SOKOLI: IDEOLOGIJA U FIZIČKOJ KULTURI KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1929-1941 Nikola Žutić ANGOTRADE, BEOGRAD, 1991. Mek povez. Format: 17x24, 322 strane, ilustrovano, latinica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Posveta i potpis AUTORA na prvoj strani. Nema drugih tragova pisanja. Kompaktna. 220823 ktj-65

STUDIJA MODERNOG FUTBALA - Svetislav S. Glišović Izdanje pisca New York USA 1975. strana 296. Autor je od 1930. do 1942. godine bio igrač prvog tima Beogradskog Sport Kluba ( BSK) koji je u predratnom periodu pet puta osvojio državno prvenstvo Jugoslavije u futbalu. Glišović je 23 puta nosio na grudima dvoglavog belog orla, kao član reprezentacije Kraljevine Jugoslavije. Posle napuštanja Jugoslavije bio je 7 godina trener nekoliko klubova u Grčkoj. Knjiga je stručna teorijska analiza fudbala, veoma retko emigranstsko izdanje, odlično očuvana, latinica sadržaj : I : Osnovi stvaranja II: Greške staromodnih shvatanja u posleratnom modernom futbalu III: Osnovi modernog futbala - više stručno obrazovanje IV: Moderan značaj potčinjavanja tehnike sistematskom futbalu V: Praktično proučavanje uzroka - za prečišćavanje posledica VI : Recepti modernih shvatanja Ц16

STUDIJA MODERNOG FUDBALA - Svetislav Glišović Autor: Svetislav Glišović Godina izdanja: 1975. Povez: mek Broj strana: 297 Format: 22cm Stanje kao na slici. Očuvana dobro. Korice požutele i iskrzane, ima potpis na predlistu, tekst podvlačen grafitnom olovkom na više mesta, izuzev toga u dobrom stanju. Izdanje pisca New York USA 1975, autor je od 1930 do 1942 godine bio igrač prvog tima Beogradskog Sport Kluba ( BSK) koji je u predratnom periodu pet puta osvojio državno prvenstvo Jugoslavije u futbalu. Glišović je 23 puta nosio na grudima dvoglavog belog orla , kao član reprezentacije Kraljevine Jugoslavije . Posle napuštanja Jugoslavije bio je 7 godina trener nekoliko klubova u Grčkoj . Knjiga je stručna teorijska analiza fudbala , veoma retko emigranstsko izdanje. I : Osnovi stvaranja II: Greške staromodnih shvatanja u posleratnom modernom futbalu III: Osnovi modernog futbala - više stručno obrazovanje IV: Moderan značaj potčinjavanja tehnike sistematskom futbalu V: Praktično proučavanje uzroka - za prečišćavanje posledica VI : Recepti modernih shvatanja

STUDIJA MODERNOG FUTBALA Svetislav S Glišović Str 297 Povez mek O knjizi Izdanje pisca New York USA 1975, autor je od 1930 do 1942 godine bio igrač prvog tima Beogradskog Sport Kluba ( BSK) koji je u predratnom periodu pet puta osvojio državno prvenstvo Jugoslavije u futbalu. Glišović je 23 puta nosio na grudima dvoglavog belog orla , kao član reprezentacije Kraljevine Jugoslavije . Posle napuštanja Jugoslavije bio je 7 godina trener nekoliko klubova u Grčkoj . Knjiga je stručna teorijska analiza fudbala , veoma retko emigranstsko izdanje. I : Osnovi stvaranja II: Greške staromodnih shvatanja u posleratnom modernom futbalu III: Osnovi modernog futbala - više stručno obrazovanje IV: Moderan značaj potčinjavanja tehnike sistematskom futbalu V: Praktično proučavanje uzroka - za prečišćavanje posledica VI : Recepti modernih shvatanja Vrlo dobro ocuvana knjiga, posveta na 1. predlistu. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 24072019

Tvrd povez, veci format (24,6 cm) kvalitetan papir, br.strana 528, Banja Luka 2006.god. Autori - Nikola Zeljkovic i Nikola Lakic. Stanje - odlicno 5 (veoma ocuvana, posveta autora na prvoj strani) OSAM DECENIJA BANJALUCKOG SAHA 80 godina saha u Banjaluci. Bogato ilustrovana knjiga (sadrzajan tekst sa puno informacija, tabele, rezultati, fotografije, partije, itd.) Banja Luka, grad velike i bogate sahovske tradicije i zasluzuje da ovom knjigom budu sacuvani od zaborava sjajni rezulati velikih majstora saha U njoj su zabelezene sve uspesne godine, kao i davna 1931.god. kada su sahisti Banjaluckog kluba Balkan osvojili titulu sampiona drzave Kraljevine Jugoslavije. Zatim, zlatno doba saha u Banjaluci od 1967 do 1979.godine, itd. retko u ponudi za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare Ako ima pitanja - kontakt preko poruka

