Kraljevski Grb Ujedinjenog Kraljevstva Kraljevski Grb Ujedinjenog Kraljevstva koji krasi i samu Bakingemsku palatu u Englesko, u Velikoj Britaniji. Ovo je zvanicni grb britanskih monarha. Ovaj grb koristi kraljica u svom yvanicnom obracanju naciji ili medijima. Ovaj model grba koriste i drugi clanovi kraljevske porodice, kao i britanske vlade. Ovaj model grba je zapravo spoj ili mesavina kraljevstava koje su cinila nekada Veliku Britaniju, a nosili su ga i prvi kraljevi Engleske i Skotske, u malo izmenjenoj formi. Osobine : visina 56 cm sirina 40 cm tezina 1500 g velicina formata 70 cm x 84 cm, ukupna tezina 17 kg

Fit Cuisine Syrup Pogodni za vegane Bez dodatog šećera Bez mleka Pogodni za keto način ishrane Bez glutena Bez masti Niskokalorični sirupi fantastičnih ukusa sa manje od 5 kalorija po porciji. Savršeni uz: palačinke, kašu, sladoled, jogurt i voće. Bogat ukus sa malo dodatnih kalorija! Nutritivna vrednost (ukus čokolade i lešnika) 100 ml Energetska vrednost 25,8 kJ (6,1 kcal) Masti - od toga zasićene <0,5 g <0,1 g Ugljeni hidrati - od toga šećeri 1,2 g <0,1 g Vlakna <0,5 g Proteini 0,62 g So 0,23 g Sastojci (ukus čokolade i lešnika): voda, zgušnjivač(natrijum-karboksimetilceluloza, ksantan guma), arome čokolade i lešnika, boja: karamel amonijačno-sulfitni, regulator kiselosti: mlečna kiselina, kuhinjska so, zaslađivač: sukraloza, konzervansi: kalijum-sorbat, natrijum-benzoat. Sastojci (ukus slane karamele): voda, zgušnjivač(natrijum-karboksimetilceluloza, ksantan guma), aroma slane karamele, boja: karamel amonijačno-sulfitni, regulator kiselosti: mlečna kiselina, kuhinjska so, zaslađivač: sukraloza, konzervansi: kalijum-sorbat, natrijum-benzoat. Sastojci (ukus kolačića i krema): voda, zgušnjivač(natrijum-karboksimetilceluloza, ksantan guma), arome kolačića i krema, regulator kiselosti: mlečna kiselina, kuhinjska so, boja: karamel amonijačno-sulfitni, zaslađivač: sukraloza, konzervansi: kalijum-sorbat, natrijum-benzoat. Sastojci (ukus čokolade): voda, zgušnjivač(natrijum-karboksimetilceluloza, ksantan guma), arome čokolade, boja: karamel amonijačno-sulfitni, titan-dioksid, regulator kiselosti: mlečna kiselina, kuhinjska so, zaslađivač: sukraloza, konzervansi: kalijum-sorbat, natrijum-benzoat. Način upotrebe: Dobro promućkati pre upotrebe. Način čuvanja: Čuvati na suvom i hladnom mestu, van domašaja direktne sunčeve svetlosti. Nakon otvaranja proizvod čuvati u frižideru (najduže 4 sedmice). Zemlja porekla: Ujedinjeno Kraljevstvo Uvoznik: Vitalikum d.o.o. Futog

Fit Cuisine Sauce Malo kalorija Bez dodatog šećera Pogodni za vegane Bez glutena Bez mleka Bez masti Niskokalorični sosevi sjajnih ukusa sa manje od 5 kalorija po porciji. Savršenoi za: umakanje, prelivanje, kuvanje, mariniranje... Uživanje u bogatim ukusima bez narušavanja dijete! Nutritivna vrednost (za preliv za jeja sa roštilja) 100 ml Energetska vrednost 112 kJ (26,4 kcal) Masti - od toga zasićene <0,5 g <0,1 g Ugljeni hidrati - od toga šećeri 6,1 g <1,1 g Vlakna <0,5 g Proteini <0,62 g So 1,93 g Sastojci BBQ Sauce (preliv za jela sa roštilja): voda, paradajz pire, zgušnjivač (vlakna citrusa, ksantan guma, natrijum-karboksimetilceluloza,), kuhinjska so, regulator kiselosti: sirćetna kiselina, limunska kiselina, boja: karamel amonijačno-sulfitni, aroma roštilj preliva, zaslađivač: sukraloza, konzervansi: kalijum-sorbat, natrijum-benzoat. Sastojci Sweet Chilli sauce (preliv sa ljuspicama čili paprike): voda, zgušnjivač(natrijum-karboksimetilceluloza, ksantan guma), kuhinjska so, regulator kiselosti: sirćetna kiselina, limunska kiselina, aroma čili paprike, biljni koncentrat (šafranika, limun, rotkvica, mrkva), ljuspice čili paprike 0,2%, zaslađivač: sukraloza, konzervansi: kalijum-sorbat, natrijum-benzoat. Sastojci Tomato Ketchup Sauce (preliv sa paradajzom): voda, paradajz pire 12%, zgušnjivač (vlakna citrusa, ksantan guma, natrijum-karboksimetilceluloza,), kuhinjska so, regulator kiselosti: sirćetna kiselina, limunska kiselina, aroma kečapa, biljni koncentrat (mrkva, crna ribizla), boja: karamel amonijačno-sulfitni, zaslađivač: sukraloza, paprika, konzervansi: kalijum-sorbat, natrijum-benzoat. Način upotrebe: Dobro promućkati pre upotrebe. Način čuvanja: Čuvati na suvom i hladnom mestu, van domašaja direktne sunčeve svetlosti. Nakon otvaranja proizvod čuvati u frižideru (najduže 4 sedmice). Zemlja porekla: Ujedinjeno Kraljevstvo Uvoznik: Vitalikum d.o.o. Futog

Nosači optike Hawke 9-11 mm Med 25.4 Nosači optike Hawke 9-11 mm Med 25.4 predstavlja vrhunski i funkcionalni nosač na koji možete staviti nišan. Ovo je model koji se lako montira na šinu od 9 do 11 mm. Ovo je model nosača optičtičkog nišana koji se dodaju na sportsku, vazdušnu kao i pušku malog kalibra. U pitanju su nosači srednje visine. Namenjeno je za nišane koji imaju prečnik tubusa 25,4 mm. Hawke optika nastala je još pre 40 godina u Ujedinjenom Kraljevstvu kao porodični biznis a danas posluju u preko 60 zemalja sveta. Njihovi nišani, monokulari, profesionalni durbini kao i kolimatori izrađeni su tako da daju kristalno čistu sliku i da traju! Preciznost je glavni imperativ u proizvodnji ovih optičkih uređaja! Ostatak taktičke opreme pogledajte OVDE. Pratite i naš You Tube kanal sa video prezentacijama proizvoda!

