Tvrd povez, br.strana 139, jezik nemacki, Ludwigshafen 1999.god. Autor - Helmut Wieteck Stanje – odlicno 5/5- (izuzetno ocuvana, na prvoj strani potpis, inace bez toga kao nova) RICHARD TEICHMANN und das zweite internationale SCHACHTURNIER in KARLSBAD 1911 - Richard Teichmann i drugi medjunarodni sahovski turnir u Karlsbadu 1911.god - Ova knjiga je namenjena secanju na Richarda Teichmanna, 130 godina od njegovog rodjenja, velikog majstora saha koji je odavno zaboravljen. Nisu samo Lasker i Taras oblikovali Nemacki sah, vec i mnogi drugi majstori koji su imali izuzetne rezultate a vecito bili u njihovoj senci, kao sto su majstori Miesez, Bardeleben, Minckwitz, Swiderski, Walbrodt, kao i Richard Teichmann koji su dali izuzetan doprinos za istoriju saha u Nemackoj. Svetski sampioni poput Stajnica, Laskera, Kapablanke i Aljehina uvek su govorili sa velikim postovanjem o dubokoj sahovskoj umetnosti Nemackog sahovskog Giganta, kako su Teichmanna rado zvali u stranoj sahovskoj stampi. Teichmannov najveci turnirski uspeh, je velika pobeda na Medjunarodnom Turniru u Karlsbadu 1911 god. ispred Akibe Rubinstajna, Karla Slehtera, Frenka Marshala, Arona Nimcovica, Vidmara, Aljehina, Tartakovera i drugih, i to mu je bilo dovoljno da zauvek obezbedi svoje mesto u sahovskim analima. Iz sadrzaja 7 Vorwort 8 Der gutmütige Riese 8 Richard V. 9 Stimmen der Anderen 19 Der Wettkampf mit Frank J. Lee 33 Auf der Überfahrt nach Cambridge Springs 38 Der Wettkampf mit William Ewart Napier 53 Karlsbad 55 Sein größter Erfolg 58 Die Schönheitspreise im Karlsbader Turnier 67 Späte Liebe 87 Nach Karlsbad 93 Der Wettkampf mit Alexander Aljechin 105 Teichmanns Erfolgsbilanz 106 Teichmann als Problemkomponist 107 Lösungen 108 Teichmann und das Karlsbader Turnier im Spiegel der in- und ausländischen Presse 136 Anhang Teichmann-Partien aus Karlsbad 1911 PARTIJE (Partien) 01 Burn - Teichmann, Hastings 1895 02 Teichmann - Tinsley, Hastings 1895 03 Bird - Teichmann, Hastings 1895 04 Vergani - Teichmann, Hastings 1895 05 Walbrodt - Teichmann, Nürnberg 1896 06 Lee - Teichmann, London 1901 07 Teichmann - Lee, London 1901 08 Teichmann - Marco, Monte Carlo 1902 09 Teichmann - Maroczy, Wien 1903 10 Teichmann - Pillsbury, Wien 1903 11 Teichmann - Schlechter, Wien 1903 12 Swiderski - Teichmann, Wien 1903 13 Tarrasch - Teichmann, Monte Carlo 1903 14 Marshall - Teichmann, Monte Carlo 1903 15 Teichmann - Marco, Cambridge Springs 1904 16 Showalter - Teichmann, Cambridge Springs 1904 17 Teichmann - Napier, Glasgow 1905 18 Teichmann - Leonhardt, Hamburg 1905 19 Teichmann - Janowski, Ostende 1906 20 v. Scheve - Teichmann, Berlin 1907 21 Moll - Teichmann, Berlin 1907 22 Teichmann - Spielmann, Karlsbad 1907 23 Spielmann - Teichmann, Berlin 1909 24 Mieses - Teichmann, Berlin 1910 25 Marshall - Teichmann, Hamburg 1910 26 Schlechter - Leonhardt, Karlsbad 1911 27 Spielmann - Rubinstein, Karlsbad 1911 28 Duras - Cohn, Karlsbad 1911 29 Tartakower - Burn, Karlsbad 1911 30 Cohn - Burn, Karlsbad 1911 31 Chajes - Perlis, Karlsbad 1911 32 Dus-Chotimirski - Salwe, Karlsbad 1911 33 Chajes - Tartakower, Karlsbad 1911 34 Nimzowitsch - Löwenfisch, Karlsbad 1911 35 Jaffe - Spielmann, Karlsbad 1911 36 Rabinowitsch - Leonhardt, Karlsbad 1911 37 Teichmann - Rubinstein, Karlsbad 1911 38 Teichmann - Schlechter, Karlsbad 1911 39 Kostitsch - Teichmann, Karlsbad 1911 40 Spielmann - Teichmann, Karlsbad 1911 41 Teichmann - Nimzowitsch, Karlsbad 1911 42 Chajes - Teichmann, Karlsbad 1911 43 Dus-Chotimirski - Teichmann, Karlsbad 1911 44 Teichmann - Süchting, Karlsbad 1911 45 Teichmann - Tartakower, Karlsbad 1911 46 Aljechin - Teichmann, Karlsbad 1911 47 Rotlewi - Teichmann, Karlsbad 1911 48 Leonhardt - Teichmann, Pistyan 1912 49 Teichmann - Dagover, Berlin 1914 50 Aljechin - Teichmann, Berlin 1921 51 Tartakower - Teichmann, Teplitz-Schönau 1922 52 Sämisch - Teichmann, Teplitz-Schönau 1922 53 Teichmann - Sir