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jadransko more je ogranak Sredozemnog mora koji odvaja Apeninski poluotok od Balkanskog poluotoka, te Apeninskog gorja od Dinarskog gorja. Jadran je najsjeverniji rukavac Mediterana, koji je s njim spojen preko Otrantskih vrata (morski prolaz između Jadranskog i Jonskog mora). Države na obalama Jadranskog mora su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Italija i Slovenija. U Jadranu se nalazi preko 1300 otoka, većinom smještenih na istočnoj strani, tj. hrvatskoj obali. Dijeli se na tri bazena, sjeverni koji je najplići i južni koji je najdublji, s najvećom dubinom od 1233 metra. Morske struje putuju u smjeru obrnutom od kazaljke na satu, ulazeći kroz Otrantska vrata uz istočnu obalu mora i vraćajući se uz zapadnu (talijansku) obalu. Morske mijene nisu pretjerano izražene, iako se povremeno mogu dogoditi veće razlike u njihovim amplitudama. Slanost Jadrana je manja od Sredozemnog zato što tekućice u Jadranskom slivu čine trećinu pritoka Sredozemnog mora. Površinska temperatura mora varira od 24o ljeti do 7o zimi. More leži na Jadranskoj mikroploči, koja se u Mezozoiku odvojila od Afričke ploče. Kretanje ploče i sudar s Euroazijskom pločom je znatno utjecalo na uzdizanje okolnih planinskih lanaca. U Jadranu su nađeni svi tipovi sedimenata koje je najvećim dijelom donijela rijeka Po, najveća rijeka u Jadranskom slivu. Zapadna obala je aluvijalna ili terasasta, dok je istočna vrlo razvedena i kraška. Na Jadranu je mnogo zaštićenih područja, kako bi se zaštitila bioraznolikost u kršu. More je obilato florom i faunom i u njemu obitava više od 7000 vrsta, od kojih su mnoge rijetke, endemske i ugrožene. Jadransku obalu nastanjuje preko 3,5 milijuna ljudi. Najveći gradovi su Bari, Venecija, Trst, Rijeka i Split. Najstariji stanovnici jadranske obale su bili Etrušćani i ostala italska plemena, Iliri i Stari Grci. Do 2. vijeka pr.n.e. obala je bila pod kontrolom Rimske Republike. U Srednjem vijeku, Jadranska obala i more su kontrolirale razne države, od kojih su najznačajnije bile Bizantsko Carstvo, Mletačka Republika, Habsburška Monarhija i Osmansko Carstvo. Nakon ujedinjenja Italije, Kraljevina Italija je imala velike pretenzije na kontrolu istočne obale, a time ujedno i cijelog Jadrana koje je trajalo cijeli 20. vijek. Nakon Prvog svjetskog rata i raspada Austro-Ugarske i Osmanskog Carstva, na istočnoj obali su nastale dvije nove države: Slobodna Država Rijeka (1920-24.), Kraljevina Jugoslavija i Albanija. Nakon odvajanja jugoslavenskih saveznih republika, pomorske i teritorijalne granice su se prenijele na novoosnovane države. Glavne djelatnosti uz obalu su ribarstvo i turizam. Hrvatski i crnogorski turizam je ekonomski najbrže rastući u regiji. Pomorski transport je također vrlo bitna djelatnost, a na obali Jadranskog mora postoji 19 većih pomorskih luka kroz koje godišnje prođe preko milijun tona robe. Najveća Jadranska pomorske luke za teretni transport su Venecija, Trst, Kopar i Rijeka, dok se venecijanska i splitska luka najveće putničke luke.

CASOPIS SPORT UKORICENO PRVIH 21 BROJEVA IZ 1925. GOD. Retko , kapitalno izdanje sportskog predratnog casopisa Izuzetne stare fotografije , sportske vesti , rezultati , zenski sportovi , fudbal Ocuvan kao na slici , za ovu starost dobro , bez vecih nedostataka Jedan list zacepljen , potpis na vise mesta , obelezavane vesti i rezultati ponegde , papir sa zutim tackama u skladu sa starosti retro predratni sportski casopisi i periodika , casopisi iz kraljevine shs i jugoslavije , stari sportski casopis

CASOPIS SPORT UKORICENO SVIH 34 BROJA IZ 1924. GOD. Retko , kapitalno izdanje sportskog predratnog casopisa Izuzetne stare fotografije , sportske vesti , rezultati , zenski sportovi , fudbal Ocuvan kao na slici , za ovu starost dobro , bez vecih nedostataka par listova zacepljeni i iskrzani, potpis na vise mesta , obelezavane vesti i rezultati ponegde , papir sa zutim tackama u skladu sa starosti retro predratni sportski casopisi i periodika , casopisi iz kraljevine shs i jugoslavije , stari sportski casopis

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, posveta na predlistu. Autori: Slavko Stanojević, Krasoje Notaroš, Izdavač: Novosadski šahovski klub - Novi Sad, 1997. god. Broširan povez, 24 cm. 243 str. Ilustrovano Садашњи Новосадски шаховски клуб основан је 12. фебруара 1922. године и није доживео судбину претходна три покушаја, јер није прекидао своју активност све до данас. Поменутог дана, на иницијативу Јована Рајковића (1872-1950), Жарка Огњановића /1889-1957) и Бошка Мештеровића (1890-1960), одржана је „седница за конституисање клуба“. У руком писаном оригиналном записнику, који се чува у архиви клуба, наводи се да је скуп одржан у сали хотела “Царица Јелисавета“ (данас хотел „Војводина“), да је присуствовало преко 40 љубитеља шаха, да је за првог председника изабран Ј. Рајковић, да су усвојена правила клуба (статут) и донете остале одлуке. Одмах по оснивању покренут је веома активан шаховски живот, па је Нови Сад, уз Загреб и Љубљану, а касније и Београд, постао шаховски центар