnog zamora ili neplodnosti do mentalnih problema, sigurna sam da ću naći samo dve pogrešne stvari: da on u sebi ima zagađivače (štetne susptance) i/ili parazite. Nikad nisam utvrdila da je nedostatak kretanja, manjak vitamina, nivo hormona ili bilo šta drugo bilo primarni uzročnik bolesti. Zato je rešenje za dobro zdravlje očigledno: Problem predstavljaju paraziti i zagađivači. Najjednostavniji tretman parazita je elektronsko lečenje i lečenje biljem, a zagađivača tako što ćete ih izbegavati. To je jedna vredna potraga: potraga za zdravljem. Sa optimizmom u jednoj ruci, a odlučnošću u drugoj, možete sami učiniti čudo za sebe, kao što su to učinili moji pacijenti u navedenim istorijama slučajeva. Otkriće Šta me navodi da mislim da mogu da u ljudskom telu nađem nešto što laboratorijskim analizama krvi ne mogu? Kakva nova tehnologija to čini mogućim? Zašto je elektronsko ispitivanje na mnogo načina nadmoćnije od hemijskog? Na čemu se zasnivaju moja tvrđenja da elektricitet ubija parazite? 1988. sam otkrila novi način da skeniram telesne organe. Taj način je elektronski. Mi već možemo da `vidimo` neki organ pomoću sonograma, X-zraka, kompjuterizovane tomografije (CAT) ili magnetne rezonance (MRI). Te tehnike mogu da ustanove anomalije u obliku organa, bez pipanja ili nagađanja. Ali, moje nove elektronske tehnike mogu da otkriju viruse, bakterije, gljivice, parazite, rastvarače i toksine, a uz to su jednostavne, jeftine, brze i nepogrešive. Elektricitet može da učini mnoge magične stvari; sada tom spisku možemo da dodamo i otkrivanje raznih supstanci u našem telu. Ti metodi se zasnivaju na principima radioelektronike. Ako veoma precizno podesite kapacitet i induktivna svojstva nekog električnog kola, tako da se njegova rezonantna frekvencija poklopi sa frekvencijom koja se emituje sa nekog drugog mesta, kolo će oscilovati. To znači da je došlo do pozitivne povratne sprege u kolu pojačivača. To možete da čujete. To je kao kad zvučnici počnu da pište (mikrofonija). Unutrašnje kolo koje ja koristim naziva se audiooscilator, i sasvim ga je lako sastaviti ili kupiti. Vaše telo daje one druge frekvencije koje se emituju. Kad povežete kolo radiooscilatora sa vašim telom, i čujete rezonancu, onda ste već otkrili mnogo toga! Nešto u vašem telu se poklapa sa nečim na test ploči oscilatora. Ali, ako stavite laboratorijski uzorak, recimo virus, na test ploču, pomoću rezonance možete odrediti da li vaše telo ima taj virus. Ako ste muzičar ili radiotehničar, biće vam lako da čujete rezonancu. Ostali moraju da strpljivo vežbaju. Detalji su izneti u poglavlju o `Bioelektronici`. Hulda Reger Klark

DŽONATAN HAJT HIPOTEZA SREĆE Prevod - Goran Skrobonja Izdavač - Čarobna knjiga, Beograd Godina - 2021 304 strana 25 cm Edicija - Biblioteka Širom otvorenih očiju ISBN - 978-86-7702-855-8 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod 1. Podeljeno sopstvo 2. Kako da promenite svoj um 3. Žestoka uzajamnost 4. Tudi nedostaci 5. Potraga za srećom 6. Ljubav i afektivno vezivanje 7. Upotreba nevolja 8. Radost vrline 9. Božansko sa Bogom ili bez Njega 10. Sreća potiče iz međuprostora 11. Zaključak: O ravnoteži Izjave zahvalnosti Napomene Reference Indeks `O sreći se priča od pamtiveka. Kako živeti život tako da bude ispunjen srećom pitanje je kojim su se bavili i filozofi i religiozni mislioci, a narodske izreke, kako drevne tako i moderne, obiluju savetima na tu temu. Ali da li su ove „istine” zaista istinite? U Hipotezi