Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Sto je povijest? - Filosofski zivot .... Praxis je bio filozofski časopis kojeg je izdavalo je Hrvatsko filozofsko društvo, no zapravo je to bio časopis skupine marksistički orjentiranih filozofa teoretičara filozofije prakse - takozvanih praxisovaca, uglavnom sa Zagrebačkog sveučilišta. Časopis je izlazio u dva izdanja; domaćem i inozemnom. Prvi broj jugoslavenskog izdanja Praxis izašao je 1. septembra 1964, časopis je izlazio sve do 1974. kad je zbog pomanjkanja sredstava ugašen. Inozemna izdanja, Praxisa izlazila su od 1965 - 1973 Osnivači časopisa bili su filozofi; Branko Bošnjak Danko Grlić, Milan Kangrga, Rudi Supek, Gajo Petrović, Predrag Vranicki, Danilo Pejović i Ivan Kuvačić. Prvi urednici časopisa bili su profesori sa zagrebačkog filozofskog fakulteta, odsjeka za filozofiju; Gajo Petrović i Danilo Pejović, kao ravnopravni urednički dvojac. Pejović je 1966 podnio ostavku na svoje mjesto i otišao iz redakcije, na njegovo mjesto došao je Rudi Supek. U januaru 1974. godine i Supek je podnio ostavku, njega je zamijenio Ivan Kuvačić, on je s Gajom Petrovićem uređivao Praxis do njegovog zadnjeg broja. Časopis Praxis je htio svojim kritičkim promišljanjem prakse u socijalizmu, vratiti kreativni potencijal marksizmu. Ili po riječima urednika - Primarni je zadatak jugoslavenskih marksista, na primjer, da kritički raspravljaju o jugoslavenskom socijalizmu. Takvim kritičkim raspravljanjem jugoslavenski marksisti mogu najviše pridonijeti ne samo svom vlastitom već i svjetskom socijalizmu.[1] Autori okupljeni oko časopisa inspiraciju za svoje studije, crpli su na idejnim zasadama; Antonija Gramscija, Karla Korscha, Georga Lukácsa, Ernsta Blocha, Herberta Marcusea, Ericha Fromma i Luciena Goldmanna. Časopis je gotovo ravnopravno objavljivao tekstove filozofa sa tadašnjeg istoka i zapada. Urednici Praxisa naginjali su objavljivanju kritičkih tekstova protiv tadašnje vladajuće lenjinističke teorije i prakse, koju je tada provodio i Savez komunista Jugoslavije. Takva pozicija časopisu je u prvim godinama izlaženja donijela respektabilan ugled[2] ne samo u uglednim filozofskim krugovima, već i u široj kulturnoj javnosti kako na zapadu tako i na istoku.[3] Praxis je uspio oko sebe okupiti respektabilan krug onovremenih evropskih i američkih filozofa najrazličitijih orijentacijâ, od neortodoksnih marksista, preko fenomenologa do analitičkih filozofa, članovi njegovog redakcijskog savjeta bili su; Kostas Axelos (Pariz), Alfred J. Ayer (Oxford), Zygmunt Baumann (Tel Aviv), Norman Birnbaum (Amherst), Ernst Bloch (Tübingen), Thomas Bottomore (Brighton), Umberto Cerroni (Rim), Robert S. Cohen (Boston), Veljko Cvjetičanin (Zagreb), Mladen Čaldarović (Zagreb), Božidar Debenjak (Ljubljana), Mihailo Đurić (Beograd), Marvin Farber (Buffalo), Muhamed Filipović (Sarajevo), Vladimir Filipović (Zagreb), Eugen Fink (Freiburg), Ivan Focht (Sarajevo), Erich Fromm (Mexico City), Lucien Goldmann (Pariz), Andre Gorz (Pariz), Jurgen Habermas (Frankfurt), Erich Heintel (Beč), Agnes Heller (Budimpešta), Besim Ibrahim – Pašić (Sarajevo), Mitko Ilievski (Skoplje), Leszek Kolakowski (Varšava), Veljko Korać (Beograd), Karel Kosik (Prag), Andrija Krešić (Beograd), Henri Lefebvre (Pariz), György Lukács (Budimpešta), Serge Mallet (Pariz), Herbert Marcuse (San Diego), Mihailo Marković (Beograd), Vojin Milić (Beograd), Enzo Paci (Milano), Horward L. Parsons (Bridgeport), Zagorka Pešić-Golubović (Beograd), David Reisman (Cambridge, Massachusetts), Veljko Rus (Ljubljana), Svetozar Stojanović (Beograd), Julius Strinka (Bratislava), Abdulah Šarčević (Sarajevo), Ljubo Tadić (Beograd), Ivan Varga (Budimpešta), Kurt Wolff (Newton), Aldo Zanardo (Bologna), Milan Životić (Beograd).[4] Godine uzleta časopisa, poklapale su se sa uzletom revolucionarne ljevice u Jugoslaviji, koja se oduševljavala novoljevičarskom kontrakulturom na zapadu. Vrhunac tog utopijskog žara bila je studentska buntovna 1968. sa velikim demonstacijama po Parizu i drugim europskim metropolama, koje su imale odjeka i kod nas (studentske demonstracije na Beogradskom univerzitetu, i Zagrebačkom sveučilištu). Tjedan po izbijanju beogradskih demonstacija Tito je u svom govoru isprva podržao studentske zahtjeve kako bi smirio situaciju, no potom se okomio na pobunu i posebno na Praxis. Taj trenutak bio je prelomni za budućnost Praxisa, nakon toga časopis i njegov krug dobijaju etiketu anarho-ljevičara, postupno im se ukidaju sredstva što je sve dovelo do gašenja časopisa.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Korculanska ljetnja skola - Hegel i nase vreme - Lenjinizam - nova ljevica .... Praxis je bio filozofski časopis kojeg je izdavalo je Hrvatsko filozofsko društvo, no zapravo je to bio časopis skupine marksistički orjentiranih filozofa teoretičara filozofije prakse - takozvanih praxisovaca, uglavnom sa Zagrebačkog sveučilišta. Časopis je izlazio u dva izdanja; domaćem i inozemnom. Prvi broj jugoslavenskog izdanja Praxis izašao je 1. septembra 1964, časopis je izlazio sve do 1974. kad je zbog pomanjkanja sredstava ugašen. Inozemna izdanja, Praxisa izlazila su od 1965 - 1973 Osnivači časopisa bili su filozofi; Branko Bošnjak Danko Grlić, Milan Kangrga, Rudi Supek, Gajo Petrović, Predrag Vranicki, Danilo Pejović i Ivan Kuvačić. Prvi urednici časopisa bili su profesori sa zagrebačkog filozofskog fakulteta, odsjeka za filozofiju; Gajo Petrović i Danilo Pejović, kao ravnopravni urednički dvojac. Pejović je 1966 podnio ostavku na svoje mjesto i otišao iz redakcije, na njegovo mjesto došao je Rudi Supek. U januaru 1974. godine i Supek je podnio ostavku, njega je zamijenio Ivan Kuvačić, on je s Gajom Petrovićem uređivao Praxis do njegovog zadnjeg broja. Časopis Praxis je htio svojim kritičkim promišljanjem prakse u socijalizmu, vratiti kreativni potencijal marksizmu. Ili po riječima urednika - Primarni je zadatak jugoslavenskih marksista, na primjer, da kritički raspravljaju o jugoslavenskom socijalizmu. Takvim kritičkim raspravljanjem jugoslavenski marksisti mogu najviše pridonijeti ne samo svom vlastitom već i svjetskom socijalizmu.[1] Autori okupljeni oko časopisa inspiraciju za svoje studije, crpli su na idejnim zasadama; Antonija Gramscija, Karla Korscha, Georga Lukácsa, Ernsta Blocha, Herberta Marcusea, Ericha Fromma i Luciena Goldmanna. Časopis je gotovo ravnopravno objavljivao tekstove filozofa sa tadašnjeg istoka i zapada. Urednici Praxisa naginjali su objavljivanju kritičkih tekstova protiv tadašnje vladajuće lenjinističke teorije i prakse, koju je tada provodio i Savez komunista Jugoslavije. Takva pozicija časopisu je u prvim godinama izlaženja donijela respektabilan ugled[2] ne samo u uglednim filozofskim krugovima, već i u široj kulturnoj javnosti kako na zapadu tako i na istoku.[3] Praxis je uspio oko sebe okupiti respektabilan krug onovremenih evropskih i američkih filozofa najrazličitijih orijentacijâ, od neortodoksnih marksista, preko fenomenologa do analitičkih filozofa, članovi njegovog redakcijskog savjeta bili su; Kostas Axelos (Pariz), Alfred J. Ayer (Oxford), Zygmunt Baumann (Tel Aviv), Norman Birnbaum (Amherst), Ernst Bloch (Tübingen), Thomas Bottomore (Brighton), Umberto Cerroni (Rim), Robert S. Cohen (Boston), Veljko Cvjetičanin (Zagreb), Mladen Čaldarović (Zagreb), Božidar Debenjak (Ljubljana), Mihailo Đurić (Beograd), Marvin Farber (Buffalo), Muhamed Filipović (Sarajevo), Vladimir Filipović (Zagreb), Eugen Fink (Freiburg), Ivan Focht (Sarajevo), Erich Fromm (Mexico City), Lucien Goldmann (Pariz), Andre Gorz (Pariz), Jurgen Habermas (Frankfurt), Erich Heintel (Beč), Agnes Heller (Budimpešta), Besim Ibrahim – Pašić (Sarajevo), Mitko Ilievski (Skoplje), Leszek Kolakowski (Varšava), Veljko Korać (Beograd), Karel Kosik (Prag), Andrija Krešić (Beograd), Henri Lefebvre (Pariz), György Lukács (Budimpešta), Serge Mallet (Pariz), Herbert Marcuse (San Diego), Mihailo Marković (Beograd), Vojin Milić (Beograd), Enzo Paci (Milano), Horward L. Parsons (Bridgeport), Zagorka Pešić-Golubović (Beograd), David Reisman (Cambridge, Massachusetts), Veljko Rus (Ljubljana), Svetozar Stojanović (Beograd), Julius Strinka (Bratislava), Abdulah Šarčević (Sarajevo), Ljubo Tadić (Beograd), Ivan Varga (Budimpešta), Kurt Wolff (Newton), Aldo Zanardo (Bologna), Milan Životić (Beograd).[4] Godine uzleta časopisa, poklapale su se sa uzletom revolucionarne ljevice u Jugoslaviji, koja se oduševljavala novoljevičarskom kontrakulturom na zapadu. Vrhunac tog utopijskog žara bila je studentska buntovna 1968. sa velikim demonstacijama po Parizu i drugim europskim metropolama, koje su imale odjeka i kod nas (studentske demonstracije na Beogradskom univerzitetu, i Zagrebačkom sveučilištu). Tjedan po izbijanju beogradskih demonstacija Tito je u svom govoru isprva podržao studentske zahtjeve kako bi smirio situaciju, no potom se okomio na pobunu i posebno na Praxis. Taj trenutak bio je prelomni za budućnost Praxisa, nakon toga časopis i njegov krug dobijaju etiketu anarho-ljevičara, postupno im se ukidaju sredstva što je sve dovelo do gašenja časopisa.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Martin Heidegger - Korculanska letnja skola Praxis je bio filozofski časopis kojeg je izdavalo je Hrvatsko filozofsko društvo, no zapravo je to bio časopis skupine marksistički orjentiranih filozofa teoretičara filozofije prakse - takozvanih praxisovaca, uglavnom sa Zagrebačkog sveučilišta. Časopis je izlazio u dva izdanja; domaćem i inozemnom. Prvi broj jugoslavenskog izdanja Praxis izašao je 1. septembra 1964, časopis je izlazio sve do 1974. kad je zbog pomanjkanja sredstava ugašen. Inozemna izdanja, Praxisa izlazila su od 1965 - 1973 Osnivači časopisa bili su filozofi; Branko Bošnjak Danko Grlić, Milan Kangrga, Rudi Supek, Gajo Petrović, Predrag Vranicki, Danilo Pejović i Ivan Kuvačić. Prvi urednici časopisa bili su profesori sa zagrebačkog filozofskog fakulteta, odsjeka za filozofiju; Gajo Petrović i Danilo Pejović, kao ravnopravni urednički dvojac. Pejović je 1966 podnio ostavku na svoje mjesto i otišao iz redakcije, na njegovo mjesto došao je Rudi Supek. U januaru 1974. godine i Supek je podnio ostavku, njega je zamijenio Ivan Kuvačić, on je s Gajom Petrovićem uređivao Praxis do njegovog zadnjeg broja. Časopis Praxis je htio svojim kritičkim promišljanjem prakse u socijalizmu, vratiti kreativni potencijal marksizmu. Ili po riječima urednika - Primarni je zadatak jugoslavenskih marksista, na primjer, da kritički raspravljaju o jugoslavenskom socijalizmu. Takvim kritičkim raspravljanjem jugoslavenski marksisti mogu najviše pridonijeti ne samo svom vlastitom već i svjetskom socijalizmu.[1] Autori okupljeni oko časopisa inspiraciju za svoje studije, crpli su na idejnim zasadama; Antonija Gramscija, Karla Korscha, Georga Lukácsa, Ernsta Blocha, Herberta Marcusea, Ericha Fromma i Luciena Goldmanna. Časopis je gotovo ravnopravno objavljivao tekstove filozofa sa tadašnjeg istoka i zapada. Urednici Praxisa naginjali su objavljivanju kritičkih tekstova protiv tadašnje vladajuće lenjinističke teorije i prakse, koju je tada provodio i Savez komunista Jugoslavije. Takva pozicija časopisu je u prvim godinama izlaženja donijela respektabilan ugled[2] ne samo u uglednim filozofskim krugovima, već i u široj kulturnoj javnosti kako na zapadu tako i na istoku.[3] Praxis je uspio oko sebe okupiti respektabilan krug onovremenih evropskih i američkih filozofa najrazličitijih orijentacijâ, od neortodoksnih marksista, preko fenomenologa do analitičkih filozofa, članovi njegovog redakcijskog savjeta bili su; Kostas Axelos (Pariz), Alfred J. Ayer (Oxford), Zygmunt Baumann (Tel Aviv), Norman Birnbaum (Amherst), Ernst Bloch (Tübingen), Thomas Bottomore (Brighton), Umberto Cerroni (Rim), Robert S. Cohen (Boston), Veljko Cvjetičanin (Zagreb), Mladen Čaldarović (Zagreb), Božidar Debenjak (Ljubljana), Mihailo Đurić (Beograd), Marvin Farber (Buffalo), Muhamed Filipović (Sarajevo), Vladimir Filipović (Zagreb), Eugen Fink (Freiburg), Ivan Focht (Sarajevo), Erich Fromm (Mexico City), Lucien Goldmann (Pariz), Andre Gorz (Pariz), Jurgen Habermas (Frankfurt), Erich Heintel (Beč), Agnes Heller (Budimpešta), Besim Ibrahim – Pašić (Sarajevo), Mitko Ilievski (Skoplje), Leszek Kolakowski (Varšava), Veljko Korać (Beograd), Karel Kosik (Prag), Andrija Krešić (Beograd), Henri Lefebvre (Pariz), György Lukács (Budimpešta), Serge Mallet (Pariz), Herbert Marcuse (San Diego), Mihailo Marković (Beograd), Vojin Milić (Beograd), Enzo Paci (Milano), Horward L. Parsons (Bridgeport), Zagorka Pešić-Golubović (Beograd), David Reisman (Cambridge, Massachusetts), Veljko Rus (Ljubljana), Svetozar Stojanović (Beograd), Julius Strinka (Bratislava), Abdulah Šarčević (Sarajevo), Ljubo Tadić (Beograd), Ivan Varga (Budimpešta), Kurt Wolff (Newton), Aldo Zanardo (Bologna), Milan Životić (Beograd).[4] Godine uzleta časopisa, poklapale su se sa uzletom revolucionarne ljevice u Jugoslaviji, koja se oduševljavala novoljevičarskom kontrakulturom na zapadu. Vrhunac tog utopijskog žara bila je studentska buntovna 1968. sa velikim demonstacijama po Parizu i drugim europskim metropolama, koje su imale odjeka i kod nas (studentske demonstracije na Beogradskom univerzitetu, i Zagrebačkom sveučilištu). Tjedan po izbijanju beogradskih demonstacija Tito je u svom govoru isprva podržao studentske zahtjeve kako bi smirio situaciju, no potom se okomio na pobunu i posebno na Praxis. Taj trenutak bio je prelomni za budućnost Praxisa, nakon toga časopis i njegov krug dobijaju etiketu anarho-ljevičara, postupno im se ukidaju sredstva što je sve dovelo do gašenja časopisa.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Stvaralastvo i postvarenje Praxis je bio filozofski časopis kojeg je izdavalo je Hrvatsko filozofsko društvo, no zapravo je to bio časopis skupine marksistički orjentiranih filozofa teoretičara filozofije prakse - takozvanih praxisovaca, uglavnom sa Zagrebačkog sveučilišta. Časopis je izlazio u dva izdanja; domaćem i inozemnom. Prvi broj jugoslavenskog izdanja Praxis izašao je 1. septembra 1964, časopis je izlazio sve do 1974. kad je zbog pomanjkanja sredstava ugašen. Inozemna izdanja, Praxisa izlazila su od 1965 - 1973 Osnivači časopisa bili su filozofi; Branko Bošnjak Danko Grlić, Milan Kangrga, Rudi Supek, Gajo Petrović, Predrag Vranicki, Danilo Pejović i Ivan Kuvačić. Prvi urednici časopisa bili su profesori sa zagrebačkog filozofskog fakulteta, odsjeka za filozofiju; Gajo Petrović i Danilo Pejović, kao ravnopravni urednički dvojac. Pejović je 1966 podnio ostavku na svoje mjesto i otišao iz redakcije, na njegovo mjesto došao je Rudi Supek. U januaru 1974. godine i Supek je podnio ostavku, njega je zamijenio Ivan Kuvačić, on je s Gajom Petrovićem uređivao Praxis do njegovog zadnjeg broja. Časopis Praxis je htio svojim kritičkim promišljanjem prakse u socijalizmu, vratiti kreativni potencijal marksizmu. Ili po riječima urednika - Primarni je zadatak jugoslavenskih marksista, na primjer, da kritički raspravljaju o jugoslavenskom socijalizmu. Takvim kritičkim raspravljanjem jugoslavenski marksisti mogu najviše pridonijeti ne samo svom vlastitom već i svjetskom socijalizmu.[1] Autori okupljeni oko časopisa inspiraciju za svoje studije, crpli su na idejnim zasadama; Antonija Gramscija, Karla Korscha, Georga Lukácsa, Ernsta Blocha, Herberta Marcusea, Ericha Fromma i Luciena Goldmanna. Časopis je gotovo ravnopravno objavljivao tekstove filozofa sa tadašnjeg istoka i zapada. Urednici Praxisa naginjali su objavljivanju kritičkih tekstova protiv tadašnje vladajuće lenjinističke teorije i prakse, koju je tada provodio i Savez komunista Jugoslavije. Takva pozicija časopisu je u prvim godinama izlaženja donijela respektabilan ugled[2] ne samo u uglednim filozofskim krugovima, već i u široj kulturnoj javnosti kako na zapadu tako i na istoku.[3] Praxis je uspio oko sebe okupiti respektabilan krug onovremenih evropskih i američkih filozofa najrazličitijih orijentacijâ, od neortodoksnih marksista, preko fenomenologa do analitičkih filozofa, članovi njegovog redakcijskog savjeta bili su; Kostas Axelos (Pariz), Alfred J. Ayer (Oxford), Zygmunt Baumann (Tel Aviv), Norman Birnbaum (Amherst), Ernst Bloch (Tübingen), Thomas Bottomore (Brighton), Umberto Cerroni (Rim), Robert S. Cohen (Boston), Veljko Cvjetičanin (Zagreb), Mladen Čaldarović (Zagreb), Božidar Debenjak (Ljubljana), Mihailo Đurić (Beograd), Marvin Farber (Buffalo), Muhamed Filipović (Sarajevo), Vladimir Filipović (Zagreb), Eugen Fink (Freiburg), Ivan Focht (Sarajevo), Erich Fromm (Mexico City), Lucien Goldmann (Pariz), Andre Gorz (Pariz), Jurgen Habermas (Frankfurt), Erich Heintel (Beč), Agnes Heller (Budimpešta), Besim Ibrahim – Pašić (Sarajevo), Mitko Ilievski (Skoplje), Leszek Kolakowski (Varšava), Veljko Korać (Beograd), Karel Kosik (Prag), Andrija Krešić (Beograd), Henri Lefebvre (Pariz), György Lukács (Budimpešta), Serge Mallet (Pariz), Herbert Marcuse (San Diego), Mihailo Marković (Beograd), Vojin Milić (Beograd), Enzo Paci (Milano), Horward L. Parsons (Bridgeport), Zagorka Pešić-Golubović (Beograd), David Reisman (Cambridge, Massachusetts), Veljko Rus (Ljubljana), Svetozar Stojanović (Beograd), Julius Strinka (Bratislava), Abdulah Šarčević (Sarajevo), Ljubo Tadić (Beograd), Ivan Varga (Budimpešta), Kurt Wolff (Newton), Aldo Zanardo (Bologna), Milan Životić (Beograd).[4] Godine uzleta časopisa, poklapale su se sa uzletom revolucionarne ljevice u Jugoslaviji, koja se oduševljavala novoljevičarskom kontrakulturom na zapadu. Vrhunac tog utopijskog žara bila je studentska buntovna 1968. sa velikim demonstacijama po Parizu i drugim europskim metropolama, koje su imale odjeka i kod nas (studentske demonstracije na Beogradskom univerzitetu, i Zagrebačkom sveučilištu). Tjedan po izbijanju beogradskih demonstacija Tito je u svom govoru isprva podržao studentske zahtjeve kako bi smirio situaciju, no potom se okomio na pobunu i posebno na Praxis. Taj trenutak bio je prelomni za budućnost Praxisa, nakon toga časopis i njegov krug dobijaju etiketu anarho-ljevičara, postupno im se ukidaju sredstva što je sve dovelo do gašenja časopisa.

