ЧЕМПИОНАТ МИРА И ЕВРОПЫ ПО ХОККЕЮ МОСКВА 79 Страниц: 176 Содержание: Юрий Метаев. Хоккей в СССР (статья), стр. 6-10 Чемпионат мира и Европы по хоккею. Москва 79 (справочные данные), стр. 11-96 Так играли между собой на предыдущих чемпионатах участники чемпионата мира 1979 г. (справочные данные), стр. 97-101 Лауреаты призов ЛИХГ (справочные данные), стр. 102-105 Снайперы 25-летия (справочные данные), стр. 106-109 Хоккей на чемпионатах мира и Европы (справочные данные), стр. 113-176 Примечание: Оформление В. Примакова. На страницах книги размещены черно-белые и цветные фотографии, посвященные хоккею. В работе над книгой принимали участие: А. Брусовановский, А. Комаров, Ю. Лукашин, Б. Хавин M

Šahovski Informator 152 – Equinox Vrhunski velemajstori, autori kolumna: Rogers, Gormally, Moradiabadi, Leitao, Foisor, Griffin, Prusikin, Szabo, Davies, Marian Petrov. Najnoviji broj donosi partije klasifikovane po šiframa A, B, C, D i E. Kombinacije i završnice je obradio IM Goran Arsović. Tradicionalno idu rubrike: partije vrhunskih šahista iz prethodnog perioda (prva polovina 2022. godine), kombinacije, završnice, pregled odigranih turnira i tabele, najbolja partija prethodnog toma i najvažija teoretska novost i dopuna te šifre otvaranja. Knjiga koja se nekada samo za Rusiju štampala u 30.000 primeraka, obavezna literatura svih vrhunskih velemajstora. Tradicija duga preko 50.godina. Knjiga ima 328 stranica, a cena na zapadnim sajtovima je 30 - 35 eura!

Mek povez, br.strana 96, jezik srpski, Bgd 2005 god. Autor - medjunarodni majstor Mihail Judovic Stanje - odlicno 5 (nova, nekoriscena) G A M B I T Ova knjiga posvecena je slozenim i ostrim otvaranjima - gambitima. Sadrzi mnoge primere kako iz sahovske klasike, tako i savremene prakse, u knjizi mozemo saznati mnogo korisnih pojmova, kao sto su - prostranstvo i dobitak tempa, harmonican razvoj figura, kao i priprema napada. Autor je odabrao interesantne partije u kojima su igrani razni gambiti, i izdvojio najvaznije momente kako bi citalac mogao samostalno da analizira igru majstora i odgovori na postavljena pitanja. Sadrzaj je na fotografiji za kategorisane sahiste i ljubitelje saha Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Šahovski Informator 154 – Eclipse Vrhunski velemajstori, autori kolumna: Navara, Rogers, Gormally, Moradiabadi, Leitao, Kotronias, Marin, Griffin, Rubrika “Predstavljamo” je posvećena GM Eugene Perelshteyn. Najnoviji broj donosi partije klasifikovane po šiframa A, B, C, D i E. Kombinacije i završnice je obradio IM Goran Arsović. Studije su iz pera GM Yochanan Afek. Tradicionalno idu rubrike: partije vrhunskih šahista iz prethodnog perioda (druga polovina 2022. godine), kombinacije, završnice, pregled odigranih turnira i tabele, najbolja partija prethodnog toma i najvažija teoretska novost i dopuna te šifre otvaranja. Knjiga koja se nekada samo za Rusiju štampala u 30.000 primeraka, obavezna literatura svih vrhunskih velemajstora. Tradicija duga preko 50.godina. Knjiga ima 312 stranica, a cena na zapadnim sajtovima je 30 - 35 eura!

Šahovski Informator 153 – Grandeur Vrhunski velemajstori, autori kolumna: Sokolov, Rogers, Foisor, Gormally, Moradiabadi, Leitao, Griffin, Prusikin, Davies, Shyam Sundar, Petrov i IM Miodrag Perunović Rubrika Specijalni gost: David Navara. Najnoviji broj donosi partije klasifikovane po šiframa A, B, C, D i E. Kombinacije i završnice je obradio IM Goran Arsović. Tradicionalno idu rubrike: partije vrhunskih šahista iz prethodnog perioda (sredina 2022. godine), kombinacije, završnice, pregled odigranih turnira i tabele, najbolja partija prethodnog toma i najvažija teoretska novost i dopuna te šifre otvaranja. Knjiga koja se nekada samo za Rusiju štampala u 30.000 primeraka, obavezna literatura svih vrhunskih velemajstora. Tradicija duga preko 50.godina. Knjiga ima 344 stranice, a cena na zapadnim sajtovima je 30 - 35 eura!

Šahovski Informator 155 – Rejuvenated Vrhunski velemajstori, autori kolumna: Gormally, Afek, Rogers, Marian Petrov, Moradiabadi, Leitao, Kotronias, Griffin, K.Szaboo, Shyam Sundar, Foisor, Leitao, Davies, Perelshteyn, Prusikin. Najnoviji broj donosi partije klasifikovane po šiframa A, B, C, D i E. Kombinacije i završnice je obradio IM Goran Arsović. Studije su iz pera FM Branislava Đuraševića. Tradicionalno idu rubrike: partije vrhunskih šahista iz prethodnog perioda (zadnji kvartal 2022. godine i početak 2023. godine), kombinacije, završnice, pregled odigranih turnira i tabele, najbolja partija prethodnog toma i najvažija teoretska novost i dopuna te šifre otvaranja. Knjiga koja se nekada samo za Rusiju štampala u 30.000 primeraka, obavezna literatura svih vrhunskih velemajstora. Tradicija duga preko 50.godina. Knjiga ima 344 stranica, a cena na zapadnim sajtovima je 30 - 35 eura!

Šahovski Informator 156 – Mesmerized Vrhunski velemajstor i intermajstori, autori kolumna: Gormally, Rogers, Foisor, Leitao, Perelshteyn, Kotronias, Miodrag Perunović, Griffin, Barak Gonen, Prusikin Shyam Sundar, Davies. Najnoviji broj donosi partije klasifikovane po šiframa A, B, C, D i E. Kombinacije i završnice je obradio IM Goran Arsović. Dopisni šah je uradio CCE Barak Gonen. Tradicionalno idu rubrike: partije vrhunskih šahista iz prethodnog perioda (prva polovina 2023. godine), kombinacije, završnice, pregled odigranih turnira i tabele, najbolja partija prethodnog toma i najvažija teoretska novost i dopuna te šifre otvaranja. Knjiga koja se nekada samo za Rusiju štampala u 30.000 primeraka, obavezna literatura svih vrhunskih velemajstora. Tradicija duga preko 50.godina. Knjiga ima 332 stranice, a cena na zapadnim sajtovima je 30 - 35 eura! Izašlo iz štampe juna 2023. godine.

Šahovski Informator 150 – Midwinter Dream Vrhunski velemajstori, autori kolumna: Ftačnik, Rogers, Moradiabadi, Leitao, Foisor, Griffin, Prusikin, Davies, Marian Petrov, Marin, Jaćimović, Szabo. Runrika predstavljamo je iz pera WIM Sandre Đukić Najnoviji broj donosi partije klasifikovane po šiframa A, B, C, D i E. Kombinacije je obradio GM Branko Tadić. Su delo IM Gorana Arsovića. Tradicionalno idu rubrike: partije vrhunskih šahista iz prethodnog perioda (jesen 2021. godine), kombinacije, završnice, pregled odigranih turnira i tabele, najbolja partija prethodnog toma i najvažija teoretska novost i dopuna te šifre otvaranja. Knjiga koja se nekada samo za Rusiju štampala u 30.000 primeraka, obavezna literatura svih vrhunskih velemajstora. Tradicija duga preko 50.godina. Knjiga ima 344 stranice, a cena na zapadnim sajtovima je 30 - 35 eura!

SAVRŠENI RIBOLOVAC ili Kako da se zabavi čovek sklon razmišljanju Rasprava o ribama i ribolovu koja neće biti naodmet mnogim ribolovcima Izdavač: Mediterran Publishing, Novi Sad Prevod: Radmila B. Šević Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 354 Ilustrovano. Spolja kao na slikama (parčence selotejpa na omotnici). Pečatirana, žućkasta fleke po obodu knjižnog bloka i na marginama strana, vrlo dobro očuvana. Ovo nije knjiga samo o ribolovu, ovo je knjiga koja pokreće drevno pitanje ljudskog usavršavanja. Istovremeno, ovo je veoma vredno književno delo koje nije bez razloga treće po čitanosti u Engleskoj, nakon Biblije i Šekspirovih dela. Za ovo delo zainteresovani su podjednako i ribolovci i književnici. Prevod je iz originalnog engleskog izdanja, iz prvog (1653), odnosno petog integralnog izdanja iz 1676. godine kojem je pridodat Kotonov deo. (K-76)

Obilje aktuelnih informacija i saveta o svim vrstama pića, o tome šta sve da nabavite za svoj bar, kako da pripremate savršene koktele - od popularnih klasika do egzotičnih specijaliteta - eksperimentišete s novim aromama ruma, votke i likera, zabavite goste sa stilom, ukrasite i servirate pića kao vrhunski profesionalac, lečite mamurluk i štucanje. KOKTELI A Bomb A Funky Monkey B-52 Bagua Bazooka Joe Bele noci Bikini Bloody Mary Bronx Crvena rapsodija Fair Sex Madras Mai Tai Pina Colada Orgasm Tampico Zlatni somot KOKTELI Banana koktel Byblos Dobro jutro Flamingo Golden Nectar Iced Mocha Limunada sa malinom Pac Man Pepeljuga Sweet Bananas Virgin Mary Yoghurt Cooler Zlatna limunada . . . i jos mnogo sjajnih recepata ukupno preko 200. . . Sjajna glanc nova knjiga Pogledajte i ostale moje aukcije verovatno cete naci nesto zanimljivo... http://www.kupindo.com/Clan/Munze008/SpisakPredmeta

Tvrd povez, br.strana 208, Fiskultura i Sport, Moskva 1957.god. Autor - velemajstor Igor Bondarevski Stanje - vrlo dobro 3+/4- solidno ocuvana sa vidnim znacima koriscenja (ponegde dopisane brojke, ponegde stiklirano i podvuceno ime u naslovu partije) MEDJUZONSKI TURNIR ZA PRVENSTVO SVETA U SAHU G E T E B O R G 1955 god. Ucesnici su bili pretezno vrhunski sahisti u to vreme i to Bronstajn, Keres, Panno, Petrosjan, Geler, Sabo, Pilnik, Spaski, Filip, Ilivicki, Pahman, Gimar, Najdorf, Rabar, Fuderer, Unicker, Bizgajer, Stalberg, Donner, Medina i Sliva. POBEDNIK TURNIRA - velemajstor David Bronstajn, drugi Paul Keres, treci Oscar Panno Zbornik od 210 partija sa ovog velikog turnira. Partije ilustrovane sa dijagramima, rezultatima i tabelama. Poucna objasnjenja i komentari partija. retko u ponudi za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo.