MIKASA ženska vaterpolo lopta, W6009W Vaterpolo je sportska ekipna igra dve ekipe u vodi kojoj je krajnji cilj postizanje pogotka u gol protivničke ekipe. Preteča vaterpola je sportska igra koja se razvila 1869. godine, u Ujedinjenom Kraljevstvu, zahvaljujući nastojanjima sportskih stručnjaka, da u jednolični program plivanja unese više živosti. Utakmica koja se tada odigrala vrlo malo je ličila na današnju, ali je privukla veći broj omladine. Igra je nazvana foot-ball in the water (fudbal u vodi). Godinu dana kasnije Londonski plivački savez London Swimming Association formira komisiju sa zadatkom da izradi pravila igre. Popularizaciji je doprineo Veslački klub Bournrnemouth koji je 1876. godine odredio veličinu igrališta od 50 jardi i dve ekipe po 7 igrača, jednog glavnog i dvojicu pomoćnih (linijskih) sudija. Pošto je igralište bilo bez golova, zadatak igrača jedne ekipe je bio da loptu polože na splav protivničke ekipe. Uz fudbal, najstariji je ekipni sport koji se pojavio na programu Olimpijskih igara, još 1900. godine i održao se do danas (osim 1904). Prvi pobednik je bila ekipa Velike Britanije. Najviše uspeha imali su vaterpolisti Mađarske koji su sa 2008. osvojili 15 medalja (9 zlatnih, 3 srebrne i 3 bronzane medalje). Vaterpolo za žene prvi put je uključen na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine. Karakteristike: - Ženska vaterpolo lopta – W6009W - Službena lopta FINA igara od 2009. god. - Veličina: 4

MIKASA lopta za vaterpolo, W6600 Vaterpolo je sportska ekipna igra dve ekipe u vodi kojoj je krajnji cilj postizanje pogotka u gol protivničke ekipe. Preteča vaterpola je sportska igra koja se razvila 1869. godine, u Ujedinjenom Kraljevstvu, zahvaljujući nastojanjima sportskih stručnjaka, da u jednolični program plivanja unese više živosti. Utakmica koja se tada odigrala vrlo malo je ličila na današnju, ali je privukla veći broj omladine. Igra je nazvana foot-ball in the water (fudbal u vodi). Godinu dana kasnije Londonski plivački savez London Swimming Association formira komisiju sa zadatkom da izradi pravila igre. Popularizaciji je doprineo Veslački klub Bournrnemouth koji je 1876. godine odredio veličinu igrališta od 50 jardi i dve ekipe po 7 igrača, jednog glavnog i dvojicu pomoćnih (linijskih) sudija. Pošto je igralište bilo bez golova, zadatak igrača jedne ekipe je bio da loptu polože na splav protivničke ekipe. Uz fudbal, najstariji je ekipni sport koji se pojavio na programu Olimpijskih igara, još 1900. godine i održao se do danas (osim 1904). Prvi pobednik je bila ekipa Velike Britanije. Najviše uspeha imali su vaterpolisti Mađarske koji su sa 2008. osvojili 15 medalja (9 zlatnih, 3 srebrne i 3 bronzane medalje). Vaterpolo za žene prvi put je uključen na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine. Karakteristike: - Lopta za vaterpolo - Prirodni kaučuk - Glatka površina - Lopta za trening

MIKASA dečija vaterpolo lopta, W6607 Vaterpolo je sportska ekipna igra dve ekipe u vodi kojoj je krajnji cilj postizanje pogotka u gol protivničke ekipe. Preteča vaterpola je sportska igra koja se razvila 1869. godine, u Ujedinjenom Kraljevstvu, zahvaljujući nastojanjima sportskih stručnjaka, da u jednolični program plivanja unese više živosti. Utakmica koja se tada odigrala vrlo malo je ličila na današnju, ali je privukla veći broj omladine. Igra je nazvana foot-ball in the water (fudbal u vodi). Godinu dana kasnije Londonski plivački savez London Swimming Association formira komisiju sa zadatkom da izradi pravila igre. Popularizaciji je doprineo Veslački klub Bournrnemouth koji je 1876. godine odredio veličinu igrališta od 50 jardi i dve ekipe po 7 igrača, jednog glavnog i dvojicu pomoćnih (linijskih) sudija. Pošto je igralište bilo bez golova, zadatak igrača jedne ekipe je bio da loptu polože na splav protivničke ekipe. Uz fudbal, najstariji je ekipni sport koji se pojavio na programu Olimpijskih igara, još 1900. godine i održao se do danas (osim 1904). Prvi pobednik je bila ekipa Velike Britanije. Najviše uspeha imali su vaterpolisti Mađarske koji su sa 2008. osvojili 15 medalja (9 zlatnih, 3 srebrne i 3 bronzane medalje). Vaterpolo za žene prvi put je uključen na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine. Karakteristike: - Prirodni kaučuk - Glatka površina - Lopta za trening - Veličina: 1

MIKASA muška vaterpolo lopta, W6000W Vaterpolo je sportska ekipna igra dve ekipe u vodi kojoj je krajnji cilj postizanje pogotka u gol protivničke ekipe. Preteča vaterpola je sportska igra koja se razvila 1869. godine, u Ujedinjenom Kraljevstvu, zahvaljujući nastojanjima sportskih stručnjaka, da u jednolični program plivanja unese više živosti. Utakmica koja se tada odigrala vrlo malo je ličila na današnju, ali je privukla veći broj omladine. Igra je nazvana foot-ball in the water (fudbal u vodi). Godinu dana kasnije Londonski plivački savez London Swimming Association formira komisiju sa zadatkom da izradi pravila igre. Popularizaciji je doprineo Veslački klub Bournrnemouth koji je 1876. godine odredio veličinu igrališta od 50 jardi i dve ekipe po 7 igrača, jednog glavnog i dvojicu pomoćnih (linijskih) sudija. Pošto je igralište bilo bez golova, zadatak igrača jedne ekipe je bio da loptu polože na splav protivničke ekipe. Uz fudbal, najstariji je ekipni sport koji se pojavio na programu Olimpijskih igara, još 1900. godine i održao se do danas (osim 1904). Prvi pobednik je bila ekipa Velike Britanije. Najviše uspeha imali su vaterpolisti Mađarske koji su sa 2008. osvojili 15 medalja (9 zlatnih, 3 srebrne i 3 bronzane medalje). Vaterpolo za žene prvi put je uključen na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine. Karakteristike: - Muška vaterpolo lopta. - Službena lopta FINA igara od 2009. god. - WAVE Dizajn - Veličina: 5