Многе су угодне прилике помагале, да српски од дође до свога сталнога државнога средишта, до стожера своје народне и државне егзистенције, али су у трудима народа српског да Србију створи, један од главних задатака извршили војска и војевање. Љубав к оружју и к јуначким делима одликовала је српски народ на Балканском полуострву и за време ропства, у свакој прилици. Зато се српски народ угоднијим приликама користио међу првима. Зато је својим прегаоштвом створио прве основе новој држави. Тиме је пријатељима дата прилика, да Србију помогну и да њене прегаоце устанике подупру дипломатски и војнички. Љубав к оружју и к јуначким делима, сачувана песмом, причом и топлим поштовањем и у простоме народу, ушла је у прве основе нове српске државе самим постањем те државе. И кад су млади детићи ослобођене Србије почели ићи на све стране да науке траже, и да познавањем и науком обасјају топлу љубав к својој народности, у самом се почетку, и управо пре свега осталога, мислило и на војничке науке. Старешине нове државе бринули су се чим су иоле доспеле, како ће да у српски народ прибаве и пресаде сувремена војничка знања. И образовани војници српски данас су међу првим редовима образованих Срба, а војска је српска, покрај свога војничког задатка, као народна и земаљска установа, још и један од првих чинилаца у ширењу реда, тачности, заједнице и просвете у народу српском. Наша новија књижевност и наука припомогоше до сад прилично, да се живот нашега народа што боље позна не само у садашњости него и у прошлости. Течајем времена почињу се отварати све нове и нове стране народне историје, у којима сваки ред и сталеж народа почиње помало кроз прошлост на више изводити до постања њихова многу и многу уредбу и обичај. Данашњи образовани војник српски стаје пред старе књиге, и рад би их и он радознало запитати о војницима старих српских времена. Међу њима он с поносом помиње многога који је име своје уписао у историју словима вечите дике и вечитога помена. Данашњи би војник радо славио свога претходника; данашњи војнички нараштај радо би помишљао на војску, у којој су му прадедови били и кад год узме у руке војничку историју других народа, родољубиви понос на свакој страни опомиње нашега војника и на српску војничку историју. Та зар стара војска српска, која је умела онако јуначки побеђивати; та зар војска српска, којој су се заставе виле надалеко и нашироко, да нема своје историје? Ја што ово пишем нисам, истина, прави војник а и сам и ја био у војничким редовима, а војевати не престајем, чим год кад могу, за оно што је и војсци задатак. И сетивши се својих пријатеља и другова у војсци, а радећи већ од дужег времена на изучавању народнога живота у старој држави српској, одлучио сам се да посветим неколико нарочитих скица и војсци старе српске државе. У тим скицама рад сам, како се према изворима може, исцртати што могу да пронађем о старој организацији војничкој, о оружању и о основима живота и организације војничке у она удаљена времена. Чинићу што могу, да попуним садашњу празнину и садашње тамно познавање војничких питања у српској историји. Чинићу зато, што мислим да је свакоме без разлике и корисно и потребно да познаје, ако само може бити, уз историју свога народа и историју свога сталежа у народу. Има једно осећање које ми сад на ум пада, и којему сам рад посветити ове скице. Кад и данас прође покрај нас војска, са заставама, с оружјем, у реду своме, свакога без разлике подузима пријатно осећање родољубивога поноса. Ја сам више пута посматрао Србе из српских земаља, изван Србије, где гледајући војску у Србији не могу сузе да уздрже. И прост примитивно уређен народ под оружјем, када се кренуо да брани своју земљу, или да се бори за своју народну мисао, чини исти утисак уздања и поноситости. Војска нам у тим узвишеним осећајима оличава целину и мушку снагу народну. И она доиста и представља и гаји ту мушку снагу и крепoст народну, у сва времена. И кад сте видели војску једнога народа, можете рећи да сте видели тај народ у најкраснијој и најмужаственијој појави његовој. Пођимо, дакле, кроз историју, водећи се довде показаним црвеним концем, да видимо шта можемо изнаћи и склопити о прошлости војника српскога тога представника наше народне снаге и народнога поуздања! Стојан Новаковић 200 стр.

