Mek kartonski povez, format (23 cm), br.strana 136, VI izdanje, Moskva-Lenjingrad 1928 god. Autor - svetski sampion Hoze Raul Kapablanka Stanje - vidljivi znaci koriscenja - prednja naslovna korica po sredini zacepljena - vidljivo na fotografijama, (moze da se zalepi), po rubu iskrzana zbog starosti, unutrasnjost veoma dobra 4+ 0SNOVI SAHOVSKE IGRE Najpoznatija knjiga Kubanskog sahovskog genija. Prevedena na vise jezika, proverena knjiga za sahiste nizih kategorija. Kompletan sadrzaj prikazan na fotografijama retko u ponudi, kolekcionarski primerak Ako ima pitanja - kontakt preko poruka

Mek povez,(format 21,5 cm) br.strana 192, Moskva 2000 god. Autori su istaknuti sahovski kompozitori Vladimir Zeltonosko, Aleksej Ivunin, i Andrej Selivanov Stanje - odlicno 5- (veoma ocuvana) URALSKA KOMPOZICIJA - Sahovski problemi i sahovske studije Uralskih kompozitora - U knjizi se prikazuje bogato stvaralastvo Uralskih sahovskih kompozitora. Ukupno 757 dijagrama/zadataka sahovskih problema i studija sa opsirnim komentarima autora. Daju se i fotografije kompozitora sa njihovom biografijom. Sadrzaj prikazan na fotografiji retko u ponudi za sahiste-problemiste, kvalifikovane sahiste, kao i ljubitelje sahovske kompozicije Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Tvrd povez, br.strana 304, Fiskultura i Sport, Moskva 1978.god. Autori - ex svetski sampion Mihail Talj, i Jakov Damski. Stanje - odlicno 5 (izuzetno ocuvana!) uz knjigu ide i plastificirani zastitni omot crne boje, koji je veoma dobro ocuvan 4+ (sve kao na prikazanim fotografijama) V OGON ATAKI Biografija i Zbornik najboljih partija legendarnog velemajstora i ex svetskog sampiona Mihaila Talja Prvi deo knjige cini tekstualni deo sa biografijom ovog genijalnog velemajstora, kao i odabrane kriticne pozicije iz njegovih partija. U drugom delu se prikazuju 63 Taljevih najboljih partija. Sve partije su poucno komentarisane Upoznajte stil Gusara iz Rige, jednog od najvecih napadaca i kombinatorika u istoriji saha! za sahiste razlicitih kvalifikacija, kao i ljubitelje saha Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo.

Knjiga je nova i nekoriscena, odlicna ocuvanost.

Barbara Carita-Personal transformer.Mek povez,218 str.Posveta,veoma dobro ocuvana.

Mek povez, br.strana 368, Fiskultura i Sport, Moskva 1985 god. Autor - istaknuti sahovski kompozitor Rafael Kofman Stanje - vrlo dobro 4+ (veoma dobro ocuvana, levi donji cosak na rabatu malo okrznut) IZABRANE SAHOVSKE KOMPOZICIJE RUSKIH SAHOVSKIH KOMPOZITORA A.Grin A.Dombrovskis R.Kofman Al.Kuznecov A.Popandopulo Raznovrsnost tema i zanrova, originalnost kreativnih stilova, bogatstvo ideja - sve je to prisutno u kolekciji posvecenoj stvaralastvu ovh 5 (pet) istaknutih Sovjetskih sahovskih kompozitora. Svaki od autora prikazuje svoj stvaralacki put, iznosi odabrane sahovske probleme i studije, kao i njihova resenja sa detaljnim komentarima svakog zadatka Sadrzaj prikazan na fotografiji namenjena sahistima-problemistima, kao i sirokom krugu ljubitelja sahovske kompozicije Ako ima pitanja - kontakt preko poruka

