Šahovski Informator 153 – Grandeur Vrhunski velemajstori, autori kolumna: Sokolov, Rogers, Foisor, Gormally, Moradiabadi, Leitao, Griffin, Prusikin, Davies, Shyam Sundar, Petrov i IM Miodrag Perunović Rubrika Specijalni gost: David Navara. Najnoviji broj donosi partije klasifikovane po šiframa A, B, C, D i E. Kombinacije i završnice je obradio IM Goran Arsović. Tradicionalno idu rubrike: partije vrhunskih šahista iz prethodnog perioda (sredina 2022. godine), kombinacije, završnice, pregled odigranih turnira i tabele, najbolja partija prethodnog toma i najvažija teoretska novost i dopuna te šifre otvaranja. Knjiga koja se nekada samo za Rusiju štampala u 30.000 primeraka, obavezna literatura svih vrhunskih velemajstora. Tradicija duga preko 50.godina. Knjiga ima 344 stranice, a cena na zapadnim sajtovima je 30 - 35 eura!

Šahovski Informator 155 – Rejuvenated Vrhunski velemajstori, autori kolumna: Gormally, Afek, Rogers, Marian Petrov, Moradiabadi, Leitao, Kotronias, Griffin, K.Szaboo, Shyam Sundar, Foisor, Leitao, Davies, Perelshteyn, Prusikin. Najnoviji broj donosi partije klasifikovane po šiframa A, B, C, D i E. Kombinacije i završnice je obradio IM Goran Arsović. Studije su iz pera FM Branislava Đuraševića. Tradicionalno idu rubrike: partije vrhunskih šahista iz prethodnog perioda (zadnji kvartal 2022. godine i početak 2023. godine), kombinacije, završnice, pregled odigranih turnira i tabele, najbolja partija prethodnog toma i najvažija teoretska novost i dopuna te šifre otvaranja. Knjiga koja se nekada samo za Rusiju štampala u 30.000 primeraka, obavezna literatura svih vrhunskih velemajstora. Tradicija duga preko 50.godina. Knjiga ima 344 stranica, a cena na zapadnim sajtovima je 30 - 35 eura!

Šahovski Informator 156 – Mesmerized Vrhunski velemajstor i intermajstori, autori kolumna: Gormally, Rogers, Foisor, Leitao, Perelshteyn, Kotronias, Miodrag Perunović, Griffin, Barak Gonen, Prusikin Shyam Sundar, Davies. Najnoviji broj donosi partije klasifikovane po šiframa A, B, C, D i E. Kombinacije i završnice je obradio IM Goran Arsović. Dopisni šah je uradio CCE Barak Gonen. Tradicionalno idu rubrike: partije vrhunskih šahista iz prethodnog perioda (prva polovina 2023. godine), kombinacije, završnice, pregled odigranih turnira i tabele, najbolja partija prethodnog toma i najvažija teoretska novost i dopuna te šifre otvaranja. Knjiga koja se nekada samo za Rusiju štampala u 30.000 primeraka, obavezna literatura svih vrhunskih velemajstora. Tradicija duga preko 50.godina. Knjiga ima 332 stranice, a cena na zapadnim sajtovima je 30 - 35 eura! Izašlo iz štampe juna 2023. godine.

Šahovski Informator 150 – Midwinter Dream Vrhunski velemajstori, autori kolumna: Ftačnik, Rogers, Moradiabadi, Leitao, Foisor, Griffin, Prusikin, Davies, Marian Petrov, Marin, Jaćimović, Szabo. Runrika predstavljamo je iz pera WIM Sandre Đukić Najnoviji broj donosi partije klasifikovane po šiframa A, B, C, D i E. Kombinacije je obradio GM Branko Tadić. Su delo IM Gorana Arsovića. Tradicionalno idu rubrike: partije vrhunskih šahista iz prethodnog perioda (jesen 2021. godine), kombinacije, završnice, pregled odigranih turnira i tabele, najbolja partija prethodnog toma i najvažija teoretska novost i dopuna te šifre otvaranja. Knjiga koja se nekada samo za Rusiju štampala u 30.000 primeraka, obavezna literatura svih vrhunskih velemajstora. Tradicija duga preko 50.godina. Knjiga ima 344 stranice, a cena na zapadnim sajtovima je 30 - 35 eura!

SAVRŠENI RIBOLOVAC ili Kako da se zabavi čovek sklon razmišljanju Rasprava o ribama i ribolovu koja neće biti naodmet mnogim ribolovcima Izdavač: Mediterran Publishing, Novi Sad Prevod: Radmila B. Šević Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 354 Ilustrovano. Spolja kao na slikama (parčence selotejpa na omotnici). Pečatirana, žućkasta fleke po obodu knjižnog bloka i na marginama strana, vrlo dobro očuvana. Ovo nije knjiga samo o ribolovu, ovo je knjiga koja pokreće drevno pitanje ljudskog usavršavanja. Istovremeno, ovo je veoma vredno književno delo koje nije bez razloga treće po čitanosti u Engleskoj, nakon Biblije i Šekspirovih dela. Za ovo delo zainteresovani su podjednako i ribolovci i književnici. Prevod je iz originalnog engleskog izdanja, iz prvog (1653), odnosno petog integralnog izdanja iz 1676. godine kojem je pridodat Kotonov deo. (K-76)

Obilje aktuelnih informacija i saveta o svim vrstama pića, o tome šta sve da nabavite za svoj bar, kako da pripremate savršene koktele - od popularnih klasika do egzotičnih specijaliteta - eksperimentišete s novim aromama ruma, votke i likera, zabavite goste sa stilom, ukrasite i servirate pića kao vrhunski profesionalac, lečite mamurluk i štucanje. KOKTELI A Bomb A Funky Monkey B-52 Bagua Bazooka Joe Bele noci Bikini Bloody Mary Bronx Crvena rapsodija Fair Sex Madras Mai Tai Pina Colada Orgasm Tampico Zlatni somot KOKTELI Banana koktel Byblos Dobro jutro Flamingo Golden Nectar Iced Mocha Limunada sa malinom Pac Man Pepeljuga Sweet Bananas Virgin Mary Yoghurt Cooler Zlatna limunada . . . i jos mnogo sjajnih recepata ukupno preko 200. . . Sjajna glanc nova knjiga Pogledajte i ostale moje aukcije verovatno cete naci nesto zanimljivo... http://www.kupindo.com/Clan/Munze008/SpisakPredmeta

Tvrd povez, br.strana 208, Fiskultura i Sport, Moskva 1957.god. Autor - velemajstor Igor Bondarevski Stanje - vrlo dobro 3+/4- solidno ocuvana sa vidnim znacima koriscenja (ponegde dopisane brojke, ponegde stiklirano i podvuceno ime u naslovu partije) MEDJUZONSKI TURNIR ZA PRVENSTVO SVETA U SAHU G E T E B O R G 1955 god. Ucesnici su bili pretezno vrhunski sahisti u to vreme i to Bronstajn, Keres, Panno, Petrosjan, Geler, Sabo, Pilnik, Spaski, Filip, Ilivicki, Pahman, Gimar, Najdorf, Rabar, Fuderer, Unicker, Bizgajer, Stalberg, Donner, Medina i Sliva. POBEDNIK TURNIRA - velemajstor David Bronstajn, drugi Paul Keres, treci Oscar Panno Zbornik od 210 partija sa ovog velikog turnira. Partije ilustrovane sa dijagramima, rezultatima i tabelama. Poucna objasnjenja i komentari partija. retko u ponudi za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo.

Mek povez, br.strana 128,(strane nisu numerisane) Romania 1993 god. grupa autora Stanje - vrlo dobro 4+ (veoma dobro ocuvana, potpis na vrhu korice) INTERNATIONAL CHESS TOURNAMENT ODORHEIU SECUIESC ROMANIA, 18-30 MAJ 1993.god. U knjizi obradjeni sledeci turniri (u zagradi je konacan plasman najboljih na turniru) 1.International Grandmaster Tournament A (1.Cernjin, 2. Ibragimov, 3. Ribli) 2.International Master Tournament B (1.Itkis, 2.Ilia Botvinik, 3. Komljakov, 4. Yordacesku) 3. Open C (1-2 Boris Nevednici i Sergiu Lupu) 4. Open D (1.Semjakin Aleksandar) Prikazane odabrane partije sa ovih medjunarodnih turnira. Notacija partija je figurna (univerzalna) sve je lako za pregled. Partije su ilustrovane preglednim dijagramima. Tekst na pocetku knjige je dat na englesko/rumunskom jeziku. Prikazuju se i fotografije ucesnika turnira kao i tabele retko u ponudi za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

RIBARSTVO Biologija Tehnologija Ekologija Ekonomija Ribarstvo ➡️ ➡️ Naslov: Ribarstvo (biologija-tehnologija-ekologija-ekonomija) Autor: Miroslav Ćirković, Branislava Jovanović, Stevan Maletin Izdavač: Poljoprivredni fakultet Mesto: Novi Sad Godina: 2002. Broj strana: 359 Sadržaj 1. STANJE RIBARSTVA U SVETU I KOD NAS I PERSPEKTIVA RAZVOJA (M. Ćirković,B. Vlаhović, M. Bаltić) Proizvodnjа u ribаrstvu Ulov ribe Proizvodnjа ribe u аkvаkulturi Promet ribe u svetu Izvoz ribe Uvoz ribe Potrošnjа ribe u svetu Ribаrstvo Srbije i Crne Gore Proizvodnjа nа šаrаnskim ribnjаcimа Republike Srbije Perspektive rаzvojа toplovodnog ribаrstvа 2. HIDROBIOLOGIJA (S. Mаletin) Vodа kаo životnа sredinа Kopnene vode i njihov postаnаk Hidrogrаfske kаrаkteristike i klаsifikаcijа nаših rekа Poreklo živog svetа u kopnenim vodаmа Životni uslovi u vodenoj sredini Abiotički fаktori Fizički fаktori Hemijski fаktori Površinske vode Tekuće vode Osobine rečne vode Stаjаće vode Fizičko-hemijske osobine jezerske vode Životne zаjednice ribnjаkа i njihovi odnosi Plаnkton Neuston Mаkrofitskа vegetаcijа (emerznа, flotаntnа i submerznа) Perifiton Bentos (pedon) Nekton Metode hidrobioloških istrаživаnjа Trofičnost vodenih ekosistemа Zаgаđenost vodenih ekosistemа Uticаj otpаdnih vodа nа živi svet Biološkа procenа zаgаđenosti vodа 3. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA RIBA (Brаnislаvа Jovаnović) Oblik telа ribа i perаjа Sistemi telesnih orgаnа ribа Kožа Kostur Mišići Sistem zа krvotok Sistem zа disаnje Sistem zа vаrenje Urogenitаlni sistem Nervni sistem Čulа Žlezde sа unutrаšnjim lučenjem Rаzmnožаvаnje Embrionаlni i lаrvаlni rаzvoj Rаst i tempo rаstа 4. GENETIKA I SELEKCIJA RIBA (M. Ćirković, B. Soldаtović) Hromozomi ribа Selekcijа ribа 5. RIBE KOJE SE NAJČEŠĆE GAJE NA NAŠIM RIBNJACIMA (Brаnislаvа Jovаnović) RIBE TOPLIH VODA Šаrаn (Cyprinus carpio) Linjаk (Tinca tinca ) BILJOJEDE RIBE Beli аmur (Ctenophraryngodon idella) Crni аmur (Mylopharingodon pisceus) Beli tolstolobik (Hypophtalmichtys molitrix) Sivi tolstolobik (Aristichtus nobilis) PLEMENITE GRABLJIVICE Štukа (Esox lucius) Som (Silurus glanis) Smuđ (Styzostedion lucioperca) AMERIČKI KOMPLEKS RIBA Američki somić (Amirus nebulosus) Kаnаlski som (Ictalurus punctatus) Pаstrmski grgeč (Micropterus salmonides) GRUPA BAFALO RIBA RIBE HLADNIH VODA Kаlifornijskа (dužičаstа) pаstrmkа (Onchorhynchys mukiss) Potočnа – domаćа pаstrmkа – (Salmo trutta morpha fario) Jezerskа pаstrmkа – (Salmo trutta m. lacustris) Mlаdicа – Hucho hucho JESETARSKE RIBE Morunа – Huso huso Glаtkа jesetrа, sim, šip – (Acipenser nudiventris) Ruskа jesetrа – (Acipenser güldenstädti) Atlаntskа jesetrа – (Acipenser sturio) Kečigа – (Acipenser ruthenus) 6. OSNOVI GAZDOVANJA NA PRIRODNIM VODAMA, PRIVREDNI I SPORTSKI RIBOLOV, RIBARSKO-TEHNIČKE ZAŠTITNE MERE (S. Mаletin) Osnove ribаrskog gаzdovаnjа nа otvorenim vodаmа Kаtegorizаcijа otvorenih vodа sа аspektа privrednog i sportskog ribolovа Tipovi otvorenih vodа nаše hidrogrаfske mreže Procenа kvаlitetа i kаpаcitetа ribаrskih vodа kаo osnovа zа sprovođenje ribаrsko-tehničkih merа Tehnika privrednog ribolovа u prirodnim vodаmа Posebni nаčini ribolovа Ribаrski pribor Sportski ribolov 7. AKVAKULTURA (M. Ćirković) Osnovni principi аkvаkulture Biohemijski аspekti ishrаne ribа (M. Ćirković) Zаhtevi ribа zа energijom i izvori energije Ugljeni hidrаti Mаsti Esencijаlne mаsne kiseline Proteini kаo izvor energije Proteini i аminokiseline Esencijаlne аminokiseline Aminokiseline u prаktičnoj ishrаni Potrebe u proteinimа Vitаmini Izvori vitаminа Minerаli Potrebe u minerаlnim mаterijаmа Nаjčešćа hrаnivа u ishrаni ribа i mogućnost njihove obrаde primenom ekstrudirаnjа (Vidicа Stаnаćev, M. Ćirković) Kаrаkteristike soje u ishrаni ribа Proteini i energijа iz soje u ishrаni ribа Kаrаkteristike grаškа u ishrаni ribа Žitаrice u ishrаni šаrаnа Proces ekstrudirаnjа (M. Ćirković, B. Zаrić) Uticаj ekstrudirаnjа nа promenu hrаnljive vrednosti hrаnivа zа ribe Uticаj ekstrudirаnjа nа proteine Uticаj ekstrudirаnjа nа skrob Uticаj ekstrudirаnjа nа celulozu Uticаj ekstrudirаnjа nа mаsti i uljа Uticаj ekstrudirаnjа nа vitаmine Primenа ekstrudirаnjа 8. GRAĐENJE RIBNJAKA, RAZMNOŽAVANJE I GAJENJE ŠARANSKIH RIBA (M. Ćirković) Štа trebа dа znа menаdžer pre početkа izgrаdnje ribnjаkа Ribnjаci Grаđenje šаrаnskih ribnjаkа Osnovnа sredstvа, oruđа i ribolovni аlаti Rаzmnožаvаnje šаrаnа Lаborаtorijski mrest šаrаnа Držаnje i izbor mаticа Hipofizаcijа mаticа Proizvodnjа nаsаdnih kаtegorijа šаrаnа Ishrаnа mlаdunаcа šаrаnа do 21. dаnа stаrosti Ishrаnа mlаdunаcа šаrаnа u drugoj godini gаjenje Ishrаnа šаrаnа u trećoj godini gаjenjа Proizvodnjа nаsаdnih kаtegorijа аmurа Pripremа ribnjаkа zа gаjenje mlаdunаcа аmurа Gаjenje mlаdunаcа аmurа do 30 dаnа Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа аmurа Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа аmurа Gаjenje konzumnih kаtegorijа аmurа Gаjenje tolstolobikа Pripremа ribnjаkа Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа do 30 dаnа Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа u prvoj godini Gаjenje tolstolobikа u drugoj i trećoj godini Proizvodnjа nаsаdnih kаtegorijа somа Gаjenje mlаdunаcа somа do 30. dаnа stаrosti Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа somа Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа somа Gаjenje trogodišnjeg somа Problemi zimovаnjа šаrаnskih ribа 9. GAJENJE RIBA U PASTRMSKIM RIBNJACIMA (Brаnislаvа Jovаnović) Osnovni principi gаjenjа Tehnologijа proizvodnje Objekti Držаnje mаticа Mrest Gаjenje mlаđа do tri mesecа stаrosti Gаjenje mlаđа do dvаnаest meseci Gаjenje konzumne ribe Klаsirаnje ribe 10. GAJENJE RIBA U KAVEZNOM SISTEMU (M. Ćirković) 11. RIBE KOJE SE GAJE NA TERMALNIM VODAMA (M. Ćirković) Tilаpijа Mrest Tilаpijа Metode gаjenjа Osnovne komponente u ishrаni tilаpije Preliminаrni ogledi rаdi uvođenjа tilаpijа u nаšu аkvаkulturu Afrički som Mrest Preliminаrni rezultаti gаjenjа u nаšim uslovimа 12. AKVARISTIKA (M. Ćirković) Vodа Svetlo Podlogа Bilje Opremа Ostаli pribor Ribe Ishrаnа ribа 13. INTEGRISANA PROIZVODNJA RIBA, PATAKA I GUSAKA NA ŠARANSKIM RIBNJACIMA (M. Ćirković) Gаjenje gusаkа Gаjenje pаtаkа 14. IHTIOFAGE PTICE U EKOSISTEMU ŠARANSKOG RIBNJAKA (M. Ćirković, Ester Popović) Veliki kormorаn (Phalacrocorah carbo) Sivа čаpljа (Ardea cinerea) Mаlа belа čаpljа (Erggeta garzetta) Žаbe iz rodа Iаpа u ekosistemu šаrаnskog ribnjаkа 15. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA RIBA (M. Ćirković) Bolesti ribа (Brаnislаvа Jovаnović) Zаrаzne bolesti ribа Virusne bolesti Prolećnа viremijа šаrаnа Virusnа brаnhionekrozа šаrаnа Voginje šаrаnа Zаrаznа nekrozа gušterаče Virusnа hemorаgičnа septikemijа pаstrmki Bаkterijske bolesti Eritrodermаtitis šаrаnа Pseudomonoze Pseudomonozа šаrаnа Septikemičnа pseudomonozа аmurа Pseudomonozni (bаkterijski) enterit аmurа Pseudomonozа kože tolstolobikа Furunkulozа Bаkterijski nefritis Gljivične bolesti ribа Trulež škrgа šаrаnа Sаprolegnioze Bolesti usled neprаvilnа ishrаne i gаjenjа Hipovitаminoze i аvitаminoze Mаsnа degenerаcijа jetre Povrede ribа Nedostаtаk kiseonikа – аsfiksije i zаmori Nekrozа škrgа šаrаnа 16. PARAZITOFAUNA I PARAZITSKE BOLESTI RIBA (M. Ćirković) Identifikovаni pаrаziti i dijаgnostikovаne bolesti 17. RIBA KAO ŽIVOTNA NAMIRNICA (M. Ćirković. Vidicа Stаnаćev , M. Bаltić) Senzorne osobine Rаndmаn Hemijski sаstаv i hrаnljivа vrednost ribljeg mesа Rаzlikovаnje sveže i ribe nepoželjne zа ishrаnu Tehnologijа prerаde 18. MENADŽMENT U AKVAKULTURI (M. Ćirković, J. Stаjkov ) 19. ZAGAĐENJE I OČUVANJE OKOLINE (M. Ćirković) 20. MARKETING (M. Ćirković, J. Stаjkov, B. Vlаhović) Funkcije mаrketingа Mаrketinškа strаtegijа Mаrketing plаn Mаrketing miks Životni ciklus proizvodа Promocijа 21. EKONOMIKA PROIZVODNJE (M. Ćirković, B. Vlаhović) UPOTREBLJENA TERMINOLOGIJA UOBIČAJENI NAZIVI NEKIH VAŽNIJIH VRSTA RIBA Knjiga je NOVA ---------------------------- M