Odlično kao novo Autor:: Slobodan Mijušković Žanrovi:: Umetnost Izdavač:: Geopoetika Godina izdanja:: 2009. ISBN: 9788676661787 Broj strana: 128 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 24 cm Umetnost je najomiljenije čedo, mezimče modernosti i moderne epohe. Ona je nezamenljiva, dok istovremeno sama može da zameni sve (zar nisu i mnogi ozbiljni umetnici govorili kako umetnost za njih znači sve, pa i sam život). Njoj je sve dopušteno, osim da nestane sa lica zemlja. Nikome više ne smeta taj njen povlašćeni status, njen razmaženi, arogantni i pretenciozni govor sa pijedestala uzvišenosti, izuzetnosti, jedinstvenosti, taj aristokratizam, prosvetiteljizam i moralizam sa kojim se odnosi prema „ostatku sveta`, rekao bi opet neko nedobronameran. Sve to, paradoksalno, prati osećanje, a katkad i svest same umetnosti o sopstvenoj nemoći. Umetnost nije toliko glupa da ne vidi da stvari pomera neko drugi. Ipak, toliko smo se sa tom pokondirenom institucijom saživeli i sjedinili da smo pristali, ili smo primorani, da je doživljavamo kao prirodu, kao nekakvu silu koja postoji i deluje mimo naše volje i uticaja. Toliko nam se usadila u glavu da se čini sastavnim delom naših moždanih ćelija, našeg genetskog materijala. Zato, na primer, fizičko uništenje svih predmeta koje moderno doba naziva umetničkim delima još nikako ne bi značilo smrt umetnosti. Za tako nešto bilo bi neophodno sam pojam umetnosti izbiti iz svih glava. Jer umetnost nije u predmetima i stvarima, već u glavama, ili možda srcima i dušama. Završio studije istorije umetnosti, magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde radi kao docent na predmetima istorija moderne umetnosti. Od sredine sedamdesetih godina piše o različitim temama vezanim za problemsko polje moderne umetnosti, posebno tzv. istorijskih avangardi, usredsređujući svoj interes na pojave ruske avangarde. Sarađivao je u mnogim porodičnim publikacijama, priredio i objavio više tematskih blokova i prevoda stručnih tekstova, bio je član redakcije časopisa `3 + 4` (tri plus cetiri), Moment i New Moment. Od knjiga je objavio: Maljević, Suprematizam/ Bespremetnost i Od samodovoljnosti do smrti slikarstva. ruska avangarda kazimir maljevič suprematizam apstraktno slikarstvo

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rođen je u Vraniću. Mladalačke dane provodi u rodnom mjestu, Obrenovcu i Beogradu odrastajući sa knjigom, loptom i šahovskom tablom. Igrao je fudbal u obrenovačkom Radiničkom, tada elitnom klubu Srbije, a u šahu je imao snagu majstora. Počeo je da piše u ranoj mladosti o prošlim i aktuelnim događajima. Pišući prvu knjigu `Stazom bezumlja` o gnusnom stradanju civila Vranića koja je objavljena 1959. godine, istakao se kao objetktivan pisac sa istančanim smislom za opis likova u hronologiji događaja. Intenzivno piše, putuje po Rusiji, zemljama Evrope, Americi, obilazi mesta i razgovara sa akterima događanja. U razgovoru je direktan. Znao je da izazove kod neiskrenog sagovornika i znatnu nelagodnost. Pitanja su mu reska. Izuzetno pamti i bilježi dijaloge. Objavio je više od 30 knjiga pišući o istorijskim i sportskim ličnostima i događajima. Remek djela njegovog stvaralaštva su knjige: `Kraljevi ringa`, `Čarobnjaci lopte, od Pelea do Mesija`, `Velikani svetskog šaha`, `Šampioni tenisa`, `Velikani jugoslovenskog sporta`... Intervjuisao je najveće boksere i šahiste sveta, kao što su Mihail Talj, Robert Bobi Fišer, Vasja Smislov, Gari Kasparov, Anatolij Karpov, Muhamed Ali, Maks Šmeling, kubanski bokser Stivenson... Sa velikim žarom je obavio zadnji ekskluzivni intervju sa Svetozarom Gligorićem. Završio je i tekst o Novaku Đokoviću. Objavljuje feljtone u `Politici`, `Novostima`, `Borbi`, `Ekspres politici`, `Tempu`... Njegovi stručni komentari šahovskih partija su izazivali znatnu pažnju čitalaca. Odlučan je. Živi asketski. Proučava istorijsku građu. Upoznaje političare, obične ljude, akademike, prelistava bezbroj knjiga u bibliotekama. Izučava arhive. Pišući ne bira teme. Piše kako misli. Štampaju se nove i nove knjige poput `Srpske stranputice`, `Ravna Gora`, `Jugoslovenski atentati`, `Karađorđevi ustanici`, `Miloš Obrenović`, `Monografija Aleksandra Rankovića`, `Svetski atentati`, `Haški zatvorenik`... Knjige su mu prevođene u zapadnim i istočnim zemljama. Da bi stvarao u miru, odrekao se lagodnog porodičnog života sa suprugom prof. Milankom i sinom Sašom. Međutim, mira nikada nije imao. On nije bio svojstven njemu. Prezirao je konforizam, a to je pokazivao i perom i riječju.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Borivoje Marjanovic Rođen je u Vraniću. Mladalačke dane provodi u rodnom mjestu, Obrenovcu i Beogradu odrastajući sa knjigom, loptom i šahovskom tablom. Igrao je fudbal u obrenovačkom Radiničkom, tada elitnom klubu Srbije, a u šahu je imao snagu majstora. Počeo je da piše u ranoj mladosti o prošlim i aktuelnim događajima. Pišući prvu knjigu `Stazom bezumlja` o gnusnom stradanju civila Vranića koja je objavljena 1959. godine, istakao se kao objetktivan pisac sa istančanim smislom za opis likova u hronologiji događaja. Intenzivno piše, putuje po Rusiji, zemljama Evrope, Americi, obilazi mesta i razgovara sa akterima događanja. U razgovoru je direktan. Znao je da izazove kod neiskrenog sagovornika i znatnu nelagodnost. Pitanja su mu reska. Izuzetno pamti i bilježi dijaloge. Objavio je više od 30 knjiga pišući o istorijskim i sportskim ličnostima i događajima. Remek djela njegovog stvaralaštva su knjige: `Kraljevi ringa`, `Čarobnjaci lopte, od Pelea do Mesija`, `Velikani svetskog šaha`, `Šampioni tenisa`, `Velikani jugoslovenskog sporta`... Intervjuisao je najveće boksere i šahiste sveta, kao što su Mihail Talj, Robert Bobi Fišer, Vasja Smislov, Gari Kasparov, Anatolij Karpov, Muhamed Ali, Maks Šmeling, kubanski bokser Stivenson... Sa velikim žarom je obavio zadnji ekskluzivni intervju sa Svetozarom Gligorićem. Završio je i tekst o Novaku Đokoviću. Objavljuje feljtone u `Politici`, `Novostima`, `Borbi`, `Ekspres politici`, `Tempu`... Njegovi stručni komentari šahovskih partija su izazivali znatnu pažnju čitalaca. Odlučan je. Živi asketski. Proučava istorijsku građu. Upoznaje političare, obične ljude, akademike, prelistava bezbroj knjiga u bibliotekama. Izučava arhive. Pišući ne bira teme. Piše kako misli. Štampaju se nove i nove knjige poput `Srpske stranputice`, `Ravna Gora`, `Jugoslovenski atentati`, `Karađorđevi ustanici`, `Miloš Obrenović`, `Monografija Aleksandra Rankovića`, `Svetski atentati`, `Haški zatvorenik`... Knjige su mu prevođene u zapadnim i istočnim zemljama. Da bi stvarao u miru, odrekao se lagodnog porodičnog života sa suprugom prof. Milankom i sinom Sašom. Međutim, mira nikada nije imao. On nije bio svojstven njemu. Prezirao je konforizam, a to je pokazivao i perom i riječju.

