Mek povez, veci format (24 cm), br.strana oko 300 ukupno, Sahovski klub Partizan, Beograd 1981. grupa autora Stanje - odlicno 5 (veoma ocuvano) EKSPRES SAHOVSKI BILTEN, godina 1, komplet brojevi 1-15 za 1981 godinu Prikazuju se sve partije sa ovih turnira. Partije nisu komentarisane. Notacija je figurna (univerzalna) pregledna svakom citaocu bilo kojim jezikom govori. U svakoj knjizici je data Konacna Tabela sa listom ucesnika 1. 36 sampionat Jugoslavije, Borovo 1981 2. Memorijal Paula Keresa, Tallinn 1981 3. 20 medjunarodni turnir Bosna 81, Sarajevo 4. Evropa-Amerika, Mar Del Plata 1981, Novi Sad 1991 5. Medjunarodni sahovski turnir Moskva 1981 6-7 Medjunarodni turnir Lone Pine 1981 8. Medjunarodni sahovski IBM turnir, Amsterdam 1981 9. Velemajstorski turniri Bad Kissingen 1981 i Banja Luka 1981 10. Velemajstorski turnir Dortmund 1981 11. Velemajstorski turnir Tilburg 1981 12. Velemajstorski turnir Baden-Baden 1981 13. VII memorijal Bore Kostica, Vrsac 1981 14. Zonski turnir Mediteranska Zona, Budva 1981 15. Sampionat SSSR, Frunze 1981 retko u ponudi za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo.

Na poslednjih sto strana listovi su u vrhu talasasti. Knjiga još miriše na nov papir samo je malo pokisao paket u transportu. Sa njom idu i dva velika postera na rasklapanje ali nažalost i oni su se pokvasili takodje na jednom delu tako da pri rasklapanju došlo je do preslikavanja nekih elemenata. Retka i skupa knjiga, usled ovog oštećenja cena je drastično spuštena. over 4kg - 644pages - size: 23.2x16.7x2.8 cm ADIDAS The Story As Told By Those Who Have Lived And Are Living It Adidas (Adidas, stilizovano kao adidas), nemački je proizvođač sportske opreme. Adidas je danas najveći nemački i evropski proizvođač sportske opreme sa fabrikama i prodavnicama širom sveta. Nastao je 1948. godine iz zajedničke firme Adolfa i Rudolfa Daslera. Brend je dobio ime po svom osnivaču Adolfu (Adiju) Dasleru — Adi-Das.[1] Logo ove firme, koji je jedan od najprepoznatljivijih u svetu, predstavljaju tri paralelne crte.[2][3] Osim sportske obuće — patika, fudbalskih lopti - Adidas Telstar, Adidas proizvodi i drugu sportsku opremu i kozmetiku. Fudbalski klubovi iz Evrope[uredi | uredi izvor] Španski FK Real Madrid Nemački FK Bajern Minhen Italijanski FK Juventus Italijanski FK Milan Ruski FK CSKA Moskva Engleski FK Mančester junajted Engleski FK Arsenal Portugalski FK Benfika Holandski FK Ajaks Fudbalske reprezentacije koje nose Adidas[uredi | uredi izvor] Ruski Rusija Nemački Nemačka Španski Španija Argentinski Argentina Sportisti[uredi | uredi izvor] Mnogi sportisti su reklamirali ovu marku: Lionel Mesi Iker Kasiljas Manuel Nojer David de Hea Oliver Kan Pol Pogba Luis Alberto Suarez Loris Karijus Dijego Kosta Edinson Kavani Anhel Di Marija Kejlor Navas Toni Kros Garet Bejl Karim Benzema Hames Rodrigez Marselo Vijeira Filipe Luiz Fernando Tores Miralem Pjanić Edvin Van Der Sar Knjiga o Adidasu Brendovi sportska oprema sportovi

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sakupljam knjige o borilačkim veštinama godinama. Posedujem impresivnu kolekciju knjiga ali u tom moru literature izdvojio bih svega nekoliko zaista vrednih… Jedna od vrednih knjiga koju sam nabavio pre nekoliko godina je “ Karate Do – Veliko Japansko pesničenje“ od autora Nenada Simića. Vrsno delo prepuno živih priča iz istorije stvaranja Karate veštine i stilova… Kada sam skoro video da je od istog autora izašla trilogija “ ZLATNA KNJIGA JAPANSKOG KARATEA I,II, III “ bez razmišljanja sam naručio. I rekao sam sebi hoću ovu knjigu da promovišem na blogu jer zaslužuje svaku podršku. ZLATNA KNJIGA JAPANSKOG KARATEA I, II,III