sreće, psiholog Džonatan Hajt izlaže uvrežene mudrosti oštrom oku nauke, pružajući nam neočekivane uvide. Hipoteza sreće je knjiga koja duboko razmatra odnos između filozofskih ideja i savremenih naučnih otkrića i ukazuje nam na to gde se njihovi zaključci slažu, a gde su u međusobnom sukobu. Najvažnije, pruža nam način da premostimo jaz između ovih naizgled oprečnih disciplina, kao i putokaz ka boljem razumevanju života i sreće. „Fantastična knjiga... Mislim da nikad nisam pročitao knjigu koja je savremeno razumevanje ljudskog stanja prikazala s više smisla i konciznosti.” – The Guardian „Sa izuzetnim žarom, Hajt upoređuje deset ’velikih ideja’ s modernim psihološkim i naučnim istraživanjima... Svaki čitalac trebalo bi da se upozna sa ovom brižljivom demistifikacijom života.” – Library Journal „Hajt u Hipotezi sreće pokazuje da moderna nauka i istorija i te kako imaju dosta da nauče jedna od druge.” – The Washington Post Biblioteka Širom otvorenih očiju posvećena je najvažnijim temama ljudskog postojanja, kao što su sreća, smisao života, odnos prema smrti i slično. U njoj se nalaze dela istaknutih svetskih autora, naučnika i istraživača, napisana iz ugla struke, ali jezikom koji je jasan i prijemčiv za širu publiku.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Jonathan Haidt The Happiness Hypothesis Afektivno Vezivanje Agape Altruizam Marko Aurelije Autonomija Aron Bek Bhagavad Gita Bogatstvo Buda Budizam Džordž Buš Mihalj Čiksentmihalji Depresija Emil Durkhajm Dirkem Emocija Formula Sreće Bendžamin Frenklin Sigmund Frojd Grupna Selekcija Hari Harlou Hinduizam Igre Teorija Igara Indija Isus Izbor Jake Strane Jezik Karakter Kognitivna Terapija Koherentnost Konfučije Kultura Licemerje Ličnost Ljubav Den Makadams Abraham Maslou Meditiranje Metafora Mencije Moral Motivacija Nauka Nevolja Novi Zavet Odvratnost Pavle Platon Posttraumatski Stresni Poremećaj Ptsp Pozitivna Psihologija Pravda Princip Napretka Priroda Prirodna Selekcija Pristrasnost Pronalaženje Smisla Proučavanje Mozga Raznovrsnot Razum Rezonovanje Azvoj Detata Pol Rozin Samokontrola Saradnja Seksualnost Martin Seligman Slutnja Sopstvo Sreća Stari Zavet Struktura Mozga Svrha Vilijam Šekspir Ričard Šveder Ultradruštvenost Upadljiva Potrošnja Uspeh Uzajamnost Vrlina Zadovoljstvo Zadovoljenje Životne Priče

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Podvižnik ljubavi, prozorljivi čudotvorac ,,Svetog i dobrog Starca zaista je, uza sve ostalo, krasio duh nepatvorene sabornosti, krasilo ga je osećanje svepravoslavnog jedinstva i prožimanja, kao što mu je i srce bilo ispunjeno svečovečanskom ljubavlju. Sve je voleo jednako: sa istom ljubavlju, predanošću i žarom molio se za naš, srpski narod i za ostale pravoslavne narode kao što se molio i za sopstveni, grčki narod. Čini mi se, ipak, da je srpskom narodu poklanjao naročitu molitvenu pažnju, svakako i zato što je najpre predosećao, a zatim i osećao, po daru Duha Svetoga, sve njegove patnje i nevolje. Često je, naime, i noću telefonom budio svoju duhovnu decu i hrišćane koje je poznavao, i pozivao ih da se mole za svoju braću Srbe. Predvideo je izbijanje ratnog sukoba na prostoru naše otadžbine… Izdaleka je, blagodaću Božjom, video da srpski narod, podsvesno, gaji samo još jednu nadu, nadu u svoju Crkvu, i da će jednog dana, i to uskoro (a ovo je sve govoreno još u vreme dok je „plame naše“ duhovno spavalo „snom mrtvijem“!) „iznenada nagrnuti“ u Crkvu.