Thomas, Karlsbad 1923 54 Teichmann - Spielmann, Karlsbad 1923 55 Dr. Goertz - Teichmann, Leipzig 1924 56 Johner - Teichmann, Karlsbad 1923 57 Teichmann - Leonhardt, Karlsbad 1911 58 Löwenfisch - Teichmann, Karlsbad 1911 59 Teichmann - Cohn, Karlsbad 1911 60 Jaffe - Teichmann, Karlsbad 1911 61 Teichmann - Vidmar, Karlsbad 1911 62 Perlis - Teichmann, Karlsbad 1911 63 Teichmann - Marshall, Karlsbad 1911 64 Teichmann - Burn, Karlsbad 1911 65 Fahrni - Teichmann, Karlsbad 1911 66 Rabinovich - Teichmann, Karlsbad 1911 67 Teichmann - Salwe, Karlsbad 1911 68 Teichmann - Alapin, Karlsbad 1911 69 Duras - Teichmann, Karlsbad 1911 Prvih 55 partija su sa komentarima i ilustrovane su preglednim dijagramima. Notacija partija je figurna (univerzalna) sve je lako za pregled. retko u ponudi za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Ilustrovani priručnik za jahanje! Retko u ponudi! Author: C. E. G. Hope Riding (Illustrated Teach Yourself) Hardcover – Import, January 1, 1968 Publisher: ‎ Fisicalbook (January 1, 1968) Language: ‎ English Hardcover: ‎ 96 pages 978-0340037805 Item Weight: ‎ 12.8 ounces Jahanje obuhvata različite jahačke discipline, vožnju zaprega, kao i izvođenje akrobacija na konjima. Ovaj opis obuhvata korišćenje konja za rad, transport, rekreativne, umetničke i kulturne aktivnosti, i takmičarski sport. Istorija upotrebe konja Iako postoje polemike oko tačnog datuma kada su konji bili pripitomljeni i kada su prvi put jahani, najbolja procena je da su konji prvi put jahani približno 3500. godine pne. Indirektni dokazi govore da su konji jahani dugo pre nego što su korišteni za vuču. Postoje dokazi da su oko 3.000 godina p.n. e., u blizini reka Dnjepar i Don, ljudi koristili uzda na konjima, jer pastuv koji je tamo sahranjen pokazuje istrošenost zuba konzistentnu sa korišćenjem uzda. Međutim, najviše nedvosmislenih ranih arheoloških dokaza o kopitarima koji su stavljeni u radnu upotrebu ima o vučnim konjima. Sahranjene kočije od oko 2500. godine p. n. e predstavljaju najneposrednije čvrste dokaze o konjima korištenim kao radne životinje. U davnim vremenima upotreba ratnih kočija je bila praćena korišćenjem ratnih konja kao lake i teške konjice. Konj je igrao važnu ulogu u ljudskoj istoriji širom sveta, kako u ratnim dejstvima, tako i u mirnodopskim potrebama kao što su transport, trgovina i poljoprivreda. Konji su živeli u Severnoj Americi, ali su izumrli na kraju ledenog doba. Konje su evropski istraživači vratili u Severnu Ameriku, počevši s drugim putovanjem Kolumba 1493. godine. Jahanje je uvedeno na Letnje olimpijske igre 1900. godine kao olimpijski sport sa disciplinom preskakanja. Zdravstveni problemi Rukovanje, jahanje i vožnja konja imaju svojstvene rizike. Konji su velike plenske životinje sa dobro razvijenim instinktom bežanja ili borbe, koje se mogu brzo i neočekivano kretati. Kada je na konju glava jahača može biti udaljena 4 m (13 ft) od zemlje, a konj može putovati brzinom do 65 km/h (40 mph). Uočene povrede kreću se od vrlo malih povreda do smrtnih slučajeva. Jedna studija u Nemačkoj utvrdila je da je relativni rizik od povreda od jahanja konja, u poređenju s vožnjom bicikla, 9 puta veći za adolescente i 5,6 puta veći za mlađu decu, ali da je jahanje konja manje rizično od jahanja mopedom. U državi Viktoriji u Australiji pretragom državnih zapisa utvrđeno je da su konjički sportovi imali treću najveću učestalost ozbiljnih povreda, nakon moto sporta i naticanja motornim brodovima. U Grčkoj je analizom nacionalnog registra procenjeno da je učestalost konjaničkih ozleda 21 na 100.000 ljudi godišnje za poljoprivredu i konjičke sportove zajedno, a da je 160 puta veća za osoblje konjičkih trka. U drugim nalazima je navedeno da kacige verovatno sprečavaju traumatične povrede mozga. U Sjedinjenim Državama svake godine oko 30 miliona ljudi jaše konje, što rezultira u 50.000 poseta hitne službe (1 poseta na 600 jahača