210 str Fototipsko izdanje prema ratnom izdanju 1941 Zagreb SUNCE I SJENA PRVA NOĆ DAR DJEVICE MARIJE I DVA ŽARA TA DOBRADUŠA DOBRO JE PROMISLI, GIACOMINO PLANULO JE GRANELLINA KUĆA ISTINA TRAGEDIJA JEDNOG LICA SOBA ČEKA RUŽA KIŠOBRAN K.D.S.3.2.

The Fall of Yugoslavia The Third Balkan War, third revised edition Misha Glenny This edition with a new chapter published in Penguin Books (U. S. A. ) 1996 ISBN 0 14 02.5771 3 314 pages Knjiga ima malu opekotinu od žara od cigarete, ništa strašno, sem toga je u savršenom stanju, unutra je kao nova. .. kontaktirajte me za više slika da vidite stanje... english book na engleskom

ONI SU HRABRI, ZAR NE ? - Slobodan Gajic Izdavac: Autorsko izdanje Mek povez 165 str. SADRZAJ: Predgovor Kaskader Vatrogasac Gorski spasilac Teski ronilac Cuvar zveri Podmonicar Peracica prozora Probni pilot Beleske o piscu

Meki povez, dobro očuvana 570 strana R5

ZAR JE ZLOČIN BRANITI OTADŽBINU Ljiljana Bulatović ZAR JE ZLOČIN BRANITI OTADŽBINU , Ljiljana Bulatović , Beograd 2005 , general Vladimir Lazarević , Prištinski korpus , Kosovo i Metohija 1998 / 1999 , mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , ćirilica, 322 strane , ilustrovano Knjiga je NOVA..... ---------------------------- R4

Između srpa i čekića 1 Represija u Srbiji 1944-1953 Srđan Cvetković Beograd 2006g./600 str. Tvrd povez, ilustrovano, 600 strana. Korice imaju ostecenja po rubovima,cena umanjena. -`Cvetković je u ovoj knjizi uveo nekoliko važnih metodoloških i saznajnih novina. Ponudio je ubedljivu periodizaciju i analizu državne represije, koja je sasvim osobena. Druga osobenost Cvetkovićevog pristupa je njegova izrazita sklonost raznim vrstama sistematizacije. Svedok sam Cvetkovićevog naučnog žara i dorađivanja ovog rada, kao i otvorenosti za primedbe. Malo ko od mojih kolega je spremnije ispravljao i dopunjavao, a ta strast za saznanjem i spoznajom istine da se osetiti i na stranicama ove knjige`. Dr Predrag Marković, istoričar vr209

Vulkan, 2020. 270 strana. Lepo očuvana. Ima posvetu na predlistu. Da li je strast napustila vašu spavaću sobu? Jedan od najcenjenijih svetskih stručnjaka u oblasti erotske inteligencije, Ester Perel otvoreno govori o sputavajućem uticaju porodičnog života na erotsku vitalnost, o tome kako su ljubav i požuda povezane, ali ponekad i suprotstavljene. Nije retkost da parovi u višegodišnjim vezama počnu da primećuju nedostatak onog romantičnog žara za koji su bili sigurni da će trajati čitavog života. Međutim, autorka ovde otrkiva potpuno nov, provokativan svet intimnosti i seksa, i pokazuje na primerima iz stvarnog života koliko uzbudljiv, razigran, pa čak i poetičan seks može biti i u dugim vezama. Mudra, duhovita a opet jednostavna, ova kontroverzna knjiga preoblikovaće vaš pogled na život i ljubav. Uz nju ćete preispitati stavove i predrasude koje imate o seksualnosti, i saznati odgovore kako da prevaziđete sve ono što vas sputava. Dozvolite čaroliji da ponovo ispuni vašu spavaću sobu!

Da li je strast napustila vašu spavaću sobu? Jedan od najcenjenijih svetskih stručnjaka u oblasti erotske inteligencije, Ester Perel otvoreno govori o sputavajućem uticaju porodičnog života na erotsku vitalnost, o tome kako su ljubav i požuda povezane, ali ponekad i suprotstavljene. Nije retkost da parovi u višegodišnjim vezama počnu da primećuju nedostatak onog romantičnog žara za koji su bili sigurni da će trajati čitavog života. Međutim, autorka ovde otrkiva potpuno nov, provokativan svet intimnosti i seksa, i pokazuje na primerima iz stvarnog života koliko uzbudljiv, razigran, pa čak i poetičan seks može biti i u dugim vezama. Mudra, duhovita a opet jednostavna, ova kontroverzna knjiga preoblikovaće vaš pogled na život i ljubav. Uz nju ćete preispitati stavove i predrasude koje imate o seksualnosti, i saznati odgovore kako da prevaziđete sve ono što vas sputava. Dozvolite čaroliji da ponovo ispuni vašu spavaću sobu! „Erotska inteligencija je prva knjiga koja otvoreno govori o izuzetno važnom problemu savremenog društva.“ - The Evening Standard

Nova knjiga tvrd povez 88 str VOLJA 1. Koji je to čovek nepobediv? Onaj koji je postojan i koji ne može biti pokoleban nijednom stvari koja je u njegovoj vlasti. Ja ga zamišljam kao rvača: eno, izdržao je prvu borbu, da li će izdržati drugu? Odoleo je novcu, može li odoleti lepoj ženi? Odoleo je danju, pred svetom, može li odoleti kad bude sam i noću? Može li odoleti slavi, kleveti, pohvalama, smrti? Odoleva li svim patnjama, svim nevoljama, svim žalostima? Jednom rečju, pobeđuje li svoje snove i težnje? Takvog rvača, takvog pobednika tražim. 2. Da li bi Herkul bio Herkul, bez lavova, bez tigrova, bez divljih veprova, bez razbojnika i svih drugih čudovišta od kojih je očistio ovu zemlju? I bez tih čudovišta, čemu bi služile njegove okretne ruke, njegova džinovska snaga, njegova lavovska hrabrost, njegovo nepobedivo strpljenje i sve ostale njegove vrline? 3. Opomeni se uvek smelosti Lateranove. Neron posla jednom svog oslobođenika Epafrodita da ga zapita o nekoj zaveri u koju i Lateran beše umešan. Ovaj odgovori Neronovom oslobođeniku samo ovo: „Kad bih imao štogod da kažem, ja bih to kazao jedino tvome gospodaru.“ „Oteraću te u zatvor“, zagrme Epafrodit. „Ali zar ću tamo stići ogrezao u suzama?“ „Prognaću te iz zemlje!“ „Šta me to sprečava da ne odem veselo, pun nade i zadovoljan svojom sudbinom?“ „Osudiću te na smrt!“ „Ali, zar moram umreti gunđajući i lekečući?“