Autor - osoba Bećirović, Komnen Naslov Borba za Lovćen Njegošev / Komnen Bećirović Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Cetinje : Svetigora, 2002 (Nikšić : Svetigora) Fizički opis 206 str. : ilustr. ; 23 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂSveti Petar Cetinjski. ǂKolo ǂPosebna izdanja ; ǂknj. ǂ16 ISBN (Broš.) Napomene `Povodom tridesetogodišnjice rušenja Njegoševe kapele na Lovćenu` ---> spor. nasl. str. Tiraž 2000 Bibliografija i bilješke uz tekst. Predmetne odrednice Njegoševa kapela -- Polemike Njegošev mauzolej – Polemike Stanje: knjiga blago talasasta, ne smeta čitanju. Ova knjiga, koja izlazi povodom trideset godina od rušenja jedne od najvećih svetinja srpskog naroda, Njegoševe kapele na Lovćenu, zaokružuje borbu Komnena Bećirovića, vođenu tokom tog perioda, prvo da se Njegoševa kapela sa vrhom Lovćena spase, a zatim, nakon njihovog razaranja 1972. od strane komunističke vlasti, da se dovede u prvobitno stanje, uklanjanjem sadašnjeg zdanja sa Lovćena. Sve što autor tvrdi, bilo donoseći negativne reakcije nekih velikih evropskih umova, kao Andrea Malroa, na anticivilizacijski poduhvat protiv Lovćena, bilo pokazujući u „Prologu za povratak Njegoševe kapele na Lovćen“, njenu neuništivost u duši srpskog naroda, bilo pak iskazujući se u svojim člancima, besjedama, obraćanjima i polemikama, nastalim od 1989. do 1991. – on to potvrđuje kroz obilje pisanih i ikonografskih dokaza. Ovima, kao i svojim zapravo propovjedničkim žarom, koji vrijeme nije nimalo zgaslo, Komnen Bećirović potpuno obara i čini besmislenom svu priču o tome kako je kralj Aleksandar, obnovivši Njegoševu zadužbinu na Lovćenu, navodno ukinuo Crnogorcima njihovu samobitnost, dok je Josip Broz, srušivši je i navalivši na Lovćen 40 hiljada tona grdila i prokletstva, tu samobitnost im tobože povratio. Naprotiv, Komnen Bećirović pokazuje sve strahotne razmjere nepočinstva na Lovćenu po prirodno, istorijsko, kulturno i uopšte duhovno nasleđe Crne Gore. Poslije knjige na francuskom jeziku „U duši Kosovo“, te „Odbrane Morače od potopa“, „Borba za Lovćen Njegošev“ je treće djelo Komnena Bećirovića u posljednju godinu i po dana na još jedno u nizu sudbinskih pitanja današnjeg Srpstva. MG107

Justin Bieber Album Garrett Baldwin ILUSTROVANA u boji,ZAGREB,2010.god.,24.cm.,64.str Justin Bieber Album ---------------------------- JUSTIN BIEBER ALBUM MUZIKA Autor : Baldwin, Garrett Justin je iz slatkog dečka iz razreda prerastao u teen senzaciju u samo tri kratke godine. U dobi od 16 godina iza sebe ima dva hit-albuma, održava koncerte za najraznovrsniju publiku, a lista pjevača s kojima je surađivao svakim danom sve je dulja – Beyoncé, Usher, Celine Dion, Snoop Dog i Barbra Streisand samo su neki od njih. Zbog Justina je čak smišljena i nova riječ u urbanom rječniku – Bieberastično, zar ne? Justin Bieber album prati meteorski uspjeh prve svjetske internet superzvijezde, od prvih snimaka iz kućne radinosti objavljenih na YouTubeu, do nastupa koji su prizvali pažnju R&B legendi poput Ushera i Justina Timberlakea, koji su mu omogućili status megazvijezde i pop ikone novih generacija. Najpotpunija biografija do sada, bogata fotografijama, vodi vas u dubinu Justinova svijeta, donoseći najintimnije detalje prijateljstva s Usherom, objašnjavajući kako važnu ulogu za njega imaju fanovi, koji su mu planovi za budućnost, te kako se ovaj mladi umjetnik trudi ostati prirodan i vjeran sebi u svijetu blještavih svjetala, kamera – te naravno – obožavateljica. Želite li biti Justinova najdraža djevojka i najodaniji fan, ovo je priručnik bez kojeg ne možete, osnovno štivo za sve zahvaćene Bieber-groznicom! Ilustrado,2010 Garrett Baldwin (Author) Aged just 16, the buzz surrounding Justin Bieber`s name is electrifying. For anyone wishing to buy into the Bieber phenomenon, now`s the time. Think you know pop prince Justin Bieber? This irresistibly illustrated biography takes you closer than ever before, providing all the facts on the most adorable teen sensation around. Meet the boy behind the platinum-selling debut, `My World.` At sweet 16, Justin Bieber has already topped the charts, charmed Mr. and Mrs. Obama, and stolen the hearts of a generation. From the homemade music videos that caused a YouTube sensation to the performance that caught the eye of R&B royalty — with industry heavyweights Usher and Justin Timberlake battling to sign the promising young star — all the details of his remarkable rise to fame are here. Knjiga u PERFEKTNOM stanju M

Nova knjiga EDICIJA: Masonerija u Srbiji, kolo III, knjiga 10 NASLOV: Bratstvo Svetlosti i Mesta Moći Evrope AUTOR: Slobodan Škrbić DATUM IZDAVANJA: januar 2017 OBIM I POVEZ: 168 strana, meki povez Vekovima se hodočasnici kreću ustaljenim stazama posećujući hrišćanska svetilišta Evrope. Među njima su i, naizgled obični - ali duhovno uzvišeni pojedinci, adepti Bratstva Svetlosti (Fratres Lucis) koji znaju da ta mesta skrivaju brojne tajne nedostupne neposvećenima - da su to energetske `čakre`, Mesta Moći planete Zemlje. Inicijacije, ili duhovna uzdizanja, se prenose ritualima tajnih društava. Prvo su uspostavljene simbolične inicijacije koje su um čoveka organizovale simbolički - putem rituala Jovanovske Plave Masonerije. Zatim su snaga i mudrost probuđeni Obredima Jorka i Škotskog Reda. Nad tim su energije uzdignute Martinističkim i egipatskim inicijacijama ružokrstaških i alhemijskih transmisija. Bratstvo Svetlosti je mistična inicijatska nadgradnja Slobodnog Zidarstva i predstavlja školu misterija koja se pojavila pred kraj 18. veka u Nemačkoj (Orden der Ritter und Brüder des Lichts ili Azijatska Braća) u doba kada su se izvanrednom brzinom razvijali različiti slobodnozidarski obredi, tajna društva, kada se istražuju sa posebnim žarom tajna znanja o prirodi i ljudskoj vrsti. Neka od ovih društava, zahvaljujući inicijatima koji su bili uticajni, nadareni, i posvećeni onome što su praktikovali, ostavila su dubok trag u vremenu i naslednike sve do današnjih dana. Slobodan Škrbić, autor više knjiga sa slobodnozidarskom i ezoterijskom tematikom, u ovom istraživanju prvi put približava srpskom čitalaštvu ovo mistično inicijatsko Bratstvo. Analizirajući arhitektonsku strukturu poznatih evropskih katedrala (od Pariza do Roslina), i pritom pojašnjavajući prirodni tok stvari i duhovne obrede Bratstva Svetlosti preko hermetičkih mudrosti Egipta, Indije, Tibeta, Kabale i evropskog gnosticizma, Škrbić sledeći Pajkovu doktrinu po ko zna koji put naglašava da Slobodno Zidarstvo u sebi krije mnogo toga više no što to prosečni inicirani Masoni i mogu da pretpostave... SADRŽAJ: Braća Svetlosti ili sedam koraka ka Mudrosti - Tau Qadosh Kapela San Severo u Napulju Crkva Hrama u Londonu I Katedrala Santijago di Kompostela II Bazilika Sen Sernin u Tuluzu Katedrala Notr Dam de la Dalbade u Tuluzu III Katedrala u Orleanu Kula - 800 godina života Hirama Abifa IV Katedrala u Šartru V Katedrala Notr Dam u Parizu V.I.T.R.I.O.L. VI Katedrala u Amijenu VII Et in Arcadia ego... Roslin - kamena slagalica - Bojan Timotijević Fratres Lucis

Autor: Ariel Rot Izdavač: SG-Vili Broj strana: 345 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm a) Sveto pismo - Nauka b) Kreacionizam c) Evolucija Naučnik i zastupnik biblijskog koncepta stvaranja Arijel Rot tvrdi da nam nauka i religija zajedno mogu dati mnogo kompletnije razumevanje sveta koji je oko nas, našeg mesta u njemu i našeg konačnog smisla i sudbine. Rot analizira pitanje kao što su dokazi za evoluciju i stvaranje, potop, mogućnosti i ograničenja naučnog metoda i autentičnost Biblije, pita se imaju li ljudska bića ikakvo značenje ili svrhu? Postoji li Bog? Ako postoji, zašto dopušta toliko patnje? I zar nauka ne daje vrlo adekvatne odgovore i bez razmatranja Boga? Ovakva pitanja ne daju mira našim najdubljim mislima dok tragamo za odgovorima o svom poreklu, svojoj svrsi i svojoj krajnjoj sudbini. Malo ljudi može da ignoriše te zbunjujuće zagonetke koje nam se stalno nameću dok, čudeći se, razmišljamo o tajnama svog postojanja. Pitanje postojanja Boga je pitanje koje jednostavno nikad neće nestati. Srećom, kad se dođe do krajnjih pitanja o postanku, nije sve nagađanje. Poslednjih godina je više značajnih naučnih otkrića otkrilo takvu preciznost i kompleksnost u postojećem svetu da postaje vrlo teško sugerisati da je sve što postoji nastalo samo po sebi, prosto slučajno. Izgleda kao da je jedan vrlo razuman Bog morao biti umešan u planiranje čudesnih složenosti koje nalazimo svuda po univerzumu. Neki naučnici će odmah reći da nauka ne može da razmatra Boga jer nauka i Bog predstavljaju odvojena područja misli. Nažalost, takvo stanovište nameće nauci ograničen pogled na stvari, koji ograničava njenu sposobnost da nađe svu istinu. Nauka ne može naći Boga sve dok ga isključuje iz svog domena objašnjenja. Ako nauka teži da iznese smislene i istinite odgovore na naša najdublja pitanja, ona treba da izađe iz zatvora sekularizma u kojem se sad zarobila. Nauka treba da je otvorena prema mogućnosti da Bog postoji i da ga ne isključuje kao nešto što pripada drugoj oblasti istraživanja. Ova knjiga prilazi pitanju postojanja Boga sa stanovišta da nauka jeste, ili bi bar trebalo da bude, otvoreno traganje za istinom, i da ćemo dopustiti činjenicama iz prirode da nas vode, ma kuda to bilo. Korice knjige pohabane po ivicama i sa strane. Na srednjoj slici prikazan deo sadržaja.