Краљевине Југославије. Одмах по оснивању клуба организован је турнир за првенство града. Прво су одигране квалификације, а затим, од 2. до 29. априла 1922. године, и двокружни финални турнир са 11 најбољих новосадских играча. После велике борбе заједнички су на циљ стигли Жарко Огњановић и Александар Нићифор, испред А. Розенберга, Ј. Крамера, Л. Бизама, и других. Тако је започета једна лепа и дуга традиција која траје до данашњих дана. Одиграно је 85 првенствених турнира, а у листу победника уписано је преко 50 имена. Највише титула освојио је Николај Кулжински (1899-1974), чак 14, а иза њега је Антон Деже (1940-1991) са 11 титула. Највећи број наступа забележили су, легендарни др Радослав Илијћ (1894-1980) и Красоје Нотарош (1946), који су учествовали на 46 шампионата узастопно! Први међуградски меч НШК је одиграо у Суботици 16. марта 1924. са екипом тамошњег клуба. Меч је, како извештава тадашња штампа, после велике борбе завршен нерешено - 6:6. Био је то први шаховски сусрет такве врсте у Војводини, а вероватно и у целој Србији. Званично међуклупско првенство Краљевине Југославије први пут је организовано 1925. године и до Другог светског рата одиграно је 12 такмичења. НШК је учествовао седам пута и имао је веома запежену улогу. Четири пута је играо у финалу (тада се играло по куп систему), но на жалост ниједном није победио. Три пута је изгубио (1925, 1936/37 и 1939/40), а 1934. финални меч није одигран. После рата, клуб је пет пута био државни првак (2008, 2011,2012, 2013 и 2015) и седам пута освајао државни куп. Женска екипа је то остварила једном (1979), а мушка шест пута (2001, 2002, 2003, 2010, 2012 и 2015). Током своје дуге историје НШК је био домаћин и многим светским шаховским величинама, а неки од њих су постали и почасни чланови клуба. Све су то чувена шаховска имена, а међу њима и пет светских првака: Александар Аљехин (1931), Маја Чибурданидзе (1986), Михаил Таљ (1990), Анатолиј Карпов (2005) и Борис Спаски (2006). Остали почасни чланови су Геза Мароци (1922), Борислав Костић, (1925), Флоренсио Кампоманес (1984), Милунка Лазаревић и Светозар Глигорић (1997), Александар Матановић, Борислав Ивков и Љубомир Љубојевић (2002). На крају, треба истаћи да је НШК један од оснивача Шаховског савеза Новог Сада и да је непрекидно, од дана оснивања до данас, седиште овог Савеза у просторијама НШК-а. 15.03.2018. Извор: Dnevnik.rs

Nova knjiga Foto, kino i video savez Vojvodine, Zlatno oko Borivoj Mirosavljević 495str. tvrdi povez, 30cm FK Vojvodina je srpski fudbalski klub iz Novog Sada. Osnovan je u proleće 1914. godine, i važi za jedan od najvećih klubova na prostoru bivše Jugoslavije. Navijačka grupa Vojvodine se zove Firma, a ona je osnovana 1989. godine, iako je Klub navijača FK Vojvodina osnovan još 15. decembra 1937. FK Vojvodina FK VOJVODINA GRB.jpg Puno ime Fudbalski klub Vojvodina Nadimak Voša, Crveno-beli ,`Lale` Osnovan 6. mart 1914. god.; pre 107 godina Stadion Stadion Karađorđe, Novi Sad Kapacitet 14.853[1] Predsednik Dragoljub Samardžić Trener Slavoljub Đorđević Liga Superliga Srbije 2020/21. Superliga Srbije, 4. Veb-sajt www.fkvojvodina.rs Domaća oprema Gostujuća oprema Istorija Uredi Početak Uredi Klub je osnovan 6. marta 1914. zaslugom novosadskih studenata. Dok se svet spremao za Prvi svetski rat, grupa omladinaca nošena ljubavlju prema tada malo popularnoj i znanoj igri, rešila je da osnuje fudbalski klub koji bi predstavljao srpsku zajednicu u Novom Sadu. Za ime novosadskog kluba uzet je naziv Vojvodina, kako bi se naglasilo sećanje na političko-teritorijalnu jedinicu Vojvodstvo Srbije u kom su Srbi, bar na papiru, dobili ravnopravnost u Habzburškoj carevini. Među osnivačima tog dana u štrikerskoj radnji Save Šijakova, u današnjoj Temerinskoj ulici na mestu Tehnometala, su bili budući tekstilni industrijalac Milenko Šijakov, budući univerzitetski profesor Vladimir Milićević, budući hemičar Milenko Hinić, budući pravnici Radenko Rakić i Kamenko Ćirić, Gojko Tošić, Đorđe Živanov, Branko Gospođinački, Živojin Bajazet i budući doktor prava Kosta Hadži. Među njima su bili i Milenkov brat, Đorđe Šijakov, i njihov otac, Sava. Posle rata, iz Praga je donesen komplet dresova FK Slavije, koji su ostali zaštitni znak Vojvodine do današnjih dana. Godine 1924, zajedno sa klubom Juda Makabi, Vojvodina gradi stadion „Karađorđe“, prema nacrtu inženjera i predsednika kluba Dake Popovića. Do tada, i jedni i drugi su igrali na stadionu kod Jodne banje, koji je pripadao novosadskom klubu UTK, koji je okupljao mađarsku omladinu. Prvu utakmicu FK Vojvodina je odigrala u Kovilju, na igralištu „Šajkaša“. Za crveno-bele tada su igrali uglavnom đaci i studenti. Vojvodina je dobila tu utakmicu rezultatom 5:0. Međutim, sledeći meč, novosadska ekipa je odigrala tek 1919, nakon završetka rata. Nakon Drugog svetskog rata Uredi Iako povremen učesnik prve lige u međuratnom periodu, ozbiljniju ulogu u prvoj ligi, Vojvodina je počela da igra pedesetih godina 20. veka. Prvi ozbiljniji rezultat je 4. mesto 1952/53. godine. Narednih godina, Vojvodina je redovno pobeđivala favorite, ali nije uspela da osvoji titulu. 