` Prepodobni Porfirije Kavsokalivit je pravoslavni monah i svetitelj u liku prepodobnih iz 20. veka. Biografija Rođen je 7. februara 1906. godine u selu Sveti Jovan Karistija u blizini Aliverije, Grčka. Njegovi roditelji su bili siromašni ali pobožni zemljoradnici. Kršteno ime mu je bilo Evangelos. Nakon dve godine školovanja napustio školu i radio je na porodičnom imanju, sve od svoje osme godine. Kao veoma mlad, radio je u obližnjem rudniku uglja, a zatim u bakalnici u Halkidi i u Pireju. [1][2] Obavljao dužnost duhovnika u Eviji do 1940. godine. Svakodnevno je primao na ispovest veliki broj vernika. Uobičavao je da ispovesti sluša satima bez prekida. Ponekad je čak bivao primoran da provodi čitav dan i noć, bez predaha i bez odmora, u ispunjavanju ove dužnosti. 1938. godine mitropolit Karistije odlikovao ga je zvanjem arhimandrita. Nakon toga služio je kao paroh u Cakeji i u manastiru Svetog Nikole u Ano Vatiji na Eviji. 12. oktobra 1940. godine, poverena mu je dužnost privremenog paroha u paraklisu Svetog Gerasima u Atinskoj poliklinici. U ovoj Poliklinici Starac je vršio svoju dužnost čitavih trideset godina kao aktivni paroh, a zatim tri godine dobrovoljno. Sedamdesetih godina je ostvario originalan pronalazak: sjedinio je ugalj sa aromom tamjana i kadio je samo tim posebnim sporogorućim ugljem. 1955. od manastira Pendeli iznajmio je manastirčić Svetog Nikole zajedno sa njegovim imanjem, koje je sistematski i trudoljubivo obrađivao sa namerom da na njemu podigne manastir, koji je na kraju podigao na drugom mestu. 1978. godine, u manastiru Svetog Nikole u Kalisiji, pretrpeo je srčani udar i hitno bio prebačen u bolnicu „Higija“, gde je proveo dvadeset dana. Kad je napustio bolnicu, nastavio je oporavak u kućama nekolicine svoje duhovne dece u Atini. 1980. godine nastanio se na imanju u Milesiju, koje je kupio kako bi na njemu bio podignut manastir nazvao posvećen Preobraženju. Umro je 2. decembra 1991. godine, u svojoj isposnici na Svetoj Gori.

Kao na sliksma Istorija francuske književnosti 3/I 3 deo prvi tom Zagreb 1976, tvrdi povez 19. vek[uredi | uredi izvor] Viktor Igo Verlen i Rembo sa prijateljima, slika Anri Fanten-Latura Sve do 1830. trajao je period dominacije francuske romantične književnosti, započet krajem 18. veka. Posle toga, usledio je period realizma u književnosti, koji je trajao sve do 1880-ih. Razvojem Industrijske revolucije nastala je klasna podela na buržoaziju i proletarijat. Buržoazija i njen sistem vrednosti, postali su jedna od najvažnijih tema u književnosti. Književnost romantizma bila je najzastupljeniji književni stil ovoga doba. Najznačajnija književna imena francuskog romantizma su Viktor Igo, Rene de Šatobrijan, Lamartin, Alfred de Vinji i Aleksandar Dima otac. Čuveni romanopisci ovoga vremena bili su Stendal, Flober, Merime i Balzak. Floberov roman Gospođa Bovari iz 1856. označio je trijumf realizma u književnosti. Među pesnicima, pojavljuje se Parnasovska škola, čiji preteča je Teofil Gotje, a glavni predstavnik Lekont de Lil. Od 1875-1900 postojala su dva jaka književna pravca. Jedan je naturalizam, čiji je postulat bio da je čovek prozvod svoje genetike i okoline u kojoj stasava. Iz ove literature je proistekla društvena kritika. Kao najznačajniji pisci ovog pravca smatraju se Emil Zola i Gi de Mopasan. Drugi važan pravac u književnosti 19. veka bio je simbolizam. Ove pisce je inspirisala atmosfera, snovi i svet fantastičnog. Stvarnost je reprezentovana simbolima i alegorijama. Bodler, Verlen i Rembo su bili najznačajniji pisci Simbolizma. 