Mek povez, br.strana 128,(strane nisu numerisane) Romania 1993 god. grupa autora Stanje - vrlo dobro 4+ (veoma dobro ocuvana, potpis na vrhu korice) INTERNATIONAL CHESS TOURNAMENT ODORHEIU SECUIESC ROMANIA, 18-30 MAJ 1993.god. U knjizi obradjeni sledeci turniri (u zagradi je konacan plasman najboljih na turniru) 1.International Grandmaster Tournament A (1.Cernjin, 2. Ibragimov, 3. Ribli) 2.International Master Tournament B (1.Itkis, 2.Ilia Botvinik, 3. Komljakov, 4. Yordacesku) 3. Open C (1-2 Boris Nevednici i Sergiu Lupu) 4. Open D (1.Semjakin Aleksandar) Prikazane odabrane partije sa ovih medjunarodnih turnira. Notacija partija je figurna (univerzalna) sve je lako za pregled. Partije su ilustrovane preglednim dijagramima. Tekst na pocetku knjige je dat na englesko/rumunskom jeziku. Prikazuju se i fotografije ucesnika turnira kao i tabele retko u ponudi za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

RIBARSTVO Biologija Tehnologija Ekologija Ekonomija Ribarstvo ➡️ ➡️ Naslov: Ribarstvo (biologija-tehnologija-ekologija-ekonomija) Autor: Miroslav Ćirković, Branislava Jovanović, Stevan Maletin Izdavač: Poljoprivredni fakultet Mesto: Novi Sad Godina: 2002. Broj strana: 359 Sadržaj 1. STANJE RIBARSTVA U SVETU I KOD NAS I PERSPEKTIVA RAZVOJA (M. Ćirković,B. Vlаhović, M. Bаltić) Proizvodnjа u ribаrstvu Ulov ribe Proizvodnjа ribe u аkvаkulturi Promet ribe u svetu Izvoz ribe Uvoz ribe Potrošnjа ribe u svetu Ribаrstvo Srbije i Crne Gore Proizvodnjа nа šаrаnskim ribnjаcimа Republike Srbije Perspektive rаzvojа toplovodnog ribаrstvа 2. HIDROBIOLOGIJA (S. Mаletin) Vodа kаo životnа sredinа Kopnene vode i njihov postаnаk Hidrogrаfske kаrаkteristike i klаsifikаcijа nаših rekа Poreklo živog svetа u kopnenim vodаmа Životni uslovi u vodenoj sredini Abiotički fаktori Fizički fаktori Hemijski fаktori Površinske vode Tekuće vode Osobine rečne vode Stаjаće vode Fizičko-hemijske osobine jezerske vode Životne zаjednice ribnjаkа i njihovi odnosi Plаnkton Neuston Mаkrofitskа vegetаcijа (emerznа, flotаntnа i submerznа) Perifiton Bentos (pedon) Nekton Metode hidrobioloških istrаživаnjа Trofičnost vodenih ekosistemа Zаgаđenost vodenih ekosistemа Uticаj otpаdnih vodа nа živi svet Biološkа procenа zаgаđenosti vodа 3. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA RIBA (Brаnislаvа Jovаnović) Oblik telа ribа i perаjа Sistemi telesnih orgаnа ribа Kožа Kostur Mišići Sistem zа krvotok Sistem zа disаnje Sistem zа vаrenje Urogenitаlni sistem Nervni sistem Čulа Žlezde sа unutrаšnjim lučenjem Rаzmnožаvаnje Embrionаlni i lаrvаlni rаzvoj Rаst i tempo rаstа 4. GENETIKA I SELEKCIJA RIBA (M. Ćirković, B. Soldаtović) Hromozomi ribа Selekcijа ribа 5. RIBE KOJE SE NAJČEŠĆE GAJE NA NAŠIM RIBNJACIMA (Brаnislаvа Jovаnović) RIBE TOPLIH VODA Šаrаn (Cyprinus carpio) Linjаk (Tinca tinca ) BILJOJEDE RIBE Beli аmur (Ctenophraryngodon idella) Crni аmur (Mylopharingodon pisceus) Beli tolstolobik (Hypophtalmichtys molitrix) Sivi tolstolobik (Aristichtus nobilis) PLEMENITE GRABLJIVICE Štukа (Esox lucius) Som (Silurus glanis) Smuđ (Styzostedion lucioperca) AMERIČKI KOMPLEKS RIBA Američki somić (Amirus nebulosus) Kаnаlski som (Ictalurus punctatus) Pаstrmski grgeč (Micropterus salmonides) GRUPA BAFALO RIBA RIBE HLADNIH VODA Kаlifornijskа (dužičаstа) pаstrmkа (Onchorhynchys mukiss) Potočnа – domаćа pаstrmkа – (Salmo trutta morpha fario) Jezerskа pаstrmkа – (Salmo trutta m. lacustris) Mlаdicа – Hucho hucho JESETARSKE RIBE Morunа – Huso huso Glаtkа jesetrа, sim, šip – (Acipenser nudiventris) Ruskа jesetrа – (Acipenser güldenstädti) Atlаntskа jesetrа – (Acipenser sturio) Kečigа – (Acipenser ruthenus) 6. OSNOVI GAZDOVANJA NA PRIRODNIM VODAMA, PRIVREDNI I SPORTSKI RIBOLOV, RIBARSKO-TEHNIČKE ZAŠTITNE MERE (S. Mаletin) Osnove ribаrskog gаzdovаnjа nа otvorenim vodаmа Kаtegorizаcijа otvorenih vodа sа аspektа privrednog i sportskog ribolovа Tipovi otvorenih vodа nаše hidrogrаfske mreže Procenа kvаlitetа i kаpаcitetа ribаrskih vodа kаo osnovа zа sprovođenje ribаrsko-tehničkih merа Tehnika privrednog ribolovа u prirodnim vodаmа Posebni nаčini ribolovа Ribаrski pribor Sportski ribolov 7. AKVAKULTURA (M. Ćirković) Osnovni principi аkvаkulture Biohemijski аspekti ishrаne ribа (M. Ćirković) Zаhtevi ribа zа energijom i izvori energije Ugljeni hidrаti Mаsti Esencijаlne mаsne kiseline Proteini kаo izvor energije Proteini i аminokiseline Esencijаlne аminokiseline Aminokiseline u prаktičnoj ishrаni Potrebe u proteinimа Vitаmini Izvori vitаminа Minerаli Potrebe u minerаlnim mаterijаmа Nаjčešćа hrаnivа u ishrаni ribа i mogućnost njihove obrаde primenom ekstrudirаnjа (Vidicа Stаnаćev, M. Ćirković) Kаrаkteristike soje u ishrаni ribа Proteini i energijа iz soje u ishrаni ribа Kаrаkteristike grаškа u ishrаni ribа Žitаrice u ishrаni šаrаnа Proces ekstrudirаnjа (M. Ćirković, B. Zаrić) Uticаj ekstrudirаnjа nа promenu hrаnljive vrednosti hrаnivа zа ribe Uticаj ekstrudirаnjа nа proteine Uticаj ekstrudirаnjа nа skrob Uticаj ekstrudirаnjа nа celulozu Uticаj ekstrudirаnjа nа mаsti i uljа Uticаj ekstrudirаnjа nа vitаmine Primenа ekstrudirаnjа 8. GRAĐENJE RIBNJAKA, RAZMNOŽAVANJE I GAJENJE ŠARANSKIH RIBA (M. Ćirković) Štа trebа dа znа menаdžer pre početkа izgrаdnje ribnjаkа Ribnjаci Grаđenje šаrаnskih ribnjаkа Osnovnа sredstvа, oruđа i ribolovni аlаti Rаzmnožаvаnje šаrаnа Lаborаtorijski mrest šаrаnа Držаnje i izbor mаticа Hipofizаcijа mаticа Proizvodnjа nаsаdnih kаtegorijа šаrаnа Ishrаnа mlаdunаcа šаrаnа do 21. dаnа stаrosti Ishrаnа mlаdunаcа šаrаnа u drugoj godini gаjenje Ishrаnа šаrаnа u trećoj godini gаjenjа Proizvodnjа nаsаdnih kаtegorijа аmurа Pripremа ribnjаkа zа gаjenje mlаdunаcа аmurа Gаjenje mlаdunаcа аmurа do 30 dаnа Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа аmurа Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа аmurа Gаjenje konzumnih kаtegorijа аmurа Gаjenje tolstolobikа Pripremа ribnjаkа Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа do 30 dаnа Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа u prvoj godini Gаjenje tolstolobikа u drugoj i trećoj godini Proizvodnjа nаsаdnih kаtegorijа somа Gаjenje mlаdunаcа somа do 30. dаnа stаrosti Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа somа Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа somа Gаjenje trogodišnjeg somа Problemi zimovаnjа šаrаnskih ribа 9. GAJENJE RIBA U PASTRMSKIM RIBNJACIMA (Brаnislаvа Jovаnović) Osnovni principi gаjenjа Tehnologijа proizvodnje Objekti Držаnje mаticа Mrest Gаjenje mlаđа do tri mesecа stаrosti Gаjenje mlаđа do dvаnаest meseci Gаjenje konzumne ribe Klаsirаnje ribe 10. GAJENJE RIBA U KAVEZNOM SISTEMU (M. Ćirković) 11. RIBE KOJE SE GAJE NA TERMALNIM VODAMA (M. Ćirković) Tilаpijа Mrest Tilаpijа Metode gаjenjа Osnovne komponente u ishrаni tilаpije Preliminаrni ogledi rаdi uvođenjа tilаpijа u nаšu аkvаkulturu Afrički som Mrest Preliminаrni rezultаti gаjenjа u nаšim uslovimа 12. AKVARISTIKA (M. Ćirković) Vodа Svetlo Podlogа Bilje Opremа Ostаli pribor Ribe Ishrаnа ribа 13. INTEGRISANA PROIZVODNJA RIBA, PATAKA I GUSAKA NA ŠARANSKIM RIBNJACIMA (M. Ćirković) Gаjenje gusаkа Gаjenje pаtаkа 14. IHTIOFAGE PTICE U EKOSISTEMU ŠARANSKOG RIBNJAKA (M. Ćirković, Ester Popović) Veliki kormorаn (Phalacrocorah carbo) Sivа čаpljа (Ardea cinerea) Mаlа belа čаpljа (Erggeta garzetta) Žаbe iz rodа Iаpа u ekosistemu šаrаnskog ribnjаkа 15. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA RIBA (M. Ćirković) Bolesti ribа (Brаnislаvа Jovаnović) Zаrаzne bolesti ribа Virusne bolesti Prolećnа viremijа šаrаnа Virusnа brаnhionekrozа šаrаnа Voginje šаrаnа Zаrаznа nekrozа gušterаče Virusnа hemorаgičnа septikemijа pаstrmki Bаkterijske bolesti Eritrodermаtitis šаrаnа Pseudomonoze Pseudomonozа šаrаnа Septikemičnа pseudomonozа аmurа Pseudomonozni (bаkterijski) enterit аmurа Pseudomonozа kože tolstolobikа Furunkulozа Bаkterijski nefritis Gljivične bolesti ribа Trulež škrgа šаrаnа Sаprolegnioze Bolesti usled neprаvilnа ishrаne i gаjenjа Hipovitаminoze i аvitаminoze Mаsnа degenerаcijа jetre Povrede ribа Nedostаtаk kiseonikа – аsfiksije i zаmori Nekrozа škrgа šаrаnа 16. PARAZITOFAUNA I PARAZITSKE BOLESTI RIBA (M. Ćirković) Identifikovаni pаrаziti i dijаgnostikovаne bolesti 17. RIBA KAO ŽIVOTNA NAMIRNICA (M. Ćirković. Vidicа Stаnаćev , M. Bаltić) Senzorne osobine Rаndmаn Hemijski sаstаv i hrаnljivа vrednost ribljeg mesа Rаzlikovаnje sveže i ribe nepoželjne zа ishrаnu Tehnologijа prerаde 18. MENADŽMENT U AKVAKULTURI (M. Ćirković, J. Stаjkov ) 19. ZAGAĐENJE I OČUVANJE OKOLINE (M. Ćirković) 20. MARKETING (M. Ćirković, J. Stаjkov, B. Vlаhović) Funkcije mаrketingа Mаrketinškа strаtegijа Mаrketing plаn Mаrketing miks Životni ciklus proizvodа Promocijа 21. EKONOMIKA PROIZVODNJE (M. Ćirković, B. Vlаhović) UPOTREBLJENA TERMINOLOGIJA UOBIČAJENI NAZIVI NEKIH VAŽNIJIH VRSTA RIBA Knjiga je NOVA ---------------------------- M