Mek povez, br.strana 148, Moskva 2000 god. Autor - istaknuti sahovski trener Viktor Pozarski Stanje - odlicno 5- (veoma ocuvana) Knjiga broj 3 iz Autorove serije knjiga SAMOUCITELJ ZAVRSNICA MODERN CHESS SELF-INSTRUCTOR The END-GAME Autor prikazuje preko 330 poucnih primera/zadataka sahovskih zavrsnica prvenstveno namenjenih za samostalnu vezbu i analizu. U drugom delu se prikazuju komentari i resenja datih zadataka. Odlicna za studiranje i bolje razumevanje sahovskih zavrsnica! Sadrzaj prikazan na fotografiji za kvalifikovane sahiste, trenere i ljubitelje saha Ako ima pitanja - kontakt preko poruka

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 482

NOVAK ĐOKOVIĆ The sporting statesman Chris Bowers NOVAK ĐOKOVIĆ The sporting statesman Chris Bowers Knjiga je na ENGLESKOM JEZIKU. .. . ---------------------------- NOVAK ĐOKOVIĆ Knjiga je NOVA. .. .. ---------------------------- L3

Dr Milivoje Matić

Mek povez, br.strana 253, Glas Slavonije, Osijek 1973 god. Autori - Vladimir Cicek i velemajstor Bora Ivkov Stanje - vrlo dobro 4+ ( veoma dobro ocuvana, na prvom listu sa unutrasnje strane je posveta sa pecatom i stambiljem) VELEMAJSTOR GLIGORIC (knjiga o velikanu Jugoslovenskog i svetskog saha - velemajstoru Svetozaru Gligoricu) U prvom delu knjige data je biografija velemajstora Gligorica sa nizom podataka (plasmani na svim turnirima od 1945 do 1973 god, i rezultati sa velemajstorima) U drugom delu su date 64 izabrane partije Gligorica sa poucnim komentarima velemajstora Ivkova. Kvalitetne partije sa preglednim dijagramima. Umetnuto je (nepaginirano) nekoliko retkih fotografija. Na kraju knjige je Indeks protivnika i sadrzaj za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Tvrd povez, br.strana 272, drugo ispravljeno i dopunjeno izdanje, Sovjetska Rusija, Moskva 1980.god. Knjigu sastavio - velemajstor Aleksandar Kotov. Stanje - odlicno 5- (veoma ocuvana) Uz knjigu ide i plastificirani zastitni omot, (malo zacepljen, ali dobro ocuvan) URALSKI SAMOCVET (knjiga o Anatoliju Karpovu, dvanaestom sampionu sveta u sahu) U knjizi se govori o detinjstvu i mladosti velemajstora Karpova, o formiranju i procvatu njegovog talenta. Na sredisnjim stranama knjige obilje fotografija mladog Karpova Vise u sadrzaju koji prilazem na fotografiji retko u ponudi za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Tragom smučarske staze - Boro Radosavljević, knjiga je u dobrom stanju. Izdanje:Sarajevo Povez:mek Broj strana:156 Težina:410g K-2P