1955. godine je izboren plasman u Mitropa kup (preteču kupa UEFA), a ostale su zapamćene pobede protiv Rome u Novom Sadu sa 4:1 i u Rimu sa 5:4. I narednih godina, Voša je učestvovala u ovom kupu i ostvarivala zapažene rezultate. Tadašnja zlatna generacija je stekla velike simpatije svojom lepršavom igrom, a najpoznatiji igrači su bili Vujadin Boškov i Todor Veselinović. Početkom 60-ih, izvršena je smena generacija i već 1962. godine, Vojvodina postaje vicešampion. Konačno, 1965/66. godine, Voša stiže do prve titule. Najpoznatiji igrači ovog tima su bili Ilija Pantelić i Silvester Takač. U Kupu šampiona, Voša stiže do četvrtfinala, gde je izbačena od Seltika iz Glazgova, koji je te godine i osvojio ovaj kup, a jedini poraz mu je nanela upravo Vojvodina u Novom Sadu. 70-ih godina, Vojvodina je često bila u samom vrhu tabele, a 1974/75. godine je u poslednjem kolu ispustila titulu, ostavši na drugom mestu. 1977. Vojvodina je osvojila svoj prvi evropski trofej, Mitropa kup, pobedivši u grupi ispred Vašaša, Fjorentine i Sparte Prag. 80-e godine su bile krizne, kulminirajući ispadanjem u drugu ligu 1985/86. Usledila je rekonstrukcija tima, koji se ekspresno vraća u Prvu ligu, a za dve sezone ovaj novi tim Vojvodine osvaja drugu titulu 1988/89., u jednoj od poslednjih sezona pred raspad SFRJ. Period od 90-ih Uredi 90-e godine, Vojvodina dočekuje u smanjenoj Prvoj ligi SR Jugoslavije. U početku, Vojvodina važi za „večitog trećeg“, stiže do jesenje titule 1994. a umalo i do trofeja. Od većih uspeha je i plasman u finale Kupa 1997. godine, kao i finale Intertoto kupa 1998. godine, da bi posle raznih kriza, štrajkova igrača i smena rukovodstava, određena stabilizacija usledila tek 2006. godine. Povratak u Evropu, uspesi u prvenstvu i Evropi Uredi U sezoni 2006/07. Vojvodina zauzima treće mesto u Superligi i igra u finalu nacionalnog kupa, a time obezbeđuje mesto u Kupu UEFA. Sezonu 2007/08. tim je započeo protiv malteškog tima Hibernijans koga je lako dobio kod kuće sa 5:1 i u gostima sa 2:0. U sledećem kolu kvalifikacija izgubio je od madridskog Atletika, rezultatima 0:3 u gostima i 1:2 kod kuće. Već u sledećoj sezoni 2008/09. klub je imao najuspešniju prvenstvenu sezonu od raspada Jugoslavije, završivši sezonu na drugom mestu, iza Partizana, a ispred Crvene zvezde, ali je imao isti učinak u Evropi kao i prethodne sezone. U sezoni 2009/10. klub nije bio toliko uspešan u prvenstvu, pošto je završio na 5. mestu, ali je zato stigao do finala Kupa Srbije, gde je poražen od Crvene zvezde sa 3:0. Sezonu 2010/11. završava na 3. mestu u Superligi, dok u Kupu Srbije stiže do finala. Finale je obeležio veliki skandal, kada su igrači Vojvodine u 83. minutu napustili teren pri rezultatu 2:1 za Partizan, posle nekoliko kontroverznih odluka sudije, kasnije je utakmica registrovana službenim rezultatom 3:0 u korist Partizana. Vojvodinu je tada bodrilo na gostujućem terenu 7000 navijača.[2] U sezoni 2012/13. Voša je zauzela 3. mesto u prvenstvu i izborila izlazak u Evropu. Sezona 2013/14. biće jedna od najboljih sezona još od raspada Jugoslavije. Klub je te sezone stigao do plej-ofa,prethodno eliminisavši Hibernijans, Honved i Bursaspor. Vojvodina je za protivnika u plej-ofu lige evrope dobila Šerif Tiraspolj. U prvom meču u Novom Sadu rezlutat je bio 1:1, međutim Voša biva poražena sa 2:1 u Tiraspolju. Trofeji u kupu Srbije Uredi Vojvodina je 7. maja 2014. prvi put u istoriji kluba osvojila Kup Srbije pod vođstvom Branka Babića. Pobedili su Jagodinu sa 2:0 i revanširali im se za prošlogodinji poraz u finalu kada su bili poraženi sa 1:0. Vojvodina je na taj način skinula „prokletstvo“ i posle šest finala najzad došli do tog željenog Kupa. Ovo je njihov prvi trofej još od 1989. godine kada je Vojvodina bila šampion Jugoslavije.