Ime i broj: Kragujevačka tragedija 1941. / Staniša Brkić Beograd 2021. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 313 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). Posle osamnaest godina rada na poslovima istraživanja streljanja mogu da zaključim da je dilema o broju streljanih nametnuta, ali da je totalno besmislena. Zar može da postoji neko ko će reći da je mali zločin ubiti na pravdi Boga, na primer, 2800 ljudi? Nisu u pitanju brojevi, pa je onda jedan broj veći ili manji od drugog. U pitanju su ljudi, a njih je neko rodio, odgajao, nekoga su oni rodili, nekome su se oni radovali i neko se njima radovao. Pa zar još nekome može biti važan broj, osim da bismo tačno znali imenom i prezimenom, za svakog od njih. Da nikog ne zaboravimo. A moglo se i može nam se i to desiti. Dugo je u Kragujevcu bio važan broj, ne da bismo znali, već iz nekog drugog razloga, a guranjem ovih nesrećnih ljudi u taj veliki broj gubio se njihov identitet. Dugo je pominjanje imena i prezimena bilo i nepoželjno jer se pomoću imena nije moglo stići do tog broja. Zbog toga, više od trideset godina posle Državne komisije, niko se u Kragujevcu nije ozbiljno bavio istraživanjem i prikupljanjem podataka o streljanjima. Bili smo na pragu da te ljude još jednom, i definitivno, ubijemo im ime i ličnost i pretvarajući ih u broj. Na sreću, to se u Kragujevcu nije dogodilo. Staniša Brkić

Naziv: L`homme agressif Autor: Pierre Karli Godina izdanja: 1987 Izdavač: Odile Jacob, Paris Povez: Mek Pismo: Latinica Stanje kao na slikama. Ima posvetu na prednjoj stranici, ostalo je čisto. Opis: Uvod Dan za danom, mediji nam pružaju svakodnevni udeo nasilja. Čak i ako imaju izvesnu samozadovoljstvo u obaveštavanju nas i negovanju katastrofe, događaji o kojima izveštavaju su veoma stvarni i opasno potkopavaju lucidno i razumno poverenje koje čovek treba da ima u sebe i u svoju budućnost. Zato što moramo da biramo između dva suprotstavljena stava. Ili prihvatiti tu neminovnost od koje čovečanstvo ne može da pobegne, u nadi da će se provući kroz pukotine mreže i malo ismevati sudbinu onih koji su uhvaćeni u ovim pukotinama. Ili se onda osetimo ujedinjeni sa budućnošću vrste u kojoj učestvuje naša sopstvena avantura i zapitamo se: da li je ovo zaista neizbežna sudbina; Ili zar bolja svest o sopstvenoj odgovornosti ne bi verovatno promenila tok stvari koji je ipak veoma zabrinjavajući? Filozofi, sociolozi i političari su pokušali da odgovore, ali na parcijalan i kontradiktoran način. Danas je neurobiolog taj koji bira da interveniše u ovoj debati. Za šta ? U kom svojstvu? U koju misiju uložen, sa kojim legitimitetom? Pre svega zato što je ponekad pozvan da zauzme stav, da odgovori. Njemu su oni koji su na vlasti u iskušenju da se obrate u potrazi za efikasnim, brzim i jednostavnim rešenjima. Setimo se samo Narandže sa satnim mehanizmom, Stenlija Kjubrika, ili Let iznad kukavičjeg gnezda, Miloša Formana: u oba slučaja moć zaustavlja agresivno ponašanje marginalnih pojedinaca delujući na njihov mozak. Uspeh ovih visokokvalitetnih filmova je takođe posledica konfuzije koju nisu propustili da izazovu u glavama ljudi: da li se može tako duboko modifikovati ponašanje čoveka jednostavnom intervencijom na njegovom mozgu? I, ako jeste, da li treba da prepustimo tako značajnu moć „kasti specijalista?“ Zar drugi načini delovanja ne mogu zameniti...

Knjiga je dobro očuvana. ,,Tako je govorio Zaratustra je najzagonetnije filozofsko delo nemačkog filozofa, pesnika i klasičnog filologa Fridriha Ničea, koje zauzima središnje mesto u njegovom stvaranju. Ovo delo nastalo, između 1883. i 1885. godine je jedno od najčitanijih, ali najviše osporavanih dela u XX veku. Sva bića dosad stvorila su nešto više od sebe: a vi zar hoćete da budete oseka te velike plime, rađe još da se ponovo vratite k životinji nego da prevladate čoveka? Šta je majmun za čoveka? Stvor za podsmeh ili bolan stid. I isto to biće čovek za natčoveka: stvor za podsmeh ili bolan stid. Vi ste prešli put od crva k čoveku, ali je u vama mnogo još ostalo crv. Nekada ste bili majmuni, a čovek je još i sada više majmun nego ikoji majmun. ``

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: TELEdisk - Zagreb, 2004. god. Tvrd povez, 20,5 cm. 88 str. Sudbina čovječanstva se u naše vrijeme manifestira kao svjetska kriza, koja u obliku nezaposlenosti, siromaštva, bolesti, revolucija, ubijanja fetusa, ubojstava i samoubojstava, poroka, perverzija, nesretnih brakova, bezbožništva i duševnih bolesti, muči sve veći broj ljudi, tako da, dugoročno gledano, nitko ne može ostati pošteđen. Zato nije samo potreba, već i apsolutna nužnost da ljudski rod uvidi što se zapravo događa, prije nego što se uopće počne govoriti o rješavanju te krize. Zar čovječanstvo nema takav uvid? Čovječanstvo, uostalom, ima znanost. Ono ima divne fakultete, srednje i osnovne škole za razvoj inteligencije. Ono ima laboratorije za proučavanje materije. Ono ima opservatorije za proučavanje položaja zemlje u svemiru. Uistinu, to je sve točno. Međutim, čovječanstvo je uglavnom apsolutno neuko po pitanju onoga što vidi.