Mek povez, br.strana 259, jezik srpski, Nis 1998 god. Autor - Petr Romanovski. Stanje – odlicno 5 (nova, nekoriscena) SREDISNJICA - PLAN - Kapitalno delo Romanovskog. Medjunarodni majstor Romanovski kroz brojne primere iz prakse detaljno objasnjava PLAN IGRE tj. kako treba da se pristupi najtezem delu sahovske partije - sredisnjici. Knjiga ima sledeci Sadrzaj Predgovor srpskom izdanju, od izdavaca uvod 1.Plan 1.1 Opsta metodika a. osnovni pojmovi b.konkretna zamisao c.dinamika d. harmonija 1.2 Polje a. slaba tacka b. veciti konj c. slaba polja na sestom odnosno trecem redu d. neki zakljucci 1.3. Linija 2. Pobede Viljema Stajnica i njihova stvaralacka i tehnicka sustina 3. Etape plana. Polje i linija kao ciljni objekti plana.Pripremna etapa. Konkretizacija igre. Realizacija dostignuca. 4. Igra po a-liniji. 5. Centar. Njegov strategijski znacaj. Skakaci na d5 i e5 (d4 i e4). Pesacki centar. Napad centralnih pesaka. Viseci pesaci. 6. Jos o aktivnoj igri pesacima. Pesacki klin i reakcija na njega. Pesacki juris. Falanga od e i f pesaka. 7. Borba teskih figura 8. Manevrisanje. O inicijativi. 9. Lovacki par.... Preporuka! Namenjena sahistima u usponu! Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

SAT Dva točka specijalizovani časopis za ljubitelje motocikala i dvotočkaša uopšte. strana: 100 Iz sadržaja: Ekskluzivno: Pariz 2007. Japanci u prvom planu Izlog: Oprema Motocikli i skuteri Vozili smo: Italjet Grifon 650, Suzuki B-King, Buell 1125R Test: BMW HP2 Megamoto Uporedni test: Ducati Hypermotard 1100 - KTM 950 Supermoto R, Kawasaki ER-6n - ER-6f Vremeplov: Thomann 500 Supersport Cene novih i polovnih motora Sport: Alpe Adria, Domaći šampionat u motociklizmu, Svetski moto.kros, Superbajk, Moto GP ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 49 Težina: 220 grama U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Arhipelag basketa: Sve o evropskim košarkaškim prvenstvima od 1935 - 2003 / Vladislav Radosavljević Beograd 2003. Mek povez, ilustrovano, 198 strana. Knjiga je odlično očuvana (kao nova). V6 Sadržaj: PERIOD 1935-1949, EGIPATSKI MANEVAR 1. ŠAMPIONAT EVROPE, Švajcarska, 1935. 2. ŠAMPIONAT EVROPE, Letonija, 1937, 3. ŠAMPIONAT EVROPE, Litvanija, 1939. 4. ŠAMPIONAT EVROPE, Švajcarska, 1946. 5. ŠAMPIONAT EVROPE, ČSSR, 1947. 6. ŠAMPIONAT EVROPE, Egipat, 1949. PERIOD 1951-1961. ČARDAŠ USRED KAZAČOKA 7. ŠAMPIONAT EVROPE, Francuska, 1951. 8, ŠAMPIONAT EVROPE, SSSR, 1953. 9. ŠAMPIONAT EVROPE, Mađarska, 1955. 10. ŠAMPIONAT EVROPE, Bugarska, 1957. 11. ŠAMPIONAT EVROPE, Turska, 1959. 12. ŠAMPIONAT EVROPE, Jugoslavija, 1961. ISTORIJA (1) PERIOD 1963-1981 5-3-2! 13. ŠAMPIONAT EVROPE, Poljska, 1963. 14. ŠAMPIONAT EVROPE, SSSR, 1965. 15. ŠAMPIONAT EVROPE, Finska, 1967. 16. ŠAMPIONAT EVROPE, Italija, 1969. 17. ŠAMPIONAT EVROPE, SR Nemačka, 1971. 18. ŠAMPIONAT EVROPE, Španija, 1973. 19. ŠAMPIONAT EVROPE, Jugoslavija, 1975. 20. ŠAMPIONAT EVROPE, Belgija, 1977. 21. ŠAMPIONAT EVROPE, Italija, 1979. 22. ŠAMPIONAT EVROPE, ČSSR, 1981. ISTORIJA (2) PERIOD 1983-2001, TROJKE ALEKSANDRA VELIKOG 23. ŠAMPIONAT EVROPE, Francuska, 1983. 24. ŠAMPIONAT EVROPE, SR Nemačka, 1985. 25. ŠAMPIONAT EVROPE,Grčka, 1987. 26. ŠAMPIONAT EVROPE,Jugoslavija, 1989. 27. ŠAMPIONAT EVROPE, Italija, 1991. 28. ŠAMPIONAT EVROPE,Nemačka, 1993. 29. ŠAMPIONAT EVROPE, Grčka, 1995. 30. ŠAMPIONAT EVROPE, Španija, 1997. 31. ŠAMPIONAT EVROPE,Francuska, 1999. 32. ŠAMPIONAT EVROPE,Turska,2001. ISTORIJA (3) IZ UTAKMICE U UTAKMICU ZBIRNA STATISTIKA YU NA EP ZANIMLJIVOSTI SELEKTORI REPREZENTACIJE 33. EVROPSKO PRVENSTVO, (5.-14. SEPTEMBAR 2003) . `A` GRUPA (LULEA) `B` GRUPA (NORČEPING) `C` GRUPA (SEDERTALJE) ”D” GRUPA (BORAS)