MIKASA ženska vaterpolo lopta, W6609 Vaterpolo je sportska ekipna igra dve ekipe u vodi kojoj je krajnji cilj postizanje pogotka u gol protivničke ekipe. Preteča vaterpola je sportska igra koja se razvila 1869. godine, u Ujedinjenom Kraljevstvu, zahvaljujući nastojanjima sportskih stručnjaka, da u jednolični program plivanja unese više živosti. Utakmica koja se tada odigrala vrlo malo je ličila na današnju, ali je privukla veći broj omladine. Igra je nazvana foot-ball in the water (fudbal u vodi). Godinu dana kasnije Londonski plivački savez London Swimming Association formira komisiju sa zadatkom da izradi pravila igre. Popularizaciji je doprineo Veslački klub Bournrnemouth koji je 1876. godine odredio veličinu igrališta od 50 jardi i dve ekipe po 7 igrača, jednog glavnog i dvojicu pomoćnih (linijskih) sudija. Pošto je igralište bilo bez golova, zadatak igrača jedne ekipe je bio da loptu polože na splav protivničke ekipe. Uz fudbal, najstariji je ekipni sport koji se pojavio na programu Olimpijskih igara, još 1900. godine i održao se do danas (osim 1904). Prvi pobednik je bila ekipa Velike Britanije. Najviše uspeha imali su vaterpolisti Mađarske koji su sa 2008. osvojili 15 medalja (9 zlatnih, 3 srebrne i 3 bronzane medalje). Vaterpolo za žene prvi put je uključen na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine. Karakteristike: - Lopta za vaterpolo - Namenjeno ženskom vaterpolu ili za trening - Veličina: 4 - Oficijalna težina i veličina

BCAA Amino Hydrate + Energy 330ml 5g BCAA po dozi 100mg kofeina po dozi Vitamini B kompleksa Bez glutena Bez šećera Bez alergena Pogodan za vegane Halal sertifikovan BCAA Amino Hydrate + Energy je savršeno osvežavajuće piće. Bez šećera i vrlo malo kalorija, sa 5g BCAA (Branced Chain Amino Acids) i 100mg kofeina ovaj gazirani napitak daće vam energiju i osveženje kada je najpotrebnije. Gazirano energetsko piće sa ukusom narandže, jagode ili limunade sa zaslađivačima. Visok sadržaj kofeina. Ne preporučuje se deci trudnicama i dojiljama (30,3 mg kofeina/100 ml proizvoda) Nutritivna vrednost proizvoda 100 ml/ 330ml: 33 kJ (8 kcal) /109 kJ (26,4 kcal), masti 0 g/0 g, od toga zasićene masne kiseline 0 g/0 g, ugljeni hidrati 0 g/0 g od toga šećeri 0 g/0 g, proteini 1,52 g/5,02 g, so 0 g/0 g Sastojak 330 ml BCAA -od čega L-leucin -od čega L-izoleucin -od čega L-lvalin 2475 mg 1237,5 mg 1237,5 mg Kofein 100 mg Vitamin B3 (nikotinamid) 16 mg Vitamin B6 (piridoksin-hidrohlorid) 1,4 mg Vitamin B12 (cijankobalamin) 2,5 µg Sastojci (ukus narandže): gazirana voda; BCAA mešavina (L-leucin, L-izoleucin, L-valin); kiselina: limunska kiselina; aroma: narandže; kofein; zaslađivač: sukraloza; konzervans: kalijum-sorbat; stabilizator: natrijum-karboksimetilceluloza; boja: beta-karoten; mešavina vitamina (nikotinamid, piridoksin-hidrohlorid, cijanokobalamin). Sastojci (ukus jagode): gazirana voda; BCAA mešavina (L-leucin, L-izoleucin, L-valin); kiselina: limunska kiselina; aroma: jagode; kofein; zaslađivač: sukraloza; konzervans: kalijum-sorbat; stabilizator: natrijum-karboksimetilceluloza; mešavina vitamina (nikotinamid, piridoksin-hidrohlorid, cijanokobalamin). Sastojci (ukus limunada): gazirana voda; BCAA mešavina (L-leucin, L-izoleucin, L-valin); kiselina: limunska kiselina; prirodna aroma lumunade; stabilizator: glicerolski estri smole drveta; kofein; zaslađivač: sukraloza; konzervans: kalijum-sorbat; stabilizator: natrijum-karboksimetilceluloza; mešavina vitamina (nikotinamid, piridoksin-hidrohlorid, cijanokobalamin). Upozorenje: Ne preporučuje se osobama mlađim od 18 godina, trudnicama i dojiljama kao ni osobama koje imaju dijagnostifikovano neko oboljenje ili su pod terapijom. Ne preporučuje se osobama sa srčanim tegobama i osobama preosetljivim na kofein. Ne preporučuje se konzumiranje sa alkoholom. Konzumirati maksimalno 1 porciju dnevno. Uslovi čuvanja: Čuvati na hladnom i suvom mestu. Čuvati van domašaja dece. Zemlja porekla: Ujedinjeno Kraljevstvo Uvoznik: Vitalikum d.o.o. Futog

Creatine 3000 Za bolje fizičke performanse Testirano za sportiste Kapsule na biljnoj bazi pogodne za potrošače sa ograničenjima u ishrani, verskim ili kulturnim ograničenjima Halal sertifikat Mikronizovani kreatin monohidrat je supstanca za koju je dokazano da poboljšava fizičke sposobnosti, performanse tela u uzastopnim, kratkotrajnim vežbama jakog intenziteta. Koristan efekat se postiže već sa dozom od 3g. Kreatin monohidrat je jedan od najistraženijih, a verovatno i jedan od najpopularnijih i najdelotvornijih suplemenata među sportistima. Brojna istraživanja su dokazala kako suplementacija kreatinom uspešno povećava snagu, anaerobnu izdržljivost, oporavak i povećanje mišićne mase. Kreatin je molekul koji se prirodno nalazi u organizmu. Osim što ga telo samo sintetiše, unosimo ga i putem hrane. Po svojoj strukturi kreatin je tripeptid, molekul koga grade tri amino kiseline : glicin, arginin i metionin. Kreatin funkcioniše tako što pospešuje sintezu ATP-a (adenozin tri-fosfat), molekula koji je u mogućnosti da uskladišti i prenese energiju unutar ćelija. ATP daje energiju tako što se jedan od molekula fosfata odvaja, prilikom čega nastaje drugi spoj i to ADP (adenozin di-fosfat). Ovom hidrolizom fosfata oslobađa se enegija. Nažalost u mišićnim tkivima se nalazi samo mala količina ATP-a. Tu kreatin stupa na scenu, predajući svoje molekule fosfata ADP-u, čime se ponovo stvara ATP. Ovo u praksi znači da produžava mišićnu aktivnost. Namena: Kreatin poboljšava fizičke sposobnosti/performanse tela u uzastopnim kratkotrajnim vežbama jakog intenziteta. Koristan efekat postiže se dnevnim unosom od 3 g kreatina. Sastojci: kreatin-monohidrat; kapsula – hidroksipropilmetilceluloza. Sadržaj aktivnog sastojka 100 g 1 porcija (3 kapsule) Dnevna doza (6 kapsula) Kreatin-monohidrat 92,8 g 2250 mg 4500 m* * - NRV nije ustanovljena ( NRV – nutritivna referentna vrednost). Način upotrebe: popiti po 3 kapsule dva puta dnevno uz obrok. Napomene: Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Čuvati van domašaja dece. Upozorenja: Ne preporučuje se deci, trudnicama i dojiljama, osobama preosetljivim na kreatin, kao ni osobama sa oboljenjima bubrega ili rizikom od renalnih poremećaja, npr. dijabetičarima. Osobe koje imaju neko dijagnostikovano oboljenje ili su pod terapijom, pre upotrebe treba da se posavetuju sa lekarom ili farmaceutom. Ne preporučuje se upotreba tokom dužeg perioda bez dogovora sa lekarom. Uz suplementaciju kreatinom treba uzimati dovoljno vode, najmanje 6-8 čaša dnevno. Osobe koje uzimaju kreatin treba da prate nivo kreatinina u serumu. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Način čuvanja: Čuvati na hladnom i suvom mestu. Zemlja porekla: Ujedinjeno Kraljevstvo Uvoznik: Vitalikum d.o.o. Futog