Nauka otkriva Boga - pozadina velike kontroverze Arijel Rot Imaju li ljudska bića ikakvo značenje ili svrhu? Postoji li Bog? Ako postoji, zašto dopušta toliko patnje? I zar nauka ne daje vrlo adekvatne odgovore i bez razmatranja pitanja o Bogu? Ovakva pitanja ne daju mira našim najdubljim razmišljanjima dok tragamo za odgovorima o svom poreklu, svojoj svrsi i svojoj krajnjoj sudbini. Malo ljudi može da ignoriše te zbunjujuće zagonetke koje nam se stalno nameću dok, čudeći se, razmišljamo o tajnama postojanja. Pitanje o postojanju Boga pitanje je koje, jednostavno, nikad neće prestati da se postavlja. Srećom, kad se dođe do krajnjih pitanja o postanku, nije sve nagađanje. Poslednjih godina je više značajnih naučnih otkrića otkrilo takvu preciznost i kompleksnost u postojećem svetu da postaje vrlo teško sugerisati da je sve što postoji nastalo samo po sebi, prosto slučajno. Izgleda kao da je jedan vrlo razuman Bog morao biti umešan u planiranje čudesnih složenosti koje nalazimo u univerzumu. Preporod 2021 237 str D.P.S.

Ogledi iz istorije identiteta Izdavač: Institut za književnost i umetnost, Beograd Biblioteka Poetike i kultura Autor: Vladimir Dimitrijević Povez: broširan Broj strana: 146 Sadržaj priložen na slikama. Odlično očuvana. Monografija Jugoslovenski mesijanizam i srpsko stanovište: ogled iz istorije identiteta Vladimira Dimitrijevića predstavlja sintezu autorovog višegodišnjeg proučavanja povratnog odnosa književnosti i kulture, kao oblikovanja našeg kulturnog identiteta tokom XIX i XX veka. U ovom naučnom ostvarenju rasvetljena je duhovno-istorijska pozadina stvaranja ideje integralnog jugoslovenstva, kao i ideologije jugoslovenskog mesijanizma koja je imala dalekosežne kulturnoistorijske posledice. Prema rečima Petra Pijanovića, „osnovno pitanje kojim se autor bavi u ovom radu tiče se istorije ideja koje su u novijem dobu, posebno u razdoblju između dva svetska rata, određivale identitet, pa i geopolitičku mapu Balkana.“ Dimitrijević sistematizuje razloge i motive zbog kojih je značajan deo srpske inteligencije prihvatio jugoslovenstvo sa mesijanskim žarom, ali i zbog čega je došlo do razočarenja i stvaranja „odbrambene ideologije“ – tzv. svetosavlja. Sa posebnom pažnjom je razmotrena misao srpskih „neohumanista” koji su svojevremeno predlagali bitno drugačiji program kulturnog razvoja. Ispitivanjem ideoloških predispozicija, stanovišta, kao i konkretnih činilaca delovanja pripadnika međuratne „književne desnice,“ u ovoj studiji se pokreću središnja identitetska pitanja srpske kulture u njenom integralnom vidu. (K-144)

„Pročitajte ovu knjigu, pa onda recite da li je patrijarhat samo plod mašte.“ – New York Times Savremeni svet počiva na podacima. Kad je reč o ekonomskom razvoju, zdravstvu, obrazovanju i politici, u raspodeli sredstava i donošenju važnih odluka oslanjamo se na brojke. Međutim, pošto statistika često zanemaruje rod, pošto se muškarci smatraju standardom, a žene izuzetkom, diskriminacija je sastavni deo naših sistema. Tu diskriminaciju žene skupo plaćaju – vremenom, novcem, a često i životima. U Nevidljivima Kerolajn Krijado Peres istražuje uzroke rodne nejednakosti, ispitujući život žena kod kuće, na radnom mestu, u javnom prostoru, lekarskoj ordinaciji i drugim okruženjima. Zasnovana na stotinama studija sprovedenim širom sveta, napisana sa žarom, duhom i vrcavom inteligencijom, ovo je revolucionarna, nezaboravna knjiga koja će vam promeniti pogled na svet. „Ambiciozna knjiga izuzetnog opsega i originalnosti; ni manje ni više nego priča o tome šta se događa kad zaboravimo da uzmemo u obzir polovinu čovečanstva. Svi zakonodavci, političari i poslodavci trebalo bi da je imaju na polici.“ – Times „Najbitnija knjiga koju ćete ikada pročitati.“ – Women You Should Know „U ovom promišljenom i iznenađujuće duhovitom osvrtu na institucionalne pristrasnosti i nedostatak rodno osetljivih informacija, autorka jednostavnim jezikom iznosi ubedljive argumente za veću uključenost žena u sve sfere društva. Iako bi neki čitaoci rekli da je ravnopravnost ostvarena i da rod više nije važan, ova knjiga ubedljivo osporava taj stav.“ – Kirkus Reviews

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,Svi imaju probleme; oni su od suštinske važnosti za veliku pustolovinu zvanu život. “Znam da ovo za vas može predstavljati šok, i kao što znate, ne volim da koristim otrcane fraze, ali... ‘izveštaji o mojoj smrti bili su i te kako preuveličani’. Živ sam isto onoliko koliko sam bio živ i onog dana kada smo se upoznali, samo što sam sada, možda, još više živ.” Zar se nikada ne zapitate šta bi umrli želeli da kažu onima koje su ostavili za sobom kada bi mogli da govore? Šta bi nam rekli da nas uteše što smo ih izgubili, da umire naš strah u vezi s onim što se dešava kada umremo, i da nas podstaknu da živimo najbolje što možemo u ovom trenutku? Majk Duli, autor bestselera Njujork tajmsa, na stranicama ispunjenim mudrošću, humorom, i, da, radošću, istražuje najdublja pitanja, ona koja nas najviše muče - o životu posle smrti i ovozemaljskom životu - iz perspektive onih koji su nedavno prešli u narednu fazu. Zahvaljujući otkrićima i uvidima koje dele: • mi smo bili spremni, vi niste; • ni đavo ni pakao ne postoje; • izvinjavamo se zbog bola koji smo prouzrokovali; • vaši ljubimci su podjednako ludi, sjajni i puni ljubavi ovde kao što su bili i tamo; • ništa od onoga što kažemo ne može vas pripremiti za lepotu trenutka kada stignete.``