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ribolov je aktivnost lova riba. Reč ribolov se takođe koristi i za lov na druge životinje koje žive u vodi kao što su razne školjke, rakovi, lignje, sipe, hobotnice, kornjače i dr., jedino se za kitove koristi pojam kitolov. Ribolov je stara i široko rasprostranjena aktivnost sa raznim tehnikama i tradicijama, ali i primenom modernih tehnoloških pomagala. Prema FAO statistici, ukupan broj ribara i poljoprivrednika ribe je procenjen na 38 miliona. Ribarstvo pruža direktno i indirektno posao prema procenama za 200 miliona ljudi. Razlikuju se sportski i komercijalni ribolov. Ribolov se prema mestu ulova može podeliti na: rečni ribolov, morski ribolov, jezerski ribolov, i veštački ribolov (ribogojstvo). Prema statistikama FAO agencije Ujedinjenih nacija, procenjuje se da ukupan broj komercijalnih ribara i uzgajivača ribe iznosi 38 miliona. Ribnjaci i akvakultura pružaju direktno i indirektno zaposlenje za preko 500 miliona ljudi u zemljama u razvoju.[1] Godine 2005, svetska potrošnja ribe ulovljene ribolovom u divljini po glavi stanovnika iznosila je 14,4 kilograma, a dodatnih 7,4 kilograma ubrano je sa ribogojilišta.[2] Istorija Udica iz kamenog doba napravljena od kosti. Glavni članci: Istorija ribolova i Istorija plodova mora Ribolov je drevna praksa koja datira barem od početka perioda gornjeg paleolita pre oko 40 000 godina.[3] Izotopska analiza koštanih ostataka Tjenjuenskog čoveka, modernog čoveka od pre 40.000 godina iz istočne Azije, pokazala je da je redovno konzumirao slatkovodnu ribu.[4][5] Arheološke karakteristike poput školjki u otpadu,[6] odbačenih ribljih kostiju i pećinske slike pokazuju da je morska hrana bila važna za opstanak i da je konzumirana u značajnim količinama. Ribolov u Africi je evidentan vrlo rano u ljudskoj istoriji. Neandertalci su lovili ribu oko 200.000 pne.[7] Ljudi su mogli da razviju košare za zamke za ribu, i da pletenjem naprave rane oblike ribarskih mreža kako bi mogli da love više ribe i u većim količinama.[8] Vrše-vršve za lov riba glovica, Muzej Hercegovine, Trebinje Tokom ovog perioda, većina ljudi je živela životnim stilom lovaca-sakupljača i bilo je neophodno da budu stalno u pokretu. Međutim, tamo gde postoje rani primeri trajnih naselja (mada ne nužno i stalno naseljenih) poput onih na Lepenskom Viru, ona su gotovo uvek povezana sa ribolovom kao glavnim izvorom hrane.

vrlo dobro stanje , 20 x 14 , 270 strana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bora Mirosavljević je rođen 1937. u Futogu. Višu mešovitu gimnaziju Svetozar Marković je završio u Novom Sadu, a nakon mature posvetio se novinarstvu, uporedo sa studijama na novosadskom Filozofskom fakultetu. Dimlomirao je na Višoj školi za organizaciju rada i na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Već kao mladić, imao je čast da 1961. prvi ponese trofej `Zlatno oko`, koji je stekao veliki ugled i višestruko prerastao lokalne okvire. Laskavu titulu majstora fotografije dodeljivanu od strane Foto saveza Jugoslavije stekao je 1987, a kao urednik i autor pripremio je više izvanredno ilustrovanih i sadržinski krcatih knjiga o Novom Sadu, F.K. Vojvodina i životu uopšte. U mladosti se oprobao i kao filmski stvaralac. Autor je prvog tonskog filma snimljenog u Novom Sadu, a za ostvarenje `Kad bi klupe pričale` 1957. dobija prvu nagradu Saveza filmskih radnika Jugoslavije. Tokom pola veka drugovanja sa foto-aparatom izlagao je svoje radove na oko hiljadu izložbi u zemlji i u više od 50 zemalja sveta. Dobitnik bezbroj nagrada otkrio nam je kako se zainteresovao za fotografiju, šta ga je najviše inspirisalo, kao i neke od nadrealnih, a malo poznatih gradskih situacija.

Beograd 1996 meke korice ilustrovana NOVA

Akopian ,B 89,SICILIJANSKA odbrana Mek povez, veci format, br.strana 160, izdata 1994.god. Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` ----------------------⭐️ 1v

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sportski ribolov predstavlja lov na ribu dozvoljenim sportskim priborom, pri kojem se ribolovac pridržava ribolovnih pravila i sportske ribolovne etike. Blizak kontakt s prirodom, zanimljivost i masovnost svrstavaju ovu delatnost u istaknute rekreativne sportove. Za aktivno bavljenje sportsik ribolovom — osim podvodnim — prktično nema starone granice. Dok su otali sportovi vezani uz životnu dob najbolje fizičke kondicije, ribolovom se ljudi bave od rane mladosti do kasne strosti. Draž ovog sporta je u njegovoj velikoj raznolikosti, te unošenju individualnih sklonosti, prema vlastitim fizičkim i psihičkim sposobnostima. U praksi sportski ribolov se deli na slatkovodni, morski i podvodni. Postoji veliki broj ribolovnih tehnika koje su se razvijale na različitim terenima. „Slatkovodne“ tehnike su ribolov na plovak, varaličarenje, ribolov mušičarenjem, dubinski ribolov, ribolov iz ruke savremeni lov šarana i lov ribe hranilicom-fider tehnika.