[3] Sezonu 2014/15. u Super ligi Srbije, Vojvodina je završila na 4. mestu i izborila učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope. U sezoni 2015/16. eliminisala je MTK, Spartaks iz Jurmale, Sampdoriju, i stigla je do plej-of runde kvalifikacija za Ligu Evrope, gde je izgubila od Viktorije Plzenj. U prvenstvu Srbije, Vojvodina ponovila plasman iz prethodne sezone, okončavši takmičenje na 4. mestu. Nakon šest godina, u sezoni 2019/20. Vojvodina je ponovila uspeh u kupu. U prva dva kola lako je pobedila u gostima Zlatibor (4:1) i u Novom Sadu beogradski Sinđelić (4:0). U četvrtfinalu su nakon boljeg izvođenja penala bili bolji od Mladosti iz Lučana, a u polufinalu su golom Nemanje Čovića pobedili domaći Čukarički. U finalu na Čairu u Nišu sastali su se sa Partizanom. Nakon regularnog dela bilo je 2:2, pošto je Partizan izjednačio u poslednjim trenucima meča. Međutim, Vojvodina je bila bolja posle jedanaesterca sa 4:2 i došla do drugog trofeja u Kupu Srbije.[4] U kvalifikacijama za Ligu Evrope u sezoni 2020/21. Vojvodina je takmičenje započela od 3. kola kvalifikacija i za protivnika dobila Standard iz Liježa. Nakon 120 minuta igre eliminisana je rezultatom 2:1. Grb kroz istoriju Uredi Grbovi FK Vojvodina Grb FK Vojvodina old logo1.PNG Grb FK Vojvodina old logo3.png Grb FK Vojvodina old logo4.png Grb FK Vojvodina old logo5.png Grb FK Vojvodina old logo6.png Grb FK Vojvodina stari grb.png Grb FK Vojvodina 1.png 1914–1946. 1946–1950. 1950–1967. 1967–1982. 1982–1992. 1992–2002. 2002–2009. od 2009. jubilarni grb 2014. Navijači Uredi Detaljnije: Firma (navijačka grupa) Firma je navijačka skupina/grupa iz Novog Sada. Navijači su klubova koji čine Sportsko Društvo Vojvodina (fudbalski, rukometni i drugih). Oni su jedna od glavnih navijačkih skupina u Srbiji. Firma se sastoji od različitih pod-grupa. Neki od pod grupe su: Bački Odred (Bačka Palanka), Sremski Front, G-3, Pandora, Sanatorijum, UltraNS, Firma Beočin, Firma Novo Naselje, Firma Bulevar, Firma Centar, Firma Detelinara, Firma Sremska Kamenica, Firma Liman, Firma Ledinci, Firma Futog, Firma Kisač, Firma Klisa, Firma Petrovaradin, Firma Rumenka, Firma Salajka, Firma Telep, Firma Grbavica, Firma Banat itd. FK Vojvodina takođe ima skupinu svojih najstarijih pristalica, pod nazivom Stara Garda. Imaju posebne prijateljske odnose sa navijačkom grupom Lešinari iz Banjaluke i navijačima Slavije iz Praga. Stadion Uredi Stadion Karađorđe Detaljnije: Stadion Karađorđe Vojvodina svoje domaće utakmice igra na stadionu Karađorđe. Stadion je izgrađen 1924. godine, a otvoren je 28. juna 1924. Stadion je od svog otvaranja do Drugog svetskog rata nosio naziv „Karađorđe“. Posle je bio poznat samo kao Gradski stadion, a 2. aprila 2007. vraćeno mu je staro ime „Karađorđe“. Dom fubalera Vojvodine nakon poslednje rekonstrukcije 2013. ima kapacitet od 15.000 sedećih mesta, pokrivenu zapadnu tribinu, kolor semafor marke Filips, kao i reflektore jačine 1700 lumena. Uspesi Uredi Takmičenje Broj Godina Nacionalna takmičenja - 4 Nacionalno prvenstvo - 2 Prvenstvo SFR Jugoslavije Prvak 2 1965/66, 1988/89. Drugi 3 1956/57, 1961/62, 1974/75. Treći 2 1958/59, 1991/92. Prvenstvo SR Jugoslavije Prvak 0 / Drugi 0 / Treći 5 1992/93, 1993/94, 1994/95, 1995/96, 1996/97. Prvenstvo Srbije i Crne Gore Prvak 0 / Drugi 0 / Treći 0 / Prvenstvo Srbije Prvak 0 / Drugi 1 2008/09. Treći 7 2006/07, 2007/08, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2016/17, 2019/20. Nacionalni kup - 2 Kup SFR Jugoslavije Osvajač kupa 0 / Finalista 1 1951. Kup SR Jugoslavije Osvajač kupa 0 / Finalista 1 1996/97. Kup Srbije Osvajač kupa 2 2013/14, 2019/20. Finalista 4 2006/07, 2009/10, 2010/11, 2012/13. Nacionalni superkup Superkup SFR Jugoslavije Osvajač kupa 0 / Finalista 1 1989. Kontinentalna takmičenja - 2 Coppacampioni (closer).png Liga šampiona (Kup evropskih šampiona) Pobednik 0 / Finalista 0 / Polufinale 0 / Četvrtfinale 1 1966/67. Intertoto kup Osvajač kupa 1 1976. Finalista 1 1998. Mitropa cup.jpg Mitropa kup Osvajač kupa 1 1977. Finalista 1 1957. Polufinale 2 1959, 1989. Trenutni sastav Uredi Ažurirano 23 . jul 2021.[5] Br. Pozicija Igrač 1 Srbija G Nikola Simić 2 Srbija O Marko Bjeković 3 Srbija O Mladen Devetak 4 Srbija S Novica Maksimović 5 Bosna i Hercegovina O Siniša Saničanin 6 Srbija O Vladimir Kovačević 7 Srbija N Nemanja Čović 8 Srbija S Mirko Topić 10 Srbija S Dejan Zukić 11 Srbija O Stefan Đorđević 13 Bosna i Hercegovina G Goran Vukliš 14 Srbija S Vladimir Miletić 15 Srbija O Nikola Andrić 18 Crna Gora S Nikola Drinčić (kapiten) 19 Severna Makedonija S Vladan Novevski Br. Pozicija Igrač 20 Srbija O Đorđe Đurić 21 Srbija S Veljko Simić 22 Srbija S Bogdan Mladenović 23 Bosna i Hercegovina N Momčilo Mrkaić 24 Srbija N Petar Bojić 27 Srbija G Željko Brkić 28 Srbija N Miodrag Gemović 30 Srbija O Aranđel Stojković 32 Srbija G Nemanja Toroman 70 Srbija S Uroš Kabić 80 Srbija O Veljko Jelenković 90 Srbija S Miljan