Mek povez, br.strana 259, jezik srpski, Nis 1998 god. Autor - Petr Romanovski. Stanje – odlicno 5 (nova, nekoriscena) SREDISNJICA - PLAN - Kapitalno delo Romanovskog. Medjunarodni majstor Romanovski kroz brojne primere iz prakse detaljno objasnjava PLAN IGRE tj. kako treba da se pristupi najtezem delu sahovske partije - sredisnjici. Knjiga ima sledeci Sadrzaj Predgovor srpskom izdanju, od izdavaca uvod 1.Plan 1.1 Opsta metodika a. osnovni pojmovi b.konkretna zamisao c.dinamika d. harmonija 1.2 Polje a. slaba tacka b. veciti konj c. slaba polja na sestom odnosno trecem redu d. neki zakljucci 1.3. Linija 2. Pobede Viljema Stajnica i njihova stvaralacka i tehnicka sustina 3. Etape plana. Polje i linija kao ciljni objekti plana.Pripremna etapa. Konkretizacija igre. Realizacija dostignuca. 4. Igra po a-liniji. 5. Centar. Njegov strategijski znacaj. Skakaci na d5 i e5 (d4 i e4). Pesacki centar. Napad centralnih pesaka. Viseci pesaci. 6. Jos o aktivnoj igri pesacima. Pesacki klin i reakcija na njega. Pesacki juris. Falanga od e i f pesaka. 7. Borba teskih figura 8. Manevrisanje. O inicijativi. 9. Lovacki par.... Preporuka! Namenjena sahistima u usponu! Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Arhipelag basketa: Sve o evropskim košarkaškim prvenstvima od 1935 - 2003 / Vladislav Radosavljević Beograd 2003. Mek povez, ilustrovano, 198 strana. Knjiga je odlično očuvana (kao nova). V6 Sadržaj: PERIOD 1935-1949, EGIPATSKI MANEVAR 1. ŠAMPIONAT EVROPE, Švajcarska, 1935. 2. ŠAMPIONAT EVROPE, Letonija, 1937, 3. ŠAMPIONAT EVROPE, Litvanija, 1939. 4. ŠAMPIONAT EVROPE, Švajcarska, 1946. 5. ŠAMPIONAT EVROPE, ČSSR, 1947. 6. ŠAMPIONAT EVROPE, Egipat, 1949. PERIOD 1951-1961. ČARDAŠ USRED KAZAČOKA 7. ŠAMPIONAT EVROPE, Francuska, 1951. 8, ŠAMPIONAT EVROPE, SSSR, 1953. 9. ŠAMPIONAT EVROPE, Mađarska, 1955. 10. ŠAMPIONAT EVROPE, Bugarska, 1957. 11. ŠAMPIONAT EVROPE, Turska, 1959. 12. ŠAMPIONAT EVROPE, Jugoslavija, 1961. ISTORIJA (1) PERIOD 1963-1981 5-3-2! 13. ŠAMPIONAT EVROPE, Poljska, 1963. 14. ŠAMPIONAT EVROPE, SSSR, 1965. 15. ŠAMPIONAT EVROPE, Finska, 1967. 16. ŠAMPIONAT EVROPE, Italija, 1969. 17. ŠAMPIONAT EVROPE, SR Nemačka, 1971. 18. ŠAMPIONAT EVROPE, Španija, 1973. 19. ŠAMPIONAT EVROPE, Jugoslavija, 1975. 20. ŠAMPIONAT EVROPE, Belgija, 1977. 21. ŠAMPIONAT EVROPE, Italija, 1979. 22. ŠAMPIONAT EVROPE, ČSSR, 1981. ISTORIJA (2) PERIOD 1983-2001, TROJKE ALEKSANDRA VELIKOG 23. ŠAMPIONAT EVROPE, Francuska, 1983. 24. ŠAMPIONAT EVROPE, SR Nemačka, 1985. 25. ŠAMPIONAT EVROPE,Grčka, 1987. 26. ŠAMPIONAT EVROPE,Jugoslavija, 1989. 27. ŠAMPIONAT EVROPE, Italija, 1991. 28. ŠAMPIONAT EVROPE,Nemačka, 1993. 29. ŠAMPIONAT EVROPE, Grčka, 1995. 30. ŠAMPIONAT EVROPE, Španija, 1997. 31. ŠAMPIONAT EVROPE,Francuska, 1999. 32. ŠAMPIONAT EVROPE,Turska,2001. ISTORIJA (3) IZ UTAKMICE U UTAKMICU ZBIRNA STATISTIKA YU NA EP ZANIMLJIVOSTI SELEKTORI REPREZENTACIJE 33. EVROPSKO PRVENSTVO, (5.-14. SEPTEMBAR 2003) . `A` GRUPA (LULEA) `B` GRUPA (NORČEPING) `C` GRUPA (SEDERTALJE) ”D” GRUPA (BORAS)

by J. GIZYCKI (Author) 1967 unutra je veoma dobro osuvana, tvrd je povez, samo je zastitni omotac kao sto se vidi na slici ostecen Šah kroz vekove Šah u svakom trenutku Šah (od pers. شاه [šâh, shah] — kralj) sportska je igra na ploči (tabli) za dva igrača. Šahovska tabla Persijski mladići igraju šah. Šah se igrao u Persiji još od 3. veka Šah sa figurama u obliku zmajeva u galeriji na Grenvil ostrvu u Vankuveru Istorija šaha[uredi | uredi izvor] Šahovska partija sa živim figurama, 1924. godine Ne postoje pouzdani podaci o njegovom postanku. Najverovatnije je da se pojavio pre više od 2.000 godina.[1] Prilikom arheoloških iskopavanja u Uzbekistanu nađene su dve figurice od slonovače koje pripadaju periodu vladavine cara Huviške (II vek). Stručnjaci smatraju da su to šahovske figurice. U V veku nastala je u Indiji posebna vrsta vojne igre na drvenoj ploči - „čaturanga“, što znači četverodeoni. Čaturanga je kao daleki predak današnjeg šaha bila igra koja je odražavala sastav i poredak tadašnje indijske vojske, koju su sačinjavala 4 roda: pešadija, konjica, slonovi i borna kola, a u sredini su se nalazili radža (kralj) i njegov savetnik mantrin (današnja kraljica ili dama). Kretanje figura određivalo se bacanjem kocke. Igru su u VI veku prihvatili Persijanci (čatrang), a od njih u VII veku Arapi su osvajanjem Irana preuzeli i tokom naredna dva veka bila je veoma popularna u arapskim zemljama.[2] Održavani su mečevi između najboljih igrača, proučena su moguća otvaranja (tabije) i sastavljeni su prvi problemi otvaranja (mansube). Halif Harun al Rašid je poslao krajem VIII veka francuskom vladaru Karlu Velikom na poklon šah od slonove kosti. U IX veku Arapi su je pod imenom „šatrandž“ preneli u Španiju, Šatrandž predstavlja viši oblik čaturange. Ishod borbe više ne određuje slučaj (bacanje kockice), već logika i snalažljivost igrača. Igra postiže veliku popularnost i širi se po evropskim zemljama sve do Islanda. Francuski kralj Luj IX je 1254. godine izdao specijalni edikt koji je zabranjivao igranje šaha. U Evropi je šah usavršen uvođenjem rokade i povećanjem dejstva kraljice i lovca (kod Arapa je kraljica mogla ići samo po jedno polje ukoso, a lovac je mogao da skače ukoso na svako treće polje: pošto je teško bilo izvesti mat, postojala su dva načina da se pobedi - usamljivanjem protivničkog kralja i patom, koji se računao kao pobeda za patiranu stranu). Sa reformom su ukinuta ova dva načina pobede [3]. Usavršavanjem od drevne čaturange igra je poprimala današnji oblik. Nastala je u XV veku kada se 1497. godine pojavilo prvo štampano delo o šahu koje je napisao španski šahist Lusena. Njegovo delo su nastavili u XVI i XVII veku Španac Rui Lopez i Italijani Polerio i Greko, sve dok u XVIII veku francuski šahovski majstor Filidor delom Analiza šahovske igre (franc. Analyse des Échecs) nije postavio temelje savremenoj šahovskoj teoriji.[4] Pravila igre[uredi | uredi izvor] Glavni članci: Pravila šaha, Šahovska tabla, Šahovske figure, Mat, Kralj u šahu, Pat i Remi Šah se igra na kvadratnoj ploči (tabli) koja se naziva šahovska tabla (ploča). Tabla je podeljena na 8 kolona i 8 redova polja, dakle sadrži 64 polja koja su naizmenično crne i bele boje. Polja mogu biti nacrtana (štampana) ili na posebnom stolu koji se naziva šahovski sto i služi prvenstveno za igranje šaha.[5] Šahovske figure Kralj Kraljica Top Lovac Skakač Pešak Svaki igrač počinje igru sa 16 figura. Figure su: kralj, kraljica (ili dama), top (ili kula) — 2 komada, skakač (ili konj) — 2 komada, lovac (ili laufer) (2 komada), pešak (ili pion) — 8 komada. Jedan igrač igra belim, a drugi crnim figurama, naizmenično pomerajući svoje figure, pri čemu beli ima prednost prvog poteza. Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat (šah-mat znači mrtav kralj) situaciju. Šah-mat je situacija kada je kralj napadnut i ne postoji način da se zaštiti od napada ili da se pomeri na nenapadnuto polje. U slučaju šah-mata (kraće mat), partija se završava, a pobednik je igrač koji je matirao suparnika. Osim mata, kad je pobednik poznat, partija može da rezultuje i remijem ili pat pozicijom - tada je rezultat nerešen. Pat je situacija kada je jedan od igrača na potezu, ali ne može da pomeri ni jednu svoju figuru. Remi je situacija kada nijedan igrač ne može dati mat drugom igraču, uglavnom usled nedostatka figura ili kada oba igrača procene da ne mogu nadigrati svog protivnika, tada dogovorno zaključuju remi, i to se zapisuje ½:½, tj. poen se deli. Nekada je postojalo pravilo da se u slučaju pata ili remija računa da su oba igrača izgubila, ili se igralo sve dok neko ne bi pobedio, međutim pošto je to moglo drastično da se oduži, da bi ubrzali odigravanje turnira, FIDE (franc. Fédération Internationale des Échecs - Međunarodna šahovska federacija) je donela današnje pravilo o podeli poena. Šahovska notacija[uredi | uredi izvor] Ovaj članak koristi algebarsku šahovsku notaciju kako bi se opisali šahovski potezi. Praćenje poteza koje je obavezno prilikom svih takmičenja. Postoje nekoliko vrsta notacija: algebarska, opisna (primjenjuje se kod anglosaksonskih zemalja), Forsajtova, Udemanov kodeks itd. U algebarskoj notaciji, koja se najviše koristi, prvo se beleži znak figure i polje sa kojeg se polazi (kralj — K, dama — D, top — T, lovac — L, skakač — S, dok se pešak ne obeležava početnim znakom figure); a potom se doda crtica i linija (od a do h) i red (od 1 do 8) polja na koje figura stupa. Ako potez sadrži uzimanje protivničke figure, onda umesto crtice stavljaju se dve tačke. Ako se potezom daje „šah“, onda se stavlja na kraju znak +. Mala rokada se označava ovako: 0-0. Velika rokada se označava ovako: 0-0-0. Kad se pokreće pešak, napred se ne stavlja njegov znak. Kao čest primer upotrebe notacije uzima se kratka partija s temom Legalovog mata: 1. e2-e4 e7-e5 2. Lf1-c4 d7-d6 3. Sg1-f3 h7-h6 4. Sb1-c3 Lc8-g4? (znakom pitanja se označava slab potez, a uzvičnikom odličan) 5. Sf3:e5! Lg4:d1? 6. Lc4:f7+ Ke8-e7 7. Sc3-d5 mat. Postoji i kratka algebarska notacija, koja je daleko češće u upotrebi u turnirskoj praksi od duge algebarske notacije. Po njoj bi se navedena partija zapisala ovako: 1. e4 e5 2. Lc4 d6 3. Sf3 h6 4. Sc3 Lg4? 5. S:e5! L:d1? 6. L:f7+ Ke7 7. Sd5# (mat se označava tarabicom). Potezi koji označavaju uzimanje u kratkoj notaciji označavaju se dvotačkom (:), međutim, to nije neophodno pošto se podrazumeva. Ako dve figure mogu odigrati na isto polje, u kratkoj notaciji potez se označava ovako: Ako su obe figure na istom redu: početnim slovom figure linijom na kojoj se nalazi poljem na koje se postavlja. Ako su obe figure na istoj liniji: početnim slovom figure brojem reda na kojem se figura nalazi poljem na koje dolazi. Ako su figure na različitim redovima i linijama, koristi se metoda 1. Primer za 1. a b c d e f g h 8 a1 white rookb1 black crossh1 white rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Topovi belog nalaze se na poljima a1 i h1; Tab1 - top koji se nalazio na polju a1 pomera se na b-liniju; ili, Thb1 - top koji se nalazio na polju h1 pomera se na b-liniju. Primer za 2. a b c d e f g h 8 a8 white rooka2 black crossa1 white rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Topovi belog nalaze se na poljima a1 i a8; T1a2 - top koji se nalazio polju a1 pomera se na drugi red; ili, T8a2 - top koji se nalazio na polju a8 pomera se na drugi red. Primer za 3. a b c d e f g h 8 f3 black crossd2 white knightg1 white knight 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Skakači belog nalaze se na poljima d2 i g1; Sgf3 - skakač koji se nalazio na polju g1 pomera se na polje f3; ili, Sdf3 - skakač koji se nalazio na polju d2 pomera se na polje f3. Ako dva pešaka mogu uzeti istu protivničku figuru ili pešaka, pešak koji vuče beleži se: slovom linije na kojoj se nalazi znakom : oznakom polja na koje stupa Primer za uzimanje a b c d e f g h 8 d5 black rookc4 white pawne4 white pawn 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Beli pešaci nalaze se na poljima e4 i c4, crni top na polju d5. Ako pešak sa e4 uzima topa, beleži se e:d5, a ukoliko pešak sa c4 uzima topa, beleži se c:d5. Primer za promociju a b c d e f g h 8 a8 white queend8 white bishoph8 white knighta7 white pawnd7 white pawnh7 white pawnf2 black pawnf1 black rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h U slučaju promocije pešaka beleži se potez pešakom, a odmah sledi početno slovo figure koja se postavlja na tablu. Primeri: a8D, h8S, d8L, f1T. U Srbiji, šahovski potezi se mogu beležiti ćirilicom ili latinicom. Sudijska komisija Šahovskog saveza Centralne Srbije preporučuje upotrebu ćirilice. Šahovska takmičenja[uredi | uredi izvor] Šahovska takmičenja mogu se podeliti na turnire, mečeve i timska takmičenja. O bilo kakvom takmičenju da se radi, za pobedu se dobija 1 poen, za remi ½ poena, dok se za izgubljenu partiju ne dobijaju poeni (retko kada organizatori šahovskih takmičenja odstupaju od ovog pravila).[6] Šahovski turniri[uredi | uredi izvor] Šahovski turniri organizuju po kružnom sistemu (Soneborn-Berger - često se nazivaju samo Berger), zatim po švajcarskom, ševeninškom i nokaut sistemu. Glavni članak: Spisak najznačajnijih turnira u istoriji šaha Kružni sistem (Berger)[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Bergerov sistem Berger-turniri obično su zatvorenog tipa (igrači koji učestvuju, dolaze po pozivu organizatora). Kad je reč o kružnom sistemu (Soneborn-Berger), igra se po pravilu „svako sa svakim“. Minimalan broj igrača je tri, a može se organizovati da se igra jednokružno (svako sa svakim po jednu partiju), dvokružno (svako sa svakim po dve partije - jednu belim figurama, drugu crnim) itd. Ukoliko je za turnir prijavljen neparan broj igrača, u svakom kolu jedan igrač je slobodan (nema protivnika) i ne dobija poene. Pobednik turnira je igrač koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko više takmičara ostvari jednak broj poena, uspešniji je onaj igrač čiji je veći zbir poena sa takmičarima iz gornje polovine konačne turnirske tabele. Ovaj sistem nosi ime po pobornicima ideje, engleskom šahisti Viljemu Sonebornu i austrijskom teoretičaru šahovske završnice Johanu Bergeru. (vidi Bergerove tablice) Švajcarski sistem[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Švajcarski sistem Turniri koji se igraju po švajcarskom sistemu obično su otvoreni turniri (svako može da se prijavi za turnir) i za učešće obično se plaća upisnina. Najčešće, ovo su masovni turniri, sa velikim brojem učesnika i posle Drugog svetskog rata postali veoma su popularni u čitavom svetu, tako da su doneli ogromnu korist u popularizaciji šaha. Tvorac ovog sistema je Švajcarac dr J. Miler. Pošto je broj učesnika turnira prevelik da bi igrao svako sa svakim kao kod turnira koji se igraju po Berger-sistemu, pre svakog kola pribegava se ciljanom parovanju. Na primer, pre nego što se potpuno završe sve partije prvog kola, još uvek se ne zna ko će sa kim igrati čak ni u sledećem, drugom kolu. To gotovo da isključuje mogućnost „domaćih“ priprema, i samim tim, smanjuje se broj eventualnih remija.[7] Za švajcarski sistem, karakteristična su tri pravila: nijedan igrač ne može igrati sa istim protivnikom dva puta; u svakom kolu, igrači za protivnike imaju takmičare koji su im što bliže po broju poena na tabeli; posle svakog kola igrači moraju imati što izjednačeniji broj partija koje su odigrali sa belim, i sa crnim figurama. Slično kao i kod turnira po Berger-sistemu, ukoliko je broj učesnika neparan, jedan takmičar u svakom kolu je slobodan pošto nema protivnika, s tom razlikom da slobodan igrač u švajcarskom sistemu dobija poen. Prema pravilima, slobodan je onaj igrač koji je u prethodnom kolu bio poslednji na turnirskoj tabeli. Dodatno, igrač ne može biti slobodan više od jedanput. Sistem se može primeniti pri bilo kom broju učesnika i kola, za bilo koju aktivnost (mada se najčešće koristi u šahu) u kojoj se pojavljuju tri rezultata - pobeda, nerešeno (remi) i poraz. Možda jedini nedostatak švajcarskog sistema je činjenica da poslednja kola nose izrazito veću težinu od prvih, odnosno važnija su za konačan plasman igrača. Ako takmičar započne turnir pobedama, u narednim kolima susreće se sa sve jačom opozicijom (zahvaljujući pravilu 2.), pa ga je kasnije lakše dostići igrač koji je započeo porazima. Pobednik turnira je onaj učesnik koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko u konačnom plasmanu više učesnika ostvare jednak broj poena, tada se uspešnijim smatra igrač koji je bolji uspeh ostvario po Buholc-koeficijentu. Buholc-koeficijent je u stvari zbir poena svih protivnika nekog igrača. U Srbiji, pogotovo su popularni tzv. „vikend-turniri“ koji se organizuju po švajcarskom sistemu. Na „vikend-turnirima“, obično se u petak igraju dva kola, u subotu četiri, a u nedelju kada se turnir završava, poslednja tri kola. Po švajcarskom sistemu igra se i na Šahovskim olimpijadama, koje FIDE organizuje svake 2 godine. Ševeninški sistem[uredi | uredi izvor] Ševeninški sistem (negde Sheveningen sistem) predviđen je za ekipna takmičenja, gde svaki igrač jednog tima za protivnike ima sve igrače suparničkog tima. Nokaut sistem[uredi | uredi izvor] Kup-sistem, u kom se u drugom kolu susreću pobednici iz prvog kola, u trećem kolu susreću se pobednici iz drugog kola, itd., sve dok se ne dođe do finala u kom igraju jedina dva takmičara koja su do tog momenta pobedila sve svoje suparnike. Onaj protivnik koji pobedi u finalu, postaje pobednik turnira.[8] Mečevi[uredi | uredi izvor] Šahovski meč organizuje se između dva protivnika. Kako bi oba protivnika bila ravnopravna (npr. da imaju isti broj kola sa belim i crnim figurama), najčešće se mečevi organizuju tako da imaju paran broj kola. Ukoliko to nije slučaj, radi se o hendikep-mečevima. Pobednik šahovskog meča je igrač koji na kraju ostvari veći broj poena (odnosno pobeda). Ekipna takmičenja[uredi | uredi izvor] Igraju timovi, jedan tim protiv drugog, tako što se igrači raspoređuju po tablama. Obično se za prvu tablu uzimaju najjači igrači tima. Svaki tim ima svog kapitena. Kapiten ekipe ne mora istovremeno biti igrač za tablom, može biti i neko treće lice. Kod ekipnih prvenstvenih susreta, kada ekipe u svakom kolu putuju, bele figure na prvoj tabli ima domaća ekipa. Ekipna takmičenja mogu biti ligaška (na lokalnom ili nacionalnom nivou), ili su u pitanju šahovski dvoboji reprezentacija. Ostala takmičenja[uredi | uredi izvor] Simultanke[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Simultanka Postoje 3 oblika simultanke: Jedan igrač igra protiv više igrača tako što se kreće od table do table i svaki put povuče po potez. Obično se igra na 20-30 tabli, no bilo je pokušaja da se igra na rekordnom broju tabli. Jedan igrač igra protiv više igrača na većem broju tabli, pri čemu novi igrači sedaju na table onih koji su poraženi. Alternativna simultanka, u kojoj dva igrača igraju s više protivnika tako što naizmenično vuku poteze. Hendikep-mečevi[uredi | uredi izvor] Hendikep-mečevi su šahovska takmičenja egzibicionog tipa (po svojoj prirodi, nisu po FIDE šahovskim pravilima), odnosno mečevi u kojima jedan protivnik ima neku prednost nad drugim (npr. stalno bele figure, ili više vremena za razmišljanje, ili figuru više itd). Najveći hendikep-meč u istoriji koji je ikada organizovan je Kasparov protiv sveta. Meč se igrao 1999. godine na internetu. S jedne strane igrao je Gari Kasparov, sa druge čitav svet, dok se o potezu „sveta“ odlučivalo se glasanjem po principu proste većine - potez koji bi dobio najviše glasova biran je kao potez „sveta“. To je u stvari bio dopisni meč, svaka strana imala je na raspolaganju maksimalno 24 časa za naredni potez. Uprkos činjenici da je „svet“ izbacio oštru teorijsku novost još u 10. potezu, Kasparov je pobedio u 62. potezu. Šah „na slepo“ može biti poseban vid hendikep-meča, ako samo jedan igrač igra „na slepo“. Šah „na slepo“[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Šah na slepo Šahovska partija u kojoj bar jedan igrač igra tako što nema mogućnost da vidi šahovsku tablu, ili nema kontakta sa šahovskim figurama. Poseban oblik šaha „na slepo“ je simultanka „na slepo“, gde jedan igrač, bez mogućnosti da vidi šahovske table igra protiv većeg broja suparnika (koji vide svoju tablu i figure) istovremeno. Svetski rekord u ovakvom vidu šaha ostvario je u San Francisku 1960. godine Džordž Koltanovski, odigravši 56 partija „na slepo“ po tempu 10 sekundi za potez. Simultanka je trajala 9 sati, a rezultat je bio 50 pobeda i 6 poraza u korist Koltanovskog. Šahovske titule[uredi | uredi izvor] Finalnu reč kod dodeljivanja šahovskih titula ima Kvalifikaciona komisija FIDE. Titule u muškoj konkurenciji[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (GM) Velemajstor (IM) Međunarodni majstor (pop. intermajstor) (FM) FIDE majstor (pop. majstor) (CM) Majstorski kandidat (pop. kandidat) Titule u ženskoj konkurenciji[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (WGM) Ženski velemajstor (WIM) Ženski međunarodni majstor (pop. intermajstor) (WFM) FIDE majstor (pop. majstor) (WCM) Majstorski kandidat (pop. kandidat) Počasne titule[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (HGM) Počasni velemajstor (HM) Počasni majstor Ostale titule[uredi | uredi izvor] Pored nabrojanih standardnih šahovskih titula, FIDE dodeljuje i titule za šahovsku kompoziciju (komponovanje i rešavanje problema i studija). Ove titule dodeljuje Stalna komisija FIDE za šahovsku kompoziciju. Titule za dopisni šah dodeljuje ICCF (en. International Correspondence Chess Federation - Međunarodna federacija za dopisni šah).[9] == Liste ==[10] Svetski šampioni u muškoj kategoriji[uredi | uredi izvor] „Nezvanični“ ali široko priznati šampioni (pre-šampionsko doba)[uredi | uredi izvor] Ruj Lopez de Segura, Španija, ~1560 Paolo Boi i Leonardo da Kutri, Italija, ~1575 Alesandro Salvio, Italija, ~1600 Đoakino Greko, Italija, ~1620 Legal de Kermer, Francuska, ~1730–1747, Fransoa-Andre Filidor, Francuska,~1747–1795 Aleksander Dešapel, Francuska, ~1800–1820 Luj de la Burdone, Francuska, ~1820–1840 Hauard Staunton, Engleska, 1843– 1851 Adolf Andersen, Nemačka, 1851–1858 Pol Morfi, SAD, 1858–1859, Adolf Andersen, Nemačka, 1858–1866 Viljem Štajnic, Austrija, 1866–1886 Zvanični šampioni[uredi | uredi izvor] Viljem Štajnic, Austrija/SAD, 1886—1894. Emanuel Lasker, Nemačka, 1894—1921. Hose Raul Kapablanka, Kuba, 1921—1927. Aleksandar Aljehin, Rusija/Francuska, 1927—1935, 1937—1946. Maks Eve, Holandija, 1935—1937. Mihail Botvinik, SSSR, 1948—1957, 1958—1960, 1961—1963. Vasilij Smislov, SSSR, 1957—1958. Mihail Talj, SSSR, 1960—1961. Tigran Petrosjan, SSSR, 1963—1969. Boris Spaski, SSSR, 1969—1972. Robert Fišer, SAD, 1972—1975. Anatolij Karpov, SSSR, 1975—1985. Gari Kasparov SSSR/Rusija, 1985—1993. „Nezvanični“ ali široko priznati svetski šampioni[uredi | uredi izvor] Gari Kasparov, Rusija, 1993—2000. Vladimir Kramnik, Rusija, 2000 do danas FIDE svetski šampioni nakon Garija Kasparova[uredi | uredi izvor] Anatolij Karpov, Rusija, 1993—1999. Aleksandar Halifman, Rusija, 1999—2000. Višvanatan Anand, Indija, 2000—2002. Ruslan Ponomariov, Ukrajina, 2002—2004. Rustam Kasimdžanov, Uzbekistan, 2004—2005. Veselin Topalov, Bugarska, 2005. do danas Vladimir Kramnik, Rusija, 2006 Višvanatan Anand, Indija, 2007—2013. Magnus Karlsen, Norveška, 2013. do danas Svetske šampionke[uredi | uredi izvor] Vera Menčik, Ujedinjeno Kraljevstvo , 1927-1944 Ljudmila Rudenko, Sovjetski Savez, 1950-1953 Elizaveta Bikova, Sovjetski Savez, 1953-1956, 1958-1962 Olga Rupcova, Sovjetski Savez, 1956-1958 Nona Gaprindašvili, Sovjetski Savez, 1962-1978 Maja Čiburdanidze, Sovjetski Savez, 1978-1991 Jun Ksi, Kina, 1991-1996, 1999-2000 Žuža Polgar, Mađarska, 1996-1999 Čen Cu, Kina, 2001—2004. Antoaneta Stefanova, Bugarska, 2004-2006 Juhua Hsu , Kina, 2006-2008 Aleksandra Kostenjuk, Rusija, 2008-2010 Jifan Hu, Kina, 2010-2012, 2013-2015, 2016-2017 Ana Ušenjina, Ukrajina, 2012-2013 Marija Muzičuk, Ukrajina, 2015-2016 Žongji Tan, Kina, 2017-2018 Venđun Đu, Kina, 2018- Ostali poznati šahisti[uredi | uredi izvor] Alisa Marić Svetozar Gligorić Ljubomir Ljubojević Lav Polugajevski Viktor Korčnoj Paul Keres Ruben Fajn Trenutno najbolji igrači sveta[uredi | uredi izvor] Najboljih 10 igrača prema FIDE rejting listi, avgust 2020) su: Igrač God. rođenja Država Rejting 1. Magnus Karlsen 1990 Norveška 2863 2. Fabijano Karuana 1992 SAD 2835 3. Liren Ding 1992 Kina 2791 4. Jan Nepomnijačtči 1990 Rusija 2784 5. Maksim Vašije-Lagrav 1990 Francuska 2778 6. Aleksandar Griščuk 1983 Rusija 2777 7. Levon Aronjan 1982 Jermenija 2773 8. Vesli So 1993 SAD 2770 9. Tejmur Rađabov 1987 Azerbejdžan 2765 10. Aniš Giri 1994 Holandija 2764 Najbolje šahistkinje sveta[uredi | uredi izvor] Najboljih 10 igračica prema rejting listi FIDE, maj 2018) su: Igrač God. rođenja Država Rejting 1. Jifan Hu 1994 Kina 2658 2. Venđun Đu 1991 Kina 2571 3. Ana Muzičuk 1990 Ukrajina 2564 4. Katerina Lagno 1989 Rusija 2556 5. Aleksandra Kostenjuk 1984 Rusija 2555 6. Viktorija Cmilite 1983 Litvanija 2542 7. Tingđie Lei 1997 Kina 2537 8. Marija Muzičuk 1992 Ukrajina 2532 9. Valentina Gunina 1989 Rusija 2526 10. Žongji Tan 1991 Kina 2522 Trenutno najbolji igrači Srbije[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Spisak srpskih velemajstora Najboljih 10 srpskih igrača prema rejting listi FIDE (za januar 2022) su: Igrač God. rođenja Rejting 1. Robert Markuš 1983 2625 2. Velimir Ivić 2002 2607 3. Aleksandar Inđić 1995 2604 4. Ivan Ivanišević 1977 2599 5. Bojan Vučković 1980 2559 6. Miloš Perunović 1984 2539 7. Marko Nenezić 1995 2525 8. Boban Bogosavljević 1988 2523 9. Luka Budisavljević 2004 2511 10. Nikola Sedlak 1983 2510 Najbolje šahistkinje Srbije[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Spisak srpskih velemajstora Najboljih 10 srpskih igračica prema rejting listi FIDE (za januar 2022) su: Igrač God. rođenja Rejting 1. Teodora Injac 2000 2407 2. Jovana Rapport 1992 2299 3. Marija Rakić Vulićević 1990 2294 4. Anđelija Stojanović 1987 2287 5. Jovana Erić 1992 2278 6. Jordanka Belić 1964 2270 7. Tijana Blagojević 1997 2260 8. Adela Velikić 1997 2258 9. Marija Manakova 1974 2257 10. Marina Gajčin 2001 2254 Šahovski programi[uredi | uredi izvor] JakšaH Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jun 2010), Srbija \ Republika Srpska je prvi srpski šahovski program. Korisnički interfejs kao i dokumentacija su napisani i na srpskom i na engleskom jeziku, projektna dokumentacija je pisana na srpskom, a interesantno je da je kompletan izvorni kod u potpunosti napisan na ćirilici. Vidi još[uredi | uredi izvor] Pravila šaha Šahovska notacija Šahovske figure Svetski šampionat u šahu Svetski šampioni u šahu Problemski šah