20. vek[uredi | uredi izvor] Marsel Prust U dvadesetom veku u francuskoj literaturi pojavilo se više značajnih književnih pravaca. Od oko 1900. do 1935. popularan je bio Dadaizam, ekspresionizam i nadrealizam. Teme su bile: opčinjenost bogatstvom, anonimnost velikih gradova, ali i religija. Naročito je bilo prisutno eksperimentisanje novim stilovima i formama i negiranje konvencija u književnosti. Značajni pisci ovoga vremena su bili nadrealisti Gijom Apoliner, Pol Elijar i Andre Breton, prozni pisci Marsel Prust i Andre Žid, i pisci pozorišnih komada Pol Klodel, Alfred Žari i Žan Kokto. Najpoznatiji predstavnici francuske književnosti u periodu 1932-1950 su Luj-Ferdinand Selin, Antoan de Sent Egziperi i pisci pokreta egzistencijalizma. Među njima su najpoznatiji Sartr i Kami. Drugi svetski rat je izmenio francusku književnu scenu, i u novonastaloj posleratnoj situaciji neki autori su stekli prestiž, dok su drugi odbačeni, u zavisnosti od moralnih i političkih manifestacija njihovih dela. Za vreme nacističke okupacije Francuske, Žan Pol Sartr je nastavio da istražuje pitanja slobode i ljudskih potreba, kao i veze između individualnih i kolektivnih odgovornosti za učinjena dela. Kritika stanja društva bila je najznačajnija tema književnih autora u periodu 1950-1975. Kritikovano je potrošačko društvo, propast porodica i život ljudi sa dna društvene lestvice. Književnost se bavila psihologijom i sociologijom. Ponovo su značajni autori Sartr i Kami, kao i lirski pesnik Žak Prever. Poseban oblik kritike društva bio je teatar apsurda. Kao pisci ove forme pozorišnih komada istakli su se Semjuel Beket i Ežen Jonesko. Najviše godišnje priznanje za proznu književnost u Francuskoj je nagrada Gonkur, koja se dodeljuje od 1903. žan pol sartr alber kami egzistencijalizam simon de bovoar drugi pol Modernizam simbolizam Šarl Bodler Artur Rembo Malarme

Miroslav Timotijevic/ Petar Petrovic - Paja Jovanovic - Paul Joanowitch Stopedeset godina od rodjenja Galerija SANU, Beograd, 2009. Mek povez, 236 strana. Gornji desni ugao belog predlista bio je u dodiru s vodom, pa je minimalno naboran (2x2cm). Pavle `Paja` Jovanović (16. jun 1859 – 30. novembar 1957) je jedan od najvećih srpskih slikara i tipičan predstavnik akademskog realizma. Zahvaljujući izuzetno bogatom opusu a naročito delima sa temama iz narodnog života i onim sa istorijskom tematikom snažno je i široko uticao na likovno obrazovanje, kulturu ali i na rodoljublje naroda. Rado je prihvatio poziv i odmah počeo sa pripremama, naročito za sliku „Seoba Srba“. Otputovao je u Sremske Karlovce i sastao se sa patrijarhom Brankovićem. Crkveni sabor mu je, kao konsultanta za istorijske izvore dodelio istoričara arhimandrita Ilariona Ruvarca, sa kojim je putovao po fruškogorskim manastirima i prikupljao građu. Koristio je i sve druge izvore do kojih je mogao da dođe kako bi što vernije i do detalja predstavio vreme i likove na svojoj slici. Na kraju, posle deset meseci predanog rada, umetnik je bio zadovoljan svojim delom, ali ne i patrijarh. Zbog njegovih primedbi i neslaganja, političkog karaktera, slika nije izložena na Milenijumskoj izložbi. Na nju je poslata samo slika: „Vršački triptihon“: „Kosidba“, „Berba“, „Pijaca“, koja je tumačena kao izraz dobrosusedstva Srba, Mađara i Nemaca. Posle ovoga Paja je radio i na drugim istorijskim kompozicijama: Furor Teutonicus (Teutonski bes) ili „Bitka u Teutoburškoj šumi“, za