Vukadinović Bivši poznati igrači Uredi Jozef Velker Vlada Avramov Milan Belić Vujadin Boškov Milorad Jablanov Vladimir Trifunović Todor Veselinović Ljubomir Vorkapić Dejan Govedarica Ljubiša Dunđerski Slaviša Jokanović Dušan Mijić Rajko Aleksić Stevan Bena Stevan Nešticki Siniša Mihajlović Petar Nikezić Ilija Pantelić Milan Stepanov Silvester Takač Miroslav Tanjga Dobrivoj Trivić Miloš Šestić Ratko Svilar Milan Jovanović Zdravko Rajkov Josip Pirmajer Žarko Nikolić Rajko Aleksić Leo Lerinc Miloš Krasić Gojko Kačar Dušan Tadić Džozef Kizito Stiven Apija Mijat Gaćinović Mirko Ivanić Ognjen Ožegović Noviji rezultati Uredi Sezona Rang Liga Pozicija IG D N P GD GP GR Bod Kup 1992/93 1 Prva liga SR Jugoslavije 3. Drugo kolo 1993/94 1 Prva liga SR Jugoslavije 3. Prvo kolo 1994/95 1 Prva liga SR Jugoslavije 3. Šesnaestina finala 1995/96 1 Prva liga SR Jugoslavije 3. Prvo kolo 1996/97 1 Prva liga SR Jugoslavije 3. 33 15 8 10 49 35 +14 53 Finalista 1997/98 1 Prva liga SR Jugoslavije 4. 33 14 7 12 57 63 -6 49 Polufinale 1998/99 1 Prva liga SR Jugoslavije 4. 24 13 3 8 45 22 +23 42 Polufinale 1999/00 1 Prva liga SR Jugoslavije 10. 40 15 8 17 54 40 +14 53 Osmina finala 2000/01 1 Prva liga SR Jugoslavije 6. 34 13 8 13 51 36 +15 47 Drugo kolo 2001/02 1 Prva liga SR Jugoslavije 8. 34 10 16 8 34 26 +8 46 Polufinale 2002/03 1 Prva liga SR Jugoslavije 6. 34 17 5 12 48 36 +12 56 Četvrtfinale 2003/04. 1 Prva liga Srbije i Crne Gore 9. 30 10 10 10 33 33 0 40 Šesnaestina finala 2004/05. 1 Prva liga Srbije i Crne Gore 8. 30 10 8 12 31 37 -6 38 Osmina finala 2005/06. 1 Prva liga Srbije i Crne Gore 9. 30 11 10 9 28 27 +1 43 Šesnaestina finala 2006/07. 1 Superliga Srbije 3. 32 16 6 10 38 25 +13 54 Finalista 2007/08. 1 Superliga Srbije 3. 33 18 8 7 53 33 +20 62 Šesnaestina finala 2008/09. 1 Superliga Srbije 2. 33 18 7 8 46 25 +21 61 Osmina finala 2009/10. 1 Superliga Srbije 5. 30 13 6 11 51 30 +21 45 Finalista 2010/11. 1 Superliga Srbije 3. 30 20 7 3 44 14 +30 67 Finalista 2011/12. 1 Superliga Srbije 3. 30 14 10 6 44 26 +18 52 Polufinale 2012/13. 1 Superliga Srbije 3. 30 17 10 3 40 20 +20 61 Finalista 2013/14. 1 Superliga Srbije 4. 30 11 12 7 38 32 +6 45 Pobednik 2014/15. 1 Superliga Srbije 4. 30 16 4 10 44 36 +8 52 Četvrtfinale 2015/16. 1 Superliga Srbije 4. 37 16 11 10 57 44 +13 36 (59) Četvrtfinale 2016/17. 1 Superliga Srbije 3. 37 22 6 9 58 31 +27 43 (72) Polufinale 2017/18. 1 Superliga Srbije 8. 37 14 8 15 43 43 0 28 (50) Četvrtfinale 2018/19. 1 Superliga Srbije 7. 37 10 11 16 27 43 -16 22 (41) Četvrtfinale 2019/20. 1 Superliga Srbije 3. 30 19 5 6 47 27 +20 62 Pobednik 2020/21. 1 Superliga Srbije 4. 38 21 8 9 62 41 +21 71 Polufinale 2021/22. 1 Superliga Srbije — — — — — — — — — — FK Vojvodina u evropskim takmičenjima Uredi Detaljnije: FK Vojvodina u evropskim takmičenjima Zbirni evropski rezultati Uredi Stanje 11. avgusta 2015. Takmičenje Mečeva D N I GD GP Kup šampiona 9 5 1 3 10 9 Kup pobednika kupova 0 0 0 0 0 0 Kup UEFA / Liga Evrope 48 19 12 17 73 69 Intertoto kup 10 6 1 3 18 9 I. Ukupno UEFA takmičenja 67 30 14 23 101 87 Mitropa kup 37 13 11 13 57 51 Kup sajamskih gradova 23 9 6 8 27 22 II. Ukupno ostala takmičenja 60 22 17 21 84 73 Ukupno I. + II. 127 52 31 44 185 160 Treneri Uredi Srbija Slavoljub Đorđević (26. maj 2021—trenutno) Srbija Nenad Lalatović (1. jun 2019 - 20. maj 2021) Srbija Radovan Krivokapić (26. novembar 2018 - 1. jun 2019) Srbija Dragomir Okuka (8. septembar 2018 - 25. novembar 2018) Srbija Aleksandar Veselinović (9. april 2018 - 7. septembar 2018) Srbija Ilija Stolica (2. januar 2018 - 4. april 2018) Srbija Zoran Vasiljević (1. decembar 2017 - 1. januar 2018) Srbija Vladimir Buač (10. septembar 2017 - 30. novembar 2017) Srbija Nenad Vanić (30. jun 2017 - 9. septembar 2017) Crna Gora Radoslav Batak (23. april 2017 - 29. jun 2017) Srbija Aleksandar Veselinović (4. april 2017 - 21. april 2017) Srbija Dragan Ivanović (23. decembar 2016 - 3. april 2017) Srbija Nenad Lalatović (11. novembar 2015 - 17. decembar 2016) Srbija Zlatomir Zagorčić (17. mart 2015 - 22. oktobar 2015) Srbija Zoran Marić (19. jun 2014 - 16. mart 2015) Srbija Branko Babić (3. januar 2014 - 19. maj 2014) Srbija Marko Nikolić (7. jun 2013 - 9. decembar 2013) Srbija Nebojša Vignjević (12. septembar 2012 - 4. jun 2013) Srbija Zlatomir Zagorčić (13. april 2012 - 12. septembar 2012) Crna Gora Dejan Vukićević (15. avgust 2011 - 12. april 2012) Srbija Ljubomir Ristovski (14. jun 2011 - 14. avgust 2011) Srbija Zoran Milinković (27. maj 2010 - 30. maj 2011) Srbija Milan Đuričić (10. mart 2010 - 18. maj 2010) Srbija Branko Babić (11. oktobar 2009 - 9. mart 