by J. GIZYCKI (Author) 1967 unutra je veoma dobro osuvana, tvrd je povez, samo je zastitni omotac kao sto se vidi na slici ostecen Šah kroz vekove Šah u svakom trenutku Šah (od pers. شاه [šâh, shah] — kralj) sportska je igra na ploči (tabli) za dva igrača. Šahovska tabla Persijski mladići igraju šah. Šah se igrao u Persiji još od 3. veka Šah sa figurama u obliku zmajeva u galeriji na Grenvil ostrvu u Vankuveru Istorija šaha[uredi | uredi izvor] Šahovska partija sa živim figurama, 1924. godine Ne postoje pouzdani podaci o njegovom postanku. Najverovatnije je da se pojavio pre više od 2.000 godina.[1] Prilikom arheoloških iskopavanja u Uzbekistanu nađene su dve figurice od slonovače koje pripadaju periodu vladavine cara Huviške (II vek). Stručnjaci smatraju da su to šahovske figurice. U V veku nastala je u Indiji posebna vrsta vojne igre na drvenoj ploči - „čaturanga“, što znači četverodeoni. Čaturanga je kao daleki predak današnjeg šaha bila igra koja je odražavala sastav i poredak tadašnje indijske vojske, koju su sačinjavala 4 roda: pešadija, konjica, slonovi i borna kola, a u sredini su se nalazili radža (kralj) i njegov savetnik mantrin (današnja kraljica ili dama). Kretanje figura određivalo se bacanjem kocke. Igru su u VI veku prihvatili Persijanci (čatrang), a od njih u VII veku Arapi su osvajanjem Irana preuzeli i tokom naredna dva veka bila je veoma popularna u arapskim zemljama.[2] Održavani su mečevi između najboljih igrača, proučena su moguća otvaranja (tabije) i sastavljeni su prvi problemi otvaranja (mansube). Halif Harun al Rašid je poslao krajem VIII veka francuskom vladaru Karlu Velikom na poklon šah od slonove kosti. U IX veku Arapi su je pod imenom „šatrandž“ preneli u Španiju, Šatrandž predstavlja viši oblik čaturange. Ishod borbe više ne određuje slučaj (bacanje kockice), već logika i snalažljivost igrača. Igra postiže veliku popularnost i širi se po evropskim zemljama sve do Islanda. Francuski kralj Luj IX je 1254. godine izdao specijalni edikt koji je zabranjivao igranje šaha. U Evropi je šah usavršen uvođenjem rokade i povećanjem dejstva kraljice i lovca (kod Arapa je kraljica mogla ići samo po jedno polje ukoso, a lovac je mogao da skače ukoso na svako treće polje: pošto je teško bilo izvesti mat, postojala su dva načina da se pobedi - usamljivanjem protivničkog kralja i patom, koji se računao kao pobeda za patiranu stranu). Sa reformom su ukinuta ova dva načina pobede [3]. Usavršavanjem od drevne čaturange igra je poprimala današnji oblik. Nastala je u XV veku kada se 1497. godine pojavilo prvo štampano delo o šahu koje je napisao španski šahist Lusena. Njegovo delo su nastavili u XVI i XVII veku Španac Rui Lopez i Italijani Polerio i Greko, sve dok u XVIII veku francuski šahovski majstor Filidor delom Analiza šahovske igre (franc. Analyse des Échecs) nije postavio temelje savremenoj šahovskoj teoriji.[4] Pravila igre[uredi | uredi izvor] Glavni članci: Pravila šaha, Šahovska tabla, Šahovske figure, Mat, Kralj u šahu, Pat i Remi Šah se igra na kvadratnoj ploči (tabli) koja se naziva šahovska tabla (ploča). Tabla je podeljena na 8 kolona i 8 redova polja, dakle sadrži 64 polja koja su naizmenično crne i bele boje. Polja mogu biti nacrtana (štampana) ili na posebnom stolu koji se naziva šahovski sto i služi prvenstveno za igranje šaha.[5] Šahovske figure Kralj Kraljica Top Lovac Skakač Pešak Svaki igrač počinje igru sa 16 figura. Figure su: kralj, kraljica (ili dama), top (ili kula) — 2 komada, skakač (ili konj) — 2 komada, lovac (ili laufer) (2 komada), pešak (ili pion) — 8 komada. Jedan igrač igra belim, a drugi crnim figurama, naizmenično pomerajući svoje figure, pri čemu beli ima prednost prvog poteza. Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat (šah-mat znači mrtav kralj) situaciju. Šah-mat je situacija kada je kralj napadnut i ne postoji način da se zaštiti od napada ili da se pomeri na nenapadnuto polje. U slučaju šah-mata (kraće mat), partija se završava, a pobednik je igrač koji je matirao suparnika. Osim mata, kad je pobednik poznat, partija može da rezultuje i remijem ili pat pozicijom - tada je rezultat nerešen. Pat je situacija kada je jedan od igrača na potezu, ali ne može da pomeri ni jednu svoju figuru. Remi je situacija kada nijedan igrač ne može dati mat drugom igraču, uglavnom usled nedostatka figura ili kada oba igrača procene da ne mogu nadigrati svog protivnika, tada dogovorno zaključuju remi, i to se zapisuje ½:½, tj. poen se deli. Nekada je postojalo pravilo da se u slučaju pata ili remija računa da su oba igrača izgubila, ili se igralo sve dok neko ne bi pobedio, međutim pošto je to moglo drastično da se oduži, da bi ubrzali odigravanje turnira, FIDE (franc. Fédération Internationale des Échecs - Međunarodna šahovska federacija) je donela današnje pravilo o podeli poena. Šahovska notacija[uredi | uredi izvor] Ovaj članak koristi algebarsku šahovsku notaciju kako bi se opisali šahovski potezi. Praćenje poteza koje je obavezno prilikom svih takmičenja. Postoje nekoliko vrsta notacija: algebarska, opisna (primjenjuje se kod anglosaksonskih zemalja), Forsajtova, Udemanov kodeks itd. U algebarskoj notaciji, koja se najviše koristi, prvo se beleži znak figure i polje sa kojeg se polazi (kralj — K, dama — D, top — T, lovac — L, skakač — S, dok se pešak ne obeležava početnim znakom figure); a potom se doda crtica i linija (od a do h) i red (od 1 do 8) polja na koje figura stupa. Ako potez sadrži uzimanje protivničke figure, onda umesto crtice stavljaju se dve tačke. Ako se potezom daje „šah“, onda se stavlja na kraju znak +. Mala rokada se označava ovako: 0-0. Velika rokada se označava ovako: 0-0-0. Kad se pokreće pešak, napred se ne stavlja njegov znak. Kao čest primer upotrebe notacije uzima se kratka partija s temom Legalovog mata: 1. e2-e4 e7-e5 2. Lf1-c4 d7-d6 3. Sg1-f3 h7-h6 4. Sb1-c3 Lc8-g4? (znakom pitanja se označava slab potez, a uzvičnikom odličan) 5. Sf3:e5! Lg4:d1? 6. Lc4:f7+ Ke8-e7 7. Sc3-d5 mat. Postoji i kratka algebarska notacija, koja je daleko češće u upotrebi u turnirskoj praksi od duge algebarske notacije. Po njoj bi se navedena partija zapisala ovako: 1. e4 e5 2. Lc4 d6 3. Sf3 h6 4. Sc3 Lg4? 5. S:e5! L:d1? 6. L:f7+ Ke7 7. Sd5# (mat se označava tarabicom). Potezi koji označavaju uzimanje u kratkoj notaciji označavaju se dvotačkom (:), međutim, to nije neophodno pošto se podrazumeva. Ako dve figure mogu odigrati na isto polje, u kratkoj notaciji potez se označava ovako: Ako su obe figure na istom redu: početnim slovom figure linijom na kojoj se nalazi poljem na koje se postavlja. Ako su obe figure na istoj liniji: početnim slovom figure brojem reda na kojem se figura nalazi poljem na koje dolazi. Ako su figure na različitim redovima i linijama, koristi se metoda 1. Primer za 1. a b c d e f g h 8 a1 white rookb1 black crossh1 white rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Topovi belog nalaze se na poljima a1 i h1; Tab1 - top koji se nalazio na polju a1 pomera se na b-liniju; ili, Thb1 - top koji se nalazio na polju h1 pomera se na b-liniju. Primer za 2. a b c d e f g h 8 a8 white rooka2 black crossa1 white rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Topovi belog nalaze se na poljima a1 i a8; T1a2 - top koji se nalazio polju a1 pomera se na drugi red; ili, T8a2 - top koji se nalazio na polju a8 pomera se na drugi red. Primer za 3. a b c d e f g h 8 f3 black crossd2 white knightg1 white knight 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Skakači belog nalaze se na poljima d2 i g1; Sgf3 - skakač koji se nalazio na polju g1 pomera se na polje f3; ili, Sdf3 - skakač koji se nalazio na polju d2 pomera se na polje f3. Ako dva pešaka mogu uzeti istu protivničku figuru ili pešaka, pešak koji vuče beleži se: slovom linije na kojoj se nalazi znakom : oznakom polja na koje stupa Primer za uzimanje a b c d e f g h 8 d5 black rookc4 white pawne4 white pawn 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Beli pešaci nalaze se na poljima e4 i c4, crni top na polju d5. Ako pešak sa e4 uzima topa, beleži se e:d5, a ukoliko pešak sa c4 uzima topa, beleži se c:d5. Primer za promociju a b c d e f g h 8 a8 white queend8 white bishoph8 white knighta7 white pawnd7 white pawnh7 white pawnf2 black pawnf1 black rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h U slučaju promocije pešaka beleži se potez pešakom, a odmah sledi početno slovo figure koja se postavlja na tablu. Primeri: a8D, h8S, d8L, f1T. U Srbiji, šahovski potezi se mogu beležiti ćirilicom ili latinicom. Sudijska komisija Šahovskog saveza Centralne Srbije preporučuje upotrebu ćirilice. Šahovska takmičenja[uredi | uredi izvor] Šahovska takmičenja mogu se podeliti na turnire, mečeve i timska takmičenja. O bilo kakvom takmičenju da se radi, za pobedu se dobija 1 poen, za remi ½ poena, dok se za izgubljenu partiju ne dobijaju poeni (retko kada organizatori šahovskih takmičenja odstupaju od ovog pravila).[6] Šahovski turniri[uredi | uredi izvor] Šahovski turniri organizuju po kružnom sistemu (Soneborn-Berger - često se nazivaju samo Berger), zatim po švajcarskom, ševeninškom i nokaut sistemu. Glavni članak: Spisak najznačajnijih turnira u istoriji šaha Kružni sistem (Berger)[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Bergerov sistem Berger-turniri obično su zatvorenog tipa (igrači koji učestvuju, dolaze po pozivu organizatora). Kad je reč o kružnom sistemu (Soneborn-Berger), igra se po pravilu „svako sa svakim“. Minimalan broj igrača je tri, a može se organizovati da se igra jednokružno (svako sa svakim po jednu partiju), dvokružno (svako sa svakim po dve partije - jednu belim figurama, drugu crnim) itd. Ukoliko je za turnir prijavljen neparan broj igrača, u svakom kolu jedan igrač je slobodan (nema protivnika) i ne dobija poene. Pobednik turnira je igrač koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko više takmičara ostvari jednak broj poena, uspešniji je onaj igrač čiji je veći zbir poena sa takmičarima iz gornje polovine konačne turnirske tabele. Ovaj sistem nosi ime po pobornicima ideje, engleskom šahisti Viljemu Sonebornu i austrijskom teoretičaru šahovske završnice Johanu Bergeru. (vidi Bergerove tablice) Švajcarski sistem[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Švajcarski sistem Turniri koji se igraju po švajcarskom sistemu obično su otvoreni turniri (svako može da se prijavi za turnir) i za učešće obično se plaća upisnina. Najčešće, ovo su masovni turniri, sa velikim brojem učesnika i posle Drugog svetskog rata postali veoma su popularni u čitavom svetu, tako da su doneli ogromnu korist u popularizaciji šaha. Tvorac ovog sistema je Švajcarac dr J. Miler. Pošto je broj učesnika turnira prevelik da bi igrao svako sa svakim kao kod turnira koji se igraju po Berger-sistemu, pre svakog kola pribegava se ciljanom parovanju. Na primer, pre nego što se potpuno završe sve partije prvog kola, još uvek se ne zna ko će sa kim igrati čak ni u sledećem, drugom kolu. To gotovo da isključuje mogućnost „domaćih“ priprema, i samim tim, smanjuje se broj eventualnih remija.[7] Za švajcarski sistem, karakteristična su tri pravila: nijedan igrač ne može igrati sa istim protivnikom dva puta; u svakom kolu, igrači za protivnike imaju takmičare koji su im što bliže po broju poena na tabeli; posle svakog kola igrači moraju imati što izjednačeniji broj partija koje su odigrali sa belim, i sa crnim figurama. Slično kao i kod turnira po Berger-sistemu, ukoliko je broj učesnika neparan, jedan takmičar u svakom kolu je slobodan pošto nema protivnika, s tom razlikom da slobodan igrač u švajcarskom sistemu dobija poen. Prema pravilima, slobodan je onaj igrač koji je u prethodnom kolu bio poslednji na turnirskoj tabeli. Dodatno, igrač ne može biti slobodan više od jedanput. Sistem se može primeniti pri bilo kom broju učesnika i kola, za bilo koju aktivnost (mada se najčešće koristi u šahu) u kojoj se pojavljuju tri rezultata - pobeda, nerešeno (remi) i poraz. Možda jedini nedostatak švajcarskog sistema je činjenica da poslednja kola nose izrazito veću težinu od prvih, odnosno važnija su za konačan plasman igrača. Ako takmičar započne turnir pobedama, u narednim kolima susreće se sa sve jačom opozicijom (zahvaljujući pravilu 2.), pa ga je kasnije lakše dostići igrač koji je započeo porazima. Pobednik turnira je onaj učesnik koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko u konačnom plasmanu više učesnika ostvare jednak broj poena, tada se uspešnijim smatra igrač koji je bolji uspeh ostvario po Buholc-koeficijentu. Buholc-koeficijent je u stvari zbir poena svih protivnika nekog igrača. U Srbiji, pogotovo su popularni tzv. „vikend-turniri“ koji se organizuju po švajcarskom sistemu. Na „vikend-turnirima“, obično se u petak igraju dva kola, u subotu četiri, a u nedelju kada se turnir završava, poslednja tri kola. Po švajcarskom sistemu igra se i na Šahovskim olimpijadama, koje FIDE organizuje svake 2 godine. Ševeninški sistem[uredi | uredi izvor] Ševeninški sistem (negde Sheveningen sistem) predviđen je za ekipna takmičenja, gde svaki igrač jednog tima za protivnike ima sve igrače suparničkog tima. Nokaut sistem[uredi | uredi izvor] Kup-sistem, u kom se u drugom kolu susreću pobednici iz prvog kola, u trećem kolu susreću se pobednici iz drugog kola, itd., sve dok se ne dođe do finala u kom igraju jedina dva takmičara koja su do tog momenta pobedila sve svoje suparnike. Onaj protivnik koji pobedi u finalu, postaje pobednik turnira.[8] Mečevi[uredi | uredi izvor] Šahovski meč organizuje se između dva protivnika. Kako bi oba protivnika bila ravnopravna (npr. da imaju isti broj kola sa belim i crnim figurama), najčešće se mečevi organizuju tako da imaju paran broj kola. Ukoliko to nije slučaj, radi se o hendikep-mečevima. Pobednik šahovskog meča je igrač koji na kraju ostvari veći broj poena (odnosno pobeda). Ekipna takmičenja[uredi | uredi izvor] Igraju timovi, jedan tim protiv drugog, tako što se igrači raspoređuju po tablama. Obično se za prvu tablu uzimaju najjači igrači tima. Svaki tim ima svog kapitena. Kapiten ekipe ne mora istovremeno biti igrač za tablom, može biti i neko treće lice. Kod ekipnih prvenstvenih susreta, kada ekipe u svakom kolu putuju, bele figure na prvoj tabli ima domaća ekipa. Ekipna takmičenja mogu biti ligaška (na lokalnom ili nacionalnom nivou), ili su u pitanju šahovski dvoboji reprezentacija. Ostala takmičenja[uredi | uredi izvor] Simultanke[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Simultanka Postoje 3 oblika simultanke: Jedan igrač igra protiv više igrača tako što se kreće od table do table i svaki put povuče po potez. Obično se igra na 20-30 tabli, no bilo je pokušaja da se igra na rekordnom broju tabli. Jedan igrač igra protiv više igrača na većem broju tabli, pri čemu novi igrači sedaju na table onih koji su poraženi. Alternativna simultanka, u kojoj dva igrača igraju s više protivnika tako što naizmenično vuku poteze. Hendikep-mečevi[uredi | uredi izvor] Hendikep-mečevi su šahovska takmičenja egzibicionog tipa (po svojoj prirodi, nisu po FIDE šahovskim pravilima), odnosno mečevi u kojima jedan protivnik ima neku prednost nad drugim (npr. stalno bele figure, ili više vremena za razmišljanje, ili figuru više itd). Najveći hendikep-meč u istoriji koji je ikada organizovan je Kasparov protiv sveta. Meč se igrao 1999. godine na internetu. S jedne strane igrao je Gari Kasparov, sa druge čitav svet, dok se o potezu „sveta“ odlučivalo se glasanjem po principu proste većine - potez koji bi dobio najviše glasova biran je kao potez „sveta“. To je u stvari bio dopisni meč, svaka strana imala je na raspolaganju maksimalno 24 časa za naredni potez. Uprkos činjenici da je „svet“ izbacio oštru teorijsku novost još u 10. potezu, Kasparov je pobedio u 62. potezu. Šah „na slepo“ može biti poseban vid hendikep-meča, ako samo jedan igrač igra „na slepo“. Šah „na slepo“[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Šah na slepo Šahovska partija u kojoj bar jedan igrač igra tako što nema mogućnost da vidi šahovsku tablu, ili nema kontakta sa šahovskim figurama. Poseban oblik šaha „na slepo“ je simultanka „na slepo“, gde jedan igrač, bez mogućnosti da vidi šahovske table igra protiv većeg broja suparnika (koji vide svoju tablu i figure) istovremeno. Svetski rekord u ovakvom vidu šaha ostvario je u San Francisku 1960. godine Džordž Koltanovski, odigravši 56 partija „na slepo“ po tempu 10 sekundi za potez. Simultanka je trajala 9 sati, a rezultat je bio 50 pobeda i 6 poraza u korist Koltanovskog. Šahovske titule[uredi | uredi izvor] Finalnu reč kod dodeljivanja šahovskih titula ima Kvalifikaciona komisija FIDE. Titule u muškoj konkurenciji[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (GM) Velemajstor (IM) Međunarodni majstor (pop. intermajstor) (FM) FIDE majstor (pop. majstor) (CM) Majstorski kandidat (pop. kandidat) Titule u ženskoj konkurenciji[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (WGM) Ženski velemajstor (WIM) Ženski međunarodni majstor (pop. intermajstor) (WFM) FIDE majstor (pop. majstor) (WCM) Majstorski kandidat (pop. kandidat) Počasne titule[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (HGM) Počasni velemajstor (HM) Počasni majstor Ostale titule[uredi | uredi izvor] Pored nabrojanih standardnih šahovskih titula, FIDE dodeljuje i titule za šahovsku kompoziciju (komponovanje i rešavanje problema i studija). Ove titule dodeljuje Stalna komisija FIDE za šahovsku kompoziciju. Titule za dopisni šah dodeljuje ICCF (en. International Correspondence Chess Federation - Međunarodna federacija za dopisni šah).[9] == Liste ==[10] Svetski šampioni u muškoj kategoriji[uredi | uredi izvor] „Nezvanični“ ali široko priznati šampioni (pre-šampionsko doba)[uredi | uredi izvor] Ruj Lopez de Segura, Španija, ~1560 Paolo Boi i Leonardo da Kutri, Italija, ~1575 Alesandro Salvio, Italija, ~1600 Đoakino Greko, Italija, ~1620 Legal de Kermer, Francuska, ~1730–1747, Fransoa-Andre Filidor, Francuska,~1747–1795 Aleksander Dešapel, Francuska, ~1800–1820 Luj de la Burdone, Francuska, ~1820–1840 Hauard Staunton, Engleska, 1843– 1851 Adolf Andersen, Nemačka, 1851–1858 Pol Morfi, SAD, 1858–1859, Adolf Andersen, Nemačka, 1858–1866 Viljem Štajnic, Austrija, 1866–1886 Zvanični šampioni[uredi | uredi izvor] Viljem Štajnic, Austrija/SAD, 1886—1894. Emanuel Lasker, Nemačka, 1894—1921. Hose Raul Kapablanka, Kuba, 1921—1927. Aleksandar Aljehin, Rusija/Francuska, 1927—1935, 1937—1946. Maks Eve, Holandija, 1935—1937. Mihail Botvinik, SSSR, 1948—1957, 1958—1960, 1961—1963. Vasilij Smislov, SSSR, 1957—1958. Mihail Talj, SSSR, 1960—1961. Tigran Petrosjan, SSSR, 1963—1969. Boris Spaski, SSSR, 1969—1972. Robert Fišer, SAD, 1972—1975. Anatolij Karpov, SSSR, 1975—1985. Gari Kasparov SSSR/Rusija, 1985—1993. „Nezvanični“ ali široko priznati svetski šampioni[uredi | uredi izvor] Gari Kasparov, Rusija, 1993—2000. Vladimir Kramnik, Rusija, 2000 do danas FIDE svetski šampioni nakon Garija Kasparova[uredi | uredi izvor] Anatolij Karpov, Rusija, 1993—1999. Aleksandar Halifman, Rusija, 1999—2000. Višvanatan Anand, Indija, 2000—2002. Ruslan Ponomariov, Ukrajina, 2002—2004. Rustam Kasimdžanov, Uzbekistan, 2004—2005. Veselin Topalov, Bugarska, 2005. do danas Vladimir Kramnik, Rusija, 2006 Višvanatan Anand, Indija, 2007—2013. Magnus Karlsen, Norveška, 2013. do danas Svetske šampionke[uredi | uredi izvor] Vera Menčik, Ujedinjeno Kraljevstvo , 1927-1944 Ljudmila Rudenko, Sovjetski Savez, 1950-1953 Elizaveta Bikova, Sovjetski Savez, 1953-1956, 1958-1962 Olga Rupcova, Sovjetski Savez, 1956-1958 Nona Gaprindašvili, Sovjetski Savez, 1962-1978 Maja Čiburdanidze, Sovjetski Savez, 1978-1991 Jun Ksi, Kina, 1991-1996, 1999-2000 Žuža Polgar, Mađarska, 1996-1999 Čen Cu, Kina, 2001—2004. Antoaneta Stefanova, Bugarska, 2004-2006 Juhua Hsu , Kina, 2006-2008 Aleksandra Kostenjuk, Rusija, 2008-2010 Jifan Hu, Kina, 2010-2012, 2013-2015, 2016-2017 Ana Ušenjina, Ukrajina, 2012-2013 Marija Muzičuk, Ukrajina, 2015-2016 Žongji Tan, Kina, 2017-2018 Venđun Đu, Kina, 2018- Ostali poznati šahisti[uredi | uredi izvor] Alisa Marić Svetozar Gligorić Ljubomir Ljubojević Lav Polugajevski Viktor Korčnoj Paul Keres Ruben Fajn Trenutno najbolji igrači sveta[uredi | uredi izvor] Najboljih 10 igrača prema FIDE rejting listi, avgust 2020) su: Igrač God. rođenja Država Rejting 1. Magnus Karlsen 1990 Norveška 2863 2. Fabijano Karuana 1992 SAD 2835 3. Liren Ding 1992 Kina 2791 4. Jan Nepomnijačtči 1990 Rusija 2784 5. Maksim Vašije-Lagrav 1990 Francuska 2778 6. Aleksandar Griščuk 1983 Rusija 2777 7. Levon Aronjan 1982 Jermenija 2773 8. Vesli So 1993 SAD 2770 9. Tejmur Rađabov 1987 Azerbejdžan 2765 10. Aniš Giri 1994 Holandija 2764 Najbolje šahistkinje sveta[uredi | uredi izvor] Najboljih 10 igračica prema rejting listi FIDE, maj 2018) su: Igrač God. rođenja Država Rejting 1. Jifan Hu 1994 Kina 2658 2. Venđun Đu 1991 Kina 2571 3. Ana Muzičuk 1990 Ukrajina 2564 4. Katerina Lagno 1989 Rusija 2556 5. Aleksandra Kostenjuk 1984 Rusija 2555 6. Viktorija Cmilite 1983 Litvanija 2542 7. Tingđie Lei 1997 Kina 2537 8. Marija Muzičuk 1992 Ukrajina 2532 9. Valentina Gunina 1989 Rusija 2526 10. Žongji Tan 1991 Kina 2522 Trenutno najbolji igrači Srbije[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Spisak srpskih velemajstora Najboljih 10 srpskih igrača prema rejting listi FIDE (za januar 2022) su: Igrač God. rođenja Rejting 1. Robert Markuš 1983 2625 2. Velimir Ivić 2002 2607 3. Aleksandar Inđić 1995 2604 4. Ivan Ivanišević 1977 2599 5. Bojan Vučković 1980 2559 6. Miloš Perunović 1984 2539 7. Marko Nenezić 1995 2525 8. Boban Bogosavljević 1988 2523 9. Luka Budisavljević 2004 2511 10. Nikola Sedlak 1983 2510 Najbolje šahistkinje Srbije[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Spisak srpskih velemajstora Najboljih 10 srpskih igračica prema rejting listi FIDE (za januar 2022) su: Igrač God. rođenja Rejting 1. Teodora Injac 2000 2407 2. Jovana Rapport 1992 2299 3. Marija Rakić Vulićević 1990 2294 4. Anđelija Stojanović 1987 2287 5. Jovana Erić 1992 2278 6. Jordanka Belić 1964 2270 7. Tijana Blagojević 1997 2260 8. Adela Velikić 1997 2258 9. Marija Manakova 1974 2257 10. Marina Gajčin 2001 2254 Šahovski programi[uredi | uredi izvor] JakšaH Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jun 2010), Srbija \ Republika Srpska je prvi srpski šahovski program. Korisnički interfejs kao i dokumentacija su napisani i na srpskom i na engleskom jeziku, projektna dokumentacija je pisana na srpskom, a interesantno je da je kompletan izvorni kod u potpunosti napisan na ćirilici. Vidi još[uredi | uredi izvor] Pravila šaha Šahovska notacija Šahovske figure Svetski šampionat u šahu Svetski šampioni u šahu Problemski šah