Autor: Slobodan Mijušković Povez: broširan Br. strana: 126 Format: 16x23,5 Štampano na kunstdruku! Umetnost je najomiljenije čedo, mezimče modernosti i moderne epohe. Ona je nezamenljiva, dok istovremeno sama može da zameni sve (zar nisu i mnogi ozbiljni umetnici govorili kako umetnost za njih znači sve, pa i sam život). Njoj je sve dopušteno, osim da nestane sa lica zemlja. Nikome više ne smeta taj njen povlašćeni status, njen razmaženi, arogantni i pretenciozni govor sa pijedestala uzvišenosti, izuzetnosti, jedinstvenosti, taj aristokratizam, prosvetiteljizam i moralizam sa kojim se odnosi prema `ostatku sveta`, rekao bi opet neko nedobronameran. Sve to, paradoksalno, prati osećanje, a katkad i svest same umetnosti o sopstvenoj nemoći. Umetnost nije toliko glupa da ne vidi da stvari pomera neko drugi. Ipak, toliko smo se sa tom pokondirenom institucijom saživeli i sjedinili da smo pristali, ili smo primorani, da je doživljavamo kao prirodu, kao nekakvu silu koja postoji i deluje mimo naše volje i uticaja. Toliko nam se usadila u glavu da se čini sastavnim delom naših moždanih ćelija, našeg genetskog materijala. Zato, na primer, fizičko uništenje svih predmeta koje moderno doba naziva umetničkim delima još nikako ne bi značilo smrt umetnosti. Za tako nešto bilo bi neophodno sam pojam umetnosti izbiti iz svih glava. Jer umetnost nije u predmetima i stvarima, već u glavama, ili možda srcima i dušama.

Broj strana: 102 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 25 cm Mala crna knjiga je savremeni, poslovni vodič koji bi svaka kreativna žena trebalo da poseduje bez obzira da li sada započinjete svoju karijeru ili imate dugogodišnje iskustvo u poslovnom svetu. Ispunjena praktičnim i smislenim savetima, ova knjiga će za vrlo kratko vreme postati vaš izvor inspiracije i oslonac na putu građenja i pronalaženja vašeg posla iz snova. Svaka žena u svom garderoberu ima malu crnu haljinu kao tajni adut za svaku priliku, a pri ruci bi trebalo da ima i Malu crnu knjigu punu dragocenih karijernih saveta. Otega Juagba, koja se nalazi na Forbsovoj listi „30 ispod 30“ će vas svojim posebnim načinom pisanja, sprovesti kroz sve što bi trebalo da znate kako bi ste izgradile uspešnu karijeru. U ovoj sjajnoj knjizi pronaćićete sve neophodne savete, od pregovaranja sa šefom u vezi povišice, preko građenja vašeg brenda do uklanjanja ličnih blokada i pokretanja vašeg kreativnog mehanizma. Osim toga naučićete kako da napredujete kao frilenser i držite javni govor. Sjajno zar ne? Bez obzira da li ste sanjar, umetnica ili preduzetnica, u ovoj knjizi pronaćićete neophodne mudrosti i inspiraciju za svoj poslovni život. Ukratko, Mala crna knjga je modrna riznica mudrosti i teško stečenih uvida u karijeri bez obzira da li ste kreatorka, umetnica ili preduzetnica. Na jednom mesti naći ćete mnogo inspiracije za vaš poslovni život. Tome doprinose saveti i iskustva drugih kreativnih žena, a srpsko izdanje specijalno je dopunjeno pričama uspešnih dama iz naše zemlje.