2010) Srbija Dragoslav Stepanović (8. jun 2009 - 2. oktobar 2009) Srbija Zoran Marić (9. mart 2009 - 8. jun 2009) Srbija Ljupko Petrović (23. decembar 2008 - 8. mart 2009) Srbija Dragan Radojičić (21. oktobar 2008 - 23. decembar 2008) Srbija Dragoljub Bekvalac (4. jun 2008 - 20. oktobar 2008) Srbija Ivica Brzić (18. septembar 2007 - 1. jun 2008) Srbija Milovan Rajevac (17. avgust 2006 - 17. septembar 2007) Srbija Zoran Marić (20. avgust 2005 - 13. avgust 2006) Savezna Republika Jugoslavija Milan Đuričić (27. decembar 2004 - 14. avgust 2005) Savezna Republika Jugoslavija Vladimir Petrović (24. novembar 2004 - 26. decembar 2004) Savezna Republika Jugoslavija Branko Smiljanić (2004 - 9. novembar 2004) Savezna Republika Jugoslavija Josif Ilić (2003) Savezna Republika Jugoslavija Miroslav Vukašinović 2002-2003 Savezna Republika Jugoslavija Dragoljub Bekvalac 2000-2001 Savezna Republika Jugoslavija Dragan Okuka 1999-2000 Šablon:SacỊSRJ [Tomislav Ҭoša Manojlović−1998−1999] Savezna Republika Jugoslavija Ljupko Petrović 1996-1997 Savezna Republika Jugoslavija Dragoljub Bekvalac/Severna Makedonija Đoko Hadžijevski 1995-1996 Savezna Republika Jugoslavija Milorad Kosanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivica Brzić 1990-1991 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljupko Petrović 1988-1990 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivica Brzić 1987-1988 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Tonko Vukušić 1986-1987 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Željko Jurčić 1986 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir Savić 1986 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Tomislav Kaloperović 1985 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vukašin Višnjevac 1985 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovan Kovrlija 1984-1985 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Josip Duvančić 1983-1984 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Tomislav Kaloperović 1983 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan Drašković 1980-1983 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Marko Valok 1979-1980 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivica Brzić 1978-1979 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milorad Pavić 1978 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković 1977-1978 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Todor Veselinović 1974-1977 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Gojko Zec 1973-1974 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragoljub Milošević 1969-1973 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ratomir Čabrić 1968-1969 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zdravko Rajkov 1967-1968 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković 1964-1967 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Franja Hirman 1961-1964 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Radomir Momirski 1960-1961 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ratomir Čabrić 1959-1960 Mađarska Antal Luka 1957-1959 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Gustav Lehner 1953-1957 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milorad Ognjanov 1952 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubiša Broćić 1952 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branislav Sekulić 1948-1951 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milorad Ognjanov 1945-1947 Mađarska Janoš Noj 1939-1941 Mađarska Karlo Nemeš 1939 Kraljevina Jugoslavija Milorad Ognjanov 1938 Austrija Fric Levitus 1936-1938 Austrija Vili Šurman 1934-1935 Mađarska Karlo Nemeš 1933 Austrija Oto Hamaček 1931-1932 Austrija Oto Nećaš 1930 Kraljevina Jugoslavija Boško Simonović 1929 Austrija Oto Nećaš 1926-1928 Kraljevina Jugoslavija Kosta Hadži 1924-1926 Fudbalski klub Vojvodina srpski fudbalski klubovi monografija