KAKO POSTATI GOLMAN Vasilije ĆIKO-RadovićВасилије Радовић (Цетиње, 10. септембар 1938 — Цетиње, 25. март 2019) био је југословенски фудбалски голман и тренер, репрезентативац Југославије. Jedan od najboljih golmana svog vremena u bivšoj Jugoslaviji. Rođen 1938. na Cetinju. Karijeru i započeo u svom rodnom gradu u Lovćenu, a poslije jedne utakmice protiv Željezničara skrenuo je pažnju odličnim odbranama i time zaslužio poziv u naš Klub. U periodu od 1957. do 1971. je branio na 307 zvaničnih utakmica, a čak je postigao i jedan gol. Osim u Želji, jednu sezonu (1966/67) je proveo u Fenerbahçeu. Karijeru je zbog povrede prekinuo 1971. godine. Iako je konkurencija bila žestoka, dospio je i do reprezentacije bivše države, ali je vjerovatno i činjenica da ne igra za neki od klubova velike četvorke uzrokovala da je zabilježio samo tri nastupa. Ranije je bio i mladi reprezentativac Jugoslavije, te član povremene B reprezentacije. Bio je poznat po odličnim refleksima u duelima “jedan na jedan”, ali i sigurnim reakcijama na visoke lopte čime je davao dodatnu sigurnost zadnjoj liniji. Efektnim odbranama je pobrao simpatije gledalaca, čak i na gostujućim terenima. Višegodišnji kapiten je poslije okončanja igračke karijere počeo raditi u Klubu kao trener juniora, zatim je bio i član stručnog štaba prvog tima. U sezoni 1976/77 je kratko vodio prvi tim. Osim toga, vrlo je važno istaći da Radović spada u grupu ljudi zaslužnih za opstanak kluba u teškim vremenima agresije na BiH. Rat je preživio na Trgu Heroja, a poslije rata se vratio u Crnu Goru gdje učestvuje u radu danske Otvorene škole fudbala. TVRD povez,ILUSTROVANA....117.strana,CETINJE,2007.god,VELIKI FORMAT,30.CM, FK Željezničar SARAJEVO ---------------------------- Knjiga u PERFEKTNOM stanju..... R1