KAKO POSTATI GOLMAN Vasilije ĆIKO-RadovićВасилије Радовић (Цетиње, 10. септембар 1938 — Цетиње, 25. март 2019) био је југословенски фудбалски голман и тренер, репрезентативац Југославије. Jedan od najboljih golmana svog vremena u bivšoj Jugoslaviji. Rođen 1938. na Cetinju. Karijeru i započeo u svom rodnom gradu u Lovćenu, a poslije jedne utakmice protiv Željezničara skrenuo je pažnju odličnim odbranama i time zaslužio poziv u naš Klub. U periodu od 1957. do 1971. je branio na 307 zvaničnih utakmica, a čak je postigao i jedan gol. Osim u Želji, jednu sezonu (1966/67) je proveo u Fenerbahçeu. Karijeru je zbog povrede prekinuo 1971. godine. Iako je konkurencija bila žestoka, dospio je i do reprezentacije bivše države, ali je vjerovatno i činjenica da ne igra za neki od klubova velike četvorke uzrokovala da je zabilježio samo tri nastupa. Ranije je bio i mladi reprezentativac Jugoslavije, te član povremene B reprezentacije. Bio je poznat po odličnim refleksima u duelima “jedan na jedan”, ali i sigurnim reakcijama na visoke lopte čime je davao dodatnu sigurnost zadnjoj liniji. Efektnim odbranama je pobrao simpatije gledalaca, čak i na gostujućim terenima. Višegodišnji kapiten je poslije okončanja igračke karijere počeo raditi u Klubu kao trener juniora, zatim je bio i član stručnog štaba prvog tima. U sezoni 1976/77 je kratko vodio prvi tim. Osim toga, vrlo je važno istaći da Radović spada u grupu ljudi zaslužnih za opstanak kluba u teškim vremenima agresije na BiH. Rat je preživio na Trgu Heroja, a poslije rata se vratio u Crnu Goru gdje učestvuje u radu danske Otvorene škole fudbala. TVRD povez,ILUSTROVANA....117.strana,CETINJE,2007.god,VELIKI FORMAT,30.CM, FK Željezničar SARAJEVO ---------------------------- Knjiga u PERFEKTNOM stanju..... R1

Fišer protiv Petrosjana (6,5:2,5) i Spaskog (?) / Dimitrije Bjelica Sarajevo 1972. Mek povez sa klapnama, ilustrovano, 128 strana. Napomena: na nekoliko strana blagi tragovi grafitne olovke (štiklirani potezi - kao na fotografiji); knjiga je veoma dobro očuvana. R25 Od 1937. godine kadaje Maks Eve izgubio titulu svjetskog prvaka sa Aljehinom, prvi put se dogodilo da je jedan velemajstor izvan Sovjetskog Saveza postao izazivač šampiona svijeta. Robert Fišer, osmostruki američki šampion pobijedio je u mečevima Tajmanova i Larsena sa po 6 : 0, a zatim se u finalnom dvoboju kandidata sastao oktobra 1971. u Buenos Airesu sa Tigranom Petrosjanom. Ova knjiga je u neku ruku dnevnik toga meča u Buenos Airesu u kome je Fišer slavio veliku pobjedu 6,5 : 2,5 i tako postao izazivač svjetskog prvaka Spaskog. Ona je u stvari nastavak knjige »Šahovski susreti stoljeća«, koju sam pisao sa Fišerom i uvod u knjigu Spaski ili Fišer. Dugujem posebnu zahvalnost sovjetskom velemajstoru Alekseju Suetinu, Petrosjanovom sekundantu, za dragocjene konsultacije u komentarima partija iz Fišerovog stvaralaštva i meča u Buenos Airesu. D. B. Sadržaj: Umjesto predgovora Dvadeseta uzastopna pobjeda Prva partija Veliki Petrosjanov revanš Druga partija Drama se nastavlja Treća partija Oko arene Zatišje nakon bure Četvrta partija Velika borba i...remi Peta partija Počinje ргеокге! Šesta partija Kristalna Fišerova pobjeda Sedma раrtiја Poen do Spaskog Osma partija 6,5 : 2,5 Deveta partija 120 partija, 86 pobjeda, 4 poraza Tigran Petrosјап: Šta se dogodilo u Buenos Airesu Citati Ponovo u Buenos Airesu Od Portoroža do Rejkjavika Fišerove zlatne godine 1968—72 Neobična karijera mladog Јеrmenса Petrosjan za pločom Spaski ili Fišer? Mihail Talj: Jedan »carinik« је u penziji Моskvа zove Njujork Spisak Fišerovih partija u ovoj knjizi Petrosjanove partije

TROUT FISHING IN NEW ZEALAND. By Rex Forrester. (1979) 1979 1st US edition. 4to (182 x 248mm). Pp207. B/w photographs, maps, illustrations. Dark green mottled boards with gilt printed spine. `Trout and salmon, notable spots, methods and times, guide services, smoking trout, and much more`. No one could be better qualified than Rex Forrester to write this sort of informative, useful book on all aspects (not forgetting the fun and frolics) of trout fishing in New Zealand today. This new book from his practised pen compacts all his trout-fishing experience and experiences and offers the reader an unmatched complete practical coverage of the sport in New Zealand. Also included is information for the salmon fisherman. From basic chapters on the types of fish and fishing available, the author goes on to provide detailed advice on where to go, at what time of year, and how to fish your chosen spot. Rivers, streams and lakes are all localised and described from north to south of the country, with their angling prospects itemised by example and often accompanied by an amusing story. In addition there are sections on tackle and lures, on fishing guides and tips for visiting anglers, down to cooking and smoking the catch, all of which add greatly to the book`s value both for the local fisherman and the tourist`. Published simultaneously, with different ISBN numbers, by Madrona Publishers, Seattle, USA, and Whitcoulls Publishers, Christchurch, New Zealand. £15.00 Availability: In stock Book Code 2519 More Information More Information Author Forrester (Rex). Book Code 2519 ISBN 0914842420 / 0914842420. Book Description Very good in dust-wrapper. Book Cover Hardcover Published Date 1979 Publisher Madrona Publishers. Place Seattle, Washington. Knjiga u PERFEKTNOM stanju...Lov RIBOLOV... ------------------------- SP

Sedamdeset pet godina mladenovačkog fudbala / Milorad Janković, Milosav B. Vlajić Mladenovac 1994. Mek povez, ćirilica, bogato ilustrovano, 406 strana. Knjiga je dobro očuvana. Bilo je pokušaja i pre nas da se napiše jedna slična monografija, ali se brzo odustajalo. Tog velikog, izazovnog i nimalo lakog posla latili smo se pre pet godina. Strpljivo i uporno smo danima prikupljali i sređivali materijal u obimnu građu, da bismo na kraju uspeli da krunišemo svoje napore i trud. Trebalo je sate provesti u bibliotekama i arhivima, prelistati brdo sportskih listova, časopisa, almanaha, biltena i kojekakvih publikacija, da bi se pronašao samo jedan jedini podatak, rezultat, izveštaj... Svesni smo činjenice da knjiga ima određenih pukotina i manjkavosti i da može podleći ozbiljnim kritikama kompetentnih poznavalaca i spisatelja iz oblasti sportske literature. Nastojali smo da sećanja imaju izvornost i verodostojnost, da tekstualne celine budu tačne i autentične. Nismo bili u mogućnosti da proverimo ispravnost imena svih fudbalera koji su bili protivnici naših klubova. Tu svakako ima grešaka. Moramo se ograditi od pojedinih anegdota koje poseduju određenu proizvoljnost i karikiranost. Nismo želeli nikog da omalovažimo, da potcenimo, da izvrgnemo ruglu. Nastojali smo da budemo što više objektivni i što manje lični. Opis političke pripadnosti i obojenosti nekih igrača, kao i prisustvo političkih uticaja i poteza, a njih je itekako bilo i u mladenovačkom fudbalu, sveli smo na najmanju moguću meru. Određenu koncepciju knjige nismo imali. Ona je došla sama po sebi, pošto smo izvršili odabir fotosa i ilustracija i posle obavkjene hronologizacije prikupljenog materijala. Dobili smo jednu kolaž celinu, isprepletanu raznim narativno — dokumentarističkim prilozima. Nismo imali uzor monografiju ili hroniku, a želeli smo da izbegnemo suvoparnu statistiku rezultata, izveštaja i tabela. Koliko smo u svemu uspeli, ostaje da čitaoci sami procene. Jedno je ipak sigurno, uspeli smo da jedan duži vremenski period iz istorije mladenovačkog fudbala oživimo i da od zaborava otrgnemo mnoge utakmice i ličnosti. 75 godina mladenovackog fudbala.