Vegan Pro Izvor proteina bez mleka Vrhunski profil aminokiselina Preko 24 g proteina po porciji Pogodno za vegane i vegetarijance Mali sadržaj masti i šećera Proizvod sa halal sertifikatom Protein soje | Protein graška | Protein smeđeg pirinča Vegan-Pro je savršena mešavina veganskih proteina kombinovana iz izolata sojinih proteina, izolata proteina graška, proteina braon pirinča.Vrhunskog kvaliteta, veganski proteinski prah sa punim spektrom esencijalnih amino kiselina i preko 24 g proteina po porciji. Vegan-Pro je dobar izbor za sve vegane koji žele da povećaju unos proteina. Uz visok profil aminokiselina razgranatog lanca (BCAA), leucin, izoleucin i valin, Vegan-Pro takođe može pomoći u rastu i održavanju mišićne mase. Namena: Dodatak ishrani u prahu na bazi biljnih proteina. Aktivni sastojci U 100 g proizvoda U dnevnoj dozi (30 g) %NRV* Izolat proteina soje 55,5 g 16,645 g ** Izolat proteina graška 38,3 g 11,5 g ** Proteini smeđeg (integralnog) pirinča 5,3 g 1,6 g ** *NRV = nutritivna referentna vrednost; ** = NRV nije ustanovljena Nutritivna vrednost proizvoda: Nutritivne informacije U 100 g proizvoda U dnevnoj dozi (30 g) Energetska vrednost 1507 kJ / 355,5 kcal 452,1 kJ / 106,6 kcal Masti - od toga zasićene masti 2,87 g 0,96 g 0,86 g 0,28 g Ugljeni hidrati - od toga šećeri 6,50 g 0,25 g 1,95 g 0,07 g Vlakna 1,10 g 0,33 g Proteini 82,04 g 24,61 g So 0 g 0 g Sastojci (ukus čokolada): izolat proteina soje; izolat proteina graška; proteini smeđeg (integralnog) pirinča; kakao prah; aroma čokolade; zgušnjivač: ksantan guma; zaslađivači: sukraloza, steviol glikozidi. Sastojci (ukus vanila): izolat proteina soje; izolat proteina graška; proteini smeđeg (integralnog) pirinča; aroma vanile; zgušnjivač: ksantan guma; zaslađivači: sukraloza, steviol glikozidi. Način primene: Jednu porciju praha (30 g = 1 merica) razmutiti sa 300 ml vode u šejker boci. Mućkati intenzivno 10 sekundi. A zatim ostaviti da se slegne 30 sekundi. Konzumirati jednu porciju dnevno. Informacije o alergenima: Sadrži soju. Upozorenja: Ne preporučuje se deci, trudnicama i dojiljama, osobama preosetljivim na neki koji od sastojaka proizvoda, kao ni osobama koje imaju dijagnostifikovano neko oboljenje ili su pod terapijom. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Napomene: Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu i izbalansiranu ishranu i zdrav način života. Pre upotrebe posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom. Način čuvanja: Čuvati na hladnom i suvom mestu, Čuvati van domašaja dece! Zemlja porekla: Ujedinjeno Kraljevstvo Uvoznik: Vitalikum d.o.o. Futog

Plant Protein Izvor proteina bez mleka Vrhunski profil aminokiselina Preko 24 g proteina po porciji Pogodno za vegane i vegetarijance Mali sadržaj masti i šećera Proizvod sa halal sertifikatom Protein soje | Protein graška | Protein smeđeg pirinča PLANT PROTEIN je savršena mešavina veganskih proteina kombinovana iz izolata sojinih proteina, izolata proteina graška i proteina braon pirinča.Vrhunskog kvaliteta, veganski proteinski prah sa punim spektrom esencijalnih amino kiselina i preko 24 g proteina po porciji. PLANT PROTEIN je dobar izbor za sve vegane koji žele da povećaju unos proteina. Uz visok profil aminokiselina razgranatog lanca (BCAA), leucin, izoleucin i valin, Vegan-Pro takođe može pomoći u rastu i održavanju mišićne mase. Namena: Dodatak ishrani u prahu na bazi biljnih proteina. Aktivni sastojci U 100 g proizvoda U dnevnoj dozi (30 g) %NRV* Izolat proteina soje 55,5 g 16,645 g ** Izolat proteina graška 38,3 g 11,5 g ** Proteini smeđeg (integralnog) pirinča 5,3 g 1,6 g ** *NRV = nutritivna referentna vrednost; ** = NRV nije ustanovljena Nutritivna vrednost proizvoda: Nutritivne informacije U 100 g proizvoda U dnevnoj dozi (30 g) Energetska vrednost 1507 kJ / 355,5 kcal 452,1 kJ / 106,6 kcal Masti - od toga zasićene masti 2,87 g 0,96 g 0,86 g 0,28 g Ugljeni hidrati - od toga šećeri 6,50 g 0,25 g 1,95 g 0,07 g Vlakna 1,10 g 0,33 g Proteini 82,04 g 24,61 g So 0 g 0 g Sastojci (ukus čokolada): izolat proteina soje; izolat proteina graška; proteini smeđeg (integralnog) pirinča; kakao prah; aroma čokolade; zgušnjivač: ksantan guma; zaslađivači: sukraloza, steviol glikozidi. Sastojci (ukus vanila): izolat proteina soje; izolat proteina graška; proteini smeđeg (integralnog) pirinča; aroma vanile; zgušnjivač: ksantan guma; zaslađivači: sukraloza, steviol glikozidi. Način primene: Jednu porciju praha (30 g = 1 merica) razmutiti sa 300 ml vode u šejker boci. Mućkati intenzivno 10 sekundi. A zatim ostaviti da se slegne 30 sekundi. Konzumirati jednu porciju dnevno. Informacije o alergenima: Sadrži soju. Upozorenja: Ne preporučuje se deci, trudnicama i dojiljama, osobama preosetljivim na neki koji od sastojaka proizvoda, kao ni osobama koje imaju dijagnostifikovano neko oboljenje ili su pod terapijom. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Napomene: Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu i izbalansiranu ishranu i zdrav način života. Pre upotrebe posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom. Način čuvanja: Čuvati na hladnom i suvom mestu, Čuvati van domašaja dece! Zemlja porekla: Ujedinjeno Kraljevstvo Uvoznik: Vitalikum d.o.o. Futog

Diet Whey 80% proteina CLA prah i L-karnitin Ekstrakt zelenog čaja Podrška za upravljanje težinom Malo ugljenih hidrata i šećera Halal sertifikovani proizvod Diet Whey je daleko najnapredniji dodatak za kontrolu telesne težine, koji kombinuje sve glavne sastojke za koje je trenutno poznato da doprinose kontroli telesne težine, uključujući CLA, L-karnitin, zeleni čaj, izolat proteina surutke i koncentrat proteina surutke, što rezultira mešavinom izuzetno niskog sadržaja ugljenih hidrata sa visokim sadržajem proteina. Iako je fokus prvenstveno bio na stvaranju kombinacije svih vitalnih nutrijenata i sastojaka, sa Diet Whey proizvodom stvoren je dodatak ishrani neverovatnog ukusa, pogodan za svakoga ko traži jednostavniji pristup procesu upravljanja težinom. Namena: Dodatak ishrani u prahu namenjen pripremi napitka sa proteinima surutke, L-karnitinom, ekstraktom zelenog čaja i CLA. Nutritivne informacije: Nutritivna vrednost proizvoda 100 g 1 porcija (25 g) Dnevna doza (50 g) Energetska vrednost 1323 kJ/317 kcal 331 kJ/79 kcal 662 kJ/158 kcal Masti - od toga zasićene masti 7,67 g 1,82 g 1,92 g 0,46 g 3,84 g 0,92 g Ugljeni hidrati - od toga šećeri 4,06 g 3,60 g 1,02 g 0,90 g 2,04 g 1,80 g Proteini 80 g 20 g 40 g So 0,35 g 0,09 g 0,18 g Sadržaj aktivnih sastojaka 100 g 1 porcija/25 g dnevna doza/50 g Mešavina proteina surutke (koncentrat proteina surutke i izolat proteina surutke 89,9 g 22,5 g 45 g Acetil-L-karnitin 1200 mg 300 mg 600 mg Ekstrakt zelenog čaja (Camellia sinensis) od toga: - polifenola - kofeina 800 mg 760 mg 15,2 mg 200 mg 190 mg 3,8 mg 400 mg 380 mg 7,6 mg CLA – konjugovana linolna kiselina 400 mg 100 mg 200 mg Vrednosti u tabelama prikazani su za ukus čokolade. Sastojci (ukus čokolade): mešavina proteina SURUTKE (iz MLEKA)[koncentrat proteina SURUTKE, izolat proteina SURUTKE]; kakao u prahu; acetil-L-karnitin; aroma čokolade; ekstrakt lista zelenog čaja (Camellia sinensis)(min. 95% polifenola); konjugovana linolna kiselina (CLA) u prahu; zaslađivači – sukraloza, steviol glikozidi. Sastojci (ukus banane): mešavina proteina SURUTKE (iz MLEKA)[koncentrat proteina SURUTKE, izolat proteina SURUTKE]; aroma banana milkšejka; acetil-L-karnitin; boja – ekstrakt kurkume; ekstrakt lista zelenog čaja (Camellia sinensis)(min. 95% polifenola); konjugovana linolna kiselina (CLA) u prahu; zaslađivači – sukraloza, steviol glikozidi. Sastojci (ukus jagode): mešavina proteina SURUTKE (iz MLEKA)[koncentrat proteina SURUTKE, izolat proteina SURUTKE]; aroma jagoda milkšejka; acetil-L-karnitin; boja – cvekla crvena; ekstrakt lista zelenog čaja (Camellia sinensis)(min. 95% polifenola); konjugovana linolna kiselina (CLA) u prahu; zaslađivači – sukraloza, steviol glikozidi. Način upotrebe: razmutiti 1 porciju (25 g = 1 merica) praška sa 150-300 ml hladne vode u šejker boci. Dobro promućkati. Koristiti jednu porciju ujutro i jednu posle podne. Napomene: Dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu, uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Čuvati van domašaja dece. Upozorenja: Ne preporučuje se deci, trudnicama i dojiljama, osobama sa oboljenjima bubrega i jetre. Osobe koje imaju dijagnostikovano oboljenje, koriste lekove ili druge suplemente, pre upotrebe treba da se posavetuju sa lekarom ili farmaceutom. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Informacije o alergenima: Sadrži MLEKO. Način čuvanja: Čuvati na hladnom i suvom mestu. Zemlja porekla: Ujedinjeno Kraljevstvo Uvoznik: Vitalikum d.o.o. Futog

by J. GIZYCKI (Author) 1967 unutra je veoma dobro osuvana, tvrd je povez, samo je zastitni omotac kao sto se vidi na slici ostecen Šah kroz vekove Šah u svakom trenutku Šah (od pers. شاه [šâh, shah] — kralj) sportska je igra na ploči (tabli) za dva igrača. Šahovska tabla Persijski mladići igraju šah. Šah se igrao u Persiji još od 3. veka Šah sa figurama u obliku zmajeva u galeriji na Grenvil ostrvu u Vankuveru Istorija šaha[uredi | uredi izvor] Šahovska partija sa živim figurama, 1924. godine Ne postoje pouzdani podaci o njegovom postanku. Najverovatnije je da se pojavio pre više od 2.000 godina.[1] Prilikom arheoloških iskopavanja u Uzbekistanu nađene su dve figurice od slonovače koje pripadaju periodu vladavine cara Huviške (II vek). Stručnjaci smatraju da su to šahovske figurice. U V veku nastala je u Indiji posebna vrsta vojne igre na drvenoj ploči - „čaturanga“, što znači četverodeoni. Čaturanga je kao daleki predak današnjeg šaha bila igra koja je odražavala sastav i poredak tadašnje indijske vojske, koju su sačinjavala 4 roda: pešadija, konjica, slonovi i borna kola, a u sredini su se nalazili radža (kralj) i njegov savetnik mantrin (današnja kraljica ili dama). Kretanje figura određivalo se bacanjem kocke. Igru su u VI veku prihvatili Persijanci (čatrang), a od njih u VII veku Arapi su osvajanjem Irana preuzeli i tokom naredna dva veka bila je veoma popularna u arapskim zemljama.[2] Održavani su mečevi između najboljih igrača, proučena su moguća otvaranja (tabije) i sastavljeni su prvi problemi otvaranja (mansube). Halif Harun al Rašid je poslao krajem VIII veka francuskom vladaru Karlu Velikom na poklon šah od slonove kosti. U IX veku Arapi su je pod imenom „šatrandž“ preneli u Španiju, Šatrandž predstavlja viši oblik čaturange. Ishod borbe više ne određuje slučaj (bacanje kockice), već logika i snalažljivost igrača. Igra postiže veliku popularnost i širi se po evropskim zemljama sve do Islanda. Francuski kralj Luj IX je 1254. godine izdao specijalni edikt koji je zabranjivao igranje šaha. U Evropi je šah usavršen uvođenjem rokade i povećanjem dejstva kraljice i lovca (kod Arapa je kraljica mogla ići samo po jedno polje ukoso, a lovac je mogao da skače ukoso na svako treće polje: pošto je teško bilo izvesti mat, postojala su dva načina da se pobedi - usamljivanjem protivničkog kralja i patom, koji se računao kao pobeda za patiranu stranu). Sa reformom su ukinuta ova dva načina pobede [3]. Usavršavanjem od drevne čaturange igra je poprimala današnji oblik. Nastala je u XV veku kada se 1497. godine pojavilo prvo štampano delo o šahu koje je napisao španski šahist Lusena. Njegovo delo su nastavili u XVI i XVII veku Španac Rui Lopez i Italijani Polerio i Greko, sve dok u XVIII veku francuski šahovski majstor Filidor delom Analiza šahovske igre (franc. Analyse des Échecs) nije postavio temelje savremenoj šahovskoj teoriji.[4] Pravila igre[uredi | uredi izvor] Glavni članci: Pravila šaha, Šahovska tabla, Šahovske figure, Mat, Kralj u šahu, Pat i Remi Šah se igra na kvadratnoj ploči (tabli) koja se naziva šahovska tabla (ploča). Tabla je podeljena na 8 kolona i 8 redova polja, dakle sadrži 64 polja koja su naizmenično crne i bele boje. Polja mogu biti nacrtana (štampana) ili na posebnom stolu koji se naziva šahovski sto i služi prvenstveno za igranje šaha.[5] Šahovske figure Kralj Kraljica Top Lovac Skakač Pešak Svaki igrač počinje igru sa 16 figura. Figure su: kralj, kraljica (ili dama), top (ili kula) — 2 komada, skakač (ili konj) — 2 komada, lovac (ili laufer) (2 komada), pešak (ili pion) — 8 komada. Jedan igrač igra belim, a drugi crnim figurama, naizmenično pomerajući svoje figure, pri čemu beli ima prednost prvog poteza. Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat (šah-mat znači mrtav kralj) situaciju. Šah-mat je situacija kada je kralj napadnut i ne postoji način da se zaštiti od napada ili da se pomeri na nenapadnuto polje. U slučaju šah-mata (kraće mat), partija se završava, a pobednik je igrač koji je matirao suparnika. Osim mata, kad je pobednik poznat, partija može da rezultuje i remijem ili pat pozicijom - tada je rezultat nerešen. Pat je situacija kada je jedan od igrača na potezu, ali ne može da pomeri ni jednu svoju figuru. Remi je situacija kada nijedan igrač ne može dati mat drugom igraču, uglavnom usled nedostatka figura ili kada oba igrača procene da ne mogu nadigrati svog protivnika, tada dogovorno zaključuju remi, i to se zapisuje ½:½, tj. poen se deli. Nekada je postojalo pravilo da se u slučaju pata ili remija računa da su oba igrača izgubila, ili se igralo sve dok neko ne bi pobedio, međutim pošto je to moglo drastično da se oduži, da bi ubrzali odigravanje turnira, FIDE (franc. Fédération Internationale des Échecs - Međunarodna šahovska federacija) je donela današnje pravilo o podeli poena. Šahovska notacija[uredi | uredi izvor] Ovaj članak koristi algebarsku šahovsku notaciju kako bi se opisali šahovski potezi. Praćenje poteza koje je obavezno prilikom svih takmičenja. Postoje nekoliko vrsta notacija: algebarska, opisna (primjenjuje se kod anglosaksonskih zemalja), Forsajtova, Udemanov kodeks itd. U algebarskoj notaciji, koja se najviše koristi, prvo se beleži znak figure i polje sa kojeg se polazi (kralj — K, dama — D, top — T, lovac — L, skakač — S, dok se pešak ne obeležava početnim znakom figure); a potom se doda crtica i linija (od a do h) i red (od 1 do 8) polja na koje figura stupa. Ako potez sadrži uzimanje protivničke figure, onda umesto crtice stavljaju se dve tačke. Ako se potezom daje „šah“, onda se stavlja na kraju znak +. Mala rokada se označava ovako: 0-0. Velika rokada se označava ovako: 0-0-0. Kad se pokreće pešak, napred se ne stavlja njegov znak. Kao čest primer upotrebe notacije uzima se kratka partija s temom Legalovog mata: 1. e2-e4 e7-e5 2. Lf1-c4 d7-d6 3. Sg1-f3 h7-h6 4. Sb1-c3 Lc8-g4? (znakom pitanja se označava slab potez, a uzvičnikom odličan) 5. Sf3:e5! Lg4:d1? 6. Lc4:f7+ Ke8-e7 7. Sc3-d5 mat. Postoji i kratka algebarska notacija, koja je daleko češće u upotrebi u turnirskoj praksi od duge algebarske notacije. Po njoj bi se navedena partija zapisala ovako: 1. e4 e5 2. Lc4 d6 3. Sf3 h6 4. Sc3 Lg4? 5. S:e5! L:d1? 6. L:f7+ Ke7 7. Sd5# (mat se označava tarabicom). Potezi koji označavaju uzimanje u kratkoj notaciji označavaju se dvotačkom (:), međutim, to nije neophodno pošto se podrazumeva. Ako dve figure mogu odigrati na isto polje, u kratkoj notaciji potez se označava ovako: Ako su obe figure na istom redu: početnim slovom figure linijom na kojoj se nalazi poljem na koje se postavlja. Ako su obe figure na istoj liniji: početnim slovom figure brojem reda na kojem se figura nalazi poljem na koje dolazi. Ako su figure na različitim redovima i linijama, koristi se metoda 1. Primer za 1. a b c d e f g h 8 a1 white rookb1 black crossh1 white rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Topovi belog nalaze se na poljima a1 i h1; Tab1 - top koji se nalazio na polju a1 pomera se na b-liniju; ili, Thb1 - top koji se nalazio na polju h1 pomera se na b-liniju. Primer za 2. a b c d e f g h 8 a8 white rooka2 black crossa1 white rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Topovi belog nalaze se na poljima a1 i a8; T1a2 - top koji se nalazio polju a1 pomera se na drugi red; ili, T8a2 - top koji se nalazio na polju a8 pomera se na drugi red. Primer za 3. a b c d e f g h 8 f3 black crossd2 white knightg1 white knight 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Skakači belog nalaze se na poljima d2 i g1; Sgf3 - skakač koji se nalazio na polju g1 pomera se na polje f3; ili, Sdf3 - skakač koji se nalazio na polju d2 pomera se na polje f3. Ako dva pešaka mogu uzeti istu protivničku figuru ili pešaka, pešak koji vuče beleži se: slovom linije na kojoj se nalazi znakom : oznakom polja na koje stupa Primer za uzimanje a b c d e f g h 8 d5 black rookc4 white pawne4 white pawn 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Beli pešaci nalaze se na poljima e4 i c4, crni top na polju d5. Ako pešak sa e4 uzima topa, beleži se e:d5, a ukoliko pešak sa c4 uzima topa, beleži se c:d5. Primer za promociju a b c d e f g h 8 a8 white queend8 white bishoph8 white knighta7 white pawnd7 white pawnh7 white pawnf2 black pawnf1 black rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h U slučaju promocije pešaka beleži se potez pešakom, a odmah sledi početno slovo figure koja se postavlja na tablu. Primeri: a8D, h8S, d8L, f1T. U Srbiji, šahovski potezi se mogu beležiti ćirilicom ili latinicom. Sudijska komisija Šahovskog saveza Centralne Srbije preporučuje upotrebu ćirilice. Šahovska takmičenja[uredi | uredi izvor] Šahovska takmičenja mogu se podeliti na turnire, mečeve i timska takmičenja. O bilo kakvom takmičenju da se radi, za pobedu se dobija 1 poen, za remi ½ poena, dok se za izgubljenu partiju ne dobijaju poeni (retko kada organizatori šahovskih takmičenja odstupaju od ovog pravila).[6] Šahovski turniri[uredi | uredi izvor] Šahovski turniri organizuju po kružnom sistemu (Soneborn-Berger - često se nazivaju samo Berger), zatim po švajcarskom, ševeninškom i nokaut sistemu. Glavni članak: Spisak najznačajnijih turnira u istoriji šaha Kružni sistem (Berger)[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Bergerov sistem Berger-turniri obično su zatvorenog tipa (igrači koji učestvuju, dolaze po pozivu organizatora). Kad je reč o kružnom sistemu (Soneborn-Berger), igra se po pravilu „svako sa svakim“. Minimalan broj igrača je tri, a može se organizovati da se igra jednokružno (svako sa svakim po jednu partiju), dvokružno (svako sa svakim po dve partije - jednu belim figurama, drugu crnim) itd. Ukoliko je za turnir prijavljen neparan broj igrača, u svakom kolu jedan igrač je slobodan (nema protivnika) i ne dobija poene. Pobednik turnira je igrač koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko više takmičara ostvari jednak broj poena, uspešniji je onaj igrač čiji je veći zbir poena sa takmičarima iz gornje polovine konačne turnirske tabele. Ovaj sistem nosi ime po pobornicima ideje, engleskom šahisti Viljemu Sonebornu i austrijskom teoretičaru šahovske završnice Johanu Bergeru. (vidi Bergerove tablice) Švajcarski sistem[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Švajcarski sistem Turniri koji se igraju po švajcarskom sistemu obično su otvoreni turniri (svako može da se prijavi za turnir) i za učešće obično se plaća upisnina. Najčešće, ovo su masovni turniri, sa velikim brojem učesnika i posle Drugog svetskog rata postali veoma su popularni u čitavom svetu, tako da su doneli ogromnu korist u popularizaciji šaha. Tvorac ovog sistema je Švajcarac dr J. Miler. Pošto je broj učesnika turnira prevelik da bi igrao svako sa svakim kao kod turnira koji se igraju po Berger-sistemu, pre svakog kola pribegava se ciljanom parovanju. Na primer, pre nego što se potpuno završe sve partije prvog kola, još uvek se ne zna ko će sa kim igrati čak ni u sledećem, drugom kolu. To gotovo da isključuje mogućnost „domaćih“ priprema, i samim tim, smanjuje se broj eventualnih remija.