Naslov: Standardi rasnih pasa po FCI grupama : VI grupa, VII grupa, XIII grupa, IX grupa, X grupa - Treće dopunjeno idanje - Izdavač: Kinološki savez Republike Srbije Pismo: latinica Br. strana: 293; ilustrovano Format: 24 cm Povez: meki Tiraž: 300 Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja, `magarećih ušiju` i sl., kao novi su, i odlično su povezani međusobno i sa koricama. POGLEDAJTE: ovde imam u ponudi i knjigu Standardi rasnih pasa po FCI grupama : I grupa, II grupa, III grupa, IV grupa, V grupa: https://www.kupindo.com/Sport/42415289_STANDARDI-RASNIH-PASA-PO-FCI-GRUPAMA-I-II-III-IV-V Rasni psi - standardi - kinologija

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 266

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Košarka je vrsta timskog sporta, koji uglavnom čine dva tima od po pet igrača, koji se takmiče jedan protiv drugog na terenu pravougaonog oblika. Glavni cilj je postizanje što više poena, što se ostvaruje ubacivanjem lopte u koš, pritom pokušavajući da protivnički tim postigne što manje poena. Prečnik košarkaške lopte je 24 centimetra, a prečnik obruča skoro duplo više, 46 centimetara. Koš je vredan jedan poen prilikom šutiranja slobodnih bacanja, dva poena prilikom šutiranja unutar linije tri poena, i tri poena ukoliko se šutira izvan linije tri poena. Tim koji na kraju utakmice postigne najviše poena, ukoliko je na kraju regularnog dela rezultat izjednačen, igraju se produžeci. Tokom vremena košarka je razvila uobičajene tehnike šutiranja, dodavanja i vođenja lopte, kao i pozicije igrača i napadački i odbrambeni mehanizam. Dok se uobičajena takmičarska košarka odvija pod strogim i tačno određenim pravilima, razne varijacije košarke učinile su košarku bližu igračima i s manjim brojem pravila. Košarka je jedan od najgledanijih sportova na svetu. Dok je takmičarska košarka isključivo dvoranski sport koji se odvija na terenu za košarku, manje regulisane vrste košarke mogu se igrati i kao spoljni sport na podlogama različitim od parketa, koji je standard za takmičarsku košarku. Istorija Počeci Početkom decembra 1891, Džejms Nejsmit, kanadski lekar na Univerzitetu Makgil i profesor fizičkog vaspitanja na Koledžu Springfild, osmislio je novu igru na zatvorenom terenu koja bi služila za održavanje kondicije učenika tokom dugih zima. Odbacio je mnoge predložene igre s objašnjenjem da su pregrube ili nepotpune, i na kraju je modifikovao dečju igru Patka na kamenu, prilagodio je nekoliko sportova u jednu celinu i napisao je jednostavna pravila. Koš je stavio na visinu od 3,05 m. Taj koš se razlikovao od današnjeg po tome što je imao čvrsto dno, dok današnji koševi imaju mrežicu koja propušta loptu. Dok su koševi imali čvrsto dno, svaki put nakon postignutoga koša lopte su se morale izbijati iz koša. Nejsmitova nova igra bila je vrlo slična rukometu koji je nastao otprilike u isto vreme kao i košarka, krajem 19. veka. Ženska košarka počela je 1894. kada je Senda Berenson, profesorka fizičkog vaspitanja prilagodila Nejsmitova pravila ženama. Prva službena košarkaška utakmica održana je 20. januara 1892. u dvorani Gimnazije Udruženja mladih hrišćana. Igralo se s devet igrača na terenu upola kraćem nego današnji NBA teren. Originalni naziv košarke na engleskom je basketball, a složenica je od reči basket – koš i ball – lopta. Ime je Nejsmitu predložio jedan od njegovih učenika. Igra je bila popularna od samog početka. Prvi igrači košarke bili su studenti Gimnazije Udruženja mladih hrišćana. Kasnije igra se proširila na čitav SAD i Kanadu. Do 1896. godine postojale su i brojne ženske košarkaške ekipe, no poprilično gruba pravila i brojna publika odvratila su košarku od primarnog cilja Udruženja mladih hrišćana, igre koja pomaže studentima da ostanu u formi. No, uprkos tome, pre Prvog svetskog rata uspostavili su se brojni amaterski savezi s amaterskim klubovima, i to u SAD. Košarka se prvo igrala s fudbalskom loptom. Prve lopte izrađene isključivo za košarku bile su smeđe, što je bila uobičajena boja sve do pedesetih 20. veka kada je Pol Toni Hinkl, u potrazi za loptom koja bi bila uočljivija, u upotrebu uveo narandžastu loptu, koja je i danas standardna. Vođenje ili odbacivanje lopte od podloge (engleski: dribling), nije bilo predviđeno prvim pravilima. Predviđeno je bilo samo dodavanje lopte između saigrača odbacivanjem lopte od podloge. Dodavanje lopte bio je prvi primer kretanja lopte. Vođenje je postepeno našlo put do košarke i postao dozvoljen, međutim, nije se previše koristio zbog nepravilnog oblika tadašnjih lopti i njihovog nepravilnog odskoka. Tek je sredinom pedesetih vođenje postalo popularna metoda baratanja loptom, što je bilo uslovljeno poboljšanjem njenih svojstava za što je zaslužan Pol Toni Hinkl. Košarka, netbol, odbojka i lakros jedini su sportovi s loptom izmišljeni od strane država Severne Amerike. Druge igre poput bejzbola i kanadskog fudbala izmislili su Evropljani, Azijci ili Afrikanci.