Odlicno stanje FRESHWATER FISH: THE NATURAL HISTORY OF OVER 160 NATIVE EUROPEAN SPECIES. By Malcolm Greenhalgh. Illustrated by Stuart Carter. Greenhalgh (Malcolm Eric). Synopsis: European lakes, rivers, reservoirs and canals are home to a huge number of fish species. In this book, Malcolm Greenhalgh explores over 160 species, from primitive lamprey to the Atlantic salmon and from the massive sturgeon to the tiny guppy. Understanding fish is the key to finding them, and the author therefore explains the appearance, range, habitat, courtship, breeding, life-cycle and feeding behaviour of each species. The book is organized by fish family and closely related species are grouped together, so that minor differences in appearance or behaviour can be easily recognized. The author also explores the conservation issues that threaten fish throughout Europe, including the effects of introducing fish to areas where they would not occur naturally, as well as pollution and over-fishing. About the Author: Malcolm Greenhalgh has studied fish and fishing throughout Europe, North America and the West Indies and regularly demonstrates at major angling shows in Britain and Europe. He contributes to Fly-Fishing and Fly-Tying and Salmon, Trout and Sea Trout magazines, is general editor of The Complete Book of Fly-fishing and author of Trout-Fishing in Rivers; Lake, Loch and Reservoir Trout Fishing; The Complete Salmon Fisher; The Fly-Fisher`s Handbook (with Denys Ovenden) and The Salmon and Sea Trout Fisher`s Handbook (with Hugh Falkus). `About this title` may belong to another edition of this title. jezera reke ribolov pecanje knjige za pecaroše udice mamci pecaroši pecaljke ribolovačka oprema pomorstvo B Бабушка (риба) Балавац Балавац пругасти Бас (риба) Бели амур Бели толстолобик Белица (риба) Белица плотица Бета (род) Бисерна гурамија Бодорка Бркица Бурешлијева бркица Буцов G Гргеч D Деверика Z Златна рибица Златни караш J Јаз (риба) Језерска златовчица Језерска пастрмка K Караш Кедер Клен (риба) L Летећа лисица (риба) M Мрена P Пегуница Плави гурами Платика S Сом Слатководне рибе у Србији Stakleni som T Тајмен Толстолобик Dž Џек демпсеј (риба) Š Шаран Штука A Anabas scandes

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Aikido (合気道 Aikidō, ili 合氣道) bukvalno značenje „usaglašeni put energije“ ili sa pesničkom notom „put harmoničnog duha“ je moderna japanska borilačka veština (jap. Gendai budō (現代武道)). Aikidokama se nazivaju osobe koje vežbaju aikido. Osnovao ga je Morihej Uešiba (植芝盛平) (poznat među aikidokama kao o-sensei[a] (翁先生)) u periodu od 1930. do 1960. godine.[1] Tehnički glavni delovi aikidoa su preuzeti iz Daito-rju Aiki-džudžucu (大東流合気柔術) - vrste džudžice i kendžicua[b] 　(剣術) sa mnogo pridruženih tehnika. Smatra se da aikido sadrži u sebi značajnu duhovnu komponentu. Termin aikidoka se u Japanu uglavnom odnosi na profesionalce, dok na zapadu bilo ko vežba aikido sebe može nazvati aikidokom. Istorijat Naziv aikido čine tri japanska sloga- ai, ki i do. Često su prevođeni kao harmonija, energija i put, tako da se aikido može prevesti kao „ put harmonije kroz energiju“. Drugo često prevođenje ovih slogova je harmonija, duh i put, tako da aikido može da znači i „put duhovne harmonije“. Oba značenja privlače pažnju na činjenicu da tehnike aikidoa kontrolišu napadača i preusmeravaju njegovu energiju umesto da je blokiraju. Nameće se poređenje- vrbe koja se savija u luk pri oluji i crnog hrasta koji se lomi ako su udari vetra suviše jaki (Korejska borilačka veština poznata pod imenom hapkido, koristi ista tri znaka tj. sloga, što sugeriše na istorijsku povezanost sa Daito Rjy, izvorom aikidoa.) Morihei Uešiba je razvio aikido uglavnom iz Daito Rya aikidžucu, uključujući u trening pokrete sa kopljem-yari, jo- i možda juken-bajonet. Ali najjači uticaj je izvršilo korišćenje katane. Na mnogo načina, jedan aikido vežbač se kreće kao nenaoružani mačevalac. Aikido napadi- šomenuči i jokomenuči vode poreklo iz oružanog napada, i rezultiraju tehnikama kao što su tehnike pri oduzimanju oružja. Neke škole aikidoa ne drže trening sa oružjem uopšte, druge poput Ivama Rju, značajno vreme koriste za vežbanje sa bokenom-drvenim mačem boken, jo i nožem-tanto.[2] U nekim školama aikidoa, sve tehnike aikidoa se mogu izvoditi sa mačem i nenaoružan. Aikido je stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo 1955. godine, u SAD 1960, i Australiju 1965, u Srbiju 1970. i u mnoge druge zemlje. Danas širom sveta postoji veliki broj vežbaonica u kojima može da se trenira aikido. Džudo je borilačka veština i olimpijski sport nastao kao skup probranih tehnika iz Džiudžicua. Džiudžicu je u to vreme u Japanu bilo zajedničko ime za sve borilačke veštine (udaračke i rvačke). Tada je osnivač džudoa - Jigoro Kano, koji je savladao nekoliko stilova Džiudžicua, odlučio uzeti ono najbolje od svake i odbaciti nepotrebno.

Jugoslav Ramić : Principi uspeha u rukometu / Negotin : J. Ramić, 2004 , Fizički opis 61 str. : ilustr. ; 24 cm Napomene Tiraž 1.000 Bibliografija: str. 56. Рукомет -- Тренинг Očuvanost 4 ; ima autorovu posvetu. Југослав Југа Рамић (02.10.1959 – 04.11.2021) У Новом Саду је у 62. години преминуо Југослав Југа Рамић, рукометни репрезентативац, истакнути тренер, дугогодишњи спортски радник, добитник бројних признања за достигнућа и развој спорта у Србији. Југослав Југа Рамић је у српском рукомету оставио значајан траг као играч и репрезентативац, али и као тренер који је одшколовао бројне генерације српских, али и рукометаша у Чикагу, Тунису, Саудијској Арабији, Нигерији… Целокупна његова каријера и играчка и тренерска показала је да је популарни Југа, увек насмејан, љубазан, на услузи свима, био по многоме чему несвакидашња личност. Играчку каријеру започео је у родном Ковину у рукометном клубу Раднички у којем је врло брзо стигао и до сениорске екипе. Као рукометаш калио се у Динаму из Панчева, београдском Партизану у којем је касније био и тренер и секретар. Препознатљив је био и по неготинском МРК “Хајдук Вељко” у којем је провео две деценије и остао упамћен као срчано и енергично крило, али и у којем је 1996. након што је завршио играчку каријеру започео тренерску која ће га одвести на све континенте и на победничка постоља бројних домаћих, европских и националних првенстава. Као врсни познавалац рукомета обрео се на позив прослављеног Веселина Вујовића 2003. у репрезентацији тадашње Србије и Црне Горе, свих селекција, као члан стручног штаба и помоћни тренер, освајајући са својим тимовима златну медаљу на Европском првенству за кадете (2004, 2005), сребро на Светском првенству за јуниоре (2005). У београдском “Партизану”, клубу чији је био играч, али и пасионирани навијач, обављао је функције помоћног тренера и секретара и са њима освојио титулу победника Купа (2004/2005). Био је и шеф стручног штаба РК Зајечар (2006/2007), РК Нови Пазар (2007/2008) који се у тој сезони и домогао Прве лиге, РК “Бане” Рашка (2011) са којим је такође ушао у Прву лигу, ЖРК „Словен“ Рума (2019), ЖРК “Петроварадин” Нови Сад чланицама Супер Б Лиге… Богату тренерску каријеру стицао је и на рукометним теренима у иностранству водећи успешно клуб “Африка” у Тунису (2009. и 2010.) до двоструке титуле првака државе и освајања државног купа, РК “Ал Калееј“ Дамам, Саихат, Саудијска Арабија. Радио је и као шеф стручног штаба Универзитета “Мичиген” у Чикагу (2011), Репрезентације Нигерије (2008), репрезентације Туниса (2010)… Током своје богате каријере стигао је и да се бави новинарским и водитељским послом у Самосталној телевизији Неготин, у којој је био и један од директора, да учествује у културном и спортском животу Неготина и Новог Сада у којем је живео последњих деценија, да напише и књигу “Принципи успеха у рукомету”, својеврсни приручник за играче и тренере

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nogometni klub DINARA KNIN 1913 - 2013 , Drago Kovačević , Beograd 2013 , monogfrafija, fudbal , tvrd povez, format 22 x 30 cm , ilustrovano, 255 strana NK Dinara je fudbalski klub iz Knina. Osnovan je 1913. godine i jedan je od starijih klubova u nekadašnjoj Jugoslaviji. Po tradiciji Dinara je nosila crno-bele dresove. Međutim, u novije vreme zvanične boje kluba su crvena i plava. Istorija Prvi fudbalski klub u Kninu osnovan je 29. jula 1913. godine pod imenom NK Lav. Za njegovo osnivanje najzaslužniji je student Trgovačke akademije u Pragu a ujedno i njegov prvi predsednik Milan Amanović (1894-?) [1][2]. Dve godine kasnije 1915. godine menja ime u Lastavica. Od tada pa do 1995. godine nastupa u lastavičjim, crno-belim dresovima. Crno simboliše otmenost, a belo čistotu. Zbog eksplozije oduševljenja novom državom, u SNP-u su u to vreme registrovani klubovi poput `Kosova` iz Solina, `Uskoka` iz Splita, omiškog `Komita`... Iz istih razloga pobuda nekoliko kninskih Srba predlaže da se ime Lastavice, promeni u Hajduk Veljko. Taj predlog ne prolazi, a kao kompromis između hrvatske ideje zadržavanja starog naziva i novog predloga, 1923. klub menja ime u NK `Dinara`.[3] Prvo Dinarino pojavljivanje u takmičenju Jugoslovenskog fudbalskog saveza bilo je 1934. godine u `provincijskoj grupi` Splitskog nogometnog podsaveza (SNP) [4]. Dinara je prvu utakmicu 04. novembra 1934. godine dobila službenim rezultatom 3:0 protiv NK `Unac` iz Drvara plasiravši se tako u drugo kolo. U narednoj rundi Dinara je na gostovanju u Šibeniku `poražena` takođe službenim rezultatom od strane domaćeg NK `Osvit`-a [5]. Prvakom `provincije` Dinara je postala u proleće 1936. godine kada je u dvomeču finalne utakmice bila uspešnija od ekipe NK `Orkan` iz mesta Dugi Rat. U prvoj utakmici u Kninu [6] domaćini su porazili goste iz Dugog Rata 6:1, dok je sedam dana kasnije [7] domaći NK `Orkan` bio uspešniji od Kninjana 3:1 [8]. U sezoni 1937/38. Dinara nastupa u II razredu Splitskog nogometnog podsaveza i u konkurenciji još dva kluba, RŠK Šibenik i DOŠK-a iz Drniša, zauzima drugo mesto [9]. Kao prvak II razreda `A` grupe, Dinara iz Knina se nadmetala za sa ostala dva prvaka grupa (`B` i `C`) i ekipom iz Šibenika. Već u prvom kolu kninjani su ispali u dvomeču protiv ekipe NK `Val` iz Donjeg Kaštela [10] Dvomeč sa ekipom NK `Val` biće poslednji takmičarski nastup ekipe NK `Dinara` do njenog ponovnog pokretenja, nakon Drugog svetskog rata. Zanimljivo da se u sezoni 1940/41. godine u I razredu `3. skupina` SNP pojavila ekipa NK `Krka` iz Knina, ali je ona oslobođena igranja prvenstvenih utakmica [11]. Početkom 1945. godine obnavlja se rad kluba a prvu fudbalsku utakmicu ekipa Dinare odigrala je januara iste godine u Benkovcu protiv Šeste brigade NOVJ [12]. Prva Dinarina međunarodna utakmica odigrna je 1951. godine kada je u Kninu gostovao bečki `Red Stara`. Utakmica je završena pobedom Kninjana 4:2 [13]. Oko 30tak sezona Dinara je igrala Dalmatinsku zonu koja je u nekim slučajevima (čitaj sezonama) bila 3. a u nekim i 4. rang u tadašnjem sistemu liga SFRJ. Od 1976/77. sezone do 1978/79. Klub igra u tadašnjoj Republičkoj ligi grupa Jug gde je u poslednjoj sezoni zauzeo, kada ispada u Dalmatinsku zonu, jedanaesto mesto na tabeli sa 8 pobeda i isto toliko nerešenih rezultata, deset poraza i gol razlikom 32:31. Dinarina fudbalska škola formirana je 1983. godine, u čast braće Monti (Jove i Ante[14]), i zbog njihovih zasluga za klub i za razvoj sporta u Kninu, nosila ime `Braća Monti`. U kvalifikacijama za drugu ligu 1986. godine izgubili su tesno od BSK-a iz Slavonskog Broda. U prvoj utakmici u Kninu bilo je 0:0, dok je u revanšu BSK pobedio 1:0....

Autor - osoba Kilibarda, Mihailo Milan Naslov Vaš pas : odgoj, dresura, reprodukcija, ishrana, bolesti / Mihailo-Milan Kilibarda Ostali naslovi Epanjel breton - vaš pas: odgoj i obuka Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1988 Izdanje 3. prerađeno i dopunjeno izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Mihailo-Milan Kilibarda, 1988 (Beograd : Kosmos) Fizički opis 112 str. : ilustr. ; 20 cm. (Broš.) Napomene Na spor. nasl. str.: Epanjel breton - vaš pas : odgoj i obuka Tiraž 4.000 Bibliografija: str. 110. Predmetne odrednice Psi – Priručnik Epanjel breton Brittany Spaniel Epagneul Breton Poreklo francusko, tačnije centar Bretanje. Sada brojčano prva rasa ptičara u Francuskoj. Verovatno jedna od najstarijih rasa tipa Epanjel, poboljšana do kraja 20-og veka različitim ukrštanjima i selekcijama. Prvi projekat o standardu rase izrađen je u Nantu 1907. god, predstavljen je i prihvaćen za vreme prve plenarne skupštine kluba u Ludeaku (bivša Severna obala) 7. juna 1908. godine. To je bio prvi standard „kluba epanjel bretona sa prirodno kratkim repom”. Najmanji od svih ptičara epanjel breton je lovački pas sa kratkim repom ili bez repa. Skladno građen sa čvrstim ali ne suviše krupnim skeletom. U celini jak i plećat ali ne i zdepast, dovoljno elegantan. To je snažan pas živahnog i inteligentnog pogleda. Izgleda kao mali „cob breviligne-kratka građa”, pun energije koju čuva još iz svoje evolucije, model „breviligne” je željen i ustaljen od strane reformatora rase. Ponašanje i karakter Pas koji se uklapa u svaku socijalnu sredinu, inteligentan, oprezan, mentalno uravnotežen. Polivalentan (višenamenski) pas ptičar namenjen za svu divljač i na svim terenima. Značajan je po traženju, načinu hoda, čulu vida, pretraživanju, spontanosti i načinu držanja, podesnosti u dresuri. Kretanje Različiti načini hoda, lagani ali snažni, pravilni(ujednačeni) i živahni. Udovi se pomeraju u jednu liniju bez vertikalnih oscilacija tela i bez njihanja, leđa ostaju čvrsta. Galop je najvažniji način hoda na terenu. Koraci su brzi amplituda osrednja. Zadnje noge se pri galopu ne izbacuju unazad. Boja Dlaka je oranž-bijela, crno bijela, braon bijela, sa šarama koje zauzimaju neravnomerne oblasti. Mogu biti čistih boja ili pegavi na nosniku usnama i udovima. Sa jednakim vatrenim šarama oranž ili tamno oranž na prednjem delu glave, na usnama, oko očiju, na udovima, po grudima, iznad vrha repa kod trobojnih pasa. Mala šara na čelu je prihvatljiva kod svih boja. Jednobojna dlaka nije prihvatljiva. Visina mužjaci: minimalna visina: 48cm sa tolerancijom -1cm maksimalna visina: 51cm sa tolerancijom +1cm ženke: minimalna visina: 47cm sa tolerancijom – 1cm maksimalna visina: 50 sa tolerancijom +1cm idealna visina: mužjaci: 49-50cm ženke:48-49cm Nedostaci svako odstupanje u odnosu na ono što je prethodno navedeno, može se smatrati nedostatkom koji će biti kažnjen u zavisnosti od njegove ozbiljnosti. karakter: plašljivost, plahovit pogled. linije glave: blago se razilaze(divergentne) nosnik: uzak i klinast nosna pečurka: unutrašnjost nozdrva depigmentisane. zubalo: sastavljeno u klešta. Zubi slabo usađeni. usne: debele, suviše opuštene, preterano labave. oči: loptaste, bademaste ili okrugle. uši: nisko usađene, uzane na početnom delu. Leđa: sedlasta ili lučna. sapi: suviše uske ili veoma opuštene abdomen(stomak, zadnji deo tela): ogroman, jako pripijen (hrtast). šape: spljoštene, suviše duge ili okrugle. vrat: suviše kratak i naboran, blagi fanon krsti: duga, uska, slaba bokovi: udubljeni, često povezani sa slabom krstima kojima nedostaje širina. udovi: tanke kosti, izbačeni laktovi, izvijene noge prema spolja (O noge) ili prema unutra (X noge). dlaka: srasla sa telom. Suviše kratka. Ozbiljni nedostaci ponašanje: ravnodušan temperament. lobanja: jagodice veoma izražene, fanon veoma istaknut, arkade veoma uočljive, stop previše izražen. oči: svetle, pogled zao kao kod ptice grabljivice. vrat: preterano dugačak, fanon izražen. način hoda: poteškoće prilikom hoda. Eliminatorni nedostaci sve karakterne mane: pas koji ujeda, agresivan prema psima ili ljudima ili plašljiv pas. nedostatak kod ovog tipa: nedostatak karakteristika rase, pas koji u svojoj rasi više na liči na druge pse iste vrste. veličina: van granica standarda. linija(forma) glave: konvergencija nenormalna(neprirodna) šara: bijela šara na ušima, oko uokvireno bijelom bojom. oči: veoma svetle, različitih boja, razrokost, entropija i ektropija. vilica: prognatizam (predgriz). zubalo: PM1 isto kao i M3 se smatraju nebitnim. Samo se može prihvatiti odsustvo 2PM2 ili 1PM2 i 1PM3. Ostali nedostaci su eliminatorni kod zuba(PM2 i PM3). Svaki drugi nedostatak zuba povlačiće za sobom eliminaciju. pigmentacija: nedostatak pigmenta na nosnoj pečurci i očnim kapcima. prisustvo zadnjeg nokta, zakržljalog. ozbiljne morfološke anomalije. N. B. mužjaci moraju imati dva testisa spuštena u skrotum. MG 6 (N)