DEVEDESET GODINA DESTILACIJE TESLIĆ 1896 - 1986 , Izdavač RO Destilacija Teslić 1986, tvrdi povez, str. 123 Monografija firme Destilacija Teslić Raritetno izdanje. Očuvanost 4-. Osnivanje Hemijske industrije 1896. godine rezultiralo je i osnivanjem grada Teslića, u čijem su centru sada proizvodne hale, skladišta i upravna zgrada na ukupnoj površini od 362.000 kvadratnih metara. Između grada i `Destilacije` postoji posebna povezanost, a koliko se ovo preduzeće identifikuje sa Teslićem najbolje se vidi na grbu opštine na kojem se nalaze njegova dva dimnjaka. Trenutno su jedni od najvećih proizvođača drvenog uglja u Evropi, a pored toga proizvode sirćetnu kiselinu i brikete. `Konstantno investiranje u kadrove, opremu i proizvodnju garancija su vrhunskog kvaliteta naših proizvoda. Svjesni da tradicija nije dovoljna za zadržavanje liderske pozicije, opredijeljeni smo za stalnu borbu za bolji kvalitet naših proizvoda, unapređenje kvaliteta novih, a o čemu govore implementirani međunarodni standardi`, kažu u `Destilaciji`. Drveni ugalj se proizvodi postupkom suve destilacije tvrdih lišćara u vertilkalnoj retorti i horizontalnim pećima. Zbog izuzetnog kvaliteta drveni ugalj daje izuzetne rezultate u industriji i domaćinstvu. Brzo se žari uz oslobađanje velike količine toplote, a prilikom sagorijevanja ne dimi. `Destilacija` godišnje proizvede oko 14.000 tona drvenog uglja i oko 4.000 tona prašine drvenog uglja, koja se koristi za proizvodnju briketa. Briket se dobija presovanjem sitnih frakcija i odlikuje se izvanrednim kvalitetom, a posebno je značajno to da se kao vezivo koristi kukuruzni skrob, a ne hemijska vezivna sredstva, što ga čini ekološki potpuno čistim i potpuno bezopasnim za upotrebu. Godišnji kapacitet pogona briketarnice je oko 6.600 tona. `Destilacija` ima i tradiciju dužu od 90 godina u proizvodnji sirćetne kiseline postupkom suve destilacije drveta. Sirćetna kiselina se iz suvog drvenog sirćeta ekstraktuje sa etil acetatom, a zatim se koncentruje i prečišćava do visoko kvalitetnog prehrambenog proizvoda. Ovim prostupkom se godišnje proizvede oko 1.000 tona sirćetne kiseline svih vrsta i koncentracija. Gotovo je nemoguće zamisliti salate, gotova jela, ali i napitke bez sirćeta. Proizvodi `Destilacije` se upotrebljavaju u zemljama poput Njemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Hrvatske i Srbije, a čitav proizvodni proces je definisan tako da se maksimalno efikasno iskoriste sve sirovine i inputi u procesu proizvodnje.

TARAS KERMAUNER INFANTILNI DEMON - studije o evropskoj drami Prevod - Dejan Poznanović Izdavač - Nolit, Beograd Godina - 1975 222 strana 19 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Sigurnost i vernost, sumnja i vera - Otelo Želja za apsolutnim i njena tragična granica - Torkvato Taso Vreo čin, prazan čin - Lorencačo Čovek bog - čovek zločinac - Kaligula Infantilni demon - Kralj Ibi `Šta se dogodilo sa dramskim junakom od kako je izašao iz kompaktne sredine antičkog mita, iz - kako kaže Hegel - `herojskog stanja u kome subjekt ostaje u neposrednoj povezanosti sa čitavom svojom voljom, čitavim svojim delom, čitavim svojim ispunjavanjem`? Još 1911, Lukač je u svojoj seminalnoj studiji Istorija razvitka moderne drame utvrdio da je moderna drama, drama individualizma i građanskog života, te da se o njoj mora govoriti pomoću pojmova koji se bitno razlikuju od onih pomoću kojih govorimo o grčkoj tragediji, još uvek neprevaziđenom uzoru velike drame. U svojim studijama o evropskoj drami Taras Kermauner pokušava da prati sudbinu dramskog junaka u izmenjenim društvenim, ideološkim i estetičkim uslovima. Počev od Otela, u kome Otelo i Dezdemona kao junaci novootkrivene subjektivnosti krše utvrđeni poredak svojim tajnim venčanjem i postaju žrtve tek probuđenog Jagovog radikalnog kritičkog duha, preko Geteovog Torkvata Tasa u kome se moderni, nesigurni, problematizovani junak kreće u deheroizovanom svetu i Miseovog Lorencača u kome vidimo poslednji, očajnički, junakov pokušaj da se uzdigne do autentičnog herojskog dela u svetu koji se ničim ne uzdiže do herojstva i autentičnosti, do Kamijevog Kaligule,,`ekstremiste koji sve doteruje do kraja` da bi na kraju otkrio ne apsolut već ništavilo, mi pratimo ne samo istoriju evropske drame već i istoriju evropskog građanskog čoveka. Gde se ona završava? U grotesknom Žarijevom Kralju Ibiju. Jer, Ibi je za Kermaunera kralj i zaključak evropskog subjektivizma, on je subjekt koji proždire sve, potpuno deheroizovan, sveden na dve osnovne fiziološke radnje: ždranje i defekaciju. Kao veliki i sveobuhvatni simbol, Ibi se nadnosi nad istoriju građanske drame i samim tim - nad istoriju građanskog društva.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Vilijam Šekspir Johan Volfgang Gete Alfred De Mise Alber Kami Alfred Žari William Shakespeare Johann Wolfgang Von Goethe Alfred De Musset Albert Camus Alfred Jarry

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! na nekoliko mesta ima podvucenih recenica obicnom grafitnom olovkom, nsiat strasno. Sve ostalo uredno! In Bluebeard`s Castle: Some Notes Towards the Redefinition of Culture je knjiga Georgea Steinera iz 1971. godine. Sadržaj U Dvorcu Plavobradog: Neke bilješke prema redefiniranju kulture sastoji se od četiri kratka Steinerova predavanja s isprepletenim temama, uglavnom o fragmentaciji i raspadu zapadne kulture od Francuske revolucije nadalje (osobito iz perspektive percipiranog prekida s tradicijom, bilo židovskom , kršćanski, grčki ili latinski), s meditacijom o tome kakva bi se buduća kultura mogla razviti tijekom vremena. Bavi se jednom od Steinerovih vječnih briga: dugoročnim posljedicama holokausta na naše kulturne vrijednosti i kulturnu produkciju, te pitanjima koja iz toga proizlaze u smislu rasta i razvoja antisemitizma tijekom vremena. Po Steinerovu mišljenju, postojanje holokausta značilo je da je duga putanja zapadne kulture s korijenima u brojnim različitim vrijednim izvorima kao što je Perikleova Atena zapravo završena – argumentacija slična onoj iznesenoj u djelu Jezik i šutnja iz 1967. Nadalje, u djelu Steiner tvrdi da je holokaust bio svojevrsni odgovor ili proizvod Židova koji su Europi opskrbili savjest i, u određenom smislu, `poziv na savršenstvo` koji podržava viziju savršenosti koja se ne može dosegnuti već koju također ne možemo pustiti zbog njezine `vrhovne vrijednosti`. Djelo citira veliki broj autora; Poglavlje 4, `Sutra`, na primjer, počinje proširenom analizom načina na koji je pjesma Lycidas Johna Miltona postala upletena u širu kulturu. Fensis Džordž Štajner (engl. Francis George Steiner; 23. april 1929 – 3. februar 2020) bio je američki književni kritičar, esejista, filozof, romanopisac i pedagog.[1] Opširno je pisao o odnosu jezika, književnosti i društva i uticaju Holokausta.[2] Štajner je bio profesor engleske i komparativne književnosti na Ženevskom univerzitetu (1974–94), profesor komparativne književnosti i saradnik na Univerzitetu Okford (1994–95) i profesor poezije na Univerzitetu Harvard (2001–02).[3] Živeo je u Kembridžu u Engleskoj. Bio je oženjen istoričarkom Zarom Štajner; imao je sina Davida Štajnera (koji je služio kao državni komesar za obrazovanje u Njujorku od 2009. do 2011) i kćerku Deboru Štajner (profesorka klasike na Univerzitetu Kolumbija).[

John Z. Komurki Stationery Fever From Pencils to Paper Clips and Everything In Between, Hardcover, 208 pages, 21,0 x 27,0 cm, 230 color illustrations ISBN: 978-3-7913-8272-2 Published: US November 01, 2016 UK October 03, 2016 Knjiga je na engleskom jeziku. Kolekcionarstvo; Kancelarijski pribor. Očuvanost 4+. Uzbudljivi pribor: od spajalica do olovaka i svega između Džona Z. Komurkija je velika knjiga koja veličinom i formatom podseća na udžbenik ispunjen člancima o olovkama, gumicama, sveskama i raznim kancelarijskim materijalom. Ispunjena je prelepim fotografijama predmeta, a neke su obezbedili vrsni dopisnici, Present & Correct. Postoje članci o sjajnim kancelarijskim radnjama širom sveta u gradovima poput Tokija, Njujorka, Londona, Pariza, Milana i Berlina. A neke od naših omiljenih ljubimaca kancelarijskog materijala poput C.V. Pencil Enterprises, Erasable Podcast, David Rees i Rad + Hungri takođe imaju funkcije. Knjiga je definitivno usmerena na Evropu, što je prosvetljujuće za čitanje perspektiva o Birosu protiv Bics-a i Pritt Sticks-a protiv lepka i drugim kulturnim razlikama. U celoj knjizi nalaze se članci o bočnim trakama o prepoznatljivim predmetima poput bojica Craiola, italijanskih studentskih sveska Museo del Kuaderno i mnogim drugim fascinantnim predmetima. Saznao sam da bi klasični dozator trake 3M C-15 iz 70-ih mogao potencijalno biti napunjen radioaktivnim peskom kao balast. U Sjedinjenim Državama postoji nekoliko snimaka jer su jedna od samo tri zemlje koje nisu prešle na standard ISO216 za papir (zajedno sa Mjanmarom i Liberijom). Detalji o izumima highlightera, lepljivih beležaka, spajalica, koverti, legalnih jastučića, makaza i sello / škotske trake bili su fascinantni i naterali su me da shvatim koliko su svi neverovatno sveprisutni. Toliko da su mnogi od ovih predmeta ikone, funkcije, pa čak i aplikacije na našim računarima koje neki ljudi više možda i ne koriste u stvarnom životu. Čudno za razmišljanje, zar ne? Sve u svemu, knjiga je ispunjena informacijama na koje ćete se morati vraćati iznova i iznova. Treba da znate različite vrste oštrilica za olovke? Ko je izumeo spajalicu? Ko je izumeo flomaster ili highlighter? Sve je u ovom jednom svesku i lepo je predstavljeno i lako se čita i referencira.