SA STARIH RAZGLEDNICA ISTORIJA Šifra artikla: 386339 Isbn: 9788651522072 Autor : Petar Ćurčić Izdavač : PROMETEJ Izabrani tekstovi, Sa starih razglednica, novinara Petra Ćurčića, nastali su u toku tridesetak godina – 1970, 1980, 1990, i emitovani su svake sedmice u kontinuitetu na radio-talasima Novog Sada. Petar Ćurčić je godinama radio na pronalaženju materijala za građu ovih emisija. On se trudio da zaro... Detaljnije Izabrani tekstovi, Sa starih razglednica, novinara Petra Ćurčića, nastali su u toku tridesetak godina – 1970, 1980, 1990, i emitovani su svake sedmice u kontinuitetu na radio-talasima Novog Sada. Petar Ćurčić je godinama radio na pronalaženju materijala za građu ovih emisija. On se trudio da zaroni u prošlost Vojvodine i da osvetli ambijente, likove i zanimljive događaje najviše iz devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka ali nalazimo i više priča u kojima se prikazuju i neki događaji i ličnosti iz osamnaestog veka, pa i ranije. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ISTORIJA Autor Petar Ćurčić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač PROMETEJ Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2023 Format 27 Strana 273 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Sto je povijest? - Filosofski zivot .... Praxis je bio filozofski časopis kojeg je izdavalo je Hrvatsko filozofsko društvo, no zapravo je to bio časopis skupine marksistički orjentiranih filozofa teoretičara filozofije prakse - takozvanih praxisovaca, uglavnom sa Zagrebačkog sveučilišta. Časopis je izlazio u dva izdanja; domaćem i inozemnom. Prvi broj jugoslavenskog izdanja Praxis izašao je 1. septembra 1964, časopis je izlazio sve do 1974. kad je zbog pomanjkanja sredstava ugašen. Inozemna izdanja, Praxisa izlazila su od 1965 - 1973 Osnivači časopisa bili su filozofi; Branko Bošnjak Danko Grlić, Milan Kangrga, Rudi Supek, Gajo Petrović, Predrag Vranicki, Danilo Pejović i Ivan Kuvačić. Prvi urednici časopisa bili su profesori sa zagrebačkog filozofskog fakulteta, odsjeka za filozofiju; Gajo Petrović i Danilo Pejović, kao ravnopravni urednički dvojac. Pejović je 1966 podnio ostavku na svoje mjesto i otišao iz redakcije, na njegovo mjesto došao je Rudi Supek. U januaru 1974. godine i Supek je podnio ostavku, njega je zamijenio Ivan Kuvačić, on je s Gajom Petrovićem uređivao Praxis do njegovog zadnjeg broja. Časopis Praxis je htio svojim kritičkim promišljanjem prakse u socijalizmu, vratiti kreativni potencijal marksizmu. Ili po riječima urednika - Primarni je zadatak jugoslavenskih marksista, na primjer, da kritički raspravljaju o jugoslavenskom socijalizmu. Takvim kritičkim raspravljanjem jugoslavenski marksisti mogu najviše pridonijeti ne samo svom vlastitom već i svjetskom socijalizmu.[1] Autori okupljeni oko časopisa inspiraciju za svoje studije, crpli su na idejnim zasadama; Antonija Gramscija, Karla Korscha, Georga Lukácsa, Ernsta Blocha, Herberta Marcusea, Ericha Fromma i Luciena Goldmanna. Časopis je gotovo ravnopravno objavljivao tekstove filozofa sa tadašnjeg istoka i zapada. Urednici Praxisa naginjali su objavljivanju kritičkih tekstova protiv tadašnje vladajuće lenjinističke teorije i prakse, koju je tada provodio i Savez komunista Jugoslavije. Takva pozicija časopisu je u prvim godinama izlaženja donijela respektabilan ugled[2] ne samo u uglednim filozofskim krugovima, već i u široj kulturnoj javnosti kako na zapadu tako i na istoku.[3] Praxis je uspio oko sebe okupiti respektabilan krug onovremenih evropskih i američkih filozofa najrazličitijih orijentacijâ, od neortodoksnih marksista, preko fenomenologa do analitičkih filozofa, članovi njegovog redakcijskog savjeta bili su; Kostas Axelos (Pariz), Alfred J. Ayer (Oxford), Zygmunt Baumann (Tel Aviv), Norman Birnbaum (Amherst), Ernst Bloch (Tübingen), Thomas Bottomore (Brighton), Umberto Cerroni (Rim), Robert S. Cohen (Boston), Veljko Cvjetičanin (Zagreb), Mladen Čaldarović (Zagreb), Božidar Debenjak (Ljubljana), Mihailo Đurić (Beograd), Marvin Farber (Buffalo), Muhamed Filipović (Sarajevo), Vladimir Filipović (Zagreb), Eugen Fink (Freiburg), Ivan Focht (Sarajevo), Erich Fromm (Mexico City), Lucien Goldmann (Pariz), Andre Gorz (Pariz), Jurgen Habermas (Frankfurt), Erich Heintel (Beč), Agnes Heller (Budimpešta), Besim Ibrahim – Pašić (Sarajevo), Mitko Ilievski (Skoplje), Leszek Kolakowski (Varšava), Veljko Korać (Beograd), Karel Kosik (Prag), Andrija Krešić (Beograd), Henri Lefebvre (Pariz), György Lukács (Budimpešta), Serge Mallet (Pariz), Herbert Marcuse (San Diego), Mihailo Marković (Beograd), Vojin Milić (Beograd), Enzo Paci (Milano), Horward L. Parsons (Bridgeport), Zagorka Pešić-Golubović (Beograd), David Reisman (Cambridge, Massachusetts), Veljko Rus (Ljubljana), Svetozar Stojanović (Beograd), Julius Strinka (Bratislava), Abdulah Šarčević (Sarajevo), Ljubo Tadić (Beograd), Ivan Varga (Budimpešta), Kurt Wolff (Newton), Aldo Zanardo (Bologna), Milan Životić (Beograd).[4] Godine uzleta časopisa, poklapale su se sa uzletom revolucionarne ljevice u Jugoslaviji, koja se oduševljavala novoljevičarskom kontrakulturom na zapadu. Vrhunac tog utopijskog žara bila je studentska buntovna 1968. sa velikim demonstacijama po Parizu i drugim europskim metropolama, koje su imale odjeka i kod nas (studentske demonstracije na Beogradskom univerzitetu, i Zagrebačkom sveučilištu). Tjedan po izbijanju beogradskih demonstacija Tito je u svom govoru isprva podržao studentske zahtjeve kako bi smirio situaciju, no potom se okomio na pobunu i posebno na Praxis. Taj trenutak bio je prelomni za budućnost Praxisa, nakon toga časopis i njegov krug dobijaju etiketu anarho-ljevičara, postupno im se ukidaju sredstva što je sve dovelo do gašenja časopisa.