koju je dobio najpre Rajhlovu nagradu bečke Akademije, a kasnije srebrnu medalju na Svetskoj izložbi u Sent Luisu. Sliku „Ženidba hercoga Ferija IV s Jelisavetom Habzburškom“ je radio u poentilističkom maniru, prateći tada aktuelne likovne tokove, što se nije svidelo naručiocu nadvojvodi Ferninandu Habzburškom. Slika je bila odbijena i na kraju se našla u Dubrovačkoj galeriji. Takovski ustanak radi po pordžbini kralja Milana Obrenovića. Ova slika koja se danas nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu, toliko puta je reprodukovana da je u svesti naroda urezana kao autentični prikaz tog značajnog istorijskog događaja za srpski narod. Veoma značajna istorijska slika usledila je oko 1900. kao porudžbina vlade kraljevine Srbije za Svetsku izložbu u Parizu (1900.). Bilo je to „Krunisanje cara Dušana u Skoplju za cara Srba, Grka i Bugara“[2] Arhivirano 2007-02-10 na Wayback Machine-u. Izuzetan trud i rad umetnika bio je nagrađen zlatnom medaljom na izložbi u Parizu, ali i divljenjem kritike, kolega-slikara i publike. Zatim još jedna sa sličnom temom: „Ženidba cara Dušana sa Aleksandrom, sestom bugarskog cara“, koja je bila izložena na Prvoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi u Beogradu, 1904. godine. U ovom periodu Paja se bavio i crkvenim slikarstvom: izradio je ikonostas Saborne crkve u Novom Sadu i ikonostas crkve u Dolovu, naslikao je prizore iz života Svetog Save za Sabornu crkvu u Sremskim Karlovcima: Sveti Sava miri braću, Sveti Sava kruniše Prvovenčanog, Spaljivanje mošti Svetog Save. Takođe, Hristova beseda na Gori, Sveti kralj Milutin, Manastir Sopoćani, Arhiepiskop Danilo, Raspeće. Portreti Od 1905. godine u stvaralaštvu Paje Jovanovića preovlađuje slikanje portreta. Svojom kičicom ovekovečio je vladare, političare, aristokrate, bankare, naučnike, umetnike... Još u vreme svog boravka u Americi, 1902. naslikao je „portret Mihaila Pupina“, i njegove ćerke (portret gospođice Pupin). Boraveći na crnogorskom dvoru, 1903., na poziv kralja Nikole, naslikao je jedan od svojih najmilijih likova, „portret princeze Milice“, zatim portrete „prestolonaslednika Danila“ i „kralja Nikole“. U Beču je slikao starog cara „Franju Josifa“ i izradio čak devet njegovih portreta za razne austrijske ustanove. Čini se, ipak, da je sa nešto više žara slikao portrete umetnika: „slikara Simingtona“, „vajara Đoku Jovanovića“. Ali motiv kome je, bez svake sumnje, posvetio najviše pažnje, jesu „ženski likovi“: Gospođa Mirka, Gospođa Štraus, Gospođa Šink, Gospođa Hadson, Baronica Erlanger, Igračica Bergel, Gospođa Kaufman, Gospođa Doblin, Sofija Dunđerski, Teodora Dunđerski, i više portreta, najpre modela, a zatim njegove supruge Muni[3] Arhivirano 2005-01-01 na Wayback Machine-u. Slikanje žena za Paju je uvek značilo slikanje lepote. On, jednostavno, nije želeo da ih vidi ružne i stare. Čak i kada se radilo o ne baš tako lepim ženama, uvek se trudio da pronađe lepotu u njima. Mnogi likovni kritičari su mu zamerali zbog toga, i upućivali žestoke čak i zajedljive kritike. Ali on je ostao dosledan sebi i svojoj životnoj mudrosti: `Veština je naći lepotu`. Sa otpočinjanjem Prvog svetskog rata seli se u Ženevu gde je živeo od slikanja portreta poznatih i bogatih ljudi. U međuvremenu, odlučio je da se oženi mladom Bečlijkom, Herminom-Muni Dauber. Venčali su se 27. marta 1917. godine u Budimpešti. Muni je bila kći nastojnika kuće u kojoj je imao atelje (u Beču) i njegov dugogodišnji model. Prelepa