[7] Za švajcarski sistem, karakteristična su tri pravila: nijedan igrač ne može igrati sa istim protivnikom dva puta; u svakom kolu, igrači za protivnike imaju takmičare koji su im što bliže po broju poena na tabeli; posle svakog kola igrači moraju imati što izjednačeniji broj partija koje su odigrali sa belim, i sa crnim figurama. Slično kao i kod turnira po Berger-sistemu, ukoliko je broj učesnika neparan, jedan takmičar u svakom kolu je slobodan pošto nema protivnika, s tom razlikom da slobodan igrač u švajcarskom sistemu dobija poen. Prema pravilima, slobodan je onaj igrač koji je u prethodnom kolu bio poslednji na turnirskoj tabeli. Dodatno, igrač ne može biti slobodan više od jedanput. Sistem se može primeniti pri bilo kom broju učesnika i kola, za bilo koju aktivnost (mada se najčešće koristi u šahu) u kojoj se pojavljuju tri rezultata - pobeda, nerešeno (remi) i poraz. Možda jedini nedostatak švajcarskog sistema je činjenica da poslednja kola nose izrazito veću težinu od prvih, odnosno važnija su za konačan plasman igrača. Ako takmičar započne turnir pobedama, u narednim kolima susreće se sa sve jačom opozicijom (zahvaljujući pravilu 2.), pa ga je kasnije lakše dostići igrač koji je započeo porazima. Pobednik turnira je onaj učesnik koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko u konačnom plasmanu više učesnika ostvare jednak broj poena, tada se uspešnijim smatra igrač koji je bolji uspeh ostvario po Buholc-koeficijentu. Buholc-koeficijent je u stvari zbir poena svih protivnika nekog igrača. U Srbiji, pogotovo su popularni tzv. „vikend-turniri“ koji se organizuju po švajcarskom sistemu. Na „vikend-turnirima“, obično se u petak igraju dva kola, u subotu četiri, a u nedelju kada se turnir završava, poslednja tri kola. Po švajcarskom sistemu igra se i na Šahovskim olimpijadama, koje FIDE organizuje svake 2 godine. Ševeninški sistem[uredi | uredi izvor] Ševeninški sistem (negde Sheveningen sistem) predviđen je za ekipna takmičenja, gde svaki igrač jednog tima za protivnike ima sve igrače suparničkog tima. Nokaut sistem[uredi | uredi izvor] Kup-sistem, u kom se u drugom kolu susreću pobednici iz prvog kola, u trećem kolu susreću se pobednici iz drugog kola, itd., sve dok se ne dođe do finala u kom igraju jedina dva takmičara koja su do tog momenta pobedila sve svoje suparnike. Onaj protivnik koji pobedi u finalu, postaje pobednik turnira.[8] Mečevi[uredi | uredi izvor] Šahovski meč organizuje se između dva protivnika. Kako bi oba protivnika bila ravnopravna (npr. da imaju isti broj kola sa belim i crnim figurama), najčešće se mečevi organizuju tako da imaju paran broj kola. Ukoliko to nije slučaj, radi se o hendikep-mečevima. Pobednik šahovskog meča je igrač koji na kraju ostvari veći broj poena (odnosno pobeda). Ekipna takmičenja[uredi | uredi izvor] Igraju timovi, jedan tim protiv drugog, tako što se igrači raspoređuju po tablama. Obično se za prvu tablu uzimaju najjači igrači tima. Svaki tim ima svog kapitena. Kapiten ekipe ne mora istovremeno biti igrač za tablom, može biti i neko treće lice. Kod ekipnih prvenstvenih susreta, kada ekipe u svakom kolu putuju, bele figure na prvoj tabli ima domaća ekipa. Ekipna takmičenja mogu biti ligaška (na lokalnom ili nacionalnom nivou), ili su u pitanju šahovski dvoboji reprezentacija. Ostala takmičenja[uredi | uredi izvor] Simultanke[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Simultanka Postoje 3 oblika simultanke: Jedan igrač igra protiv više igrača tako što se kreće od table do table i svaki put povuče po potez. Obično se igra na 20-30 tabli, no bilo je pokušaja da se igra na rekordnom broju tabli. Jedan igrač igra protiv više igrača na većem broju tabli, pri čemu novi igrači sedaju na table onih koji su poraženi. Alternativna simultanka, u kojoj dva igrača igraju s više protivnika tako što naizmenično vuku poteze. Hendikep-mečevi[uredi | uredi izvor] Hendikep-mečevi su šahovska takmičenja egzibicionog tipa (po svojoj prirodi, nisu po FIDE šahovskim pravilima), odnosno mečevi u kojima jedan protivnik ima neku prednost nad drugim (npr. stalno bele figure, ili više vremena za razmišljanje, ili figuru više itd). Najveći hendikep-meč u istoriji koji je ikada organizovan je Kasparov protiv sveta. Meč se igrao 1999. godine na internetu. S jedne strane igrao je Gari Kasparov, sa druge čitav svet, dok se o potezu „sveta“ odlučivalo se glasanjem po principu proste većine - potez koji bi dobio najviše glasova biran je kao potez „sveta“. To je u stvari bio dopisni meč, svaka strana imala je na raspolaganju maksimalno 24 časa za naredni potez. Uprkos činjenici da je „svet“ izbacio oštru teorijsku novost još u 10. potezu, Kasparov je pobedio u 62. potezu. Šah „na slepo“ može biti poseban vid hendikep-meča, ako samo jedan igrač igra „na slepo“. Šah „na slepo“[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Šah na slepo Šahovska partija u kojoj bar jedan igrač igra tako što nema mogućnost da vidi šahovsku tablu, ili nema kontakta sa šahovskim figurama. Poseban oblik šaha „na slepo“ je simultanka „na slepo“, gde jedan igrač, bez mogućnosti da vidi šahovske table igra protiv većeg broja suparnika (koji vide svoju tablu i figure) istovremeno. Svetski rekord u ovakvom vidu šaha ostvario je u San Francisku 1960. godine Džordž Koltanovski, odigravši 56 partija „na slepo“ po tempu 10 