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Korculanska ljetnja skola - Hegel i nase vreme - Lenjinizam - nova ljevica .... Praxis je bio filozofski časopis kojeg je izdavalo je Hrvatsko filozofsko društvo, no zapravo je to bio časopis skupine marksistički orjentiranih filozofa teoretičara filozofije prakse - takozvanih praxisovaca, uglavnom sa Zagrebačkog sveučilišta. Časopis je izlazio u dva izdanja; domaćem i inozemnom. Prvi broj jugoslavenskog izdanja Praxis izašao je 1. septembra 1964, časopis je izlazio sve do 1974. kad je zbog pomanjkanja sredstava ugašen. Inozemna izdanja, Praxisa izlazila su od 1965 - 1973 Osnivači časopisa bili su filozofi; Branko Bošnjak Danko Grlić, Milan Kangrga, Rudi Supek, Gajo Petrović, Predrag Vranicki, Danilo Pejović i Ivan Kuvačić. Prvi urednici časopisa bili su profesori sa zagrebačkog filozofskog fakulteta, odsjeka za filozofiju; Gajo Petrović i Danilo Pejović, kao ravnopravni urednički dvojac. Pejović je 1966 podnio ostavku na svoje mjesto i otišao iz redakcije, na njegovo mjesto došao je Rudi Supek. U januaru 1974. godine i Supek je podnio ostavku, njega je zamijenio Ivan Kuvačić, on je s Gajom Petrovićem uređivao Praxis do njegovog zadnjeg broja. Časopis Praxis je htio svojim kritičkim promišljanjem prakse u socijalizmu, vratiti kreativni potencijal marksizmu. Ili po riječima urednika - Primarni je zadatak jugoslavenskih marksista, na primjer, da kritički raspravljaju o jugoslavenskom socijalizmu. Takvim kritičkim raspravljanjem jugoslavenski marksisti mogu najviše pridonijeti ne samo svom vlastitom već i svjetskom socijalizmu.[1] Autori okupljeni oko časopisa inspiraciju za svoje studije, crpli su na idejnim zasadama; Antonija Gramscija, Karla Korscha, Georga Lukácsa, Ernsta Blocha, Herberta Marcusea, Ericha Fromma i Luciena Goldmanna. Časopis je gotovo ravnopravno objavljivao tekstove filozofa sa tadašnjeg istoka i zapada. Urednici Praxisa naginjali su objavljivanju kritičkih tekstova protiv tadašnje vladajuće lenjinističke teorije i prakse, koju je tada provodio i Savez komunista Jugoslavije. Takva pozicija časopisu je u prvim godinama izlaženja donijela respektabilan ugled[2] ne samo u uglednim filozofskim krugovima, već i u široj kulturnoj javnosti kako na zapadu tako i na istoku.[3] Praxis je uspio oko sebe okupiti respektabilan krug onovremenih evropskih i američkih filozofa najrazličitijih orijentacijâ, od neortodoksnih marksista, preko fenomenologa do analitičkih filozofa, članovi njegovog redakcijskog savjeta bili su; Kostas Axelos (Pariz), Alfred J. Ayer (Oxford), Zygmunt Baumann (Tel Aviv), Norman Birnbaum (Amherst), Ernst Bloch (Tübingen), Thomas Bottomore (Brighton), Umberto Cerroni (Rim), Robert S. Cohen (Boston), Veljko Cvjetičanin (Zagreb), Mladen Čaldarović (Zagreb), Božidar Debenjak (Ljubljana), Mihailo Đurić (Beograd), Marvin Farber (Buffalo), Muhamed Filipović (Sarajevo), Vladimir Filipović (Zagreb), Eugen Fink (Freiburg), Ivan Focht (Sarajevo), Erich Fromm (Mexico City), Lucien Goldmann (Pariz), Andre Gorz (Pariz), Jurgen Habermas (Frankfurt), Erich Heintel (Beč), Agnes Heller (Budimpešta), Besim Ibrahim – Pašić (Sarajevo), Mitko Ilievski (Skoplje), Leszek Kolakowski (Varšava), Veljko Korać (Beograd), Karel Kosik (Prag), Andrija Krešić (Beograd), Henri Lefebvre (Pariz), György Lukács (Budimpešta), Serge Mallet (Pariz), Herbert Marcuse (San Diego), Mihailo Marković (Beograd), Vojin Milić (Beograd), Enzo Paci (Milano), Horward L. Parsons (Bridgeport), Zagorka Pešić-Golubović (Beograd), David Reisman (Cambridge, Massachusetts), Veljko Rus (Ljubljana), Svetozar Stojanović (Beograd), Julius Strinka (Bratislava), Abdulah Šarčević (Sarajevo), Ljubo Tadić (Beograd), Ivan Varga (Budimpešta), Kurt Wolff (Newton), Aldo Zanardo (Bologna), Milan Životić (Beograd).[4] Godine uzleta časopisa, poklapale su se sa uzletom revolucionarne ljevice u Jugoslaviji, koja se oduševljavala novoljevičarskom kontrakulturom na zapadu. Vrhunac tog utopijskog žara bila je studentska buntovna 1968. sa velikim demonstacijama po Parizu i drugim europskim metropolama, koje su imale odjeka i kod nas (studentske demonstracije na Beogradskom univerzitetu, i Zagrebačkom sveučilištu). Tjedan po izbijanju beogradskih demonstacija Tito je u svom govoru isprva podržao studentske zahtjeve kako bi smirio situaciju, no potom se okomio na pobunu i posebno na Praxis. Taj trenutak bio je prelomni za budućnost Praxisa, nakon toga časopis i njegov krug dobijaju etiketu anarho-ljevičara, postupno im se ukidaju sredstva što je sve dovelo do gašenja časopisa.