mlada žena bila je njegovo nadahnuće i muza, koju je ovekovečio na mnogobrojnim portretima, a ona mu je bila potpuno odana i posvećena, do kraja života. Po okončanju Prvog svetskog rata Paja neko vreme boravi u Beogradu, kada slika portrete članova vladajuće kuće Karađorđevića (kralja Aleksandra Karađorđevića, „kraljicu Mariju Karađorđević“[4] Arhivirano 2007-02-10 na Wayback Machine-u) i dekoriše kapelu na Dedinju. Ubrzo se vraća u Beč gde najviše vremena provodi u svom ateljeu. Beograd, voljeni grad Paja je prvi put došao u Beograd 1910. godine, na poziv kralja Petra I. Utiske o svom prvom susretu sa gradom za koji će ostati vezan zauvek opisao je ovim rečima: `Za malo dosade na granici - pregled carine i pasoša - bogato si nagrađen kada voz sa grmljavinom protutnji savski most, a Beograd u zraku jutarnjeg sunca, kao zlatom obasut pojavi se pret tobom... Ali, po svoj prirodi Beograd je jedinstven između dve silne reke, grad je sazidan na strmoj steni a na istoj visini sa gradom leži varoš sama, kao golemi zmaj. - Jest! sa gradom kao glavom i silnim trupom na grebenu`. I pored velike angažovanosti i posla na svim stranama sveta ovo je bio grad kome se uvek vraćao, na kraće ili duže vreme. Pred Drugi svetski rat, 1939. g. odlučio je da napusti Beč i preseli se u Beograd. Tu je proveo teške godine okupacije i prve poratne godine. Iako već u dubokoj starosti i dalje je slikao. Neprilike sa imiovinom u Beču naterale su ga da se tamo vrati 1950. g. Ali već iste te godine započeo je prepisku sa upravom Muzeja grada Beograda oko svoje likovne ostavštine i otvaranja Legata. Želeo je da ostavi svome gradu, kako je govorio `ono što bi vredelo čuvati` od njegovog rada i alata: štafelaje, slikarski alat, počete slike i skice, mape sa crtežima i reprodukcijama; kako bi se napravio jedan atelje-soba majstora, zanimljiva za gledaoce koji bi želeli više da saznaju o njemu, njegovom radu i delu. Tako je, 1970. godine, otvoren Legat slikara Paje Jovanovića u kome su izložene umetnikove slike, lične stvari, skice, beleške, fotografije, dokumenti, mnogobrojna odlikovanja, medalje, diplome, priznanja. Na štafelaju stoji njegova poslednja slika: buket crvenih ruža. Paja Jovanović umro je 30. novembra 1957. godine u Beču. Kao što je želeo, urna sa pepelom preneta je i položena da večno počiva u voljenom Beogradu.

potpis Dusana Stojanovića kao na slikama vrlo dobro/odlicno stanje retko u ponudi Jurij Mihailovič Lotman (rus. Ю́рий Миха́йлович Ло́тман; 28. februar 1922 — 28. oktobar 1993) bio je prominentni semiotičar, istoričar kulture i teoretičar literature, koji je radio na Univerzitetu u Tartuu. Član je Estonske Akademije Nauka. Bio je osnivač Tartu-moskovske škole semiotike i smatra se prvim sovjetskim strukturalistom, zbog svog ranog eseja `Razgraničavanje lingvističkih i filoloških koncepata strukture` (1963) i radova o strukturalnoj poetici. Objavljeno je više od 800 njegovih naslova, i ogromna arhiva (koja se sada nalazi na Talinskom Univerzitetu i u biblioteci Univerziteta u Tartuu) uključuje njegovu korespondenciju sa raznim ruskim intelektualcima. Jurij Lotman je rođen u jevrejskoj intelektualnoj porodici, u Petrogradu u Rusiji. Njegov otac je bio advokat Mikhail Lotman, a majka Aleksandra Lotman, koja je završila stomatologiju na Sorboni. Njegova starija sestra Ina Obraztsova je diplomirala na Lenjingradskom konzervatorijumu i postala kompozitor i predavač muzičke teorije, mlađa sestra Viktorija Lotman je