sekundi za potez. Simultanka je trajala 9 sati, a rezultat je bio 50 pobeda i 6 poraza u korist Koltanovskog. Šahovske titule[uredi | uredi izvor] Finalnu reč kod dodeljivanja šahovskih titula ima Kvalifikaciona komisija FIDE. Titule u muškoj konkurenciji[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (GM) Velemajstor (IM) Međunarodni majstor (pop. intermajstor) (FM) FIDE majstor (pop. majstor) (CM) Majstorski kandidat (pop. kandidat) Titule u ženskoj konkurenciji[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (WGM) Ženski velemajstor (WIM) Ženski međunarodni majstor (pop. intermajstor) (WFM) FIDE majstor (pop. majstor) (WCM) Majstorski kandidat (pop. kandidat) Počasne titule[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (HGM) Počasni velemajstor (HM) Počasni majstor Ostale titule[uredi | uredi izvor] Pored nabrojanih standardnih šahovskih titula, FIDE dodeljuje i titule za šahovsku kompoziciju (komponovanje i rešavanje problema i studija). Ove titule dodeljuje Stalna komisija FIDE za šahovsku kompoziciju. Titule za dopisni šah dodeljuje ICCF (en. International Correspondence Chess Federation - Međunarodna federacija za dopisni šah).[9] == Liste ==[10] Svetski šampioni u muškoj kategoriji[uredi | uredi izvor] „Nezvanični“ ali široko priznati šampioni (pre-šampionsko doba)[uredi | uredi izvor] Ruj Lopez de Segura, Španija, ~1560 Paolo Boi i Leonardo da Kutri, Italija, ~1575 Alesandro Salvio, Italija, ~1600 Đoakino Greko, Italija, ~1620 Legal de Kermer, Francuska, ~1730–1747, Fransoa-Andre Filidor, Francuska,~1747–1795 Aleksander Dešapel, Francuska, ~1800–1820 Luj de la Burdone, Francuska, ~1820–1840 Hauard Staunton, Engleska, 1843– 1851 Adolf Andersen, Nemačka, 1851–1858 Pol Morfi, SAD, 1858–1859, Adolf Andersen, Nemačka, 1858–1866 Viljem Štajnic, Austrija, 1866–1886 Zvanični šampioni[uredi | uredi izvor] Viljem Štajnic, Austrija/SAD, 1886—1894. Emanuel Lasker, Nemačka, 1894—1921. Hose Raul Kapablanka, Kuba, 1921—1927. Aleksandar Aljehin, Rusija/Francuska, 1927—1935, 1937—1946. Maks Eve, Holandija, 1935—1937. Mihail Botvinik, SSSR, 1948—1957, 1958—1960, 1961—1963. Vasilij Smislov, SSSR, 1957—1958. Mihail Talj, SSSR, 1960—1961. Tigran Petrosjan, SSSR, 1963—1969. Boris Spaski, SSSR, 1969—1972. Robert Fišer, SAD, 1972—1975. Anatolij Karpov, SSSR, 1975—1985. Gari Kasparov SSSR/Rusija, 1985—1993. „Nezvanični“ ali široko priznati svetski šampioni[uredi | uredi izvor] Gari Kasparov, Rusija, 1993—2000. Vladimir Kramnik, Rusija, 2000 do danas FIDE svetski šampioni nakon Garija Kasparova[uredi | uredi izvor] Anatolij Karpov, Rusija, 1993—1999. Aleksandar Halifman, Rusija, 1999—2000. Višvanatan Anand, Indija, 2000—2002. Ruslan Ponomariov, Ukrajina, 2002—2004. Rustam Kasimdžanov, Uzbekistan, 2004—2005. Veselin Topalov, Bugarska, 2005. do danas Vladimir Kramnik, Rusija, 2006 Višvanatan Anand, Indija, 2007—2013. Magnus Karlsen, Norveška, 2013. do danas Svetske šampionke[uredi | uredi izvor] Vera Menčik, Ujedinjeno Kraljevstvo , 1927-1944 Ljudmila Rudenko, Sovjetski Savez, 1950-1953 Elizaveta Bikova, Sovjetski Savez, 1953-1956, 1958-1962 Olga Rupcova, Sovjetski Savez, 1956-1958 Nona Gaprindašvili, Sovjetski Savez, 1962-1978 Maja Čiburdanidze, Sovjetski Savez, 1978-1991 Jun Ksi, Kina, 1991-1996, 1999-2000 Žuža Polgar, Mađarska, 1996-1999 Čen Cu, Kina, 2001—2004. Antoaneta Stefanova, Bugarska, 2004-2006 Juhua Hsu , Kina, 2006-2008 Aleksandra Kostenjuk, Rusija, 2008-2010 Jifan Hu, Kina, 2010-2012, 2013-2015, 2016-2017 Ana Ušenjina, Ukrajina, 2012-2013 Marija Muzičuk, Ukrajina, 2015-2016 Žongji Tan, Kina, 2017-2018 Venđun Đu, Kina, 2018- Ostali poznati šahisti[uredi | uredi izvor] Alisa Marić Svetozar Gligorić Ljubomir Ljubojević Lav Polugajevski Viktor Korčnoj Paul Keres Ruben Fajn Trenutno najbolji igrači sveta[uredi | uredi izvor] Najboljih 10 igrača prema FIDE rejting listi, avgust 2020) su: Igrač God. rođenja Država Rejting 1. Magnus Karlsen 1990 Norveška 2863 2. Fabijano Karuana 1992 SAD 2835 3. Liren Ding 1992 Kina 2791 4. Jan Nepomnijačtči 1990 Rusija 2784 5. Maksim Vašije-Lagrav 1990 Francuska 2778 6. Aleksandar Griščuk 1983 Rusija 2777 7. Levon Aronjan 1982 Jermenija 2773 8. Vesli So 1993 SAD 2770 9. Tejmur Rađabov 1987 Azerbejdžan 2765 10. Aniš Giri 1994 Holandija 2764 Najbolje šahistkinje sveta[uredi | uredi izvor] Najboljih 10 igračica prema rejting listi FIDE, maj 2018) su: Igrač God. rođenja Država Rejting 1. Jifan Hu 1994 Kina 2658 2. Venđun Đu 1991 Kina 2571 3. Ana Muzičuk 1990 Ukrajina 2564 4. Katerina Lagno 1989 Rusija 2556 5. Aleksandra Kostenjuk 1984 Rusija 2555 6. Viktorija Cmilite 1983 Litvanija 2542 7. Tingđie Lei 1997 Kina 2537 8. Marija Muzičuk 1992 Ukrajina 2532 9. Valentina Gunina 1989 Rusija 2526 10. Žongji Tan 1991 Kina 2522 Trenutno najbolji igrači Srbije[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Spisak srpskih velemajstora Najboljih 10 srpskih igrača prema rejting listi FIDE (za januar 2022) su: Igrač God. rođenja Rejting 1. Robert Markuš 1983 2625 2. Velimir Ivić 2002 2607 3. Aleksandar Inđić 1995 2604 4. Ivan Ivanišević 1977 2599 5. Bojan Vučković 1980 2559 6. Miloš Perunović 1984 2539 7. Marko Nenezić 1995 2525 8. Boban Bogosavljević 1988 2523 9. Luka Budisavljević 2004 2511 10. Nikola Sedlak 1983 2510 Najbolje šahistkinje Srbije[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Spisak srpskih velemajstora Najboljih 10 srpskih igračica prema rejting listi FIDE (za januar 2022) su: Igrač God. rođenja Rejting 1. Teodora Injac 2000 2407 2. Jovana Rapport 1992 2299 3. Marija Rakić Vulićević 1990 2294 4. Anđelija Stojanović 1987 2287 5. Jovana Erić 1992 2278 6. Jordanka Belić 1964 2270 7. Tijana Blagojević 1997 2260 8. Adela Velikić 1997 2258 9. Marija Manakova 1974 2257 10. Marina Gajčin 2001 2254 Šahovski programi[uredi | uredi izvor] JakšaH Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jun 2010), Srbija \ Republika Srpska je prvi srpski šahovski program. Korisnički interfejs kao i dokumentacija su napisani i na srpskom i na engleskom jeziku, projektna dokumentacija je pisana na srpskom, a interesantno je da je kompletan izvorni kod u potpunosti napisan na ćirilici. Vidi još[uredi | uredi izvor] Pravila šaha Šahovska notacija Šahovske figure Svetski šampionat u šahu Svetski šampioni u šahu Problemski šah