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Martin Heidegger - Korculanska letnja skola Praxis je bio filozofski časopis kojeg je izdavalo je Hrvatsko filozofsko društvo, no zapravo je to bio časopis skupine marksistički orjentiranih filozofa teoretičara filozofije prakse - takozvanih praxisovaca, uglavnom sa Zagrebačkog sveučilišta. Časopis je izlazio u dva izdanja; domaćem i inozemnom. Prvi broj jugoslavenskog izdanja Praxis izašao je 1. septembra 1964, časopis je izlazio sve do 1974. kad je zbog pomanjkanja sredstava ugašen. Inozemna izdanja, Praxisa izlazila su od 1965 - 1973 Osnivači časopisa bili su filozofi; Branko Bošnjak Danko Grlić, Milan Kangrga, Rudi Supek, Gajo Petrović, Predrag Vranicki, Danilo Pejović i Ivan Kuvačić. Prvi urednici časopisa bili su profesori sa zagrebačkog filozofskog fakulteta, odsjeka za filozofiju; Gajo Petrović i Danilo Pejović, kao ravnopravni urednički dvojac. Pejović je 1966 podnio ostavku na svoje mjesto i otišao iz redakcije, na njegovo mjesto došao je Rudi Supek. U januaru 1974. godine i Supek je podnio ostavku, njega je zamijenio Ivan Kuvačić, on je s Gajom Petrovićem uređivao Praxis do njegovog zadnjeg broja. Časopis Praxis je htio svojim kritičkim promišljanjem prakse u socijalizmu, vratiti kreativni potencijal marksizmu. Ili po riječima urednika - Primarni je zadatak jugoslavenskih marksista, na primjer, da kritički raspravljaju o jugoslavenskom socijalizmu. Takvim kritičkim raspravljanjem jugoslavenski marksisti mogu najviše pridonijeti ne samo svom vlastitom već i svjetskom socijalizmu.[1] Autori okupljeni oko časopisa inspiraciju za svoje studije, crpli su na idejnim zasadama; Antonija Gramscija, Karla Korscha, Georga Lukácsa, Ernsta Blocha, Herberta Marcusea, Ericha Fromma i Luciena Goldmanna. Časopis je gotovo ravnopravno objavljivao tekstove filozofa sa tadašnjeg istoka i zapada. Urednici Praxisa naginjali su objavljivanju kritičkih tekstova protiv tadašnje vladajuće lenjinističke teorije i prakse, koju je tada provodio i Savez komunista Jugoslavije. Takva pozicija časopisu je u prvim godinama izlaženja donijela respektabilan ugled[2] ne samo u uglednim filozofskim krugovima, već i u široj kulturnoj javnosti kako na zapadu tako i na istoku.[3] Praxis je uspio oko sebe okupiti respektabilan krug onovremenih evropskih i američkih filozofa najrazličitijih orijentacijâ, od neortodoksnih marksista, preko fenomenologa do analitičkih filozofa, članovi njegovog redakcijskog savjeta bili su; Kostas Axelos (Pariz), Alfred J. Ayer (Oxford), Zygmunt Baumann (Tel Aviv), Norman Birnbaum (Amherst), Ernst Bloch (Tübingen), Thomas Bottomore (Brighton), Umberto Cerroni (Rim), Robert S. Cohen (Boston), Veljko Cvjetičanin (Zagreb), Mladen Čaldarović (Zagreb), Božidar Debenjak (Ljubljana), Mihailo Đurić (Beograd), Marvin Farber (Buffalo), Muhamed Filipović (Sarajevo), Vladimir Filipović (Zagreb), Eugen Fink (Freiburg), Ivan Focht (Sarajevo), Erich Fromm (Mexico City), Lucien Goldmann (Pariz), Andre Gorz (Pariz), Jurgen Habermas (Frankfurt), Erich Heintel (Beč), Agnes Heller (Budimpešta), Besim Ibrahim – Pašić (Sarajevo), Mitko Ilievski (Skoplje), Leszek Kolakowski (Varšava), Veljko Korać (Beograd), Karel Kosik (Prag), Andrija Krešić (Beograd), Henri Lefebvre (Pariz), György Lukács (Budimpešta), Serge Mallet (Pariz), Herbert Marcuse (San Diego), Mihailo Marković (Beograd), Vojin Milić (Beograd), Enzo Paci (Milano), Horward L. Parsons (Bridgeport), Zagorka Pešić-Golubović (Beograd), David Reisman (Cambridge, Massachusetts), Veljko Rus (Ljubljana), Svetozar Stojanović (Beograd), Julius Strinka (Bratislava), Abdulah Šarčević (Sarajevo), Ljubo Tadić (Beograd), Ivan Varga (Budimpešta), Kurt Wolff (Newton), Aldo Zanardo (Bologna), Milan Životić (Beograd).[4] Godine uzleta časopisa, poklapale su se sa uzletom revolucionarne ljevice u Jugoslaviji, koja se oduševljavala novoljevičarskom kontrakulturom na zapadu. Vrhunac tog utopijskog žara bila je studentska buntovna 1968. sa velikim demonstacijama po Parizu i drugim europskim metropolama, koje su imale odjeka i kod nas (studentske demonstracije na Beogradskom univerzitetu, i Zagrebačkom sveučilištu). Tjedan po izbijanju beogradskih demonstacija Tito je u svom govoru isprva podržao studentske zahtjeve kako bi smirio situaciju, no potom se okomio na pobunu i posebno na Praxis. Taj trenutak bio je prelomni za budućnost Praxisa, nakon toga časopis i njegov krug dobijaju etiketu anarho-ljevičara, postupno im se ukidaju sredstva što je sve dovelo do gašenja časopisa.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Stvaralastvo i postvarenje Praxis je bio filozofski časopis kojeg je izdavalo je Hrvatsko filozofsko društvo, no zapravo je to bio časopis skupine marksistički orjentiranih filozofa teoretičara filozofije prakse - takozvanih praxisovaca, uglavnom sa Zagrebačkog sveučilišta. Časopis je izlazio u dva izdanja; domaćem i inozemnom. Prvi broj jugoslavenskog izdanja Praxis izašao je 1. septembra 1964, časopis je izlazio sve do 1974. kad je zbog pomanjkanja sredstava ugašen. Inozemna izdanja, Praxisa izlazila su od 1965 - 1973 Osnivači časopisa bili su filozofi; Branko Bošnjak Danko Grlić, Milan Kangrga, Rudi Supek, Gajo Petrović, Predrag Vranicki, Danilo Pejović i Ivan Kuvačić. Prvi urednici časopisa bili su profesori sa zagrebačkog filozofskog fakulteta, odsjeka za filozofiju; Gajo Petrović i Danilo Pejović, kao ravnopravni urednički dvojac. Pejović je 1966 podnio ostavku na svoje mjesto i otišao iz redakcije, na njegovo mjesto došao je Rudi Supek. U januaru 1974. godine i Supek je podnio ostavku, njega je zamijenio Ivan Kuvačić, on je s Gajom Petrovićem uređivao Praxis do njegovog zadnjeg broja. Časopis Praxis je htio svojim kritičkim promišljanjem prakse u socijalizmu, vratiti kreativni potencijal marksizmu. Ili po riječima urednika - Primarni je zadatak jugoslavenskih marksista, na primjer, da kritički raspravljaju o jugoslavenskom socijalizmu. Takvim kritičkim raspravljanjem jugoslavenski marksisti mogu najviše pridonijeti ne samo svom vlastitom već i svjetskom socijalizmu.