prominentni kardiolog, a treća sestra Lidija Lotman je bila teoretičarka ruske književnosti druge polovine 19. veka i radila je na Institutu za Rusku Književnost na Ruskoj Akademiji Nauka (Puškinova Kuća), i živela je u Sankt-Petersburgu. Lotman je završio srednju školu 1939. sa odličnim ocenama i primljen je na Lenjingradski Državni Univerzitet bez polaganja prijemnog. Tu je studirao filologiju, za šta se odlučio zahvaljujući prijateljima sa univerziteta Lidije Lotman (prisustvovao je predavanjima na filologiji dok je još bio u srednjoj školi). Na univerzitetu su mu predavali slavni profesori i akademici - Gurovski, Azadovski, Tomaševski i Prop. 1940. je pozvan u vojsku i za vreme Drugog svetskog rata je služio kao radio operater u artiljeriji. Demobilizovan je iz vojske 1946, i vratio se svojim studijama na univerzitetu i konačno diplomirao sa posebnim pohvalama 1950. Njegovo prvo objavljeno istraživanje bavilo se ruskom književnošću i društvenom misli 18. i 19. veka. Pošto zbog antisemitizma nije mogao da nastavi sa akademskom karijerom u Lenjingradu (nije mogao da se prijavi na doktorski program), Lotman je otišao u Estoniju 1950. godine i od 1954. je počeo da radi kao predavač na Odeljenju za ruski jezik i književnost na Univerzitetu u Tartuu i kasnije je postao i direktor odeljenja. U Tartuu je osnovao svoju školu, danas poznatu kao Tartu-moskovska škola semiotike. Među članovima ove škole našli su se Boris Uspenski, Vjačeslav Ivanov, Vladimir Toporov, Mihail Gasparov, Aleksander Pjatigorski, Isak Revzin, Georgi Leskis i drugi. Kao rezultat kolektivnog rada, osnovali su teorijski okvir za semiotiku kulture. Škola je poznata po naučnom časopisu Sign System Studies, koji i danas objavljuje Univerzitet u Tartuu (prethodno ime časopisa je bilo na ruskom, „Труды по знаковым системам“). Danas je to najstariji semiotički časopis na svetu, osnovan 1964. Lotman se bavio teorijom kulture, ruskom književnošću, istorijom, semiotikom i semiologijom (generalnom teorijom znakova i znakovnih sistema), semiotikom filma, umetnošću, književnošću, robotikom i nizom drugih disciplina. U ovim poljima je Lotman jedan od najcitiranijih autora. Njegova glavna studija iz ruske književnosti je posvećena Puškinu, a među najuticajnijim delima iz semiotike i strukturalizma su „Semiotika filma“, „Analiza poetskog teksta“, „Struktura umetničkog teksta“, „Kultura i eksplozija“, „Univerzum uma“, i tekstovi o semiotičkom modelu koji je napravio 1984. godine - semiosfera. Žena Jurija Lotmana, Zara Minc, je takođe bila poznata teoretičarka ruske književnosti i profesorka u Tartuu. Imaju tri sina: Mihail Lotman (rođen 1952.) je profesor semiotike i književne teorije na Talinskom i Univerzitetu u Tartuu, politički je aktivan i član je estonskog parlamenta (konzervativna Res Publica partija); Grigorij Lotman (rođen 1953. godine) je umetnik, živi i radi u Tartuu; Aleksej Lotman (rođen 1960. godine) je biolog, od 2006. se takođe bavi politikom i član je parlamenta ispred estonske Zelene partije (2007-2011). Bibliografija[uredi] 1975. Lotman Jurij M.; Uspenskij B.A.; Ivanov, V.V.; Toporov, V.N. and Pjatigorskij, A.M. `Theses on the Semiotic Study of Cultures (as Applied to Slavic Texts)`. U: Sebeok Thomas A. (ed.), The Tell-Tale Sign: A Survey of Semiotics. Lisse (Netherlands): Peter de Ridder, 57–84. 1975. ISBN 978-90-316-0030-4. Analysis of the Poetic Text. (Preveo D. Barton Johnson.) Ann Arbor (Mich.): Ardis. 