Tako su leteli SRPSKI ORLOVI 100 godina RAGBIJA u Srbiji R A G B I ...sport... VELIKI FORMAT. .. .Tvrd povez. .Beograd,2018. godina. .. .230. strana. ..1. IzdanjeILUSTROVANA u boji. .. . Monografija „ TAKO SU LETELI SRPSKI ORLOVI – 100 godina ragbija u Srbiji“ , autora Slaviše Milenkovića, izdavača Ragbi savez Srbije. Monografija predstavlja izvrsno delo koje opisuje sve događaje u poslednjih 100 godina koji su bili izuzetno bitni za istoriju ragbi sporta. Monografija osim istorijata poseduje i izuzetnu statistiku svih Prvenstva i Kupova odigranih do 2018. godine. Slaviša Milenković je dočarao istoriju ragbija kroz epohe koje su obeležili kako klubovi tako i igrači. Nakon uvodnog poglavlja, autor se osvrnuo na najraniju istoriju Srpskog ragbija. Početak se vezuje za Srpske „ Heriotere“ koji su davne 1918. godine odigrali prvu ragbi utakmicu pod imenom Srbija, i ostvarili pobedu 8-3 protiv ekipe Britiš Dominiona. U prvom delu možete pročitati veliki broj izuzetno zanimljivih činjenica. Od prelaska preko Albanije, pa sve do ponovnog dolaska i Srbiju gde se pokušalo sa osnivanjim prvih klubova. Takođe izuzetno je zanimljivo i saznati šta se kasnije dogodilo sa srpskih Herioterima, kakav su značaj imali u zajednici, kakava je sudbina bila sa prvim klubovima u Srbiji, Belim Orlom iz Šapca i SK Jugoslavija iz Beograda. Sasvim sigurno će na svakog prvi deo ostaviti veoma veliki utisak na čitaoce. U seledećem delu Monografije, nazvanom Novi početak, autor je opisao formiranje Ragbi Saveza Jugoslavije kao i uspostavljanje prvih takmičenja. Takođe, osim opisa tadašnjih dešavanja imamo prilike da vidimo tabele tadašnjih Prvenstva države, što je posebno interesantno videti kako su se kotirali klubovi iz Srbije. Posebno se u tom periodu istaklo Jedinstvo iz Pančeva koje je kasnije promenilo ime u Dinamo. U poglavlju nakon ponovnih početaka se govori o periodu do sredine 70-tih godina prošlog veka. Tada su primat od Srpskih klubova držali Dinamo iz Pančeva i Brodarac iz Beograda. Pančevci su uvek bili u vrhu tabele Prvenstva Jugoslavije dok su se Beograđani specijalizovali za Kup Jugoslavije. U narednom periodu autor je rezimirao događaje u razdoblju od 1975. godine pa sve do 1991. godine. Ovaj periodu je značajan jer ponovo počinje sa radom RK Partizan. U ovom periodu osnivaju se klubovi širom Srbije. Osniva se između ostalih i BRK koji će biti poznat po izuzetnom radu sa mlađim kategorijama, takođe se osnivaju RK Žarkovo, RK Borac iz Starčeva, 7. juli iz Kruševca, Student iz Niša, itd. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina RK Partizan se stabilizuje i osvaja dve titule Prvaka Jugoslavije. U narednom periodu autor Slaviša Milenković, opisuje period od 1991. do 2002. godine. Od izuzetno teškog perioda pa sve do osnivanja novih klubova krajem 20. veka. Partizan je bio neprikosnoven u ovom periodu. Samo su KBRK i kasnije Pobednik uspeli da se okite titulama Prvaka Jugoslavije. Takođe u tom periodu se osnovalo i nekoliko klubova poput Pobednika, Dorćola, GRK Vršca, Vojvodine, itd. . Dok su neki klubovi nastavili kontinuitet rada poput Kruševca, Singidunuma i Sinđelica u prvom delu 90-tih godina. Poseban akcenat je bio na mlađim kategorijama koji su bile brojne i kvalitetne. U narednom delu se govori o Srpskom ragbiju u novom milenijumu. Piočetkom 2003. godine ponovo dolazi do velikog talasa osnivanja novih klubova, kao i rada sa mlađim kategorijama. U novom milenijumu Pobednik je preuzeo primat u Prvenstvu Srbije od Partizana i u periodu od 2006 do 2013 osvaja titule. BRK Crvena Zvezda je uspela da prekine dominaciju Pobednika i okiti se naslovima titula u dve sezone, da bi u 2017. godini RK Rad ( RK Pobednik) vratio titulu u svoje vitrine. Od 2015. godine se dešava nova renesansa Srpskog ragbija, osniva se veliki broj klubova poput Loznice, Petrovgrada iz Zrenjanina, Zmajeva iz Beograda, reaktiviraju se RK Borac iz Starčeva kao i GRK Vršac, osniva se RK Panonija iz Rume. U poslednjem ali i u najopširnijem delu monografije je pravi dragulj za sve ljubitelje istorije i statistike. Svaka zvanična test utakmica Reprezentacije Srbije je evidentirana sa rezultatom, sa igračima koji su nastupili na utakmici kao i sa svim igračima koji su postgli poene, od prve utakmice pa sve do danas. Osim seniorske Reprezentacije statistika je odrađena i za juniorsku U18 kao i za omladinsku U20 reprezentaciju. Takođe su pokriveni nastupu u muškoj i ženskoj ragbi 7 reprezentaciji. . . . LUX pakovanje . . . Knjiga je NOVA..... ----------------------------⭐️ R1

Pisac: Vladimir Dimitrijević Izdavač: Stanek Broj stranica: 168 Format: 19cm Povez: Broš Pismo: Latinica Godina izdanja: 2008 Mesto izdanja: Varaždin „Jelen – Lov na jelensku divljač` autora Vladimira Dimitrijevića predstavlja dragoceni praktični priručnik koji je nastao kao rezultat petnaestogodišnjeg iskustva i posvećenog rada autora u lovstvu. Ova knjiga, koja je prvobitno bila dostupna u ograničenom broju kopija, sada je dostupna široj lovačkoj javnosti, kako bi se operativi pružila potrebna znanja i veštine za uspešan lov na jelensku divljač. Autorova praktična iskustva, zapažanja i nova saznanja su objedinjena u ovom priručniku, čineći ga neprocenjivim resursom za sve lovce. Knjiga sadrži opise i primere rogova jelenske divljači, naglašavajući važnost selektivnog odstrela u cilju unapređenja populacije. Ova detaljna i informativna knjiga postaje neizostavan resurs za sve praktičare i stručnjake u oblasti lova na jelene, pružajući sveobuhvatni uvid u ovu vrstu lova i savete za uspešnu praksu na terenu. Jeleni (lat. Cervidae) su porodica životinja iz reda papkara (Artiodactyla). Porodica obuhvata 45 vrsta, između ostalih i jelene, srne, irvase i losove. Najupadljivija karakteristika ove porodice su rogovi koji kod različitih vrsta imaju različit oblik, a uglavnom ih imaju samo mužjaci. Rogovi ove porodice bitno se razlikuju od rogova porodice šupljorožaca (Bovidae). Građeni su od koštane supstance, i svake godine izrastu novi, dok su kod šupljorožaca trajni i neprekidno rastu cijeli život. Osobine Južni pudu (lat. Pudu puda), najmanja vrsta porodice jelena. Veličina jelena varira od vrste do vrste: dužina tijela se kreće od 70 do 290 cm, visina u ramenima od 30 do 90 cm, a masa se kreće od 7 do 800 kg. Najveća živjeća vrsta je los, a najmanja južni pudu. Kod većina vrsta je izražen polni dimorfizam. Oblik tijela je različit, tako da neke vrste imaju vitka tijela, a neke nabijenu tjelesnu građu. Noge su po pravilu vitke i srazmjerne dužine. Rep je uglavnom kratak. Boja krzna kod većine je smeđa ili siva. Mladunčad većih vrsta imaju pjege po krznu, koje samo neke vrste zadrže tokom cijelog života. Irvas (lat. Rangifer tarandus), najkrupnija vrsta porodice jelena. Jeleni su preživari, pa prema tome imaju i građu organa za varenje kao i ostali preživari. Rogovi Karakteristika mužjaka ove porodice su rogovi koji ostavljaju utisak kod ženki i služe za borbu sa drugim mužjacima za pravo na parenje. Rogovi jelena rastu iz koštanih izraslina na čelu, i, za razliku od rogova šupljorožaca, građeni su od koštane supstance. Oblik rogova zavisi od vrste i starosti jedinke. Kod nekih vrsta su jednostavne, ravne i glatke izrasline, dok su kod drugih vrlo razgranati. Za vrijeme rasta obavijeni su kožom („bast“), koja snabdjeva koštanu tvorevinu krlju, i prekriveni kratkom dlakom. Kada dosegnu punu veličinu, koža odumire i više ne snabdjeva rogove krvlju, pa ne osjećaju bol. Životinje ih tada skidaju struganjem o rastinje. Nakon perioda parenja, mužjaci ih odbacuju i tada započinje rast novih. Kod vrsta sa određenim vremenom parenje, gubljenje rogova se događa u određeno vrijeme. Kod srna i mužjaka irvasa se dešava u kasnu jesen, a kod ženki irvasa i drugih evropskih vrsta u kasnoj zimi ili proljeće. Za vrste koje žive u tropima, za ovaj proces nema određenog vremena. Od ovog pravila odstupaju vodeni jeleni koji uopšte nemaju rogove, kao i irvasi kod kojih oba pola, kao jedini u porodici, imaju rogove. Glava i zubi Prednji dio glave je izdužen, a uši su duge i uspravne. Suzni kanal se grana, a na prednjem rubu očne duplje nalaze se dva suzna otvora. Nijedna vrsta nema sekutiće u gornjoj vilici, ali u donjoj imaju šest, po tri u svakoj polovini. Kod vrsta koje nemaju (vodeni jelen) ili imaju male rogove (rod mužjaci), gornji očnjaci su uvećani i izlaze iz usta, dok su kod ostalih vrsta vrlo mali ili ih uopšte nema. Donji očnjaci liče na sekutiće. U svakoj polovini čeljusti imaju tri predkutnjaka i tri kutnjaka sa niskim krunama. Ukupno imaju 32-34 zuba, a dentalna formula je sljedeća: Kao kod svih papkara osovina noge je između trećeg i četvrtog prsta koji su uvećani i jedini dodiruju podlogu. Uopšte nemaju prvi prst, dok su drugi i peti smanjeni i ne dodiruju podlogu. Stepen redukcije drugog i petog prsta je veoma važan kriterijum kod razlikovanja između potporodica. Kod većine vrsta se između prstiju nalaze mirisne žlijezde. Rasprostranjenost i životni prostor Srne (lat. Capreolus capreolus) su najčešći predstavnici ove vrste u Evropi. Prirodno stanište velikog broj vrsta obuhvata prostranstva Evroazije i Amerika. U Africi nastanjuju samo sjeverne dijelove, južno od Sahare ih uopšte nema. Ljudi su ih doveli i na područja na kojima nisu živjeli, tako da ih danas ima i u Australiji, Novom Zelandu, Novoj Gvineji i nekim Karipskim ostrvima. Način života Neke vrste su samotnjaci, ali većina živi u grupama čija brojnost zavisi od vrste i okoline. Najčešće su to grupe u kojima mužjak okuplja više ženki i potomstvo i ne podnosi prisustvo drugog konkurentskog mužjaka. To znači da vlada poliginijsko ponašanje pri parenju, tj. jedan mužjak se pari sa više ženki. Tokom vremena parenja, mužjaci se često bore za pravo na parenje. Borbe se vode kljovastim očnjacima (kod mužjaka) ili rogovima čija veličina varira, kao što je već rečeno, sa razdobljem parenja. Za međusobno sporazumjevanje, kao i obilježavanje teritorije, koriste se sekretom žlijezda na glavi i između prstiju, kao i urinom. U tropima parenje se može odvijati tokom cijele godine, dok je u umjerenim područjima uglavnom u jesen ili zimu. Vrijeme bremenitosti je najčešće od šest do osam mjeseci. Ženka rađa jedno ili dvoje mladunaca, a ponekad čak i više. Jeleni su biljojedi i hrane se različitim dijelovima biljke, ali za razliku od šupljorožaca, radije biraju mekše i sočnije dijelove. Jeleni i ljudi Korist i ugroženost Ljudi od davnina iz različitih razloga love jelene. Sa jedne strane lovom se dobija meso, kao i koža i krzno. Sa druge strane lov može biti sportska aktivnost, tokom koje najviše stradaju mužjaci zbog svojih grandioznih rogova. Jedna vrsta srna je pripitomljena i od nje se ne koristi samo meso, koža i krzno, nego i mlijeko, a može i da služi tokom prenosa tereta. Kao životinje koje se koriste za lov, veliki broj vrsta je doveden na područja koja nisu njihova prirodna i prvobitna staništa. Nasuprot novoj rasprostranjenosti pojedinih vrsta, postoji opasnost od izumiranja niza drugih vrsta. Za njihovo izumiranje kriv je lov, kao i uništavanje prirodnog staništa. Vrsta Šomburgkov jelen (lat. Rucervus schomburgki) je istrebljena u 20. vijeku, a druga vrsta, Davidov jelen (lat. Elaphurus davidianus) je izbjegla tu sudbinu zahvaljujući uzgoju u evropskim uzgajalištima, ali još se smatra krajnje ugroženom vrstom. Spisak IUCN sadrži četiri vrste u grupi jako ugroženih vrsta, a šest u grupi ugroženih, dok za neke nedostaju precizni podaci. Jeleni u kulturi Jeleni su sastavni dio mitologija i kultura mnogih naroda. Još tokom paleolita nastajali su pećinski crteži, kako životinja, tako i ljudi sa jelenskim rogovima. Sve stare kulture su poznavale neki oblik obožavanja jelena. Tako se sreću u keltskoj, grčkoj i nordijskoj mitologiji, kao i u hrišćanstvu. Sistematika Živuće potporodice rodovi i vrste Klasifikacija porodice jelena (Cervidae) zasnovana na molekularnim i filogenetskim studijama zoologa Grouvsa, Graba i drugih: Potporodica Capreolinae Pleme Alceini Rod Alces Los (A. alces) Pleme Capreolini Rod Capreolus Srna (C. capreolus) Sibirska srna (C. pygargus) Pleme Rangiferini ili Odocoileini Rod Blastocerus Močvarni jelen (B. dichotomus) Rod Hippocamelus Severni gvemali (H. antisensis) Južni gvemali (H. bisulcus) Rod Mazama Amazonska mazama (M. nemorivaga) Centralnoamerička mazama (M. temama) Patuljasta mazama (M. chunyi) Siva mazama (M. gouazoubira) Riđa mazama (M. rufina) Meridska mazama (M. bricenii) Mala mazama (M. nana) Velika mazama (M. americana) Bororska mazama (M. bororo) Jukatanska mazama (M. pandora) Rod Odocoileus Ušati jelen (O. hemionus) Belorepi jelen (O. virginianus) Rod Ozotoceros Pampaski jelen (O. bezoarticus) Rod Pudu Severni pudu (P. mephistophiles) Južni pudu (P. pudu) Rod Rangifer Irvas (R. tarandus) Potporodica Cervinae Pleme Cervini Rod Axis Čital (A. axis) Rod Cervus Evropski jelen (C. elaphus) Toroldov jelen (C. albirostris) Sika jelen (C. nippon) Vapiti (C. canadensis) Rod Dama Jelen lopatar (D. dama) Persijski jelen lopatar (D. mesopotamica) Rod Elaphurus Per Davidov jelen (E. davidianus) Rod Hyelaphus Kulijev jelen (H. kuhlii) Kalamijanski jelen (H. calamianensis) Indijski svinjski jelen (H. porcinus) Indokineski svinjski jelen (H. annamiticus) Rod Panolia Eldijev jelen (P. eldii) Rod Rucervus Barašinga jelen (R. duvaucelii) Rod Rusa Filipinski sambar (R. marianna) Filipinski pegavi jelen (R. alfredi) Sundski sambar (R. timorensis) Sambar (R. unicolor) Pleme Muntiacini Rod Elaphodus Ćubasti jelen (E. cephalophus) Rod Muntiacus Anamitski muntjak (M. truongsonensis) Bornejski žuti muntjak (M. atherodes) Fein muntjak (M. feae) Džinovski muntjak (M. vuquangensis) Gongšanski muntjak (M. gongshanensis) Crni muntjak (M. crinifrons) Indijski muntjak (M. muntjak) Putajski muntjak (M. putaoensis) Puhoatski muntjak (M. puhoatensis) Kineski muntjak (M. reevesi) Ruzveltov muntjak (M. rooseveltorum) Sumatranski muntjak (M. montanum) Potporodica Hydropotinae Pleme Hydropotini Rod Hydropotes Vodeni jelen (H. inermis) MG138 (N)