[1] Autori okupljeni oko časopisa inspiraciju za svoje studije, crpli su na idejnim zasadama; Antonija Gramscija, Karla Korscha, Georga Lukácsa, Ernsta Blocha, Herberta Marcusea, Ericha Fromma i Luciena Goldmanna. Časopis je gotovo ravnopravno objavljivao tekstove filozofa sa tadašnjeg istoka i zapada. Urednici Praxisa naginjali su objavljivanju kritičkih tekstova protiv tadašnje vladajuće lenjinističke teorije i prakse, koju je tada provodio i Savez komunista Jugoslavije. Takva pozicija časopisu je u prvim godinama izlaženja donijela respektabilan ugled[2] ne samo u uglednim filozofskim krugovima, već i u široj kulturnoj javnosti kako na zapadu tako i na istoku.[3] Praxis je uspio oko sebe okupiti respektabilan krug onovremenih evropskih i američkih filozofa najrazličitijih orijentacijâ, od neortodoksnih marksista, preko fenomenologa do analitičkih filozofa, članovi njegovog redakcijskog savjeta bili su; Kostas Axelos (Pariz), Alfred J. Ayer (Oxford), Zygmunt Baumann (Tel Aviv), Norman Birnbaum (Amherst), Ernst Bloch (Tübingen), Thomas Bottomore (Brighton), Umberto Cerroni (Rim), Robert S. Cohen (Boston), Veljko Cvjetičanin (Zagreb), Mladen Čaldarović (Zagreb), Božidar Debenjak (Ljubljana), Mihailo Đurić (Beograd), Marvin Farber (Buffalo), Muhamed Filipović (Sarajevo), Vladimir Filipović (Zagreb), Eugen Fink (Freiburg), Ivan Focht (Sarajevo), Erich Fromm (Mexico City), Lucien Goldmann (Pariz), Andre Gorz (Pariz), Jurgen Habermas (Frankfurt), Erich Heintel (Beč), Agnes Heller (Budimpešta), Besim Ibrahim – Pašić (Sarajevo), Mitko Ilievski (Skoplje), Leszek Kolakowski (Varšava), Veljko Korać (Beograd), Karel Kosik (Prag), Andrija Krešić (Beograd), Henri Lefebvre (Pariz), György Lukács (Budimpešta), Serge Mallet (Pariz), Herbert Marcuse (San Diego), Mihailo Marković (Beograd), Vojin Milić (Beograd), Enzo Paci (Milano), Horward L. Parsons (Bridgeport), Zagorka Pešić-Golubović (Beograd), David Reisman (Cambridge, Massachusetts), Veljko Rus (Ljubljana), Svetozar Stojanović (Beograd), Julius Strinka (Bratislava), Abdulah Šarčević (Sarajevo), Ljubo Tadić (Beograd), Ivan Varga (Budimpešta), Kurt Wolff (Newton), Aldo Zanardo (Bologna), Milan Životić (Beograd).[4] Godine uzleta časopisa, poklapale su se sa uzletom revolucionarne ljevice u Jugoslaviji, koja se oduševljavala novoljevičarskom kontrakulturom na zapadu. Vrhunac tog utopijskog žara bila je studentska buntovna 1968. sa velikim demonstacijama po Parizu i drugim europskim metropolama, koje su imale odjeka i kod nas (studentske demonstracije na Beogradskom univerzitetu, i Zagrebačkom sveučilištu). Tjedan po izbijanju beogradskih demonstacija Tito je u svom govoru isprva podržao studentske zahtjeve kako bi smirio situaciju, no potom se okomio na pobunu i posebno na Praxis. Taj trenutak bio je prelomni za budućnost Praxisa, nakon toga časopis i njegov krug dobijaju etiketu anarho-ljevičara, postupno im se ukidaju sredstva što je sve dovelo do gašenja časopisa.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rođen je u Vraniću. Mladalačke dane provodi u rodnom mjestu, Obrenovcu i Beogradu odrastajući sa knjigom, loptom i šahovskom tablom. Igrao je fudbal u obrenovačkom Radiničkom, tada elitnom klubu Srbije, a u šahu je imao snagu majstora. Počeo je da piše u ranoj mladosti o prošlim i aktuelnim događajima. Pišući prvu knjigu `Stazom bezumlja` o gnusnom stradanju civila Vranića koja je objavljena 1959. godine, istakao se kao objetktivan pisac sa istančanim smislom za opis likova u hronologiji događaja. Intenzivno piše, putuje po Rusiji, zemljama Evrope, Americi, obilazi mesta i razgovara sa akterima događanja. U razgovoru je direktan. Znao je da izazove kod neiskrenog sagovornika i znatnu nelagodnost. Pitanja su mu reska. Izuzetno pamti i bilježi dijaloge. Objavio je više od 30 knjiga pišući o istorijskim i sportskim ličnostima i događajima. Remek djela njegovog stvaralaštva su knjige: `Kraljevi ringa`, `Čarobnjaci lopte, od Pelea do Mesija`, `Velikani svetskog šaha`, `Šampioni tenisa`, `Velikani jugoslovenskog sporta`... Intervjuisao je najveće boksere i šahiste sveta, kao što su Mihail Talj, Robert Bobi Fišer, Vasja Smislov, Gari Kasparov, Anatolij Karpov, Muhamed Ali, Maks Šmeling, kubanski bokser Stivenson... Sa velikim žarom je obavio zadnji ekskluzivni intervju sa Svetozarom Gligorićem. Završio je i tekst o Novaku Đokoviću. Objavljuje feljtone u `Politici`, `Novostima`, `Borbi`, `Ekspres politici`, `Tempu`... Njegovi stručni komentari šahovskih partija su izazivali znatnu pažnju čitalaca. Odlučan je. Živi asketski. Proučava istorijsku građu. Upoznaje političare, obične ljude, akademike, prelistava bezbroj knjiga u bibliotekama. Izučava arhive. Pišući ne bira teme. Piše kako misli. Štampaju se nove i nove knjige poput `Srpske stranputice`, `Ravna Gora`, `Jugoslovenski atentati`, `Karađorđevi ustanici`, `Miloš Obrenović`, `Monografija Aleksandra Rankovića`, `Svetski atentati`, `Haški zatvorenik`... Knjige su mu prevođene u zapadnim i istočnim zemljama. Da bi stvarao u miru, odrekao se lagodnog porodičnog života sa suprugom prof. Milankom i sinom Sašom. Međutim, mira nikada nije imao. On nije bio svojstven njemu. Prezirao je konforizam, a to je pokazivao i perom i riječju.