Fišer protiv Petrosjana (6,5:2,5) i Spaskog (?) / Dimitrije Bjelica Sarajevo 1972. Mek povez sa klapnama, ilustrovano, 128 strana. Napomena: na nekoliko strana blagi tragovi grafitne olovke (štiklirani potezi - kao na fotografiji); knjiga je veoma dobro očuvana. R25 Od 1937. godine kadaje Maks Eve izgubio titulu svjetskog prvaka sa Aljehinom, prvi put se dogodilo da je jedan velemajstor izvan Sovjetskog Saveza postao izazivač šampiona svijeta. Robert Fišer, osmostruki američki šampion pobijedio je u mečevima Tajmanova i Larsena sa po 6 : 0, a zatim se u finalnom dvoboju kandidata sastao oktobra 1971. u Buenos Airesu sa Tigranom Petrosjanom. Ova knjiga je u neku ruku dnevnik toga meča u Buenos Airesu u kome je Fišer slavio veliku pobjedu 6,5 : 2,5 i tako postao izazivač svjetskog prvaka Spaskog. Ona je u stvari nastavak knjige »Šahovski susreti stoljeća«, koju sam pisao sa Fišerom i uvod u knjigu Spaski ili Fišer. Dugujem posebnu zahvalnost sovjetskom velemajstoru Alekseju Suetinu, Petrosjanovom sekundantu, za dragocjene konsultacije u komentarima partija iz Fišerovog stvaralaštva i meča u Buenos Airesu. D. B. Sadržaj: Umjesto predgovora Dvadeseta uzastopna pobjeda Prva partija Veliki Petrosjanov revanš Druga partija Drama se nastavlja Treća partija Oko arene Zatišje nakon bure Četvrta partija Velika borba i...remi Peta partija Počinje ргеокге! Šesta partija Kristalna Fišerova pobjeda Sedma раrtiја Poen do Spaskog Osma partija 6,5 : 2,5 Deveta partija 120 partija, 86 pobjeda, 4 poraza Tigran Petrosјап: Šta se dogodilo u Buenos Airesu Citati Ponovo u Buenos Airesu Od Portoroža do Rejkjavika Fišerove zlatne godine 1968—72 Neobična karijera mladog Јеrmenса Petrosjan za pločom Spaski ili Fišer? Mihail Talj: Jedan »carinik« је u penziji Моskvа zove Njujork Spisak Fišerovih partija u ovoj knjizi Petrosjanove partije