Број страна / Повез / Писмо: 1758 / Тврд / Ћирилица Марио Алинеи, професор емеритус Универзитета у Утрехту (1926, Торино), у својој дугогодишњој каријери објавио је преко 50 значајних радова на тему еволутивне лингвистике. Као дугогодишњи сарадник Српске академије наука био је и лични пријатељ академика Павла Ивића. Како сам Алинеи каже, „крајем деведесетих година троје археолога и троје лингвиста, потпуно независно један од другог, поставили су нове теорије порекла индоевропских народа и језика које утврђују аутохтоност и непрекинут континуитет од палеолита“. На основу компаративних анализа археологије, генетике и језика, Алинеи је дошао до закључка да су неолитске технолошке иновације у Подунављу омогућиле нагли демографски раст становништва, а тако и развој језика и културе. Те иновације Алинеи сматра најважнијим мотивационим погоном ширег развоја језика и поставља своју чувену тезу да се аналогно развоју палеолита, мезолита и неолита може поставити модел хронолошког датовања језика. Да ли је било великих сеоба народа? „..Знамо да заправо по традиционалној теорији ИЕ порекло ваља тражити у халколитским културама Каспијско-понтских степа, па морамо претпоставити да трајање процеса језичке диференцијације код Словена није било пуно другачије од трајања истог процеса код других индоевропских група. Е сад, ако пођемо од тих претпоставки, где би се онда налазили Словени током њиховог „одсуства од четири миленијума“, пре но што су се вратили да настане, у новој ери, исте оне украјинске степе у којим су рођени њихови преци, и да се затим прошире на готово пола Европе? Остали су у стању хибернације? Направили су пут око света? У озбиљнијим разматрањима, зар не бисмо морали очекивати да ћемо о томе пронаћи негде археолошке трагове? И коначно, које би конкретне околности довеле до тога да Словени постану највећа демографска заједница у Европи, од тренутка кад су се појавили на сцени, почетком наше ере? Модерна славистика је уложила извесне напоре да уклони барем неке од ових гигантских бесмислица, лоцирајући временски прве трагове претпостављених Прасловена још у скорију праисторију, и претпостављајући да је у новој ери пристигао у Европу „само“ (!) последњи велики талас словенских досељеника. Као што ћемо видети, Трубачов је отишао још даље, уз модел који је, као што сам већ рекао, веома близак, осим у погледу хронологије, моделу теорије континуитета. Словени „су произашли из једног истог племена, али имају три различита имена: Венди, Анти и Словени“. Венди се, помињу већ у II веку нове ере, али без поуздане локације.“ Превод са италијанског: Иван Димитријевић

Da li postmoderni intelektualci zloupotrebljavaju nauku? Godine 1996, u popularnom naučnom časopisu Soušel tekst , eminentni fizičar i univerzitetski profesor Alan Sokal objavio je pompezan i poprilično besmislen tekst pod nazivom „Prevazilaženje granica: ka transformativnoj hermeneutici kvantne gravitacije”. Uskoro će širom sveta taj događaj postati poznat kao „Sokalova podvala”. Koristeći rogobatnu i nerazumljivu naučnu terminologiju postmodernističkih teoretičara (Lakana, Kristeve, Irigareove, Bodrijara itd.), namera mu je bila da testira standarde objavljivanja stručnih članaka i proveri da li su zaista toliko strogi. Kada je na dan objavljivanja sam autor priznao da je rad zapravo šarlatanski, da namerno koketira sa ideološkim konceptima tadašnjeg uredništva i besmislice maskira visokoparnim naučnim izrazima, usledio je pravi skandal i žestoka akademska rasprava. „Sokalova podvala” dospela je na prve strane mnogih svetskih časopisa. Urednici Soušel teksta i neki postmodernisti osudili su ovaj postupak kao neetički, pa su čak i autora proglasili psihijatrijskim slučajem. Za druge, Sokal je bio heroj akademske zajednice, čiji je eksperiment bio neophodan kako bi se javno razotkrilo da se netačan i neistinit naučni rad može objaviti u uglednom stručnom časopisu samo zbog toga što je krcat komplikovanim izrazima i potpisan od strane akademskog autoriteta. Ova krajnje neobična knjiga predstavlja beskompromisni obračun s nelogičnim, katkad čak i apsurdnim naučnim idejama priznatih intelektualaca. Duhovito i argumentovano napisano, delo Intelektualni šarlatani opovrgava shvatanje po kome su naučne teorije samo puki „narativi” ili društveni konstrukti i istražuje mogućnosti i granice nauke. Prevod: Slobodan Damnjanović * * * „U Intelektualnim šarlatanima Sokal i Brikmon nam pružaju manje poznate informacije koje bi trebalo da svaku razumnu osobu ubede kako je pomenuta podvala bila istinski potrebna i opravdana. Izvanredna knjiga.” – Ričard Dokins „Sokalova i Brikmonova knjiga u najmanju ruku treba da izvrši uticaj na sledeću generaciju studenata. [...] Iako se Sokal i Brikmon usmeravaju na zloupotrebu i pogrešno shvatanje nauke desetak francuskih intelektualaca, njihova knjiga načinje mnogo širu temu – nezgodna pozicija nauke i razumevanjе naučne racionalnosti u savremenoj kulturi.” ‒ Tomas Nejgel „Knjigu Intelektualni šarlatani prožima duh pravedno i stručno izvedene zaslužene kazne. [...] Pritom, imaju jake argumente.” ‒ Tomas Luis „Sve ovo je jako tužno, zar ne? Počevši od jadnog Sokala. Njegovo ime će zauvek biti povezano s prevarom – a ne naučnim radom.” – Žak Derida „Naziva nas epistemičkim relativistima. Mi to nismo. Pogrešno je razumeo. A pogrešno je razumeo zato što je nedovoljno načitan i poluobrazovan.” – Dr Stenli Aronovic Povez knjige : mek Strana : 327 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

BEZBEDNO, MODULARNO, OTVORENOG KODA I NEZAVISNO! Otkako je predstavljen Raspberry Pi, entuzijasti ga koriste za automatizaciju svojih kuća. Raspberry Pi je moćan računar u malom pakovanju, sa mnogo opcija za međusobno povezivanje radi kontrole različitih uređaja. U ovoj knjizi je prikazano kako možete da automatizujete svoj dom koristeći Raspberry Pi. Naučićete kako da koristite različite bežične protokole za kućnu automatizaciju, kao što su Bluetooth, radio talasi 433,92 MHz, Z-talasi i Zigbee. Ubrzo ćete svoj dom automatizovati koristeći Python, Node-RED i Home Assistent i čak ćete moći da razgovarate sa vašim sistemom kućne automatizacije. Sve se to radi na bezbedan način pomoću modularnog sistema, potpuno otvorenog koda, bez oslanjanja na usluge trećih strana. Vi kontrolišete svoj dom i niko drugi. Na kraju ove knjige možete da instalirate i da konfigurišete Raspberry Pi kao izuzetno fleksibilan mrežni prolaz za kućnu automatizaciju za protokole po vašem izboru i da povežete različite usluge sa MQTT-om da biste dobili vaš sistem. Ovaj „uradi sam“ pristup je malo teži od instaliranja gotovog sistema kućne automatizacije, ali u tom procesu možete mnogo toga naučiti i na kraju ćete tačno znati šta pokreće vašu kuću i kako da to podesite. Zbog toga vas pre svega zanima Raspberry Pi, zar ne? • Pretvorite svoj Raspberry Pi u pouzdan mrežni prolaz za razne protokole za kućnu automatizaciju. • Koristeći Docker Compose prilagodite podešavanje kućne automatizacije. • Osigurajte svu svoju mrežnu komunikaciju sa TLS-om. • Napravite sistem video nadzora za svoj dom. • Automatizujte svoj dom koristeći Python, Node-RED, Home Assistant i AppDaemon. • Bezbedno pristupite komandnoj tabli kućne automatizacije sa udaljenih lokacija. • Koristite glasovne komande na svom jeziku u potpunosti izvan mreže. Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Uvod Poglavlje 2 • Raspberry Pi kao gejtvej kućne automatike Poglavlje 3 • Obezbedite vaš sistem kućne automatike Polavlje 4 • MQTT (Message Queing Telemetry Transport) Poglavlje 5 • TCP/IP Poglavlje 6 • Bluetooth Poglavlje 7 • 433.92 MHz Poglavlje 8 • Z-Wave Poglavlje 9 • Zigbee Poglavlje 10 • Automatizovanje doma Poglavlje 11 • Obaveštenja Poglavlje 12 • Upravljanje glasom Poglavlje 13 • Daljinski pristup Poglavlje 14 • Zaključak Dodatak KOEN VERVLOESEM piše više od 20 godina na Linuxu, softveru otvorenog koda, bezbednost, kućnu automatizaciju, AI i programiranje. Ima master diplomu inženjera računarskih nauka i master diplomu filozofije i LPIC-3 303 Security sertifikat. On je glavni urednik holandskog magazina „MagPi“ i član je odbora belgijske organizacije za zaštitu privatnosti pri Ministarstvu za zaštitu privatnosti.

Knjiga je dobro očuvana,spoljni omot malo zacepljen sa strane pri vrhu. Izvorii tokovi,Zagreb,1976.286 strana. ,,Ja sam Moju stvar na Ništa postavio Prvi odjeljak ČOVJEK I Jedan ljudski život II Ljudi starog i novog vremena 1. Stari 2. Novi 2.1. Duh 2.2. Opsjednuti Utvor Daska 2.3. Hijerarhija 3. Slobodni 3.1. Politički liberalizam 3.2. Socijalni liberalizam 3.3. Humani liberalizam Napomena Drugi odjeljak JA I Vlastitost II Vlastitelj 1. Moja moć 2. Moj obraćaj 3. Moj sebeužitak III Jedini Ja sam Moju stvar na Ništa postavio Što sve neće biti Moja stvar! Prije svega dobra stvar, pa stvar boga, stvar čovječanstva, istinitosti, slobodnosti, humanosti, pravednosti; dalje stvar Mojega naroda, Mojega vladara, Moje otadžbine; na koncu čak stvar duha i tisuću inih stvari. Samo Moja stvar ne treba nikad biti Moja stvar. »Fuj egoist koji samo na se misli!« Nego, pogledajmo kako to s njihovom stvari čine oni za čiju stvar Mi imamo raditi, žrtvovati se i oduševljavati. Vi znate o bogu puno temeljitoga naviještavati i tisućljećima ste »istraživali dubine božanstva« i u dušu mu zreli, te Nam dabome možete kazati kako bog sam tjera »stvar boga« kojoj smo Mi zvani služiti. A Vi to i ne tajite, to tjeranje Gospodinovo. Pa sad što je njegova stvar? Je li on, kao što se od Nas očekuje, neku tuđu stvar, je li stvar istinitosti, stvar ljubavi učinio svojom? Vas ovo neshvaćanje razjaruje i Vi Nas poučavate da je božja stvar svakako stvar istinitosti i ljubavi, no da se ova stvar ne može nazvati njemu tuđom, jer da bog sâm jest istinitost i ljubav; Vas razjaruje uzeće da bi bog Nama bijednim crvima mogao naličiti time što bi tuđu stvar promicao kao vlastitu. »Bog bi se imao zauzeti za stvar istinitosti kad sam ne bi bio istina?« On brine samo za njegovu stvar, no jer on jest Sve u Svemu, stoga i jest sve njegova stvar! Mi pak, Mi nismo Sve u Svemu, i naša je stvar posve malena i prezrena; zato Mi moramo nekoj »višoj stvari služiti«. – Sad je jasno, bog brine samo za Svoje, bavi se samo sobom, misli samo na sebe i ima samo sebe u vidu; jao svemu što njemu nije milo. On ne služi ničem Višemu i zadovoljava samo sebe. Njegova stvar je jedna – čisto egoistična stvar. Kako stoji s čovječanstvom čiju stvar imamo Mi učiniti svojom? Je li njegova stvar možda nekog inog i služi li čovječanstvo nekoj višoj stvari? Ne, čovječanstvo gleda samo sebe, čovječanstvo hoće samo čovječanstvo promicati, čovječanstvo je sebi samom svoja stvar. Da bi se razvilo, pušta ono narode i individue da se izmuče u njegovoj službi a kad su ovi učinili što čovječanstvo treba, tad ih ono iz zahvalnosti baca na smetište povijesti. Nije li stvar čovječanstva jedna – čisto egoistična stvar? Ja ne trebam baš na svakome, tko bi Nam mogao nametnuti njegovu stvar, pokazati, da mu je stalo samo do njega, ne do Nas, samo do njegove dobrobiti, ne do Naše. Pogledajte Si samo one preostale. Žude li istinitost, slobodnost, humanost, pravednost za nečim inim do da se Vi entuzijazmirate i njima služite? Svima je stalo naročito do toga, ako im se najrevnosnije klanja. Promatrajte jednom narod kojeg štite odani patrioti. Patrioti padaju u krvavoj borbi ili u borbi s glađu i nevoljom; zar narod mari za to? Narod postaje gnojem njihovih lešina »cvjetajući narod«! Individue su za »veliku stvar naroda« umrle, a narod im šalje nekoliko riječi hvale i – time profitira. Ja to nazivam unosnim egoizmom. Ta pogledajte onog sultana koji za »njegove« s toliko puno ljubavi skrbi. Nije li on čista nevlastokorisnost sama i ne žrtvuje li se on neprestano za one njegove? Dakako, za »njegove«. Pokušaj jednom i ne pokaži se kao Njegov nego kao Tvoj: Ti ćeš za to, što si uzmakao njegovom egoizmu, dospjeti u tamnicu. Sultan je svoju stvar na Ništa kao na se postavio: on je sebi Sve u Svem, sebi je jedini i ne trpi nikoga tko se usudio ne biti jedan od »Njegovih«. Ta zar nećete Vi na ovim sjajnim primjerima učiti da egoist najbolje prolazi? Ja se s Moje strane time poučujem i hoću, umjesto da dalje služim onom velikom egoisti, radije sâm biti egoist. Bog i čovječanstvo su postavili njihovu stvar na Ništa kao na Sebe. Tad nek i Ja postavim moju stvar jednako na Mene, Ja koji sam kao i bog ono Ništa od sveg inoga, Ja koji sam moje Sve, Ja koji sam Jedini. Ako bog, čovječanstvo, kako Vi uvjeravate, ima dovoljno sadržine u sebi da Sebi budu Sve u Svem; tad Ja njušim da će on Meni još daleko manje manjkati i da se Ja neću morati tužiti na moju »praznost«. Ja [ni]sam Ništa u smislu praznosti nego stvaralačko Ništa, ono Ništa iz kojeg Ja sâm kao stvoritelj Sve otvaram. Dalje od mene sa svakom stvari koja nije posve Moja stvar! Vi mnite da bi Moja stvar morala biti barem »dobra stvar«. Što dobro, što zlo? Ta Ja sam sâm Moja stvar, a Ja sam niti dobar niti zao. Oboje za Mene nema nikakvog smisla. Ono Božansko je božja stvar, ono Ljudsko stvar »čovjeka«. Moja stvar nije niti ono Božansko niti ono Ljudsko, nije ono Istinito, Dobro, Pravno, Slobodno, itd. nego samo ono Moje i ona nije opća nego jest – jedina, kao što Ja jedini jesam. Meni ništa ne nadilazi Mene!``