kao na slikama retko u ponudi SAGA O ZVEZDI; Mihailo Miša Kravcev INTELEKTA: 2005. 222str. 23cm Fudbalski klub Crvena zvezda[a] je srpski fudbalski klub iz Beograda i deo je SD Crvena zvezda. Crvena zvezda je najtrofejniji fudbalski klub u Srbiji osvojivši ukupno 68 titula, uključujući 34 domaća šampionata,[2] 27 nacionalnih kupova,[3] dva nacionalna superkupa,[4] jedan liga kup (kup prvoligaša),[4] dva Mitropa kupa, jedan Kup šampiona i jedan Interkontinentalni kup. Najveći uspeh postignut je 1991. godine kada osvaja Kup evropskih šampiona u Bariju i Interkontinentalni kup u Tokiju iste godine. Bilo je to najveće dostignuće Crvene zvezde i bilo kog srpskog, a tada i jugoslovenskog fudbalskog kluba. Pored tog uspeha u evropskim takmičenjima, izdvaja se i finale Kupa UEFA 1979, gde su poraženi od Borusije iz Menhengladbaha. Igra na svom stadionu koji od 2014. nosi ime po legendi Crvene zvezde Rajku Mitiću, sa kapacitetom od 51.755 sedećih mesta. Stadion je među domaćom publikom poznat kao Marakana po nazivu istoimenog stadiona u Brazilu, iako mu to nikad nije bio zvaničan naziv. Prema većini istraživanja Crvena zvezda je najpopularniji klub u Srbiji[5] i Beogradu.[6] Takođe veoma je popularan gotovo u svim susednim državama ali i među srpskom populacijom širom sveta. Klub ima dugogodišnje rivalstvo sa Partizanom. Od 2011. godine postoji i Ženski fudbalski klub Crvena zvezda. Istorija Nastanak i prva titula (1945—1951) Dok je Drugi svetski rat još uvek trajao, u oslobođenim delovima zemlje izvršena je celokupna reorganizacija sportskog života. Veliki broj predratnih klubova je prestao da postoji, te su umesto njih osnivani novi. Jedan od najpoznatijih fudbalskih klubova koji je tada ugašen bila je beogradska Jugoslavija. Tokom februara 1945. godine omladinci, članovi Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije, počeli su pripreme za osnivačku skupštinu jednog omladinskog fiskulturnog društva, sa ciljem da bude sastavljeno od raznih sportskih sekcija.[7] U duhu tog vremena nosilo je naziv Omladinsko–fiskulturno društvo (OFD) koje je 4. marta preraslo u Crvenu zvezdu.[7][8][9] Inicijativa za osnivanje sportskog društva potekla je od Zorana Žujovića i Slobodana Ćosića, a među osnivačima su još bili i Nebojša Popović, Svetozar Gligorić, Mira Petrović i Milovan Ćirić. Novoosnovanom klubu su tada pripali stadion,[10] i klupske prostorije SK Jugoslavije, a sticajem okolnosti boja kluba je bila ista kao i boja kluba sveže ugašene SK Jugoslavije, ali sa totalno drugačijim konotacijama. Crvena zvezda nema nikakvih dodirnih tačaka sa SK Jugoslavijom te se ne može smatrati nikakvim naslednikom istog kluba, a glavni razlog je činjenica da je Crvena zvezda ustrojena prema tzv. sovjetskom fiskulturnom (sportskom) modelu. Tim je dobio ime posle duge rasprave između tadašnjih potpredsednika sportskog društva Slobodana Ćosića i Zorana Žujovića.[7][11] Posle brojnih predloga (Mladost, Udarnik, Torpedo, Dinamo, Lokomotiva itd.), najzad je Ćosić rekao: „Da naše društvo nazovemo Zvezda!“, na šta je Žujović spontano dodao: „Odlično, samo, kad je Zvezda - neka bude crvena.“[12] Sa ovim predlogom svi prisutni su se sa zadovoljstvom složili, mada je bilo predloga da se klub nazove i Plava zvezda. Određene su i boje: crveno-plavo-belo sa belom petokrakom zvezdom na crvenoj podlozi dresa. Prvo rukovodstvo kluba su činili Đorđe Paljić koji je bio predsednik, Zoran Žujović i Slobodan Ćosić koji su obavljali funkcije potpredsednika, Ljubiša Sekulić je bio sekretar, ekonom Predrag Đajić, a vođa fudbalske sekcije je bio Kosta Tomašević. Prva utakmica je odigrana protiv Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a. Zvezda je dobila taj meč sa 3-2, a strelac prvog gola je bio Kosta Tomašević.[7][8][13] Utakmica je odigrana na stadionu „Avala“ (bivše igralište SK Jugoslavije) pred oko 3000 gledalaca.[14] Sedam dana kasnije Zvezda je igrala protiv igrača britanske armije i pobedila sa 12:0. Tokom 1945. godine klub je odigrao oko 36 mečeva. Crvena zvezda je zabeležila pobede u 30 mečeva, igrala nerešeno 5 i izgubila jedan meč od Rumunije u Temišvaru 23. septembra 1945. godine. Posle osvojenog prvenstva Srbije 1945/46, Crvena zvezda je osvojila Kup Jugoslavije 1948. pobedom od 3:0 u finalu nad Partizanom. Taj uspeh je ponovljen i u naredne dve godine, pobedama u finalima prvo nad Našim krilima (3:2), a zatim i nad zagrebačkim Dinamom (3:0). Niz velikog uspeha je nastavljen i 1951. kada je klub po prvi put postao prvak Jugoslavije. Iako se na samo tri kola pred kraj prvenstva činilo da je prvenstvo rešeno jer je Dinamo imao pet bodova više u odnosu na Zvezdu, a tada su se za pobedu dobijala dva boda. Prvo je Zvezda iskoristila poraz Zagrepčana od Sarajeva, a zatim ih je i međusobnom duelu savladala. Na taj način im je pred poslednje kolo prišla na samo bod zaostatka. U tom poslednjem kolu BSK je uspeo da Dinamu uzme bod, a Crvena zvezda je uspela da dobije Partizan sa 2:0. O tituli prvaka je odlučila bolja gol-razlika koja je bila na strani Zvezde. Pedesete - prva era dominacije (1952—1958) Bora Kostić, najbolji strelac u istoriji kluba. Crvena zvezda je narednu titulu osvojila u sezoni 1952/53., ali su se prave promene u klubu dogodile sredinom te decenije. Tada je na mesto predsednika kluba došao Dušan Blagojević, Slobodan Ćosić je postao generalni sekretar, a na mestu tehničkog direktora se našao Aca Obradović, poznatiji pod nadimkom „Doktor O“. Oni su stvorili generaciju igrača koja je pet godina dominirala domaćim prvenstvom i koja je ostvarila značajne rezultate i na međunarodnoj sceni. U Evropa kupu I, ova generacija je uspela da stigne do polufinala u sezoni 1956/57. Nakon toga je osvojen i Dunavski kup 1958. Tim u kome su igrali fudbaleri kao što su Beara, Durković, Stanković, Popović, Mitić, Kostić, Šekularac, osvojili su četiri titule prvaka i dva Kupa, i pri tome ni u jednoj od tih pet sezona nisu ostali bez trofeja. Zvezdina igra bila je brza i napadačka, što je klubu veoma brzo donelo veliku popularnost u zemlji i svetu. Paralelno sa uspesima na terenu, Obradović je oformio osnovu stručnog rada na kojoj će se bazirati kasniji veliki uspesi Crvene zvezde. Kriza i novi stadion Crvene zvezde (1958—1966) Kraj pedesetih bio je prvi period dominacije jednog kluba na jugoslovenskoj fudbalskoj sceni. U narednih sedam sezona, Crvena zvezda je uspela da osvoji samo jednu titulu i jedan kup, što nije bilo dovoljno za klub sa renomeom i ambicijama kakav je Crvena zvezda. Plasman tokom ovih sezona je bio najgori u istoriji kluba (uključujući i sedmo mesto 1963). Crvena zvezda je čak četiri puta završavala ispod trećeg mesta na tabeli (pre i posle toga, Crvena zvezda nikada nije padala ispod trećeg mesta u SFRJ, SRJ, SCG i Srbiji). Čak i tada, bilo je jasno da je Crvena zvezda daleko najpopularniji klub u zemlji, a njeni porazi su teško padali navijačima. Tako da se dešavalo da su u nekim prilikama navijači Zvezde uletali na teren i rušili golove. U sezoni 1962/63, klub je uspeo da postigne samo 21 gol, što je, na primer, polovina iznosa koji je Vojvodina postigla, iako je ona završila pet mesta niže na tabeli. Stadion Crvene zvezde Sa druge strane, Crvena zvezda je ostvarila dobre rezultate na međunarodnoj sceni. U Kupu sajamskih gradova 1961/62, Crvena zvezda je u četvrtfinalu izbacila Espanjol, dok je u polufinalu za protivnika dobila Barselonu. U obe utakmice Barselona se pokazala kao bolji tim i Crvena zvezda je eliminisana. Međutim, posle samo osam meseci, katalonski klub je poražen od Crvene zvezde u istom takmičenju, samo ovaj put u drugom kolu. Na kraju čak ni pobeda od 2:0 kod kuće protiv Rome u četvrtfinalu nije bila dovoljna za prolaz dalje, jer je prvi meč Roma dobila sa ubedljivih 3:0. Pored međunarodnih uspeha, Crvena zvezda je krajem 1959. počela sa izgradnjom novog stadiona na mestu starog.[15] U naredne četiri godine, Crvena zvezda je svoje domaće utakmice igrala na stadionu JNA i Omladinskom stadionu (ovo se može uzeti kao jedan od razloga za loše rezultate u ovom periodu). Novi stadion je otvoren 1. septembra 1963. utakmicom Crvene zvezde i Rijeke (2:1), a vremenom je stadion, zbog svog velikog kapaciteta i atmosfere koju su navijači stvarali, dobio nadimak Marakana, po čuvenom stadionu Marakana u Brazilu.[15] Tokom prve sezone postojanja stadiona, Crvena zvezda je pod vođstvo trenera Milorada Pavića osvojila duplu krunu. Ključni momenat desio se 1966, kada je novi trener postao Miljan Miljanić. U narednih osam godina, Miljanić je transformisao Crvenu zvezdu u visokocenjeni evropski klub. Do tada jugoslovenski fudbal je prošao kroz uvodnu fazu testiranja i dominacija Crvene zvezde i Partizana se nastavila. U narednih 25 godina Zvezda će biti konstantan favorit za trofeje, dok će se samo njihovi protivnici menjati. Godine 1968, Crvena zvezda je osvojila svoj drugi trofej Mitropa kupa, a nakon osvajanja se povukla iz Mitropa kupa da bi se više posvetila drugim evropskim takmičenjima. Miljanićeva era (1966—1975) Dragan Džajić, treća „Zvezdina zvezda“. Miljan Miljanić je bio fudbaler Crvene zvezde tokom pedesetih, ali je slavu postigao tek za vreme njegovog mandata kao glavnog trenera Crvene zvezde, gde je postavljen u leto 1966. godine. U prvoj sezoni, on je potpuno promenio postavu igrača i klub je završio peti na tabeli, isto kao i prethodne godine. Nakon toga, generacija koju je predvodio Dragan Džajić, jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena i jedan od najboljih levih krila sveta, počela je da ostavlja dubok trag u jugoslovenskom fudbalu. To je bilo prvi put da je Crvena zvezda osvojila tri prvenstvene titule zaredom, a svaki navijač Zvezde je znao imena Dujkovića, Đorića, Dojčinovskog, Karasija, Aćimovića, Lazarevića, Krivokuće i Ostojića. U to vreme Crvena zvezda je takođe postala zvučno ime na evropskom nivou, postavljajući standarde koje je mali broj klubova sa istoka mogao da prati. Fokus na Kup Jugoslavije 1971. doveo je do toga da u sezoni 1970/71. klub zabeleži svoj drugi najgori plasman ikad, šesto mesto, međutim taj utisak je poboljšan osvajanjem Kupa. Dva puta je trijumfovala u Super kupu, susretu šampiona države i osvajača nacionalnog kupa (1969. godine bila je bolja od pobednika kupa Dinama, a dve godine kasnije savladala aktuelnog prvaka Hajduka). Osvojen je i jedan Liga kup (Kup prvoligaša) 1973. godine. Pored osvajanja Kupa, Crvena zvezda je takođe stigla i do polufinala u Kupu evropskih šampiona 1970/71, gde ju je ipak izbacio grčki Panatinaikos. U prvom meču, Crvena zvezda je pred 100.000 svojih navijača u Beogradu pobedila Grke sa ubedljivih 4:1 i izgledalo je da se nalazi u odličnoj poziciji, međutim, u revanšu u Atini poražena je sa 3:0 i tako je zbog gola u gostima propustila još jednu priliku da zaigra u finalu. Pojavili su se neki novi igrači, kao što su Vladimir i Ognjen Petrović, Bogićević, Filipović i Janković. Osim što je donosila mnogo radosti svojim navijačima, u toj eri, Crvena zvezda je bila klub koji se gledao sa zadovoljstvom. Tokom osam godina pod vođstvom Miljanića, ona je sedam puta bila klub sa najviše postignutih golova (Velež je 1972. postigao jedan gol više). U Kupu evropskih šampiona 1973/74. Crvena zvezda je u osmini finala izbacila Liverpul, a pobedivši Liverpul ona je postala tek drugi strani klub koji je uspeo da pobedi Liverpul na Enfildu (posle Ferencvaroša u Kupu sajamskih gradova 1967/68.) i jedini klub koji je pobedio Liverpul na domaćem terenu u Kupu šampiona u 20. veku.[16] Međutim, Crvena zvezda je već u četvrtfinalnom dvomeču izgubila od Atletiko Madrida ukupnim rezultatom 2:0. Sledeće sezone, Crvena zvezda se sastala sa Real Madridom. Štampa je meč proglasila kao susret Džajića i Kamača, pošto je Džajić tada bio jedan od najboljih levih krila a Kamačo jedan od najboljih odbrambenih igrača. U prvom meču, Crvenu zvezdu je na Santijago Bernabeu dočekao Miljan Miljanić, koji je sada vodio Real, kao i 125 hiljada navijača, i poražena je rezultatom 2:0. U Beogradu pred 100 hiljada gledalaca, Crvena zvezda je uspela da poravna ukupan rezultat golovima Džajića i golmana Petrovića. Crvena zvezda je konačno pobedila sa 6:5 u penalima i tako se po prvi put plasirala u polufinale Kupa pobednika kupova. U polufinalu je za protivnika dobila Ferencvaroš iz Budimpešte. Crvena zvezda je prvi meč u gostima izgubila sa 2:1, a revanš meč će uvek biti zapamćen kao meč sa najvećom posetom na stadionu Crvene zvezde. Iako je zvanično prodato 96.070 ulaznica, procenjuje da je na stadionu bilo oko 110.000 gledalaca. Svi su otišli kući razočarani, jer su gosti golom iz penala u 83. minutu postavili konačan rezultat na 2:2 i tako je Ferencvaroš otišao u finale.[17] Održavanje dominacije - prvo evropsko finale (1976—1986) Kako to obično biva, kada veliki trener ode, to podrazumeva pad u rezultatima, a dve sezone nakon odlaska Miljanića su prošle manje uspešno za Zvezdu. Tek po dolasku Gojka Zeca na poziciju trenera klub se stabilizovao i Crvena zvezda je 1977. ponovo slavila osvajanje titule nacionalnog prvaka. Bio je to uvod u eru Branka Stankovića, čija je vladavina kao glavnog trenera trajala četiri godine, a u kojoj je Crvena zvezda osvojila tri trofeja i igrala prvo veliko evropsko finale. Nakon što je Dragan Džajić prešao u Bastiju, tim su predvodili četvrta „Zvezdina zvezda“ Vladimir Petrović Pižon, Dušan Savić i Miloš Šestić. Prva sezona sa Gojkom Zecom na čelu je bila bukvalno prava demonstracija sile, titula je osvojena sa prednošću od 9 bodova u odnosu na rivale, što je, do tada, bila najveća razlika u istoriji lige. Zvezdini napadači, predvođeni Zoranom Filipovićem, postigli su 67 golova protiv njihovih rivala u ligi (sledeći na listi iza njih je bio banjalučki Borac sa 53 postignutih golova). U narednoj sezoni, Crvena zvezda je osvojila drugo mesto u prvenstvu, čime je otvoren put za veliki nastup u sezoni 1978/79. Kupa UEFA. Nakon što je izbacila timove kao što su Arsenal, Vest Bromič albion i Herta Berlin, Crvena zvezda je po prvi put zaigrala u finalu nekog evropskog takmičenja. A tamo, Crvena zvezda se sastala sa Borusijom Menhengladbah, koja je odigrala pet evropskih finala od 1973—1980. Nemce je u prvom meču u Beogradu dočekalo oko 90 hiljada navijača, i Crvena zvezda je dobro krenula golom Šestića u 21. minutu, ali je Jurišić autogolom u 60. minutu dao Borusiji psihološku prednost pred revanš. Ova utakmica je odigrana na Rajn stadionu u Diseldorfu, gde je italijanski sudija Mikeloti dosudio sporni penal za Nemce u 15. minutu, a danski fudbaler Alan Simonsen je zapečatio sudbinu Crvene zvezde. Borusija je tako u finalnom dvomeču pobedila ukupnim rezultatom 2:1.[18] Stanković je prvu titulu prvaka kao trener (kao igrač je četiri puta bio prvak) osvojio 1980, dok je Zvezda u finalu Kupa poražena od zagrebačkog Dinama pa joj je izmakla dupla kruna, a naredne sezone titula u prvenstvu je odbranjena. Period od jedanaest godina bez trofeja u Kupu, ubedljivo najduži u klupskoj istoriji, završio se u proleće 1982, kada je Crvena zvezda u finalu pobedila Dinamo Zagreb ukupnim rezultatom 6:4 (2:2 u Zagrebu i 4:2 u Beogradu). Do tada, dogodila se prva promena trenera tokom sezone još od pedesetih, Stevan Ostojić je zamenio Stankovića. U ovom periodu, Crvena zvezda je dva puta stizala do četvrtfinala Kupa evropskih šampiona. Godine 1981. tu ju je zaustavio milanski Inter, a 1982. Anderleht. Gojko Zec se 1983. vratio u klub, zatekavši samo jednog igrača iz šampionske generacije koju je trenirao 1977 – Miloš Šestić. Zec je slično ponovio uspeh iz njegovog prethodnog mandata, osvojivši titulu u prvoj sezoni. Narednu sezonu 1984/85. Crvena zvezda je završila na četvrtom mestu na tabeli, dok je nakon tri godine ponovo osvojila Kup, pobedivši u finalu Dinamo Zagreb. Posebno nakon što su Petrović i Savić otišli tokom sezone 1982/83, Šestić je postao lider nove generacije, čiji su igrači bili Ivković, Elsner, Boško i Milko Đurovski, Musemić, Milovanović, Janjanin i Mrkela. Kraj ere Gojka Zeca poklopio se sa najvećim skandalom u istoriji jugoslovenskog fudbala, Šajberovim slučajem, zbog kojeg je država imala dva prvaka u jednoj sezoni. Crvena zvezda je prvo izgubila pa ponovo osvojila titulu 1986, pre nego što joj je oduzeta za zelenim stolom. Crvena zvezda je iste sezone stigla i do četvrtfinala Kupa pobednika kupova, gde je poražena od Atletiko Madrida. Klupski šampion Evrope i sveta (1986—1991) Stvaranje tima Planovi vezani za evropske uspehe Zvezde i njeno jačanje u Evropi počeli su da se sprovode sredinom 1980-ih godina.[19] Zvezda je do tada igrala solidno protiv inostranih timova. Igrači koji su činili prvi tim su bili iz omladinskog tima ili su dovođeni iz manjih klubova u zemlji. Tadašnji rukovodeći ljudi kluba Dragan Džajić i Vladimir Cvetković doneli su odluku da postojećim omladincima priključe najkvalitetnije domaće igrače. Time bi Crvena zvezda mogla da parira najjačim evropskim timovima i da bude kandidat za evropske trofeje. Već 1986. godine kreće realizacija njihovog plana, i prva pojačanja u Zvezdi su bili Borislav Cvetković i Milivoj Bračun iz Dinama, a iz niškog Radničkog došao je Dragan Stojković Piksi.[19] Godine 1987, u Crvenu zvezdu stižu Dragiša Binić i Robert Prosinečki.[19] Dejan Savićević i Darko Pančev dolaze 1988. godine.[19] Belodedić se priključuje klubu iz rumunske Steaue 1989. godine ali pravo nastupa stiče tek u proleće 1990.[19] U sezoni (1988/1989) Crvena zvezda je igrala protiv italijanskog Milana (koji je te sezone postao evropski prvak), gde su obe utakmice završene nerešenim rezultatom 1-1 a Milan je prošao na penale.[20] U domaćem prvenstvu šampion je postala novosadska Vojvodina. Tako je Crvena zvezda u sezoni 1989/1990 igrala u Kupu UEFA gde je u trećem kolu ispala od Kelna ukupnim rezultatom 3-2.[21] Leta 1990. godine Dragoslava Šekularca dotadašnjeg trenera koji je osvojio titulu državnog prvaka menja Ljupko Petrović.[22] Timu se ponovo priključuje i Vladimir Jugović koji je do tada bio na pozajmici u Radu. Međutim Zvezdu napušta njen dotadašnji kapiten Dragan Stojković koji odlazi u Olimpik iz Marselja,[23] tim sa kojim će Zvezda igrati u finalu KEŠ-a naredne godine. Najveće pojačanje stiže iz Vojvodine, Siniša Mihajlović, čiji je transfer bio rekordan u tadašnjoj Jugoslaviji. Pohod na svetski vrh mogao je da počne. Sezona 1990/91 Tim Crvene zvezde pred finale u Bariju. Crvena zvezda je u pohod na Kup evropskih šampiona krenula sa velikim ambicijama. U prethodnih četrnaest godina redovno je igrala u Evropi i na proleće. U to vreme bila je jedan od najboljih timova iz istočne Evrope. U Kupu šampiona te sezone najjači timovi su bili Bajern Minhen, Real Madrid i Milan. U prvom kolu Crvena zvezda je dobila švajcarski tim Grashopers, koji je bio predvođen Otmarom Hicfeldom (osvojio Ligu šampiona sa Borusijom Dortmund (1997) i Bajernom (2001)).[24] U prvom meču na beogradskoj Marakani bilo je 1:1 (Peter Kecle - Dragiša Binić). U drugom meču u Cirihu Crvena zvezda je ubedljivo pobedila sa 1:4 (Kecle - Prosinečki (2 gola), Pančev, Radinović). U sledećem dvomeču Crvena zvezda je igrala protiv škotskog tima Glazgov Rendžers.[25] U prvom duelu bilo je 3:0 za Zvezdu (Braun autogol, Robert Prosinečki, Darko Pančev). U drugom meču na stadionu Ajbroks bilo je 1:1 (Mekkoist - Pančev) tako da je Crvena zvezda prošla dalje i ponovo dočekala proleće u Evropi. Tada je u četvrtfinalu izvučen tim iz Istočne Nemačke, Dinamo Drezden.[26] Prvi meč se opet igrao u Beogradu i Zvezda ga je dobila sa 3-0 (Prosinečki, Binić, Savićević). U drugom meču došlo je do incidenta koji su izazvali navijači domaćeg tima tako da je UEFA registrovala taj meč sa 3-0 u Zvezdinu korist i tako se srpski klub plasirao u polufinale. Do prekida Zvezda je vodila sa 1-2 (Gičov - Savićević, Pančev). U polufinalu izvučen je Bajern Minhen a u drugoj utakmici su igrali Olimpik Marselj i Spartak Moskva.[27] U prvom meču koji je igran na Olimpijskom stadionu u Minhenu bilo je 1-2 za Crvenu zvezdu (Volfart - Pančev, Savićević). Druga utakmica na Marakani ostaće upamćena kao jedan od najneizvesnijih duela koje je Zvezda odigrala na svom stadionu. Rezultat je na kraju bio 2-2 (Mihajlović, Augentaler (autogol) - Augentaler, Bender).