TROUT FISHING IN NEW ZEALAND. By Rex Forrester. (1979) 1979 1st US edition. 4to (182 x 248mm). Pp207. B/w photographs, maps, illustrations. Dark green mottled boards with gilt printed spine. `Trout and salmon, notable spots, methods and times, guide services, smoking trout, and much more`. No one could be better qualified than Rex Forrester to write this sort of informative, useful book on all aspects (not forgetting the fun and frolics) of trout fishing in New Zealand today. This new book from his practised pen compacts all his trout-fishing experience and experiences and offers the reader an unmatched complete practical coverage of the sport in New Zealand. Also included is information for the salmon fisherman. From basic chapters on the types of fish and fishing available, the author goes on to provide detailed advice on where to go, at what time of year, and how to fish your chosen spot. Rivers, streams and lakes are all localised and described from north to south of the country, with their angling prospects itemised by example and often accompanied by an amusing story. In addition there are sections on tackle and lures, on fishing guides and tips for visiting anglers, down to cooking and smoking the catch, all of which add greatly to the book`s value both for the local fisherman and the tourist`. Published simultaneously, with different ISBN numbers, by Madrona Publishers, Seattle, USA, and Whitcoulls Publishers, Christchurch, New Zealand. £15.00 Availability: In stock Book Code 2519 More Information More Information Author Forrester (Rex). Book Code 2519 ISBN 0914842420 / 0914842420. Book Description Very good in dust-wrapper. Book Cover Hardcover Published Date 1979 Publisher Madrona Publishers. Place Seattle, Washington. Knjiga u PERFEKTNOM stanju...Lov RIBOLOV... ------------------------- SP

Sedamdeset pet godina mladenovačkog fudbala / Milorad Janković, Milosav B. Vlajić Mladenovac 1994. Mek povez, ćirilica, bogato ilustrovano, 406 strana. Knjiga je dobro očuvana. Bilo je pokušaja i pre nas da se napiše jedna slična monografija, ali se brzo odustajalo. Tog velikog, izazovnog i nimalo lakog posla latili smo se pre pet godina. Strpljivo i uporno smo danima prikupljali i sređivali materijal u obimnu građu, da bismo na kraju uspeli da krunišemo svoje napore i trud. Trebalo je sate provesti u bibliotekama i arhivima, prelistati brdo sportskih listova, časopisa, almanaha, biltena i kojekakvih publikacija, da bi se pronašao samo jedan jedini podatak, rezultat, izveštaj... Svesni smo činjenice da knjiga ima određenih pukotina i manjkavosti i da može podleći ozbiljnim kritikama kompetentnih poznavalaca i spisatelja iz oblasti sportske literature. Nastojali smo da sećanja imaju izvornost i verodostojnost, da tekstualne celine budu tačne i autentične. Nismo bili u mogućnosti da proverimo ispravnost imena svih fudbalera koji su bili protivnici naših klubova. Tu svakako ima grešaka. Moramo se ograditi od pojedinih anegdota koje poseduju određenu proizvoljnost i karikiranost. Nismo želeli nikog da omalovažimo, da potcenimo, da izvrgnemo ruglu. Nastojali smo da budemo što više objektivni i što manje lični. Opis političke pripadnosti i obojenosti nekih igrača, kao i prisustvo političkih uticaja i poteza, a njih je itekako bilo i u mladenovačkom fudbalu, sveli smo na najmanju moguću meru. Određenu koncepciju knjige nismo imali. Ona je došla sama po sebi, pošto smo izvršili odabir fotosa i ilustracija i posle obavkjene hronologizacije prikupljenog materijala. Dobili smo jednu kolaž celinu, isprepletanu raznim narativno — dokumentarističkim prilozima. Nismo imali uzor monografiju ili hroniku, a želeli smo da izbegnemo suvoparnu statistiku rezultata, izveštaja i tabela. Koliko smo u svemu uspeli, ostaje da čitaoci sami procene. Jedno je ipak sigurno, uspeli smo da jedan duži vremenski period iz istorije mladenovačkog fudbala oživimo i da od zaborava otrgnemo mnoge utakmice i ličnosti. 75 godina mladenovackog fudbala.

Odlicno stanje FRESHWATER FISH: THE NATURAL HISTORY OF OVER 160 NATIVE EUROPEAN SPECIES. By Malcolm Greenhalgh. Illustrated by Stuart Carter. Greenhalgh (Malcolm Eric). Synopsis: European lakes, rivers, reservoirs and canals are home to a huge number of fish species. In this book, Malcolm Greenhalgh explores over 160 species, from primitive lamprey to the Atlantic salmon and from the massive sturgeon to the tiny guppy. Understanding fish is the key to finding them, and the author therefore explains the appearance, range, habitat, courtship, breeding, life-cycle and feeding behaviour of each species. The book is organized by fish family and closely related species are grouped together, so that minor differences in appearance or behaviour can be easily recognized. The author also explores the conservation issues that threaten fish throughout Europe, including the effects of introducing fish to areas where they would not occur naturally, as well as pollution and over-fishing. About the Author: Malcolm Greenhalgh has studied fish and fishing throughout Europe, North America and the West Indies and regularly demonstrates at major angling shows in Britain and Europe. He contributes to Fly-Fishing and Fly-Tying and Salmon, Trout and Sea Trout magazines, is general editor of The Complete Book of Fly-fishing and author of Trout-Fishing in Rivers; Lake, Loch and Reservoir Trout Fishing; The Complete Salmon Fisher; The Fly-Fisher`s Handbook (with Denys Ovenden) and The Salmon and Sea Trout Fisher`s Handbook (with Hugh Falkus). `About this title` may belong to another edition of this title. jezera reke ribolov pecanje knjige za pecaroše udice mamci pecaroši pecaljke ribolovačka oprema pomorstvo B Бабушка (риба) Балавац Балавац пругасти Бас (риба) Бели амур Бели толстолобик Белица (риба) Белица плотица Бета (род) Бисерна гурамија Бодорка Бркица Бурешлијева бркица Буцов G Гргеч D Деверика Z Златна рибица Златни караш J Јаз (риба) Језерска златовчица Језерска пастрмка K Караш Кедер Клен (риба) L Летећа лисица (риба) M Мрена P Пегуница Плави гурами Платика S Сом Слатководне рибе у Србији Stakleni som T Тајмен Толстолобик Dž Џек демпсеј (риба) Š Шаран Штука A Anabas scandes