KAO NA SLICI.. IZUZETNO RETKO.. 32 STRANE

Knjaževac Autorsko izdanje, 2008. Predgovor Zoran Ćirić (Magični Ćira) Jedinstveno štivo ove vrste kod nas: lična istorija fudbala. Sa posvetom autora, praktično nekorišćena. Nišlija prvi ujedinio Evropu Predsednik UEFA Mišel Platini `ukrao` ideju od Srbina Miroslava Vučetića, koji je još pre sedam godina predložio da se Evropsko prvenstvo u fudbalu održi u više država. Pre sedam godina predložio da se EURO održi u više zemalja - Miroslav Vučetić Prvenstvo Evrope u fudbalu 2020, koje se poklapa sa 60-godišnjicom ovog takmičenja, igraće se u više država, najverovatnije u 13. Izvršni komitet UEFA, na sastanku u Lozani stao je iza ove ideje, koja je primljena sa oduševljenjem, pogotovo u državama koje sebe vide kao jednog od mogućih domaćina. FSS i generalni sekretar Zoran Laković takođe su izrazili nadu da bi Srbija mogla da bude jedan od tih, 13 organizatora, pogotovo ako država stane iza ovog projekta i pomogne izgradnju modernog stadiona po standardima UEFA. Zanimljivo je da je ideju o organizaciji velikih šampionata, kao što su evropsko i svetsko prvenstvo, promovisao i Miroslav Vučetić iz Niša, autor knjige `Fudbalska biblija`, koji je to predložio još pre sedam godina. `Na 130. strani moje knjige dokumentovan je predlog da se završnice velikih kontinentalnih takmičenja igraju, ne u jednoj ili dve zemlje, već u više gradova i više zemalja, a da bi se, kako se takmičenje odvija i privodi kraju, sužavale ka odredištu finalnog meča. Kada sam 2005. godine poslao pismo u UEFA predložio sam da se isti model primeni i na sve ostale kontinente i njihova završna takmičenja, što bi sigurno doprinelo popularizaciji i razvoju fudbala u mnogim zemljama`, istakao je Miroslav Vučetić. Pismo, sa ovakvim predlogom, Vučetić je poslao na mnogo fudbalskih adresa u Evropi i svetu, ali mu je stigao odgovor samo sa nekoliko, i to ne iz UEFA, nego iz FIFA, više kurtoaznog karaktera. Nije Vučetić odgovor dobio ni iz Fudbalskog saveza Srbije, iako je pisao generalnom sekretaru Zoranu Lakoviću, još u januaru 2010. godine. Ovih dana Miroslav Vučetić ne krije zadovoljstvo zbog toga što je njegova ideja našla mesto u praksi i odlukama organa UEFA. Ima tu, naravno, i Vučetićevog razočaranja zbog neuspešnog dokazivanja da je on autor ove ideje, a ne njen današnji promoter, Mišel Platini. `To jeste najbolja vest za fudbal, kao i za mene lično. Tako će sve evropske zemlje, velike i male, koje učestvuju na tom takmičenju od početka, dobiti priliku da organizuju završni deo. Srećan sam, jer je moja ideja na neki način prihvaćena. Pisao sam UEFA i gospodinu Platiniju lično, dokazujući da imam pravo na tu ideju i nisam dobio nikakav odgovor. Tražio sam samo priznanje za moj trud i posvećenost fudbalskoj igri`, zaključio je Vučetić.