1976. ISBN 978-0-88233-106-5. Semiotics of Cinema. (Preveo Mark Suino.) (Michigan Slavic Contributions.) Ann Arbor: University of Michigan Press. Семиотика кино и проблемы киноэстетики (Russian). 1976. ISBN 978-0-930042-13-4. The Structure of the Artistic Text. Prevod sa ruskog Gail Lenhoff i Ronald Vroon. (Michigan Slavic Contributions 7.) Ann Arbor: University of Michigan, Department of Slavic Languages and Literatures. 1977. ISBN 978-0-930042-15-8. 1979. `The origin of plot in the light of typology`. Poetics Today 1(1–2), 161–184. Universe of the Mind: A Semiotic Theory of Culture. (Prevela Ann Shukman, uvod napisao Umberto Eco.) London & New York: I. B. Tauris & Co Ltd. xiii+288 p. 1990. ISBN 978-1-85043-375-0. 2005. `On the semiosphere`. (Prevela Wilma Clark) Sign Systems Studies, 33(1): 205–229. Culture and Explosion. (Semiotics, Communication and Cognition 1.) De Gruyter Mouton. 2009. ISBN 978-3-11-021845-9. Prevedena dela[uredi] 1970. Predavanja iz strukturalne poetike (preveo Novica Petković). Sarajevo: zavod za izdavanje udžbenika 1971. Semantika broja i tip kulture (s francuskog preveo Milan Vidanović). U: Ulaznica: časopis za kulturu, umetnost, i društvena pitanja 21 (5), 36-39. 1978. Ideja I struktura. U: Bunjevac, Milan, ed. Strukturalni prikaz književnosti. Beograd: Nolit, 64-70. 1979. Uzajamni odnos prirodnog jezika i metra u mehanizmu stiha (preveo Mihailo Popović). U: Aleksandar Acković, ed. Treći program: izbor. Beograd: Radio Beograd. 531 - 535. 1979. Jedan dinamički model semiotičkog sistema (preveo Mihailo Popović). U: Aleksandar Acković, ed. Treći program: izbor. Beograd: Radio Beograd. 412 - 428 1979. Semiotika pojmova strah i sram u mehanizmu kulture. (preveo Mihailo Popović). U: Aleksandar Acković, ed. Treći program: izbor. Beograd: Radio Beograd. 394 - 397 1997. Како се тамане уши: не-мемоари (превела с руског Вера Зоговић). Летопис Матице српске 115 (48), 704-719 2003. Култура и експлозија (превела с руског Веселка Сантини). У:Златна греда: лист за књижевност, уметност, културу и мишљење 25 (3), 44-48. 2004. Семиосфера : у свету мишљења : човек, текст, семиосфера, историја (превела с руског Веселка Сантини, превод фрагмената са староруског Богдан Терзић). Нови Сад: Светови 2014. Lotman, Jurij M. i Jurij Cvijan. Dijalog sa ekranom (preveo s ruskog Zorislav Paunković). Beograd: Filmski centar Srbije 2017. Besedе o ruskoj kulturi : svakodnevica i tradicije ruskog plemstva: XVIII vek - početak XIX veka (preveo s ruskog Zorislav Paunković). Novi Sad: Akademska knjiga Tekstovi o Lotmanu[uredi] Andrews, Edna 2003. Conversations with Lotman: Cultural Semiotics in Language, Literature, and Cognition. Toronto: University of Toronto Press. Kull, Kalevi 1999. Towards biosemiotics with Yuri Lotman. Semiotica 127(1/4): 115–131. Kull, Kalevi 2011. Juri Lotman in English: Bibliography. Sign Systems Studies 39(2/4): 343–356. Lepik, Peet 2008. Universals in the Context of Juri Lotman’s Semiotics. (Tartu Semiotics Library 7.) Tartu: Tartu University Press. Mandelker, Amy 1994. Semiotizing the sphere: Organicist theory in Lotman, Bakhtin, and Vernadsky. Publications of the Modern Language Association 109(3): 385–396. Shukman, Ann 1977. Literature and Semiotics: A Study of the Writings of Ju. M. Lotman. Amsterdam: North Holland. Waldstein, Maxim 2008. The Soviet Empire of Signs: A History of the Tartu School of Semiotics. Saarbrücken: VDM Verlag Dr. Müller. semiotika strukturalizam tekst postmoderna teorija knjizevnosti