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Aikido (合気道 Aikidō, ili 合氣道) bukvalno značenje „usaglašeni put energije“ ili sa pesničkom notom „put harmoničnog duha“ je moderna japanska borilačka veština (jap. Gendai budō (現代武道)). Aikidokama se nazivaju osobe koje vežbaju aikido. Osnovao ga je Morihej Uešiba (植芝盛平) (poznat među aikidokama kao o-sensei[a] (翁先生)) u periodu od 1930. do 1960. godine.[1] Tehnički glavni delovi aikidoa su preuzeti iz Daito-rju Aiki-džudžucu (大東流合気柔術) - vrste džudžice i kendžicua[b] 　(剣術) sa mnogo pridruženih tehnika. Smatra se da aikido sadrži u sebi značajnu duhovnu komponentu. Termin aikidoka se u Japanu uglavnom odnosi na profesionalce, dok na zapadu bilo ko vežba aikido sebe može nazvati aikidokom. Istorijat Naziv aikido čine tri japanska sloga- ai, ki i do. Često su prevođeni kao harmonija, energija i put, tako da se aikido može prevesti kao „ put harmonije kroz energiju“. Drugo često prevođenje ovih slogova je harmonija, duh i put, tako da aikido može da znači i „put duhovne harmonije“. Oba značenja privlače pažnju na činjenicu da tehnike aikidoa kontrolišu napadača i preusmeravaju njegovu energiju umesto da je blokiraju. Nameće se poređenje- vrbe koja se savija u luk pri oluji i crnog hrasta koji se lomi ako su udari vetra suviše jaki (Korejska borilačka veština poznata pod imenom hapkido, koristi ista tri znaka tj. sloga, što sugeriše na istorijsku povezanost sa Daito Rjy, izvorom aikidoa.) Morihei Uešiba je razvio aikido uglavnom iz Daito Rya aikidžucu, uključujući u trening pokrete sa kopljem-yari, jo- i možda juken-bajonet. Ali najjači uticaj je izvršilo korišćenje katane. Na mnogo načina, jedan aikido vežbač se kreće kao nenaoružani mačevalac. Aikido napadi- šomenuči i jokomenuči vode poreklo iz oružanog napada, i rezultiraju tehnikama kao što su tehnike pri oduzimanju oružja. Neke škole aikidoa ne drže trening sa oružjem uopšte, druge poput Ivama Rju, značajno vreme koriste za vežbanje sa bokenom-drvenim mačem boken, jo i nožem-tanto.[2] U nekim školama aikidoa, sve tehnike aikidoa se mogu izvoditi sa mačem i nenaoružan. Aikido je stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo 1955. godine, u SAD 1960, i Australiju 1965, u Srbiju 1970. i u mnoge druge zemlje. Danas širom sveta postoji veliki broj vežbaonica u kojima može da se trenira aikido. Džudo je borilačka veština i olimpijski sport nastao kao skup probranih tehnika iz Džiudžicua. Džiudžicu je u to vreme u Japanu bilo zajedničko ime za sve borilačke veštine (udaračke i rvačke). Tada je osnivač džudoa - Jigoro Kano, koji je savladao nekoliko stilova Džiudžicua, odlučio uzeti ono najbolje od svake i odbaciti nepotrebno.

Jugoslav Ramić : Principi uspeha u rukometu / Negotin : J. Ramić, 2004 , Fizički opis 61 str. : ilustr. ; 24 cm Napomene Tiraž 1.000 Bibliografija: str. 56. Рукомет -- Тренинг Očuvanost 4 ; ima autorovu posvetu. Југослав Југа Рамић (02.10.1959 – 04.11.2021) У Новом Саду је у 62. години преминуо Југослав Југа Рамић, рукометни репрезентативац, истакнути тренер, дугогодишњи спортски радник, добитник бројних признања за достигнућа и развој спорта у Србији. Југослав Југа Рамић је у српском рукомету оставио значајан траг као играч и репрезентативац, али и као тренер који је одшколовао бројне генерације српских, али и рукометаша у Чикагу, Тунису, Саудијској Арабији, Нигерији… Целокупна његова каријера и играчка и тренерска показала је да је популарни Југа, увек насмејан, љубазан, на услузи свима, био по многоме чему несвакидашња личност. Играчку каријеру започео је у родном Ковину у рукометном клубу Раднички у којем је врло брзо стигао и до сениорске екипе. Као рукометаш калио се у Динаму из Панчева, београдском Партизану у којем је касније био и тренер и секретар. Препознатљив је био и по неготинском МРК “Хајдук Вељко” у којем је провео две деценије и остао упамћен као срчано и енергично крило, али и у којем је 1996. након што је завршио играчку каријеру започео тренерску која ће га одвести на све континенте и на победничка постоља бројних домаћих, европских и националних првенстава. Као врсни познавалац рукомета обрео се на позив прослављеног Веселина Вујовића 2003. у репрезентацији тадашње Србије и Црне Горе, свих селекција, као члан стручног штаба и помоћни тренер, освајајући са својим тимовима златну медаљу на Европском првенству за кадете (2004, 2005), сребро на Светском првенству за јуниоре (2005). У београдском “Партизану”, клубу чији је био играч, али и пасионирани навијач, обављао је функције помоћног тренера и секретара и са њима освојио титулу победника Купа (2004/2005). Био је и шеф стручног штаба РК Зајечар (2006/2007), РК Нови Пазар (2007/2008) који се у тој сезони и домогао Прве лиге, РК “Бане” Рашка (2011) са којим је такође ушао у Прву лигу, ЖРК „Словен“ Рума (2019), ЖРК “Петроварадин” Нови Сад чланицама Супер Б Лиге… Богату тренерску каријеру стицао је и на рукометним теренима у иностранству водећи успешно клуб “Африка” у Тунису (2009. и 2010.) до двоструке титуле првака државе и освајања државног купа, РК “Ал Калееј“ Дамам, Саихат, Саудијска Арабија. Радио је и као шеф стручног штаба Универзитета “Мичиген” у Чикагу (2011), Репрезентације Нигерије (2008), репрезентације Туниса (2010)… Током своје богате каријере стигао је и да се бави новинарским и водитељским послом у Самосталној телевизији Неготин, у којој је био и један од директора, да учествује у културном и спортском животу Неготина и Новог Сада у којем је живео последњих деценија, да напише и књигу “Принципи успеха у рукомету”, својеврсни приручник за играче и тренере

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nogometni klub DINARA KNIN 1913 - 2013 , Drago Kovačević , Beograd 2013 , monogfrafija, fudbal , tvrd povez, format 22 x 30 cm , ilustrovano, 255 strana NK Dinara je fudbalski klub iz Knina. Osnovan je 1913. godine i jedan je od starijih klubova u nekadašnjoj Jugoslaviji. Po tradiciji Dinara je nosila crno-bele dresove. Međutim, u novije vreme zvanične boje kluba su crvena i plava. Istorija Prvi fudbalski klub u Kninu osnovan je 29. jula 1913. godine pod imenom NK Lav. Za njegovo osnivanje najzaslužniji je student Trgovačke akademije u Pragu a ujedno i njegov prvi predsednik Milan Amanović (1894-?) [1][2]. Dve godine kasnije 1915. godine menja ime u Lastavica. Od tada pa do 1995. godine nastupa u lastavičjim, crno-belim dresovima. Crno simboliše otmenost, a belo čistotu. Zbog eksplozije oduševljenja novom državom, u SNP-u su u to vreme registrovani klubovi poput `Kosova` iz Solina, `Uskoka` iz Splita, omiškog `Komita`... Iz istih razloga pobuda nekoliko kninskih Srba predlaže da se ime Lastavice, promeni u Hajduk Veljko. Taj predlog ne prolazi, a kao kompromis između hrvatske ideje zadržavanja starog naziva i novog predloga, 1923. klub menja ime u NK `Dinara`.[3] Prvo Dinarino pojavljivanje u takmičenju Jugoslovenskog fudbalskog saveza bilo je 1934. godine u `provincijskoj grupi` Splitskog nogometnog podsaveza (SNP) [4]. Dinara je prvu utakmicu 04. novembra 1934. godine dobila službenim rezultatom 3:0 protiv NK `Unac` iz Drvara plasiravši se tako u drugo kolo. U narednoj rundi Dinara je na gostovanju u Šibeniku `poražena` takođe službenim rezultatom od strane domaćeg NK `Osvit`-a [5]. Prvakom `provincije` Dinara je postala u proleće 1936. godine kada je u dvomeču finalne utakmice bila uspešnija od ekipe NK `Orkan` iz mesta Dugi Rat. U prvoj utakmici u Kninu [6] domaćini su porazili goste iz Dugog Rata 6:1, dok je sedam dana kasnije [7] domaći NK `Orkan` bio uspešniji od Kninjana 3:1 [8]. U sezoni 1937/38. Dinara nastupa u II razredu Splitskog nogometnog podsaveza i u konkurenciji još dva kluba, RŠK Šibenik i DOŠK-a iz Drniša, zauzima drugo mesto [9]. Kao prvak II razreda `A` grupe, Dinara iz Knina se nadmetala za sa ostala dva prvaka grupa (`B` i `C`) i ekipom iz Šibenika. Već u prvom kolu kninjani su ispali u dvomeču protiv ekipe NK `Val` iz Donjeg Kaštela [10] Dvomeč sa ekipom NK `Val` biće poslednji takmičarski nastup ekipe NK `Dinara` do njenog ponovnog pokretenja, nakon Drugog svetskog rata. Zanimljivo da se u sezoni 1940/41. godine u I razredu `3. skupina` SNP pojavila ekipa NK `Krka` iz Knina, ali je ona oslobođena igranja prvenstvenih utakmica [11]. Početkom 1945. godine obnavlja se rad kluba a prvu fudbalsku utakmicu ekipa Dinare odigrala je januara iste godine u Benkovcu protiv Šeste brigade NOVJ [12]. Prva Dinarina međunarodna utakmica odigrna je 1951. godine kada je u Kninu gostovao bečki `Red Stara`. Utakmica je završena pobedom Kninjana 4:2 [13]. Oko 30tak sezona Dinara je igrala Dalmatinsku zonu koja je u nekim slučajevima (čitaj sezonama) bila 3. a u nekim i 4. rang u tadašnjem sistemu liga SFRJ. Od 1976/77. sezone do 1978/79. Klub igra u tadašnjoj Republičkoj ligi grupa Jug gde je u poslednjoj sezoni zauzeo, kada ispada u Dalmatinsku zonu, jedanaesto mesto na tabeli sa 8 pobeda i isto toliko nerešenih rezultata, deset poraza i gol razlikom 32:31. Dinarina fudbalska škola formirana je 1983. godine, u čast braće Monti (Jove i Ante[14]), i zbog njihovih zasluga za klub i za razvoj sporta u Kninu, nosila ime `Braća Monti`. U kvalifikacijama za drugu ligu 1986. godine izgubili su tesno od BSK-a iz Slavonskog Broda. U prvoj utakmici u Kninu bilo je 0:0, dok je u revanšu BSK pobedio 1:0....