IMA PODVLEČENIH DELOVA.IZGLEDA KAO DA JE TAKO ŠTAMPANO.IZGLEDA DA NIJE.NISAM SIGURAN. OČUVANA prevod: Zoran Stanimirović Izdavač: Zoran Stanimirović meki povez,537 str.ilustracije Prva i najtraženija knjiga dr Hulde Reger Klark, koja na veoma jednostavan način objašnjava prave uzroke i uobičajenih i neuobičajenih bolesti i daje specifična uputstva i savete za njohovo lečenje. U ovoj knjizi ćete naučiti kako da uništite parazite u svom organizmu - bez negativnih posledica i da ojačate telo tako da oni ne mogu više da se vrate. Takođe ćete naučiti zašto ste dobili neku bolest i kako da to zauvek sprečite. Idite korak po korak. Najpre naučite nešto o radio-signalima koje emituju sve životinje. Drugo, nađite `frekvenciju` koju emituje vaš specifični napadač. Treće, naučite kako da `blokirate` njegovu frekvenciju dok ne ugine, a za to treba samo nekoliko minuta! Na kraju, naučite kako da sami postavite dijagnozu i kako da načinite sprave za lečenje. Ova uputstva su dovoljno jednostavna za sve.Izdavač: Zoran Stanimirović Od pradavnih vremena, bolesnici su držani kao taoci zbog njihovog novca ili imovine. Lekari, čak i primitivni i prirodni iscelitelji, okruživali su se misterijom dok su koristili trave ili hemikalije i bajalice ili `proricanja` da bi pomogli oporavak bolesnika. Danas, medicinska industrija (lekari i njihovi snabdevači i oni koji ih opskrbljuju) uzimaju znatan deo zarada ljudi. Zar ne bi bilo sjajno kad bi se svi oni vratili baštovanstvu ili nekom drugom jednostavnom i korisnom poslu? Zar ne bi bilo sjajno kad bi bolesnici mogli da ih se otarase? U ovoj knjizi, otkriće koja najviše obećava jeste efikasnost elektriciteta za ubijanje virusa, bakterija i parazita. Znači li to da možete da otkažete posetu svom lekaru? Ne, ne znači. To što ćete pobiti svoje napadače, ne znači da ćete smesta ozdraviti. Ali, budite srećni, prilikom vaše sledeće posete lekaru on će smanjivati doze lekove, neće ih povećavati. Možda mislite da bi takvo jedno otkriće trebalo brzo patentirati. To su mi svi savetovali. Ali, odabrala sam da to ne učinim. Meni, mojoj deci i unučićima pomaže ako je vama dobro. Čitavom svetu je potrebno da izađe iz mračnog doba medicine i bolesti i da nauči prave uzroke infekcija i bolesti. Mi moramo i možemo da pozdravimo novo doba života bez bolesti. Bez dijabetesa, bez visokog krvnog pritiska, bez raka, bez HIV/SIDE, bez migrena, lupusa i tako dalje! Sa ovim novim razumevanjem, nijedna bolest neće ostati nepobediva! Zakoračite u novi svet. Svet bez hroničnih bolesti. Izađite iz svog starog sveta. On vas je držao kao zatvorenika. Probajte nešto novo. Taj zatvor nema zidova. On ima samo linije. Linije koje obeležavaju tlo oko vas. Unutar tih linija su vaše stare ideje. Izvan njih su nove ideje koje vas pozivaju da iskoračite i pobegnete iz svog zatvora. Usudite se da oprobate te nove ideje i vaša bolest će pokazati da se povlači. Za nekoliko nedelja ona može da nestane. Samo dva zdravstvena problema Ma koliko dugu u zbunjujuću listu simptoma ima neki pacijent, od hroničnog zamora ili neplodnosti do mentalnih problema, sigurna sam da ću naći samo dve pogrešne stvari: da on u sebi ima zagađivače (štetne susptance) i/ili parazite. Nikad nisam utvrdila da je nedostatak kretanja, manjak vitamina, nivo hormona ili bilo šta drugo bilo primarni uzročnik bolesti. Zato je rešenje za dobro zdravlje očigledno: Problem predstavljaju paraziti i zagađivači. Najjednostavniji tretman parazita je elektronsko lečenje i lečenje biljem, a zagađivača tako što ćete ih izbegavati. To je jedna vredna potraga: potraga za zdravljem. Sa optimizmom u jednoj ruci, a odlučnošću u drugoj, možete sami učiniti čudo za sebe, kao što su to učinili moji pacijenti u navedenim istorijama slučajeva. Otkriće Šta me navodi da mislim da mogu da u ljudskom telu nađem nešto što laboratorijskim analizama krvi ne mogu? Kakva nova tehnologija to čini mogućim? Zašto je elektronsko ispitivanje na mnogo načina nadmoćnije od hemijskog? Na čemu se zasnivaju moja tvrđenja da elektricitet ubija parazite? 1988. sam otkrila novi način da skeniram telesne organe. Taj način je elektronski. Mi već možemo da `vidimo` neki organ pomoću sonograma, X-zraka, kompjuterizovane tomografije (CAT) ili magnetne rezonance (MRI). Te tehnike mogu da ustanove anomalije u obliku organa, bez pipanja ili nagađanja. Ali, moje nove elektronske tehnike mogu da otkriju viruse, bakterije, gljivice, parazite, rastvarače i toksine, a uz to su jednostavne, jeftine, brze i nepogrešive. Elektricitet može da učini mnoge magične stvari; sada tom spisku možemo da dodamo i otkrivanje raznih supstanci u našem telu. Ti metodi se zasnivaju na principima radioelektronike. Ako veoma precizno podesite kapacitet i induktivna svojstva nekog električnog kola, tako da se njegova rezonantna frekvencija poklopi sa frekvencijom koja se emituje sa nekog drugog mesta, kolo će oscilovati. To znači da je došlo do pozitivne povratne sprege u kolu pojačivača. To možete da čujete. To je kao kad zvučnici počnu da pište (mikrofonija). Unutrašnje kolo koje ja koristim naziva se audiooscilator, i sasvim ga je lako sastaviti ili kupiti. Vaše telo daje one druge frekvencije koje se emituju. Kad povežete kolo radiooscilatora sa vašim telom, i čujete rezonancu, onda ste već otkrili mnogo toga! Nešto u vašem telu se poklapa sa nečim na test ploči oscilatora. Ali, ako stavite laboratorijski uzorak, recimo virus, na test ploču, pomoću rezonance možete odrediti da li vaše telo ima taj virus. Ako ste muzičar ili radiotehničar, biće vam lako da čujete rezonancu. Ostali moraju da strpljivo vežbaju. Detalji su izneti u poglavlju o `Bioelektronici`. Hulda Reger Klark

k2 Autor - osoba Kalin, Ibrahim, 196?- = Kalin, Ibrahim, 196?- Naslov Ja, onaj drugi i drukčiji svet / Ibrahim Kalin ; sa turskog preveo Avdija Salković Jedinstveni naslov Ben, öteký ve ötesý. srpski jezik Ostali naslovi Ja onaj drugi i drugačiji svet Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2021 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin ; Novi Sad : Agora, 2021 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 482 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Salković, Avdija, 1974- = Salković, Avdija, 1974- Zbirka ǂBiblioteka ǂ `Pogled preko svega` ; ǂbr. ǂ19 (karton) Napomene Prevod dela: Ben, öteký ve ötesý / Ýbrahým Kalin Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. 477 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 457-475. Predmetne odrednice Sociologija religije Islam -- Međusobni odnosi -- Hrišćanstvo Evropa -- Islam -- Društvena istorija „Uistinu, istoriju ne čitamo da bismo saznali događaje iz prošlosti, već da bismo dali smisao našoj sadašnjosti i oblikovali našu budućnost.“ – Ibrahim Kalin Opširno delo Ibrahima Kalina, Ja, onaj drugi i drukčiji svet tretira istorijske odnose i borbu između islamskog sveta i Zapada, vanvremensku temu koja, reklo bi se, zaokuplja pažnju čovečanstva od iskona do savremenog doba – a svi su izgledi da će tako biti do Sudnjeg dana. Ona pred našim očima prostire četrnaestovekovno proživljeno, živo iskustvo koje je u većini bilo tužno, zamorno i iscrpljujuće; kao da u njoj čitamo o današnjici, a ne o prošlosti. Ibrahim Kalin kroz prilično širok prozor gleda na islamsko-zapadne odnose. Andaluzija je ishodišna tačka njegove inspiracije i strasti prema intelektu; od slučaja Xem-sultana do pomorske bitke kod Lepanta, od islama na Siciliji do otkrića Amerike, on u svoju knjigu uvodi bezbroj drugih događaja koje osvetljava sasvim novom, do sada neviđenom svetlošću. Autor to ne čini sa određene distance niti uz određenu dozu otuđenosti. Zapravo, on sam je svetlost koja hrabro preispituje akt podrugojačivanja koji vlada današnjicom i koji se nalazi naspram tradicionalne ontologije. On usplahireno poziva da se ne insistira na sopstvenom ja, jer to neminovno iziskuje pojavu onog drugog što dovodi do proizvodnje trajnog neprijatelja. A, zar smisao našeg postojanja nije da svi mi budemo MI? Knjiga ovakve vrste zahteva trud, znanje i bogato naučno nasleđe. Međutim, želja da se ode još dalje, da se izvrši sistematska analiza originalnih izvora, da se dobijeno znanje sastavi sa novom idejom i autentičnim stilom, pre svega, iziskuje visok nivo kulture, traži od autora potpunu predanost i, možda više od svega, duboko saosećanje. Sastaviti sve ovo na jednom mestu nije lako, možda je i nemoguće. Ibrahim Kalin na tragu je strastvene misije koja je nemoćno ljudsko biće vinula sa Galate preko bisernog Bosfora, koja je brodove kopnom pronela i Neimara Sinana i Mikelanđela odvažno u najvećem činu humanosti sastavila. Knjiga koja je pred nama od čitaoca čini ushićenog svedoka da je Kalin i više nego uspešan u svojoj misiji. Avdija Salković