[28] Bari Glavni članak: Finale Kupa šampiona 1991. Suvenir mini replika pehara osvojenog u finalu 1991. Najveći uspeh Crvene zvezde je vezan za 1991. kada je 29. maja u italijanskoj luci Bari postala prvi klub iz Jugoslavije (tadašnje SFRJ) koji je osvojio naslov prvaka starog kontinenta.[29] Utakmica je igrana na tada novom Stadionu Sveti Nikola koji je izgrađen za potrebe Svetskog prvenstva u fudbalu koje je održano 1990. godine. Nakon pobede nad Bajernom iz Minhena, tim se u potpunosti okrenuo utakmici finala koju je Zvezda igrala protiv Francuskog šampiona Olimpika iz Marselja. Ekipa je otputovala u Italiju nedelju dana pre meča. Ovo je omogućilo da se tim spremi u miru i tišini. Od same utakmice se očekivalo da će biti ofanzivna zato što je Zvezda na dotadašnjih 8 utakmica dala 18 golova a Marselj je postigao 20 golova na istom broju mečeva. Međutim treneri oba tima su se odlučili za defanzivnu taktiku. Regularni deo meča završen je rezultatom 0:0. Zatim su se igrali produžeci gde takođe nije bilo golova. Potom se pristupilo penalima. Za Crvenu zvezdu je šutiralo pet igrača i svi su pogodili mrežu (Robert Prosinečki, Dragiša Binić, Miodrag Belodedić, Siniša Mihajlović i Darko Pančev).[30] Za francuski tim je šutiralo četiri igrača. Igrači Crvene zvezde su prvi šutirali penale. Za Marselj je prvi penal šutirao Manuel Amoros i promašio, tako da peti igrač za Olimpik nije ni mogao da šutira posle pogotka Darka Pančeva i rezultata 5:3 (Manuel Amoros-promašio penal, Bernar Kazoni, Žan-Pjer Papen, Karlos Mozer). Crvena zvezda je pobedila sa 5:3 posle boljeg izvođenja jedanaesteraca. To je značilo da je zajedno sa rumunskom Steauom postala jedini tim iz istočne Evrope koji je do danas osvojio ovo takmičenje. Tokio Glavni članak: Interkontinentalni kup 1991. Slavlje sa peharima nezvaničnog Prvaka sveta Crvena zvezda je 8. decembra iste godine na Nacionalnom stadionu u Tokiju pobedila čileanski klub Kolo-Kolo rezultatom 3:0 i postala klupski prvak sveta, jer nije bilo drugog takmičenja koje bi objedinilo u to vreme najjače ekipe na svetu. Nakon uspeha u Bariju tim je napustio značajan broj igrača (Binić, Marović, Prosinečki, Šabanadžović, Stojanović) kao i trener Ljupko Petrović. Međutim Crvena zvezda je još uvek imala zavidan igrački kadar. Crvena zvezda je drugo poluvreme igrala bez Dejana Savićevića koji je isključen u 43. minutu. Iako oslabljena, Zvezda je zabeležila ubedljivu pobedu od 3:0. Golove su postigli Vladimir Jugović (19. i 59. minut) i Darko Pančev (72. minut). Crvena zvezda je igrala u sastavu: Milojević, Radinović, Najdoski, Stošić, Vasilijević, Jugović, Belodedić, Ratković, Pančev, Mihajlović, Savićević. Trener je bio Vladica Popović.[31] SR Jugoslavija i Srbija (1992—1999) Na samom početku 1992. godine, klub je bio na vrhuncu slave kao šampion Evrope i sveta ali takođe i oslabljen. Cela šampionska generacija iz Barija više nije igrala za crveno bele. Međutim, uprkos tome Zvezdi su davane prilično dobre šanse da odbrani titulu evropskog šampiona. U domaćem prvenstvu, veliki rivali Dinamo i Hajduk više nisu igrali u zajedničkoj ligi, baš kao i ostali klubovi iz Hrvatske i Slovenije. Prvenstvo Jugoslavije igrano je na samoj ivici regularnosti, zbog smanjenja lige i izbijanja rata u Bosni i Hercegovini. Crvena zvezda je odbranila titulu, a istovremeno to joj je bio treći trijumf za redom u domaćem prvenstvu (prvi put nakon Miljanićeve ere). Međutim, finale kupa je osvojio Partizan i to je bila naznaka da teški dani za klub tek dolaze. Nakon toga dolazi teško doba za klub, pre svega zbog međunarodnih sankcija prema SR Jugoslaviji, te Zvezda nije imala priliku da brani teško steknuto ime u Evropi. Dodatno svi su želeli da skinu Evropskog šampiona i sa domaćeg trona. Ostaće zabeleženo da su sa vrha vlasti aktivno učestvovali u radu ostalih klubova. U periodu između maja 1992. godine i maja 2000. godine, samo jedna šampionska titula je proslavljena na Marakani. Dvadeseti pehar državnog prvaka stigao je 1995. godine. Donela ju je još jedna velika generacija igrača, koja zbog sankcija, rata i drugih velikih kriza koje su zadesile Srbiju tokom devedesetih nije mogla da pokaže svoj pun kvalitet. Tada su za Zvezdu igrali Milojević, Stojkovski, Đorović, Stefanović, Sakić, Živković, Krupniković, Kovačević, Petković i mnogi drugi. Te godine zabeležena je i pobeda u 100-tom večitom derbiju od 2:1. Na klupi je ponovo sedeo Ljupko Petrović. Prva liga SR Jugoslavije nije više imala onaj kvalitet kao prethodno takmičenje a i broj gledalaca je zbog već pomenutih razloga značajno opao. Kako su se devedesete približavale kraju, tako su i neregularnosti u ligi dostizale svoj vrhunac. Šampion u sezoni 1997/98 je bio Obilić, tim koji je te iste sezone debitovao u ligi. Sledeće prvenstvo nije završeno zbog rata na Kosovu i Metohiji a Crvena zvezda je završila na trećoj poziciji, što je bio najlošiji plasman kluba u prethodnih dvadeset godina. Međutim, za to vreme ipak je osvojeno pet držanih kupova. Vreme uspeha i krize (1999—danas) Leto 1999. godine označava novi početak za klub. Nakon završetka rata na Kosmetu, Crvena zvezda osvaja svoj sedamnaesti kup u istoriji pobedom protiv Partizana 4:2. Međutim, posle lošeg starta u sledećoj sezoni, Miloljub Ostojić biva smenjen, a tim preuzima Slavoljub Muslin. Kao član dobre generacije igrača sa početka osamdesetih za koju su nastupali Vladimir Petrović Pižon i Dule Savić, on je doneo novu filozofiju u ekipu Crvene zvezde. Tokom dve sezone provedene u Zvezdi, postavljen je rekord, gde je broj primljenih golova prepolovljen. Crvena zvezda je primila samo 19 golova na 40 utakmica u prvenstvu (sezona 1999-2000). Titula prvaka praktično je osvojena na Đurđevdan, kada je Obilić poražen na „Marakani“, a Partizan je u tom kolu uspeo da osvoji samo jedan bod protiv Radničkog iz Kragujevca. U martu, aprilu i maju Crvena zvezda je pobedila na svih 20 utakmica u ligi i kupu. Sledeće sezone, Muslin je još uvek predvodio klub. Šampionska titula je odbranjena ali trofej u kupu nije. Muslin napušta klupu u septembru 2001. godine, posle čega Crvena zvezda neće uspevati da osvoji titulu naredne dve sezone. Ipak Slavoljub Muslin se vraća na klupu u leto 2003. godine. Tokom ove sezone, klub je postavio novi rekord sa samo 13 primljenih golova na 30 utakmica i osvojio je svoju dvadesetčetvrtu titulu. Utakmica kvalifikacija za Ligu šampiona 2006/07. protiv irskog Kork sitija Tokom leta te godine, klub je ponovo predvodio Ljupko Petrović, treći put u svojoj trenerskoj karijeri. Posle dobrih pripremnih utakmica, klub je ušao sa velikom nadom u novu sezonu ali na evropskoj sceni došli su teški porazi od PSV Ajdnhovena i Zenita iz Sankt Peterburga. Titula je izgubljena te sezone, kao i kup od Železnika. Tokom leta 2005. godine, Dragan Džajić napušta fotelju predsednika posle više od 20 godina na čelu kluba. Zvezdina treća zvezda je zamenjena petom zvezdom Crvene zvezde, Draganom Stojkovićem. Klub preuzima Valter Zenga i to je bilo prvi put u istoriji da strani trener predvodi Zvezdu. Dve godine za redom, tim je osvajao duplu krunu u domaćem prvenstvu. Zvezda je učestvovala u Ligi Evrope 2007. godine. Početkom juna 2010. je pokrenuto učlanjivanje u klub, a od 22. oktobra 2010. novim Statutom kluba svakom članu sa plaćenom članarinom je omogućeno učešće u izboru novog predsednika.[32] 9. decembra 2010. godine, trener Crvene zvezde je postao Robert Prosinečki, član generacije koja je osvojila titulu prvaka Evrope i sveta. Pre nego što je preuzeo crveno-bele, Prosinečki je radio kao asistent selektoru Hrvatske Slavenu Biliću.[33] U početku je bilo pitanje da li će uopšte moći da se bavi trenerskim poslom u Zvezdi pošto nije imao trenersku licencu.[34][35] Te zime između ostalih, crveno-bele su pojačali: Evandro, Borha, Kaluđerović, Adi itd.[36] Zvezda je u tom trenutku bila druga na tabeli i zaostajala za Partizanom pet bodova.[37]Ipak na kraju ove sezone (2010/11) Zvezda nije uspela da uzme titulu i završila je kao druga na tabeli. U poslednjem kolu je pobedila Vojvodinu sa 0:2, na dvadesetogodišnjicu trijumfa u Bariju.[38] Crvena zvezda je ovom pozicijom na tabeli obezbedila da igra u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Kao protivnika dobila je letonsku ekipu Ventspils. Prvu utakmicu, Zvezda je dobila u gostima sa 2:1, a u drugoj je trijumfovala rezultatom 7:0.[39] Postoji jedna zanimljivost u vezi sa putovanjem na prvu utakmicu. Naime, igrači i stručni štab crveno-belih leteli su istim avionom kojim su igrači generacije 1991 leteli za Bari na finalnu utakmicu Kupa evropskih šampiona.[40] Sledeći protivnik koga je Zvezda trebala da pobedi da bi se našla u Ligi Evrope bio je Ren. Međutim, tim iz istoimenog francuskog grada je pobedio u obe utakmice. U prvom meču na Marakani bilo je 1:2, a u drugom 4:0 za Ren.[41] U sezoni 2011/12. Crvena zvezda je ponovo završila na drugom mestu u Superligi, ali je uspela da osvoji 3 trofej Kupa Srbije, ukupno 24, pobedivši u finalu čačanski Borac sa 2:0. Dana 14. novembra 2012. predsednik kluba Vladan Lukić je nakon tri i po godine na čelu kluba podneo ostavku, a istog dana je formirana radna grupa na čelu sa Draganom Džajićem koja je upravljala FK Crvena zvezda do novih izbora[42] a Džajić je 22. decembra izabran i za punopravnog predsednika kluba.[43] Cilj radne grupe je bio pre svega revitalizacija kluba koji je bio u ogromnim dugovima. Ipak, sportski ciljevi su i dalje ostali isti jer je to obaveza prema mnogobrojnim navijačima. Iako svih godina bez velikih uspeha, Zvezda je važila za najgledaniji tim ne samo u Srbiji već i šire. Proslava 26. domaće titule na Marakani U leto 2013. godine u klub stižu velika pojačanja i videla se želja da se ponovo vrati na vrh domaćeg fudbala. Pored novog trenera Slaviše Stojanovića, najveće ime je Miloš Ninković[44] koji je ispunio dečački san i zaigrao za klub koji voli. Iako je sezona 2013/14. krenula neobećavajuće, gde je u prvom delu sezone zabeleženo nekoliko teških poraza, ipak u nastavku je ceo tim odigrao znatno bolje. Novi trener Slaviša Stojanović, je pored svih problema u klubu uspeo da izvuče maksimum od svojih igrača. U drugom delu sezone je zabeleženo 13 uzastopnih pobeda i tako je Crvena zvezda uspela da se ponovo popne na tron. Tokom sezone naročito su se istakli Pečnik, Mrđa, Milijaš pa i golman Bajković. Ipak ovaj uspeh nije imao odgovarajući efekat, jer je UEFA zbog dugovanja izbacila Zvezdu iz Evropskih takmičenja. U junu 2015. godine Miodrag Božović preuzima Zvezdu, posle ostavke Nenada Lalatovića.[45] U sezoni 2015/2016 je osvojena 27 titula prvaka države.[46][47] Crvena zvezda je na leto nakon osvojene titule igrala kvalifikacije za Ligu šampiona. U drugom kolu kvalifikacija eliminisan je malteški tim Valeta.[48] U trećem kolu igrano je sa bugarskim timom Ludogorec, gde je u prvom meču u gostima bilo 2:2 a kod kuće Zvezda je izgubila sa 2:4.[49] Zvezda je ipak nastavila takmičenje u plejofu UEFA Lige Evrope protiv Sasuola. U prvom meču u Italiji bilo je 3:0 za domaći tim a u drugom susretu 1:1 tako da je beogradski tim završio takmičenje u Evropi.[50] U avgustu 2017. godine, Crvena zvezda se plasirala u Ligu Evrope nakon deset godina savladavši u trećem kolu kvalifikacija Spartu Prag rezultatom 3:0.[51] Zatim, u doigravanju slavila je protiv ruskog Krasnodara. U prvom meču u gostima Zvezda je izgubila sa 2:3, a kod kuće je pobedila sa 2:1.[52][53] U grupnoj fazi H, Zvezda je igrala protiv Arsenala, BATE Borisova i Kelna. 7. decembra 2017, fudbaleri Crvene zvezde savladali su u „meču decenije“, u poslednjem kolu H grupe, ekipu Kelna i izborili posle 25 godina plasman u nokaut fazu nekog evropskog takmičenja. Strelac pobedonosnog gola bio je Slavoljub Srnić u 22. minutu meča u Beogradu. U šesnaestini finala, februara 2018, Crvena zvezda dočekuje CSKA Moskvu gde je Zvezda kod kuće odigrala nerešeno, a u gostima je poražena sa 1:0. Nakon rezultata 2:2 na gostovanju Red bul Salcburgu u doigravanju kvalifikacija, Crvena zvezda se plasirala u grupnu fazu Lige šampiona, za sezonu 2018/19, po prvi put od kada takmičenje postoji pod tim imenom. Oba pogotka za Crvenu zvezdu je postigao El Fardu Ben, nakon asistencija Miloša Degeneka, dok je u ekipi domaćeg tima Moanes Dabur dva puta bio strelac. Prethodno je, u Beogradu, prva utakmica okončana rezultatom 0:0.[54] Ono zbog čega će grupna faza ostati upamćena je da je Crvena zvezda na domaćem terenu odigrala nerešeno protiv Napolija bez postignutih golova, a još veći uspeh je taj što je porazila Liverpul rezultatom 2:0 čiji je strelac oba gola Milan Pavkov. Crvena zvezda je matematički obezbedila novu titulu u Superligi Srbije 5. maja 2019. godine pobedom nad FK Mladost Lučani 1:0, jedini gol za domaćina je postigao Milan Pavkov u 82. minutu. Crvena zvezda je nakon dvomeča sa švajcarskim Jang Bojsom drugu godinu uzastopno ušla u Ligu šampiona, ekipa Crvene zvezde je do Jang Bojsa eliminisala Suduvu, Helsinki i Kopenhagen. U prvom meču u Švajcarskoj bilo je 2:2, a golove za Zvezdu postigli su Miloš Degenek i Mateo Garsija, a u revanšu na stadionu Rajko Mitić bilo je 1:1, jedini gol za Zvezdu postigao je Aleksa Vukanović, a zbog 2 gola u gostima Zvezda je prošla dalje. Žrebom je odlučeno da su u Zvezdinoj grupi (grupa B) još i nemački Bajern Minhen, engleski Totenhem Hotspur i grčki Olimpijakos. Osvajanjem titule Superlige Srbije, četiri kola pre kraja takmičarske 2020/21, Crvena zvezda je po prvi put u istoriji vezala četiri uzastopna šampionska naslova.[55] U svakom od ta četiri prvenstva nastupali su Milan Borjan, Marko Gobeljić, Milan Rodić, El Fardu Ben, Ričmond Boaći i Branko Jovičić.[56] Grb kroz istoriju Grbovi FK Crvena zvezda 1945–1950. 1950–1995. 1995–2011. 2011–2019. od 2019. Navijači Delije na severnoj strani stadiona Crvene zvezde tokom večitog derbija (2009.g.) Glavni članak: Delije sever Crvena zvezda je srpski klub sa najvećim brojem navijača prema većini istraživanja koja su sprovedena u Srbiji. Navijači Crvene zvezde se nazivaju „Delije“. Ova navijačka grupa nastala je ujedinjenjem dotadašnjih manjih navijačkih grupa 7. januara 1989. Delije su uvek imale svoje grupe i podgrupe, trenutno neke od najznačajnijih su: Belgrade boys, Brigate, Ultra Boys i Heroes. Navijači Crvene zvezde i Olimpijakosa razvili su duboko prijateljstvo. Navijači oba tima su sebe nazvali „Pravoslavna braća“ („Orthodox Brothers“). Mnogo puta navijači Crvene zvezde iz različitih navijačkih klubova su bili na utakmicama Olimpijakosa, posebno protiv njihovog najvećeg rivala Panatinaikosa. Odnedavno Orthodox Brothers su počeli da uključuju navijače Spartaka iz Moskve. Uspesi Takmičenje Broj Godina Nacionalna takmičenja — 64 Nacionalno prvenstvo — 34 (rekord) Zvezdica za 10 osvojenih titula Zvezdica za 10 osvojenih titula Zvezdica za 10 osvojenih titula Prvenstvo NR Srbije Prvak 1 1945/46. Drugi 0 / Prvenstvo SFR Jugoslavije Prvak 19 1951, 1952/53, 1955/56, 1956/57, 1958/59, 1959/60, 1963/64, 1967/68, 1968/69, 1969/70, 1972/73, 1976/77, 1979/80, 1980/81, 1983/84, 1987/88, 1989/90, 1990/91, 1991/92. Drugi 9 1948/49, 1950, 1952, 1960/61, 1971/72, 1977/78, 1981/82, 1985/86, 1988/89. Treći 7 1946/47, 1953/54, 1964/65, 1973/74, 1974/75, 1978/79, 1986/87. Prvenstvo SR Jugoslavije Prvak 3 1994/95, 1999/00, 2000/01. Drugi 7 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1996/97, 1997/98, 2001/02, 2002/03. Treći 1 1998/99. Prvenstvo Srbije i Crne Gore Prvak 2 2003/04, 2005/06. Drugi 1 2004/05. Prvenstvo Srbije Prvak 9 2006/07, 2013/14, 2015/16, 2017/18, 2018/19, 2019/20, 2020/21, 2021/22, 2022/23. Drugi 7 2007/08, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2014/15, 2016/17. Treći 1 2008/09. Nacionalni kup — 27 (rekord) Zvezdica za 10 osvojenih kupova Zvezdica za 10 osvojenih kupova Kup SFR Jugoslavije Pobednik 12 1948, 1949, 1950, 1957/58, 1958/59, 1963/64, 1967/68, 1969/70, 1970/71, 1981/82, 1984/85, 1989/90. Finalista 8 1952, 1954, 1973, 1979/80, 1983/84, 1987/88, 1990/91, 1991/92. Kup SR Jugoslavije Pobednik 7 1992/93, 1994/95, 1995/96, 1996/97, 1998/99, 1999/00, 2001/02. Finalista 1 2000/01. Kup Srbije i Crne Gore Pobednik 2 2003/04, 2005/06. Finalista 2 2002/03, 2004/05. Kup Srbije Pobednik 6 2006/07, 2009/10, 2011/12, 2020/21, 2021/22, 2022/23. Finalista 2 2016/17, 2018/19. Nacionalni superkup — 2 (rekord) Superkup SFR Jugoslavije Pobednik 2 1969, 1971. Finalista 0 / Nacionalni liga kup — 1 (rekord) Liga kup SFR Jugoslavije Pobednik 1 1972/73. Finalista 0 / Kontinentalna takmičenja — 3 Liga šampiona (Kup evropskih šampiona) Pobednik 1 1990/91. Finalista 0 / Polufinale 3 1956/57, 1970/71, 1991/92. Četvrtfinale 5 1957/58, 1973/74, 1980/81, 1981/82, 1986/87. Liga Evrope (Kup UEFA) Pobednik 0 / Finalista 1 1978/79. Polufinale 0 / Superkup Evrope Pobednik 0 / Finalista 1 1991. Kup pobednika kupova Pobednik 0 / Finalista 0 / Polufinale 1 1974/75. Kup sajamskih gradova Pobednik 0 / Finalista 0 / Polufinale 1 1961/62. Mitropa kup Pobednik 2 1958, 1968. Finalista 0 / Polufinale 1 1957. Svetska takmičenja — 1 Interkontinentalni kup Pobednik 1 1991. Finalista 0 / proširiMeđunarodni turniri Trofej Kvarnerske rivijere (do 19) (Rijeka) Osvajač (4): 1954, 1955, 1969, 1978. Finalista (2): 1971, 1986. Trofej Belincone (do 19) Osvajač (2): 1959, 1963. Trofej Santijago de Čile Osvajač (1): 1962. Trofej Pariza Osvajač (1): 1962. Finalista (1): 1979. Iberiko trofej (Badahoz) Osvajač (1): 1971. Finalista (1): 1973. Trofej Tereze Herere (La Korunja) Osvajač (1): 1971. Trofej Kosta del Sol (Malaga) Osvajač (1): 1973. Finalista (1): 1971. Oranž trofej (Valensija) Osvajač (1): 1973. Dunavski kup Osvajač (1): 1976. Kup Sveta I (Singapur) Osvajač (1): 1977. Kup Sveta II (Australija) Finalista (1): 1977. Kup Lunarne Nove godine (Hongkong) Osvajač (1): 1980. Trofej Beograda Osvajač (2): 1980, 1981. Trofej Hihona Osvajač (1): 1982. Trofej Madrida Finalista (2): 1990, 1996. Trofej Verone Osvajač (1): 1991. Trofej Bastije Osvajač (1): 1995. Trofej Frajburga Osvajač (1): 1997. Evrofudbal kup (do 21) (Groningen) Osvajač (1): 2001. Trofej Joana Gampera (Barselona) Finalista (1): 2002. Trofej Lajpciga Osvajač (1): 2004. Kup sestrinskih gradova u Čikagu Osvajač (1): 2010. Uhren kup (Kup satova) (Bazel) Finalista (1): 2013. Igrači Prvi tim Od 9. avgusta 2023.[57][58][59] Br. Pozicija Igrač 1 Srbija G Zoran Popović 2 Srbija O Kosta Nedeljković 3 Australija O Miloš Degenek 4 Crna Gora S Mirko Ivanić 5 Srbija O Uroš Spajić 6 Novi Zeland S Marko Stamenić 7 Srbija S Jovan Šljivić 8 Gabon S Gelor Kanga 10 Srbija S Aleksandar Katai 13 Argentina O Aleks Vigo 14 Nigerija N Piter Olajinka 15 Austrija O Aleksandar Dragović 16 Gruzija O Irakli Azarovi 17 Obala Slonovače N Žan Filip Kraso 18 Izrael G Omri Glazer 19 Srbija O Nemanja Milunović 20 Zambija S Kings Kangva Br. Pozicija Igrač 21 Gana S Edmund Ado 22 Srbija N Jovan Mijatović 23 Srbija O Milan Rodić 27 Srbija G Nikola Vasiljević 29 Rusija S Jegor Prucev 30 Gana S Osman Bukari 33 Srbija S Srđan Mijailović 37 Srbija S Vladimir Lučić 41 Srbija S Nikola Knežević 44 Srbija O Stefan Leković 45 Srbija S Nikola Mituljikić 55 Srbija S Slavoljub Srnić 70 Srbija S Uroš Kabić 76 Srbija O Lazar Nikolić 77 Srbija O Marko Gobeljić 80 Srbija S Stefan Mitrović Povučeni brojevi Glavni članak: Spisak korišćenih brojeva dresova FK Crvena zvezda 11 – Dragan Džajić Od sezone 2023/24. povučen je dres pod brojem 11, u čast najboljeg fudbalera Crvene zvezde svih vremena Dragana Džajića. Poslednji igrač koji je licenciran sa brojem 11 bio je Osman Bukari.[60] 12 – Delije Poslednji igrač koji je za zvanična takmičenja licenciran pod brojem 12 na dresu bio je Saša Radivojević, u prvom delu sezone 2009/10.[61] Jula meseca 2010. godine, rukovodstvo kluba donelo je odluku da broj 12 povuče iz upotrebe u čast navijačima. Ta odluka donesena je kao znak zahvalnosti za privrženost klubu i simbolično predstavlja podršku publike kao 12. igrača.[62] 26 – Goran Gogić (posmrtno) Od leta 2014, Crvena zvezda nije koristila broj 26 na utakmicama Superlige Srbije.[63] Dres sa tim brojem prethodno je zadužio Goran Gogić, dok je tokom sezone 2014/15. preuzeo broj 25, koji je ranije nosio u Jagodini.[64] Nakon odlaska iz kluba, Gogić je prešao u kineski grad Ćingdao, gde je nastupao za istoimeni klub. Preminuo je 3. jula 2015, u svojoj 29. godini, usled kolabiranja i gubitka svesti posle treninga.