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Karate ili karatedo (jap. 空手; u prevodu prazna ruka ili put prazne ruke) je borilačka veština, poreklom iz Japana, iz tadašnjeg Rukju kraljevstva. U bukvalnom prevodu, kara znači prazna (gola) ili kineska (po načinu izgovora), te ruka ili šaka, dakle prazna ruka, i misli se na način odbrane, odnosno borbe „bez oružja u rukama“. Moderni naziv karatedo (Karate-dō) treba da svrsta karate u liniju sa drugim budo stilovima (Budō); mada se još uvek uglavnom koristi uobičajni izraz karate. Karatista se naziva karateka (空手家). Nastanak karatea vezuje se za stare borilačke veštine ostrva Okinave, 19. veka, gde su se lokalne tradicije mešale sa kineskim i japanskim uticajima.[1][2] Početkom 20. veka karate stiže u Japan, a posle Drugog svetskog rata raširio se po svetu. Karate pripada tvrdim stilovima. Nasuprot mekim stilovima (aikido, ving cun itd.) koji gledaju da koriste snagu i energiju napadača, tvrdi stilovi ističu telesnu kondiciju, pre svega brzinu i snagu iz brzine. Tehnički, karate koristi udarce pesnicom, šakom, prstima, laktovima, kolenom i nogama, razne blokade, a ponekad se uče i poluge, bolni hvatovi, udarci u vitalne tačke (u oči, grlo, nos itd.), i tehnike rukovanjem oružja - kobudo. Istorisjki, i u nekim od modernih stilova, takođe se podučavaju rvanje, bacanja, zglobna zaključavanja, ograničavanja.[3] Moderni karate je često sportski orijentisan, te time takmičenja imaju veliki značaj. Ovo može da bude na štetu realnih tehnika samoodbrane, koje su isto deo karatea. Radomir Mudrić (Vršac, 1953) je univerzitetski profesor i doktor fizičke kulture. Učenik je Vladimira i Ilije Jorge, druga generacija karatista u SFR Jugoslavije i jedan od osnivača Karate saveza Beograda. Nosilac je crnog pojasa (Hanši 8. Dan u tradicionalnom Šotokan-Fudokan karateu). Izučava i usavršava se u Karate Đucu, koji i promoviše od 1995. godine. Obrazovanje i profesionalna karijera Rođen 22. jula 1953. godine u Vršcu. Diplomirao na Fakultetu fizičke kulture u Beogradu 1978. godine. Na istom Fakultetu magistrirao je 1994. godine a doktorirao 1999. godine, sa temom „Varijabilitet vremenskih parametara napada u karateu”.[1] Od 1978. godine radio je kao profesor fizičkog vaspitanja u Obrazovnom grafičkom centru u Novom Beogradu, nakon toga od 1979. radi u Sportskom centru 25. maj, u Beogradu. Od 1994. godine bio je zaposlen u Višoj školi unutrašnjih poslova u Zemunu MUP Republike Srbije kao nastavnik u zvanju profesora na predmetu Specijalno fizičko obrazovanje. Od 2006. god. profesor na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi u Beogradu (trenerski smer).