Dostojevski o Evropi i Slovenstvu - Justin Popović Dostojevski se smatra najvećim i najznačajnijim piscem u istoriji svetske književnosti. Svi veliki ljudi Rusije Evrope i sveta bavili su se njegovim stvaralaštvom i na sve njih je Dostojevski posredno ili neposredno presudno uticao. Јустин Сп. Поповић Предговор Од моје петнаесте године Достојевски је мој учитељ. Признајем: и мучитељ. Још онда ме је занео и понео својом проблематиком. Показало се, да су његови проблеми – вечити проблеми људског духа. Ако је човек иоле човек, мора се бавити њима. А Достојевски је сав у њима, зато је на свима путевима својим истински човек. Предност је његова у томе, што је у вечне проблеме људскога духа унео надахнуће пророка, жар апостола, искреност мученика, сету филозофа, видовитост песника. У новије време ни код кога нису вечни проблеми човечијег духа дошли до тако широког, дубоког и свестраног израза као код Достојевског. Кроз њега су проговориле муке бића људског, и сви болови, и све чежње. Као ретко ко, он је одболовао проблем човечијег бића у свима његовим страховитостима. А човек је бескрајном сложеношћу свога бића најстраховитије биће у свима световима у којима се креће људска мисао и кружи људско осећање. У Европи није било ни мислиоца, ни филозофа, ни песника, који је као Достојевски снажно и свестрано осетио величанствену драматичност и језиву трагичност европског човека и свих његових тековина. Њему је до танчина познато не само еванђеље него и апокалипсис европског човека. Апокалипсис са свима својим понорима, чудесима, страхотама, ужасима. Ако на нашој планети постоји нешто страшније и од најстрашнијег, онда је то, нема сумње, апокалипсис европског човека. Достојевски га је песнички предосетио и пророчки претсказао, а ми смо већ ушли у њега. Једно је очигледно: настао је апокалипсис европског човека; све његове тековине полако захватају апокалиптичке страхоте и невиђени ужаси. Потресна је агонија европске културе, зидане на „непогрешивости“ и аутаркичности европског човека. Над апокалиптичким понорима њеног самоуништења све се јасније и јасније оцртава титански лик сетног пророка Европе: Достојевског. Његова се пророштва о Европи испуњују на наше очи. И срце се неосетно претвара у сузарник.. Не тврдимо, попут Лајбница, да је овај наш земаљски свет – најбољи од свих могућих светова. Али смо сигурни у једноме: наш земаљски свет је несумњиво најзагонетнији од свих могућих светова. И у том тако изузетно загонетном свету – најзагонетније биће јесте човек: његови падови и Почетна страна Пројекат Растко Русија: Јустин Сп. Поповић : Достојевски о Евро... http://www.rastko.rs/rastko/delo/12931 1 of 154 15-Aug-10 16:33 узлети, његово зло и добро, његов ђаво и Бог. А сврх свега – његов свечовек и Богочовек. Кроз све то ми пратимо Достојевског у овој студији. То није лако, али је свакако достојно човека мучити се том узвишеном муком. На Видовдан 1940. год. Д-р Јустин Поповић Достојевски о Европи и Словенству – Др Јустин Сп. Поповић, сФототипско издање по издању 1940. 301 STR LOKAL

GLJIVE: 600 gljiva naših krajeva + KUHARICA sakupljača gljiva Izdavač: Mladost, Zagreb Autori: Romano Božac, Stjepan Mužic Povez: tvrd Broj strana: 368 + 178 Bogato ilustrovano. Format: 22,5 x 25 cm Zaštitna kutija malo zacepljena, same knjige odlično očuvane. Najcelovitije i najobimnije delo s područja gljivarstva u nas. Na oko 550 stranica, 700 slika u boji, te 150 crteža i tabela, prikazane su sve jestive i otrovne gljive naših krajeva - od opisa vrsta do pripremanja jela. 600 GLJIVA NAŠIH KRAJEVA je praktična i bogato ilustrovana enciklopedija o gljivama. U njoj su obrađene gotovo sve jestive i otrovne gljive što rastu u našim krajevima, a svaka je vrsta predstavljena: slikom u boji, opisom pojedinih delova gljive, mestom rasta, vremenom rasta, uputima kako je prepoznati i posebnim napomenama, značajnim za razlikovanje vrste. Osim ovih 600 vrsta, opisane su i one koje bi se mogle zameniti s navedenima, ili je zbog nekog razloga potrebno na njih upozoriti, pa tako možemo reći da je u knjizi opisano više od 1200 vrsta gljiva naših krajeva. S A D R Ž A J: Općenito o gljivama Morfološke značajke gljiva Razmnožavanje gljiva Reagencija i kemijske reakcije gljiva Sistematika gljiva I razred: Basidiomycetes II razred: Ascomycetes Hranljiva vrijednost i kemijski sastav gljiva Trovanje gljivama i mogućnost liječenja Slike i opisi gljiva Kazalo rodova, podrodova i vrsta gljiva Kazalo narodnih naziva gljiva KUHARICA SAKUPLJAČA GLJIVA donosi upute o branju, konzerviranju, pripremanju i uzgoju gljiva, dubokom zamrzavanju, spremanju gljiva u sirćetu, ulju i slanoj vodi, siliranju i steriliziranju što će vam omogućiti pripremanje jela od gljiva nezavisno od sezone. 225 recepata KUHARICE pomoći će vam da pripremate gljive na razne načine: kao samostalno jelo ili kao dodatak, sirove, kuvane ili pečene, pirjane pečene na žaru, pripremljene kao salata i slično. Posebno poglavlje je posvećeno vlastitom gajenju plemenite pečurke, bukovače, slamnatice, panjevčice, zimske panjevčice, velike gnojištarke, Shi-Take i mikoriznih gljiva. S A D R Ž A J: Povijest korištenja gljiva za ljudsku ishranu Gljive kao namirnice O pripremi i korištenju jela od gljiva Prva pomoć u slučaju trovanja Kategorizacija gljiva s obzirom na njihovu kulinarsku vrijednost BRANJE GLJIVA Gdje i kada tražiti gljive KONZERVIRANJE GLJIVA Sušenje gljiva Duboko zamrzavanje gljiva Gljive u ulju Gljive u octu Sterilizirane pirjane gljive Silirane gljive Gljive u slanoj vodi Gljivlji ekstrakt RECEPTI Salate od gljiva Juhe i variva od gljiva Umaci od gljiva Jednostavna jela od gljiva Samostalna jela od gljiva Gljive s povrćem i rižom Gljive s tjesteninom i u tijestu Gljive s raznim vrstama mesa i ribom Jela s tartufima NAJZNAČAJNIJE JESTIVE GLJIVE / SMRTNO OPASNE GLJIVE Najznačajnije jestive gljive Smrtno opasne gljive UZGOJ GLJIVA Plemenita pečurka Ferijeva vitičarka Velika gnojištarka Bukovača Panjevčica Baršunasta panjevčica Shii-take Uzgoj mikoriznih gljiva (K-151)

Autor - osoba Kalin, Ibrahim, 196?- = Kalin, Ibrahim, 196?- Naslov Ja, onaj drugi i drukčiji svet / Ibrahim Kalin ; sa turskog preveo Avdija Salković Jedinstveni naslov Ben, öteký ve ötesý. srpski jezik Ostali naslovi Ja onaj drugi i drugačiji svet Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2021 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin ; Novi Sad : Agora, 2021 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 482 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Salković, Avdija, 1974- = Salković, Avdija, 1974- Zbirka ǂBiblioteka ǂ `Pogled preko svega` ; ǂbr. ǂ19 (karton) Napomene Prevod dela: Ben, öteký ve ötesý / Ýbrahým Kalin Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. 477 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 457-475. Predmetne odrednice Sociologija religije Islam -- Međusobni odnosi -- Hrišćanstvo Evropa -- Islam -- Društvena istorija „Uistinu, istoriju ne čitamo da bismo saznali događaje iz prošlosti, već da bismo dali smisao našoj sadašnjosti i oblikovali našu budućnost.“ – Ibrahim Kalin Opširno delo Ibrahima Kalina, Ja, onaj drugi i drukčiji svet tretira istorijske odnose i borbu između islamskog sveta i Zapada, vanvremensku temu koja, reklo bi se, zaokuplja pažnju čovečanstva od iskona do savremenog doba – a svi su izgledi da će tako biti do Sudnjeg dana. Ona pred našim očima prostire četrnaestovekovno proživljeno, živo iskustvo koje je u većini bilo tužno, zamorno i iscrpljujuće; kao da u njoj čitamo o današnjici, a ne o prošlosti. Ibrahim Kalin kroz prilično širok prozor gleda na islamsko-zapadne odnose. Andaluzija je ishodišna tačka njegove inspiracije i strasti prema intelektu; od slučaja Xem-sultana do pomorske bitke kod Lepanta, od islama na Siciliji do otkrića Amerike, on u svoju knjigu uvodi bezbroj drugih događaja koje osvetljava sasvim novom, do sada neviđenom svetlošću. Autor to ne čini sa određene distance niti uz određenu dozu otuđenosti. Zapravo, on sam je svetlost koja hrabro preispituje akt podrugojačivanja koji vlada današnjicom i koji se nalazi naspram tradicionalne ontologije. On usplahireno poziva da se ne insistira na sopstvenom ja, jer to neminovno iziskuje pojavu onog drugog što dovodi do proizvodnje trajnog neprijatelja. A, zar smisao našeg postojanja nije da svi mi budemo MI? Knjiga ovakve vrste zahteva trud, znanje i bogato naučno nasleđe. Međutim, želja da se ode još dalje, da se izvrši sistematska analiza originalnih izvora, da se dobijeno znanje sastavi sa novom idejom i autentičnim stilom, pre svega, iziskuje visok nivo kulture, traži od autora potpunu predanost i, možda više od svega, duboko saosećanje. Sastaviti sve ovo na jednom mestu nije lako, možda je i nemoguće. Ibrahim Kalin na tragu je strastvene misije koja je nemoćno ljudsko biće vinula sa Galate preko bisernog Bosfora, koja je brodove kopnom pronela i Neimara Sinana i Mikelanđela odvažno u najvećem činu humanosti sastavila. Knjiga koja je pred nama od čitaoca čini ushićenog svedoka da je Kalin i više nego uspešan u svojoj misiji. Avdija Salković MG93