Istorija srpskog streljaštva / dr Ljubomir Ž. Petrović Beograd 2011. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 383 strane. Knjiga je nekorišćena (nova). J13 “Istorija srpskog streljaštva” istaknutog istoričara dr Ljubomira Petrovića, koji je preminuo ne stigavši da knjigu završi. Zahvaljujući zalaganju kolega iz Instituta za savremenu istoriju, porodice i prijatelja, knjiga je završena i u osam poglavlja daje sveobuhvatan prikaz zbivanja od sredine 19. veka do savremenih dana u srpskom streljačkom sportu. Sadržaj: Predgovor Glava I: OKVIRI RAZVOJA STRELjAČKOG SPORTA Srpsko streljaštvo od XIX veka do Prvog svetskog rata Razvoj streljaštva u Kraljevini Jugoslaviji Vojvođanska tradicija streljačkih družina Glava II: OBLIKOVANjE SPORTSKE DISCIPLINE Vreme entuzijasta Personalizacija srpskog streljaštva i ustaljivanje mreže družina Iskustvo gađanja u socijalizmu Fiksiranje takmičarskog kalendara Društveni značaj streljaštva u socijalizmu Glava III: STRELjAČKE DRUŽINE SRBJE POSLE 1945. Mapiranje srpskog streljašta: između nastavka tradicije i novih okolnosti Uspon strelaca Vojvodine Uspesi vojvođanskih strelaca Streljaštvo Kosova i Metohije Glava IV: SRPSKI STRELCI NA DOMAĆOJ I MEĐUNARODNOJ SCENI POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA Doba jedinstvenog državnog prvenstva svih kategorija Grananje streljačkih disciplina Izlazak na međunarodnu scenu Glava V: ORGANIZACIJA SRPSKOG I JUGOSLOVENSKOG STRELjAŠTVA Period administrativne kontrole takmičenja Jugoslovensko međuratno takmičarsko iskustvo Promene u sportskoj politici posle Drugog svetskog rata Organizacija programa takmičenja Institucionalni razvoj i individualni iskoraci Struktura streljačke družine u socijalizmu Glava VI: STRELAC, TRENER I OBUKA Likovi legendarnih strelaca Period iskustvene metodologije U potrazi za savremenim sportom Iskušenja trenerskog amaterizma Tehnički aspekti obuke Glava VII: STRELIŠTA-ISTORIJA PROSTORA Prva strelišta Vreme profesionalizacije i modernizacije Sužavanje streljačkog prostora Glava VIII: STRELCI NA METI POLITIKE Vreme sankcija: streljaštvo kao talac Strelci pod bombama PRILOZI ZAKLjUČAK HISTORY OF SERBIAN SHARPSHOOTING - Summary REGISTAR LIČNIH IMENA REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA IZVORI I LITERATURA SKRAĆENICE BELEŠKA O AUTORU

OLIMPIJSKI VEKOVNIK Olimpijski vekovnik 1910 - 2010 komplet 1-2 Olimpijski vekovnik: 100 godina Olimpijskog komiteta Srbije , ---------------------------------- Naslov: Olimpijski vekovnik Autor: priredio Čedomir Šoškić Izdavač: Službeni glasnik, Beograd Godina izdanja: 2010 Format: 230 x 307 mm Povez: Tvrdi, luksuzni - dvotomna monografija Dvotomna monografija OLIMPIJSKI VEKOVNIK – 100 godina Olimpijskog komiteta Srbije (1910-2010) kapitalno izdanje – na 1.100 strana u tvrdom povezu i luksuznoj opremi uzlazi iz štampe krajem novembra. Suizdavači ovog jedinstvenog dela su Olimpijski komitet Srbije i Službeni glasnik. Prvi put u monografiji OLIMPIJSKI VEKOVNIK osvetljava se razvoj i delovanje našeg nacionalnog olimpijskog komiteta u proteklih 100 godina u Kraljevini Srbiji, Kraljevini SHS, Kraljevini Jugoslaviji, FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Republici Srbiji i objavljuju autentična dokumenta koja su uticala na razvoj našeg olimpijskog pokreta. OLIMPIJSKI VEKOVNIK prvi objavljuje imena, plasmane i rezultata svih 1.323 olimpijaca koji su od 1912. pod srpskom i jugoslovenskom zastavom učestvovali na svim Letnjim igrama i ostvarili 1.747 učešća i osvojili 98 medalja, imena, plasmane i rezultate svih 254 olimpijaca na Zimskim igrama, koji su imali 334 učešća i osvojili četiri medalje, imena i rezultate osvajača 601 medalje na Mediteranskim igrama, 42 medalje na Evropskim olimpijskim festivalima mladih i tri odličja na I olimpijskim igrama mladih. Za OLIMPIJSKI VEKOVNIK uzbudljiva svedočanstva o osvajanju olimpijskih odličja napisali su naši asovi Ivan Gubijan, Stjepan Bobek, Branislav Simić, Đorđe Perišić, Branislav Pokrajac, Svetlana Kitić, Jasna Šekarić, Vlade Divac, Nikola Grbić, Milorad Čavić i mnogi drugi, a učešće naših sportista na Igrama praćeno je autentičnim dosad neobjavljivanim fotografijama. Monografija OLIMPIJSKI VEKOVNIK donosi i celokupnu istoriju međunarodnog olimpijskog pokreta, od korena koji sežu do antičke Grčke i drevnih igara u Olimpiji, preko buđenja olimpizma u XIX veku, osnivanja Međunarodnog olimpijskog komiteta, stvaranja olimpijske ikonografije i njegovog razvoja, do izrastanja Olimpijskih igara u najznačajniju globalnu manifestaciju i to ne samo u sportskom smislu. OLIMPIJSKI VEKOVNIK osvetljava potpuno i sve Igre, Letnje i Zimske, nepristrasno govori o njihovim vrlinama i manama, o njihovim junacima od Spiridona Luisa, Džesija Ovensa, Pava Nurmija, Tonija Zajlera, Žana KLoda Kilija, Abebea Bikile, Boba Bimona, Nađe Komaneči, Erika Hajdena, Karla Luisa do, Bjorna Dalea, Olea Ejnara Bjorndalena, Simona Amana, Majkla Felpsa i Juseina Bolta, kao i o najvećim tragičarima od Doranda Pjetrija i Džima Torpa, preko Meri Deker, Karla Šranca i Gejl Divers, do Merion Džons. Povez: Tvrd Pismo: ćirilica Broj strana:1066 Godina izdanja: Beograd 2010. Bogato ilustrovano Veliki format (31 cm) Istorija olimpizma istorija olimpijskih igara Knjige su NOVE..... ---------------------------- R1