Date: 21. oktobra 2015. Author: Иван Стефановић 0 Komentari Sakupljam knjige o borilačkim veštinama godinama. Posedujem impresivnu kolekciju knjiga ali u tom moru literature izdvojio bih svega nekoliko zaista vrednih… Jedna od vrednih knjiga koju sam nabavio pre nekoliko godina je “ Karate Do – Veliko Japansko pesničenje“ od autora Nenada Simića. Vrsno delo prepuno živih priča iz istorije stvaranja Karate veštine i stilova… Kada sam skoro video da je od istog autora izašla trilogija “ ZLATNA KNJIGA JAPANSKOG KARATEA I,II, III “ bez razmišljanja sam naručio. I rekao sam sebi hoću ovu knjigu da promovišem na blogu jer zaslužuje svaku podršku. DSCF3837 Sve tri knjige su luksuzno odštampane sa kvalitetnim povezom. Prosek stranica je 518. Knjige su prepune istorijskih podataka, intervjua i fotografija. Autor ove trilogije radio je strpljivo i temeljito što sam i očekivao od njega. Knjige su pisane pitko bez opterećujućeg stila. Podaci su jasni, priče su sažete pa se sve uklapa u jednu jasnu priču koja nas vodi u stvaranje istorije Karate veštine. Knjige obuhvataju retke intervjue sa vrhunskim karate majstorima poput: Hohan Soken, Kinđo Hiroši, Goši Jamagući, Hidetaka Nišijama, Hirokazu Kanazava, Manabu Murakami itd… Ovo je posebno značajno za mlađe karatiste koji bi trebali da pročitaju razmišljanja karate legendi. Njihove ispovesti kako se nekada treniralo, kako se odnosio učenik prema učitelju su zaista korisne i poučne priče. Od posebnog značaja je istorija Karate stilova. Autor je sjajno grupisao podneblja razvoja. Provešće vas od Kine, Okinave pa do Japana. Ono što bih preporučio mlađim karatistima je da upoznaju istoriju svoje veštine jer bez nje slabo će pronaći suštinu onoga što vežbaju. Ova zlatna trilogija će im pribiližiti bitne stvari o Karateu. Ujedno preporučujem trilogiju i Kung Fu praktičarima jer svaka poruka i mudrost starih majstora je zlata vredna bez obzira što to nije vaš stil. Na pitanje novinara D.W kojeg je uputio čuvenom majstoru Nišijami: “ Kakvo je Vaše mišljenje o mladim crnim pojasevima “?, sensei Nišijama je rekao: “ Nemam ništa protiv dok su juniori tehnički kvalifikovani, i mislim da bi trebalo da budu promovisani kao ostali. Međutim, kada napune osamnaest godina, trebalo bi da budu ponovo procenjeni kao i regularni crni pojasevi, i tek onda mogu da budu promovisani u bilo koji drugi rang koji njihovi instruktori smatraju da je za njih premeran. “ Karate ili karatedo (jap. 空手; u prevodu prazna ruka ili put prazne ruke) je borilačka veština, poreklom iz Japana, iz tadašnjeg Rukju kraljevstva. U bukvalnom prevodu, kara znači prazna (gola) ili kineska (po načinu izgovora), te ruka ili šaka, dakle prazna ruka, i misli se na način odbrane, odnosno borbe „bez oružja u rukama“. Moderni naziv karatedo (Karate-dō) treba da svrsta karate u liniju sa drugim budo stilovima (Budō); mada se još uvek uglavnom koristi uobičajni izraz karate. Karatista se naziva karateka (空手家). Nastanak karatea vezuje se za stare borilačke veštine ostrva Okinave, 19. veka, gde su se lokalne tradicije mešale sa kineskim i japanskim uticajima.[1][2] Početkom 20. veka karate stiže u Japan, a posle Drugog svetskog rata raširio se po svetu. Karate pripada tvrdim stilovima. Nasuprot mekim stilovima (aikido, ving cun itd.) koji gledaju da koriste snagu i energiju napadača, tvrdi stilovi ističu telesnu kondiciju, pre svega brzinu i snagu iz brzine. Tehnički, karate koristi udarce pesnicom, šakom, prstima, laktovima, kolenom i nogama, razne blokade, a ponekad se uče i poluge, bolni hvatovi, udarci u vitalne tačke (u oči, grlo, nos itd.), i tehnike rukovanjem oružja - kobudo. Istorisjki, i u nekim od modernih stilova, takođe se podučavaju rvanje, bacanja, zglobna zaključavanja, ograničavanja.