[65] Neki od fudbalera, poput Marka Marinkovića i Milana Jevtovića, kasnije su bili licencirani pod brojem 26 za takmičenja pod okriljem UEFE.[66] Iako je za Crvenu zvezdu debitovao sa tim brojem dresa protiv Spartaksa iz Jurmale, leta 2018. godine, Jevtović je izabrao broj 33 u domaćem šampionatu.[67] Zvezdine zvezde Crvena zvezda već 50 godina unazad ima tradiciju da dodeljuje zvanje „Zvezdina zvezda“ igračima koji su imali veliki uticaj na klupsku istoriju i koji su je proslavili širom sveta. Svaki od petorice izabranih igrača je svojevremeno bio i kapiten kluba.[68] Takođe svi igrači osim Dragana Stojkovića su igrali najmanje jednu deceniju za klub. Konačno, 29. maja 2010. na proslavi 65 godina kluba Generacija 1991. koja je osvojila Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup proglašena za šestu Zvezdinu zvezdu. Za sada je samo pet igrača i jedna generacija bilo izabrano: 1. Rajko Mitić 1. Rajko Mitić 2. Dragoslav Šekularac 2. Dragoslav Šekularac 3. Dragan Džajić 3. Dragan Džajić 4. Vladimir Petrović Pižon 4. Vladimir Petrović Pižon 5. Dragan Stojković Piksi 5. Dragan Stojković Piksi 6. Generacija 1991. 6. Generacija 1991. Sastav šampiona Evrope Glavni članak: Generacija 1991. Sastav osvajača titule prvaka Evrope: Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stevan „Dika“ Stojanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Duško Radinović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slobodan Marović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir Jugović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Refik Šabanadžović Rumunija Miodrag Belodedić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ilija Najdoski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Robert Prosinečki Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dejan Savićević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Siniša Mihajlović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Darko Pančev Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragiša Binić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vlada Stošić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Goran „Maza“ Vasilijević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivica Momčilović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Željko Kaluđerović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milić Jovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Goran Jurić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Rade Tošić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladan Lukić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubiša Milojević Trener: Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubomir „Ljupko“ Petrović Ostali poznati igrači Glavni članak: Spisak igrača FK Crvena zvezda Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran „Žota“ Antonijević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovan „Kule“ Aćimović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Petar Baralić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir Beara Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dejan Bekić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Cvijetin Blagojević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladislav „Bleki“ Bogićević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zdravko Borovnica Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branislav „Bane“ Vukosavljević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Kiril „Kiro“ Dojčinovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ratomir Dujković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir Durković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Predrag Đajić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milovan Đorić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Žarko Đurović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Boško Đurovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milko Đurovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Marko Elsner Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Todor „Toša“ Živanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miljan Zeković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Tomislav Ivković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milan Janković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slobodan „Cole“ Janković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Rajko Janjanin Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Živorad „Žika“ Jevtić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovan Jezerkić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran Jelikić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nikola Jovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milan „Mile“ Jovin Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivan Jurišić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Boško Kajganić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stanislav Karasi Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Mihalj Keri Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Klenkovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Borivoje „Bora“ Kostić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miodrag Krivokapić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Petar Krivokuća Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srboljub Krivokuća Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zlatko Krmpotić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vojin Lazarević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubomir Lovrić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Živan Ljukovčan Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan Maravić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vojislav „Vojkan“ Melić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragan Miletović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Đorđe Milovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Goran Milojević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nedeljko „Neđa“ Milosavljević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Trifun „Trifke“ Mihailović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Mitar Mrkela Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srđan Mrkušić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Husref Musemić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slavoljub Muslin Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan „Staja“ Nikolić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovica Nikolić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miodrag „Mile“ Novković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Tihomir „Bata“ Ognjanov Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stevan Ostojić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miroslav Pavlović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Bela Palfi Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ognjen „Olja“ Petrović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir „Vladica“ Popović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran Prljinčević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slavko Radovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Radović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srebrenko Repčić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Antun Rudinski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan „Dule“ Savić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubomir „Ljubiša“ Spajić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srboljub „Srba“ Stamenković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nikola Stipić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Aleksandar „Dika“ Stojanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Sead Sušić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Lazar Tasić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Kosta Tomašević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Novak „Krca“ Tomić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivan Toplak Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran Filipović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Sulejman Halilović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Borislav „Boro“ Cvetković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovan Cokić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milan Čop Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miloš Šestić Slovenija Milenko Ačimovič Savezna Republika Jugoslavija Ivan Adžić Savezna Republika Jugoslavija Branko Bošković Savezna Republika Jugoslavija Goran Bunjevčević Savezna Republika Jugoslavija Risto Vidaković Savezna Republika Jugoslavija Ivan Gvozdenović Savezna Republika Jugoslavija Jovan „Cune“ Gojković Savezna Republika Jugoslavija Anto Drobnjak Savezna Republika Jugoslavija Goran Drulić Savezna Republika Jugoslavija Ivan Dudić Savezna Republika Jugoslavija Goran Đorović Savezna Republika Jugoslavija Bratislav Živković Savezna Republika Jugoslavija Ilija Ivić Savezna Republika Jugoslavija Dragoslav Jevrić Savezna Republika Jugoslavija Zoran Jovičić Savezna Republika Jugoslavija Darko Kovačević Savezna Republika Jugoslavija Aleksandar Kocić Savezna Republika Jugoslavija Nebojša Krupniković Savezna Republika Jugoslavija Nenad Lalatović Savezna Republika Jugoslavija Leo Lerinc Savezna Republika Jugoslavija Nenad Maslovar Savezna Republika Jugoslavija Zvonko Milojević Savezna Republika Jugoslavija Zoran Njeguš Savezna Republika Jugoslavija Perica Ognjenović Savezna Republika Jugoslavija Dejan „Rambo“ Petković Savezna Republika Jugoslavija Mihajlo Pjanović Savezna Republika Jugoslavija Nenad Sakić Savezna Republika Jugoslavija Dejan Stanković Savezna Republika Jugoslavija Dejan Stefanović Severna Makedonija Mitko Stojkovski Srbija i Crna Gora Nemanja Vidić Srbija i Crna Gora Vladimir Dišljenković Srbija i Crna Gora Milan Dudić Srbija i Crna Gora Nikola Žigić Srbija i Crna Gora Boško Janković Srbija i Crna Gora Nenad „Piksi“ Kovačević Srbija i Crna Gora Aleksandar Luković Srbija i Crna Gora Marjan Marković Srbija i Crna Gora Marko Pantelić Crna Gora Boban Bajković Srbija Dušan Basta Komori El Fardu Ben Srbija Milan Biševac Gana Ričmond Boaći Kanada Milan Borjan Portugalija Ugo Vieira Senegal Ibrahim Gaj Nigerija Abiola Dauda Australija Miloš Degenek Holandija Mičel Donald Argentina Luis „Lučo“ Ibanjez Brazil Kadu Gabon Gelor Kanga Ekvador Segundo Kastiljo Srbija Aleksandar Katai Srbija Ognjen Koroman Srbija Darko Lazović Francuska Damijen Le Talek Njemačka Marko Marin Srbija Luka Milivojević Srbija Nenad Milijaš Srbija Dejan Milovanović Srbija Dragan Mrđa Srbija Pavle Ninkov Srbija Miloš Ninković Srbija Milan Pavkov Srbija Marko Perović Slovenija Nejc Pečnik Srbija Aleksandar Pešić Srbija Nemanja Radonjić Srbija Ivan Ranđelović Srbija Vujadin Savić Treneri Glavni članak: Spisak trenera FK Crvena zvezda Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branislav Sekulić (1946) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Svetislav Glišović (1946–48) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Aleksandar Tomašević (1948–50) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubiša Broćić (1951) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Žarko Mihajlović (1951) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branislav Sekulić (1952) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Žarko Mihajlović (1952–53) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubiša Broćić (1953–54) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Boško Ralić (1954) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milovan Ćirić (1954–57) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miša Pavić (1957–64) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivan Toplak (1964–66) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miljan Miljanić (1966–74) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miljenko Mihić (1974–75) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milovan Ćirić (1975–76) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Gojko Zec (1976–78) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković (1978–82) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stevan Ostojić (1982–83) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Gojko Zec (1983–86) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Velibor Vasović (1986–88) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković (1988) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragoslav Šekularac (1989–90) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljupko Petrović (1990–91) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladica Popović (1991–92) Savezna Republika Jugoslavija Milan Živadinović (1992–94) Savezna Republika Jugoslavija Ljupko Petrović (1994–96) Savezna Republika Jugoslavija Vladimir Petrović Pižon (1996–97) Savezna Republika Jugoslavija Vojin Lazarević (1997) Savezna Republika Jugoslavija Milorad Kosanović (1997–98) Savezna Republika Jugoslavija Vojin Lazarević (1998–99) Savezna Republika Jugoslavija Miloljub Ostojić (1999) Savezna Republika Jugoslavija Zvonko Radić (privremeni) (1999) Savezna Republika Jugoslavija Slavoljub Muslin (1999–01) Savezna Republika Jugoslavija Zoran Filipović (2001–03) Srbija i Crna Gora Slavoljub Muslin (2003–04) Srbija i Crna Gora Ljupko Petrović (2004) Srbija i Crna Gora Milovan Rajevac (privremeni) (2004) Srbija i Crna Gora Ratko Dostanić (2004–05) Italija Valter Zenga (2005–06) Bosna i Hercegovina Dušan Bajević (2006–07) Severna Makedonija Boško Đurovski (2007) Srbija Milorad Kosanović (2007) Srbija Aleksandar Janković (2007–08) Češka Italija Zdenjek Zeman (2008) Severna Makedonija Čedomir Janevski (2008–09) Srbija Kipar Siniša Gogić (privremeni) (2009) Srbija Vladimir Petrović Pižon (2009–10) Srbija Ratko Dostanić (2010) Srbija Aleksandar Kristić (2010) Hrvatska Robert Prosinečki (2010–12) Srbija Aleksandar Janković (2012–13) Portugalija Rikardo Sa Pinto (2013) Slovenija Slaviša Stojanović (2013–14) Srbija Nenad Lalatović (2014–15) Crna Gora Miodrag Božović (2015–17) Severna Makedonija Boško Đurovski (privremeni) (2017) Srbija Vladan Milojević (2017–19) Srbija Dejan Stanković (2019–2022) Srbija Miloš Milojević (2022—2023) Izrael Barak Bahar (2023—trenutno) Predsednici Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Mita Miljković (1948–51) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Isa Jovanović (1951–52) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Sava Radojčić (1952–54) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragoslav Marković (1954–55) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milić Bugarčić (1955–56) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragoje Đurić (1956) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan Blagojević (1956–60) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milić Bugarčić (1960–63) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Radovan Pantović (1963–65) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan Blagojević (1965–68) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nikola Bugarčić (1968–77) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Radovan Pantović (1977–81) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Brana Dimitrijević (1981–82) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vlastimir Purić (1982) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miladin Šakić (1982–87) Savezna Republika Jugoslavija Svetozar Mijailović (1987–93) Srbija i Crna Gora Dragan Džajić (1998–04) Srbija Dragan Stojković (2005–07) Srbija Toplica Spasojević (2007–08) Srbija Dobrivoje Tanasijević (2008–09) Srbija Vladan Lukić (2009–12) Srbija Dragan Džajić (2012–14) Srbija Svetozar Mijailović (2014–trenutno) Rivalstvo sa Partizanom Glavni članak: Večiti derbi Zvezdin gradski rival je Partizan i utakmice između ova dva kluba se nazivaju „večiti derbiji“. Ove utakmice su uvek bile željno iščekivane i vrlo spektakularne, ali zbog slabijeg kvaliteta fudbala u poslednjim godinama, kao i velike količine nasilja i huliganizma, drastično je smanjena posećenost na ovim utakmicama. Derbi igran 11. maja 2005. u polufinalu kupa Srbije i Crne Gore je posetilo 8.000 gledalaca, što je najmanje u istoriji. Najveća posećenost je bilo oko 108.000 gledalaca. Statistika fudbalskog derbija Od 26. maja 2022. Takm. IGP CZB N PAR GolCZV GolPAR Prvenstvo 167 66 54 47 232 198 Kup 40 21 5 14 59 50 Ostalo 54 25 9 20 103 88 Ukupno 261 112 68 81 394 336 IGP: odigrano utakmica CZB: pobeda Crvene zvezde N: nerešeno PAR: pobeda Partizana GolCZB: postignutih golova Crvene zvezde GolPAR: postignutih golova Partizana FK Crvena zvezda u Superligi Srbije Glavni članak: Superliga Srbije u fudbalu Stanje na dan: 22. maj 2022. Sezona IG P N I GD GP GR Bod. Plas. 2006/07. 32 23 5 4 55 27 +28 74 1. 2007/08. 33 21 12 0 65 22 +43 75 2. 2008/09. 33 17 8 8 59 32 +27 59 3. 2009/10. 30 23 2 5 53 17 +36 71 2. 2010/11. 30 22 4 4 52 18 +34 70 2. 2011/12. 30 21 5 4 57 18 +39 68 2. 2012/13. 30 20 2 8 55 35 +20 62 2. 2013/14. 30 23 3 4 66 27 +39 72 1. 2014/15. 30 19 7 4 46 20 +26 64 2. 2015/16. 37 30 5 2 97 27 +70 54 1. 2016/17. 37 30 4 3 93 33 +60 55 2. 2017/18. 37 32 4 1 96 19 +77 60 1. 2018/19. 37 33 3 1 97 20 +77 60 1. 2019/20. 30 25 3 2 68 18 +50 78 1. 2020/21. 38 35 3 0 114 20 +94 108 1. 2021/22. 37 32 4 1 95 19 +76 100 1. Ukupno 531 406 74 51 1168 372 +796 1130 1. (NP) IG = Igrao utakmica; P = Pobedio; N = Nerešeno; I = Izgubio; GD = Golova dao; GP = Golova primio; GR = Gol razlika; Bod. = Bodova; Plas. = Plasman; NP = Najviši plasman FK Crvena zvezda u Kupu Srbije Sezona Plasman 2006/07. Pobednik 2007/08. Polufinale 2008/09. Polufinale 2009/10. Pobednik 2010/11. Polufinale 2011/12. Pobednik Sezona Plasman 2012/13. Četvrtfinale 2013/14. Četvrtfinale 2014/15. Osmina finala 2015/16. Osmina finala 2016/17. Finalista 2017/18. Četvrtfinale Sezona Plasman 2018/19. Finalista 2019/20. Polufinale 2020/21. Pobednik 2021/22. Pobednik FK Crvena zvezda u evropskim takmičenjima Glavni članak: FK Crvena zvezda u evropskim takmičenjima Zaključno sa 3. novembrom 2022, Crvena zvezda je u evropskim kupovima igrala: Takmičenje Ut. Pob. Ner. Por. GD GP UEFA Liga šampiona 151 70 33 48 278 203 Kup pobednika kupova 34 12 10 12 64 43 UEFA liga Evrope 165 70 42 53 253 207 UEFA superkup 1 0 0 1 0 1 Interkontinentalni kup 1 1 0 0 3 0 I Ukupno UEFA takmičenja 352 153 85 114 598 454 Mitropa kup 39 17 7 15 71 58 Kup sajamskih gradova 21 9 2 10 32 29 Intertoto kup 6 3 1 2 15 15 II Ukupno ostala takmičenja 66 29 10 27 118 102 Ukupno I + II 418 182 95 141 716 556 Dresovi (proizvođači i sponzori) Period Proizvođač opreme Glavni sponzor na dresu 1977–1978 Admiral 1979 Puma 1980–1986 Kristal Zaječar 1986–1987 de LUKS 1987–1988 Li Kuper 1988–1989 Kasuči 1989–1990 Mister Bejbi 1990–1991 DEKSIM 1991–1993 Humel Klasik 1993–1994 Komercijalna banka 1994–1996 Diadora Beobanka 1996–1998 Kapa 1998–2001 Pils lajt 2001–2003 Adidas 2003–2005 Viner štetiše Šarp 2005–2006 Tojota 2006–2008 Najki 2008–2009 2010 2344 – Za moju Zvezdu 2010–2012 Gasprom 2012–2013 Leđea 2013–2017 Puma 2017– Makron Generalni sponzor Od 2010. godine generalni sponzor jednog od najpopularnijih fudbalskih klubova u Srbiji je kompanija „Gasprom njeft“ — većinski akcionar srpske kompanije „Naftna industrija Srbije“ i najveći strani investitor u zemlji. Tokom saradnje sa „Gasprom njeftom“ klub je šest puta osvajao titulu šampiona Srbije, dva puta je osvojio Kup Srbije i redovno je učestvovao na evropskim turnirima. U okviru saradnje, osim reklamiranja brendova kompanije „Gasprom njeft“ zajedno sa FK Zenitom iz Sankt Peterburga realizuje se saradnja u oblasti omladinskog fudbala — razmena mladih igrača i održavanje prijateljskih utakmica. Napomene ^ Ime „Crvena zvezda“ se uglavnom prevodi na ostale svetske jezike i to na engleskom kao „Red Star“, nemačkom kao „Roter Stern“, francuskom kao „Etoile Rouge“, italijanskom kao „Stella Rossa“, španskom kao „Estrella Roja“, holandskom kao „Rode Ster“, norveškom kao „Røde Stjerne“, rumunskom kao „Steaua Roşie“. Vidi još Spisak fudbalskih klubova u Srbiji ŽFK Crvena zvezda crvena zvezda istorija crvene zvezde fudbalski klub fudbalskog kluba fk red star legende igrači roman