godišnje). Istraživanje na 679 konjanika u Oregonu, Vašingtonu i Ajdahu procenilo je da će tokom svoje konjičke karijere svaki peti konjanik biti ozbiljno povređen, što će rezultirati hospitalizacijom, operacijom ili dugotrajnom onesposobljenošću. Među ispitanicima iz ankete, jahači početnici su imali trostruku učestalost povreda u odnosu na intermedijarne jahače, pet puta veću u odnosu na iskusne konjanike i gotovo osam puta veću u odnosu na profesionalce. Za postizanje značajnog pada rizika od povreda potrebno je oko 100 sati iskustva. Autori ankete zaključuju da bi se napori na sprečavanju konjičkih ozleda trebali usredsrediti na početničke konjanike. Mehanizmi povreda Najčešća ozleda je pad sa konja, nakon čega slede povrede usled ritanja, nagazivanja i ujedanja. Oko 3 od 4 povrede su usled pada, široko definisanog. Široka definicija pada često uključuje zgnječavanje i bacanje sa konja, ali i kada odvojeno računaju, svaki od ovih mehanizama može biti češći od ritanja. Tipovi i ozbiljnost povreda U Kanadi, jedno desetogodišnje istraživanje pacijenata u trauma-centrima povređenim tokom jahanja ustanovilo je da iako je 48% njih zadobilo povrede glave, samo 9% tih jahača je nosilo šlemove u trenutku nesreće. Ostale povrede obuhvatale su grudni koš (54%), trbuh (22%) i ekstremitete (17%). Jedna Nemačka studija izvestila je da su povrede kod jahanja konja retke u poređenju s drugim sportovima, ali kada se pojave one su teške. Specifično, oni su otkrili da su 40% povreda kod jahanja lomovi, a samo 15% iščašenja. Pored toga, studija je primetila da u Nemačkoj četvrtinu svih smrtnih slučajeva vezanih za sport uzrokuje jahanje konja. Većina povreda povezanih sa konjima rezultat je pada sa konja, što je uzrok 60–80% svih takvih prijavljenih povreda. Drugi čest uzrok povreda je ritanje konja, što može prouzrokovati lomove lobanje ili ozbiljne traume unutrašnjih organa. Neke moguće povrede usled jahanja konja, pri čemu procenti označavaju iznose u odnosu na sve povrede kako je izvešteno novozelandskom istraživanjem, uključuju: Prelom ili dislokacija ruke (31%) Povrede glave (21%) Prelom ili dislokacija noge (15%) Ozleda grudnog koša (33%) Među 36 članova i zaposlenih u Džokejskom klubu iz Hongkonga, koji su dospeli u trauma-centre tokom perioda od 5 godina, 24 su pala sa konja, a 11 je udario konj. Raspodela povrede po delu tela je: 18 torzo; 11 glava, lice ili vrat; i 11 ud. Autori ove studije preporučuju da se šlemovi, štitnici za lice i zaštitnici za telo nose prilikom jahanja ili rukovanja konjima. U Novom Južnom Velsu u Australiji, istraživanje konjanika koji su završili u bolnici tokom šestogodišnjeg perioda otkrilo je da je 81% nosilo kacigu u vreme povrede, i da se upotreba kaciga s vremenom povećavala i bila je u korelaciji sa nižom stopom bolničkog prijema. U drugoj polovini perioda obuhvaćenog studijom, u bolnicu je primljeno samo 14% ukupnog broja povređenih. Suprotno tome, studija konjanika dečijeg uzrasta koji su dospeli na odeljenje hitne pomoći u bolnici u Adelejdu, izvestila je da je 60% zadržano na lečenju. U Sjedinjenim Državama, analizom podataka Nacionalnog elektronskog sistema za nadzor povreda (engl. National Electronic Injury Surveillance System - NEISS) koje je izvršilo Udruženje za medicinsku bezbednost konjanika proučeno je 78.279 povreda povezanih sa konjima tokom 2007. godine. Najčešće povrede uključuju lomove (28,5%); kontuzije/abrazije (28,3%); istegnuća/uganuća (14,5%); unutrašnje povreda (8,1%); razderotine (5,7%); potrese mozga (4,6%); dislokacije (1,9%); hematome (1,2%). Najčešća mesta povreda su donji trup (19,6%); glava (15,0%); gornji trup (13,4%); rame (8,2%) i zglob (6,8%). U okviru ove studije pacijenti su: lečeni i otpušteni (86,2%), hospitalizovani (8,7%) ), prebačeni u drugu ustanovu (3,6%), otišli bez tretmana (0,8%), zadržani na posmatranju (0,6%) i doneti u bolnicu preminuli (0,1%). MG148 (N)