[3] Moderni karate je često sportski orijentisan, te time takmičenja imaju veliki značaj. Ovo može da bude na štetu realnih tehnika samoodbrane, koje su isto deo karatea. Rukju kraljevstvo je aneksirao Japan 1879. godine. Karate je prispeo u Japan početkom 20. veka tokom vremena migracija, pošto su Rukjuanci, posebno iz Okinave, tražili posao u Japanu.[4] Ovaj sport je bio sistematski predavan u Japanu nakon Tajšove ere.[5] Godine 1922. Japansko ministarstvo obrazovanja je pozvalo Gičin Funakošija u Tokio da daje karate demonstracije. Godine 1924. je univerzitet Keio uspostavio prvi univerzitetski karate klub na Japanskoj teritoriji i do 1932. godine, glavni japanski univerziteti su imali karate klubove.[6] U toj eri eskalirajućeg japanskog militarizma,[7] ime je bilo promenjeno iz 唐手 („kineska ruka” ili „tangova ruka”`)[8] u 空手 („prazna ruka”) – oba od kojih se izgovaraju karate u japanskom – da bi se stavilo na znanje da Japanci žele da razviju borbeni oblik u japanskom stilu.[9] Nakon Drugog svetskog rata, Okinava je postala važna vojna lokacija Sjedinjenih država i karate je postao popularan među vojnim osobljem koje je bilo tamo stacionirano.[10] Filmovi o borilačkim veštinama iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka služili su velikom povećanju popularnosti borilačkih veština širom sveta, i u engleskom jeziku je reč karate počela da se koristi na generičan način kojim se obuhvataju sve na udarcima zasnovane orijentalne borilačke veštine.[11] Škole karatea su počele da se pojavljuju širom sveta, služeći onima sa prolaznim interesom, kao i onima zainteresovanim za dublje izučavanje veštine. Šigeru Egami, glavni instruktor stila Šotokan Dođo, je mišljenja da je „većina sledbenika karatea u inostranim zemljama zainteresovana za karate samo zbog njegovih borbenih tehnika ... Filmovi i televizija ... prikazuju karate kao misteriozni način borbe koji može izazvati smrt ili povredu jednim udarcem ... masovni mediji predstavljaju pseudo umetnost koja je daleko od stvarne stvari.”[12] Šošin Nagamin je izjavio, „Karate se može smatrati konfliktom u sebi ili kao životni maraton koji se može ostvariti samo kroz samodisciplinu, napornu obuku i sopstvene kreativne napore.”[13] Dana 28. septembra 2015, karate je bio u užem izboru sportova, zajedno sa bejzbolom, softbolom, skejtbordom, surfovanjem i sportskim penjanjem, koje bi trebalo uzeti u obzir za uključivanje na Letnju olimpijadu 2020. godine. Dana 1. juna 2016, izvršni odbor Međunarodnog olimpijskog komiteta objavio je da podržava uključivanje svih pet sportova (računajući bejzboli i softbol kao jedan sport) u igre 2020. godine. Veb Japan (koga sponzoriše Japansko ministarstvo spoljnih poslova) navodi da ima preko 50 miliona karatista širom sveta,[14] dok Svetska karate federacija tvrdi da ima preko 100 miliona karatista širom sveta.[15] Istorija Ime Karatedo (japanski = prazna ruka), ranije se zvalo samo karate, i tako se i dan danas najčešće koristi. Dodatak do dodaje se radi isticanja filozofije karatea i njegovog značaja kao životnog puta. Do tridesetih godina 20. veka karate se na japanskom pisao sa 唐手, što znači kineska ruka. Ova su slova bile navodno u vezi sa Kinom Tang-dinastije (618. do 907. godine). Time je kinesko poreklo ove borilačke veštine bilo ispoljeno u samom imenu. Onda se u Japanu iz političkih razloga (nacionalizam) počelo za karate pisati 空手, dakle prazna ruka. Nova slova su se isto kao stara čitale sa kara-te i odgovarale su istom, to jest da se bori uglavnom sa praznim, golim rukama bez oružja.